DOBRA VEST JE BOLJA NEGO STO MISLITE - Robert Dz. Vilend

DOBRA VEST JE
BOLJA NEGO TO
MISLITE
Robert D. Vilend
www.najvaznijevesti.com
Robert. D. Vilend
DOBRA VEST JE BOLJA NEGO TO MISLITE
Naslov originala:
The Good News is better than you think
By Robert J. Wieland
Prevod sa engleskog:
Mirjana eri
Pesme prepevao:
Zvonimir Kosti Palanski
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad, 2015
tampa:
Apollo Graphic Production, Beograd; tira 50 primeraka
Dizajn korice:
Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com
Elektronska verzija knjige Dobra vest je bolja nego to
mislite besplatno je dostupna na Internetu, za linu
upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu u
tampanom obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs; (+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com; (+381) 064/40-29-428
Sadraj
1. Morate nauiti kako da verujete u dobru vest! 5
2. Zato Boja dobra vest ima eksplozivnu mo?15
3. Jo vie o toj dobroj vesti: Boja ljubav je aktivna, a ne
pasivna25
4. Jedini protivotrov za uas: Iupati strah iz korena40
5. Bog neprestano pokuava da nas spase49
6. Unapred ste odreeni za spasenje 62
7. Bog spasava ak i prostitutke, ukoliko ...73
8. Bog spasava ak i samopravedne ljude, ukoliko ... 83
9. Trava moda nije zelenija na drugoj strani90
10. Najbolja od svih vesti: as Bojeg suda 103
NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog zaveta preuzeti su iz prevoda Emilijana arnia, dok
su starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.
Prvo poglavlje
MORATE NAUITI KAKO DA

VERUJETE U DOBRU VEST!
(Lake je verovati u lou vest zato to smo tome
skloni po roenju)
Naznaimo odmah s poetka svoju tezu, tako da bi na
potovani italac mogao da odustane ukoliko, umesto ove, eli
da ita neku drugu knjigu:
Naa ideja je udarna i kontroverzna: ispostavilo se da
je ono to su ljudi smatrali jevaneljem postalo mnogo bolja
dobra vest nego to bi se mnogi usudili da pomisle.
Poput poasti, loa vest je poluskrivena harala hrianskom Crkvom tokom veeg dela perioda od dve hiljade
godina. Ona paralie ljude u duhovnom smislu, ali oni ne
mogu da zamisle zato su tako mlaki u svojoj slubi Bogu.
Prema tome, moramo otkriti prvobitnu ideju dobre
vesti koja proima Novi zavet.
Kada je jevanelje u poetku poelo da se objavljuje, Hristovi apostoli su bili optueni da su preokrenuli svet (Dela
apostolska 17,6 KJV). Nije to bila posledica njihove jake linosti ili sposobnosti da se svojim umeem nametnu drugima;
oni su jednostavno posedovali veliku ideju koja je sama po
sebi bila revolucionarna.
Ljudi koji su je uli reagovali su na naine koji su mogli biti
nazvani jedino silovitou sam Isus je rekao za one kojima se
dopala: ...carstvo nebesko na silu se uzima, i siledije dobijaju
ga (videti Matej 11,12). To jest, kada su poverovali u ono to
su uli, verovali su na jedan eksplozivan nain prigrlili su je
Dobra vest je bolja nego to mislite
svom snagom koju su imali. Bilo je neega u samoj toj dobroj

vesti to ih je automatski oslobaalo inhibicija i preobraavalo
u njene radosne (da, neustraive!) sposobne prenosioce.
A oni kojima se ideja nije svidela?
Oni su takoe postajali siloviti ali u proganjaju onih

kojima se vest dopala. Otuda itate o hrianima koji su u rimskim amfiteatrima sluili lavovima kao hrana.
oveanstvo je doivelo katalizu1 zahvaljujui toj naoko
divljoj ideji da je jevanelje bolja dobra vest od one koju bi
ljudski rod uopte mogao da zamisli. Na Bibliju se gledalo kao
na nebeske najaktuelnije novine, a oni koji su zavoleli dobru
vest u njoj sve su se vie oduevljavali. Njihov entuzijazam za
TV i Video materijale njihovog vremena iezao je prekono (da, oni su imali svoje zabave, mnogo ee od naih
sportova - istinske trke dvokolicama, gladijatorske borbe, i
sve to uz besplatan ulaz). Ti vernici su otkrili da je Boja dobra
vest do te mere zanimljiva da je ono to su dotada smatrali
zabavnim postalo dosadno i odbojno.
Ono to je dobru vest uinilo tako udesno dobrom
bilo je otkrie onoga to je Hristos ostvario za ljudski rod.
Valja naglasiti da to nije bilo ono to je On pokuao da ostvari,
nego ono to je zaista uinio. Oni su vikali sa krovova: Hristos
je spasao svet! On je otkupio oveanstvo! On je dao dar spasenja svakoj dui! I sada, verujte u to, govorili su oni.
Ali, onda je smesta na povrinu izbio jedan problem: na
rodu nije bilo lako da poveruje. Oni su toliko bili navikli da
veruju u lou vest da je bilo bolno poeti verovati u dobru. I taj
problem nas navodi da bacimo pogled na nau tezu. Premda
1 Kataliza(gr.) rastvaranje; hemijski: ubrzavanje jedne reakcije prostim
prisustvom jedne materije (katalizatora), koja pritom ne pretrpi nikakvu
stalnu promenu. katalizator(gr. rastvaram) hemijski: supstanca koja ima
svojstvo da ubrzava hemijske procese ili da ih izaziva na znatno nioj temperaturi od one na kojoj bi se ti procesi sami sobom izvrili.
Morate nauiti kako da verujete u dobru vest!
je Isus kazao da je Njegov jaram blag, a breme lako, On pri

tom nije mislio da je nama ljudima lako da poverujemo da
je Njegov jaram blag. Kao to emo kasnije videti, lako je biti
spasen a teko biti izgubljen ukoliko verujemo i razumemo
koliko je dobra ta dobra vest; ipak, nauiti da verujemo jedini
je teak korak ako odluimo da Ga sledimo.
To dolazi otuda to smo mi kao ljudska bia roeni i
odgajani u neverstvu. To je takoe razlog zato smo skloni
da strahujemo. Za nas je prirodno da ne verujemo. Eto zato
se Isus, kad je doao da nas spase, suoio s tako ogromnim
neverovanjem koje je navelo ljude da Ga razapnu (kada bi danas trebalo ponovo da doe, kao nekada, svet bi Ga ponovo
razapeo). A to duboko ukorenjeno neverstvo vodi onome to
se naziva greh.
Izdavai Sajmon end uster [Simon and Schuster] iz Njujorka objavili su jednom prilikom bestseler koji je napisao Ben
D. Vatenberg [Wattenberg], pod naslovom Dobra vest glasi
da je loa vest pogrena [The Good News Is The Bad News Is
Wrong]. To ljude nije ostavilo ravnodunim - milioni su bili
uvereni da su njihove pesimistike slutnje o naoj ekonomskoj, politikoj i moralnoj situaciji pogrene. Dobra vest o
naoj naciji bila je mnogo bolja nego to su mislili, po reima
te knjige.
Vest o Bojoj volji u pogledu vae budunosti daleko je
znaajnija. Novac i politika mo ne mogu kupiti ni trenutak
istinske sree, a srea je poput igre. (Seate se kako je direktor
Enrona prodao akcije za 35 miliona dolara, a ipak se zatvorio u svoj novi Mercedes i pucao u sebe?) Dobra vest o kojoj
govorimo tie se nae line sree danas i zauvek. Ona ispunjava srce radou ak i ako moramo da ivimo u siromatvu,
bolesti i usamljenosti. To je neto to milioneri ele, ali nikad
ne dobijaju.
Ako stvarnosti pogledamo pravo u oi, veina od nas
je skoro odustala od nade da se takva srea moe dosegnuti.
Oekujemo da ivimo svoje dane uporno podrivani frustracijom i razoarenjem, iako nestalni ukus zadovoljstva povremeno ini da nam ivot izgleda vredan ivljenja. Meutim, onaj
podvodni tok ponovo izbija na povrinu, pa nas neodreena
oseanja depresije poput renih brzaka odvlae u oaj. ak i
mnogi mladi koji nisu zaradili 35 miliona dolara pokuavaju
da oduzmu sebi ivot. Potrebno nam je neto bolje od onoga
to smo uli.
Re jevanelje nosi u sebi ugraeni smisao dobre vesti. Isus je doao... da objavi Boju dobru vest (Marko 1,13
Barclay). Njegova vest je studirala staze ka srei. Devet
sigurnih prepisanih lekova blistaju u Njegovoj Propovedi na
Gori, a svaka poinje reima: Blago onima koji... (Matej 5,312). Moda e vas iznenaditi da nam nijedna od tih preporuka
ne kae ta treba da inimo kako bismo bili sreni, ve ta da
verujemo.
Ako srea zavisi od mog ispravnog postupanja, uvek se
zapliem u zamku nemogunosti da inim ono to je pravo.
Uvek postoji neki element nedostinosti. Ako mi Bog obea
neto dobro pod uslovom da ja najpre pravilno postupam,
Njegova obeanja se sigurno nee ispuniti zato to nisam u
stanju da ispunim uslove. Bog mi moda obeava nebo, ali nije
li to svirepi trik ako Njegova obeanja bivaju ponitena nemoguim preduslovom? Da li ste ikada elektronskom potom
dobili pismo, a delovalo je sasvim zvanino, da ste na putu
da dobijete glavnu nagradu? Ako je Boja dobra vest slina
podvala, onda ispada da je On najvei obmanjiva na Zemlji.
Samoubistva tinejdera ne bi bila ono to su da deca nisu odnekud nasledila takvu ideju.
Zato nam je toliko teko da

poverujemo u Boju dobru vest?
Fantastino je, fenomenalno ude se nebeski aneli koji

to posmatraju kako ogromna veina ljudskog roda vie voli
lou vest od dobre. Kad je Neko doao u nau sredinu, donosei nam dobru vest, mi smo bili do te mere uznemireni da
smo ustali i razapeli Ga. (Moda ete rei: Ah, da, ali to je bilo
pre 2000 godina i to su bili loi ljudi; mi smo drugaiji. Mi to
nikada ne bismo uinili.)
I eto korena naeg problema: mi ne razumemo sami sebe.
Biblija kae da smo svi isti po svojoj prirodi. Nova engleska
Biblija ovako prevodi Rimljanima 3,23: Svi smo podjednako
sagreili, a to je oigledno ono to kae Pavle, jer u 8,7 dodaje:
Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu. Taj telesni um je standardna oprema DNK za sve nas, niko nije
izuzet od tog univerzalnog naslea, ak ni Devica Marija.
Sva ljudska bia roena su u stanju odvojenosti od Boga; mi
moramo da nauimo kako da verujemo u dobru vest (Marija
je to nauila!). Ne moemo tvrditi da smo u pogledu vrline
superiorniji od ljudi koji su iveli pre 2000 godina. U jednom
kolektivnom smislu, oni su bili mi.
Ne moemo verovati u ono to Hristos kae, sem ako verujemo da je Njegov jaram blag a Njegovo breme lako. Ali,
svakako, poteni zdrav razum nam govori da verovati u tu dobru vest nije lako. Mi, ljudska bia, u crkvi ili izvan nje, neprestano zapadamo u koloteinu neverovanja, poput Izrailja
koji nije mogao ui u Obeanu zemlju zbog neposlunosti
(Jevr. 4,6; u engleskom KJV prevodu2 zbog neverstva). Neverstvo je jo uvek na zajedniki greh.
Budui da Bog za nas ima samo dobru vest, oito je da
naa sklonost ka looj vesti mora biti posledica toga to smo
otueni od Boga i neprijateljski nastrojeni svojim smeranjem (KJV: odvojeni od Boga i ... neprijatelji u svom umu),
tako da je na greni um neprijateljstvo Bogu (Koloanima
1,21; Rimljanima 8,7). Mi smo kao i ostali u svom prirodnom stanju (Efescima 2,3). Dok ne uspemo da spoznamo ko
je On, ta odvojenost od Boga ini da imamo smisao tamom
2 KJV King James version
pokriven... zbog okorelosti njihova srca (Efescima 4,18). To

dolazi otuda to imamo pogrenu predstavu o Bojem karakteru. Mi smo je, na kraju krajeva, nasledili od svojih paganskih
predaka. Ona je prokrila sebi put u crkvu kao oseaj da je
Bog neprijatelj koga treba umilostiviti. Mi moramo neto ui
niti da bismo se zatitili od Njegovog gneva.
Danas kaemo da smo bezbedno prevazili to globalno
stanje adolescencije, ali uroeno stanje straha i dalje izbija na
povrinu. Posle naeg uasnog 11. septembra, nai moderni pronalasci i ugodnosti izgledaju nemoni da ublae nae
unutranje strahove. Loa vest nas je sve prilino uzbudila. Jo
uvek se borimo sa svojim strahovima od kancera, siromatva,
nesrea, terorizma. Ankete ukazuju da veina mladih Amerikanaca misli da e jednoga dana umreti u nuklearnom ratu,
ba kao to se mnogo mladih u 1930-im plailo da e umreti u
ratu sa nemakim nacizmom (a mnogi i jesu). Sva ta negativna
oseanja zebnje srazmerna su naoj emocionalnoj udaljenosti
od Boga, to znai da smo roeni sa sklonou da poverujemo
u lou vest.
Izvor svega toga je neprijatelj zvani sotona
Kobra koja vreba plen moe da paralie svoju strahom

obuzetu, hipnotisanu rtvu pre nego to je napadne. Isto tako,
verovanje u lou vest paralie ljudsku duu. injenica je da
su vraevi u Africi uspevali da prokunu bespomone rtve
koje bi potom legle i umrle bez nekog organskog razloga. Meutim, tekst u Jevrejima 2,14 na grkom jeziku kae da je Spasitelj doao da paralie tog neprijatelja naih dua i da izbavi
one koji su strahujui od smrti celog ivota bili u ropstvu.
Kad je Hristos razapet, avo nije bio ubijen, na veliko razoarenje mnogih; ali, bio je paralisan.
Saul, car drevnog Izrailja, predstavlja pravi primer kako
snaan ovek moe delovati kao da ga je kobra paralisala, zato
to veruje u lou vest. Dodue, on se bio pobunio protiv Boga i
10
praktino sve pogreno radio. Njegovo carstvo bilo je u opasnosti a njegova vojska obeshrabrena, suoena sa neprijateljskim
snagama daleko nadmonijih Filisteja. Car je odbio sva sredstva
kojima je Bog eleo da mu pomogne, a ipak mu Bog nije poslao
poruku o propasti. Saul je jo uvek imao izbora da se pokaje.
On je odluio da to ne uini; naprotiv, otiao je kod spiritistikog medijuma, traei neku ideju kako da postupi. Vraarom je upravljao sotona, te je uasnutom caru saoptila itav
niz nesrea koje e Gospod poslati na njega da bi unitio i
njega i narod. Meutim, Bog nije poslao caru takvu vest; Saul
je poverovao u njenu lou vest. Njena vest ugasila je u njegovoj
dui i poslednju iskru nade. On je okonao svoj ivot potpuno
nepotrebnim samoubistvom. (1. Samuilova 28,31)
Bog nikada nije naveo neku duu na samoubistvo, ma koliko greaka da je uinila. Saul je mogao da se pokaje, prizna
svoje silne grehe i pozove narod na molitvu za osloboenje
od neprijatelja. Milostivi Bog bi odgovorio kao to je to esto
inio. Takva poniznost ispoljena u dui bila bi beskrajno bolja
od samoubistva.
Bez obzira koliko se loe oseali ili koliko vai izgledi bili
beznadeni, Gospod za vas ima dobru vest: Da se ne plai
srce vae, verujte Boga, i mene verujte. I ta god zaitete u
oca u ime moje, ono u vam uiniti... I ako to zaitete u ime
moje, ja u uiniti. Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam:
ne dajem vam ga kao to svet daje, da se ne plai srce vae, i da
se ne boji (Jovan 14,1.13.14.27).
Isus je ovde prepoznao duboki psihijatrijski princip ne
moete biti paralisani loom vesti, sem ukoliko odluite da ne
poverujete u dobru vest. Loa vest moe kucati na vaa vrata,
ali nikada ne moe ui u vau duu sve dok vi ne kaete: Ui!
Da se ne plai srce vae, i da se ne boji, podstie nas On. Da
se ne... znai da vi dajete svoj pristanak. Dakle, da se... plai
srce vae znailo bi da pristajete da verujete u sotoninu lou
vest. To je stvar vaeg htenja.
11
Prava istina je uvek puna nade. Na primer, strahujemo

da e nam lekar rei stranu vest da imamo kancer koji se ne
moe operisati, i stoga elimo da izbegnemo suoavanje s tom
injenicom. Ali mi tako lako zaboravljamo da je smrt u Hristu daleko bolja od ivljenja bez Njega. Izgubiti duu daleko
je gore od samog umiranja. ak i ako Gospod dopusti da zaspimo snom smrti, ostaje injenica da je On i dalje ono to je
oduvek bio Bog ... ljubav (1. Jovanova 4,8).
Za osobu koja lei na samrtnoj postelji, Bog ima samo dobru vest. Ono to On eli da shvatimo jeste istina o Spasitelju
koji je umro da bi nas otkupio od vene smrti, i ije vaskrsenje
posle tri dana predstavlja zalog da emo i mi biti vaskrsnuti
na beskonani ivot u Njemu. Ne postoji tako loa situacija
da Bog ne bi imao za nas dobru vest. (ak je i neoprostiv greh
protiv Svetog Duha samo konani, neopozivi izbor ovekov
da ne veruje u Boju dobru vest, odluno, konano opiranje
Svetom Duhu Matej 12,24-35; Jevrejima 6,4-10).
Najei greh celog ljudskog roda
Suprotno od verovanja, pouzdanja jeste ono to Biblija

naziva neverstvom. To je bio greh broj jedan u svim vekovima.
Izrailj nije mogao da ue u Obeanu zemlju zbog neverstva
(Jevrejima 4,6). Kad je Isus, veliki Iscelitelj, posetio rodno mesto Nazaret i ne uini onde mnogo uda zbog njihovog neverovanja (Matej 13,58). Njihovo ogromno neverovanje liilo
ih je velikih blagoslova. Neobjanjivo je kako je mnotvo ljudi
moglo stajati u prisustvu samog Sina Bojeg, a ipak se odluiti za lou vest. Isus I uae se zbog njihovog neverovanja.
(Marko 6,6)
Isus je rekao svojim uenicima koji su bezuspeno nastojali da izlee beznadeno bolesno dete, da je problem u
njihovom neverstvu (Matej 17,20). ak su i posle Njegovog
vaskrsenja uenici izvesno vreme vie voleli da uju lou vest
nego dobru, odbijajui da poveruju u svedoanstvo oevidaca,
12
koji su znali da je On ustao iz mrtvih. I ukori ih zbog njihovog neverovanja i tvrdoe srca, to ne poverovae onima koji
su ga videli vaskrslog iz mrtvih (Marko 16,14). Da, tih jedanaest uenika suoilo se s najteim testom vere kome su ikada
bila podvrgnuta ljudska bia dobra vest bila je tako fantastino nemogua da se inilo da je daleko iznad njihove moi
da poveruju u vest: On je ustao!
Stavite se na njihovo mesto. Eto vas u najdubljem oajanju koje ste ikada iskusili, va Spasitelj je mrtav, sahranjen u
grobu; vae nade su skrhane najveim buldozerom svih vremena raspeem. Na kraju vaeg tunela kao da ne svetluca ni
najslabiji traak svetlosti. I sada, moete li verovati u izvetaje
nekih uzbuenih ena, kakva je bila Marija Magdalena, koje
govore da su Ga videle vaskrslog? Dobro razmislite o tome.
Moda ete poeleti da kleknete sa tim ukorenim uenicima
i prihvatite posledicu neverovanja u dobru vest!
Nije udno to pisac Jevrejima poslanice preklinje: Gledajte, brao, da kako ne bude u kome od vas zlo srce koje ne
veruje, pa da otpadne od ivoga Boga, nego bodrite jedan
drugoga svaki dan, dok god se kae danas, da koji od vas ne
otvrdne od prevare greha. (Jevrejima 3,12.13)
Najbolja dobra vest koju jedno zbunjeno ili oajem slomljeno ljudsko bie moe uti jeste da je ta moralna i duhovna
paralisanost zapravo bolest zvana greh, koja je ve bila izleena u licu Sina Bojeg isceljena u naem palom, grenom telu.
On je postao jedan od nas, uzeo na sebe nau prirodu, stvarno
se poistovetio s naim sutinskim problemom otuenosti od
Boga, i upravo tu otklonio na greh.
Tako je On za celo oveanstvo ustanovio novi identitet u sebi, bez obzira na to koliko strani bili nai gresi.
On je uinio da otuenost, greh i strah postanu stvar minulog
vremena u veoj meri nego to je to ivot peinskog oveka.
Mrano stanje uma je sada prolost, neto nepotrebno. Zahvaljujui onome to je Hristos ostvario (a ne samo pokuao da
13
ostvari) ljudski oaj postaje anahronizam. Bog i ceo Njegov

univerzum svetlosti pozdravljaju nas dobrodolicom kao prihvaene u voljenome Sinu Bojem (Efescima 1,6). To podstie um da shvati ta je On uinio.
Pa i vas koji ste nekada bili otueni i neprijateljski nastrojeni svojim smeranjem u zlim delima, sada je izmirio smru njegovog ljudskog tela, da vas svete, neporone i besprekorne postavi preda se (Koloanima 1,21.22). Ali, rei ete
vi, meni se mnogo ta moe zameriti. U dubini due vidim
sve mogue razloge zato zasluujem prekor.
Da, mane i krivica jo uvek su tu (kao to je to sluaj za
tolike milijarde ljudskih bia svuda u svetu). Ipak, rtva koju
je poloio za nas daje Hristu zapanjujue pravo da nas izvede pred Oca i Njegov svemir kao svete u Njegovim oima,
bez mane i osloboene optube. Prava sutina te izvanredno
dobre vesti ogleda se jednostavno u ovome: sav greh i tama i
zagaenost koji nas pritiskaju istrajavaju upravo zbog naeg
stalnog neverovanja u Njegovu dobru vest!
Kad se u dui napregnemo da poverujemo, Njegovo osloboenje poinje smesta da deluje u naem srcu, da proizvodi
promene za koje smo mislili da nikada nee biti mogue.
14
Drugo poglavlje
ZATO BOJA DOBRA VEST

IMA EKSPLOZIVNU MO?
(Ova se nalazi u samoj vesti)
Zato se spasenje pre dobija verovanjem u dobru vest

nego dobrim delima?
To nipoto nije zbog Boje proizvoljne odluke. Dobra
dela ne mogu promeniti nijedno ljudsko srce.
I to nije neka mrana teoloka tajna. Obian zdrav razum
daje ovakvo objanjenje: poto uinite sve dobro koje moete
zamisliti, ustanoviete da je vaa prvobitna sebinost jo uvek
netaknuta. Ona je moda preruena da je jedva prepoznajete,
ali istorija je prepuna religioznih ljudi koji se iscrpljuju dobrim delima, inei sve to iz egocentrinih razloga. Ma koliko
zamaskirana, njihova stvarna motivacija bila je postizanje poena radi nagrade. Istinska ljubav nikada nije imala izgleda da
ue u srce. I ako hranei siromahe razdelim sve svoje imanje,
i ako predam svoje telo da budem spaljen, a ljubavi nemam,
nita mi ne koristi (1. Korinanima 13,3).
Lana dobra vest rekla bi vam da je malo sebinosti sasvim u redu, jer nema svrhe nadati se istinskoj promeni srca;
to je nemogue. Jednostavno prilagodite svoje miljenje. Drugi ljudi to ine; zato ne biste i vi?
Takva falsifikovana dobra vest takoe tvrdi da e sam
Bog biti zadovoljan nama ako nastavimo takvi kakvi smo, sve
dok ne kaemo da prihvatamo Isusa. On e na konanom
sudu zatakati nae grehe.
15
Biblijska dobra vest je bolja
Najjasnije poglavlje na ovu temu jeste ono kada Isus opisuje kako nam se valja ponovo roditi. lan visokog vea, Nikodim, znao je da mu je neophodna pomo. Brinulo ga je sopstveno licemerje. Doavi dosta posle radnog vremena, Nikodim je
potraio Isusa da bi Mu postavio izvesna pitanja. On je prilino
nespretno zapoeo razgovor, uz bojaljivo izreenu pohvalu:
Znamo da si ti kao uitelj doao od Boga... U svom odgovoru Isus je izjavio: Zaista, zaista, kaem ti, ako se ko ne
rodi odozgo, ne moe videti carstva Bojeg.
Kako ovek moe da se rodi kad je star? - upita Nikodim. Zar moe po drugi put da ue u utrobu svoje majke i da
se rodi?
Odgovori Isus: zaista, zaista, kaem ti, ako se ko ne rodi
vodom i Duhom, ne moe ui u carstvo Boje.
to je roeno od tela telo je, a to je roeno od Duha
duh je (Jovan 3,2-6).
Neke stvari koje je Hristos rekao te noi bile su sline tempiranim bombama smetenim u Nikodimovom umu. Kako
je vreme proticalo, one su oslobaale svoju monu energiju.
Lepe zvui metafora da su te istine kao seme cvea zasaeno
u pustinji, seme koje izgleda kao mrtvo sve dok ih prolene
kie i suneva svetlost ne probude u ivot bujnosti.
Poenta je u tome to te istine

imaju unutranju snagu
Spasitelj nije kazao Nikodimu da on sam mora da proizvede sopstveno novoroenje. Valja ti se nanovo roditi nije
znailo da je re o poduhvatu po principu uradi sam. Isus je
nastavio da objanjava dobru vest da to udo ini Gospod, a ne
ovek. Obeshrabrujue je neprestano govoriti jednoj osobi da
mora ponovo da se rodi, ako ona misli da je na njoj da sama
obavi taj posao. Nijedno ljudsko bie nije samo sebe rodilo
(izvinite, potreban nam je novi glagol), ve jednostavno tre-
16
Zato Boja dobra vest ima eksplozivnu mo
ba da prepusti svojim roditeljima da to uine za njega. Dakle,

kae Isus, Nikodim treba da dozvoli Svetom Duhu, koji zamenjuje njegove roditelje, da u njemu ostvari novoroenje:
Nemoj da se udi to ti rekoh: treba da se rodite odozgo. Vetar duva gde hoe i fijuk njegov uje, ali ne zna odakle
dolazi i kuda ide. Tako je sa svakim koji je roen od Duha
(Jovan 3,7.8).
Boanski akuer
Ma koliko to delovalo iznenaujue, dobra vest je veoma

dobra: (1) Sveti Duh ostvaruje delo novoroenja, i (2) On e
to uiniti ukoliko Ga vi ne budete ometali. (Ljudima koji vole
lou vest ovo se nee dopasti.)
Taj vetar [duh] zauvek unosi seme nebeske istine u um
i srce. Niko nije dovoljno mudar da kae otkuda on dolazi, jer
blagodat Boja deluje na ljudska srca na mnotvo naina jo
od poetka vremena. Ono to su nam govorili roditelji, prijatelji, pesme hvale, biblijske poruke koje smo uli ili proitali,
propovedi, izrazi istinske ljubavi sve to mogu biti sredstva
koja Sveti Duh koristi da misao o dobroj vesti usadi u ovekovo srce.
To seme moda lei negde duboko, neprepoznato godinama, ali e sigurno proklijati zato to svako sadri u sebi tajanstveni princip venog ivota. Svako seme istine o dobroj
vesti je sila Boja na spasenje (Rimljanima 1,16).
Evo jo jedne ilustracije kako boanska re istine ostvaruje svoj cilj:
Jer kako pada dad ili sneg s neba i ne vraa
se onamo, nego natapa zemlju i ini da raa i da se
zeleni, da daje semena da se seje i hleb da se jede,
tako e biti re moja kad izie iz mojih usta: nee se
vratiti k meni prazna, nego e uiniti to mi je drago,
i sreno e svriti na to je poljem (Isaija 55,10).
17
Hristova ilustracija o vetru koji duva gde hoe predstavlja sliku Boje saoseajne brige za svakog oveka. Ba kao
to na svom obrazu oseate kretanje vetra, isto je tako sigurno
da Sveti Duh pokuava da vas preobrazi. Bog ne gleda ko je
ko. (Dela apostolska 10,34)
To je veoma uzbudljivo, jer povremeno moete skoro osetiti kako to seme istine klija u vaoj dui kao to trudna ena
osea bebu kako raste u njoj. Ona je ushiena novim ivotom
koji se stvara. Kakve li ogromne radosti kad iskusimo neto jo
divnije Ponovo se raam!
Ali, ako je novoroenje neto tako lako,

zato se svi ponovo ne rode?
Odgovor je jasan: mnogi, moda ak veina, praktikuje

neku vrstu abortusa novoroenja. Oni neprestano gase novi
ivot koji im Boji Duh dodeljuje.
Ovo se otkriva u Stefanovim reima upuenim jevrejskim voama njegovog vremena. Oni su inili ono na ta ih
je sasvim prirodno podsticala neobraena ljudska priroda.
Tvrdovrati..., vi se jednako protivite Duhu Svetome, kako vai
oevi tako i vi (Dela apostolska 7,51).
To je aktivno otuenje ili neprijateljstvo u odnosu na
Boga. Nema nikakvog smisla u takvom postupanju, ali budimo realni mi upravo to inimo. To je kao kad izgladneli ljudi
iskorenjuju svaku malu biljku koja se pomalja iz tla i treba da
donese rod. To je suludo!
Embrion novog ivota

biva ubijen pre no to pone da raste
Isus je ispriao jednu parabolu da ilustruje sudbinu koja

obino zadesi Njegovo seme istine.
Gle, izie seja da seje. I kad je sejao,
1) Jedna zrna padoe kraj puta, i ptice dooe i pozobae
ih.
18
2) Druga padoe na kamenito tle, gde nemahu mnogo

zemlje, i odmah iznikoe, jer nemahu dubinu zemlje. A kada
sunce sinu, sagore ih, i kako nemahu korena, osuie se.
3) Trea padoe u trnje, i naraste trnje i ugui ih. (Matej
13,3-7)
On je potom objasnio svoju priu. Seja predstavlja Njega, koji seje seme dobre vesti u svako ljudsko srce i na svakom mestu, zahvaljujui radu Svetoga Duha vetra. Meutim, On kae da je okorelo srce ovoga naroda i uima teko
ue, i oi svoje zatvorie da kako ne vide oima i ne uju uima (Matej 13,15). Nema svrhe sejati seme u zemlju koju je
mnotvo ugazilo i napravilo stazu. ak i ako mnogo semena
padne na tvrda srca, ono ne moe da se ukoreni.
Isusovo objanjenje je tako jednostavno

da ga i dete lako moe pojmiti
1) Svakome koji slua re o carstvu a ne razume dolazi zli i otima to je posejano u njegovom srcu, to je kraj puta
posejano.
2) A posejani na kamenito tle, to je koji re slua i odmah je s radou prima; ali nema korena u sebi, nego je nestalan, pa kada nastane nevolja ili gonjenje zbog rei, odmah se
sablanjava.
3) A posejani u trnje, to je koji re slua, no briga za
ovaj svet i prevara bogatstva gui re, te neplodan biva (stihovi 19-22). Do sada je to loa vest.
Ali ekajte, postoji u preostalom delu prie i dobra vest:
4) etvrta pak padoe na dobru zemlju i donoahu plod,
jedno po stotinu, drugo po ezdeset, a tree po trideset. A
posejani na dobru zemlju, to je koji slua re i razume, objasnio je Isus (Matej 13,8.23). On je neko ko veruje u dobru vest,
ko je prima, pozdravlja je dobrodolicom i stalo mu je do nje.
On joj doputa da ue u njegovo srce umesto da pozove ptice pokraj puta da je se domognu, da dozvoli trnju da je
19
ugui, ili prepusti skrivenom kamenju gajenih telesnih elja

da sprei razvoj njenog korena. On jednostavno ne vri abor
tus, zvani neverstvo, da bi je ubio. To je vienje dobre vesti iz
Isusove parabole.
Niko jo nije shvatio koji je to dinamiki faktor koji pro
izvodi novoroenje, zato to se ljubav nikada ne moe videti. Isus je unapred ispriao Nikodimu priu o svom krstu, to
ovaj naravno nije mogao da razume te noi. Ali ono to je uo
ostalo je duboko u njegovom umu sve dok nije video ta se dogodilo; tada se sve uklopilo, i on je iskoraio iz svog skrovita
da bi se otvoreno poistovetio sa Hristom.
Novoroenje nije mogue ukoliko ovek

ne vidi i ne ceni ono to se dogodilo na krstu
Isus je dalje objanjavao:

