Escolar Documentos
Profissional Documentos
Cultura Documentos
Универзитета у Београду
Ментор: Студент:
Проф. др. Бојан Милисављевић Слободан Тривић
08/966
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
Мај, ММХI
САДРЖАЈ
1. УВОД стр. 3
4. ЗАКЉУЧАК стр. 13
5. ЛИТЕРАТУРА
стр. 14
стр. | 2
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
1. УВОД
1
Најважније међународне конвенције којима су предвиђена ова дела су: Женевска
конвенција од 1949. године и два допунска протокола уз те конвенције од 1977.
године, као и Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида од 1948.
године. Више о томе види: СТОЈАНОВИЋ Зоран, Кривично право – општи део,
Правна књига, Београд, 2009, стр. 14.
стр. | 3
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
стр. | 4
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
2
КРЕЋА Миленко, Међународно јавно право, Правни факултет Универзитета у
Београду, 2010, стр. 596.
3
Ступио је на снагу 1. јула, 2002. године, након што га је ратификовало преко 60
држава, а до 2010. године га је потписало 139, а ратификовало 114 земаља, међу
којима је и Србија. Више информација види на: http://www.icc-
cpi.int/Menus/ASP/states+parties/ , 7. мaj 2011.
4
Чл. 1, Римског статута Међународног кривичног суда
5
Чл. 5, Римског статута Међународног кривичног суда. То су злочини против
човечности, ратни злочини, злочин геноцида, и злочин агресије.
стр. | 5
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
Оно што је веома важно напоменути у вези ad hoc кривичних трибунала јесте то
да се њихова пракса и јуриспруденција, иако веома важна у развоју међународног
кривичног права, није правно обавезујућа за остала судска тела која буду доносила
6
Као пример се може навести Белгија која је прихватила примат међународног
права над унутрашњим у овој материји. K. Röhl, Allgemeine Rechtslehre, Ein Lebruch,
2. Auflage, Köln, Berlin, Bonn, München, 2001, pg. 186, преузето из СТОЈАНОВИЋ
Зоран, Кривично право – општи део, Правна књига, Београд, 2009, стр. 16.
7
Чл. 21, Римског статута Међународног кривичног суда
8
Више о томе види Cyril Laucci, Juger et faire juger les auteurs de violations graves du
droit international humanitaire, http://www.icrc.org/Web/Fre/sitefre0.nsf/htmlall/5FZHXN/
$File/irrc_842_001_Laucci.pdf , 7. мај 2011.
9
До данас је окончано 55 случајева за 125 особа, од чега само пар поступака је
обустављено ради смрти окривљеног, док се поступци воде за 36 окривљених. За
више информација види: http://www.icty.org/sid/10095 , 7. мај 2011.
10
De Londras, Fiona, Prosecuting Sexual Violence in the Ad Hoc International Criminal
Tribunals for Rwanda and the Former Yugoslavia (April 16, 2009). University College
Dublin Law Research Paper No. 06/2009. Available at SSRN:
http://ssrn.com/abstract=1393298
стр. | 6
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
11
ГАЈИЋ Александар, Међународни кривични суд за бившу Југославију – из
перспективе људских права, Анали Правног факултета Универзитета у Београду,
Београд, година LVII, 4/2009, стр. 139.
12
Ibid, str. 155.
13
Фонд за хуманитарно право, Међународни кривични трибунал за бившу
Југославију – Хашки трибунал III: Основна документа, Београд, 2001. године, стр. 4
14
Информације преузете са сајта: http://www.un.org/Depts/dhl/resguide/specil.htm#icc
, 7. мај 2011.
15
Душан Тадић, председник локалне странке у Козарцу (Босна и Херцеговина), је
осуђен на 20 година затворске казне. Више о томе види:
http://www.icty.org/x/cases/tadic/cis/en/cis_tadic_en.pdf , 7. мај 2011.
стр. | 7
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
Иако Статут детаљно уређује материју права странака у току поступка и само
функционисање суда у поступку гоњења учинилаца и доношења пресуде у предметним
стварима, постоје бројне критике, како на рачун ограничавања права оптуженог, тако и
на несклад који постоји у јуриспруденцији МКТЈ.
