Sadrzaj

Uvod ........................................................................................................................................................ 2 1.1 Elektrina vozila ............................................................................................................................ 2 1.2 Hibridna Elektrina Vozila (HEV) ................................................................................................... 3 2. HIBRIDNI POGONSKI SASTAV .............................................................................................................. 4 2.1 Serijski (eng. Serial) ....................................................................................................................... 5 2.2 Paralelni (eng. Parallel) ................................................................................................................. 5 2.3 Serijsko-paralelni (eng. Dual-mode) ............................................................................................. 6 2.4 Osobine HEV.................................................................................................................................. 6 3. EKOLOGIJA I HEV ................................................................................................................................. 6 4. TENDENCIJE RAZVOJA HEV-a .............................................................................................................. 7 4.1 Toyota ........................................................................................................................................... 7 4.2 Lexus ............................................................................................................................................. 9 4.3 Peugeot ......................................................................................................................................... 9 4.4 Geely ............................................................................................................................................. 9 4.5 Kia................................................................................................................................................ 10 4.6 Honda .......................................................................................................................................... 10 4.7 Porsche........................................................................................................................................ 10 4.8 BMW i Daimler Chrysler kooperacija ......................................................................................... 11 4.9 Ford ............................................................................................................................................. 11 4.10 Mercedes .................................................................................................................................. 11 4.11 Nissan ........................................................................................................................................ 12 4.12 Chevrolet ................................................................................................................................... 12 4.13 Renault ...................................................................................................................................... 13 4.14 Volkswagen ............................................................................................................................... 13 5. ZAKLJUAK ........................................................................................................................................ 14 6. LITERATURA ...................................................................................................................................... 16

Uvod
Hibridni pogon (preciznije: hibridni sistem pogona) je naziv koji oznaava pokretanje vozila pomou nekoliko razliitih izvora energije. Obino se pod ovim podrazumeva kombinacija elektromotora i SUS motora. Koristi se pre svega kod drumskih i eleznikih vozila. Hibridni pogon objedinjuje prednosti pogonskih sistema koji ga sainjavaju, tako to pri razliitim reimima vonje, koristi prednosti razliitih sistema pogona.

1.1 Elektrina vozila

O elektrinim vozilima (EV) se obino razmilja kao o neemu veoma savremenom ili ak kao o neemu to pripada budunosti. Takav stav ima svog osnova mada je istina sasvim drugaija. EV su se pojavila uporedo ili ak pre vozila sa motorima sa unutranjim sagorevanjem (SUS). 1895. godine kada je automobilska industrija poela da se razvija, mnogi konstruktori su smatrali da e elektrini pogon biti usvojen za pokretanje drumskih vozila. Uzroke za takav stav treba traiti u injenici da je tehnologija koriena u elektrinom tramvaju u to vreme bila dobro razvijena dok su se motori SUS tada tek poeli razvijati. U to vreme pogonski sistem EV sainjavali su: olovni akumulatori i motor jednosmerne struje ija je brzina regulisana posredstvom otpornika. Primat SUS motora nad elektrinim pogonom osiguran je oko 1915. godine. Tada su stepen i brzina razvoja SUS motora u odnosu na elektrini pogon bili takvi da su obezbeivali zadovoljenje tenje ljudi za sve brim i snanijim i vozilima. Jedan od moguih uzroka koji su konano u prvi plan izbacili vozila sa SUS motorom bila je pojava elektrinog pokretaa SUS motora. Uz njegovu upotrebu vonja vozila sa SUS motorom postala je jednako udobna kao vonja elektrinim vozilom (izuzev buke). Posledica svih nepovoljnih uslova za razvoj EV dovela je do gotovo potpunog prestanka razvoja i proizvodnje elektrinih vozila oko 1920. godine. Renesansa EV nastupa ezdesetih godina sa razvojem ekoloke svesti kod ljudi. Energetska kriza sedamdesetih dodatno je ubrzala istraivanja na polju EV . Jedan od osnovnih nedostataka EV u odnosu na klasina vozila (sa SUS motorom) lei u injenici da je domet ovakvih vozila znatno manji. Kao kompromisno reenje pojavljuju se Hibridna elektrina vozila, koja kombinuju dva razliita pogona, od kojih je jedan upravo elektrini.

