CISC I RISC arhitektura mikroprocesora

Razlikuju se mikroprocesori opšte namjene i mikroprocesori specijalne ili posebne

namjene. Mikroprocesori opšte namjene odlučuju o tome koje operacije, u kome
rijedoslijedu i kada će se izvršavati, kao i kada aktivirati određene ulazno/izlazne
jedinice, dok mikroprocesori specijalne namjene služe ze obavljanje specijalnih funkcija,
pa tako postoje matematički (ko)procesori, komunikacioni (ko)procesori itd.Oni mogu
biti povezani u jedan računarski sistem. Ukupna efikasnost mikroračunara zavisi o tome
koliko mikroračunar posjeduje procesora.
Prema tipu imamo CISC i RISC procesore. Ukoliko se analizira arhitektura
mikroprocesora u periodu od pojave 4-bitnog mikroprocesora 1971.godine intel 4004 do
pojave 32-bitnog procesora, može se uočiti progresivno povećanje složenosti arhitekture,
koja se održava u velikom skupu instrukcija, porastu računarske moći instrukcija i
njihovoj složenosti, velikom broju načina adresiranja i velikom broju direktno podržanih
tipova podataka, te miliona tranzistora integrisanih na čipu. Takvi procesori se nazivaju
CISC procesori (Complex Instruction Set Computer) i oni predstavljaju osnovu za
izgradnju CISC računara sa složenim skupom instrukcija. Standardni čipovi CISC,
zasnovani su na kompleksnom setu instrukcija imaju nekoliko stotina,pa i hiljada
instrukcija u samoj njihovoj strukturi i obično trebaju nekoliko mašinskih ciklusa za
izvođenje jedne instrukcije.
Kao odgovor arhitekturi CISC javlja se suprostavljajući pristup oblikovanju procesora
koji se naziva RISC (Reduced Instruction Set Computer). Naime, u mnogim
situacijama,samo 20% instrukcija uzima 80% procesorskog vremena, što ukazuje da ako
se neke instrukcije izbace, ostale će se izvoditi brže. Rics računari sadrže samo najčesće
korišćene instrukcije. Osnovni cilj RISC pristupa arhitekturi bio je oblikovanje procesora
kod kojeg je maksimiziran omjer preformansa/cijena. Oni mogu da u jednom
vremenskom ciklusu da izvrše mnogo više instrukcija, a ponekad i nekoliko instrukcija
istovremeno. Ispunjenje ovog zahtjeva bilo je moguće brižljivim izborom instrukcija koje
čine unstrukcijski skup, optimizacijom puta podataka i upotrebom koncepta protočnosti.
Medjutim, ograničeni skup instrukcija koji procesiraju često zahtijeva njihovo
povezivanje sa CISC procesorima. U tom slučaju se može uspostaviti, kao i kod
procesora opšte i specijalne namjene, hijerarhija upravljanja i rad na različitim poslovima
čime nastaje multiprocesorski sistem.
Multiprocesorski sistemi su zasnovani na ideji paralelnog procesiranja . Njih čini skup od
dva ili više procesora sličnih preformansi koji istovremeno realizuju izvodjenje jednog ili
više programa, uz korištenje zajedničke memorije i ulazno/izlaznih jedinica.Koordinaciju
rada procesora vrši odgovarajući sistemski softver.