I niko se nije popeo na nebo sem onoga to je siao sa
neba, Sin oveiji. I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji,
tako treba da se podigne Sin oveiji, da svaki ko veruje
ima u njemu ivot veni (Jovan 3,13-15).
Isus podsea na neto to se desilo tokom Izrailjevih lutanja kroz pustinju. Narod je putovao kroz pustinju ka obeanoj
zemlji (da, bilo je tegoba). Ali tano prema obrascu koji vai
za sva ljudska bia, oni su svoje potekoe inili jo gorim tako
to su verovali u lou vest: Narod je na putu postao nestrpljiv (NIV1). I vikae narod na Boga i na Mojsija: zato nas
izvedoste iz Egipta da izginemo u ovoj pustinji? (4. Mojsijeva
21,4.5). Oni nisu morali da umru, jer ih je Bog vodio; sami su
prizivali avet propasti, bez ikakvog razloga (Psalam 105,37).
Njihove sumnje pretvorile su se u suto neverovanje, nepotrebno su brinuli o neemu to je bilo plod njihove bezvernike mate. Meutim, takvo ponaanje bilo je greh.
1 New International Version
20
Napad otrovnih zmija
Greno neverovanje i gunanje liilo je narod Boje posebne zatite koja bi im po pravu pripadala. To to je Mojsije
nainio zmiju od mesinga i podigao je visoko na jednoj motki
predstavljalo je slikovito proroanstvo o Hristu koji e biti podignut na krst.
I gospod re Mojsiju: naini zmiju vatrenu, i metni je na
motku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa e ozdraviti... Koga god ujede zmija, on pogleda u zmiju od medi (mesinga), i ozdravi (4. Mojsijeva 21,8.9).
Ali, kako jedna zmija otrovnica moe da prikazuje Hrista?
Evo odgovora: Onoga koji nije znao greha Bog je uinio grehom
za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boja (2. Korinanima 5,21). Tu vidimo koliko nam se Hristos pribliio. On nikada nije zgreio, ali se do te mere poistovetio s nama da je uzeo
nau palu, grenu prirodu. Bio je uinjen neim to On u stvari
nije. U tom smislu se nae spasenje povezuje sa zmijama.
Zapazite koliko je bilo lako isceliti se: sve to je narod tre
balo da ini bilo je da pogleda. Isus je rekao Nikodimu: ima
neega na krstu to valja videti pogledaj. No, to je vie od
upornog promatranja raspea. Pogledati znai verovati u
tom smislu da srce ceni ono to je Hristos platio umro je na
krstu da bi nas radi bio uinjen grehom i da bi nas spasao.
(To je znailo da je On umro smru koju smo mi zasluili.)
Osoba bolesna od greha biva isceljena ukoliko ceni
ono to je On uinio. I, naravno, isceljenje je tano isto to to
i novoroenje.
Zatim je Isus izgovorio dobro poznate rei koje su postale
najomiljeniji stih u itavoj Bibliji: Jer Bogu tako omilje svet da
je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje
ne pogine, nego da ima ivot veni (Jovan 3,16 Karadi).
Oigledno, sila se nalazi u Onome na krstu, a ne u drvenim gredama samog krsta. Kako se grena srca menjaju kad
ponu da veruju i cene Boji in ljubavi i davanja?
21
Jedan od Hristovih sledbenika pojanjava kako je to

funkcionisalo u njegovom sluaju. On to izraava kao princip
koji deluje u svakom onom ko pogleda i kae hvala za ono
to je Hristos ostvario. Pavle se branio od optube da je njegova bezrezervna predanost Hristu praktino bezumlje (njegova
vera delovala je slino onoj silovitosti o kojoj je Isus govorio
u naem prethodnom poglavlju). On je prolazio kroz neverovatne nevolje i progonstva zbog Hrista, ali - skoro neverovatno zvui pevao je od radosti dok je sve to doivljavao.
Misao da je on uopte neto rtvovao kao da nije prolazila kroz njegov um. Vie puta je bio bievan (a jednom i
kamenovan skoro do smrti!), bacali su ga u tamnicu, postio
je, trpeo hladnou nedovoljno odeven, doivljavao brodolom,
glad, oseao umor od svega. Njegova karijera misionara nastavila se decenijama, do duboke starosti. Zato on nije obuzdao
tu svoju pobonost spremnu na rtvovanje sebe, da bi se skrasio i uivao u valjano steenoj penziji? Zar nije bilo vreme da
pone da razmilja o prednostima stavljanja sopstvene linosti
na prvo mesto?
Ne, za njega nije. On kae: Jer ako nismo bili pri istoj
pameti to je bilo za Boga; ako smo razboriti za vas smo. Jer
Hristova ljubav nas obuzima kad smo doli do ovoga zakljuka: jedan je umro za sve; znai da su svi umrli [to jest, svi bi
bili mrtvi da On nije umro za njih; i mi smo se toliko poistovetili s Hristom da smo, kad je On umro, umrli i mi2]. A on je
umro za sve, da ivi vie ne ive sami za sebe, nego onome koji
je za njih umro i vaskrsnut bio. (2. Korinanima 5,13-15).
Ovde vidimo neto to je izgledalo nemogue razumeti. Pavle nije bio bolja osoba od nas, niti je bio vei heroj. On
je jednostavno neto video to je sva njegova rtvovanja inilo
lakim:
On je video da bi se naao u grobu bez nade da Neko
nije umro umesto njega.
2 Tj. u Njegovoj smrti sadrana (obuhvaena) je i naa smrt
22
On je video da svaki sledei udisaj duguje Hristovoj

rtvi na krstu.
On je video sebe kao roba kupljenog ljubavlju, koji
odgovara na tamo prolivenu krv.
On je video da nita to je posedovao ne moe da rauna kao stvarno svoje.
Otuda bi on mogao da zapeva duhovnu pesmu Ajzaka
Votsa:
Kada gledam udesni krst Golgote,
Na kojemu Gospod slave strada,
Tad sve je nita spram te lepote,
I gordost moja u prah pada.
I kada bi sav svet pripao meni,
Time bih vratio tek mali deo,
Jer Boja ljubav to me pleni,
Zahteva duu i ivot ceo.
Ba kao to su Izrailjci koji su verovali bili lako izleeni
od smrtonosnih zmijskih ujeda, isto se tako lako novoroenje
deava u srcu svakoga ko vidi krst onako kako ga je Pavle
video.
Razume se, on ga nije doslovno video budui da nije
pripadao prvobitnoj dvanaestorici. Video ga je verom, i njegovo iskustvo je stoga ohrabrenje za nas koji ga takoe nismo
nikada doslovno videli. Ono to je on video verom izgleda da
je na njega ostavilo mnogo dublji utisak nego stvarni dogaaj
na apostole koji su bili oevici svega toga. Niko od njih, ini
se, nije tako ivo uhvatio njegov smisao kao to je to Pavle uspeo. To je od posebnog znaaja za nas koji nikada nismo videli
sam fiziki dogaaj poput jedanaestorice (ni hiljade filmova
ne mogu to da prikau!). Mi smo izuzetno sreni zato to ta
23
ista verom nadahnuta pobonost moe biti i naa. Zahvaljujui

veri, Pavle je morao imati bolju vest od ostalih apostola! Vera
otrije razaznaje od naih fizikih oiju.
Pretpostavite da neko gleda, ali ne ceni Hristovu rtvu.
Srce moe da otvrdne ukoliko odluimo da ne verujemo, to
odmah postaje greh neverstva. Isus dalje govori Nikodimu
da niko nee biti izgubljen usled svojih prolih greha, jer je
Hristos ve umro i platio za njih kaznu. Nae sopstveno ne
verovanje navodi nas na osuivanje po principu uradi sam:
Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego
da se svet spase njegovim posredstvom. Ko veruje u njega,
tome se ne sudi; a ko ne veruje ve je osuen to nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Bojeg. A ovo je sud: svetlost je
dola na svet, a ljudi zavolee mrak vie nego svetlost, jer dela
njihova behu zla (Jovan 3,17-19).
Dakle, sudbina svakog oveka zavisi od reakcije srca na
taj krst. Novoroenje se dogaa ne tako to emo uraditi ovaj
ili onaj nemogui zadatak, ve gledanjem oima iskrene vere
u ono ta taj udesni krst znai. Isceljujua mo nalazi se u
samoj rei; ona sadri dobru vest. A ona je ve vaa; ve vam
je bila data u Njemu; nemojte je odbaciti.
Neka ona ue u vae srce. Neka uhvati korena. Nemojte
izvriti pobaaj. Negujte je. Molite se Bogu svom svojom duom za Njegov dar vere. On je obeao da e vam dati sve, i ono
najmanje, to ste voljni da negujete.
Ne postoji tako neto kao to je loa vest, sem ako je traimo, ako se za nju odluimo i time svojevoljno navuemo na
sebe konanu osudu izabrati tamu iako smo prethodno videli Svetlost.
24
Tree poglavlje
JO VIE O TOJ DOBROJ VESTI:

BOJA LJUBAV JE AKTIVNA,
A NE PASIVNA
(Pogledajmo ponovo: da li je novoroenje

muan posao?)
Znamo da nam je potrebno da se promenimo iznutra.
Godinama smo ono to smo i to nas je utvrdilo na naim putevima, bar tako oseamo. Nai problemi su deo nas samih, u
potpunosti, bez obzira da li je to pouda, apetit, ljubomora ili
bilo ta to ima vlast nad nama. Kako moemo postati zaista
razliiti u odnosu na ono to smo?
Mi moemo promeniti boju svoje kose, ali kako da promenimo boju svojih oiju? Ako smo roeni da budemo niski,
kako moemo postati visoki? Samoiva osoba, kako se ini,
nije u stanju da postane nesebina. I to je najbolnije, izgleda
da je poudnoj, seksualno neistoj osobi (otmiaru? zlostavljau?) potpuno nemogue da postane istog srca tako kau
naa sudska pravila. (Otuda i nastojimo da ih zauvek drimo
pod kljuem.)
A onda dolazi Isus kazujui nam da ako se ko ne rodi
odozgo, ne moe videti carstva Bojega (Jovan 3,3). Mnogim
ljudima ovo zvui kao posmrtno zvono. Ja sam ono to sam i
nema naina da postanem drugaiji! Ako samo plavooki ljudi
mogu da uu u nebo, onda sam propao, poto su moje oi
smee boje!
Sedite i proitajte u celini 3. poglavlje Jovanovog jevanelja. Biete iznenaeni koliko Isusovo objanjenje o novoroenju predstavlja samu dobru vest:
25
1. Zbog onoga to je Hristos ostvario svojom rtvom,

Sveti Duh je postao novi roditelj svakog oveka. Kada je
osenio Devicu Mariju da bi donela na svet Isusa, On je u
ljudski rod usadio boansko seme venog ivota koji e se razviti iz njega. On neprestano seje seme istine u ljudska srca, jer
Hristos je istinita svetlost, koja osvetljava svakog oveka koji
dolazi na svet (Jovan 1,9). Podsticati ljude na novoroenje isto
je kao kad majka raa dete. Oseam istu muku za vas dok se
Hristova priroda ne obrazuje u vama kae Pavle (Galatima
4,19 prevod GNB).
2. Novoroenje ne znai da vi sami sebe ponovo raate (izvinite, potreban nam je tu novi glagol!). Isus je rekao: Vetar duva gde hoe... Tako je sa svakim koji je roen od
[Svetog] Duha.
3. Dakle, nemojte izvriti abortus tog novog ivota
koji Sveti Duh stalno stvara u vama. Prestanite da mu se
odupirete. Kad proniknete u ono to se dogodilo na krstu,
spoznaete da se tamo nalazi sila koja preobraava srce i ivot.
Pavle je to ovako izrazio:
Ja se, naime, ne stidim jevanelja [dobre vesti] jer je ono
sila Boja za spasenje svakome ko u njega veruje... pravednik
e iveti od vere (Rimljanima 1,16.17).
Isti apostol kazao je Korinanima: Jer sam odluio da
meu vama znam samo Isusa Hrista i to raspetoga... Moj
govor i moja propoved ne bee u nagovorljivim reima ljudske
mudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile (1. Korinanima
2,2-4). Nije nemogue da i mi isto tako jasno shvatimo kao to
su to razumeli Korinani!
Ono to je preokrenulo svet bila je mona istina

prikrivena u jednoj prilino nejasnoj rei
Prestraeni neprijatelji jevanelja priznali su da je uticaj

apostola bio ogroman: Ovi to su ceo svet uzbunili, doli su i
ovamo (Dela apostolska 17,6).
26
Jo vie o toj dobroj vesti: Boja ljubav je aktivna, a ne pasivna
Re koja je izvrila taj veliki podvig bila je re malo koriena u grko-rimskom svetu grki termin agape. Znaila
je ljubav, ali bila beskrajno daleko od nae uobiajene ideje
o ljubavi.
Ispostavilo se da je ona nosila u sebi pozitivnu duhovnu
snagu koja je menjala ljudski um. Podelila je oveanstvo u
dva tabora - jedan za, a drugi protiv te ideje. Oni koji su bili
njeni zagovornici pretvorili su se u dinamine Isusove sledbenike, spremne da izgube imovinu, da dopadnu tamnice, ili ak
umru muenikom smru.
S druge strane, oni koji su reagovali protiv nje, brzo su
postali svirepi, krvoedni progonitelji onih koji su prihvatili
ovu ideju o ljubavi. Niko nije mogao da uje tu dobru vest o
ljubavi agape a da ostane neopredeljen.
Tajanstveni eksploziv u toj verbalnoj bombi bila je radikalno drugaija ideja o ljubavi, koju svetski filozofi ili moralni
uitelji nikada nisu nauavali. Bio je to novi izum kojim su i
prijatelji i neprijatelji ostali zateeni.
Nije da ljudi drevnog sveta nisu imali nikakav koncept o
ljubavi; oni su mnogo o njoj govorili. U stvari, Grci su imali
tri ili etiri rei za ljubav (nai savremeni jezici imaju samo
jednu). Meutim, ona vrsta ljubavi koju je izraavala agape
nemilosrdno je sve ostale ideje o ljubavi razotkrivala kao neljubav ili kao anti-ljubav.
Ljudski rod je iznenada shvatio da je ono to je bilo nazivano ljubavlju zapravo bila samo zamaskirana sebinost.
Ljudska psiha bila je ogoljena zahvaljujui tom novom otkrivenju. Ako ste je prihvatali sa dobrodolicom, i sami ste se
odevali u agape. Bivali ste promenjeni iznutra. Ako bi vas ona
razljutila, cepanjem svoje haljine od tobonje dobrote, pretvarali ste se u pobesnelog neprijatelja nove vere. Otuda progon
stva. I niko nije mogao da vrati asovnik vremena unazad, jer
agape je predstavljala ideju za ije je ispunjenje upravo dolo
vreme.
27
Kada je Jovan uzeo pero da ispie svoju uvenu jednainu

Bog je ljubav (1. Jovanova 4,8), morao je da se odlui izmeu nekoliko grkih rei. Svakodnevna re eros nosila je
sama po sebi prodornu snagu. Kao neto tajanstveno i mono,
eros je smatran izvorom sveg ivota. Poput bujice koja nastaje probijanjem brane, on prelazi preko svih prepreka ljudske
volje i mudrosti, kao talas emocija zajednikih celom oveanstvu. Bio je to izvor uda stvaranja beba duboka tajna.
Ako je majka volela svoje dete, njena ljubav bila je eros plemenita i ista. Slino tome i ljubav dece prema roditeljima od
kojih zavise, i meusobna ljubav prijatelja. I uzajamna ljubav
izmeu mukarca i ene bila je neto duboko i ozbiljno s im
se moralo raunati.
Da li je Bog eros? pitali su stari pagani
Da, odgovarali su njihovi filozofi, ukljuujui velikog Platona, zato to je eros jai od ljudske volje. On stvara porodice
i prijatelje. I on boravi u svakome po prirodi. Prema tome, on
mora da je iskra boanstva.
Za drevne narode, ljubav je bila daleko vie od onoga to
je ljubav za nas danas: slatka tajna ivota, eliksir koji inae
nepodnoljivo postojanje ini snoljivim. Platon se nadao da
e preobraziti svet nekom vrstom ljubavi koju je on smatrao
nebeskim erosom. Rei izvedene iz termina eros imaju danas
iskljuivo seksualno znaenje, ali je Platon eleo da svet izvue iz te movare pomou ideja koje duhovno uzdiu, pomou
neeg plemenitog i nadahnjujueg. Temelj toga bilo je penjanje
ka sve veim visinama, izvlaenje iz gliba isto fizike senzualnosti, stremljenje ka veem dobru za duu. Veoma duhovno.
Ali, Jovan nikada nije mogao da natera sebe da napie
kako je Bog eros. On je uznemirio mislioce svoga doba, govorei: Bog je agape. A izmeu te dve ideje prua se ogroman
ponor, vei od odstojanja izmeu istoka i zapada. Nema ni dobre vesti ni sile u erosu, nego su obe sadrane u ljubavi agape.
28
Dva suprotstavljena koncepta ljubavi
Kako se agape tako mnogo razlikuje od uobiajene ideje

o ljubavi? Kako je apostolska ideja mogla da predstavlja takvu
pretnju za Platonov plemeniti koncept?
Odgovor se nalazi u nekoliko otrih kontrasta:
1. Uobiajena ljudska ljubav zavisi od lepote ili dobrote
svog objekta. Mi biramo za prijatelje one koji su ljubazni prema
nama, koji nam se sviaju. Zaljubljujemo se u osobu suprotnog
pola koja je lepa, srena, inteligentna i privlana, a odvraamo
se od osobe koja je runa, opaka, neznalica ili neprijatna. Nasuprot tome, agape nije podstaknuta lepotom ili dobrotom svog
objekta, niti od njih zavisi. Ona stoji sama, suverena, nezavisna.
Otuda je ona slobodna da voli i rave ljude, ak i neprijatelje!
Niko od drevnih ljudi nikada nije ni sanjao o takvoj ljubavi.
Oni imaju jednu priu da bi ilustrovali najuzvieniju ideju o toj ljubavi. Admet, plemenit, lep mladi sa izvrsnim linim kvalitetima, razboleo se od bolesti za koju je proroite
bogova izjavilo da e biti fatalna, ako neko ne bi umro umesto
njega. Njegovi prijatelji ili su od jednog do drugog: Da li bi
bio voljan da umre za Admeta? Izvinite, govorili su oni,
mi ga volimo, ali ne bismo umrli umesto njega. Kad su upitali njegove roditelje, ovi su kazali: Oh, volimo svog sina, ali,
ao nam je, ne bismo mogli da umremo za njega. Konano su
njegovi prijatelji upitali lepu devojku koja ga je volela, Alcestu.
Da, odgovorila je ona, zato to je on tako dobar ovek i zato
to je toliko potreban svetu, ja sam voljna da umrem za njega!
Filozofi su likovali: To je ljubav neko ko je spreman da
umre za dobrog oveka! Ali su apostoli prigovorili da to i nije
neto naroito. Jedva e ko umreti za pravednika; za dobroga
moda bi se ko i usudio da umre. Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time to je Hristos umro za nas kad smo jo
bili grenici (Rimljanima 5,7.8).
Vest poput ove ili vam sasvim obuzme duu, ili uini da
pobesnite od gneva.
29
2. Prirodna ljudska ljubav poiva na oseanju potrebe.

Ona se sama po sebi osea praznom i potreban joj je objekat
da obogati sopstveni ivot. Mu voli svoju enu zato to mu je
potrebna, a ena voli svog mua iz istog razloga. Dva prijatelja
vole jedan drugog zato to su neophodni jedan drugom. Svako
se osea praznim i usamljenim bez odgovarajue druge osobe.
Beskrajno bogata sama po sebi, agape ne osea nikakvu
potrebu. Apostoli su govorili da nas Bog voli ne zato to smo
Mu potrebni, ve zato to je On agape. Jer vi znate blagodat
Gospoda naega Isusa Hrista, da je on, budui bogat, postao
siromaan vas radi da se vi obogatite njegovim siromatvom
(2. Korinanima 8,9). Mi smo zapanjeni idejom o ljubavi koja
ne trai svoje (1. Korinanima 13,5). ak i crkve izgleda bivaju navedene da Boju ljubav predstave kao ljubav koja trai
svoje, nadahnutu boanskim instinktom gramzivosti. Bog je
u nama zapazio skrivenu vrednost, pretpostavlja se; i On je
jednostavno napravio dobar pazar kad nas je kupio. Time se
negira Boja istinska ljubav.
Mi poinjemo da liimo na ono to oboavamo, te se
mnotvo njih klanja takvom Bogu zato to i sami tee da
naprave dobar pazar. Njihova religija je u sutini gramzivost
ono to oni ele da steknu jeste nebo i nebeska nagrada i
ta sebina pobuda goni ih napred. Kad agape prodre u njihovu egocentrinu sredinu, reakcija je dosta slina onoj koja se
javila kad je agape granula i obasjala svet u vreme apostola.
Sebina srca se preobraavaju, a neki dobri ljudi se gneve.
3. Prirodna ljudska ljubav poiva na oseaju vrednosti.
Mnogi Afrikanci jo uvek se dre drevnog obiaja plaanja odreene cene za nevestu, to verno odslikava jo veu prepredenost
u osnovi svih ostalih oblika nae kulture. Iznos koji valja platiti
za nevestu zavisio je od trokova za obrazovanje koje su roditelji
devojke uloili u nju. Obino je bilo dovoljno nekoliko krava za
onu koja jedva ume da nakraba svoje ime; astronomski iznos
zahteva se za devojke koje su zavrile na Oksfordu ili Kembridu.
30
U principu, i mi smo isti. Mi razvrstavamo druge po kategorijama. Malo njih se prema ubretaru odnosi utivo kao
to bi to inili kad su u pitanju gradonaelnik ili guverner.
Ako, poput vode koja tei da dostigne sopstveni nivo, ljubite
one koji vas ljube, kakvu nagradu imate? Zar ne ine to isto i
carinici? I ako pozdravljate samo svoju brau, ta odvie inite? pita Isus (Matej 5,46.47). Ljudi slave tebe to ugaa
sebi (Psalam 49,18). Mi smo svi krajnje sebini.
Nasuprot tome, agape je osveavajue razliita. Umesto
da zavisi od vrednosti svog objekta, ona u svom objektu stvara
vrednost.
Pretpostavite da u ruci drim jedan grubi kamen. Pokupio sam ga negde u polju. Ako pokuam da ga prodam, niko
mi nee dati za njega nijednu paru. Ne zato to je kamen u sutini lo, nego zato to je isto toliko obian koliko i bezvredan.
A sada pretpostavite da ja mogu, dok ga drim u ruci,
da zavolim taj kamen kao to majka voli svoju bebu. I pretpostavite da bi moja ljubav mogla da deluje kao alhemija i da ga
pretvori u komad istog zlata. Obogatio bih se.
To je ilustracija onoga to agape ini. Sami po sebi mi
vredimo koliko i sumnjiva hemijska vrednost sastojaka naeg tela. Ali Boja ljubav preobraava nas u vrednost jednaku
vrednosti Njegovog sopstvenog Sina: Uiniu da e ovek vie
vredeti nego zlato isto, vie nego zlato ofirsko (Isaija 13,12).
Verovatno znate za neke primere ljudi sa dna, koji su
preobraeni u osobe beskrajne vrednosti. Don Njutn (17251807) bio je jedan od njih. Bezboni moreplovac koji se bavio
trgovinom afrikih robova, pretvorio se u pijanu propalicu i
pao kao rtva ljudi koje je pokuao da uini robovima. Najzad,
agape se dotakla njegovog srca. Odustao je od svog gnusnog
posla i preobrazio se u asnog nosioca radosne vesti. Milioni
ga pamte po njegovoj himni koja otkriva da je postao zlato
isto:
31
udesna blagodat! kako to zvui