1.2 Hibridna Elektrina Vozila (HEV)

HEV spadaju u vozila sa niskom emisijom tetnih gasova (LEV Low Emission Vehicles). Oni se zasnivaju na dva izvora energijeagregatu za pretvaranje energije (motor SUS ili goriva elija) i agregatu za akumuliranje proizvedene energije (akumulatori ili ultrakapacitatori). Kompletan pogonski sistem sainjavaju: toplotni motor, elektrini generator, elektrini motor, energetski pretvara i akumulatorske baterije. Smisao postojanja HEV se nalazi u injenici da ova vozila nemaju problema sa radijusom kretanja jer koriste hemijsko gorivo za pogon toplotnog motora i istovremeno su ekoloki istija i efikasnija u odnosu na klasina vozila jer koriste pogodnosti elektrinog pogonskog sistema. Snaga instalisanih toplotnih i elektrinih maina je vea od potrebne vune snage i sam sistem je neuporedivo sloeniji od EV i vozila sa SUS motorom. Postoje dve osnovne konfiguracije HEV: serijska i paralelna. Izuzetak je Tojotin model Prius koji je kombinovano, serijsko-paralelno. U HEV se koriste baterije drugaijih karakteristika u odnosu na EV. U ovom sluaju je mnogo znaajnija specifina snaga i mogunost brzog punjenja i pranjenja akumulatora nego njihova velika specifina energija kao to je sluaj kod EV. Kapacitet akumulatora je manji nego kod EV. Tehnologija HEV je potpuno razvijena tako da bi ona mogla da zamene klasina vozila. Radijus kretanja nije problem kao ni infrastruktura jer se koriste standardne benzinske pumpe. Jedini nedostaci su njihova velika cena, velika masa i sloenost.

2. HIBRIDNI POGONSKI SASTAV

Kao sto je vec pomenuto, hibridni pogonski sastavi se mogu podeliti, u odnosu na vezu elektrinog i mehanikog dela na tri grupe: Serijski (eng. Serial) Paralelni (eng. Parallel) Serijsko-paralelni (eng. Dual-mode)

Sa druge strane u odnosu na autonomnost elektrinog pogona, hibridi se dele na: Delimine (engl. mild hybrid) Potpune (engl. full hybrid)

2.1 Serijski (eng. Serial)

Kod serijskih vozila toplotni motor pokree poseban generator kojim se vuni motor snabdeva elektrinom energijom i dopunjavaju akumulatori. Toplotni motor se koristi u optimalnom radnom reimu, a regulacija brzine se ostvaruje elektrinim motorom. Postojanje akumulatora i elektrinog motora omoguava reverzibilno (motorno) koenje ime se poveava efikasnost vozila.

SERIAL
Koristi vee baterije Koristi on-board punjenje Koristi i neka off-board punjenja Optimizuje rad odvajanjem rada oba motora prema brzini vozila Elektrini motor nema prazan hod, to umanjuje emisiju Ne zahteva transmisiju Koristi heavy-duty motor

2.2 Paralelni (eng. Parallel)

Paralelna HEV su koncipirana tako da tokove pokreu i toplotna maina i elektrini motor/generator. Toplotna maina i kod ovog vozila radi u optimalnom reimu, pri emu elektrina maina radi kao generator i dopunjava baterije kada je za kretanje vozila potrebna manja snaga od snage toplotnog motora, a kada je potrebna vea snaga, onda elektrina maina radi kao motor koristei energiju iz akumulatora. Smisao uvoenja ovakve topologije HEV se moe traiti u injenici da je instalisana snaga elektrinih maina manja, ime je smanjena i teina vozila. Umesto posebnog motora i generatora ovde se koristi samo jedna maina ija je snaga manja od snage vunog motora kod serijskih vozila slinih dimenzija.

