Broj e

Nadja Radovic, Maja Roslavcev, Jelena Tomanovic

December 14, 2006
1 Uvod
Broj e je jedna od najznacajnijih matematickih konstanti, poznata jos i kao
Ojlerov broj ili Nejpirova konstanta. Njegova vrednost, zaokruzena na dvadeset
decimala iznosi
e 2, 71828182845904523536
Broj e se prvi put pojavio 1618. godine u logaritamskim tablicama (nakon
Nejpirovog otkrica logaritama), ali mu tada nije pridavan narocit znacaj. Njegov
smisao, kako u matematici, tako i u drugim naucnim oblastima bice otkriven
znatno kasnije.
2 Denicija broja e
Postoji vise denicija broja e. Da bismo ga denisali preko limesa posmatracemo
sledece nizove:
a
n
=
_
1 +
1
n
_
n
,
b
n
=
_
1 +
1
n
_
n+1
= a
n

_
1 +
1
n
_
.
pri cemu n N. Ako dokazemo da postoji limes niza b
n
bice:
lim
n
a
n
=
lim
n
b
n
lim
n
_
1 +
1
n
_ = lim
n
b
n
,
pa ce postojati i limes niza a
n
sa istom vrednoscu kao i limes niza b
n
.
Dokazimo najpre da je niz b
n
opadajuci. Imamo da je:
b
n1
b
n
=
_
1 +
1
n1
_
n
_
1 +
1
n
_
n+1
=
_
n
n1
_
n
_
n+1
n
_
n+1
=
n
2n+1
(n 1)
n
(n + 1)
n+1
=
_
n
2
n
2
1
_
n

n
n + 1
=
_
1 +
1
n
2
1
_
n

n
n + 1
.
Primenom Bernulijeve nejednakosti dobijamo da vazi:
_
1 +
1
n
2
1
_
n
> 1 +
n
n
2
1
,
1
odakle sledi da je:
b
n1
b
n
>
_
1 +
n
n
2
1
_

n
n + 1
>
_
1 +
n
n
2
_

n
n + 1
=
n(n + 1)
n
2

n
n + 1
= 1.
Dakle, b
n1
> b
n
, za n N, n 2. Dokazimo jos i da je niz b
n
ogranicen
odozdo. Jos jednom primenom Bernulijeve nejednakosti dobijamo:
b
n
=
_
1 +
1
n
_
n+1
> 1 +
n + 1
n
= 1 +
_
1 +
1
n
_
= 2 +
1
n
> 2.
Dakle, niz b
n
je opadajuci i ogranicen odozdo, sto znaci da je konvergentan.
Treba jos pokazati da je niz a
n
rastuci i ogranicen odozgo. Ako dokazemo da je
a
n
=
_
1 +
1
n
_
n
<
_
1 +
1
n + 1
_
n+1
. .
a
n+1
=
_
n + 2
n + 1
_
n+1
mozemo tvrditi da je a
n
rastuci niz. Iskoristimo nejednakost aritmeticke i ge-
ometrijske sredine:
n+1
_
_
1 +
1
n
_
n
1 <
n
_
1 +
1
n
_
+ 1
n + 1
=
n + 2
n + 1

_
1 +
1
n
_
n
<
_
n + 2
n + 1
_
n+1
a
n
< a
n+1
.
Prema tome, niz a
n
je rastuci. Posto je a
n
=
_
1+
1
n
_
n
<
_
1+
1
n
_
n+1
= b
n
, a niz
b
n
opadajuci i ogranicen odozdo, sledi da je niz a
n
ogranicen odozgo. Dakle,
niz a
n
je konvergentan.
Sada mozemo uvesti sledecu deniciju:
Denicija 1.
e = lim
n
_
1 +
1
n
_
n
.
3 Neka znacajna svojstva broja e
Sada cemo navesti neka od osnovnih svojstava broja e.
Teorema 1.
e =

n=0
1
n!
=
1
0!
+
1
1!
+
1
2!
+
1
3!
+
Dokaz. Pokazimo da teorema 1 sledi iz denicije 1. Ocigledno je da vazi (za
n N i n 2)
a
n
=
_
1 +
1
n
_
n
=
1
0!

1
n
0
+
n
1!

1
n
1
+
n(n 1)
2!

1
n
2
+ +
n(n 1) (n k + 1)
k!

1
n
k
+
+
n(n 1) 2 1
n!

1
n
n
>
2+
1
2!

_
1
1
n
_
+
1
3!

_
1
1
n
__
1
2
n
_
+ +
1
k!

_
1
1
n
__
1
2
n
_

_
1
k 1
n
_
.
2
Kada n dobijamo nejednakost:
e 2 +
1
2!
+ +
1
k!
= b
k
,
koja je zadovoljena za proizvoljno k. Kako u skupu b
k
ne postoji najveci element,
to je za k = n:
b
n
= 2 +
1
2!
+ +
1
n!
< e,
tj. znak jednakosti je nemoguc. S druge strane je:
a
n
=
_
1 +
1
n
_
n
< 2 +
1
2!
+ +
1
n!
< b
n
.
Znaci, a
n
< b
n
< e i lim
n
a
n
= e. Odatle sledi da je lim
n
b
n
= e.
Napomena 1. Sledeca znacajna svojstva broja e navodimo bez dokaza.
Broj e se moze prikazati u obliku
e = 2 +
1
1 +
1
2+
2
3+
3
.
.
.
.
Poznato je da broj e jeste iracionalan, pa cak i transcedentan broj.
4 Primene broja e u matematici
4.1 Eksponencijalne funkcije i prirodni logaritmi
Broj e pronalazi primene u razlicitim oblastima matematike. Koristi se, izmedju
ostalog, i za denisanje eksponencijalnih funkcija. Ovde cemo prikazati dve
denicije eksponencijalnih funkcija preko broja e:
Denicija 2.
e
x
= lim
n
_
1 +
x
n
_
n
.
Denicija 3.
e
x
=