Za mene, bednika, bila je nada,
Nekada izgubljen, vraam se kui,
Bio sam slep, al vidim sada.
Od te blagodati drhti mi srce,
Al nemam straha od onog asa
Kada je blesnula kao sunce
I kad sam verom primio Spasa!
4. Prirodna ljudska ljubav smatra da mora poi u potragu za Bogom. Sve neznaboake religije zasnovane su na
ideji da nam Bog izmie, ba kao i lek protiv kancera. Ljudi
zamiljaju da se On s nama igra murke. Da se povukao i
udaljio od ljudskih bia. Jedino su posebni ljudi dovoljno
mudri ili pametni da otkriju gde se On skriva. Milioni idu na
duga hodoaa u Meku, Rim, Jerusalim, ili druga svetilita
u potrazi za Njim. Stari Grci su nas sve nadmaili u gradnji
velianstvenih mermernih hramova na najviim brdima, oseajui da tu moraju potraiti Boga.
I opet, agape se pokazala kao neto sasvim suprotno. Ona
nije ljudsko traganje za Bogom, ve Boje traganje za ovekom:
Jer je Sin oveij doao da nae i spase to je izgubljeno (Luka
19,10 Karadi). Pastir je ostavio svojih devedeset devet ovaca koje su bile bezbedne i izloio sopstveni ivot opasnosti da
bi pronaao izgubljenu. ena je upalila sveu i pretraila kuu
kako bi pronala jedan izgubljeni dinar. Duh Boji tragao je za
srcem bludnog sina i vratio ga kui. Nema nijedne prie u Bibliji o tome da izgubljena ovca mora da pronae svog pastira!
Pavle je prosto bio opsednut ovom sjajnom idejom: A
pravednost koja je od vere ovako govori: Nemoj da kae u
svom srcu: ko e se popeti na nebo? To jest, da svede Hrista. Ili
ko e sii u bezdan? To jest, da izvede Hrista iz mrtvih. Nego
32
ta ona govori? Blizu ti je re, u tvojim ustima i u tvom srcu,

to jest, re vere koju mi propovedamo (Rimljanima 10,6-8).
Ta re vere tesno je povezana sa ljubavlju agape kao
fotografski negativ sa fotografskim otiskom. Vera je odgovor
skruenog ljudskog srca na to izvanredno otkrivenje agape, a
Pavlova je poenta da nam je ta re blizu. To dokazuje da vas
Bog ve trai tamo gde ste se sakrili. Dobri Pastir je uvek u
pohodu, tragajui za vama.
Ali zar Biblija ne kae da je na nama da traimo Gospoda dok se moe nai (Isaija 55,6)? Da, ali tekst nastavlja dalje
da bi naglasio Boju blizinu, a ne Njegovu udaljenost. Jevrejska
re za traiti (dharash) znai raspitivati se za, traiti u smislu
birati. Isaija nastavlja: Prizivajte ga dok je blizu, ukazujui da
je Gospod ve veoma blizu nas (videti takoe Dela apostolska
17,27). Problem je u tome to mi nismo shvatili koliko nam je
On blizu! I ponovo, ova ideja zapanjuje ljudski um.
5. Naa ljudska ljubav uvek nastoji da se popne vie.
Svaki prvak eli da to pre poe u drugi razred; dete koje ima
est godina kae: Uskoro u napuniti sedam. Niko ko trai
posao ne eli nii, ve vii poloaj. Dravni politiari eznu da
uu u nacionalnu igru, i verovatno svaki senator u izvesnom
trenutku sanja da dospe u Belu kuu.
Ko je ikada uo da je neki predsednik drave dobrovoljno dao ostavku kako bi postao seoski sluga? Platon sa svojom
idejom o ljubavi nikada ne bi mogao tako neto da zamisli. A
ni mi!
Ono to je zaudilo stari svet bio je pogled na Nekog vieg od predsednika koji se sputao sve nie i nie, sve do sprave za muenje i smrti zloinca. U tekstu Filibljanima 2,5-8 koji
verovatno predstavlja prikaz Pavlove omiljene vesti, moemo
pratiti sedam jasno ocrtanih stepenika kojima se Hristos sputao da bi nam pokazao ta je to agape:
1. Iako je bio u obliju Bojem, On nije smatrao jednakost sa Bogom neim to treba prigrabiti (6. stih prevod
33
sa eng.). Kad dospemo do visokih poloaja u politici, biznisu,

pa ak i u crkvi, u naoj je prirodi da brinemo da ne padnemo.
Neugodno spava krunisana glava, veli jedna stara poslovica.
Ali Sin Boji se dragovoljno odrekao krune, motivisan tom
ljubavi agape.
2. On je ispraznio samoga sebe (7. stih prevod sa
eng.), ili liio sebe ugleda (NKJV). Mi ljudi boriemo se do
smrti za svoju ast ili ugled. Ali odvana, hrabra dela nisu
uvek isto to i isprazniti sam sebe, kao to je to Hristos uinio,
jer neko moe predati telo svoje da bude spaljeno, a da mu
ipak nedostaje agape. Kad Pavle kae da je Hristos ispraznio
sam sebe, on je pri tom govorio o dobrovoljnom predanju za
venost svega to nam je drago, a to je gotovo nemogue uiniti nezavisno od agape.
3. On je uzeo oblije sluge, doslovno, roba (7. stih).
Moete li zamisliti neki sumorniji ivot od onog kad je ovek stalno prisiljen da radi bez plate i zahvalnosti? Za anele
je reeno da su sluge, slubeni duhovi poslati da nam slue
(Jevrejima 1,14). Da je Sin Boji postao jedan od njih, to bi ve
bilo veliko ponienje za njega, budui da je bio njihov Zapovednik. No, On se spustio jo nie:
4. On je postao kao i drugi ljudi (7. stih Karadi)
Bog Ga je uinio malo manjega od anela (videti Psalam 8,5).
Ne do velianstvenog sjaja poput sunevog u kome je, kako to
kae 1. Mojsijeva, Adam bio stvoren, nego do najnieg nivoa
palog oveka. Bilo je to stanje duboke unienosti svojstvene
grko-rimskom svetu. Nijedno ljudsko bie nije nikada tako nisko palo a da Sin Boji nije mogao da dopre do njega tamo gde
se nalazio. A kad agape jednom prokri put do naeg srca, svi
zaostali tragovi onog duha svetiji-sam-od-tebe nestaju pred
njom i mi shvatamo da je mogue dopreti do srca drugih ljudi.
5. I naavi se u liku kao ovek, on je unizio samoga
sebe (8. stih). Drugim reima, On nije roen, kako to poslovica kae, sa srebrnom kaikom u ustima. Niti je doao na
34
svet u Cezarevoj ili Irodovoj palati. Njegova majka rodila ga

je u tali neugodnog mirisa, primorana da ga umota u krpe
i poloi u magareve jasle. Ja sam do sada sreo samo jednu
osobu roenu u tali sa piliima i kozama!1 Hristos je vodio
mukotrpan ivot seljanina. Ali, ni to nije bilo dovoljno.
6. On je postao posluan do smrti (8. stih). Ova bremenita reenica znai neto drugo od samoubistvenog ludog
skoka u prazno. Nijedno samoubistvo nikada nije poslunost
do smrti. Tu je u pitanju neposlunost, elja da se izbegne odgovornost. Vrsta smrti kojom je Hristos pokazao da je posluan nije predstavljala izbegavanje odgovornosti. To nije liilo
na Sokratovo ispijanje otrova od kukute. Bila je to iva, svesna
osuda svake elije bia pred zahtevima pravde. Sedmi stepenik pri Hristovom sputanju jasno oznaava stepen Njegovog
ponienja:
7. Do smrti na krstu (8. stih). U Isusovo doba, smrt na
krstu smatrana je izuzetno poniavajuom i beznadenom. Ne
samo to je bila jedna od najsvirepijih ikada smiljenih nego
je bila i veoma sramna. Takav osuenik nag je visio na krstu,
a svetina bi esto razdragano posmatrala agoniju umirueg.
Smrt na takvoj spravi za pogubljenje nosila je u sebi ugraeni
strahoviti uas, bez nade na iiju pomo.
Biti razapet znailo je da vas je nebo proklelo
Uvaeni stari pisac Mojsije izjavio je da je svako ko umre

na drvetu proklet pred Bogom (5. Mojsijeva 21,23). I svi su
u to verovali. Kada bi zloinac bio osuen na smrt maem ili
ak da bude iv spaljen, on je ipak mogao da se moli i veruje
da e mu Bog oprostiti i milostivo ga pogledati. Mogao je pri
umiranju da oseti izvesnu podrku.
Ali kada bi sudija rekao: Mora umreti na drvetu, nestajalo je svake nade. Svi su oekivali da e Bog okrenuti lea takvom jadniku. Otuda Pavle i kae da je Hristos postao kletva
1 Pisac je dugi niz godina radio u Africi kao misionar
35
za nas, jer je napisano: Neka je proklet svaki to visi na drvetu

(Galatima 3,13). Smrt kojom je Hristos umro bila je smrt izgubljenih koji na kraju moraju propasti u beznadenom oaju
ona koju Otkrivenje naziva druga smrt. Razume se, Hristu je
bilo beskrajno tee da to podnese nego to e biti njima, zato to
je Njegova osetljivost na patnju bila neuporedivo vea od nae.
Zamislite oveka razapetog na krst. Gomila prilazi da
mu se ruga kao to mi danas masovno odlazimo na fudbalsku
utakmicu. Slian staroj olupini od kola na koju deca bacaju
kamenice, on je otpisano ljudsko bie, preputeno poruzi i
zlostavljanju u neizrecivom uasu. Vi ak ne smete da izrazite ili osetite saaljenje ili saoseanje prema njemu, jer ako to
uinite, idete protiv Boje osude. Vi ste na Bojoj strani ako ga
gaate pokvarenim jajima ili paradajzom i ako ga proklinjete.
Ljudi su razmiljali na takav nain.
To je bila smrt do koje je Isus postao posluan. U
svom oajanju uzviknuo je: Boe moj, Boe moj, zato me
ostavi? (Matej 27,46). Razmiljajte o ovome u tiini i dubokom strahopotovanju. Trebalo je da vi i ja proemo kroz sve
to da On nije zauzeo nae mesto.
Uzgred budi reeno, ova ideja o ljubavi agape iezava iz
uma mnogih koji tvrde da su Hristovi sledbenici, zato to se
jedan paganski pojam neprimetno uvukao u na nain razmiljanja uenje o prirodnoj besmrtnosti due. Ta doktrina je
zaista uperena protiv Hrista jer osporava Njegovu istinsku ljubav prema svetu. Ako ne postoji tako neto kao to je stvarna
smrt, onda ni Hristos nije stvarno umro. Da je On otiao u raj
onoga dana kad je umro na krstu (kako to mnogi pogreno veruju zato to zarez u Luki 23,43 nije na pravom mestu), onda
nije bilo ni istinskog Hristovog ponienja, ni prave smrti na
krstu, ni umiranja drugom smru.
Doktrina o prirodnoj besmrtnosti due, logino, predstavlja Hristovu rtvu kao varku, inscenirano podnoenje
36
Bojeg gneva umesto grenika, dok je u stvari On sve vreme

bio ojaan da izdri uzdanjem u nagradu.
Meutim, kada je Hrista na Golgoti obuzela tama, svetlost Oevog lica bila je potpuno povuena. Njegov vapaj. Zato si me ostavio? nije bio gluma. Isaija je bio u pravu: Jer je
dao duu svoju na smrt (Isaija 53,12) koja je jednaka drugoj smrti (Otkrivenje 2,11).
Tako je pagansko verovanje u ovekovu prirodnu besmrtnost razvodnilo istinsko znaenje ljubavi agape. To je poelo
ubrzo posle apostolskih vremena, jer Hristos ovako opominje
prvu od sedam simbolinih crkava u Otkrivenju: Ali imam
neto protiv tebe, to si ostavio svoju prvu ljubav (Otkrivenje
2,4). Kad je Boji neprijatelj video kakva je sila sadrana u toj
ideji o ljubavi, on je najpre poveo ranu Crkvu u otpad u pogledu tog sutinskog pitanja. I zaista se moe dokumentovati,
korak po korak, postepeno naputanje ideje o ljubavi agape
od strane crkvenih otaca. Avgustin je napravio sintezu ljubavi
agape i ljubavi usredsreene na sebe i nazvao je caritas. Ova
je postala temelj srednjovekovnog katolicizma. Luter je pokuao da agape postavi na pravo mesto, ali, tuno je rei, njegovi
sledbenici vratili su se doktrini o prirodnoj besmrtnosti, i ponovo je agape gotovo iezla. Svet je danas zreo za oivljavanje
biblijske doktrine o ljubavi agape.
Mi sada oseamo ponor koji

odvaja ljudsku ljubav od agape
Ukoliko nije obogaena ljubavlju agape, naa ljubav je

zaista preruena sebinost. ak i roditeljska ljubav moe biti
samo ljubav koja trai svoje.
Naa sadanja epidemija brane nevernosti dovoljan je
dokaz o sebinom aspektu seksualne ljubavi. esto je ljubav
izmeu prijatelja zasnovana na sebinim pobudama. Nasuprot tome, agape ne trai svoje i ne prestaje nikada (1. Korinanima 13,5.8).
37
Poto je sve reeno, ostaje jo jedan dodatni kontrast izmeu ljudske i Boje ljubavi: Prirodna ljudska ljubav eli na
gradu besmrtnosti; agape se usuuje da je se odrekne. Upravo je
to preokrenulo sve vrednosne sisteme starog veka!
Bog nije napisao za nas enciklopediju da bi objasnio
agape. Umesto toga, poslao je svog Sina da umre na krstu, da
bismo je mi mogli videti. Njeno istinsko znaenje jeste da je
ona bezgranina, potpuna i vena. Hristos je otiao nas radi
u grob, ne zato to je to zasluio, nego zato to smo mi to zasluili. U onih poslednjih nekoliko sati dok je visio na krstu u
tami, On je ispio au ljudske bede do dna. Blistave suneve
svetlosti u kojoj je hodio dok je bio na Zemlji sada je nestalo.
Svaka misao o buduoj nagradi iezla je iz Njegovog uma. On
nije mogao da vidi drugu stranu iz mranog i stranog groba
koji se otvarao pred Njim. Bog je agape, Hristos je Bog, a gle
kako umire smru koju smo mi zasluili. (injenica da Ga
je Otac vratio u ivot treeg dana ni na koji nain ne umanjuje
stvarnost Njegovog potpunog predanja na krstu nas radi.)
A sada dolazimo do neeg uznemirujueg. Nije dovoljno
da kaemo: Odlino, drago mi je to je On kroz sve to proao;
no, zar vi mislite da ja moram da nauim da volim agape ljubavlju? Nemogue!
Dobra vest istie da za ljubav, koju mi smatramo nemoguom, Bog kae da je mogua. Mi greni, egocentrini smrtni ljudi moemo nauiti da volimo ljubavlju agape, jer Jovan
kae. Ljubav [agape] je od Boga i svako ko voli [ljubavlju aga
pe] od Boga je roen i poznaje Boga. A ko ne voli [ljubavlju
agape] nije poznao Boga, jer Bog je ljubav [agape] (1. Jovanova 4,7.8). Mojsije je najbolji primer oveka koji je to nauio.
Jednoga dana Gospod ga je podvrgnuo testu. Izrailj je
raskinuo zavet, klanjajui se zlatnom teletu; Bog je stoga predloio Mojsiju da ih zbrie sa lica zemlje boanskom H-bombom i pone od nule s novim narodom Mojsijevim potomcima. Mojsije je shvatio da je greh Izrailja ovoga puta bio suvi-
38
e veliki da bi bio oproten. Iskuenje da zauzme mesto Avrama, Isaka i Jakova kao otac nove nacije bilo je veoma stvarno.
Video je sebe izloenog opravdanom gnevu Boga kome je ve
bilo dosta Izrailja. Mojsiju se inilo da je uzaludno moliti se
Bogu da oprosti izrailjskom narodu. Dakle, ta da uini da
prihvati ponuenu ast i prepusti Izrailja propasti?
Mojsije se kidao i silno patio u dui. Nikada u ivotu nije
toliko plakao. Oslunite kako glasom isprekidanim od jecaja
ovaj smrtnik poput nas pokuava da promeni Boji naum:
Molim ti se, ovaj narod ljuto sagrei nainivi sebi bogove od zlata! Ali oprosti im greh... Ovde Mojsije zastaje; ne
moe da dovri reenicu. On baca pogled na uas venog pakla pred sobom ako bude delio sudbinu Izrailja. Ipak, odluuje; reava da propadne s njima: Ako li nee, izbrii me iz
knjige svoje koju si napisao (2. Mojsijeva 32,31.32).
Mojsije je poloio test. Mogu da zamislim kako Gospod
rukama ljubavi grli svog uplakanog slugu ustanovio je da je
pronaao oveka po svom srcu.
Pavle je imao u svom srcu istu ljubav agape, jer je on
takoe eleo da bude odluen od Hrista u korist svog izgubljenog naroda (videti Rimljanima 9,1-3). Svako ko shvata
ta je u stvari krst i veruje, doivljava udo agape ljubavi u
svom sopstvenom srcu. On otkriva za sebe koliko je tano da
je Hristovo jevanelje [dobra vest] sila Boja na spasenje svakome ko u njega veruje (Rimljanima 1,16). Njegova panja
biva skrenuta sa sopstvene linosti, u kojoj nema spasenja, ka
stvarnom izvoru sile.
Moete li zamisliti da bilo ta moe predstavljati bolju
vest od agape? Posmatrajte je; vidite kakvu nam je ljubav dao
Otac (1. Jovanova 3,1). Moe li ita biti lake od posmatranja
te ljubavi?
39
etvrto poglavlje
JEDINI PROTIVOTROV ZA UAS:

IUPATI STRAH IZ KORENA
(Agape unitava ono to strah ini uasnim)
ak i ivotinje imaju neku vrstu ugraenog straha. Od
naeg najranijeg svesnog trenutka, taj bezimeni ogromni strah
od nepoznatog pritiska svakoga od nas. Tokom celog ivota,
ak i u trenucima kad umiremo, mi neprestano ivimo s njim.
Sreni i bezbedni u jednom trenutku, moemo ve u sledeem
osetiti uasan strah, i sruie se nae kule bliznakinje njujorkog Trgovinskog centra.
Strah sa svojim korenom zebnjom i uznemirenou
predstavlja sloj ljudskog postojanja. Kako je suvie dubok da
bismo ga razumeli, on nas moe uiniti bolesnim tako to nagriza ivotne snage nae due sve dok bar jedan fiziki organ
ne oslabi i postane podloan bolesti. Mogu protei godine pre
nego to vidimo i osetimo da je oteen, ali oslabljeni organi najzad propadnu, a lekari bivaju primorani da pokuaju da
poprave tetu koju je prouzrokovao strah.
Ta sveopta injenica o ljudskoj prirodi prepoznaje se
u jednoj od najradosnijih izjava o dobroj vesti, koja se moe
nai: Hristos nas oslobaa od loe vesti koju donosi strah: Kako
pak deca imaju uea u krvi i ploti tako i on uze uee u
tome, da smru obesnai onoga koji ima vlast nad smru, to
jest avola. I da izbavi one koji su strahujui od smrti celog
ivota bili u ropstvu (Jevrejima 2,14.15; re obesnaiti u originalu ima znaenje paralisati).
Sve dok oseamo taj strah od smrti, sve dotle smo u
ropstvu. Uopte govorei, to vie neko uiva u ivotu i to je
zdravijeg uma i tela, to e se vie gnuati smrti.
40
Jedini protivotrov za uas: Iupati strah iz korena
Smrt nije jednostavno odlazak na spavanje. San je odmor

koji je uvek dobrodoao, dok je smrt neto zastraujue. Ona
je svesno, unitavajue raspadanje svega to jednog pojedinca
ini osobom. To znai da je sve ono to preti da narui nau
jedinstvenost ili vrednost kao osobe obojeno tom vrhunskom
pretnjom, strahom od smrti, od ega je Hristos doao da nas
oslobodi.
Sve to umanjuje snagu nae linosti predstavlja vid tog
straha od smrti koji ljudi oseaju celog ivota. O tom stalnom oseaju nesigurnosti koji mui sva ljudska bia u jednom
ili drugom obliku upravo i govori Poslanica Jevrejima.
Neka vas niko ne zavarava da mislite kako vi nemate taj
problem. Ako ste ljudsko bie, obavezno ete se suoiti s tom
alosnom injenicom i prihvatiti je. ak i kraljevi i predsednici to znaju. Kada se jedan predsednik SAD-a naao u situaciji
da izgubi predsedniki poloaj, i to vrlo sramotno, emocionalno se sasvim izgubio. Tako bi se oseala i svaka razumna
osoba u slinim okolnostima, sem ukoliko nije u potpunosti
usvojila dobru vest o kojoj govorimo. Bez obzira da li je
neko tinejder ili je u svojim devedesetim, umanjenje oseaja
sopstvene vrednosti je razarajue iskustvo, a svaki njegov stepen predstavlja pribliavanje konanom umanjenju smrti.
Kako nas agape oslobaa od robovanja strahu?
Poto Hristova rtva savreno pokazuje agape, ona je i

savreni lek za strah. U ljubavi [agape] nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah, jer strah ima kaznu; a ko se boji nije
doao do savrenstva u ljubavi [agape] (1. Jovanova 4,18). Da
je to tano vidi se po tome to agape, dok se suprotstavlja tom
konanom strahu i pobeuje ga, u tom procesu savlauje i sve
manje strahove.
Tri stvarnosti lee u osnovi ove istine:
1. Kad je postao ovek, Hristos je postao na lini predstavnik ili zamenik, u veoj meri no to advokat predstavlja
41
svog klijenta na krivinom sudu. Biblija kae da zbog Adamovog greha svi umiremo (videti 1. Korinanima 15,22). Tako
smo mi od Adama nasledili ne samo smrt nego i robovanje
strahu od smrti. itav ljudski rod bio je u Adamu.
To oigledno proizilazi iz injenice da bez Adama mi ne
bismo postojali. Ali dobra vest odmah dodaje: Tako e i u
Hristu svi oiveti (1. Korinanima 15,22). Hristova pobeda
nad smru i strahom od smrti postaju, dakle, automatski naa
pobeda na osnovu tog zajednikog jedinstva s Njim. On je to
ostvario za sve nas. (Setite se, Bog ne gleda ko je ko svi uestvuju u tim blagoslovima sem ukoliko ne odlue suprotno).
Ovo doivljeno jedinstvo sa Hristom tako je stvarno da
apostol Pavle kae: Ja sam sa Hristom raspet na krstu. Tako
ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. A to sad ivim
u telu, ivim verom u Sina Bojeg, koji me je zavoleo i sebe
predao za mene (Galatima 2,19.20). Vera je lepak koji nas
vrsto vezuje sa Hristovim iskustvom, da tako kaemo. Neto
bliskije od simpatije ili ak empatije ujedinjuje nas s Njim, te
Njegova smrt grehu i strahu postaje naa smrt grehu i strahu.
To jedinstvo s Njim takoe se vidi u Pavlovom iskazu:
Jedan je umro za sve; znai da su svi umrli (2. Korinanima
5,14). Svi su umrli s Njim, i vera jednostavno doivljava Njegovu smrt i pobedu nad naim neprijateljem, ivei na ivot
kroz sve to. Vera je ono to nas osposobljava da osetimo kako
se Hristos oseao kad je prolazio kroz iskustvo krsta. Vera zapravo ulazi u Njegovu ljubav, u Njegovo iskustvo, i na taj nain
On isteruje strah iz naih srca. Ono kroz ta je Isus proao,
kroz to prolazimo i mi, ali verom.
Biblija ne ui da nas to to je Hristos postao naa zamena uopte ne dotie, tako da imamo izgovor to ne shvatamo
i ne cenimo ono kroz ta je On proao. On je zamolio svoje
pospane uenike da strae s Njim jedan sat [engl. prevod]
i bio razoaran to su oni tako malo brinuli to se ponaaju
kao deca u najkobnijem asu zemaljske istorije, na vrhuncu
42
agonije svog Uitelja (videti Matej 26,40). to se vie budemo poistovetili s Njim u tom asu kad je On pobedio strah,
to e potpunije biti nae osloboenje od straha. Svaka osoba
istinski raspeta s Hristom (kroz veru) nauie da prezire strah.
Budui da je sotona zaetnik straha i da koristi uas kao
jedno od svojih najefikasnijih orua, oigledno je da on eli
da sakrije od nas otkrivenje Hristovog krsta. Upravo je tamo
sotona bio zbaen (Otkrivenje 12,10). Jedna od njegovih
najveih lai ogleda se u tome to nam govori da je nemogue
da shvatimo ta se dogodilo kada je Hristos umro za nas, ba
kao to ne razumemo ni sve komercijalne zakoljice u organizaciji nae osiguravajue kompanije. Samo imajte poverenja,
to je sve, i usmerite panju na neto drugo to je, po naem
miljenju domet naeg hrianskog iskustva. Samo verujte
u Njega, to je sve; i zadovoljite se time da ostanete malo dete
to se tie razumevanja.
Ali to Njega beskrajno alosti
Sotona eli da ostanemo deca u pogledu znaenja ovog

predmeta. Tano je da kao smrtni ljudi mi nikada ne moemo
potpuno da shvatimo i cenimo tu rtvu, ali zadovoljiti se da ne napredujemo u njenom razumevanju isto je to i prezirati je. Nae
razumno poistoveivanje sa Hristom u Njegovoj smrti omoguuje nam da delimo i Njegovu pobedu nad strahom i smru.
Ne samo to Hristos udi da budemo u tenjoj zajednici s
Njim nego je i razoaran kad mi tome ne teimo. Kako biste se
vi oseali da ste rizikovali svoj ivot da spasete voljenu osobu,
a ona vam potom lakomisleno i povrno zahvaljuje kao da ste
samo pokupili novi koji je ona ispustila? Jedan od razloga
to mnogi jo uvek u velikoj meri robuju strahu jeste to to
odve malo razumeju i cene ono to je Hristos uinio da bi
nas iskupio.
2. Naa lina vera u Hrista omoguuje da s Njim podelimo Njegovu pobedu nad strahom. Svi znamo koliko smo
43
skloni da se poistovetimo sa glumcem u nekom filmu ili drami. Mnogi idu tako daleko da bez stida plau, saoseajui sa
glumcem ili glumicom. U takvim sluajevima zamene iskustva sa drugom osobom nema nieg nalik otkupljenju, ali kad
vidimo Isusa u Njegovoj agoniji kako se rtvuje za nas, onda
je to otkupljenje. Poistoveivanje s Njim donosi dui isceljenje,
zato to se On istinski poistovetio s nama, a to onda proizvodi
nae poistoveivanje s Njim. Plan Hristove bitke za savlaivanje straha i smrti prikazan je u sledeim reima:
Ali Isusa za malo uinjenog manjim od anela
vidimo slavom i au ovenana za smrtnu patnju,
da bi po milosti Bojoj za sve okusio smrt. Jer je
dolikovalo njemu, za koga je sve i kroz koga je sve,
poto je mnoge sinove doveo u slavu, da stradanjima uini savrenim zaetnika njihovog spasenja. Jer
i onaj koji osveuje i oni koji se osveuju svi su od
jednoga; zbog toga se ne stidi da ih naziva svojom
braom... Kako pak deca imaju uea u krvi i ploti
[tijelu Karadi], tako i on uze uee u tome, da
smru obesnai onoga koji ima vlast nad smru, to
jest avola. I da izbavi one koji su strahujui od smrti
celog ivota bili u ropstvu (Jevrejima 2,9-11.14.15).
Kada bismo sami morali da okusimo sopstvenu stvarnu smrt, njen otrov bi nas zauvek unitio, jer nema nade na
vaskrsenje posle druge smrti (videti Otkrivenje 2,11; 20,14).
Takva konana smrt podrazumeva uas apsolutne samoosude
koja e u potpunosti i veno unititi ljudsku linost. Poto su
ljudska bia smrtna stvorenja, oni ni na koji nain ne mogu
podnositi neko dugotrajno unitavanje. Drati se takvog gledita znai pasti u kontradikciju. Upravo je ovekova svest o
osudi na sudu i izoptavanje od svetlosti i ivota ono stvarno
muenje koje predstavlja druga smrt.
44
Isus je okusio smrt za svakoga dok je visio na krstu

u tami. Iako sam blagosloven, postao je kletva za nas, jer je
napisano: Neka je proklet svako ko visi na drvetu (Galatima
3,13). Oseaj da Ga se Otac odrekao predstavljao je ispijanje
veoma gorke ae tuge, nezaslaene ni najmanjom nadom.
Premda se Isus bojao smrti (videti Jevrejima 5,7), nije
ispravno rei da je On podlegao tom strahu. On se suoio sa
strahom venog odvajanja od Boga, i za svakog osetio potpuni neizrecivi uas tog sutinskog straha. A ipak ga je u potpunosti pobedio.
Prava dimenzija Hristove ljubavi prema nama
Uz najdublje strahopotovanje, mogli bismo rei da je

Hristos u figurativnom smislu otiao u pakao, i da se zatim
vratio. Apostol Petar je na dan Pedesetnice izgleda prepoznao
da je to bila prava priroda Njegove rtve: Ali ga Bog oslobodi
smrtnih bolova i podie ga, jer nije bilo moguno da ga smrt
dri (Dela apostolska 2,24). Prevod Kralja Dejmsa ovako
prenosi Petrov navod Psalma 16,10: Ti nee ostaviti moju
duu u paklu; niti e dozvoliti da tvoj Sveti istrune (Pakao
[jevrejski sheol] ovde znai veni grob.) Kad je Hristos dao
duu svoju na smrt (Isaija 53,12), On je osetio da ga se Otac
zauvek odrekao.
Niko od nas ne moe ponoviti Hristovu rtvu, jer bi to
bilo nemogue. On je bio beskonani Sin Boji, a mi smo samo
stvorenja ija bi rtva (kad bismo i mogli da je prinesemo) bila
bez ikakvog znaenja. Mi nikada ne moemo biti sopstveni
spasitelji. Ali moemo i te kako ceniti Njegovu rtvu nas radi.
To isteruje iz nae due nae uskogrude, egocentrine pobude. Zadivljeni i puni strahopotovanja pred agape ljubavlju
koja je odvela Isusa na krst, mi pokazujemo prezir prema sopstvenoj sebinoj elji da samo izbegnemo kaznu vene smrti i
zadobijemo raj zbog njegove nagrade. Iznenada, potpuno nova
pobuda obuzima nau duu strastvena tenja da veliamo i
45
proslavljamo Onoga koji nas je otkupio po tako beskrajnoj ceni.