PARALLEL
Elektrini motor i SUS su direktno spojeni na tokove Koristi manje baterije Koristi off-board punjenje

Bre ubrzava Elektrini motor ima prazan hod Pakovanje komponenti u autu je manje fleksibilno Ne zahteva transmisiju Koristi medium-duty motor

2.3 Serijsko-paralelni (eng. Dual-mode)

Kod Prius-a (serijsko-paralelni eng. Dual mode) postoje i motor igenerator, ali manjih snaga nego kod isto serijske topologije. Prema potrebama vonje mogue je da SUS motor pokree samo generator ili da zajedno sa motorom pokree tokove, a da generator miruje.

DUAL-MODE
Koristi srednju veliinu baterija Koristi on i off-board punjenje Bre ubrzava Elektrini motor ima prazan hod Pakovanje kompeneti u autu je manje fleksibilno Ne zahteva transmisiju Koristi heavy-duty motor

2.4 Osobine HEV

Masa HEV je izuzetno velika to za posledicu ima kako poveanjeotpora vue, tako i pogoranje dinamikih voznih karakteristika vozila ivisoku cenu. Da bi se smanjila masa ovih vozila prvenstveno je potrebnopoveati specifinu snagu i energiju vunih akumulatora, ali se ne sme zanemariti ni masa vunih motora. Masa elektrinih maina je posebno znaajna kod serijskih HEV gde se koriste i motor i generator kao i toplotni motor. Najvanija svojstva generatora za HEV i pomonih motora za HEV su njihova velika efikasnost i mala teina. Samim tim su to uglavnom maine za velike brzine. Osim ovih svojstava generatori i pomoni motori ne bi trebalo da zahtevaju posebno odravanje. Serijski HEV su osmiljeni tako da pri kretanju vozila konstantnom nominalnom brzinom po putu iji je nagib oko 3%, celokupnu snagu obezbeuje toplotna maina preko generatora i vunog motora. Viak snage motora treba da obezbedi lagano dopunjavanje baterija. Generator e, dakle, imati snagu koja je neto vea od snage potrebne za savladavanje stalnih otpora vue. Ciljevi koje treba postii pri projektovanju HEV su: Niska cena vozila Odgovarajue performanse (ubrzanje, maksimalna brzina, domet itd), Ekonominost u eksploataciji (visoka efikasnost),

Robusnost, pouzdanost i bezbednost (jeftino odravanje).

3. EKOLOGIJA I HEV
Ve je reeno da je ubrzan razvoj HEV prvenstveno motivisan ekolokimrazlozima. Ova vozila znaajno manje zagauju okolinu jer ne isputaju izduvnegasove u koliini kako to ine vozila sa SUS 6

motorima. Trend razvoja automobilske industrije vidi se iz injenice da je 1950. godine na svetu bilo oko 53 miliona motornih vozila, da bi ih 1992. bilo pola milijarde, a za poetak ovog veka se prognozira da e taj broj premaiti jednu milijardu. Ovako ubrzan rast broja motornih vozila je ozbiljna pretnja za ivotnu sredinu. Kada se uzme u obzir da se vozila u siromanijim zemljama neadekvatno odravaju, a da su zastoji u saobraaju svakodnevna pojava u razvijenim zemljama onda je globalna slika zaga ivanja vazduha izduvnim gasovima iz SUS motora drumskih vozila zastraujua. Umanjenje emisije tetnih gasova vee je od 50%. Kada se vrednuje uinak elektrinih vozila na zagaivanje vazduha treba imati u vidu da je najvei problem zagaivanje vazduha u gradovima. Upotrebom hibridnih vozila vazduh iznad gradova bi se bitno oistio. Sa druge strane da bi se spreilo globalno zagrevanje usled efekta staklene bate potrebno je smanjiti ukupnu koliinu izduvnih gasova. Druga fundamentalna prednost HEV nad vozilima sa SUS motorom je to to smanjuju upotrebu fosilnih goriva ije su rezerve ograniene.

