ASERTACIJA je (prema Lange&Jakubowski, 1976): "izraavanje misli, oseanja i uverenja na direktan, poten (iskren) i adekvatan nain uz uvaavanje prava

drugih ljudi. Suprotno tome, agresija ukljuuje samoizraavanje karakteristino po ugroavanju prava drugih ljudi i ometanju drugih da postignu svoje ciljeve". Asertivna poruka izraava, opisuje osobu i izreena je bez dominiranja, poniavanja ili degradiranja druge osobe. Asertacija ukljuuje uvaavanje, ali ne i snishodljivost koja vodi u servilno ponaanje iz uverenja da druga osoba ima vea prava jer je u ulozi moi, iskusnija, uenija, drugog pola, nacionalnosti ili rase. Asertacija ukljuuje samopotovanje jednako potovanju prava druge osobe. Asertivni ljudi:
* ee od drugih dobijaju ono to ele * potuju sami sebe i svoju energiju * znaju da se kontroliu * znaju kako da saniraju stres * veruju u mogunost razreenja konflikta i snalaze se u konfliktu * se ne boje da iskazuju svoje neslaganje * imaju vie poverenja u sebe i druge * razvijaju vei stepen odgovornosti, ak i u tekim situacijama * omoguavaju da podelimo pobedu * su otvoreni za nova reenja * pozivaju na meusobno potovanje, ak i u konfliktu (preuzeto iz Tijana Mandi Komunikologija)

PASIVNOST podrazumeva nemogunost izraavanja svojih misli, uverenja i oseanja

na asertivan nain. Pasivna osoba naruava svoja prava, ne potuje svoje potrebe, ne postavlja granice u odnosu na druge ljude, u komunikaciji je nesigurna i anksiozna, esto nije u stanju da preuzme odgovornost za svoje postupke; njen cilj je da zadovolji drugog i po svaku cenu izbegne konflikt. AGRESIVNOST podrazumeva direktno zalaganje za svoja prava i izraavanje misli, oseanja i uverenja na nain koji je esto neiskren, obino neadekvatan i uvek ugroava prava druge osobe. Cilj agresije je, uglavnom, uspostavljanje kontrole nad situacijom i ljudima, demonstracija moi, dominacija i postizanje pobede nad drugom osobom.

Zablude o asertivnosti ili ta asertivnost NIJE

1. asertivnost dooh, videh, pobedih (uspeh po svaku cenu)
Cilj asertivnog ponaanja nije da druga osoba popusti. Asertacija je oblik komunikacije sa drugom osobom gde je cilj izraavanje sebe, svojih elja, ostvarivanje jednakosti po pitanju potovanja, ostvarivanje fer-pleja i svojih ciljeva. Asertivno ponaanje ne garantuje 100%-tno ostvarenje ciljeva, namera ili elja. Oseanja koja su u osnovi asertivnog ponaanja su odgovarajua, a osoba istupa sa svojom ELJOM, a ne ZAHTEVOM.

2. asertivnost to na umu to na drumu (otvorenost po svaku cenu) Asertivnost ne podrazumeva izraavanje svega to mislimo i po svaku cenu.

Vaan segment asertacije je stepen asertacije (jaina asertivnog odgovora) i njena uvremenjenost. Pri tom ne zaboravljamo da voljno odlaganje asertacije nije izbegavanje da budemo asertivni, tj. nije pasivnost. 3. asertivnost baba umom deda drumom (doslednost ili istrajnost po svaku cenu) Iako asertacija podrazumeva borbu za svoje pravo i neodustajanje od onog to nam je vano ili potrebno, vano je imati na umu da tokom komunikacije moemo uti argumente druge strane, stei vie uvida u potrebe i elje naeg sagovornika, te u skladu s tim redefinisati svoje potrebe, elje, vienje neke situacije ili miljenje. To nije odustajanje ili predaja pred jaim usled nae pasivnosti, ve voljni in, odluka.

Asertivna prava
1. Ima pravo da samostalno procenjuje sopstveno ponaanje, misli i emocije i da preuzme odgovornost za njihovo javljanje i posledice koje one imaju po tebe. 2. Ima pravo da ne daje razloge ili izgovore kojima bi opravdao svoje ponaanje. 3. Ima pravo da sam sudi o tome da li si odgovoran za reavanje problema drugih ljudi. 4. Ima pravo da se predomisli. 5. Ima pravo da pravi greke i bude odgovoran za njih. 6. Ima pravo da kae: ''Ne znam.'' 7. Ima pravo da ne komunicira sa ljudima rukovodei se iskljuivo time kako se oni oseaju ili e se oseati, da ne zavisi od naklonosti drugih ljudi. 8. Ima pravo da bude nelogian pri donoenju odluka. 9. Ima pravo da kae: ''Ne razumem.'' 10. Ima pravo da kae: ''Ba me briga.'' pravo je osobe da se izrazi i zauzme za sebe!

