Sadržaj:

1. Evolucija shvatanja alkoholizma..............................................................................................................3

2. Definicija alkoholizma...................................................................................... …………………………………….4

3. Epidemiologija alkoholizma kod mladih……………………………………............................................................4

4. Etiološki faktor alkoholizma u adolescentskoj populaciji........................................................................5

5. Neke osobine alkoholizma mladih……………………………………....................................................................7

6. Podela alkoholizma……………………………………...........................................................................................8

7. Ko je alkoholičar?....................................................................................................................................8

8. Posledice dejstva etanola…………………………………....................................................................................9

9. Mešanje alkohola sa drugim psihoaktivnim supstancama………………………………….................................10

10. Evropska povelja o alkoholu……………………………………..........................................................................11

11. Lečenje alkoholizma…………………………………….......................................................................................11

 *Alkoholizam se ne dogodi odjedanput, on se događa godinama!"

Za alkoholičara je jedno piće previše, a hiljadu pića, nedovoljno.

"ALKOHOLIZAM JE BOLEST, KOJA ZBOG PREKOMERNE DUGOTRAJNE KONZUMACIJE ALKOHOLNIH

PIĆA DOVODI DO OŠTEĆENJA SVIH ORGANA I POREMEĆAJA SVIH ČOVEKOVIH FUNKCIJA, PSIHIČKIH
POREMEĆAJA I OŠTEĆENJA MORALNOG PONAŠANJA.

Definicija alkoholičara Svetske zdravstvene organizacije glasi:

ALKOHOLIČAREM SE SMATRA OSOBA KOJA DUŽE I PREKOMERNO KONZUMIRA ALKOHOLNA PIĆA,

KOD KOJE SE RAZVILA ZAVISNOST OD ALKOHOLA I KOD KOJE JE DOŠLO DO OŠTEĆENJA DUŠEVNOG I
TELESNOG ZDRAVLJA KAO I RAZUMNOG STANJA. U POJAM ALKOHOLIČARA UKLJUČUJE SE I OSOBA
KOJA POKAZUJE POČETKE POREMEĆAJA U TOM SMISLU.

1. Evolucija shvatanja alkoholizma

Sledeći istoriju,može se videti da su alkohol, a sa njim i alkoholizampratioci čoveka od njegovih najranijih

vremena. Reč alkohol je arapskog porekla alkohl znači vrlo fin. Međutim, proizvodnja alkohola postojala
je mnogo pre nastanka arabijske kulture. Gotovo kod svih naroda u svetu alkoholna pića su
upotrebljavana kao opojna sredstva za uživanje, kao i u religijsko magijske svrhe. Značajno mesto
alkohol zauzima i u narodnoj empiriskoj medicini.

Prva alkoholna pića bila su vina dobijena fermentacijom grožđa i meda.

Još u vreme starog veka bilo je poznato da alkohol izaziva određene probleme, pa su tako spartanci pre
3000 godina, po naredbi kralja, odsecali noge onima koji su se opijali. U Rimskom carstvu zakonom je
bilo zabranjeno konzumiranje alkohola mlađima od 30 godina.

Sa proizvodnjom piva, danas najrasprostranjenijim pićem, započelo se u sednjem veku. Iako žestoka
alkoholna pića, koja se dobijaju procesom destilacije bivaju poznata pre srednjeg veka, njihova značajnija
upotreba počinje tek nekoliko vekova kasnije. Paralelno sa razvojem civilizacije raste i zloupotreba
alkohola. Naročito mogućnost njegove industrijske proizvodnje. Još u starom veku postojalo je mišljenje
da se radi o bolesti. Tek drugom polovinom 14. veka dolazi do značajnijeg interesovanja za
proučavanje alkoholizma i njegovog tumačenja kao bolesti. Pre 2000 godina, Tomas Troter iznosi
mišljenje da je alkoholizam bolesna pojava. Paralelno ovom shvatanju postoji tumačenje po kome
alkoholizam nije bolest, već pojava uglavnom uslovljena sociokulturnim faktorima. Potom se javlja
mišljenje da je alkoholizam u suštini sekundarna pojava kod pojedinaca koji boliju od nekog drugog
psihijatrijskog poremećaja, dok se u ovijoj literaturi ovom problemu prilazi i sa stanovišta da je
alkoholizam, a posebno alkoholna adikcija, primarno oboljenje. Po prvi put opisuju se pojedini klinički
sidromi alkoholizma. Vernik opisuje encefalopatski sindrom, Korsakov alkoholnu psihozu kasnije
poznatu kao korsakovljeva psihoza. Međutim, u 20. veku prvenstveno psihijatri pokazuju interesovanje
za alkoholizam.