стр. | 8
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
19
J. Solan, „The International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia and Fair Trial
Rights“, Leiden Journal of International Law 2/1996, 501. Судија Шомбург експлицитно
каже да „лице које је оптужено пред МКТЈ или МКТР не може имати ограниченију
заштиту својих људских права само зато што се његово суђење одвија пред
међународним кривичним трибуналом, уместо пред националним судом.“ W.
Schomburg, „The Protection of Human Rights of the Accused Before the International
Criminal Tribunals for the Former Yugoslavia (ICTY) and Rwanda (ICTR)“, Internationale
Strafgerichtsbarakeit – Status quo and Perspectiven (eds. K. Bard, R. Soyer) Wien – Gratz
2005, 76, Преузето из: ГАЈИЋ Александар Међународни кривични суд за бившу
Југославију – из перспективе људских права, Анали Правног факултета
Универзитета у Београду, Београд, година LVII, 4/2009, стр. 140.
20
Као пример се наводе Генерални секретар ОУН, чланови Жалбеног већа МКТЈ,
итд., ГАЈИЋ Александар, Међународни кривични суд за бившу Југославију – из
перспективе људских права, Анали Правног факултета Универзитета у Београду,
Београд, година LVII, 4/2009, стр. 143.
21
A. Cassese (1997), 331. Вид. и Decision on the Prosecutor’s Motion Requesting
Protective Measures for Victims and Witnesses, The Prosecutor v. Tadić, 10. August 1995,
para. 20–21, Преузето из: Ibid, str. 143.
22
Тиме се конкретно мисли на правне стандарде попут: прогресивни развој,
принцип једнакости оружја, стандард ван разумне сумње, итд., Више о томе види: :
Ibid, str. 147 – 154.
стр. | 9
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
Из самог назива Статута се може видети да се rationae loci суда у овом случају
не односи само на Руанду, већ и на суседне земље у којима су поменута дела учињена,
што умногоме разликује овај трибунал од МКТЈ. Такође се да приметити да се rationae
materie односи на злочине против човечности, злочине геноцида и кршење члана 3.
Женевских конвенција и Допунског протокола II, који се односи на понашање
противничких страна у оружаном сукобу који није међународног карактера, и на оне
случајеве у којима тај сукоб поприми међународни карактер.232425 Rationae temporis и
rationae personae се односе на догађаје између 1. јануара и 31. децембра26, у којима се
23
Чл. 3, Женевске конвенције о побољшању положаја рањеника и болесника у
оружаним снагама у рату, Женевске конвенције о побољшању положаја рањеника
и болесника и бродоломника оружаних снага на мору, од 12. августа 1949. године,
Женевска конвенција која се односи на поступање са ратним заробљеницима, од
1929.године, и Женевска конвенција о заштити цивилног сановништва за време
рата, од 1949. године.
24
Конкретно, чл. 3 Конвенције се односи на лица која не учествују у сукобу, или на
она не припаднике оружаних страна који су положили оружје, и на човечно
лишавање живота или слободе из било ког узрока, без дискриминације по било ком
основу.
25
Допунски протокол II употпуњује и развија чл. 3. Конвенције, и односи се на
оружане сукобе који се одвијају између снага државе уговорнице и других
(Протокол наводи „отпадничких“ или других организованих наорушаних група)
снага које, под одговорном командом, која води такву контролу над делом
територије дрђаве уговорнице, која им омогућује да воде непрекидне и усмерене
војне операције и да примењују овај протокол (чл. 1. Протокола).
26
Подаци показују де је у периоду између априла и јула погинуло око осам стотина
хиљада становника Руанде, током сукоба племена Туци и Хуту.
стр. | 10
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
стр. | 11
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
МКТР је у историји добио своје место као прво судско тело које је донело
одлуку којом је утврдио постојање кривичног дела геноцида, тиме поставивши
„орјентир“ у историјском развоју међународног кривичног права, оживевши идеале
Конвенције о превенцији и сузбијању злочина геноцида, донете пре пола века. 27 Иначе,
до сада је овај трибунал донео правноснажну осуђујућу у тридесет и два поступка (од
укупно педесет и пет окончаних случајева), од укупно осамдесет и два, при чему је
њих једанаест и да ље у бекству.28
31
De Londras, Fiona, Prosecuting Sexual Violence in the Ad Hoc International Criminal
Tribunals for Rwanda and the Former Yugoslavia (April 16, 2009). University College
Dublin Law Research Paper No. 06/2009. Available at SSRN:
http://ssrn.com/abstract=1393298 , стр. 3.