bazina poruka u asertaciji je: ja (ovako) mislim, ja oseam, ja elim

Vie o pravima...
1. SAMOODGOVORNOST je kamen temeljac asertacije. Jedan uesnik treninga je sam to jednostavno izrazio: Mi ovde ne uimo KAKO TREBA da se ponaamo, ve kako da PREUZMEMO ODGOVORNOST za svoje postupke. Preuzimajui odgovornost za sopstvena miljenja, oseanja i ponaanja dajemo sebi slobodu izbora. Nasuprot tome je pristajanje da inimo po volji drugih ljudi, pasivno

prilagoavanje tuem miljenju, negovanje stava da su drugi ljudi krivi za to kako se mi oseamo ili ponaamo. 2. PRAVO NA NEPRAVDANJE proistie iz prihvatanja ideje o samoodgovornosti (odgovornost za sebe i pred sobom). Kada se drugim ljudima pravdamo zbog naina na koji mislimo ili zbog sopstvenih izbora - mi u stvari nastojimo da ih zadovoljimo. Objanjavamo razloge svojih ponaanja koji e biti prihvatljivi drugim ljudima trudei se da ne odudaramo, da se ne zamerimo, da po svaku cenu obezbedimo njihovo prihvatanje ak i u gotovo beznaajnim situacijama (prodavcu iji proizvod nismo kupili, na primer). Izgleda kao da se izvinjavamo zbog onog to jesmo. Ako mi biramo i odgovaramo za svoje postupke pravdanje je izlino 3. PRAVO NA GRANICE. Prepoznajete li neki od ovih tekstova: I kako sad da mu ne pomognem? Kako da je pustim da to sama radi? Ne mogu da ga odbijem Kada nismo svesni samoodgovornosti (panja: i drugi ljudi su samoodgovorni za svoje postupke) lako se damo izmanipulisati. Znaemo da smo dozvolili da budemo izmanipulisani po tome to nerado inimo to to smo pristali da inimo (pomaemo), to nismo ELELI ili ODLUILI da pomognemo, ve nismo znali kako da postavimo granicu (ne mogu da ne pomognem). Znai da smo pustili da tui problem bude na. Pitanje je da li zaista pomaemo drugoj osobi kada mislimo da joj pomaemo? Gotovim savetima, preuzimanjem odgovornosti za druge mi ZAISTA ne pomaemo drugome da razvije sposobnost za reavanje problema. Isto se odnosi i na nas same. 4. PRAVO NA PREDOMILJAJ PRAVO NA RAST. Deava nam se da se nae elje i ciljevi menjaju usled novih okolnosti ili novih pogleda na iste okolnosti. Promena miljenja je zdrava i normalna. Negiranje promene je negacija rasta, razvoja, sazrevanja i uenja iz situacija tj. na osnovu iskustva. injenica je da se ljudi iz okoline esto opiru ili protive naim novim izborima, nainima miljenja, izmenjenim stavovima. Izgleda da ako promenimo miljenje ili stav to znai da samo prethodno mislili POGRENO. Kada bi smo sami na to gledali kao na razvojnu nunost (a ne kao na dokaz nae neispravnosti za uvek) otvorili bi smo nove mog5. PRAVO NA: TANO, POGREIO SAM. Neki ljudi radije odustaju od aktivnosti i samoizraavanja (biraju da budu pasivni) kako bi izbegli mogunost da pogree ili ne uspeju. Zamislite koliko suavamo svoje ivotno polje nastojei da nikada ne doemo u situaciju da kaemo: Nisam bila u pravu. Pogreno sam procenio situaciju. Moja greka! Najei uzrok tome je to greku izjednaavamo sa linom pogrenou (pogreio sam = ja sam pogrean). A istina je da smo pogreivi. Priznavanje greke, davanje sebi prava na greku i preuzimanje odgovornosti za ono to je iskustvo pokazalo da je greka, prvi je korak ka promeni. Druga mogunost je da se neprestano trudimo da ne pogreimo (a perfektno je neprijatelj dobrog), da se oseamo krivicu (umesto odgovornost) ako smo greku ve napravili, da se pravdamo i objanjavamo, prebacujemo odgovornost na druge i time upadamo u manipulativne igre bez granica. Nedavanje prava na greku je negiranje mogunosti da iskustveno uimo i rastemo kroz prihvatanje odgovornosti i dalje slobodne izbore. unosti i prostor za promene na bolje

