UNIVERZITET U NOVOM SADU Ekonomski fakultet u Subotici Odeljenje u Novom Sadu

Seminarski rad iz predmeta Medjunarodno poslovanje tema: Rat banana

MENTOR:

Student: Raukovi Miroslava R015/08

Dr. Stanislava Acin Sigulinski

Novi Sad, april 2010. godine

Sadraj:

UVOD (Morfologija)
1. Proizvodnja i transport ploda

............................................................................3

......................................................................3
............................................................................5 ............................................................................6 ............................................................................7 ............................................................................8 ............................................................................8 ............................................................................9 ..........................................................................10 ..........................................................................10 ..........................................................................10 ..........................................................................11 ..........................................................................12 ..........................................................................13

2. Izvoz banana
3. Uvoz banana 4. Potronja banana 5. Banane kao unosan posao-Balkanski brend konkurise svetskim brendovima 6. Banane obaraju rekorde 7. ta je rat banana? 8. ta je STO i koji je njen uticaj? 9. Efekat trgovinskog rata na Evropu 10. Efekti trgovinskog rata na zemlje u razvoju 11. Sloboda za banane ZAKLJUAK LITERATURA

Morfologija
Banana je ime roda zeljastih biljaka i ekonomski vane vrste (Musa sapientium) iz familije Musaceae , kao i ime za plod ovih biljaka koji ljude koriste u ishrani kao voe. Banane su visoke, uglavnom jednogodinje zeljaste biljke, koje svojim izgledom podseaju na drvee. Imaju iroko i veoma dugako lie (1,5 m). Areal rasprostranjenja je u tropskim krajevima. Domestifikovana banana poreklom je iz jugoistone Azije, iji je plod ukusan i hranljiv. U Evropu se uvozi iz Srednje Amerike i Zapadnoindijskih ostrva (Antili). Za pravilan razvoj banani je potrebna topla i vlana klima, jer kvalitet ploda zavisi od velike koliine vode i visoke temperature. Najbolji rezultati se ostvaruju pri srednjoj godinjoj temperaturi od 20C i srednjoj koliini padavina od 150-170 mm meseno. Banane nemaju specijalne zahteve u pogledu tipa zemljita. Energetska vrednost banane iznosi od 81 do 103 cal. Banana takoe sadri brojne hranljive materije i vitamine.1 U Crnoj Gori banane rastu na primorju, ali plod ne sazreva ve ostaje zelen.

Proizvodnja i transport ploda

Proizvodnja banana ograniena je na veoma uzak geografski pojas koji poseduje adekvatne klimatske odlike za kultivaciju banana. Banana je ujedno i jedan od glavnih izvoznih proizvoda ovih drava, u prvom redu Gvineje, Ekvadora, Kolumbije, Meksika i drugih drava Latinske Amerike. Najvei izvoznik je Ekvador, a najvie banana se uzgoja u Indiji. Banane se gaje na veim zasadima - plantaama. Zemljite bi trebalo da ima vei kapacitet vode, a plantae se esto ograuju radi zatite od vetra i optimizacije prinosa, jer je stablo veoma krhko. Berba se vri 80-100 dana nakon cvetanja, a banane se obavezno beru u nezrelom stanju ak i kada nisu namenjene izvozu jer eventualno pucanje kore i izluivanje sokova predstavlja povoljnu sredinu za razvoj mikroorganizama. Zeleni plodovi su teki i neizraenog ukusa, ali su vrsti to ih ini izuzetno pogodnim za transport. Nakon berbe banane se pakuju i spremaju za transport. Transport se najee vri brodovima i optimalno traje izmeu 4 i 10 dana, dok sve preko 14 dana ozbiljno ugroava kvalitet plasiranog proizvoda. Optimalna temperatura transporta je izmeu 11 i 15 stepeni, jer je u ovom temperaturnom intervalu najmanja enzimska aktivnost koja utie na zrenje ploda. Iako je u velikoj meri suspendovana, respiratorna aktivnost ploda zadrava izvestan bazian nivo te je potrebna i cirkulacija vazduha, u manjoj meri.2