3
Između dva svetska rata preovlađuje mišljenje da alkoholičare treba stacionirati u zavode. U tom
periodu se javljuju različiti oblici lečenja, a posebno oni koji se temelje na učenju ruskog neurofiziologa
Pavlova o stvaranju uslovnog refleksa gađenja obolelog prema alkoholu.

Godine 1935. u SAD se javljaju prve grupe anonimnih alkoholičara, jer je došlo do spoznaje da se u grupi
apstinenata mnogo lakše odrđava i podnosi emocionalna tenzija. Posle drugog svetskog rata, pojavom
psihofarmaceutske revolucije koja donosi bitne promene unutar psihijatrije. Jabžvljaju se nove nade u
lečenju alkoholizma.

Godine 1901. u Srbiji otpočinju prvi ozbiljni pokušaji borbe protiv alkoholizma kada je osnovano Društvo
za suzbijanje alkoholnih pića u Beogradu. Potom, 1954. godine, takođe u Beogradu primenjuju se
određeni metodski pristupi u lečenju alkoholizma. Godine 1958. otvara se Dispanzer za lečenje
alkoholičara, 1965. godine Zavod za mentalno zdravlje, sada Institut, realizovao je prvi programski
pristup alkoholizmu. U Srbiji sve do 1954. godine alkoholizam se nije tretirao kao medicinsko−socijalni
problem, odnosno nije postojalo sistemastsko lečenje alkoholičara što danas nije slučaj.

2. Definicija alkoholizma

S obzirom na kompleksnost problema alkoholizma formulisane su brojne definicije, ali još uvek nema
opšte definicije kojom bi se mogli rukovoditi svi stručnjaci.Eksperti Svetske Zdravstvene organizacije
(World Health Organization) 1951. godine prihvataju shvatanje da je alkoholizam bolesna pojava, pa
shodno tome formulišu definiciju alkoholičara koja glasi: alkoholičari su osobe koje prekomerno
konzumiraju alkoholna pića, a njihova zavisnost od alkohola je tolika da pokazuju duševne poremećaje ili
takve bihevionalne manifestacije koje ukazuju na oštećenje fizičkog i psihičkog zdravlja kao i poremećaje
socijalnog stanja, posebno emocionalnog i profesionalnog. Iz ove definicije se može zaključiti da
komitet eksperata WHO posmatra alkoholizam kao medicinsko−psiho−socijali problem. Stoga
integralna definicija alkoholizma glasi: alkoholizam je bolest koja zbog prekomerne, dugotrajne
upotrebe alkoholnih pića dovodi do oštećenja svih organa i poremećaja svih čovekovih funkcija, psihičkih
poremećaja i oštećenja moralnog ponašanja. Jellinkeova definicija ističe da je alkoholizam svaka
upotreba alkoholnih pića koja šteti individui ili društvu, ili oboma.