4. TENDENCIJE RAZVOJA HEV-a

Vrtoglavi skok cene goriva hibridne automobile stavio je u centar deavanja na 61. sajmu automobila u Frankfurtu. Ova godina je pokazala da se hibridna vozila nalaze na uzlaznoj putanji, pa su se ak i skeptici pridruili ovoj temi u vezi s proizvodnjom hibridnih elektrinih vozila. Zbog toga se mnogi svetski proizvoai automobila pitaju da li je popularnost vozila na elektrino-benzinski pogon samo deo marketinke kampanje ili nova tendecija u razvoju autoindustrije. U nastavku e biti predstavljene ve pomenute tendencije nekih od glavnih svetskih proizvoaa u oblasti HEV-a.

4.1 Toyota
Tojota misli na budunost. "Tojotin" model prius kao pogon koristi kombinaciju dva motora, benzinskog i elektrinog. Iako se pre dvadesetak godina ovakav automobil mogao zamisliti samo kao konceptno vozilo ili prevozno sredstvo u nauno fantastinim filmovima, Tojota jo od 1997. godine nudi hibridni pogon dostupan u serijskoj prodaji. Da je re o naprednom automobilu, suvino je govoriti. Ukratko prius je tih, beuman, brz, luksuzan i prostran, automobil u kojem vozaa prati nezaobilazan oseaj da se nalazi u vozilu budunosti. Razvoj Tojotinog hibridnog vozila poinje 1993. godine kada je tadanja amerika administracija inicirala program PNGV (Partnerstvo za vozila sledee generacije). Program je ukljuivao samo proizvoae iz SAD, pa se Tojota sama upustila u razvoj hibridnog pogona. Dok je PNGV uglavnom kaskao u mestu, Tojota je 1995. godine napravila prvi konceptni model na hibridni pogon. Ipak, to nije bilo nita, jer je pravi ok za ostale usledio "tek" dve godine kasnije. Te 1997. godine pojavio se prius prvi serijski automobil u svetu na hibridni pogon. Tojota je prole godine predstavila treu verziju "priusa" (drugi prius predstavljen je 2003). Od svog debija u Japanu 1997. prodato je oko pola miliona vozila. Za 2007. godinu planira se poveanje prodaje u Evropi za 35 odsto. Pod haubom se nalazi, sada ve viestruko nagraivana kombinacija 1,5-litarskog benzinskog VVT-i motora snage 77 KS i elektromotora snage 68KS. Do konane snage se ne dolazi prostim sabiranjem, ve odreenim algoritmom, pa tako prius ima 113 KS. Do 100 km na sat stie za oko 10,5 sekundi, dok je maksimalna brzina ograniena na 180 km/h. Sa brzom vonjom dolazi i vea potronja goriva.

Prius poseduje "inteligentni klju", pa im priete automobilu, brave se same otkljuavaju, a u kabini se pali svetlo. Jedan pritisak na dugme pali automobil, iako nema nikakvih naznaka da se bilo koji pogonski deo ukljuio, jer do vozaa ne dopire niti jedan jedini decibel bilo kakvog zvuka. Prius se vozi kao svaki automobil sa automatskim menjaem..Tek kad se pritisne pedala gasa, neprimetno i bez ikakvih trzaja se ukljuuje benzinski motor, koji uskae u pomo elektromotoru. "Panasonik" baterije, smetene iza zadnjeg sedita, pune se im se pusti pedala gasa, tada se kinetika energija pretvara u elektrinu. Prius se moe voziti i samo na struju. Kada se pritisne dugme "EV", u zavisnosti koliko je puna baterija, moete prei i do tri kilometara. Inae prius ima neverovatno malu emisiju opasnog ugljenmonoksida od 0,18 g/km, a ak 90 odsto materijala korienih u njegovoj unutranjosti moe se reciklirati. Zbog ovih karakteristika, zemlje Evropske unije za prius odobravaju poreske i carinske olakice, koje umanjuju cenu ovog ekolokog vozila od 1.000 do ak 7.000 evra Tojota prius je dobitnik mnogobrojnih znaajnih priznanja: Evropski automobil godine 2005. Meunarodna nagrada za motor godine 2006. Nagrada za najmanju potronju goriva i za najbolji motor u klasi 1.4 1.8 l. Tojota je na prvom mestu kao najistije komercijalno vozilo.