3
1 Www.wikipedia.com 2 www.wikipedia.com

Banane su se u jugoistonoj Aziji koristile jo u pretpovijesti. Prvi Europljani koji su ih sreli su bili vojnici Aleksandra Makedonskog u Indiji. U Africi su ih proirili Arapi te europski kolonisti (panci, Portugalci i Englezi) koji su ju donijeli u Junu Ameriku. Najvei dananji proizvoai su Indija, Brazil i Kina. U Ekvadoru i Kostarici banane ine glavninu izvoza. Najvei proizvoai banana- 2005 (u milijunima tona) 16.8 Indija 6.7 Brazil 6.4 Kina 5.9 Ekvador 5.8 Filipini 4.5 Indonezija 2.2 Kostarika 2.0 Meksiko 2.0 Tajland 1.6 Kolumbija 1.6 Burundi 3 Ukupno u svijetu 72.5

Banana je najpoznatija vrsta voa u svetskoj trgovini. Pogodna je za prevoz specijalnim brodovima s klima ureajima, zbog ega i ima najveu vanost u svetskoj trgovini u odnosu na druge vrste voa. Glavna proizvodna podruja banana nalaze se du Karipskog mora u zemljama Centralne Amerike, relativno blizu SAD, kao najvanijeg potroaa, u tropskoj Africi, Junoj i Jugoistonoj Aziji.

4
3 Izvor: UFO (UN Food & Agriculture Organization (2005). Preuzeto 09.12.2006 godine.

Izvoz banana
Kada se pogleda mapa najveih izvoznika banana u svetu, pojavljuju se uglavnom zemlje Centralne Amerike kao najznaajniji exporteri: Ekvador (30% svetskog izvoza), Kostarika, Kolumbija, pa Filipini. Indija najvei deo svoje proizvodnje troi na domaem tritu, to je sluaj i sa Kinom. Najvei potroa banana su SAD lider u trgovini bananama je amerika kompanija Chiquita ( nekadanja United Fruit Company ), a potom slede Kanada i EU.4 Latinska Amerika dominira svetkom ekonomijom banana ne samo zbog svog velikog udela na svetskom tritu ve i zbog velike prilagodljivosti promenama na tritu u odnosu na ostale regione. Priblino 26% banana se izvozi, 8 od 10 banana su izveene iz Latinske Amerike. Tri vodee zemlje izvoznice su Ekvador, Kosta Rika i Kolumbija. Najvei Azijski izvoznik su Filipini, Afriki Kamerun a najvei Karipski izvoznik je Dominikanska republika.

Tabela 1. Izvoz banana po kontinentima u periodu 1985-2002. godine

Kontinenti Latinska Amerika Karibi Daleki Istok Afika Izvoz u procentima 80 3 13 4

Izvoz banana po kontinentima 1985-2002

Latinska Amerika Karibi Daleki Istok Afika

4% 13% 3% 80%

Izvor: FAOSTAT5

4 Izvor: georgije.ekof.bg.ac.rs/~geografija/images/stories/2010/.../casNedelja7.doc
5 FAO (Food and Agriculture Organization of United Nations)

6
Izvoz banana se poveao u svim regijama u periodu od 1985-2000. godine. Najvei rast se primeuje u Latinskoj Americi, koju prati Afrika. U obe regije izvoz se duplirao sa 5 na 10 tona. Izvoz Kariba i Dalekog istoka je takodje imao znaajan rast ali sporijim stopama od gore navedenih zemalja. Latinska Amerika je u periodu od 1985-1987. godine imala udeo na izvoznom tritu od 78%, da bi u periodu od 1998-2000. godine njen udeo iznosio neverovatnih 80%.6