3. Epidemiologija alkoholizma kod mladih

Istraživanja u oblasti alkoholizma maldih su relativno retka, ali zbog sve većeg značaja pobuđuje posebna
interesovanja stručnjaka iz oblasti alkohologije. U prošlosti većina alkoholičara je bila srednjeg starosnog
doba dok je alkoholizam među mladima bio retka pojava. Danas se procenjuje da je opasno pijenje
među mladima u svetu dvostruko veće nego što je bilo u generaciji njihovih roditelja. Naglim razvojem
upotrebe droga 60−ih godina došlo je do privremenog smanjenja alkoholizma mladih, da bi ubrzo potom
došlo do porasta zloupotrebe drižoga i alkohola.Uopšteno razmatrajući, prema mnogim autorima
alkoolizam je na trećem mestu po učestalosti i to odmah iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja.
Smatra se da je 10%muške populacije u kategoriji alkoholičara

4
Ispitivanjem se došlo do saznanja da jedan od osam mladića ispod 25. godine starosti i jedna od 25
devojaka istih godina konzumiraju alkohol u količinama koje su opasne po zdravlje. U svetu, kao i kod
nas nema tačnih podataka o broju alkoholičara. Izgrađeni stavovi različitih kultura u svetu bitno utiču na
prisutnost alkoholizma. Tako recimo u Irskoj socijalna kultura pijenja je mala, a drušvena tolerancija
velika, dok je u Jevrejskoj kulturi obrnuta. Time se, između ostalog objašnjavaju i visoka stopa
alkoholizma u Irskoj a mala u Jevrejskoj kulturi, iako je pijenje na relativno ranom uzrastu prisutno u obe
kulture. Istraživanja su pokazala da se starosna granica početka konzumiranja alkohola sve više
smanjuje. Bolest alkoholizma u sve većoj meri zahvata i žene. S obzirom da je akloholizam i socijalna
bolest smatra se da ukupno registrovani broj alkoholičara treba pomnožiti sa tri da bi se dobio približan
broj osoba ugroženih od alkoholizma. Mnogi autori ukazuju na postojanje tzv. problemskog pijenja
(problem drinking) koje se može definisati kao kulturno i socijslno ekscesivno konzumiranje alkohola.
Ovo pijenje je mnogo prisutnije kod dece i mladih u odnosu na alkoolizam u pravom smislu te reči.

4. Etiološki faktor alkoholizma u adolescentskoj populaciji

Može se reći da nema oblasti socijalne psihijatrije u kojoj se toliko lutalo kao u području etiologije
alkoholizma. Ako se bilo šta može pouzdano tvrditi onda je to zasigurno zaključak Lamertove studije da
alkoholizam etiološki nije jedinstven fenomen, pa je stoga mnogo opravdanije govoriti o alkoholizmima
nego o alkoholizmu. Etiologija alkoholizma je multifaktorna. Najčešće istican etiološki faktor je
trojak:•LIČNOST•SOCIJALNA SREDINA•ALKOHOLNeke crte ličnosti kao što su nedostatak
samopouzdanja, emocionalna labilnost i socijalna nezrelost predstavljaju pogodno tlo za razvoj
alkoholizma. Isto tako i određena složenija psihička stanja poput depresije, neurotičnosti, psihopatije
mogu biti put ka alkoholizmu ali ne moraju nužno voditi ka njemu. Kada je u pitanju socijalna sredina tu
se najčešće fokusira pažnja na porodicu, radnu sredinu i širi socijalni milje. Porodica je najmanji ali i
najznačajniji elemnt društva, npr. Pijenje roditelja, supružnika, loši interpersonalni odnosi i tome slično,
mogu imati značajne posledice po mladog čoveka. S obzirom na složenost problema u literaturi se mogu
uočiti tri teorijska pristupa u tumačenju alkoholizma:1) biološka teorija2) psihološke teorije

3)

socio

kulturološke teorije1)Teoretičari koji preferiraju biološki pristup ističu da je uzrok alkoholizma u nekom
biološkom činiocu. Tu su zastupljene tri teorije i to genetske, neuotransmiterske, i metaboličke
teorije. Vršene su brojna genetska istraživanja na monozigotnim i dizigotnim blizancima, ali uprkos
nekim rezultatima koji idu u prilog genetskom tumačenju nastanka alkoholizma, još uvek nema konačnih
zaključaka.