Kako funkcionie prius?

1. Uobiajena vonja Benzinski motor pokree tokove neposredno i uz pomo generatora i elektromotora. Suvina snaga benzinskog motora preko generatora puni akumulator. Mere te raspodele se menjaju kako bi sistem osigurao najveu moguu delotvornost. 2. Naglo ubrzanje Benzinski motor pokree tokove neposredno i uz pomo generatora ielektromotora. Akumulator pod visokim naponom dovodi elektromotoru dodatnu energiju. Rezultat je vonja bez trzavica i odlino ubrzanje. 3. Koenje ili usporavanje Benzinski motor se gasi, elektromotor preuzima funkciju generatora kojikontrolie koenje tokova. Regenerativni sistem koenja pretvara kinetiku energiju vozila u elektrinu energiju kojom puni akumulator. 4. Napunjenost akumulatora se odrava na odreenom nivou U sluaju da je nivo nii, automatski se pali benzinski motor koji ponovo puni akumulator (preko generatora). Kada automobil miruje, motor se automatski gasi. 5. Ubrzanje iz mirovanja i vonja pri manjim brzinama 8

U ovom sluaju benzinski motor miruje, a vozilo se pokree iskljuivo uz pomo elektromotora.

4.2 Lexus
Godinama u nazad, Lexus radi na razvoju vozila na hibridni pogon. I to nije nita neobino, pogotovo ako se zna da je Lexus zapravo luksuzna marka Toyote. Nova luksuzna sportska limuzina Lexus GS 450h je deo konstantnog napretka na polju tehnologije hibridnog pogona. Model RX 400h, gde h oznaava hibrid, promovisan prole godine, bio je prvi korak na putu Lexus Hybrid Drive. GS 450h predstavlja prvo hibridno vozilo sa agregatima napred i pogonom na zadnje tokove. Osnovu pogona ovog Lexusa predstavlja benzinski V6 motor od 3,5 litara. Njegova maksimalna snaga iznosi 218 kW (296 KS). "Power mod" za brzu vonju Prvi put kod vozila sa hibridnim pogonomsusreemo se i sa mogunou izbora moda vonje. U svakom od ponuena tri, a to su: Normal, Power i Snow-reakcija na komandu gasa se osetno menja. Normal podrazumeva optimalni balans snage i trakcije Power moda odziv na pristikanje pedale gasa mnogo bri. Automobil postaje znaajno ivlji, ba kao to ga nasuprot ovome modu izbor onog sa oznakom Snow dosta umrtvljuje. Power mod omoguava da GS 450h nakon polaska iz mesta brzinu od 100 km/h postigne za 5,9 sekundi.

4.3 Peugeot
Peugeot planira da uskoro predstavi svoj hibridni automobil, koji bi bio direktna konkurencija Toyoti Priusu. U pitanjuje hibridni HDi sistem koji bi se sastojao od 1.6 litarskog dizel agregata i snanog elektromotora. Pretpostavlja se da bi potronja bila oko tri litre na preenih sto kilometara, kao i da e revolucionarni pogon prvi put biti primenjen kod modela PEUGEOT 308 .

4.4 Geely
Geely je najvei privatni proizvoa automobila u Kini. Firma danas ima potpuno zaokruen proizvodni proces, koji se odvija u etiri domae fabrike. Podatak da je godinja proizvodnja dostigla broj od 300 000 vozila, dovoljno govori o polakom preuzimanju primata na polju niskobudetnih vozila. Da struni tim Geely-ja misli na budunost, dokaz je osvajanje hibridnog pogona koji bi trebao da se pojavi poetkom 2008.