Uvoz banana
Sa istorijske perspektive uvoz banana je relativno koncentrisan. Glavni uvoznici banana su Evropska Unija, Sjedinjene Amerike Drave i Japan koji zajedno ine ak 70% ukupnog uvoznog trita banana.7

Uvoz banana po regijama 1998-2000 godina

Regija SAD i Kanada Evropa Bivi SSSR Japan Kina Bliski Istok Latinska Amerika Drugi UKUPNO Uvoz u 000 kg 4.491 3.175 604 976 521 720 525 888 11.900 Udeo na tritu (%) 38 27 5 8 4 6 4 7 100

6 Guyomard H., C. Laroche and C. Le Mouel (1999) Impact of the Common market Organisation for Bananas on European union markets, International trade and Welfare; Journal of Policz modeling 21(5) : 619-631 7 Izvor: UNISTAD Secretariat from FAO statistics

Uvoz banana po regijama 1998-2000 godine

SAD i Kanada Evropa Bivi SSSR Japan Kina Bliski Istok Latinska Amerika Drugi

Izvor: FAO

7
Ukupan uvoz banana se poveao sa 7 miliona tona u periodu od 1985-1988 godine na 11,7 miliona tona u periodu od 1998-2000. godine. Ovo poveanje se duguje otvaranju Istono Evropskog i Kineskog trita, niskim cenama banana i poveanju GDP-a po glavi stanovnika u glavnim uvoznim zemljama banana od 2% od kasnih 1990-ih godina.8 Rast uvoza u razvijenim zemljama poeo je u kasnim 1980-im godinama i ranim 1990-im. Uvoz se intenzivno poveao od 1991. godine zbog ekonomske liberalizacije u centralizovanim zemljama kao to su zemlje Istone Evrope, Rusija i Kina. U poslednjih 10 godina ove zemlje su preuzele ulogu vodeeg igraa na tritu banana. Ukupan uvoz banana u 2002. je iznosio 113.000 tona, odnosno 46 miliona dolara, a kad se te koliine prevedu na ukupan broj graana SRJ ispada da je po glavi na raspolaganju bilo po 16 kilograma. Procena Evice Mihaljevi, iz Zajednice za voe i povre, je da znatan deo tog uvoza nije zavravao na ovom tritu, ve je reeksportovan dalje. Ukupna godinja potronja voa po stanovniku je, naime, oko 30 kilograma, tako da je prosto neverovatno da polovinu vonog menija ine banane.9

Potronja banana
Najvei potroa banana su SAD lider u trgovini bananama je amerika kompanija Chiquita ( nekadanja United Fruit Company ), a potom slede Kanada i EU.10 Potronja banana po glavi stanovnika u periodu posmatranja (1970-1984) je rasla proseno 1% po godini i tim rastom prestaje stagnacija rasta. Rast se duguje poveanju potronje desert
8 Bucheli, M. (2001) The role of demand in the historical development of the banana market; Stanford University 9 Izvor: Veernje Novosti Svima banane nekome limuzine , 04.02.2003. godine 10 Izvor: georgije.ekof.bg.ac.rs/~geografija/images/stories/2010/.../casNedelja7.doc

banane u razvijenom svetu gde je stopa rasta u ovom periodu rasla za 4,2% godinje.11 Svetska potronja u periodu od 1998-2000 godine proseno je iznosila 15,3%. Zemlje u tranziciji troe manju koliinu banana ali oekuje se rast potronje u dolazeim godinama. U periodu od 1998-2000. godine Rusija je troila 3 kg po glavi stanovnika a Kina 3,5 kg.