n=0
x
n
n!
.
U praksi je cesto pogodnije koristiti broj e kao osnovu u eksponencijalnim i loga-
ritamskim funkcijama. Zato se logaritam sa osnovom e zove prirodni logaritam.
4.2 Ojlerova formula
Ojlerova formula, koja glasi
e
ix
= cos x +i sin x
spada u najznacajnije formule u matematici. Ako se x zameni sa dobija se
Ojlerov identitet:
e
i
+ 1 = 0,
koji je znacajan po tome sto daje vezu izmedju pet izuzetno vaznih matematickih
konstanti: e, i, , 1 i 0.
3
4.3 Granicne vrednosti nizova
Postoji veliki broj nizova koji konvergiraju ka broju e.
Primer 1. (Strilingova formula)
lim
n
n
n

n!
= e.
Dokaz. Primetimo da je
n
n

n!
=
n
_
n
n
n!
. Neka je
x
n
=
n
n
n!
.
Posto je
lim
n
x
n
x
n1
= lim
n
n
n
n!
(n1)
n1
(n1)!
= lim
n
_
n
n 1
_
n1
= lim
n
_
1 +
1
n 1
_
n1
= e
i kako vazi jednakost
lim
n
x
n
x
n1
= lim
n
n

x
n
sledi da je
lim
n
n
n

n!
= e,
sto je i trebalo dokazati.
4.4 Zbir clanova beskonacnog niza
Broj e moze se prikazati i kao zbir clanova mnogih nizova:
Primer 2.
_

k=0
(1)
k
k!
_
1
= e.
4.5 Broj e kao beskonacni proizvod
Jedan od beskonacnih proizvoda cija je vrednost jednaka broju e jeste sledeci:
Primer 3.
n

k=0
(k + 1)
(1)
k+1
_
n
k
_
= e.
5 Primene broja e u drugim oblastima
5.1 Ekonomija
Vrednost broja e u pocetku je racunata u bankarske svrhe. Koliki je njegov
znacaj za ekonomiju ilustruju primeri koji slede.
Pretpostavimo da ulazemo u banku sumu novca x. Ako bi banka davala 100%-
tnu kamatu na godisnjem nivou, nakon godinu dana suma novca koju bismo
mogli da podignemo iznosila bi 2x (Ovde se radi o prostom kamatnom racunu).
Ukoliko bismo na pola godine podigli novac i ponovo ga ulozili, nakon jedne
godine imali bismo
_
1+
1
2
_
2
x. Ako bismo svaki dan podizali novac i ponovo ga
4
ulagali, nasa suma bi se nakon godinu dana povecala
_
1+
1
365
_
365
puta. Postavlja
se pitanje: Koliko novca mozemo zaraditi ukoliko bi banka racunala slozen
interes na beskonacno malim vremenskim intervalima? (tzv. neprekidno kap-
italisanje). Odgovor je:
lim
n
_
1 +
1
n
_
n
= e.
Moze se postaviti i pitanje:

Sta ako kamata ne iznosi 100% na odredjenom pe-

riodu, nego npr. 200%? Odgovor je sledeci: taj vremenski period mozemo
podeliti na dva jednaka dela. Na osnovu prethodno izlozenog mozemo za-
kljuciti da ce na kraju prve polovine (i pocetku druge polovine) posredstvom
neprekidnog kapitalisanja suma biti e puta veca od ulozene. Slicno, na kraju
druge polovine suma ce biti e puta veca nego na njenom pocetku, sto znaci da
ce na kraju vremenskog perioda koji posmatramo suma biti e e = e
2
puta veca
od ulozene.
Sada mozemo izvesti uopsten zakljucak:
Ako ce se, racunato prostim kamatnim racunom, ulozena suma nakon odredjenog
vremenskog perioda, uvecati r puta, onda ce se neprekidnim kapitalisanjem ta
ista suma, nakon istog vremenskog perioda uvecati e
r
puta.
5.2 Biologija
Posmatrajmo npr. populaciju bakterija. Neka na pocetku naseg posmatranja ta
populacija broji n jedinki i neka je tih n jedinki sposobno da nakon vremenskog
perioda t ostavi potomstvo tako da se brojnost populacije poveca r puta. Ukoliko
pretpostavimo da se te jedinke pocinju razmnozavati cim se rode i da mogu
da stvore potomke tokom beskonacno malog vremenskog intervala, onda ce se
brojnost populacije nakon vremenskog perioda t povecati e
r
puta (zakljucak je
izveden analogno zakljucku kod neprekidnog kapitalisanja).
5.3 Fizika i hemija
Pomenuli smo da je broj e osnova prirodnog logaritma. Sada cemo navesti
primenu prirodnog logaritma u zici i hemiji, koja je vezana za radioaktivnost.
Moguce je preko prirodnog logaritma ustanoviti vezu izmedju perioda polu-
zivota -emitujuceg izvora i energije -cestica koje se emituju (svi atomi -
izvora emituju -cestice koje uvek imaju identicne vrednosti energije):
1
t
= Alog
e
E +B,
gde je t period polu-zivota, A i B su konstante, a E je energija izrazena u eV.
Kao zakljucak mozemo izvesti da -emitujuci izvor sa visom energijom ima
kraci period polu-zivota od onog sa nizom.
5