APARATI ZA PRUČAVANJE

FOTOELEKTRIČNOG EFEKTA

Za proučavanje fotoefekta koristi se Stoletova aparatura

prikazana na slici 5.1 sastoji se iz staklene cevi iz koje je
izvučen vazduh i u koju su zatopljene dve elektrode i na njih je
priključen jednosmerni električni napon. Katoda K je vezana
za negativan, a anoda za pozitivan pol izvora. Na katodu je
nanesen tanak sloj metala čiji se fotoefekat ispituje. Napon se
može menjati potenciometrom P a meri se voltmetrom V.
Proticanje el.struje se konstatuje galvanometrom G2

Aparati za pručavanje fotoelektričnog efekta

Svetlost se dovodi u sud kroz kvarcni otvor O, koji je

prozračan i vidljiv i za ultraljubičasto zračenje. Pri osvetljenu
katode , sa njene površine se emituju elektroni. Oni se pod
uticajem električnog polja kreću ka anodi i u polju se
uspostavlja električna struja. Jačina struje zavisi od broja
emitovanih elektrona sa katode, ali i od vrednosti napona na
elektrodama.
Pri stalnom intezitetu svetlosti sa porastom napona U, jačina
struje se menja kao na grafiku 5.1. Počevši od nekog napona
US, jačina struje dostiže maksimalnu vrednost koja se naziva
struja zasićenja –saturacija, posle koje ostaje stalna. Za stalan
intezitet svetlosti, maksimum se javlja kad svi elektroni
emitovani sa katode stignu na anodu.

Intezitet struje u funkciji od napona

Intezitet struje je jednak nuli tek kada se na anodu stavi

negativan napon, napon zaustavljanja Ucn. Pri smanjenju
negativnog i povećanjz pozitivnog napona intezitet struje kroz
cev raste samo do jedne granice odnosno do struje zasićenja.

Да би електрон напустио површину метала потребна му је

минимална енергија за напуштање W . Енергија једног
фотона hv , где је Планкова константа а је
фреквенција фотона. Да би електрон напустио површину
метала потребна ми је значи енергија већа од минималне
енргије коју фотон добија након што напусти површину
метала.
Da bi elektron napustio površinu metala potrebna mu je
minimalna energija za napuštanje W . Energija jednog fotona
hv , gde je h Plankova konstanta a v je frekvencija fotona.
Da bi elektron napustio površinu metala potrebna mi je znači
energija veća od minimalne enrgije , W , hv  W koju foton
dobija nakon što napusti površinu metala je :
E kmax  h  W

Lenard je 1902 god. došao do eksperimentalmih rezultata koji

su odigrali odlučujuću ulogu u razvoju shvatanja priride
svetlosti.Ovi rezultati mogu se mogu prikazati kao tri važna
stava:
1. Maksimalna kinetička energija elektrona koje oslobađa
svetlost iz metala nezavisna je od inteziteta svetlosti i
zavisi samo od talasne dužine svetlosti. . Kinetička
energija fotoelektrona je proporcionalna frekvenciji
svetlosti koju izaziva
2. Fotoelektrični efekat počinje tek kada talasna dužina
upotrebljene svetlosti bude manja od jedne odrđene
talasne dužine, koja se naziva granična talasna dužina
3. Fotoefekat nastupa uvek u nemerljivo kratkom vremenu
posle početka dejstva svetlosti i važi izraz

E m  const (v  v 0 ).
 evE

Ka Na Zn W

Zavisnosti energije od frekvencije svetlosti za različite metale