To je kao kad bismo kazali: Hvala ti to spasava nau duu!
Pri takvoj zahvalnosti, sebine pobude bivaju prevaziene.
Isto tako sigurno kao to posle dana uvek usledi no, ta
nova motivacija iskorenjuje strah. Kad se vera poistoveti sa
Hristom, ovek se nikada vie ne osea sam i usamljen, jer
verom uestvujemo u Hristovoj nemilosrdnoj borbi sa neprijateljem u Njegovim stranim asovima na Golgoti. Hristos je
sagradio most koji prelazi preko ponora vene smrti; sada mi
jednostavno prelazimo preko tog ponora u Njemu.
Na koji nain jedino agape

moe da izdri konani test?
Biblijsko proroanstvo nam govori da e strah i uas biti

sastavni deo konanog testa iga zverinog. Sotonin usavreni metod kuanja bie tako izvrstan da e privui u njegove
redove sve one koji tada budu podloni uasu izazvanom grenim robovanjem strahu. I uini da svi, mali i veliki, bogati i
siromani, slobodni i robovi, naine sebi ig na svojoj desnoj
ruci ili na svom elu. Da niko ne moe ni kupiti ni prodati sem
onoga ko ima ig, ime zveri ili broj njenoga imena (Otkrivenje 13,16.17).
Savremeno drutvo je nasilno lieno povezanosti sa zemljom i poljoprivredom, sabijeno u ranjivim megalopolisima,
potpuno zavisno kad je re o preivljavanju od ekonomskih
integracija, sastavljeno od ljudi iji je um doveden u eljeno
stanje vetim prezentacijama mas medija, nenadmanih u pogledu stvaranja horor filmova i politikog okupljanja. Sve e se
to iskombinovati da bi smrt postala pretnja koja uliva najvei
do sada znani uas.
I moemo biti sigurni da e autor iga zverinog takoe izazvati uasni duhovni strah putem sotonskih falsifikata,
lanog hrista i lanog svetog duha. Ukljuena u taj konani
test bie i njegova isfabrikovana pretnja o Bojoj venoj osudi
46
za sve one koji se usude da stanu uz istinu. Ako smo jo uvek

podloni strahu, propaemo!
Opasnost od izgladnjivanja i ekonomskog i drutvenog
ostrakizma1 prestraie mnotvo onih koji nikada nisu nauili
ta je agape, zato to nisu s Hristom kleali u Getsimaniji.
Ali postojae jedan ostatak koji se sa tom uasavajuom pretnjom suoava ispoljavajui sveto spokojstvo. Oni
su pre svega opisani kao oni ije je ime od postanka sveta ...
upisano u ivotnoj knjizi Jagnjeta koje je zaklano (8. stih).
Zajednica sa Hristom kao raspetim Jagnjetom predstavlja taj
nu njihove neustraivosti. Oni su takoe prepoznati kao ljudi
koji dre Boje zapovesti. Otkrivenje 14,12. Istinsko dranje
zapovesti jeste iskustvo ljubavi agape, jer je samo ljubav... ispunjenje zakona (Rimljanima 13,10).
3. Jovan dodaje jo jednu duboku misao o tome kako
ljubav pobeuje strah. Ljubav [agape] je kod nas dola do
savrenstva u tome da mi imamo pouzdanje na sudnji dan;
jer kakav je on, takvi smo i mi na ovom svetu (1. Jovanova
4,17). Bez takve ljubavi agape, neizbeno je da se ovek zgri od uasa kad se suoi s tim konanim sudom. Meutim,
ako ima agape, on neustraivo hoda u Bojem prisustvu, pored svih svetih anela, bez ikakvog stida i straha. Oni koji se
poistoveuju sa Hristom jesu marinci koji su se borili rame
uz rame u najeim, najopasnijim bitkama sa neprijateljem
naih dua, koje opasnost nije ni zbunila ni uznemirila. Nae
1 Ostrakizam je bila politika mera u antikoj Atini koja se sastojala
iz progonstva na 10, kasnije na 5 godina, kakvog uglednog graanina za
koga su smatrali da se odvie osilio te da bi zbog toga mogao biti opasan. Prvobitno je bila uperena protiv ljudi koji su eleli da vrate tiraniju u
Atini, ali se ubrzo pretvorila u sredstvo politikog razraunavanja meu
neistomiljenicima. Veti politiari su pomou ostrakizma uspevali da se
ree svojih najopasnijih protivnika.
U kontekstu ovog teksta autor je mislio na ekonomsko i drutveno odbacivanje i progonstvo pojedinaca koji se ne budu sloili sa verskim stavovima veine prim. izdavaa
47
uee verom sa Hristom u Njegovom pomirenju iskorenilo je strah iz nae due, zato to je iskorenjena i egocentrina
motivacija. Dakle, u dui nije ostalo nita to bi na sudu moglo
dovesti do osude.
A ja sam daleko od toga da se hvalim (diim) iim drugim sem krstom Gospoda naega Isusa Hrista, kojim je svet
za mene raspet i ja za svet (Galatima 6,14). Dobra vest o tom
krstu predstavljae radost koja nikada nee prestati.
48
Peto poglavlje
BOG NEPRESTANO POKUAVA

DA NAS SPASE
(Niko drugi nije toliko uporan)
Ako Bog pokua da nas spase a potom odustane kad vidi
koliko smo teki, to je loa vest. Ako je On stazu prema nebu
uinio munom, a stazu koja vodi u propast lakom, to je takoe loa vest.
ta, duboko u dui, mislite o Bogu?
Jedan od naina da to saznate bio bi da se zapitate da li

je ova tvrdnja tana ili pogrena: Lako je biti izgubljen, a teko biti spasen. Ako odgovorite Tano, onda kao da je vaa
osnovna ideja o Bogu neugodno slina razmiljanju oveka
koji je, poto je dobio samo jedan talanat, iskopao rupu i zakopao blago u zemlju. Kad se gospodar konano suoio s njim,
sluga je uzvratio: Gospodaru, znao sam da si tvrd ovek, anje gde nisi posejao i skuplja gde nisi vejao [arni]; stoga
sam se uplaio [engl. prevod]! (Matej 25,24.25)
Mnogi ljudi danas boje se Boga i vide Ga kao prilino
tvrdu osobu koja nam oteava da se spasemo, a ini lakim da
budemo izgubljeni. I ako je to tano, onda Bog sedi nezainteresovano, dok velika veina zemaljskih stanovnika, neopomenuta, srlja u stanje vene izgubljenosti. On doputa da se staza
prema paklu pretvori u najiri autoput kojim se bez ikakvog
napora kreete ka venoj propasti.
tavie, ako je ta uobiajena ideja tana, onda On skriva
put ka nebu tako veto podiui sve mogue prepreke, sotonski smiljene da obeshrabre to vie ljudi. I Bog stoji po strani, u senci, zadovoljno posmatrajui mase koje tom klizavom
49
stazom idu u propast, dok samo aica ljudi ima ono to je

potrebno da prokre sebi put kroz taj lavirint i uspeno stignu
na nebo. I to je navodno dobra vest?
Prirodno ljudsko srce, sem u sluaju izrazitog uda, u neprijateljstvu je sa Bogom (Rimljanima 8,7). Ko god misli da
nikada nije imao ovaj problem naivan je, jer smo mi svi nekada iveli u svojim plotskim (telesnim Karadi) poudama,
inei plotske elje i smeranja, pa smo kao i ostali po prirodi
bili podloni Bojem gnevu (Efescima 2,3). Dobar nain da
se otpone sa izbacivanjem tog zakopanog gneva iz najdubljih dubina due jeste otkriti istinu: zaista je teko biti izgu
bljen, a lako biti spasen ukoliko ovek razume i veruje koliko je
dobra vest stvarno dobra. Bog je linost koja se mnogo vie da
voleti nego to smo to skloni da verujemo, a Njegova dobra
vest mnogo je bolja nego to smo mislili.
Ne bi trebalo dovoditi u pitanje neto to je Isus jasno kazao. Ipak, mnotvo koje govori da veruje u Bibliju odustaje od
jedne od Njegovih najjasnijih izjava: Doite k meni svi koji
ste umorni i optereeni, i ja u vas odmoriti... Jer je moj jaram
blag i moje breme je lako (Matej 11,28-30). Ljudska priroda
je izgleda odluna da veruje da je Njegov jaram teak. Mnogi
smatraju da je biti pravi hrianin avolski teak poduhvat,
herojsko dostignue ijem se ostvarenju moe ponadati samo
nekolicina.
Prirodno da takva jedna ideja

obeshrabruje mnoge koji ele da slede Isusa
Pogledajmo takoe izvetaj apostola Pavla o njegovom

linom razgovoru sa Bogom na putu za Damask. Pavle, tada
jo poznat kao Savle, pun besa okomio se na Isusove sledbenike, odluan da se bori protiv njihove vere do poslednjeg delia
svoje snage. Imao je novac, zvanini uticaj, javno mnjenje i
crkvene sankcije na svojoj strani. Da li je on tu stazu smatrao
lakom?
50
Bog neprestano pokuava da nas spase
Spolja gledano, moda. Ali, ekajte. Mogli bismo pretpostaviti da je on, kao na nekakvom toboganu, jurio pravo u pakao. No, taj isti Isus, koji nam govori da je Njegovo breme...
lako, rekao je Savlu: put kojim ide zapravo je teak.
Evo kako Pavle opisuje svoje iskustvo:
Kad sam pri tom putovao u Damask sa ovlaenjem i
odobrenjem od prvosvetenika, usred bela dana, na putu, o
kralju [kralj Agripa], videh svetlost s neba, koja mene i moje
saputnike obasja jae od sunanog sijanja... I uh glas kako
mi govori jevrejskim jezikom: Savle, Savle, zato me goni?
(Dela apostolska 26,12-15).
Boja istrajna ljubav
injenica je da je Bog istinski voleo Savla. Jadni ovek

bio je uporan u svom zlom naumu, ali su prepreke bile postavljene na navodnom autoputu za pakao, a ne na stazi prema
nebu! Grenik Savle susretao se sa svim vrstama unutranjih
prepreka koje su njegov put inile tekim. Sveti Duh ga je
toliko voleo da je neprestano delovao na njegovu duu ubeujui ga u greh. Danju i nou Savle je oseao kao da ga neko
dotie bodilom: Savle, ono to ini je pogreno. Zaustavi
se! Okreni se nazad! Pred tobom je opasnost!
Ni na koji nain Sveti Duh nije hteo da dopusti Savlu da
neometano, glatkom stazom juri u propast. Kako bi mogao
da nastavi sa svojom bezumnom kampanjom protiv Hrista,
Savle je morao da potiskuje i obezvreuje sva ta ubeivanja i
podsticaje Svetoga Duha. Gospod je toliko voleo Savla da mu
je oteavao pokuaje da uniti samog sebe.
Kad je Savle postao apostol Pavle, nikada nije zaboravio
tu pouku. On je otkrio dobru vest. A Gospod nas voli ne manje nego to je voleo tog svojevoljnog oveka iz starih vremena.
Hristos je istinita svetlost, koja osvetljava svakog oveka
koji dolaae na svet (Jovan 1,9). Sveti Duh ne ograniava to
dobro delo na samu aicu favorizovanih ljudi, nego dokaza-
51
e svetu da ima greha (Jovan 16,8). Bog eli da svi ljudi budu
spaseni (1. Timotiju 2,3.4). Nemojte nastavljati da osujeujete
Njegovu nameru!
Neto to se esto pogreno ita i tumai
Kao primer Pavlove nezadrive dobre vesti, razmotrimo

jedan od njegovih odlomaka koji se obino pogreno razume,
kao da govori suprotno od onoga to je apostol nameravao:
Jer plot [telo] ivi protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne inite to biste eleli (Galatima 5,17).
Postoje dva naina da se ovo shvati: (1) Zlo na koje nas
podstie telo tako je snano da je ak i Sveti Duh nemoan da
nam pomogne, i mi jednostavno nismo u stanju da inimo (dobre) stvari koje bismo hteli. Ili (2), dobro na koje Sveti Duh podstie vernika postaje tako mona motivacija da telo gubi svoju
tiransku kontrolu nad njim, i Sveti Duh spreava vernika u Hristu da ini zle stvari koje bi inae bio programiran da uini.
Tumaenje broj jedan je loa vest. Ideja bi bila ova: sve
dok imate telo u kome ivite, osueni ste na neprekidni poraz. Otuda se mnogi oseaju prisiljeni da veruju. Njihovo iskustvo kao da stalno pojaava tu misao; jer, oni smatraju telo
svemonim. Nedozvoljena ljubav, senzualnost, zavisnost od
cigareta, alkoholizam, droge ili materijalizam guraju od sebe
Duha; a iskuenje ini da Mu se takvi ljudi uzastopno suprotstavljaju. Svakako, Gospodnje srce je puno ljubavi za njih. On
zna koliko su samo puta nakvasili suzama svoj jastuk, razmiljajui o sopstvenim promaajima u toku dana.
Tumaenje broj dva pojavljuje se kao najbolja dobra
vest koju bi ovek mogao da zamisli. Sveti Duh je trenutno
na poslu; On radi protiv tela. Dok smo mi moda mislili da
prepreke predstavljaju smetnju na naoj stazi ka nebu, oteavajui je to je mogue vie, stvarnost je drugaija: On podie
prepreke na naem putu u propast. On je jai od tela. Svakog
trenutka svakoga dana, On ini vidljivim svoj uticaj protiv
52
tela, protiv poriva nae grene prirode, i uz na pristanak uspeva da ih u potpunosti sve porazi. On toliko vremena provodi sa svakom osobom u toj stalnoj borbi protiv zla, kao da je ta
osoba jedina na ovoj Zemlji.
Koje je od ta dva tumaenja tano?
Ako joj se dopusti da govori u kontekstu, Biblija bez oklevanja izgovara dobru vest, budui da je samo ona u harmoniji
sa Isusovim reima o tome da je Njegov jaram blag. Upravo
stoga to zna da moni Duh Sveti podie teki teret, On nas
uverava: Moje breme je lako.
Ali nemojte sebe obmanjivati mislei da vas, poto se
obratite, vaa grena priroda nikada vie nee ponovo podsticati da inite ono to je zlo. Mi ne dobijamo sveto telo sve
dok smo na ovom grenom svetu. Istinski obraena osoba jo
uvek je podlona iskuenju, moda ak i vie nego ranije. Sam
Isus je u svaemu iskuan, kao i mi (Jevrejima 4,15 Kara
di). Da li je iko bolji od Njega?
ovek koji sledi Hrista ima isto greno telo koje je uvek
imao, ali nije vie rob da udovoljava eljama tela [engl. pre
vod] (Galatima 5,16). Njega sada Duh vodi (18. stih) ka novoj slobodi (1. stih).
Imamo na svojoj strani Nekoga ko je vie nego Spasitelj
samo po imenu: Jer, to zakonu bee nemogue, jer mu je
telo oduzimalo snagu , Bog je osudio greh u telu, poslavi,
zbog greha, Sina svoga u telu jednakom telu greha, da bi se
pravda zakona ispunila u nama, koji hodimo ne po telu nego
po duhu. (Rimljanima 8,3.4 Bakoti)
Neko e moda upitati: Kako se moglo desiti

da to ranije nisam saznao?
Izgubio sam silne godine muei se zbog pogrenog verovanja! Neprijatelj je napravio plan da uini nejasnim isto,
istinito jevanelje, iskrivio ga i pretvorio u lou vest.
53
Ako ste bar donekle poeli da Boga sagledavate u drugaijoj svetlosti, kao Nekog ko stoji uz vas, to nikada ranije niste
mogli ni da zamislite, radujte se tom otkrivenju.
Danas skoro svi misle da TV deluje snanije od molitvenog sastanka mamac sveta ima vie privlanosti od slube
Bogu. Poput slabog, udaljenog signala ometanog jakom oblinjom radio stanicom, Sveti Duh izgleda jedva uspeva da
se probije, u poreenju sa primamljivostima ovog sveta. Ali
Pavle kae: Ne! A Zakon je kasnije doao kako bi se prestup
pokazao jo jasnije. A gde se pokazao greh, blagodat se pokazala jo vie, zato da bi, kao to je greh vladao pomou smrti,
tako i blagodat vladala pomou pravednosti koja vodi u veni
ivot kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda. (Rimljanima 5,20.21
kombinacija engleski-Savremeni srpski prevod). Nebeski signal je jai!
Pre nego to smo shvatili jevanelje, kae Pavle, greh je
vladao kao kakav car, odbijajui silu blagodati slino Savlu koji
se opirao bodilu Ali kad shvatimo jevanelje, blagodat vlada
kao car i potiskuje mo greha. To mora biti tano, jer ako nema
vie sile u blagodati nego u iskuenju, Jovan nije u pravu kad
govori. I ovo je pobeda koja je pobedila svet: naa vera (1. Jovanova 5,4). To bi znailo da jevanelje ne moe biti dobra vest.
Imajte na umu, bitka nikada nije ravnopravna: za nju ne
vai odnos 50/50. Blagodat izobiluje mnogo vie. Doslovno
je tano da ako je ko u Hristu novo je stvorenje; staro je
prolo, vidi, postalo je novo (2. Korinanima 5,17). Vi imate
novog Oca, tako da sila koja u vama deluje na dobro biva utoliko jaa od naih sklonosti prema zlu koliko je na nebeski
Otac vei od naih ovozemaljskih roditelja.
Basnoslovno otkrie
udesna biblijska istina glasi da Bog preuzima inicijati

vu u naem spasenju. On ne stoji, kako to mnogi zamiljaju,
negde pozadi, sklopljenih boanskih ruku, nezainteresovano
54
posmatrajui kako se mi utapamo u bedu. On ne govori: Pa,

ja sam odavno uinio svoj deo; sada je sve na vama. Morate
preuzeti inicijativu. Ako elite da se spasete, doite i pomuite
se oko toga. Ako vam izgleda teko, vi jednostavno nemate
ono to je neophodno da biste doli na nebo.
Ne. Hiljadu puta ne! Meutim, mnogi na ovakav nain
razmiljaju o Bogu. A neko ko je stidljiv i bojaljiv pomilja: Bog
ima mnogo dobrih ljudi spremnih da zauzmu moje mesto ja
Mu nisam potreban i nisam ba siguran da me On uopte eli.
Nasuprot tome, Pavle nam pomae da sagledamo boansku inicijativu za nas na delu: Ili ne mari za bogatstvo njegove dobrote, podnoenja i strpljivosti, i ne zna da te Boja
dobrota vodi pokajanju? (Rimljanima 2,4).
Savremeni engleski prevod kae da On pokuava da nas
navede na pokajanje. Bog vas u svojoj dobroti zacelo uzima
za ruku i vodi pokajanju, isto tako sigurno kao to vatrogasac nastoji da rtvu izvede iz dima i plamena zapaljene zgrade. Ukoliko se ne budete tvrdoglavo opirali, On e vas voditi
celim putem do neba. Ma koliko delovala zapanjujue, to je
upravo ta vest.
Ponekad se kao u agoniji molimo za voljene osobe koje su
zabludele, pretpostavljajui da moramo traiti da se Gospod
probudi i neto uini. Mislimo da je On ravnoduan sve dok
mi na neki nain ne taknemo Njegovo saaljenje. No, Boja
dobrota ve radi, vodei vae voljene na pokajanje. Nevolja je
u tome to mi esto ometamo ono to On pokuava da uini
zato to nismo razumeli Gospodnju dobrotu, milost i trpeljivost u njihovim pravim dimenzijama. Uasavamo se da to priznamo, ali mi esto stavljamo kamen spoticanja na put naih
dragih ka nebu. Mi ne shvatamo koliko sebinost i nedoslednost koje oni vide u nama blokiraju njihov pristup Bogu, ili
zamagljuju njihove pojmove o Njegovom karakteru.
Istina je pak da se nee svi pokajati. Zato? Neki preziru
Boju dobrotu. Poto su tvrdoglavi, oni naputaju Njegovo vo-
55
stvo. Pokuajmo da shvatimo tu izvanredno duboku misao!

Grenik se moe opirati toj ljubavi, on moe odbijati da bude
privuen Hristu; ali ukoliko se ne bude opirao, on e biti privuen Isusu. Spoznaja o planu spasenja dovee ga u podnoje
krsta i do pokajanja zbog uinjenih greha.
Za mnoge ljude ovo je revolucionarna ideja
Oni su smatrali da moraju preuzeti inicijativu i neto ui

niti ako ele da se spasu. Njima dobra vest izgleda kao stavljanje kola ispred konja ako prestanemo da se opiremo, biemo
spaseni! Meutim, ma koliko revolucionarno zvualo, upravo
je to dobra vest jevanelja, jer pretpostavlja aktivnu, istrajnu Boju ljubav. Ona vas obasipa divnim mislima poput ove
Pavlove:
Velim pak: dok god je naslednik maloletan, nita se ne razlikuje od roba, mada je gospodar svega,
nego je pod starateljima i upraviteljima sve do roka
koji je otac unapred odredio. Tako i mi, kad smo bili
maloletni, bili smo zarobljeni svetskim stihijama, a
kad je dola punina vremena, posla Bog svoga Sina,
roenog od ene, koji je bio pod zakonom, da iskupi
one koji su pod zakonom da mi primimo usinovljenje (Galatima 4,1-5).
Ova zapanjujua misao otkriva stvarnost istinskog Bojeg karaktera ljubavi. On sva ljudska bia smatra potencijalnim naslednicima svoje imovine, ali pre no to ta vera
doe svakome od nas u pojedinanom iskustvu, mi smo slini bosonogom detetu vlasnika milionske imovine kome zapovedaju obini robovi. Mi dospevamo do zrelosti, kad verom
dokuimo istinu dobre vesti. Do tada, ostajemo zarobljenici
a zakon je na uitelj, staratelj koji nas vodi Spasitelju (Galatima 3,24; u grkom jeziku: rob koji je vodio kolsku decu i
56
ibao ih kada bi skrenuli sa staze). Zakon ne moe da spase; ali

on nas vodi Spasitelju koji to svakako moe!
A ono to ne moemo lako da nauimo verom, Njegovom blagodau, uimo na tei nain disciplinom. Spasitelj
ne odustaje od nas! Sva ta beskrajna briga puna ljubavi obruava se na svakog od nas pojedinano kako bi nas dovela Hristu, da bismo mogli biti opravdani verom!
Bog ima vei krug
Nama naivnim ljudskim stvorenjima lako je da Gospoda

zamislimo kako crta jedan krug kojim izbacuje sve loe ljude.
Meutim, On crta vei krug da bi ih ukljuio bar dok oni Njega ne iskljue bezgraninim suprotstavljanjem.
Gospod gleda na izgubljene ljude ne kao na vukove koje
treba to pre ustreliti, nego kao na ovce koje su zalutale kao
na potencijalne naslednike Boje imovine. Njegova blagodat
uporno trai nain da prodre u srce. Kakve li tete to mnogi
ljudi iz Crkve jo ne razumeju tu misao i, sledstveno tome,
ponaaju se prema nespasenima kao da su ovi vukovi! Crkva
jedva da je poela da voli onako kako Bog voli! ini se da tu
ideju o agape ljubavi ljudi sporo shvataju.
Biti opravdan verom neto je to gotovo zapanjujue deluje na ovekov umu, kad jednom shvati koliko je to
udesno. Prosto vas tera da poelite da se popnete na krov
i svakome glasno saoptite vest. Hristova smrt na krstu je za
svakog grenika to je rtva za njegovo ili njeno spasenje. Bog
nije sklon da se s bilo kim prepire. A taj dar nije u srazmeri
sa grehom, koji biva umnogome premaen blagodau Bojom (Rimljanima 5,15 engl. prevod). Otuda nema razloga
da svako ne bude spasen, izuzev ako on sam odbije Hristovu
blagodat i prezre dar spasenja.
U istoj poslanici Pavle ide korak dalje i pominje meru
vere koju je Bog svakom dodelio (Rimljanima 12,3). Dakle,
(a) Bog je doneo opravdanje za svakoga zahvaljujui rtvi
57
svog Sina, i (b) On je meru vere svakom dodelio da prisvoji

to opravdanje. Neka bi svako rekao DA i ispoljavao veru koja
mu je ve data!
ta bi Bog jo mogao da uini?
Sve se svodi na zakljuak da e svako, ukoliko najzad

bude izgubljen, biti to zbog sopstvenog upornog odbacivanja
onoga to je Bog ve uinio da bi ga spasao. A ko god bude
spasen, bie to zbog toga to je prestao da se opire Bojoj inicijativi da ga spase!
C.S. Luis izraava tu ideju u svojoj knjizi Veliki raskid
(The Great Divorce). On to iznosi u vidu parabole, zamiljajui
da se Sveti Grad nalazi nedaleko od pakla, i da e svi koji budu
eleli da se iz pakla presele u grad biti dobrodoli. Ali, kad
su stigli u posetu, ti ljudi nisu mogli dugo da izdre na tom
mestu. ak su i vlati trave zasecale kao noevi njihova stopala!
Poeleli su da se to pre vrate u pakao. Izgubljeni sami sebe
isteruju iz neba. To nije neka proizvoljna Boja odluka; zbog
sopstvene nesposobnosti da tamo budu sreni, oni na kraju
zavravaju van grada.
Prema tome, u krajnjoj analizi, da li e neko biti spasen
ili izgubljen zavisi od njegovog izbora, od naina na koji odgovara na ono to je Bog ve uinio za njega, a ne od onoga
to bi Bog mogao da uini za njega da je on (grenik) preuzeo
inicijativu.
U svetlosti Boje ljubavi otkrivene na krstu, ak i izbor
da budemo spaseni postaje lak. Dodue, ako bacimo u zasenak Hristov krst, moramo priznati da postaje teko da sledimo
Hrista. U stvari, ak nemogue. Izvori motivacije presuuju, a
iskuenje da se uini zlo postaje neodoljivo u svojoj privlanosti. Spasitelj postaje koren iz suhe zemlje, a Njegovo jevanelje ne sadri nita ega radi bismo ga poeleli (Isaija
53,2). Ali ako sagledamo istu blagodat Hristovu, ak i izbor
da s Njim nosimo krst postaje lak. Ljubav Hristova nagoni o-
58
veka, koji ceni ono to je On uinio, i snai ga da se odlui da

odgovori na nju.
Koji deo mi treba da uinimo?
Neko e moda upitati. Zar Hristos nije rekao: Borite se

da uete na uska vrata (Luka 13,24)? Zar mi ne treba da ivimo borei se protiv greha (Jevrejima 12,4)? Zar pred nama
nije muan posao koji valja obaviti?
Da, zaista postoje beskrajni sukobi sa iskuenjem. Mi
smo kao vojnici u bitkama. No, poenta je u tome to nikada
ne moramo da se borimo sami. Mi smo zdrueni u jarmu sa
Hristom On vue a na posao je da saraujemo s Njim, da
prestanemo sa opiranjem. Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima (Filibljanima 2,5). Deo koji mi moramo uraditi
izvanredno je znaajan, jer Bog nee primorati nijednu osobu
da bude spasena protiv svoje volje. Biblija mnogo puta istie:
Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima (Filibljanima 2,5). I mir Hristov neka vlada u vaim srcima, na koji
ste i pozvani u jednom telu. Hristova re neka bogato obitava u vama; u svakoj mudrosti (Koloanima 3,15.16). To je
na deo! To je kao da vas Bog uzima za ruku i vue, govorei:
Hajdemo... na nebo! Nemojte Mu se opirati, nemojte izmicati iz Njegovih ruku.
Za uenika je prava radost kad ima uitelja koji mu olakava proces uenja. Na Spasitelj je i na Uitelj koji se specijalizovao u tome da nas poui kako da kaemo jednu bitnu
re: Jer se pokaza Boja blagodat, spasonosna za sve ljude,
koja nas odgaja da se odreknemo [da kaemo NE NIV]
bezbonosti i svetskih udnji, da ivimo razborito i pravedno i pobono na ovom svetu, oekujui blaenu nadu i slavan
dolazak velikoga Boga i Spasitelja naega Isusa Hrista, koji je
dao samoga sebe za nas, da nas izbavi od svakoga bezakonja i
oisti sebi narod koji mu pripada, koji revnuje za dobra dela
(Titu 2,11-14).
59
Ta re ne moda se ini najteom koju ste ikada izgovorili, ali ak i tu vas Bog ne ostavlja same da se spotiete dok je
ispravno ne izgovorite. Blagodat Boja nauie vas kako da
je kaete! Moete li zamisliti bolju re od ove?
Zapazite da tajna koju treba da nauite jeste da se seate
kako je Hristos dao samoga sebe za nas, da nas izbavi. Mi
nikada nismo vie od irine jedne vlasi udaljeni od tog krsta!
A zapazite takoe da upravo On isti sebi narod koji
revnuje za dobra dela (Titu 2,14). Jer Bog je taj to ini u
vama da elite i da delate da mu budete po volji (Filibljanima 2,13). Dopustite Mu da to uini!
Na sopstveni, pojedinani napor svakako je beskoristan
odvojen od Hristove blagodati, ali ako ne gubimo iz vida da je
On sa nama, na deo e uvek biti lak.
Da li je Njegov deo
u Getsimaniji i na krstu bio lak?
Ne, hiljadu puta, ne! Njegova otra bitka sa sobom u Getsimanskom vrtu i na krstu bila je tako ozbiljna da Mu se znoj
pretvarao u kapljice krvi; ak Mu je i samo srce prepuklo u
Njegovoj konanoj agoniji. Da li to znai da je On izrekao la
kada je ustvrdio: Breme je moje lako?
Ne. Breme o kome On govori u Mateju 11,30 predstavlja
breme koje mi nosimo; Njegovo je bilo beskrajno tee. Vera
koja kroz ljubav radi (videti Galatima 5,6) ini nae breme lakim za noenje, jer mi cenimo teinu koju je On nosio.
Dakle, dok Ga sledimo, jedino je teka odluka da predamo svoje ja da se ono razapne sa Hristom (Galatima 2,20
engl. prevod). Meutim, mi nikada nismo pozvani da budemo razapeti sami jedino s Njim. Nama je beskrajno lake
da budemo razapeti s Hristom nego to je Njemu bilo da sam
bude razapet radi nas.
ak i ako ovo izgleda muno, nemojte nikada zaboraviti
da i dalje ostaje mnogo tee boriti se protiv takve ljubavi, odbi-
60
jati uporno delovanje Svetog Duha i na taj nain biti izgubljen

za svu venost.
61
esto poglavlje
UNAPRED STE ODREENI

ZA SPASENJE
(Stvarno? Vest postaje sve bolja i bolja!)
Ima duboko misaonih ljudi koji zaista veruju da Bog
neke predodreuje da budu spaseni, a druge da budu izgubljeni, bez obzira na njihove stvarne elje.
To deluje obeshrabrujue na one koji smatraju da je teko
verovati da ih je Bog izabrao da se nau u malom broju srenika. ovek koji misli da je ubrojan meu nesrene prirodno
e uraditi jednu od ove dve stvari: (a) ivee u oaju, ili (b)
prepustie se grenom ivotu.
Ako bi ta doktrina o predodreenju bila tana, teko bi
se mogla zamisliti neka loa vest koja bi bila gora od Bojeg
neopozivog odbacivanja.
A da bi stvar bila jo gora, oni koji veruju u takvu predodreenost obino misle da e se jadni izgubljeni, potpuno
svesni, priti i cvrati u uasnom plamenu za itavu venost,
grei se od bola i zapomaui zbog beskrajnog uasa, dok
osvetoljubivi Bog koji ih je tamo poslao posmatra sve to, klimajui glavom u znak odobravanja.
Biblija daje beskonano

bolju sliku o Bogu nego to je ta
Postoji biblijsko uenje o predodreenju, ali kad ga bolje razmotrite, ustanoviete da je sasvim razliito od onoga to
mnogi pretpostavljaju da jeste. Bog je sve ljude predodredio da
budu spaseni. A jedini nain da neko bude izgubljen jeste da stavi
veto na glas koji je Bog ve dao u njegovu korist; drugim reima,
on mora ponititi spasenje koje je Gospod ve ostvario za njega.
62
Unapred ste odreeni za spasenje!
Pogledajmo neke primere biblijskog uenja o tom predmetu:

1. Bog na Spasitelj eli da svi ljudi budu spaseni i
da dou do poznanja istine (1. Timotiju 2,3.4). Ali On ini
vie nego da samo besposleno sedi, elei da se svi spasu. On
ini neto da to i ostvari.
2. Isus je rekao da e svojim krstom dosegnuti i dotaknuti sve ljude. A ja u kad budem podignut sa zemlje
privui sve k sebi. Ovo je pak rekao da pokae kakvom e
smru umreti (Jovan 12,32.33). On zaista neto ini!
3. On je istinita svetlost, koja osvetljava svakog oveka [arni], koji je doao na svet [engl. prevod]. (Jovan
1,9). On blago vue ljude k sebi, jer nikoga ne primorava da
radi neto protiv svoje volje; ali On je vrst i uporan. Nema
nijednog moralno odgovornog ljudskog bia, bilo gde u svetu, koje nije proitalo ili ulo te rei, a da nije na neki nain
bilo prosvetljeno tom Svetlou, ili osetilo Njegovu privlanu
snagu.
4. Dakle, Bog i Otac Gospoda naega Isusa Hrista...
nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta da budemo sveti
i neporoni pred njim. Odredivi nas unapred u ljubavi, blagonaklonou svoje volje, da nas Hristovim posredstvom usini.
5. U kom smo i mi postali naslednici, poto smo unapred odreeni odlukom onoga koji sve ini shodno savetovanju svoje volje (Efescima 1,3-5.11). Pavle ne daje nikakav
negovetaj da je bilo ko iskljuen ili predodreen da bude izgubljen. On hoe da kae da su svi pripadnici ljudskog roda
izabrani. Va posao sastoji se u tome da poelite dobrodolicu
dobroj vesti.
6. Bog vidi stvari pre nego to se dogode, i poznaje ljude jo pre njihovog roenja. Kad je Jeremija shvatio koliko ga
Bog voli, Gospod mu je rekao:
63
Pre nego te sazdah u utrobi, znah te;

I pre nego izide iz utrobe, posvetih te;
Za proroka narodima postavih te.
Jeremija 1,5
Vi moda neete biti pozvani da budete prorok, ali On
vas je izabrao da na svom ivotnom putu budete sreni sada
i zauvek.
7. Na isti nain, Gospod je odredio da svaka osoba
bude spasena. Njegov Sveti Duh radi da bi doveo sve ljude ...
do poznanja istine (1. Timotiju 2,4). To ne znai da e svako
na kraju biti spasen. Tuno je rei da e mnogi biti izgubljeni,
ali to nee biti Boja greka niti rezultat Njegovog odbacivanja. To e biti zato to oni odbacuju Njega.
8. Dobra vest je snano prikazana ovim reima: A
znamo da Bog sve pomae na dobro onima koji ga ljube, koji
su po njegovoj odluci pozvani. Jer koje je unapred znao, njih
je i predodredio da budu saobrazni liku njegova Sina... Koje je
pak predodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao, te je i opravdao; a koje je opravdao, te je i proslavio... Ako je Bog za nas,
ko e protiv nas? Bog koji nije potedeo svog sopstvenog Sina,
nego ga je predao za sve nas, kako nam nee s njim i sve drugo
darovati? ...Ubeen sam naime, da nas ni smrt, ni ivot... ni
visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje, ne moe rastaviti od Boje ljubavi [agape] koja je u Hristu Isusu Gospodu
naem (Rimljanima 8,28-39).
Da li tu postoji neka skrivena zamka,

neka sitna slova kojima se neki ljudi
iskljuuju iz ove dobre vesti?
Ne. Pavle jednostavno pretpostavlja da mu se njegovi itaoci pridruuju u odgovoru na tu udesnu Boju ljubav (aga
pe). Ukoliko se ne opiremo, mi bivamo ukljueni u porodicu.
Srena je okolnost da su oni koji odgovore na Boju ljubav
64
predodreeni da se promene u apsolutno divne ljude saobrazne liku njegova Sina. Predodreenost je progresivna.
Zar Sveto pismo ne govori neto o tome da je Bog napravio faraonu prljavu smicalicu tako to je otvrdnuo srce jadnog
cara te ovaj nije mogao da se pokaje? Ako je tako, onda to opovrgava sve ostalo!
Pogledajmo dokaz. U 2. Mojsijevoj 4,21 itamo da je Gospod kazao: A ja u uiniti da mu otvrdne srce i ne pusti naroda. Postoji jo devet slinih tvrdnji, naime da e Gospod otvrdnuti faraonovo srce, ili uiniti ga tvrdoglavim. Na prvi pogled, to
izgleda kao neto to prilino ide protiv dobre vesti od Gospoda.
Ali postoji takoe deset izjava da je faraon otvrdnuo sopstveno srce. Na primer: A kad faraon vide gde odahnu [privremeni predah od poasti], otvrdnu u srcu, i ne poslua ih, kao
to bee kazao Gospod (2. Mojsijeva 8,15). ak su i neznaboci
mnogo godina kasnije priznali da bijahu uporna srca Misirci i
faraon (1. Samuilova 6,6). Kad je Gospod rekao: Ja u uiniti
da mu otvrdne srce, hteo je da kae da e povui obuzdavajui,
ublaavajui uticaj svog Svetog Duha i prepustiti cara da udovoljava svojim pobunjenikim oseanjima koliko god eli.
On je upravio svoj reflektor na faraona da bi nam svima pokazao uasnu stvarnost onoga to moemo postati ukoliko odluimo da se suprotstavimo Njegovom Svetom Duhu. To podsea
na grumen glinovite zemlje izloen blistavoj sunevoj svetlosti.
Jedini nain da se sauva mekim jeste neprestano zalivanje.
Faraon je ostavljen da se potpuno osui zato to je tako hteo.
Odbacio je Boju kiu pa je glina njegovog srca sasvim ovrsla.
Prirodni proces je napredovao kao posledica carevog izbora, u
skladu sa univerzalnim zakonima koje je Bog uspostavio.
Apostol Pavle je razumeo

ono to se dogodilo faraonu
Da nije to nepravda s Boje strane? Daleko od toga. Jer

Mojsiju govori: Smilovau se na onoga prema kome imam
65
milosti, i saaliu se na onoga prema kome imam saaljenja.

Stoga, dakle, ne zavisi od onoga koji hoe, niti od onoga koji
tri, nego od milostivoga Boga. Jer Pismo govori faraonu: Ba
zato te podigoh, da na tebi pokaem svoju silu, i da se moje
ime razglasi po svoj zemlji Tako dakle, smiluje se na koga
hoe, i uini okorelim koga hoe.
Sad e mi rei: zato onda jo prekoreva? Jer ko moe
da se suproti njegovoj volji? Ta ko si ti, ovee, da se prepire
sa Bogom? Hoe li rukotvorina govoriti svom tvorcu: zato si
me tako nainio? Ili zar lonar nema vlasti nad kalom da od
iste smese naini jednu posudu za ast, a drugu za sramotu?
(Rimljanima 9,14-21).
Nemojmo Bogu stavljati u usta ono to nije rekao. Grnar nikada ne napravi neki sud da bi ga razbio ili bacio. Jeremija veli da mudar grnar (a Gospod je svakako mudar!)
nee odbaciti sud koji se pokvario na toku, nego ga oblikuje
u neto drugo ali korisno. Neki koji je prvobitno bio namenjen
za neto dragoceno, moe na kraju sluiti za obinu upotrebu
(videti Jeremija 18,2-6). Gospodnji plan nikada nije bio da faraon postane izgubljen ovek, ali poto je odabrao put pobune, Gospod je dozvolio da on postane izrazit primer onoga do
ega ljudi sami sebe dovedu kad se opiru Svetom Duhu. Za sve
vreme faraonove tragedije, koja je narastala od poetne tvrdoglavosti pa sve do pobune i ogorenosti, Gospod je bio strpljiv
i milostiv, kao to to istie Pavle:
A ta emo rei ako je Bog, elei da pokae svoj gnev i
da obznani svoju mo, s velikom strpljivou podneo posude
gneva, pripravljene za propast, da bi istovremeno obznanio
bogatstvo svoje slave na posudama milosti, koje je unapred
pripravio za slavu.
Kao takve pozvao je i nas, ne samo od Judeja nego i od
mnogoboaca (Rimljanima 9,22-24).
Na dan suda faraon nee pretiti pesnicom Bogu niti rei:
Ti si me tako programirao da je moje srce otvrdnulo! To je
66
tvoja greka! Bog bi mu tiho odgovorio: Mogao si da bude

sud za ast, ali ja sam dopustio da ode putem koji si sam izabrao.
Dobra vest nam govori da je Bog svakom oveku dao
potpuni oprotaj i da ga kao dobrodolog prima u svoju porodicu; to je ve njegovo. Neka se odlui da to i prihvati. Bog
nas je spasao i prizvao svetim pozivom... u Hristu Isusu ...
pre venih vremena... koji je unitio smrt, obasjao ivot i neraspadljivost jevaneljem (2. Timotiju 1,8-10). Mi ne moemo preraditi ove Pavlove rei. Hristos je unitio smrt, kae
on. To jest, ako ijedno ljudsko bie na kraju podnese patnju
druge smrti, to e biti protiv Boje volje i postupanja zato to
je kazna posebno pripremljena avolu i njegovim anelima
(Matej 25,41). Svako ljudsko bie koje tamo doe zapravo je
samo spreilo ve izdejstvovano Boje spasenje, slino Savlu
koji se otimao Bojem vostvu, ili faraonu koji je otvrdnuo
sopstveno srce.
Jedna od najeksplozivnijih ideja

u Bojoj dobroj vesti jeste blagodat
To je dobrota ispoljena prema onome ko je najmanje zasluuje. I ona ukljuuje svakoga. Jer se pokaza Boja blagodat
za sve ljude. (Titu 2,11)
Postoje razni prevodi ovog odlomka koji se znatno razlikuju od ovog, zato to neki prevodioci ne mogu da pojme
koliko je dobra ta dobra vest. Meutim, Nova amerika standardna Biblija verna je originalnom znaenju. Pavle takoe
kae: Stoga dakle, kao to je za jedan prestup [Adamov] dola
osuda na sve ljude, tako je i jednim pravednim delom [Hristovim rtvovanjem na krstu] dolo na sve ljude opravdanje koje
ivot donosi (Rimljanima 5,18)
Prevod Kralj Dejmsa kae: Besplatan dar doao je na
sve ljude za opravdanje ivota. Ima etiri naina na koje su
ljudi pokuali da shvate ovaj tekst:
67
1. Opravdanje znai ono to tu stoji, ali svim ljudima ne znai to to pie. Hristos je umro samo za izabrane.
Ovo je kalvinistiko uenje o predestinaciji i porie ono to
govori apostol.
2. Svi ljudi znai ono to tu stoji, ali oslobaajua presuda ili opravdanje ne znai to to pie. Hristos je
samo obezbedio opravdanje ili oslobaajuu presudu, ali ustaje protiv ljudi kao javni tuilac, sve dok oni najpre ne uine
neto dobro. Meutim, i to je protivreno jevanelju.
3. Svi ljudi znai to to kae, i opravdanje znai to
to pie: prema tome, svako e biti spasen, hteo on to ili ne.
To je univerzalizam, meutim, ostali deo Biblije u opreci je sa
tom lanom pretpostavkom. Tuna je istina da e mnogi na
kraju biti izgubljeni.
4. Poslednjih godina, jo jedno shvatanje poelo je da se
ukorenjuje u srcu mnogih. Svi ljudi znai tano to to pie, a
i opravdanje znai upravo to to stoji: oslobaajua presuda
je doneta na krstu za svakog oveka. Ali svojim tvrdoglavim
izborom da ne veruje grenik moe da se opire toj oslobaajuoj presudi, moe da je odbaci ili uini da ona bude ukinuta.
Ovo je ispravno biblijsko razumevanje pomenutog odlomka.
Da nije Pavlovo oduevljenje

nadmailo njegov zdrav razum?
U sluaju da padnete u iskuenje da pomislite da je ova

vest jednostavno suvie dobra, pogledajmo ta sam Isus ima
da kae. Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine... nego da se
svet spase kroza nj (Jovan 3,16.17 Karadi). Njegova krv
proliva se za mnoge (Matej 26,28). On je dao svoje telo...
za ivot sveta (Jovan 6,51). Samarjani su govorili da je On
zaista Spasitelj sveta (Jovan 4,42).
A, da, rei e neko, shvatate li gde je zamka? Vi morate
da uinite neto strahovito teko za veinu od nas morate
68
da verujete. Bog tvrdi da je uvek tako velikoduan, ali On ipak

obmanjuje te mnoge. Oni najpre moraju neto da uine!
ta bi jo Bog mogao da uini?
Biblija kralja Dejmsa nudi ohrabrujui odgovor na ovu

zamerku: Bog je svakom oveku dodelio meru vere (Rimljanima 12,3).
Kada bi Bog tu meru pruao proizvoljno, to bi potvrdilo klevetu u vezi sa predodreenjem koja se upuuje na raun
Njegovog karaktera, jer bi On na taj nain ulaznice za nebo
davao samo svojim miljenicima, dok bi ostalima zalupio vrata
pred nosom. Meutim, On nije samo dao Spasitelja svakom
oveku nego je tom daru dodao meru vere da bi Ga mogao
primiti. To znai da svako postaje odgovoran za ono to ini
sa darom spasenja koji je ve stavljen u njegove ruke. Jer ste
posredstvom vere blagodau spaseni, i to nije od vas Boji je
dar (Efescima 2,8).
Sledi, dakle, da jedini nain na koji neko moe biti izgubljen jeste da odbaci taj dar koji blagodat tako dareljivo
daje. A ovo je sud: svetlost je dola na svet, a ljudi zavolee
mrak vie nego svetlost (Jovan 3,19). To vie voleti, kae
Isus, podrazumeva lini izbor. Drugim reima, niko ne moe
biti izgubljen zbog svojih prolih greha, jer je Bog ozbezbedio
i dao opravdanje za sve nas. Izgubljeni ga odbacuju, s obzirom
da vie vole da se dre greha.
To vie voleti moe predstavljati niz nesvesnih izbora,
ali e sud na kraju otkriti kako je svaki izgubljeni pojedinac
vrlo esto s prezrenjem odbijao tu svetlost, koja je obasjavala
njegovu ili njenu mranu duu.
Du celog puta koji vodi u smrt nalaze se patnje i kazne,
tuga i razoarenje, opomene da se ne ide dalje. Boja ljubav
agape oteava nemarnima i tvrdoglavima da unite sami sebe.
I vie od toga, svojim Svetim Duhom Spasitelj sedi kraj svakoga od nas dok putujemo autoputem u pogrenom pravcu,
69
stalno nas podstiui da preemo u pravu traku i iskoristimo

blagosloveni izlaz koji vodi ka venom ivotu. Njegov posao je
da bude parakletos, onaj koji je pozvan da bude uz nas i da
nas neprestano ubeuje da ima greha, i pravednosti, i suda
(Jovan 16,8). On se nikada nee umoriti od svog posla ili nas
prepustiti naim izopaenim putevima, sem ako Ga uporno
odbijamo kao to je to radio faraon. Faraon je na udbenik
koji govori kako da se svrstamo u izgubljene.
Jedna stara pesma kazuje istinu o tome:
I ponovo se prizor promenio
s Gradom Svetim zemlja nova
pokraj mora bez valova.
Po ulicama njegovim svetlost od Boga,

a sva mu vrata otvorena irom,
i svako ko je eleo ui,
mogao je ui odmah s mirom.
Drugaije reeno, Bog glasa za vas. On vas je izabrao za spasenje. Na posao je da kaemo DA, da verujemo, da dopustimo
da naa srca budu omekana pod blagim uticajem Svetoga Duha,
da pokaemo koliko cenimo ljubav kojom smo otkupljeni.
Gospod je boanski dentlmen
Ne zaboravite, naravno, da se Gospod nee silom nametati bilo kome ko Ga ne voli i ne eli Ga u blizini. On ne moe
da koristi prinudu. Kad bi On sve prisilio da se spasu, mnogi
bi se oseali jadno u jednom okruenju gde preovlauje duh
iskrene zahvalnosti Jagnjetu na Njegovoj rtvi. Ako bi se kojim
sluajem neki pobunjenik naao u tom Gradu, on bi krenuo ka
najbliem izlazu.
Kad shvatite ta se dogodilo na krstu, onu ljubav koja je
nagnala Hrista da uini to to je uinio, sve one rei o tome
70
kako je teko posluati, teko predati Mu sve, teko potiniti

se, teko istrajati poinju da zvue nerazumno. Samo nas
naa patetina slepoa, kad se suoimo sa najveom Svetlou
koja je ikada zablistala u celoj venosti, navodi da za trenutak
pomislimo kako uopte neto rtvujemo kada sve predamo
Hristu. Opravdanje verom ne moe nikada da proizvede neto
i trunku manje od potpune poslunosti. Pogledajmo ponovo
dimenzije te rtve:
Ako je Bog za nas, ko e protiv nas? Bog koji
nije potedeo svog sopstvenog Sina nego ga je predao za sve nas, kako nam nee s njim i sve drugo
darovati? (Rimljanima 8,31.32)
Kako moemo mi koji cenimo takvu ljubav da Mu isto
tako ne damo sve, i to dragovoljno? Zar takva pobonost ne bi
podrazumevala dranje svih Njegovih zapovesti, ukljuujui
Gospodnju pravu Subotu iako je svet ne potuje? Svaki trag
sebine motivacije kao rezultat uskraivanja pune poslunosti
negirae istinu o opravdanju verom. On to mora uiniti, jer
ponitava veru. Ukoliko uskratim Hristu punu poslunost u
odnosu na bilo koju od Njegovih zapovesti koje sadre celokupnu dunost ovekovu, programiram sam sebe da na kraju
stanem ispred Njega oborenog pogleda zbog stida, jer nikada
neu moi da zaboravim kako On nije propustio nita u svom
predanju za mene. Jer za oveka koji prihvata Boju dobru
vest, poslunost koja je nekada izgledala nemogua, sada postaje radosno naelo.
Dobra vest deluje!
Ona e ostvariti neto to jo nikada nije uinjeno od poetka vremena: ona e pripremiti ljude iz svih krajeva sveta da
budu gotovi za Hristov slavni dolazak. U tom velikom mnotvu nee biti oborenih pogleda usled stida. Za njih e pred-
71
stavljati najveu radost to to su dopustili Gospodu da neto

uini za njih i u njima.
Vi jo danas moete znati da se od vas oekuje da budete meu tim srenim ljudima, ne kao gost, nego kao neko ko
pripada domainstvu. Nebeski kompjuteri istiu vae ime kao
ime oveka koji je predodreen za spasenje. Iako na planeti
Zemlji ima mnogo milijardi ljudi, vi ne morate da se zadovoljite samo jednim milijarditim delom Boje ljubavi i panje.
Moete to dobiti u celini, zato to je On bezgranian. To je
kao da stojite na blistavoj sunevoj svetlosti; dobijate je toliko
kao da ste jedina osoba na Zemlji. Samo ako hoete da u to
poverujete, vi ste svom nebeskom Ocu kao sin jedinac ili erka
jedinica.
Ako bilo ko odbije Boju ponudu da ga spase, Bog e osetiti bol odbacivanja ak vie nego to bi to grenik osetio. Jovan, pisac Otkrivenja, kae da kad Jagnje otvori sedmi peat,
nasta tiina na nebu. (Otkrivenje 8,1)
Ta tajanstvena tiina prvi put od venih vremena zavladae pod svemirskim svodovima, do tada ispunjenim muzikom. Da li bi to mogla biti tiina zbog Bojeg beskrajnog aljenja za onima koji su ispoljili uporno neverovanje u odnosu na
Njegovu dobru vest i tako sami odabrali put samounitenja?
72
Sedmo poglavlje
BOG SPASAVA AK I
PROSTITUTKE, UKOLIKO ...
(On to zaista ini ako Ga ne spree u tome)
Poto su bile na zlu glasu zbog bavljenja najstarijim zanatom, prostitutke se u Bibliji posebno izdvajaju ne izmiu
njenoj panji. Bivaju kritikovane, ali i pohvaljivane. O njima se
govori runo, ali postoji i vrlo dobra vest o njima: kad se Jovan
Krstitelj pojavio propovedajui svoju verziju dobre vesti, Isus
je rekao: Bludnice mu poverovae.
To je opaska koja im ide u prilog. inile su vie od fariseja!
To znai, kazao je Isus, da te prostitutke ulaze... u carstvo Boje. (Matej 21,32.31). Poenta je u tome da i najvei
grenici mogu poverovati u dobru vest i biti preobraeni zahvaljujui njoj.
Bilo bi veoma dobro da detaljno prouimo ivotnu priu naroito jedne ene. Ona je bila sumnjivog morala, ali je
od Isusa dobila najveu moguu ocenu [summa cum laude]
Marija Magdalena. Isus je o njoj govorio mnogo pohvalnije
nego o bilo kom greniku u istoriji naime, da e se povest
o njoj iznositi gde se god jevanelje bude propovedalo irom
sveta. Prema tome, ovo poglavlje bie posveeno upravo njoj.
Marijina ivotna pria ilustruje

dve istine od izuzetne vanosti
1. Hristova ljubav moe dopreti i do naizgled najbeznadenije osobe.