32
Чл 7, став 3. Статута МКТЈ, и чл 6, ст 3. МКТР
33
Више о командној одговорности види: СТОЈАНОВИЋ Зоран, Кривично право –
општи део, Правна књига, Београд, 2009, стр.17, и СТОЈАНОВИЋ Зоран, ПЕРИЋ
Обрад, Кривично право – посебни део, Правна књига, Београд, 2009, стр. 346 – 351.
34
Ibid
35
Nahimana, Barayagwiza and Ngeze, (Trial Chamber), December 3, 2003, para. 970-973
стр. | 13
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
У случају Кордић и Черкез, суд је утврдио три елемента која морају постојати
да би се могла одредити командна одговорорност, а то су: 1) постојање односа
надређености и подређености, 2) постојање свести о томе да је потчињени учинио или
ће учинити кривично дело, и 3) да надређени није спречио извршење, или да није
36
казнио учиниоце кривичног дела. У судској пракси се може приметити
неконзистентност и противречност у дефинисању самих елемната постојања овог
кривичног дела, јер се у поменутој пресуди негде не помиње нехатни облик овог дела,
док се у неким другим пресудама37 он експлицитно наводи као постојање разлога да је
надређени знао, тј. имао свест о томе да ће кривично дело или бити извршено, или да је
извршено. Притом ти разлози се карактериш у судској пракси као постојање
информација о томе да ће дело бити учињено или је већ учињено 38, што представља
веома широк простор судијама да тумаче ово правило на веома арбитреран начин, што
се коси са елементарном правном сигурношћу и правичношћу вођења кривичног
поступка, као стубовима темељцима кривичног права.
36
Kordic and Cerkez, (Trial Chamber), February 26, 2001, para. 401
37
Blaskic, (Trial Chamber), March 3, 2000, para. 294
38
Mucic et al., (Appeals Chamber), February 20, 2001, para. 222-241
стр. | 14
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
4. ЗАКЉУЧАК
Међутим, ови се трибунали и даље морају схватати као судска тела, која у
оквиру међународног права морају поштовати све конгентне норме, мешу којима
спадају оне које превасходно штите људска права, и тиме намећу несумњиву обавезу
трибуналима да се поступак који воде мора водити уз сво дужно поштовање
материјалних и процесних права окривљених у поступку, без обзира на то за каква се
кривична дела терете.
Једино што увек мора бити јасно јесте да суштина оваквих интервенција
међународне заједнице никада не сме бити политичке природе, већ да служи једном
циљу – да доведе учиниоце пред лице правде, и да правду донесе жртвама.
стр. | 15
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
5. ЛИТЕРАТУРА
Књиге
Genocide war crimes and crimes against humanity: topical digest of the case law of
the ICTR and ICTY, Human rights watch, 2004
Чланци
Cyril Laucci, Juger et faire juger les auteurs de violations graves du droit international
humanitaire,http://www.icrc.org/Web/Fre/sitefre0.nsf/htmlall/5FZHXN/
$File/irrc_842_001_Laucci.pdf
Van Schaack, Beth, Engendering Genocide: The Akayesu Case Before the
International Criminal Tribunal for Rwanda (July 1, 2008). HUMAN RIGHTS
ADVOCACY STORIES, Foundation Press, 2008; Santa Clara Univ. Legal Studies
Research Paper No. 08-55. Available at SSRN: http://ssrn.com/abstract=1154259
Интернет адресе
стр. | 16
Ad hoc кривични трибунали Слободан Тривић
http://www.icc-cpi.int/Menus/ASP/states+parties/
http://www.icty.org/sid/10095
http://www.un.org/Depts/dhl/resguide/specil.htm#icc
http://www.unictr.org/Cases/tabid/204/Default.aspx
http://www.unhcr.org/refworld/docid/40278fbb4.html
стр. | 17