Banane kao unosan posao balkanski brend konkurie Boniti i Chiquiti

Zagrebaka kompanija Vrni pre dve godine kupila je firmu u Ekvadoru sa namerom da stvori sopstveni brend banana. Hrvatska kompanija koja je najvei uvoznik voa i povra u tu zemlju sada sa svojim brendom DERBY konkurie svetskim najpoznatijim brendovima banana Boniti i Chiquiti. Ante Vrcan jedan od vlasnika kompanije kae da je sa svojim partnerima iz Srbije, BIH, Crne Gore i Albanije kupio pre dve godine firmu u Ekvadoru koja za njih direktno kupuje i pakuje banane pod zajednikim brendom nakon ega ih brodom alje u Evropu odakle se od prole godine plasira u gotovo svim zemljama jugoistone Evrope i severne Afrike. Vrcan kae da je banana najprodavaniji pojedinani artikal u svim trgovinama na svetu to je potvrdio Hrvatski Konzum. Samo Ekvador nedeljno izvozi pet brodova po 200.000 kartona ili oko 100.000t.12

Banane obaraju rekorde

Banane su, uz kafu, najvei "krivac" za na trgovinski deficit u robnoj razmeni hrane i ivotinja, koji je, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, prole godine iznosuo 44,6 miliona amerikih dolara. Pritom je u odnosu na 2002. godinu uvoz povean za 19%, a izvoz za 75%. Najvie smo izvezli voa i povra, zatim itarica i eera. S druge strane, najvie je uvezeno voa i povra, kafe, ajeva i zaina, te stone hrane ne raunajui ito u zrnu. Banana bi u 21. veku mogla da postane nacionalno voe Srba i Crnogoraca, sudei po

11 Sad, Kanada, Evropa, Japan, Australija i Novi Zeland 12 Izvor: ekapija, B92 07.08.2008.

najnovijim podacima o uvozu i izvozu za Srbiju i Crnu Goru. Brojke kau da je prole godine u SR Jugoslaviju uvezeno ak 113.000 tona banana, to je dvaput vie nego to je godinje uvozila cela SFRJ. Samo u 2002. godini u Srbiju je uvezeno junog voa za 92,5 miliona dolara (25 miliona vie nego u 2001. godini).13

ta je Rat banana?
Svi se bore za mesto pod globalnim suncem, i u toj borbi nema milosti. Naime, nakon rasplamsalog trgovinskog rata izmedju SAD i Evropske unije cene proizvoda, poput kotskih dempera od kamira, italijanskog sira "pekorino", portugalskog porta pa do nemakih makazica za zanoktice, uskoro bi mogle biti udvostruene. Amerika administracija sastavila je listu od skoro dvadeset "prokaenih" evropskih proizvoda na kojoj se, izmedju ostalog, nalaze lutke, madjioniarski trikovi, belgijske praline, miriljave soli za kupanje i sl. EU favorizuje banane iz bivih evropskih kolonija (Karibi, Afrika), na raun onih koje distribuiraju ameriki uzgajivai iz June Amerike. Bizarno najpre zbog injenice da ni Evropa ni SAD ne gaje banane. SAD su predale albu protiv EU Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji 1997. godine i STO je presudila u korist SAD-a, a EU je bilo naloeno da promeni svoja pravila. Razljuena odlukom EU da na tritu da prednost bananama sa Kariba nad onima kompanija "Dole" ili "Chiquitta", Amerika je odluila da protiv EU-a uvede sankcije koje se sastoje u podizanju dabina na uvoz i do 100 odsto. Rat izmedju EU-a i Amerike oko banana, koji je tinjao gotovo pet godina, kulminirao je poetkom marta i sada se itav sluaj nalazi pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), naslednikom GATT-a. STO je ve dva puta u ovom neobinom ratu presudila u korist SAD, ali regulacije omoguavaju Evropskoj uniji da odugovlai povinovanje odlukama Trgovisnke organizacije. STO predstavlja jedinu medjunarodnu instituiciju koja uspostavlja medjunarodne trgovinske standarde i pravila. Njen osnovni zadatak je da promovie slobodno trite - odnosno nesmetani protok roba - liberalizaciju, da se bori protiv protekcionizma i da uspostavlja nepristrasne mehanizme za reavanje trgovinskih konflikta. Zato se sluaj oko trgovinskog rata izmedju SAD i EU-a oko banana smatra kljunim za budue reavanje slinih sporova i za jaanje autoriteta STO. A postoje indicije da je ovo samo poetak i da e ova godina obilovati slinim nesuglasicama. Najavljen je rat oko uvoza hormonima tretirane govedine. 14
13 Izvor: Agroekonomika magazin 03. maj 2010. godine 14 Izvor: Vreme br. 439, 20. mart 1999. godine