2. Definicija vere koja deluje glasi: iskreno ceniti ono to
je Isus platio da bi nas spasao.
73
Ako poveemo sve bitne injenice o Mariji, koje nalazimo

tu i tamo u sva etiri Jevanelja, saznajemo da je ona zaradila
titulu grenice (Luka 7,37), to je eufemizam za tvrdnju da
je bila poznata kao ena loe reputacije. U stvari, ona je tako
nisko pala da je praktino bila dovedena do bespomonog stanja. Dva pisca Jevanelja obeleila su je kao osobu opsednutu
demonima njih sedam na broju (Luka 8,2; Marko 16,9).
Zapaeni endokrinolog, dr Robert B. Grinblat, u svom
delu Istraivanje Pisma, navodi na misao da je Marija iz Magdale moda patila od neke vrste kompulsivne neuroze poznate
kao nimfomanija... Ova ena pripadala je uglednoj i imunoj
porodici; kako bi inae mogla da sebi priuti skupu alabastersku boicu ulja koju je kupila da bi Isusu pomazala stopala?
(str. 93). Ta ena je na neki nain prekoraila granice samokontrole. Kako je dospela dotle zanimljiv je detalj novozavetnog izvetaja.
Posmatrajui dokaze, vidimo da je ena koja je pomazala Isusove noge u Luki 7,37.38 ona ista koju je Jovan opisao
kao Mariju iz Vitanije, Martinu sestru (Jovan 11,1.2), i Marija
Magdalena iz Marka 1,6.9 - ona iz koje je Isus isterao sedam
avola. Sve kockice mozaika savreno se uklapaju.
To znai da je Marija poticala iz dobre porodice u jednom od jerusalimskih boljih predgraa. Njen brat Lazar bio
je izuzetno potovan, a njena sestra Marta stekla je ugled u
dobrom drutvu kao izvanredna domaica.
Marija je verovatno imala sreno detinjstvo kao i mnoge
druge devojice u Judeji. Sve je ilo kako treba dok je farisej
Simon nije zaveo. Ozbiljni ljudi prepoznali su u njemu lana
njene porodice, to bi znailo da je incest bio uzrok to je krenula pogrenim putem. Isusova parabola u Luka 7,40-47 jasno
nagovetava da je on ovek koji joj je na poetku unitio ivot.
Simon, koji je spolja vaio za potovanog lana svetenstva poznatog kao fariseji, tajno je bio donuan, vuk u ovijoj
koi od one vrste ljudi koja nikada nije iezla. Ne kae nam
74
Bog spasava ak i prostitutke, ukoliko. . .
se kako je dolo do loeg ina. Ipak, zna se da takve devojke

redovno gube samopotovanje i bivaju optereene ozbiljnim
unutranjim problemima. Takoe je uobiajeno u takvim sluajevima da ena dri tajnu zakljuanu u svom srcu, koja je
izjeda kao otrov.
U ovoj situaciji, i Simon je oigledno uvao tajnu. Uostalom, morao je kao religiozni voa da sauva svoj visoki ugled.
ta je Marija mogla da uini?
Judejski drutveni krugovi imali su malo istinskog razumevanja za devojku koju bi zadesila takva jedna tragedija.
Marija verovatno nije imala izgleda da dobije dobar pastorski
savet. Ko bi od svetenika poverovao u njenu priu? Onaj koji
ju je zaveo bio je potovani verski voa. ta je mogla da uini?
Izgleda da je Marija dobila ime Magdalena tako to je pobegla u selo Magdalu u Galileji dakle, to je dalje mogla od
svoga doma. I kako se to esto deava u takvim sluajevima,
Marija se u svom oaju potpuno prepustila opasnosti. Srljajui u propast spustila se do dubina unienosti, gde su neisti
duhovi iz bezdana zavladali njenim umom i duom. Sasvim je
propala, i niko nije mogao da pogodi zato je ta fina, pametna
devojka uronila sve do dna nemoralnosti. Njenog samopotovanja potpuno je bilo nestalo.
Onda je to bila velika srea

to je dola u dodir sa Isusom
Razoarana u sve mukarce i ogorena na njih (povreene ene uglavnom su takve!), u Njemu je pronala neto sasvim razliito. On je bio u potpunosti ovek, jer je uzeo nae
telo i nau prirodu. Izvesno vreme ona verovatno nije shvatala
ko je On, jer je tajio da je Boji Sin. Starao se o njoj to je
jasno oseala; ali onda je odjednom shvatila da Njegova ljubav
nije bila plod proraunatog sopstvenog interesa. Susrela se sa
istotom za koju nije ni sanjala da postoji.
75
Njegov uticaj probudio je u njoj devojake snove. Ona je

bila vie nego stvar za odbacivanje; bila je linost. Da li bi ona
koja je tako nisko pala mogla postati ker u Bojoj porodici?
udni mali izdanci nade poeli su da se razvijaju na prolenoj
sunevoj svetlosti Spasiteljeve ljubavi, koja je izvirala iz Njegovog istog srca. Isus je stao da gradi na pravom temelju. Ponovo je gradio njeno samopotovanje.
S obzirom da je bila opsednuta sa sedam demona, nijedan psihijatrijski tretman nije mogao da joj pomogne kao
Isusova molitva. ula Ga je kako izliva svoju duu u arkim
molitvama za njeno osloboenje.
Molitva ju je spasla. Oslobodila se demona.
Izvesno vreme sve je ilo dobro, ali je oigledno bila zateena iskuenjem i ponovo pala. A nijedan pad ne boli toliko
kao onaj koji usledi poto pomislite da ste obraeni.
Ljudskost ove ene
Marija se oseala unitenom. Oaj ju je vratio tano tamo

gde je nekada bila. Ali Isus se ponovo molio za nju, i ponovo
je bila osloboena. A zatim je opet pala. Izgledalo je da e se
to nastaviti u nedogled. Ona je bila klasian novoobraenik,
za koga ozbiljni i cinini lanovi crkve kau da se nee dugo
zadrati.
Hristovi uenici su oigledno izgubili svako strpljenje s
njom ovo se vidi iz naina na koji Marko govori o njoj. ovek prosto moe da ih uje kako savetuju Isusa: Ostavi je
prevrila je svaku meru. Nemoj vie da troi vreme na nju!
Meutim, kada se sedmi put Isus pomolio za nju, ona je
bila osloboena. I poslednji demon bio je izagnan, poslednji
koren neverovanja i oaja uklonjen.
Um i srce koji su bili stan avola nali su istinsko i trajno
osloboenje zahvaljujui tome to je poverovala u dobru vest
o njoj samoj i o njenom Spasitelju, umesto u lou vest koja je
izazvala takvu tamu u njenom umu.
76
Ne moete osuivati Mariju to je poelela

da kae HVALA na neki opipljiviji nain
U prenosnom smislu, ona je bila u paklu i vratila se, a

njena nova opsesija bila je kako da pokae svoju zahvalnost
svom Oslobodiocu.
Jasno shvatajui od ega je bila spasena, i koja je svrha
njenog spasenja, Marijina dua razvila se do punog saznanja
o smislu uenitva. Nadalje, nikakva odmerena, uzdrana,
uravnoteena pobonost za nju nee biti dovoljna. Nae
uobiajeno stanje ni hladan ni vru, naa mlakost, zauvek
je postalo neto nemogue za ovu ker iz Vitanije. Neto je
poelo da se priprema u njenoj dui, to e za sva vremena i
venost potpuno unititi nae ograniene pojmove o ljudskoj
sposobnosti da se preda Bogu. Marija je bila na putu da stekne
potovanje sveta kao jedna posebna osoba, ali na nain koji e
poniziti na ljudski ponos, to je jedino i ikada mogla da uini
samo Golgota.
Marija je uhvatila delie razgovora koje su dvanaestorica
u svojoj uobiajenoj brizi da obezbede najvie mesto u carstvu, izgleda propustili. Isus im je rekao da e umreti, i to im
ponovio u vie navrata. Ali oni nisu dozvoljavali da se takva
misao zadri u njihovom umu. Seate se, Petar ga je ukorio to
je ak i pomiljao da umre.
No, Marija je imala neto to se naziva predoseaj o tome
ta e se dogoditi; u najmanju ruku, imala je uho da uje ta
je Gospod rekao. Znajui da e On umreti, elela je da uini
neto kako bi Mu pokazala svoju zahvalnost to je oslobodio
njen ivot od potpune tame ali inilo se da za to ne postoji
naina.
Uostalom, mogla bi bar da pripremi Njegovo telo za smrt!
Od vlasnika radnje koji je prodavao ulje za pomazanje
umrlih oekivalo se da joj ponudi neto to je predstavljalo
dobru priliku, ne znajui naravno ta je ona imala na umu.
Prosto moete da ujete kako ga pita: Imate li neto bolje?
77
Zapanjen, apotekar bi naravno rekao: Za ta vam to treba? Ja dodue imam jednu alabastersku boicu sa uljem koje
je namenjeno za cara. Najbolje je na svetu, moda za cara Iroda jednoga dana, ili za upravitelja Pilata, ili eventualno ko to
zna? za samog Cezara preko mora. Uvezeno je sa Himalaja,
i kota itavo bogatstvo tri stotine denarii1!
To je itavo bogatstvo! Zaboravi na to, Marija. Uzmi ovu
specijalnu ponudu. Ne, ja hou najbolje, veli ona i plaa tu
ogromnu cenu, dajui verovatno itavu svoju ivotnu uteevinu.
Ne znamo koliko dugo je ona sanjala i mozgala o svom
tajnom planu da neim pokae svoju ljubav prema Spasitelju.
Ali nije bila zadovoljna. Da pomae Njegovo mrtvo telo? On
onda nikada ne bi saznao koliko Mu je zahvalna. ta bi mogla
da uini?
Simon ponovo stupa na scenu
A onda je doao dan kada je Simon, veliki farisej, napravio gozbu u Isusovu ast. Posle afere sa Marijom, on nikada
vie nije bio srean. Mukarci takoe znaju za krivicu i stid,
ak i kad pokuavaju da sakriju svoju griu savesti. Simon je
oseao alac krivice koju samo zavodnik moe bolje znati od
zavedene osobe. Ni s kim nije mogao o tome da razgovara, te
je otrov duboko prodro u njegovu duu.
Pokuavajui da potisne svoju krivicu, Simon je spolja delovao estito kao potovani verski voa, poput Davida
koji je nastavio da obavlja svoje carske poslove i posle afere
sa Vitsavejom i posle ubistva njenog mua. Ali taj unutranji
teret bio je tako teak da se to strahovito odrazilo na njegovo
zdravlje. esto e noenje skrivenog bremena krivice uiniti
to i nama, i dovesti do propasti na najslabiji organ.
Veliki Simon podlegao je lepri, na koju su svi gledali kao
na Boje prokletstvo. Muen griom savesti i oseajui da ga
1 300 denarii srebrni metalni novac koji je predstavljao nadnicu za godinu
dana videti Matej 20,2
78
se Bog zauvek odrekao, Simon je kao gubavac bio olupina od

oveka.
No, i on je imao dovoljno sree da sretne Isusa, i Spasitelj
ga je izleio od strane bolesti.
Uzdran i oprezan kad je trebalo ispoljiti potovanje prema oveku koga su njegova braa fariseji prezirali, Simon je
traio naina da se utivo zahvali svom Dobroinitelju, obasipajui Ga spoljanjim prijatnostima.
Marija stie bez poziva
Dola je, prokrila sebi put budui nepozvana, a jedna

nova i tajna misao rodila se u njenoj glavi. Ponee svoju alabastersku boicu sa mirisnim uljem i pomazati Spasitelja dok
je jo iv!
Ugurala se u trpezariju neopaena, naglo otvorila dragocenu boicu ulja, pomazala Njegovu glavu dok je bio nagnut
nad stolom, a onda na oigled svih izlila ostatak na Njegova stopala. Dok se bogato i neobino ulje rasipalo po podu,
njegov fantastian miris iznenada je ispunio sobu. amor je
utihnuo, i sve oi su se okrenule da otkriju ta se to dogodilo.
Marija je jecala potekao je skriveni izvor suza zahvalnica. inilo se da ju je neto nagnalo na taj postupak. Jezik
razumljiviji od rei izlivao se u suzama: Hvala Ti, Gospode,
to si izbavio moju duu! Nije se setila da ponese ubrus (jedino bi suvie pedantna Marta briljivo isplanirala tako neto),
stoga je uzela Njegova stopala u svoje ruke i osuila ih svojom
dugom lepravom kosom koju je bila slobodno pustila, bez
ikakvog stida.
Za nju je to bila vrsta katarze. Najzad je njena zatvorena
dua pronala nain da se iskae. Verovatno nije shvatala da je
sada u centru panje, te je bila nespremna za ono to nailazi.
Marko s potovanjem veli da su neki negodovali zbog
njenog postupka, ali iz utivosti ne kae ko su oni. Mi ostajemo zapitani da to nisu moda bili prisutni gosti neznaboci.
79
Ali ne, Matej je otvoreniji i iskreno nam govori da su kritiari zapravo bili rukopoloeni Isusovi uenici. A potom Jovan
upotpunjuje priu, govorei da su ti smeni prigovori doli od
navodno predivnog oveka za koga su svi mislili da je prava
zvezda od Jude Iskariotskog, dovitljivog biznismena i Hristovog uenika.
Zato je tako prosuto miro? Moglo se, naime, to miro
prodati za vie od trista dinara i dati siromasima, besneo je
Juda. Marko nam kae da se njih jedanaest povelo za njegovim
prigovorima i spremno prihvatilo njegov kritiki stav: I prigovarahu joj otrim tonom (Marko 14,4.5). Pomislite samo,
Isusovi sopstveni uenici nisu imali strpljenja sa tom enom.
Marija je bila potpuno unitena
Oseaj radosti u njenoj dui umalo se nije pretvorio u

gorinu razoaranosti. Da, zato joj nije palo na pamet da proda to skupoceno ulje, i preda velianstveni dar Judi, uvaenom
blagajniku grupe? Setite se, Isus je uistinu mnogo puta pozivao da se potpomogne stvar siromanih. Bila bi to bolja ideja!
O, kako se nije toga setila?
U svojoj zbunjenosti i ponienosti, uplaeno je krenula ka
vratima, ali su je Hristove rei zadrale: Ostavite je, rekao je
On, gledajui Judu pravo u oi. (Nije zabeleeno da je On ikada
pre toga ukorio Judu, kao to je to esto inio sa Petrom). Ona
uini dobro delo na meni. Jer siromahe uvek imate sa sobom,
i kad hoete, moete im initi dobro, a mene nemate svagda.
Uinila je to je mogla (Marko 14,6-8). Kada ona, naime, izli
ovo miro na moje telo, za moju sahranu to uini. (Matej 26,12)
Kao u snu, Marija uje javnu pohvalu. I to nije bio neki
bezvoljni gest u njenu korist. Isusova itava dua bila je pokrenuta, i On je ukorio Judu i jedanaestoricu takvom estinom da
to oni nikada nee zaboraviti. U stvari, Juda je bio do te mere
povreen prekorom da je napustio gozbu odluan da izda Isusa. (videti Matej 26,14-16)
80
Zato ju je Isus tako silno pohvalio?
On je itao i toplo pohvalio tajne namere Marijine due

ona ga je pripremila za ukop. Ona, grenica, pomazala je
telo sina Bojeg i predala Mu mirisnu uspomenu koju e On
nositi u svom srcu u tami Getsimanije i sve do Golgote, dok u
poslednjem svesnom trenutku nije uzviknuo: Svri se!
Nijedan aneo ne bi mogao tako mnogo da uini. Sotona je muio Njegovu duu estokim iskuenjima dok je visio
na krstu. Zato si dao svoj ivot u otkup za ova neosetljiva,
nezahvalna ljudska bia? Pogledaj, tvoj sopstveni narod te je
prezreo i odbacio; jedan od izabrane dvanaestorice Te je izdao;
jo jedan Te se odrekao uz nimalo pobone psovke i kletve.
Obrii krvavi znoj sa svoga ela i sii sa tog uasnog krsta.
Ako si Sin Boji, moi e! Zato da se tako upropasti?
Moda nikada neemo osetiti koliko je ovo iskuenje bilo
gotovo nesavladivo za boansko-ljudskog Spasitelja u trenutku kada je bio najslabiji.
Ali onda je do Njegove svesti doprla jedna mirisna uspomena: pomazanje koje je izvrila ker iz Vitanije. Eto jedne
ljudske due koja se razmahala preko mere da bi pokazala koliko ceni Njegovu neizmernu rtvu. rtva na Golgoti moda
je delovala kao nepotrebno troenje u oima mnogih miliona
na planeti Zemlji, moda ak i za jedanaestoricu (ili je to tako
privremeno izgledalo), ali je i te kako bila vredna za Mariju
Magdalenu, tu palu duu. rtva Boja u Hristu izmamila je od
jedne grenice istinski odgovarajuu linu rtvu kao odgovor
na Njegovu duh skruen, skrueno i pokajano srce. (Psalam 51,17 engl. prev)
Marija nije pomazala samo Njegovo telo,

ona Ga je pomazala za krst
Kakve li asti za nju! Mi devici Mariji dugujemo ljudsko

roenje naeg Gospoda; meutim, ovoj drugoj Mariji moda dugujemo zahvalnost to je ohrabrila Njegovu iskuenjima
81
izloenu duu u najbitnijem trenutku Njegovog rtvovanja,

kada je sudbina sveta drhtala na vagi.
Isusov pohvalni govor predstavljao je summa cum lau
de upuen toj izbavljenoj dui. Te rei kao da se granie sa
preteranou: Gde god se uspropoveda jevanelje po svemu
svetu, kazae se i ta ona uini za seanje na nju (Marko
14,9). Neto nas nagoni, ak i u ovom poglavlju, da ispunimo
to proroanstvo. Ono to je ona uinila bilo je dobro, rekao
je Isus (na grkom kalos, fantastino isto, blistavo smiljeno,
sjajno). Marija je odrala propoved koja e odjeknuti do krajeva Zemlje i ak e se pamtiti u venosti. ak ni Petar na dan
Pedesetnice nije bio toliko reit.
Takvi su nemerljivi rezultati koji nastaju kada jedna naizgled beznadena osoba odlui da veruje u dobru vest.
82
Osmo poglavlje
BOG SPASAVA AK I
SAMOPRAVEDNE LJUDE,
UKOLIKO ...
(On ih tako mnogo voli!)
Iznenaujue nam deluje, ali je tano Biblija ui da Bog
srazmerno lako spasava pokajane prostitutke i zloince koji
otvoreno priznaju greh. Njegov najtei posao je spasavanje
svetaca koji zaboravljaju da su grenici.
Ima vrlo mnogo takvih koji idu u crkvu i moda nikada
nisu pali kao Marija Magdalena ili car David, ali ija su srca
otvrdnula. Oni su se drali opasne ideje da su sami po sebi prilino dobri ljudi i ne vide zato bi im bilo potrebno pokajanje.
(Bar ne onakvo kakvo se oekuje od loih ljudi.)
Ono to Gospodu oteava da pomogne takvim svecima
jeste injenica da oni ne misle da im je pomo potrebna. to je
jo gore, oni ne oseaju istinsku zahvalnost za Isusovu rtvu.
A to je i za oekivati; oni smatraju da zasluuju spasenje zato
to su pravedniji od zlih ljudi.
Sada pak stie dobra vest da Isus moe nai naina da
pomogne ak i takvim izgubljenim svecima. On zna kako da
probije oklop koji su oni napravili oko sebe, nesvesni svog pravog stanja. Tu dobru vest otkrivamo u izvetaju o tome kako se
Isus poneo prema fariseju Simonu na njegovoj gozbi.
Neto dobro ve se dogodilo Mariji
Njeno srce se neosporno promenilo, ali Simonovo je

jo bilo poput kamena. Isus je neposredno uveravao Mariju:
Oproteni su ti gresi (Luka 7,48). Zatim je dodao jo jed-
83
nu stvar, pouku koja e nas zaustaviti na naem ravom putu

samo ako dozvolimo da se ona uree u nae pamenje.
Brzinom munje, Isus je otkrio neto o emu teolozi raspravljaju skoro dve hiljade godina: ta je vera? Isus je dao definiciju vere kada je rekao Mariji: Vera tvoja spasla te je; idi s
mirom (50. stih). Marija je imala upravo tu istinsku veru.
Kada se vi i ja moemo usuditi

da ustvrdimo kako imamo veru?
U stvari, Isusov odgovor je sledei: samo kada imamo

ono to je Marija Magdalena imala naime, ona je iz dubine
srca cenila Hristovu ljubav. Nita manje nee biti dovoljno
vredno, zato to nita manje ne moe da istopi naa tvrda
srca.
Hoete da kaete da treba da se prepustim itavoj skali
raspusnog ponaanja slino njoj, i da praktino najpre odem
u pakao? Ne, jer moda nikada neete nai put natrag, kao
to je ona uspela. Ali, mi moemo imati veru kakvu je Marija imala, ako jednostavno shvatimo istinu da bi, bez Hristove
blagodati, pakao bio jedini vid propasti koja bi nas zadesila.
Niko od nas po prirodi nije pravedniji od Marije u njenoj
izgubljenosti. Niko se ne spasava preko Hrista delimino On
spasava 100 posto, ili uopte ne spasava. Kad bismo shvatili sve nepoznate inioce koji su oblikovali na ivot, uvideli
bismo da smo mi Marija. Naa hladnoa je posledica naeg
nepoznavanja istine o sebi samima i o Njemu.
Fariseja Simona muilo je to slepo neznanje, stanje gore
od njegove nekadanje gube. Kako je Isus mogao da dopre do
njega? Ako je tano da je Isus u svemu bio iskuan (Jevrejima 4,15), moemo pretpostaviti da se naao u iskuenju da
uzdahne i pomisli: Marija je uspela, ali u ovog bespomonog
oveka jednostavno napustiti; suvie ga je teko dosegnuti.
Moemo biti zahvalni to je Isus odluio da neto uini kako
bi spasao ak i njega.
84
Bog spasava ak i samopravedne ljude, ukoliko. . .
Moemo li saznati tajnu

kako je Isus spasao Simona?
Mora da je Spasitelj ustao vrlo rano tog jutra da bi se molio i zatraio od svog Oca mudrosti za reavanje svih problema
s kojima e se suoiti toga dana. Zapazite kako je Otac odgovorio na Njegovu molitvu.
Simon je video sve to je Marija uinila, kako je pomazala
Isusa, i uo Njegove rei pohvale koje joj je uputio. Nije mogao
a da sve to ne upije. Meutim, vrlo mrane misli prolazile su
kroz glavu tog potovanog oveka.
Poto je bio svedok najlepeg dela koje je ikada izvrio pokajani grenik, najbolje to je ovaj jadni ovek mogao da uini
bilo je da sam sebi estita to je imao dovoljno zdravog razuma
da ne prihvati Isusa kao svog Mesiju i Spasitelja. Luka o tome
kae sledee: Videvi pak farisej koji ga je pozvao, ree u sebi: da
je on prorok, znao bi ko je i kakva je ena koja ga se dotae, da je
grenica (Luka 7,39). Ja znam tu enu, govorio je Simon u sebi.
Pravi proroci drue se sa boljim ljudima od nje! Moja braa fariseji sigurno su u pravu Isus iz Nazareta verovatno je varalica!
Gost je prekinuo njegovo sanjarenje. Simone, imam da
ti kaem neto.
Uitelju, kai. Morao je da bude ljubazan.
Dvojica su bili duni jednom zajmodavcu; jedan je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset. Kako nisu imali da
vrate, oprosti obojici. Koji e ga, dakle, od njih vie ljubiti?
Simon je verovatno bio odvie pametan da ne bi shvatio da Spasitelj nastoji da pronae neki put do njegovog srca.
Morao je da odgovori: Mislim onaj kome je vie poklonio.
Da li je zrak svetlosti ve prodro u mranu duu tog jadnog
oveka? Da li je moda ve bio na putu da uvidi da je on taj
vei grenik?
Pravo si sudio, uveravao ga je Isus. Verovatno je oveku
koji se naao u neugodnom poloaju uputio znaajan pogled
koji mu je govorio da njegov Gost sve razume. Boanski hi-
85
rurg mora da izvri operaciju, ali e skalpelom rukovati veto

i milostivo.
Isus je uradio neto udno. Izgleda da je sada Simonu
okrenuo lea, jer okrenu se eni dok je nastavio da se obraa Simonu. Vidi li ovu enu? Uao sam u tvoju kuu, nisi
mi dao vode za noge. Simone, razmisli! Ti si me se suvie
stideo pred svojom braom farisejima da bi pokazao osnovnu
utivost: da naloi svom sluzi da opere moje od puta umorne
noge obinom vodom, ili da mi da malo vode da to sam uinim. A ova ena koju ti prezire ona je ovlaila moja stopala
suzama i obrisala ih svojom kosom.
No, to nije sve.
Poljubac mi nisi dao kao to ini kad su u pitanju ljudi
tebi ravni; a ona, otkako sam uao nije prestala da mi ljubi
noge. Uitelj je verovatno napravio pauzu, da bi ispitao Simonovu savest, koja je sada plamtela kao oganj.
Isus je nastavio: Nisi mi pomazao glavu uljem, ak ni
kaiicom najjeftinijeg ulja, a to se uvek ini poasnom gostu;
a ona je ... namazala moje noge uljem izuzetnog kvaliteta.
uo si kako je na finansijski strunjak Juda Iskariotski izraunao njegovu zapanjujuu monetarnu vrednost.
Marija jo uvek klei. Svih sedam demona je izagnano,
nema ak ni traga od gorine prema Simonu zbog onoga to joj
je uinio. On je bez sumnje osetio stvarnost njenog oprotaja,
to mu je olakalo da najzad i sam primi Gospodnje pratanje.
Isus nije morao da povredi njegovo srce, obelodanjujui
kako zna da je Simon zavodnik kriv za incest. Simon je sam
izbezumljeno raunao razliku izmeu duga od petsto dinara i
duga od svega pedeset.
Poeo je da shvata da se nalazi u prisustvu Onoga iji su
ljubav i saoseanje beskrajni. Njegov Gost ga je mogao napustiti krajnje ljut, ispoljavajui stvarno zaslueni prezir. Hvala,
Simone, to si me pozvao, ali moram da odem pre deserta.
Dovienja!
86
Ne. Simon moe biti neizrecivo zahvalan to ga Isus nije

nemilosrdno obrukao pred ostalim gostima; svaki obian
prorok, kao Natan u sluaju Davida ili Ilija u sluaju Ahava,
mogao bi ga poniziti. Lekovite suze moda su ve potekle niz
Simonovo lice dok je sluao Spasitelja koji dodaje: Stoga ti
kaem, oproteni su joj mnogi gresi, jer je imala mnogo ljubavi; kome se malo prata, malo ljubi. Taj princip pokazao se
tanim u svim vremenima.
Dobra vest koja zaboli, ali i lei
Ljubav je ulivala istinu u njegovu glavu silom kovakog

ekia. Simon je poeo da uvia svoje stanje kao nikada ranije. Prezirao je enu koju je uznemiravalo sedam demona,
a sada shvata da je i sam opsednut osmim samopravednou i licemerjem koji mu sada odjednom izgledaju odvratno.
Spasiteljeva beskrajna ljubav pretvorila je dvostruku tragediju
(tragedije su retko pojedinane!) u dvostruko obraenje.
Kad je rekao Simonu: Vidi li ovu enu, Isus je u stvari
istakao Mariju kao dokaz o tome ta znai biti istinski spasen.
Mada je tano da se spasavamo jedino verom, sama vera nije
uvek bila razumno shvaena. Marija nam prua njenu pravu
definiciju. U jednom veoma stvarnom smislu, ta nekada raspusna ena sauestvovala je sa Hristom u Njegovoj velianstvenoj rtvi. Sadraj njene vere ogledao se u zajednici srca sa
Hristom u Njegovoj rtvi; to ju je osposobilo da Ga odraava
u svom daljem ivotu.
Zato je Isus toliko hvalio Mariju?
Isus je video neto to Marija nije mogla da vidi. On je

prorekao da e se u znak seanja na nju irom sveta obznanjivati njeno delo sve do kraja vremena, zato to ono na poseban
nain osvetljava Njegovo delo u nau korist. Nekada sam se
pitao zato je Isus tako oduevljeno hvalio Mariju. To je podrazumevalo i otar ukor upuen Judi pa ak i jedanaestorici
87
koji su mu se pridruili u kritikovanju Marije. Zato nije stiao

uznemirena oseanja za stolom, hvalei Mariju na jedan umereniji nain? Ja bih tako postupio; zar ne biste i vi?
Da bi napravio mir, mogao je rei neto poput ovoga:
Marija, cenim tvoju elju da zahvali za spasenje svoje due,
ali stvarno no, nemoj plakati Juda i uenici su u principu
u pravu. Pomisli samo na sve te siromane ljude kojima bi se
pomoglo zahvaljujui toj svoti od trista srebrnjaka. Mogla si
recimo da potroi deset (i to bi bilo mnogo!) na samo jednu
kaiicu ulja da pomae moju glavu (a ne i moja stopala), a
onda si mogla da donese preostalih 290 dinara u nau blagajnu, kako bi ih Juda, na potovani blagajnik, podelio siromanima. Znam da si ti htela dobro, Marija, i ja ti odajem priznanje za dobre namere, ali sledei put postupie bolje, zar ne?
Ta, nemoj sad plakati!
Ali, ne! On ju je svojom pohvalom dizao u nebesa. Uzdignuta je kao njegov uzorni sledbenik. Niko drugi nije gledao
na njen udan, naizgled iracionalni in onako kako ga je On
video. Bio je izuzetno srean to se naao bar neko ko e poeti
da ceni ono to je On inio.
U razbijenoj alabasterskoj boici koja je odbaena leala na podu, On je video simbol svoga tela koje e biti slomljeno za nas i poloeno u grob.
U dragocenom ulju koje se rasulo svuda po podu, video je simbol svoje prolivene krvi dovoljne da spase itav svet,
a ipak e samo aica njegovih stanovnika to ceniti.
Ono to je On video kao zapanjujue lepo i dobro u
Marijinom inu, bila je velianstvenost njene rtve. Ona je prosto bila nesmotrena u svojoj rasipnosti.
O, kada bi svako greno ljudsko bie na ovoj paloj planeti smislilo da uini neto tako divno! To delo odslikavalo je
neodoljivu rasipnost Hristove rtve za nas. Ljubav nikada
nije ljubav ako nije velianstveno rasipna. aa vode ivota
moda je dovoljna da spase nau duu, ali Hristos mora da
88
prolije pravu Nijagaru vode, dovoljne da spase milijarde ljudi

na Zemlji. Prema Hristovoj proceni, ena koja je nekada bila
opsednuta sa sedam demona postala je, a da toga nije ni bila
svesna, reiti jevanelista za sva vremena.
Jadni Simon treba da sedne i ui od Marije
Luka sputa zavesu na kraju ove drame, ostavljajui Simona kako sedi i duboko razmilja o Marijinoj veri koja ju je
spasla. O njemu vie neemo nita uti. Ali, moemo biti sigurni da sluba ljubavi naeg Gospoda u korist ovog izgubljenog oveka nije bila uzaludna. Zasigurno je ovaj oholi farisej
postao ponizan, samoportvovan uenik.
Farisej Simon postao je primer pionirskog uspeha za
ostale samopravedne osobe do kojih je Hristu najtee da dopre.
Sem ako ne pronau ono to je Simon pronaao, oni e
biti tragine linosti koje Isus ovako opisuje: Mnogi e mi
rei u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u
tvoje ime, i u tvoje ime izagnali demone, i u tvoje ime mnoga
uda uinili? Jer ogladneh i ne dadoste mi da jedem, oedneh i ne napojiste me, stranac bejah i ne ugostiste me, go bejah
i ne odenuste me, bolestan i u tamnici bejah i ne posetiste me
(Matej 7,22.23; 25,42.43).
udo kojim je izbavljen farisej Simon moglo bi biti vee
od Marijinog izbavljenja. Ali ono je ostvareno; i to je ta divna
dobra vest.
Postoji nada za sve nas ukoliko... , ukoliko hoemo da
sasluamo Marijinu reitu, slikovitu propoved.
89
Deveto poglavlje
TRAVA MODA NIJE ZELENIJA