4.5 Kia
I Kia se pridruila sveoptem trendu hibridnog pogona. Za razliku od nekih drugih proizvoaa, hibridni model nije projektovan od nule, ve je za osnovu uzet poznati model RIO. Novi Rio hybrid ima dva motora, benzinski agregat od 1.4 litara sa 90 KS, sinhronizovan sa elektromotorom od 12 kW.

4.6 Honda
Hondin prototip sportskoghibridnog vozila FCX poseduje najmodernijuhibridnu tehnologiju. On sezasniva na dva uparena motora, glavni za pogonkoristi vodonik a pomoni elektrinu energiju. Motor na vodonik ima itavih 129 KS, a kao nus-proizvod sagorevanja proizvodi obinu vodu. Najvea brzina ovog modela je 160 km/h , a sa jednim punim rezervoarom se moe prei oko 570 km. Serijska proizvodnja ovog modela najavljena je za narednu godinu.

4.7 Porsche
Do 2012. se oekuje predstavljanje hibridnog vozila od 300 KS koja e koristiti istu tehnologiju koja se planira za Kajen (Cayenne). Za razliku od tradicionalnih hibrida, Pore e preraditi svoj benzinski V6 i kombinovati ga sa elektro motorom, to e omoguiti ekoloki istu vonju u gradu, ali i dodatnih 100 KS u sluaju potrebe za veom snagom. Prema nezvaninim informacijama, V-6 model bi trebalo da kota 54.000 funti.

10

4.8 BMW i Daimler Chrysler kooperacija

Dve velike nemake kompanije su zapoele kooperativni razvoj hibridnih reenja, koja bi se koristil a u vozilima. Oba proizvoaa imaju planove da predstave komercijalna reenja hibridnog pogona u naredne tri godine, a ova sar adnja e omoguiti da zajednikim razvojem smanje cenu razvoja i ubrzaju aktuelne razvojne programe. Zajedniki razvoj e drastino pojeftiniti i fazu testiranja, kada e se identini sistemi koristiti u razliitim platformama, to bi trebalo da rezultuje konanim proizvodom daleko vieg kvaliteta. Hibridni pogon na kome e se zajedno raditi, e biti namenjen limuzinama visoke klase, koje imaju pogon na zadnjoj osovini, to je jedan od razloga da ove dve firme sarauju.

4.9 Ford
Koncept Airstream je Fordov hibridni pogon, koji je ubaen u model Edge. Radi se ustvari o kombinaciji elektromotora uparenog sa tehnologijom gorivnih elija na vodonik. Auto je predstavljen u Washingtonu i predstavlja prvi vozni automobil koji kombinuje gorive elije sa elektrinim baterijama i najnovijom plug-in tehnologijom koja omoguuje punjenje litijumjonske baterije za oko 8 sati. U Fordu kau da ovaj Edge moe prei oko 40 km koristei samo bateriju, a kada snaga baterije padne na 40% tada se ukljuuju gorive elije i pune bateriju za dodatnih 320 km s tim to je mogue, uz neke dodatne modifikacije, prei i do 640 dodatnih kilometara. Baterija pokree elektrini motor koji omoguuje Edge-u maksimalnu brzinu od 135 km/h. Ford nije potvrdio serijsku proizvodnju ovog automobila, jer nedostatak crpnih stanica za vodonik i sama tehnologija koja nije nimalo jeftina, ne daju ba previe razloga za optimizam da e se ovakav ili slian auto uskoro nai na putevima.