Ameriki odgovor na evropsku politiku uvoza banana je, nedvosmisleno, surov i protekcionistiki. Zabrinutost se nedavno ula i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Ipak, ako se uporedi seanje na Amerikance koji su u besu razbijali Toibine radio aparate ispred Kongresa, rat zbog banana moe posluiti kao uteha. Ipak, u oekivanju odluke STO-a, kotski proizvodjai najfinijeg tvida i kamira ili italijanski proizvodjai sira grizu nokte dok preraunavaju gubitke.

10

ta je STO i koji je njen uticaj na trgovinu?

Svetska trgovinska organizacija je internacionalna organizacija koja se bavi pravilima trgovine izmedju zemalja, promoviui slobodnu trgovinu. Bazirana u enevi potisnula je GATT (Genereral Agreement of Trade and Tariffs) 1994. godine. Ima mo da presudjuje raspravama i koordinira pregovore usmerena ka otklanjanju barijera koja stoje na putu slobodne trgovine.15

Efekat trgovinskog rata na Evropu

Odgovor Amerike na nepotovanje pravila STO o slobodnoj trgovini jeste uvodjenje sankcija koje se sastoje u uvodjenju dabina na uvoz i do 100%. Ova mera SAD pretila je Evropskom izvozu 520 miliona dolara. Hiljade radnih mesta su ugroena, ukljuujui i ona u kotskoj industriji kamira, iji je rukovodioc Klan Daglas upozorio da e ukoliko izgube 1,25 miliona funti izvoza u SAD biti primoran da otpusti ak 700 radika.16

Efekti trgovinskog rata na zemlje u razvoju

Izvoz banana je krucijalan za ekonomiju Kariba. Polovina populacije Kariba se oslanja na industriju banana da zadovolji njihove potrebe za hranom, krovom nad glavom i obrazovanjem. Kada bi EU ukinula preferencije koje ima prema Karibima, farmeri ne bi imali dovoljno vremena da pronadju alternativne naine korienja svog zemljita. Posledice na zemlje u razvoju mogu biti i ozbiljnije. 71 ACP (African, Carribian, Pacific zemlje su predmet konvencije iz Lome17 (danas sporazum iz Cotonua) sporazuma kreiranog 1975. godine koji nalae EU da promovie trgovinu EU sa njenim bivim kolonijama. Upravo pod ovim uslovima je EU ponudila preferencijalne uslove za uvoz banana Karibima.
15 Www.guardian.co.uk 16 Www.guardian.co.uk 17 Lome 1 potpisana 28. Februara 1975. godine, do danas su potpisane 4 Lome konvencije