NA DRUGOJ STRANI
(Postoji dobra vest za mnoge
problematine brakove)
Jedan od najrazornijih elemenata loe vesti je oseanje da
ste se brakom vezali za pogrenu osobu; va brak je onda osuen na propast.
Takvo shvatanje je gore od ui. Da li Biblija nudi
neku praktinu dobru vest za isceljenje rane poput ove?
Niko ne moe da porekne da je mnogo ljudi povreeno u
tom smislu. Ozbiljne procene govore da je oko polovine brakova, prema statistici, osueno da se okona raskidom; a oni partneri koji se ne razvedu nego stisnu zube da bi izdrali u svom
jadnom braku, predstavljaju dobar deo preostalog procenta.
Kad zadivljeni vozite kraj lepih kua i dobro sreenih travnjaka, svesni ste da je veoma malo tih palata sreno i iznutra.
Beskrajno mnogo tajni i recepata za sreu u braku
objavljuju se u bezbroj knjiga i u lancima raznih asopisa.
Meutim, postoji metod leenja za koji se ne moe saznati iz
razgovora na TV-u. To nije program neega to treba uiniti,
niti su to tehnike koje treba usvojiti i pamtiti. To je ova jednostavna ideja: Verujte u Boju dobru vest o vaem braku.
Ima tu neega. Bilo bi nerazumno predvideti 100% uspeha
u svakoj potekoi, ali u mnogo sluajeva srea se moe ostvariti.
Ta dobra vest moe zaista

biti bolja nego to mislite
Okonati svoj sadanji brak i ui u novi moda i nije reenje, kako to izgleda na prvi pogled, iako ste moda u sil-
90
Trava moda nije zelenija na drugoj strani
nom iskuenju da pomislite kako je to jedina staza koja vodi

ka srei.
Dobro znam da neki koji su se razveli i ponovo stupili u brak
kau da su izuzetno sreni u novoj branoj zajednici. Ne bih izustio nijednu re da umanjim njihovu sadanju sreu, niti da ugrozim njihov novi odnos. Ali Bog je otkrio u svojoj rei da je brak
dok-nas-smrt-ne-rastavi put ka srei koji On najvie voli. Za to
postoji odreeni razlog; nije to samo Njegova proizvoljna odluka.
On je milostiv i dobar prema onima koji su doiveli nesreu da im se brak raspadne, i otuda su neki ponovo sreni u
drugom braku. Ali, injenica je da daleko vei procenat razvedenih nikada kasnije ne postigne oekivanu sreu.
Neki ljudi mogu piti umereno i uspevati da se kontroliu,
ali dobar procenat umerenjaka postaje na kraju problematian. Isto se moe rei i za puenje. Neki pue itav svoj ivot,
pa ak doive i stotu; ipak, mnogi obole od raka plua, emfizema, ili imaju srane probleme. Otuda ljubav i zdrav razum
savetuju da je najbezbednije, najmudrije uopte ne piti niti puiti. Slino tome, nekoliko pria o uspenom razvodu moda
su za vas samo smrtonosni falsifikat dobre vesti.
Kakva bi dobra vest eventualno mogla da izroni ispod
obeshrabrujuih senki jednog nesrenog braka? Duhovna
tama izgleda tako sveobuhvatna da deluje kao injekcija hemijskog sredstva koje paralizuje nerve. Ne vidi se nijedan zrak
suneve svetlosti. Skoro svuda gde biste se okrenuli, mediji,
TV drame, romani, saveti prijatelja, ponekad ak i primer pastora u crkvi i ivotna iskustva stareina i akona, kao da vas
sve to uvruje u zamisli: razvod je jedino mogue reenje.
Brani savetnik koji ne naplauje honorar
A sada da vidimo kako izgleda poseta Onome koji je nazvan

Divni savetnik (Isaija 9,6). On je odluio da svoj savet saopti
preko Biblije, koju je svako ko ume da ita u stanju samostalno da
prouava. Ali u njoj ima istina koje se obino ne uoavaju. Ono
91
to mi nalazimo bie verovatno prilino razliito od onoga to

savetuje mudrost ovoga sveta, zato to je mudrost ovoga sveta
ludost pred Bogom. Napisano je... Gospod zna premiljanja mudraca da su nitavna (1. Kor. 3,19.20). Boja prava mudrost nepogreivo predstavlja istinsku dobru vest, onu koja e obezbediti
maksimum sree ne samo tokom ovog ivota nego i u venosti.
Mudrost sveta je loa vest u praktino svakom pogledu. Ozbiljna statistika ukazuje da, kada se milion Amerikanaca godinje razvede, u veini sluajeva to znai da je bar dva miliona ljudi
ojaeno, jer mada razvod donosi privremenu ili prividnu sreu
jednom od partnera, on obino donosi patnju onom drugom.
Prijatelje i roake takoe dotie ova muka. Jo jedan milion
e napustiti svoje suprunike a da im razvod ne donese nikakvo
dobro; a to se onda penje na bar tri miliona patnika, a verovatno
i vie. Dodatni milion brakova odluie da nastavi da tetura u
agoniji neusklaenosti, ostajui zajedno zbog dece ili roaka, ali
psiholoki razvedeni. U tom smislu se kreu godinje statistike.
Najtunija vest od svih odnosi se na decu jo tri miliona nevinih, obino nesrenih malih ljudi. Deca iz razorenih
domova su prema statistikim podacima tri puta sklonija da
se i sama razvedu kad jednom budu odrasla. Kada maliani u
domu doivljavaju samo nesreu, bilo da je ona posledica razvoda ili nesrenog roditeljskog braka, mnoga se odaju drogama i skoro sva startuju sa negativnim oekivanjima u pogledu
svog budueg braka. Ti mladi se esto opisuju kao socijalne
tempirane bombe, podeene da eksplodiraju u narednoj deceniji. Neki se zapravo okreu kriminalu, pa ak i terorizmu.
Kad se nena deja oseanja gaze, mladi esto padaju u oaj, a
sudovi za maloletnike pitaju se ta je razlog tome.
Kad se sve uzme u obzir,

ogromna je cena bede razorenih domova
Nije zanemarljiva ni bespomona usamljenost koju preiveli trpe sve do poslednjih svojih dana, sedei ostavljeni u
92
starakim domovima, zurei praznog srca u bele zidove ili TV

ekrane dok ih smrt milostivo ne oslobodi. Poto se plamen
strasti ugasi u poznim godinama, prijatno je imati nekoga ko
vas jo uvek voli, potpuno predano dok-nas-smrt-ne-rastavi. Ako ispadne da ste vi jedan od tih malobrojnih srenika,
moete usrdno zahvaliti Spasitelju, zato to ste ponjeli sladak
plod verovanja bar u neke od Njegovih dobrih vesti.
Moemo uoiti bar neke od biblijskih vesti u pogledu braka:
1. Kad Bog spoji oveka i enu, On uini da postanu
jedno za ceo ivot. Sledee rei izgovorio je sam Hristos,
i predstavljaju Njegovo lino neprocenjivo tumaenje ovog
predmeta: Zar niste itali da ih je Tvorac od poetka stvorio
kao muko i ensko, i kazao: Zato e ovek ostaviti oca i majku i prionue uz enu svoju i bie dvoje jedno telo? Tako nisu
vie dva nego jedno telo. to je dakle Bog sastavio, ovek neka
ne rastavlja (Matej 19,4-6).
2. Sledea dobra vest glasi da je Bog, koji ih je spojio,
veoma moan, jai od neprijatelja ljubavi. Prema tome, Bog
je zainteresovan za sreu svakog branog para. Budui da je
On sam smislio ideju o seksualnosti i braku, Njemu je posebno
stalo do uspenosti svakog braka; inae, na Njega pada krivica
to je smislio lou ideju. (To je verovatno pravi razlog to sotona tako zduno pokuava da razbije savremene brakove; to
je jedan od njegovih najuspenijih naina da se naruga Bogu.)
Ovo nas dovodi do jo jedne zapanjujue ideje u dobroj vesti:
3. Ako smo ispravno razumeli Isusove rei, brak se ne
moe raspasti ukoliko ga jedna ili obe strane ne raskinu. Brak
prestaje namerno. On se nikada ne raspada sam od sebe. Sve
dok se ide Bojim putem, brak se ne moe raspasti. Iz ovoga
nije teko izvesti zakljuak da je razvod esto poetak ratovanja sa Bogom.
Smesta se namee pitanje: Pretpostavite da nisam ja raskinuo brak - ve moj suprunik koji se bori protiv mene i
Boga! ta da uradim?
93
4. Prva stvar je da verujete da je Bog jai od vaeg suprunika. Brani partner koji istinski veruje u Boga (moramo
razumeti ta je to istinska vera!) menja odnos snaga u dva prema jedan.
5. Sveto pismo izgleda istie da taj pristup dva prema
jedan u reavanju problema u poremeenom braku esto
znai pobedu za Boga i vernika.
Nadahnuti apostol veli: Branim drugovima pak ne zapovedam ja, nego Gospod, da se ena ne rastavlja od mua. A
u sluaju da se rastavi, neka ostane neudata ili da se pomiri
sa svojim muem. I mu da ne otputa svoju enu.
A ostalim govorim ja, ne Gospod: ako neki brat ima enu
koja ne veruje, i ona pristaje da ivi s njim, neka je ne otputa.
I ena koja ima mua koji ne veruje i on pristaje da ivi s njom,
neka ne otputa mua. Mu koji ne veruje, naime, posveen je
vernom enom, i ena koja ne veruje posveena je bratom...
ta zna, najzad, eno, da li e spasti mua? Ili ta zna
muu, da li e spasti enu? (1. Korinanima 7,10-16). Apostol ne daje odgovor na svoje pitanje, ve to preputa nama.
6. I ne samo ovo: nadahnuti apostol pie nagovetavajui odreenu nadu da suprunik koji veruje moe moda
spasti onoga koji ne veruje. Ako te rei znae ono to stoji,
Sveto pismo je dosledno. U Starom zavetu Bog kae: Mrzim
razvod [engl. prev] (Malahija 2,16), a u Novom zavetu Gospodnja zapovest je podjednako protiv toga. Prema onome
to smo upravo proitali, u braku vernika s nevernikom, ovaj
drugi biva posveen, to jest, on/ona je u drugaijem odnosu
sa Bogom, zato to je u braku sa vernikom, nego da je to u potpunosti zajednica nevernika. Ne pokuavam da banalizujem
ovu boansku istinu, ali to je na neki nain kao polisa osiguranja koja pokriva suprunika.
7. Drugaije kazano, Bog aktivno privlai k sebi suprunika koji ne veruje zato to u tom braku On ima svog
vernika! To je vrlo dobra vest, i isplati se u nju verovati.
94
ta bi mogao biti koren problema
Tuno je rei, ali stvarni problem esto potie od toga to

suprunik koji veruje ima samo glazuru od vere. Samoobmana meu religioznim svetom veoma je rairena.
Osmotrite sluaj jedne pobone ene. Ona je tako bila
predana Crkvi da je esto odlazila na molitvene sastanke i sa
suzama u oima traila od crkve da se moli da njen suprug
postane vernik i prie crkvi. I ljudi su se molili.
Jedne subote ujutru, mu je silazio niz stepenice obuen
u svoje najbolje odelo umesto obinog radnikog.
Njegova iznenaena ena upitala ga je kuda je poao. U
crkvu, s tobom i decom, odvratio je sa osmehom.
A onda su iz nje navrle nepromiljene rei: Ali, dragi,
ako izgubi posao zato to ne radi subotom, kako emo isplatiti kuu, nova kola i novi nametaj? Bez ijedne rei, on se
popeo uz stepenice i presvukao u svoje radniko odelo, i to je
bio kraj njegovog prilaenja crkvi. ena koja je voljna da uiva
u materijalnim prednostima svog mua koji ne veruje jedva da
se moe nazvati vernikom. Ovaj ovek je sve te godine oseao
kako ga Gospod privlai i poeleo da odgovori Bogu; mogli
biste rei da je on bio posveivan sve dok njegova ena vernik nije otvoreno pokazala svoje neverovanje.
Suprunik sa glazurom od vere (koji je zapravo potajno nevernik) moe ispod povrine eleti razvod isto toliko koliko i oigledni nevernik koji otvoreno kae da to eli. U takvom sluaju,
ispravno je rei da oni oboje rastavljaju ono to je Bog sastavio.
Meutim, suprunik koji ne veruje a u braku je sa onim
koji istinski veruje u Boju slavnu vest vrlo je verovatno da e
biti sklon da ostane sa svojim suprunikom koji veruje. Ipak, s
obzirom da svi imamo slobodnu volju, ovo se ne deava obavezno, i Pavle realistino priznaje da se to moda nee dogoditi.
Stoga on kae: Ako li se onaj koji ne veruje razdvaja, neka se rastavi; brat ili sestra u takvim sluajevima nisu vezani kao robovi,
jer nas je Bog pozvao da ivimo u miru (1. Korinanima 7,15).
95
Jednostavan prvi korak
Verujte dobroj vesti da vas Bog suvie voli da bi vas namer

no vodio u brak s pogrenom osobom. Da li me je Bog vodio,
ili sam ja svojevoljno srljao u brak po sopstvenom nahoenju,
okreui lea Bogu? (Ovo muno pitanje uznemiruje mnoge).
Iz izvetaja o Isaku i Reveki saznajemo da Bog zacelo upravlja
i u tom smislu ili ak vodi dvoje ljudi koji stupaju u zajednicu:
... ena [Reveka] koju je namenio Gospod [Isaku] sinu gospodara mojega (1. Mojsijeva 24,7.14.40.44).
Meutim, ak ako vernik i zakljui da je on/ona uao/ula
u brak bez boanskog odobravanja, to ne znai da je Bog u
stvari odstupio od vas. I to ni u kom sluaju nije dokaz da Bog
nema nikakve veze s vaim brakom. Dopustite mi da objasnim:
ak i ako ste u to vreme bili potpuni nevernik, estok
i ohol, u pobuni protiv Gospoda i/ili svojih roditelja, Bog je
predvideo da ete se kasnije obratiti i postati vernik, jer On
poznaje kraj od samog poetka i nebie poziva u bie (Rimljanima 4,17). To znai da vas je On ve uzeo pod svoja krila
pre nego to ste ak i pomiljali na obraenje!
To isto poglavlje u 1. Mojsijevoj otkriva da je Bog imao
Reveku na umu kao Isakovu enu pre nego to je ona i pomislila na tako neto (44. stih). I naravno, to znai da vas Bog voli
isto toliko koliko je voleo Reveku. Dakle, u svetlosti koja sija
iz Boje Rei moete gledati na svog suprunika kao na pravi
izraz Boje volje za vas. I onda, ako je to tano, razmotrite:
svi avoli iz pakla ne mogu unititi sreu vaeg braka ukoliko
verujete da je tano ono u ta vas Bog ohrabruje da verujete.
Ovo pak ne znai da Bog ugovara va brak kao hinduistiki roditelji. Upravo lino iskustvo ljubavi dovodi u zajednicu dva
bia ali nju je nadahnuo Bog ljubavi. To samo znai da je Njegova ljubav dublja nego to ste ikada pomislili da bi mogla biti.
Ne zaboravimo da Boja osposobljavajua blagodat, delujui u partneru koji veruje i kroz njega, moe i iz loe situacije
izvui dobro. Na svakom koraku taj partner e se pitati: Da li
96
je to put Gospodnji? Bog obeava mudrost onima koji je trae

u veri (videti Jakov 1,5.6). Ima primera kada je vernik koji se
drao ovog plana bio sredstvo da otuenog nevernika dovede
Hristu i oboje su se ponovo zavoleli tokom tog procesa.
Brak ne bi mogao biti zabavan

da su oba partnera savrena
Moda devedeset devet na svakih sto brakova otkriva

nesluene slabosti i greke kod svog branog partnera ubrzo
posle venanja. Par koji poseduje tu veru u Boga verovae da
su dobro spojeni uprkos obostranim manama.
Priznajui da niko nije savren (najposle, ko moe tvrditi
da je bez mane!) i prihvatajui, Bojom blagodau, drugu osobu s njegovim ili njenim manama i slabostima imajui na umu
da ih i vi sami imate, mogue je postii domau harmoniju.
esto se dogaa, kako vreme prolazi, da takvi parovi najzad
shvate da su ta prilagoavanja predstavljala dobro iskustvo za
oboje. (Budimo iskreni: svi parovi imaju ove probleme!)
Kad mane i neusklaenosti toliko narastu da prestanete
da se nadate da ete ikad postati jedno u skladu sa Bojom
namerom za vas, onda imate ozbiljan problem. Jedan od najbolnijih problema jeste kada se shvati, mada kasno, da je jedan
od suprunika kriv za neverstvo. Uglavnom se razume da je
Isus dopustio razvod u sluaju brane nevere, nazvanom preljuba u Matej 19,9. Dozvola, meutim, nije zapovest.
Zavisno od okolnosti, kad nevina strana, koja veruje, pregleda situaciju sa Onim to istrauje srce, moda e zakljuiti
da je pratanje najbolji put za sve umeane.
Jedan od problema ukljuen u sluajeve nevernosti jeste
problem poverenja. Nevernost unitava poverenje u krivog,
tako da, ak i ako mu/njoj oprostimo, nevinoj strani biva teko da se ponovo pouzda u onog koji je kriv za izneveravanje.
No ak i ovde Boja blagodat koja deluje u verniku i kroz
njega moe omoguiti pojavu uda. Nevina strana uvek moe
97
imati na umu da u Bojim oima niko stvarno nije nevin. Greh

koji ini druga osoba, mogao bih uiniti i ja kad bih skrenuo
pogled sa Isusa.
Evo jednog primera. irli je izneverila svog mua, i ovaj
se u oajanju obesio. Njena sestra joj je prebacivala to ga je
navela na samoubistvo. Kako je mogla da uini tako neto!
Ipak, to nije kraj prie. irlina sestra kae:
Nekoliko godina kasnije, u jednom udaljenom mestu,
prevrtala sam se jednog dana u krevetu, plaui pred Gospodom, molei Ga za snagu i zatitu od nemorala. Kroz iscrpljujuu, munu borbu... On mi je pokazao da i ja imam sklonost
ka izneveravanju... Silno sam zavolela jednog oveka s kim sam
radila... Postepeno sam shvatila da... bez Boje pomoi zapadamo u ozbiljnu nevolju... Svakoga dana morala sam da se odupirem elji za fizikom bliskou... Samo nas je Gospod spasao i
reio problem. Znam, bez imalo sumnje, da nisam mogla odoleti sopstvenom snagom (Eternity, februar 1977, str. 27.28).
Jo jedan praktian korak

po savetu zdravog razuma
Dobra vest glasi da je boanskom blagodau mogue

suprotstaviti se slabostima tela. U mnogim sluajevima, ovo
znai ukloniti se sa kuaevog terena.
Blagosloveni uvid u zajedniku krivicu
Ima sluajeva kada oboje koje je Gospod spojio u jedno

dou do take kada otkrivaju da ne jedno nego oboje u Bojim oima dele krivicu koja preti da dovede do raskida njihovog braka. Nesvesno, nevina strana je na neki nain olakala
krivcu da padne u zamku neverstva. To je duboka misao koju
samo Sveti Duh moe da razjasni onome ko misli da je nevin.
Mnogo je lake da Boja blagodat uspeno pomogne
krivom i dovede njega ili nju do pokajanja i obnove ako
nevina strana uvidi tu dragocenu istinu. Sve to lii na stav
98
svetiji-sam-od-tebe predstavlja prepreku koja oteava istinsko pokajanje supruniku koji je zabludeo. Stid i krivica esto
nagone takvog da poeli da pobegne od svetog suprunika.
Samopravednost moe biti kobna slepa mrlja.
Boja dobra vest ima prodornu mo rendgenskih zraka.
Ako Njegov Sveti Duh otkrije takvu slepu mrlju, radujte se!
Bol izazvan tim otkriem nije nita u poreenju sa dobrom
koje moe spasti brak i zdruiti otuene suprunike dubljom
ljubavlju nego to je bila ranije.
U sluajevima neverstva u braku, a nevina strana iskreno
veruje u novozavetno jevanelje i zna za blagodat skruenog pokajanja, Bog ima vie izgleda da proizvede udo i dovede krivca
do pravog kajanja. Evo te nade: Ako se ko i zatekne u kakvom
prestupu, vi duhovni ljudi ispravite takvoga u duhu krotosti, uvajui samoga sebe da i ti ne bude iskuan. Nosite bremena jedan drugoga, pa ete tako ispuniti Hristov zakon. Jer ako ko misli
da je neto, a nije nita zavarava samoga sebe (Galatima 6,1-3).
Poenta nije u tome da ovekovo sopstveno oseanje samopotovanja mora da bude uniteno do te mere da on ili ona
smatraju da su nita. Meutim, veoma je zdravo iskustvo
kad se shvati da bismo izvan Hristove blagodati zaista bili nita! To je pouka koju je irlina nekada samopravedna sestra
nauila kada se i sama nala u situaciji da se zaljubi u oveka
koji nije njen mu. Njeno razumevanje i saoseanje iznenada
su poeli da rastu.
Biblija kae: Nadajui se, mi smo spaseni

(Rimljanima 8,24)
Mogunost da krivac bude obnovljen to je nada

koju Novi zavet nudi nevinoj strani koja se usudi da neguje
veru. Iako se ini da se udo moda retko dogaa, ono ostaje
kao mogunost. Moda se klju uspeha nalazi u obnavljanju
grenika blagou, a ne u duhu gorkog optuivanja ili hladne ljutnje u znaku svetiji-sam-od-tebe. Fantastino je dobra
99
vest kad se oba suprunika istinski obrate i ponovo postanu

jedno, zahvaljujui uzajamnom otkrivanju sile koja se moe
nai u pokajanju.
Iverna Tompkins u svom delu How to Be happy in No
Man s Land (Kako biti srean na niijoj zemlji) osveavajue je
iskrena u pogledu svog sopstvenog iskustva samopravednosti:
Ukoliko u brak ulazimo s labavim stavom ako bude
funkcionisalo, u redu, a ako ne funkcionie, pokuau ponovo, to znai imati stav nevernika...
Ali ta se deava kad se venate i brak ne bude uspean?
Moda vi ne znate kako da ga uinite uspenim. Ja sigurno
nisam znala. Bila sam otprilike mudra kao golub, a bezazlena
kao zmija sve sam pobrkala.
Udala sam se za jednog oveka kad sam otpala od crkve, i
dok je on bio u prekomorskim zemljama, rodila sam dete i ponovo predala svoje srce Gospodu. Kad je moj mu doao kui,
imala sam toliko mudrosti da je to moglo da stane u naprstak.
Sela sam s njim i kazala: Sad me posluaj. Dopusti da ti kaem
kako e se stvari nadalje odvijati. Neemo vie initi to i to i
neke druge stvari. Nee vie puiti u mojoj kui, zato to je
ovo Boja kua. Nemoj stavljati svoje pivo u moj friider. Ova
kua je posveena Gospodu. Ja sam sada protiv svega toga, i
neu da odgajam dete u takvoj atmosferi.
Jo jedno dete i posle deset munih godina on je rekao:
Zbogom Iverna. Nai u nekoga s kim mogu da ivim. To je i
uinio, venali su se i sreno iveli do kraja.
Dodue, jedan vernik ne bi trebalo namerno da stupa u
brak sa nevernikom. Na kraju krajeva, kakvu zajednicu ima
svetlost sa tamom? Ali, imajmo na umu da svetlost... osvetljava svakog oveka koji dolazi na svet [engl. prev] (Jovan
1,9) i ako svetlost blista u srcu, vernik koji za sebe smatra da
je u jarmu s nevernikom, moda e zahvaljujui pomazanim
oima razaznati da Sveti Duh radi na obraenju nevernika.
Bila bi tragedija potopiti brod dok se on pribliava takvoj luci.
100
Bog je iznad svega najvei Evanelista. Govorei o supruniku koji ne veruje, moda nam se moe oprostiti ako na
takve situacije primenimo stihove Edvina Markama:
Nacrtao je krug da bi me iskljuio
kao jeretika, buntovnika i predmet ruga.
Ali sam ga s Bogom u tom nadmudrio:
Eto, sad i njega takoe sred kruga!
Lep primer mudrosti

naeg Boga kao Evaneliste
Nalazi se u Galatima 4,1-5 gde vidimo da On nevernike

smatra ne autsajderima ili vukovima koje to pre treba ubiti,
nego zalutalim sinovima i izgubljenim ovcama koji jo nisu
pronali put kui.
Slika predstavlja dete bogatog veleposednika koje hoda bosonogo, robovi mu zapovedaju, ali kad odraste, postaje gospodar
imanja. Tako i mi, kad smo bili maloletni, zarobljeni... A kad je
dola punina vremena,... mi primimo usinovljenje (Gal. 4,3-5).
Srean je suprunik koji dovoljno veruje u dobru vest te
crta krug koji ukljuuje partnera koji ne veruje, pretpostavljajui da je on ili ona Boje dete, dodue maloletno ali na
putu da shvati i prizna u pravo vreme da je Boji sin ili ker.
To znai saraivati sa Bogom u ostvarivanju uda!
Novozavetno pratanje, bez obzira da li ga daje Bog ili suprunik koji veruje, podrazumeva ideju osloboenja od greha,
zapravo ostavljanja greha. Grka re glasi aphesi i doslovno
znai odnoenje. Osoba kojoj je istinski oproteno slobodna
je od greha i nikada ga nee ponoviti.
Jedini nain na koji ovek

moe nauiti da prata
Niko ne moe oprostiti zabludelom supruniku ukoliko

sam nije najpre iskusio Hristovu blagodat pratanja. Ako je
101
Bog ustanovio seksualnost i brak, On je isto tako ustanovio

otkupljenje sa krstom kao sreditem. uda se deavaju samo
ukoliko postoji oseaj davanja sadran u Bojem pratanju,
samo ako se dovoljno ceni ono to je plaeno na Golgoti:
Budite meu sobom estiti, milosrdni, pratajui jedan
drugom kao to je i Bog vama u Hristu oprostio. Ugledajte
se, dakle, na Boga kao njegova draga deca, i ivite u ljubavi,
kao to je i Hristos vas ljubio i samoga sebe predao za nas kao
prinos i rtvu Bogu na prijatan miris (Efescima 4,32; 5,1).
U drevna vremena, brakovi su bili sreni zato to su obe
strane verovale da ih je sjedinio Bog, pre nego njihova uzajamna hemijska ili drutvena privlanost. Njihova meusobna
ljubav bila je ukorenjena u njihovoj veoma bitnoj veri u Boje
vostvo. Poto su pravilno rasporedili prioritete, njihovo uzajamno poverenje preraslo je u srenu, trajnu ljubav.
Isak, na primer, nije video Reveku dok mu je sluga njegovog oca nije doveo iz Mesopotamije i dok mu nije reeno
da je to Boji izbor za njega. Njegova vera bila je saglasna sa
Bojim vostvom, i mi itamo: Omilje mu [Reveka]. U stvari, Isakov i Revekin brak jedan je od najsrenijih zabeleenih
u Bibliji (videti 1. Mojsijeva 24,66.67).
Moda ste uli priu o oveku u Acres of Diamonds (Polja
dijamanata) koji je iao svuda po svetu u potrazi za blagom,
da bi na kraju otkrio da se dragoceni dragulji nalaze u njegovom sopstvenom dvoritu. Trava sa druge strane ograde moda nije tako zelena kakva je na vaoj strani.
102
Deseto poglavlje
NAJBOLJA OD SVIH VESTI:

AS BOJEG SUDA
(A zato je to najnovija dobra vest
videete ovde)
Pria se da je pre pojave automatskih senzora, britanski

zakon o eleznikom saobraaju zahtevao da uvari mostova
maui zastavicama obaveste vozove u sluaju da oluja odnese
most. Ako je to bilo nou, morali su da mau fenjerom.
Jedan uvar mosta zanemario je svoju dunost pa se jedan
putniki voz sruio u reku. Kad je sluaj dospeo na sud, tuilac
je pitao: Da li ste mahali fenjerom u znak upozorenja?
Da, jesam, odgovorio je uvar i bio osloboen. Kasnije
je, ipak, poverio jednom od svojih prijatelja: Drago mi je to
me nije pitao da li mi je fenjer bio upaljen.
Ljudski sudovi koji dele pravdu retko mogu da otkriju
celu istinu ili utvrde pobude optuenog. Meutim, mora doi
do jednog suenja kad e se otkriti svaka tajna pomisao i namera, svaka tajna bila dobra ili zla (Propovednik 12,14).
Postoji nain da se razni politiki skandali, poput Votergejta, obelodane, posebno u relativno slobodnom, demokratskom drutvu. Ali zamislite sud na kome sve izlazi na videlo,
kao potpuno razotkriven Enron1. To e se dogoditi kada se
1 Afera Enron najvei bankrot zabeleen u istoriji SAD do sada. Sinonim za poslovnu prevaru epskih razmera, koja je ostavila bez zaposlenja hiljade radnika, preko deset hiljada njih bez penzija i na desetine hiljada akcionara bez uloenih para, kao i ukupni gubitak od preko 80 milijardi dolara.
Kada je ceo sluaj doao na sud, samo delimino je otkriveno da je Enron
(jer su u periodu od 3 meseca, od kada je kriza obelodanjena pa sve do
poetka nezavisne istrage FBI, unitena dokumenta) godinama varao svoje
investitore i poslovne partnere o uspenosti svog poslovanja, u poslovnim
103
ivot zavri, jer je ljudima odreeno da jednom umru, a zatim sud (Jevrejima 9,27).
Posmatrajui to sa stanovita proroka, autor knjige Otkrivenje opisuje strahoviti prizor: I videh veliki, beli presto, i onoga to sedi na njemu, od ijeg lica pobegoe zemlja i nebo, i ne
nae im se mesta. I videh mrtvace, velike i male, gde stoje pred
prestolom, a knjige se otvorie... I mrtvacima se sudilo na osnovu onoga to je napisano u knjigama (Otkrivenje 20,11.12).
Knjige su oigledno eufemizam
Neka vrsta ogromnog kosmikog kompjutera ima tano memorisane sve nae podatke, ukljuujui i one koji se
ljudskim ureajima ne mogu uhvatiti misli i pobude. Svako
delo ili skrivena namera u suprotnosti sa temeljnim naelom
svemira (zakonom slobode, Jakov 2,12) pojavie se na tom
kompjuteru kao dokaz da je u pitanju sluaj za sud, jer je nebeska zapovest... veoma iroka (Psalam 119,96). Proroki
prizor suda deluje kao da je zamiljen da nas upozori, pa ak
(kako to mnogi zakljuuju) i da nas zaplai kako bismo se pripremili. Ali Hristos nee iznuditi strahom ono to bi mogao
da dobije samo ljubavlju.
Onaj koji predsedava na sudu je upeatljiva figura nazvana Starac, kae Danilo, pred kim reka ognjena izlaae i tecijae ispred njega i deset tisua po deset tisua stajahu pred
njim; sud sede, i knjige se otvorie (Danilo 7,9.10). Ceo svet
biva izveden pred sud (videti Dela apostolska 17,31), jer svi
su zgreili, a plata za greh je smrt (Rimljanima 3,23; 6,23).
Jedan drevni rimski guverner reagovao je vrlo ljudski na
Pavlov govor o predstojeem sudu: Kada je pak raspravljao
knjigama prikazivao lane podatke koristei komplikovane finansijske eme
koje su proizvele fantomske profite, dugove prebacivao na kompanije koje
su njegovi vodei ljudi osnivali s inostranim partnerima, a ije su knjige
skrivane od nezavisnih revizora. Na osnovu tih lanih podataka dobijao je
kredite od banaka i financijskih fondova koje nije mogao da vrati.
104
Najbolja od svih dobrih vesti: as Bojeg suda
o pravednosti, uzdrljivosti i o buduem sudu, Feliksa obuze

strah [drhtao je engl. prev]. (Dela apostolska 24,25). A moda i mi drhtimo!
Meutim, suoiti se sa stvarnou uvek je zdrav izbor.
Korisno je unapred razmiljati o ovome jer svi mi treba da
se pojavimo pred ... sudom (2. Korinanima 5,10). Danas sreom jo nije kasno da preduzmemo valjane korake u cilju pripreme. Pokuaj da to izbacimo iz svog uma bio bi nerazuman,
jer ako su smrt i porezi neizbeni, ovo je utoliko pre.
Ali taj sud predstavlja dobru vest!
Greimo ako delimo opte miljenje da je Bog osvetoljubivo Boanstvo koje samo eka priliku da nas uniti svojim
kaznenim munjama. Sveto pismo na vie mesta obznanjuje
kakav e biti taj poslednji sud, i to zapanjujue razliito u odnosu na ono to veina ljudi pretpostavlja:
1. Nikada nije bio Boji plan da se iko od nas suoi sa
zastraujuom mogunou optube za krivicu. Isus je rekao
da je veni oganj posebno pripremljen avolu i njegovim
anelima, a ne za ljudska bia (Matej 25,41). Ako se bilo ko
od ljudi tamo nae, to nee biti zato to je Bog tako hteo, nego
sam ovek. Ipak, oigledno je da e neke nesrene due podeliti sudbinu avola. Razlog mora biti to to su oni odbijali
svaki Boji napor da ih od toga spase.
2. Isus objavljuje dobru vest tako da ona izgleda kao
srena protivrenost. Ne moraju svi da se pojave na sudu.
Zaista, zaista, kaem vam: ko slua moju re i veruje onome
koji me je poslao, ima ivot veni i ne dolazi pred sud, nego
je preao iz smrti u ivot (Jovan 5,24). Re sud ovde znai
osuda, a poenta je u tome da Bog oslobaa vernike stranog
iskustva suoavanja sa sudom.
3. Bog je pravedan, ba kao i milostiv; stoga je On stavio suenje ljudskim biima u ruke Onoga koji razume ljudsko iskustvo. Otac ne sudi nikome, kae Isus, nego je sav
105
sud dao Sinu... Dao mu je i vlast da sudi to je Sin oveiji

(Jovan 5,22-27). Hristos je jedan od nas. Ne bi se mogao nai
niko ko bi pokazao vie prijateljskog razumevanja.
Ako su vam na ovozemaljskom sudu sudija i porota dragi lini prijatelji, ne biste mogli poeleti povoljnije izglede da
budete osloboeni. A ipak, Sin oveiji uinie za nas ono to
nijedan zemaljski prijatelj ne moe da uini kada smo u nevolji. Jovan kae: Piem vam ovo da vi ne greite. Ako ko zgrei,
imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika. On je
rtva pomirenja za nae grehe, ne samo za nae nego i za grehe
celoga sveta (1. Jovanova 2,1.2). Neki drugi prevodi kau da
je On na Zastupnik, ili advokat odbrane.
4. Kako On moe biti na Zastupnik u sudskom procesu? Evo odgovora: On je ve pretrpeo osudu, nau zasluenu kaznu. Kao drugi Adam ljudskog roda, On je usvojio ceo
ljudski rod u sebi. To je tano, iako mi to nismo znali; i to
je tano sve dok ne odluimo da to odbacimo. Usvojenje se
dogodilo pre no to smo roeni, jo od postanja sveta kada
je Jagnje bilo zaklano za nas (Otkrivenje 13,8). Hristos je
celom ljudskom rodu dao opravdanje [oslobaajuu presudu
engl. prev] (Rimljanima 5,16.18). Ako ovo izgleda suvie
dobro da bi bilo istinito, samo razmislite o tome da, poto je
Hristos umro za svet, Bog ini da njegovo sunce grane zlima i dobrima, i daje kiu pravednima i nepravednima (videti
Matej 5,45). To sasvim jasno znai da se On prema svakom
oveku ponaa tako kao da ovaj nikada nije zgreio. Inae, bio
bi prisiljen da dopusti sotoni da uniti svako ljudsko bie. (To
je ono to se naziva blagodat).
5. Smrt kojom je Isus umro na krstu bila je najvei
stepen osude, jer onoga koji nije znao greha Bog je uinio
grehom za nas (2. Korinanima 5,21). Uas kroz koji je On
proao poticao je od oseaja da Ga se Bog odrekao poto je
On na svom telu poneo nae grehe na drvo, da se oprostimo
grehova i da ivimo za pravednost; njegovim ranama ste isce-
106
ljeni (1. Petrova 2,24). Upravo je u svom nervnom sistemu, u

sebi, Hristos nosio taj smrtonosni teret. Ideja je sledea: kad
je On umro, umrli smo i mi, ne kao upola sopstveni spasitelji,
ve zato to je drugi Adam Hristos uzeo na sebe ljudsku prirodu zajedno sa svim naim sklonostima. I mi Ga sledimo u veri.
Ja sam sa Hristom razapet, veli Pavle (Galatima 2,19.20). Ma
kakve munje boanskog gneva budu morale pasti na grenike
na konanom sudu, one su ve pale na Hrista na krstu. On ih
je podneo kao na Zamenik.
6. Prema tome, nema ni najmanjeg razloga da neko
ponovo prolazi kroz to iskustvo, sem ako sam to trai odbacivanjem identiteta koji mu je zajedniki sa Hristovim. Taj
identitet da smo u Hristu, bie na ako hoemo da verujemo. Hristova smrt je daleko vie od zakonskog manevra da se
zadovolje propisani zahtevi prekrenog zakona. Njegova smrt
predstavlja i to, naravno, ali vera u Njega podrazumeva mnogo vie. Ona podrazumeva nae lino poistoveivanje s Njim.
Grenik koji veruje osea da je povezan s Hristom, prihvata
boansku osudu svojih greha; on tu osudu istinski proivljava
tako to svojom verom (posredstvom vere) strada u Hristu.
Pravda ne moe vie istupati protiv njega.
Otuda on ne dolazi pred sud. I celi svet ima tu prednost, ako je ne odbaci usled greha neverovanja!
1. Sledi da je jedina vrsta suda koji e se odvijati za
vernika u Hristu u stvari potpuno oslobaanje. Hristos
obeava da e ga braniti pred bilo kojim neprijateljima, da e
pobiti bilo kakvu optubu protiv njega: Ja u priznati njegovo
ime pred svojim Ocem i pred njegovim anelima (Otkrivenje
3,5). Otac nije na neprijatelj, ali mi zaista imamo neprijatelja na sudu (re sotona znai neprijatelj). Prorok Zaharija
ovako opisuje prizor suenja (Prvosvetenik Isus simbolino
predstavlja sve koji veruju):
Posle mi pokaza Isusa poglavara svetenikoga, koji stajae pred anelom Gospodnjim, i sotonu [to znai neprija-
107
telj] koji mu stajae s desne strane da ga pre. A Gospod ree

sotoni: Gospod da te ukori, sotono, Gospod da te ukori.... Nije
li on glavnja [ugarak Bakoti] istrgnuta iz ognja?
A Isus bijae obuen u haljine prljave, i stajae pred anelom. A on progovori i ree onima koji stajahu pred njim:
skinite s njega te prljave haljine.
I ree mu: Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti
nove haljine (Zaharija 3,1-4).
Na neprijatelj zna mnogo o nama. Kad bi imao makar
neto izgleda, on bi nas prisilio da spustimo glavu veno postieni. Ali neto se deava verniku prilikom udesne transakcije poznate pod nazivom opravdanje verom. Hristova savrena
pravednost se legalno stavlja na njegov raun.
Ona ga je takoe preobrazila i on postaje posluan Bojem zakonu. Poto svi sagreie, niko nikada nee imati bolju titulu nego to je ugarak istrgnut iz ognja. Ali slavna dobra vest glasi da je ta legalna titula ve naa na osnovu rtve
drugog Adama pod uslovom da odgovorimo verom.
Nove [bogate engl. prev] haljine koje pokrivaju golotinju due jadnog Isusa predstavljaju pripisanu (i dodeljenu!)
haljinu Hristove pravednosti. Otkrivenje se usredsreuje na
istu scenu, jer kad Isus prizna pred svojim Ocem ime pobednika, ovaj e se obui... u bele haljine (Otkrivenje 3,5). Neprijatelj je primoran da postieno spusti svoju glavu kad se
pomene pokajnikova vera, jer istinska vera je sudelovanje srca
sa Hristom u Njegovom raspeu, uestvovanje s Njim u
umiranju grehu, pri emu se ovekovo ja razapinje s Hristom.
Sotoni je mrska i sama pomisao na to, ali on mora da
potuje takvu veru ljudskog bia koje se poistoveuje sa Onim
koji je pobedio greh. Neprijatelj ljudskog roda biva zauvek
uutkan.
Sotona mrzi krst, ali ako ga vi volite, nemate vie nikakve
veze sa sotonom. One otre rei Gospod da te ukori, soto-
108
no! predstavljaju za njega udarac od kojeg se nikada nee

oporaviti. Ne znam da li bi iko mogao odgovarajue da opie
dramatinost i uzbudljivost tog trenutka na poslednjem sudu!
Nemogue je plaiti se suda

ako u naim srcima postoji ljubav [agape]
Ljubav [agape] je kod nas dola do savrenstva u tome

da mi imamo pouzdanje na sudnji dan... U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah (1. Jovanova 4,17.18).
Razlog tome je to ova vrsta ljubavi (agape) predstavlja taku
u kojoj dolazi do naeg poistoveivanja s Hristom, zato to
je Njegova agape ve bila u paklu i vratila se, i ako ta ljubav
boravi u naem srcu, sav strah automatski biva izagnan. Krst
to ini za nas. Kad se ukine strah od pakla, svi manji strahovi
takoe bivaju prevazieni.
2. Pismo jasno govori da, to se tie vernika, ta pobedonosna odbrana odvija se pre Hristovog povratka. Oni koji su
umrli u Hristu spavaju u Isusu do prvog vaskrsenja (videti
1. Solunjanima 4,14.15; Otkrivenje 20,5.6).
Postoje dva vaskrsenja: Ide as u koji e svi koji su u grobovima uti njegov glas, pa e vaskrsnuti za ivot oni koji su
inili dobro, a zloinci e vaskrsnuti za sud (Jovan 5,28.29).
Prvo se dogaa pri Hristovom povratku kada bude pozvao zaspale svete da ustanu iz svojih grobova: Blaen je i svet onaj
koji ima udela u prvom uskrsu; nad ovima druga smrt nema
vlasti (Otkrivenje 20,6). Drugo e uslediti na kraju 1000 godina kada se izgubljeni moraju pojaviti na konanom izvrnom sudu vaskrsenje za sud (Jovan 5,29; uporediti Otkrivenje 20,5).
ta odreuje da li neko ustaje u prvom vaskrsenju ili
morada eka na drugo? Isus je govorio o preadventnom sudu
kada e se razmotriti sluajevi svih vernih obavezno pre prvog vaskrsenja. Utvruje se da li su oni dostojni da dobiju
onaj svet, i uskrs iz mrtvih (Luka 20,35). Utvrivanje dostoj-
109
nosti, pak, iziskuje ono to su neki nazvali istranim sudom,

to je znaajan termin u svetlosti uenja Svetog pisma. Svako
suenje mora ukljuivati potenu istragu!
Danilo je u viziji video svete opravdane na sudu pre kraja
ljudske istorije (videti Danilo 7,9-14.22.26). Oigledno, Isusovo priznanje njihovog imena pred Ocem i pred anelima
(Otkrivenje 3,5) mora prethoditi prvom vaskrsenju. Vreme
mrtvih da im se sudi, i da se da nagrada tvojim sluiteljima,
prorocima i svetima i onima koji se boje tvoga imena dolazi
na zvuk sedme trube, kad se ljudski ivot nastavlja i narodi se
razgnjevie (Otkrivenje 11,18, videti i stih 15). Mi danas ivimo u tim vremenima. To znai da je ovaj izuzetno znaajan
sud sada u toku.
3. Jasna poruka govori svakoj narodnosti, i svakom
plemenu i jeziku i narodu da je dolo vreme da ljudi zapaze ta se zbiva. I videh drugog anela kako leti posred neba
imajui veito jevanelje da ga objavi stanovnicima zemlje,
i svakoj narodnosti, i svakom plemenu i jeziku i narodu (Otkrivenje 14,6.7).
Smisao ovoga je jasan: dok se narodi budu gnevili a
mnotvo bude obuzeto jelom i piem, enidbom i udajom
(Matej 24,38), tokom ozbiljnog sudskog postupka odluuje se
o venoj sudbini svakog oveka! Isti sud reava i sluaj velike
borbe izmeu Hrista i sotone. Bogu se takoe sudi!
Isus uporeuje ovo vreme sa danima pred potopom (stih
38), kad je prepotopni sud isto tako reio sudbinu svakog oveka, mada veina to nije shvatila. Noje i njegova porodica bili
su bezbedno zakljuani unutra u kovegu punih sedam dana,
a nevernici su neopozivo bili zakljuani izvan kovega, tako da
nisu znali dok ne doe potop i sve odnese (stih 39; videti 1.
Mojsijeva 7,7-12-21).
Suenje se ne zasniva prvenstveno na injenici da smo
uradili ovo ili ono, ve na verovanju ili neverovanju u boansku ljubav koja se beskrajno rtvovala. Ponekad se u naim
110
snovima povue kosmika zavesa i mi uspemo da za trenutak

sagledamo budui sud i koliko nam je blagodat Boja neophodna da se za to pripremimo. Prorokim oima moemo
gledati unapred na vreme konane presude koju e samoj sebi
iskreno izrei svaka izgubljena dua. To to ve sada moemo
na to baciti letimian pogled predstavlja dobru vest na kojoj
treba da budemo duboko zahvalni.
Na dan konanog suda, svaka izgubljena dua shvatie
kako je dolo do toga da odbaci istinu. Ona e videti krst;
njegov stvarni uticaj zapazie svaki um koji je bio zaslepljen
ljubavlju prema grehu. Pred Golgotom i njenom tajanstvenom
rtvom, grenici e shvatiti da su osueni. Svaki od njihovih
laljivih izgovora e nestati. ovekov greh pojavie se u svoj
svojoj grozoti. Ljudi e uvideti kakav im je bio izbor. Svako
pitanje o istini i zabludi u dugotrajnoj borbi postae tada
jasno. Na kosmikom sudu, Bog e biti osloboen krivice za
postojanje ili trajanje zla. Bie dokazano da nije bilo greke u
Bojem nainu vladanja, niti razloga za pojavu i podravanje
pobune.
4. Dobra vest je daleko bolja nego to moemo i da
zamislimo. Ne samo to je mogue da danas napravimo pravilan izbor, nego nam moni Duh Sveti olakava da nainimo
taj pravilan izbor. To e nas voditi ispunjenju svakog slavnog
sna koji imamo jo od detinjstva. Biti jedno sa Bogom znai
biti jedno sa svetlou i ivotom i ljubavlju ogromnog svemira
koji je On stvorio.
Nebeski dan pomirenja
ak i danas poboni Jevreji slave Jom Kipur kao sveani dan suda. U slubi drevne jevrejske svetinje, Dan pomirenja bio je prilika kada su pravedni i zli bili odvajani na sudu
(videti 3. Mojsijeva 23,27-30). Celokupna sluba u jevrejskoj
svetinji simbolizovala je delo nebeskog Prvosvetenika, Isusa
Hrista (videti Jevrejima 8,1-5; 4,14-16). Simbolini Dan pomi-
111
renja predstavljao je i zavrni period preadventnog suda koji

utvruje ko e od umrlih koji spavaju ustati u prvom vaskrsenju, a ko mora saekati strano drugo vaskrsenje. On e isto
tako odluiti na koga e se izmeu ivih u poslednjim danima
odnositi ove rei: Da budete kadri da izbegnete sve ovo to e
se zbiti, i da stanete pred Sina oveijeg (Luka 21,36).
Ozbiljna misao! Mi sada ivimo u tom vremenu.
Dobra vest glasi da je Sudija va Brat u telu, Sin oveiji
koji je doao u obliju tela grenoga Karadi i zna tano
kako se mi kuamo u svemu. Jer, zato to je i sam trpeo kad
je bio kuan, moe da pomogne onima koji se iskuavaju (Rimljanima 8,3; Jevrejima 4,15; 2,18).
On ne mora da ubeuje Oca da vas prihvati, jer sam
Otac vas ljubi, kae On (Jovan 16,27). On ne mora da ubeuje
milione anela da budu uz vas, budui da su oni ve slubeni
duhovi poslani da slue onima koji e naslediti spasenje (Jevrejima 1,14). Hristos ne mora da potkupljuje avola, s obzirom da je zadovoljio zahteve pravde na Golgoti. Dakle, koga
na ovom sudu On mora da ubeuje, i da to ide vama u prilog?
Vi ste kljuna figura u ovoj drami, kojoj treba pomo, kojoj treba da bude ubeena u neto. Va prvi korak je da veru
jete u dobru vest Boje blagodati, koja je beskrajno bolja nego
to ste i pomiljali.
Rezultat takvog verovanja jeste da ste se vi pomirili sa
Bogom; svi nesporazumi povodom Njega su raieni. To
znai primiti pomirenje, tano ono to i treba uraditi na taj
velianstveni Dan pomirenja.
Upravo sada je vreme za odluku
Bog zna da e se vaa vera, kad jednom poverujete u dobru vest, sama odmah ispoljiti, jer vera... se kroz ljubav pokazuje delotvorna (Galatima 5,6). Kao to svetlost prolazi kroz
prizmu i proizvodi one sjajne boje spektra od infracrvene do
ljubiaste, tako se vera Hristova koja blista iz vaeg srca priz-
112
matino ispoljava u vaem ivotu poslunosti svim Njegovim

zapovestima.
avo e rei: Nemogue!
Preklinjem vas, verujte da je mogue. Uutkajte ga.
Takva istinska novozavetna vera podrazumeva neopisivo
drago pomirenje sa Bogom, mir u srcu, sklad sa Bojom porodicom i veni ivot. Ni vi ni ja ne zasluujemo ni jotu od
svega toga, ali Neko ko je sve rizikovao otkupio je to za nas.
Mi Mu nikada ne moemo dovoljno zahvaliti!
113
Da li elite da se jo bolje upoznate

sa Najdragocenijom Veu?
elite li da je podelite sa svojim prijateljima? Pored knjige koju upravo
itate u ponudi su i sledee knjige i broure Dobre Vesti koje sadre
samu sutinu ove jedinstvene poruke.
MONA DOBRA VEST, Robert J. Wieland
Knjiga sadri pregled modernih koncepcija jednostavne poruke koje bi trebalo da budu sila Boja na
spasenje (Rimljanima 1,16), a koje su postale alostan izvor zbunjenosti. Nasuprot tome, ovo delo baca
sasvim novo svetlo na svu tu frustraciju, bezvoljnost,
opadanje i mlakost koji se ogledaju na duhovnom
planu. Da li smo propustili da sagledamo koliko je
Dobra vest zaista dobra, ili nismo poverovali u to?
Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bibliji
i predstavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srca desetina hiljada ljudi
irom sveta. Ova knjiga posebno se obraa onima koji trae vrsto tlo
kao temelj svoje nade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.
ZLATO PREIENO U OGNJU,

Robert J. Wieland
Knjiga koja je imperativ za svakog ko eli bolje da
razume znaenje Isusove vere i Hristove prirode.
Radosne Vesti: OD ISUSA SA LJUBAVLJU

Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obradovati Vae srce. Podeljene na tri odseka: Dobra Vest
koja uzdie um (srce), Dobra Vest o budunosti i
Pronalaenje Bojeg mesta sigurnosti.
Podeli Dobru Vest objavljujui je reima i delima

Svaka od sledeih broura tampana je u formatu 95x140 mm. Njihov
sadraj predstavlja poruku opravdanja verom, slobodnu od svakog legalizma.
BLIZINA VAEG SPASITELJA

Jeste li umorni od oseaja krivice? Oseate li se odbaenim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE VESTI. Hristos je preuzeo inicijativu da vas povede putem
ka srei ovde i sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.
OBRNUTA MOLITVA
Voda ne tee uzbrdo, a i ljudi obino ne izgovaraju
molitve poput one zapanjujue u Jevanelju po Jovanu
4, koja je obrnutog smera.
Jesmo li spremni za tektonsku promenu u svom pristupanju Bojem prestolu?
RE KOJA JE PREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla da milione preobrazi
u ljude spremne da umru za svoja ubeenja, a ostale
milione u njihove progonitelje edne krvi?
Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?
DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i ene mogu da kroz
Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na svoje
probleme. Mera vere enja za Bogom usaena je
u svakom ljudskom srcu. Bog svakako zna kako e odgovoriti na ovu enju.
ENA KOJA JE REKLA DA BOGU

Tokom mnogih vekova, razvilo se mnotvo mitova o
Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog hrianima evangelistikog usmerenja, ova brourapredstavlja pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.
KAKO SPASITI BRAK
Kako iveti s loim branim partnerom. Bog ima lekovite Dobre vesti koje e doneti blagosloveno olakanje
u svaki nesrean dom, i dodatno ohrabrenje za sve one
koji su sreni u svom braku. Lek je u onom to verujemo, a ne u onom to inimo!
Preporuujemo i sledee knjige:

U POTRAZI ZA KRSTOM, Robert J. Wieland
Autor istrauje putovanja onih osoba koji su se
uputili prema krstu, meu kojima su, pored njega samog, Isus, Marija Magdalena i Pavle. On nam
otkriva kako moemo stei svoje lino iskustvo na
tom istom putovanju, i naglaava da krst nesumnjivo ima snagu da protera svaki strah iz ljudskog
srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo napisanom tivu,
namenjenom itaocu modernog doba.
MARIJA MAGDALENA:
Biblijska pria, Robert J. Wieland
Marija Magdalena pleni panju i inspirie matu gotovo svake osobe koja je sluala o njenom tajanstvenom i raskonom inu pomazanja skupocenim mirom koje je izlila naIsusova stopala, opravi ih zatim
svojim suzama. RobertJ. Wieland istrauje ivotnu
priu ove udesne ene koja zauzima visoko mesto
meu linostima o kojima govori Sveto pismo.
CIP -
,
27-31-185.5
,
Dobra vest je bolja nego to mislite / Robert D. Vilend
; [prevod sa engleskog Mirjana eri ; pesme prepevao
Zvonimir Kosti Palanski]. - Novi Sad : Eden kua knjige,
2015 (Beograd : Apollo graphic production). - 113 str. ; 19
cm
Prevod dela: The Good News is better than you think / by
Robert J. Wieland. - Tira 50.
ISBN 978-86-85197-34-5
a) -
COBISS.SR-ID 295322887

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO STO MISLITE - Robert Dz. Vilend

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO STO MISLITE - Robert Dz. Vilend

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

DOBRA VEST JE

MORATE NAUITI KAKO DA

Dobra vest je bolja nego to mislite

svom snagom koju su imali. Bilo je neega u samoj toj dobroj

A oni kojima se ideja nije svidela?

Oni su takoe postajali siloviti ali u proganjaju onih

Morate nauiti kako da verujete u dobru vest!

je Isus kazao da je Njegov jaram blag, a breme lako, On pri

Dobra vest je bolja nego to mislite

Zato nam je toliko teko da

Fantastino je, fenomenalno ude se nebeski aneli koji

Morate nauiti kako da verujete u dobru vest!

Dobra vest je bolja nego to mislite

pokriven... zbog okorelosti njihova srca (Efescima 4,18). To

Izvor svega toga je neprijatelj zvani sotona

Kobra koja vreba plen moe da paralie svoju strahom

Morate nauiti kako da verujete u dobru vest!

Dobra vest je bolja nego to mislite

Prava istina je uvek puna nade. Na primer, strahujemo

Najei greh celog ljudskog roda

Suprotno od verovanja, pouzdanja jeste ono to Biblija

Morate nauiti kako da verujete u dobru vest!

Dobra vest je bolja nego to mislite

ostvari) ljudski oaj postaje anahronizam. Bog i ceo Njegov

ZATO BOJA DOBRA VEST

Zato se spasenje pre dobija verovanjem u dobru vest

Dobra vest je bolja nego to mislite

Biblijska dobra vest je bolja

Poenta je u tome to te istine

Zato Boja dobra vest ima eksplozivnu mo

ba da prepusti svojim roditeljima da to uine za njega. Dakle,

Ma koliko to delovalo iznenaujue, dobra vest je veoma

Dobra vest je bolja nego to mislite

Ali, ako je novoroenje neto tako lako,

Odgovor je jasan: mnogi, moda ak veina, praktikuje

Embrion novog ivota

Isus je ispriao jednu parabolu da ilustruje sudbinu koja

Zato Boja dobra vest ima eksplozivnu mo

2) Druga padoe na kamenito tle, gde nemahu mnogo

Isusovo objanjenje je tako jednostavno

Dobra vest je bolja nego to mislite

ugui, ili prepusti skrivenom kamenju gajenih telesnih elja

Novoroenje nije mogue ukoliko ovek

Isus je dalje objanjavao:

1 New International Version

Zato Boja dobra vest ima eksplozivnu mo

Napad otrovnih zmija

Dobra vest je bolja nego to mislite

Jedan od Hristovih sledbenika pojanjava kako je to

Zato Boja dobra vest ima eksplozivnu mo

On je video da svaki sledei udisaj duguje Hristovoj

Dobra vest je bolja nego to mislite

ista verom nadahnuta pobonost moe biti i naa. Zahvaljujui

JO VIE O TOJ DOBROJ VESTI:

(Pogledajmo ponovo: da li je novoroenje

Dobra vest je bolja nego to mislite

1. Zbog onoga to je Hristos ostvario svojom rtvom,

Ono to je preokrenulo svet bila je mona istina

Prestraeni neprijatelji jevanelja priznali su da je uticaj

Jo vie o toj dobroj vesti: Boja ljubav je aktivna, a ne pasivna

Dobra vest je bolja nego to mislite

Kada je Jovan uzeo pero da ispie svoju uvenu jednainu

Da li je Bog eros? pitali su stari pagani

Jo vie o toj dobroj vesti: Boja ljubav je aktivna, a ne pasivna