4.10 Mercedes
Mercedes se pridruio trendu ugradnje hibridnih i to u svojojperjanici, S klasi. Limuzina S 400 CDI, je kombinacija dizelovog agregata opremljena sa dodatnim elektromotorom. Ta dva pogonska agregata zajedno daju izlaznu snagu od 340 KS. Zahvaljujui elektromotoru, u trenucima manjih optereenja pogona dizelov agregat se iskljuuje te tada auto pokree samo elektromotor. Prema najavama iz Mercedesa, njihov hibrid bi pri normalnim uslovima vonje trebao troiti oko 7 litara/100 km. Mercedes 2009. planira svoju ponudu dopuniti hibridnom verzijom svog luksuznog SUV-a utemeljenu na dizelovom motoru. Ovaj hibridni pogon e biti razvijen u saradnji s 11

BMW-om. Ova hibridna M klasa e kombinovati naprednu hibridnu tehnologiju sa sada ve poznatim mercedesovim dizelskim Bluetecom, tanije s 3,2-litarskim V6 Bluetec dizelskim motorom. Ovaj 4X4 SUV e isputati oko 200 g/km CO2 te e mu se prosena potronja kretati oko 7 l/100 km. to ga svrstava rame uz rame sa novom S klasom tj. modelom S400 CDI.

4.11 Nissan
Nissan i japanski proizvoa elektronike NEC su dogovorili saradnju u proizvodnji nove generacije litijum-ionskih baterija koje e se ugraivati u hibridnavozila. Obe kompanije e u taj zajedniki projekat investirati oko 3 miliona evra. Baterije su namenjene elektrinim i hibridnim vozilima koje Nissan eli to pre prodavati na tritu. Nissan je dodue ve poeo sa prodajom hibridne Altime, ali je morao kupiti licencu za tehnologiju od Toyote. U Kaliforniji, dravi s najstroim normama zatite ovekove okoline, poetkom oktobra 2006. lansiran je Nissan Altima Hybrid i s njim je japanskiproizvoa pojaao svoje pozicije u segmentu hibridnog pogona. Altimu Hybrid pokree etvorocilindarski agregat s neto snagom od 198 KS (148 kW). Ovo vozilo sa istim pogonom je u prodaji od poetka 2007. godine.

4.12 Chevrolet
Chevrolet Volt tzv. otvoreni hibrid. Prvenstveno (primarno), je elektromobil, a tek potom (sekundarno) i automobil pokretan motorom sa unutranjim sagorevanjem. Prednje tokove pokree elektromotor snage 120 kW (163 KS), koji se pokree iz paketa litij-ionskih baterija. Domet s jednim punjenjem je 65 km. Ureaj se nou puni iz kune mree od 110V, u vremenu od pet sati. Pod prednjom haubom ugraen je trocilindarski benzinski motor 1.0 ccm, s turbopunjaem. Napaja se bioetanolom ili gorivom E85 (bioetanol sa 15% benzina), a u pripremi je i verzija na biodizel. Kad se struja dobija iskljuivo iz generatora, prosena potronja je 4,7 litara. S punim kapacitetima struje i bioetanola moe prei 1030 km. Pogonski elektromotor snage 120 kW prilikom koenja i usporavanja prelazi na generatorski program te kinetiku energiju automobila pretvara u elektrinu i dopunjuje akumulator.

12

4.13 Renault
Renault radi na upotrebi elektrine energije koja e ukloniti CO2 emisije dok je vozilo u pokretu. Ta se tehnologija razvija zajedno s Nissanom. Vozilo se oekuje 2010. godine. Kao deo istraivanja koje izvodi zajedno s Nissanom, Renault prouava idealno reenje za gradsku vonju, a koje pri kretanju uopte ne emituje CO2. Renault i Nissan zajedno rade na litijionskim akumulatorima, elektrinom motoru i softveru potrebnom za nadzor vozila. Takoe se radi na procesu vraanja energije pri koenju.