11

Sloboda za banane
Najstariji trgovinski spor, poznatiji kao rat banana, koji datira jo iz pedesetih godina prolog veka, okonan je dogovorom tri strane - Evropske unije, Latinske Amerike i zemalja iz Afriko-karipsko-pacifike zone 15. decembra 2009. godine. Evropska unija e sniziti carine na uvoz popularnog tropskog voa iz latinoamerikih zemalja, ime e biti zavren viedecenijski spor. Glavni elemenat sporazuma o bananama jeste da e carina na uvoz tog voa u EU biti sniena na 114 dolara za tonu u 2016. ili moda kasnije, sa 176 dolara, uz poetno kresanje na 148 dolara za tonu. Zbog ovakvih mera zemlje iz Afriko-karipskopacifike zone e izvoziti manje na trite EU, ali e zauzvrat u naredne etiri godine dobijati 190 miliona evra godinje. EU e u narednom periodu smanjiti carine na uvoz banana iz zemalja Latinske Amerike. Gubitnici zbog ovakvog sporazuma, bar kad je re o ueu u plasmanu ovog tropskog voa na tritu EU, bie siromane zemlje Afriko-karipsko-pacifike (ACP) zone. One e, ipak, kako bi se makar delimino sanirala teta, zauzvrat dobiti paket razvojne pomoi. Na ovaj nain uklonjena je jedna od najveih prepreka za postizanje globalnog sporazuma o liberalizaciji trgovine, piu svetske agencije.18 Okonanje viedecenijskog spora predstavlja vaan podsticaj za multilateralni sistem. Do okonanja ovoga spora dolo je u dogovoru sa glavnim partnerima u enevi. Pored predstavnika EU, paraf na dokument kojim e biti ozvanien dogovor stavili su i latinoameriki proizvoai i farmeri iz bivih evropskih kolonija koji su poslednjih 16 godina bili povlaeni izvoznici na trite EU. To je bio predmet spora, jer su Kolumbija, Kostarika i Gvatemala predvoene najveim svetskim proizvoaem Ekvadorom uputili albu Svetskoj trgovinskoj organizaciji da je sistem nepravedan. STO je zatim vie puta odbacio evropske carine kao nelegalne i 1999. godine nametnuo trgovinske sankcije Briselu. Protiv evropskih carina su se

18 Ekonomist magazin, broj 499, 11. decembar 2009. godine - Okonan trgovinski rat izmedju EU i Latinske Amerike

izjasnile i SAD. Bive evropske kolonije u Africi, na Karibima i Tihom okeanu poev od sedamdesetih godina dobijale su velikodune kvote za izvoz banana i skoro bescarinske uslove. To je uinjeno zbog podsticanja nezavisnosti u novim dravama, dok su evropski uvoznici iste robe latinoamerikih proizvoaa plaali 176 evra po toni od 1993. godine kada je EU uvela jedinstvenu carinu na uvoz. Prema dogovoru u enevi, EU e smanjiti carinu na 148 evra po toni latinoamerikih banana, a zatim postepeno smanjivati u narednih sedam godina na usaglaenih 114 evra. Iako SAD nisu u konkurenciji proizvoaa, amerike korporacije su meu najveim distributerima banana iz Latinske Amerike.

12 12

Zakljuak
Sklopljen sporazum za okonanje trgovinskog rata uklanja i potencijalnu prepreku za potpisivanje novog sporazuma o globalnoj trgovini u okviru pregovora iz Dohe, u kojima posreduje Svetska Trgovinska Organizacija. Analitiari smatraju da je sklapanje sporazuma dobra vest za potroae u EU i proizvodjae

u Latinskoj Americi, jer e podstai snabdevanje jeftinijim voem. Medjutim okonanje sporazuma nije pogodno za sve strane, budui da su ACP zemlje ozbiljno pogodjene budui da je industrija banana kamen temeljac njihove ekonomije.

13

Literatura:

United Nations Food and Agriculture Organization Guyomard H., C. Laroche and C. Le Mouel (1999) Impact of the Common market Organisation for Bananas on European union markets, International trade and Welfare; Journal of Policz modeling 21(5) : 619-631 Bucheli, M. (2001) The role of demand in the historical development of the banana

market; Stanford University Hallam, D. (1997) The political economz of Europe's banana trade University of Reading, UK Roche, J. (1998) The International banana trade, Woodhead publishing, Cambridge, UK Ekonomist magazin, broj 499, 11. decembar 2009. godine - Okonan trgovinski rat izmedju EU i Latinske Amerike Vreme br. 439, 20. mart 1999. godine Agroekonomika magazin 03. maj 2010. godine Veernje Novosti Svima banane nekome limuzine , 04.02.2003. godine

Web izvori:
www.guardian.co.uk www.wikipedia.com www.georgije.ekof.bg.ac.rs

www.ekapija.com

14