4.14 Volkswagen
Volkswagen e se 2009. prikljuiti u hibridnu trku predstavljanjem Jette s kombinovanim benzinskoelektrinim pogonom. U Wolfsburgu su shvatili kako i uz najtedljivije TDI agregate (Polo Bluemotion troi samo 3.9 l/100 km), ne mogu ostati izvan pomodarskog trenda, ako ele da ostanu i dalje na vrhu. Hibridna Jetta e imati prema najavama manju potronju od standardnih TDI modela, koji troe izmeu 5.2 i 5.8 l/100 km, zavisno od odabira motora (1.9 TDI sa 105 ili 2.0 TDI sa 140 KS). Benzinsko-elektrina varijanta mogla bi troiti oko 4.7 l benzina na 100 km.

13

Prosena potronja nekih hibridnih automobila Preenih milja po galonu gradska vonja/autoput
60 / 51 36 / 31 33 / 28 57 / 56 31 / 27 31 / 27 49 / 51 33 / 29 33 / 29 49 / 51

Model vozila

Toyota Prius Ford Escape 2wd SUV Toyota Highlander 2wd SUV Honda Insight automatic Lexus 400 RX 400h 4wd SUV Toyota Highlander 4wd SUV Honda Civic automatic Ford Escape 4wd SUV Mercury Mariner 4wd SUV Honda Civic manual

5. ZAKLJUAK
Odravanje i eksploatacija HEV podrazumevaju obavljanje svih radnji koje su potrebne pri odravanju toplotnog motora (zamene ulja, remenja, sveica, filtera), ali i odravanje akumulatora. Kada se ne bi posmatrale i ostale komponente vozila, HEV bi sa aspekta odravanja i eksploatacije bila vrlo nepovoljna. Meutim, HEV zahvaljujui mogunosti rekuperativnog (motornog) koenja znaajno smanjuju optereenje konica tako da se trokovi i aktivnosti u vezi sa njihovim odravanjem drastino smanjuju. Uzimajui u obzir i to da su same elektrine maine koje se koriste za HEV izuzetno jednostavne i da se na njima troe jedino leajevi, ukupan utisak je da su ova vozila neuporedivo povoljnija za odravanje od klasinih. Sama vonja se ne bi smela razlikovati od vonje klasinih vozila sa automatskim menjaem. Jedini dodatak bi mogao da bude ureaj za podeavanje intenziteta regenerativnog koenja, slino kao kod autobusa i kamiona sa ugraenim retarderima. Meu ostalim kvalitetima koje prua upotreba HEV vredelo bi istai tihu vonju i velike utede u energiji/gorivu koje se ostvaruju njihovom primenom. Ekoloki efekti su takoe znaajni. Beuman rad, prednost ili mana? Smanjenje buke u gradu bi svakako bila prednost, ali tu je i druga strana medalje. Naime, hibridna vozila su do te mere beumna da su neujna ak i za peake, to moe uticati na njihovu bezbednost. Recimo, prema nekim predvianjima, 2050. godine ulicama e prolaziti samo hibridni ili potpuno elektrini automobili, a prelazak na drugu stranu trotoara bie uslovljen vizuelnim osmatranjem, dok dobro uho nee mnogo biti od pomoi. U budunosti e hibridna i elektrina vozila sigurno igrati znaajniju ulogu u autoindustriji. Najznaajniji svetski proizvoai jo uvek kriju potencijal ove tehnologije, jer ele da i dalje 14

eksploatiu postojee rezerve nafte i drugih fosilnih goriva, kao i da do maksimuma iskoriste uloene milijarde dolara u razvoj SUS motora. Do tada e se hibridna vozila i dalje razvijati ali e obini korisnici dobijati priliku da uivaju na kaiicu u svim pogodnostima koje donosi ova tehnologije budunosti.

15

6. LITERATURA
Dejan Raca, dipl. ing., Magistarski rad na temu : Savremene elektrine maine za primenu u hibridnim i elektrinim vozilima, Novi Sad, 2001. Dr Vladimir Papi, Dr Radomir Mijailovi, Mr Vladimir Momilovi, Transportna sredstva i odravanje, Beograd, 2007. http://www.wikipedia.org http://www.howstuffworks.com http://www.vrelegume.rs http://www.toyota.rs

16