6. PRAVO NA NE ZNAM PRAVO NA SAZNAVANJE. Kao ljudi, mi nismo uvek u mogunosti da predvidimo sve mogue posledice svojih buduih akcija. Na putu smo saznanja kada sebi damo pravo na jednostavno NE ZNAM, kad shvatimo da ne znamo. Time smo izbegli mogunost da budemo izmanipulisani time to nismo uvek 100% sigurni, da dozvolimo drugima da nas kontroliu. 7. PRAVO DA SE NE DOPADNEM. Izmiljamo gomilu dobrih razloga kada elimo da postupimo prema svojim eljama. Ili jednostavno postupamo prema tuim oekivanjima. Podeavamo sebe, ono to mislimo ili svoje postupke tako da se (svima ili ba toj nekoj osobi) dopadnemo, da po svaku cenu zadobijemo naklonost, panju, ljubav, da spreimo i najmanji znak odbacivanja ili neprihvatanja. Ako se ljudi meusobno razlikuju, kakvi smo mi to ako se svima dopadamo? I ko smo zapravo? Pristanemo li na rizik samoodgovornosti, postupanja po sopstvenom miljenju - imamo mogunost da JESMO. U protivnom ivimo u najstojanju da budemo ono to mi mislimo-da drugi misle-da treba da budemo. 8. PRAVO NA SOPSTVENU LOGIKU. esta je i mona (zlo)upotreba logike u svrhu manipulacije. Logika je jedan od spoljnih standarda koji mnogi ljudi korisre da bi sudili o mom, kao i o vaem ponaanju...kao dokaz da smo mi pogreili (M. Smit). Istina je da mi istupamo iz sopstvenog sistema uverenja i da ono to je nama logino ne mora biti i drugoj osobi (upis odreene kole ili fakulteta, izbor partnera, raspolaganje sopstvenim vremenom ili jednostavno ukus!). Nekada su i nae sopstvene elje protivurene, nesaglasne jedna sa drugom, prepliu nam se razliiti motivi (nismo logini). Ali nae je pravo da sami procenjujemo znaaj i vrednost onog emu teimo, preuzimajui odgovornost za sopstvene izbore 9. PRAVO DA NE RAZUMEM, DA MI NIJE JASNO. Mi nismo itai tuih misli. I esto upadamo u manipulaciju oekujui od sebe da unapred prepoznamo tue elje, miljenje, oekivanja, da predvidimo tue potrebe. Oseamo se loe, mislimo da smo prozvani ukoliko se druga osoba osea besnom, povreenom ili uznemirenom. Koristei i branei svoje pravo da ne razumemo, mi zapravo pozivamo drugu osobu na otvoren dijalog, na mogunost da zajedno doemo do boljeg razumevanja.
10. PRAVO DA BUDEM SOPSTVENI SUDIJA.

Imamo pravo da nas je ba briga da budemo savreni prema bilo ijoj definiciji. Jedno jednostavno ba me briga ukljuuje primenu mnogih prava zajedno. Ako smo prihvatili odgovornost za sebe, ono to mislimo, govorimo i inimo znai da odbijamo da budemo pasivne kreacije okoline, da se odluujemo na sopstvene izbore odbijajui da se oseamo krivim, dunim ili loim ako nismo po tuoj, ve linoj meri

Vane napomene o pravima ili uputstvo za upotrebu prava pravo = odgovornost

Pravo nije dabe. Ono vredi i upotrebljivo je samo ukoliko smo spremni da preuzmemo odgovornost (ne i oseanje krivice) za nau odluku. Pravo je u stvari PODSETNIK na odgovornost prema sebi i drugima.

moje pravo = pravo druge osobe

Nismo asertivni ako nauimo da koristimo svoja prava, a zaboravimo da uvaavamo tua. Krupan, ali veoma vaan zalogaj je dati ili priznati pravo druge osobe, nauiti deliti odgovornost ili pozivati (ne prozivati!) na odgovornost, umesto (rastereujueg) pripisivanja krivice drugome. Ljudski je eleti kazniti, spustiti osobu tamo gde joj je mesto (ili tanije gde MI MISLIMO da joj je mesto), no ne zaboravimo da time obe strane gube: druga osoba gubi pravo na odgovornost, nema prostora za razvoj, a mi gubimo mogunost da budemo asertivni i zadovoljni svojim ponaanjem.

Prava sa druge strane ogledala

1. Dozvoli drugim ljudima da budu samoodgovrni. 2. Ne trai od drugih da ti se pravdaju zbog sopstvenih izbora. 3. Dopusti drugima da sami postave granicu u odnosu na tebe. 4. Pusti drugoga da se predomisli. 5. Dozvoli drugome da je pogreiv i sam za to odgovoran. 6. Dozvoli drugom da ne zna i da nije vidovit. 7. Ne manipulii odbacivanjem i naklonou kako bi kontrolisao tue ponaanje. 8. Ne insistiraj da se drugi ponaaju logino ili prema tvojoj logici. 9. Ne trai od drugih ljudi, ma koliko se poznavali, da ti itaju misli. 10. Dopusti drugom da sam pravi izbore, sude o sebi i rastu po svojoj meri.Da ih je ba briga za tvoju definiciju savrenstva. AKO MISLITE JA TREBAM - PITAJTE SE ta? nisam savren? ko jeste? i emu to slui? zato sebi oduzimam pravo na greku? da li je zaista uasno to sam pogreio? kako da prihvatim odgovornost za to to mi se nije dopalo kako ili ta sam uradio umesto da se ekiam po glavi? (poeljno je i da zamislite tu scenu ivo sa to veim ekiem) postoji li savreno reenje? Ne. Pa zato ga traim? AKO MISLITE DRUGI LJUDI BI TREBALI MISLITE da drugi ljudi imaju slobodnu volju i mi nemamo potpunu kontrolu nad njima

postoje obino negativne posledice vezane za pokuaj da se kontrolie ponaanje drugih ljudi postoje negativne posledice insistiranja da se drugi ljudi ponaaju onako kako bi smo mi eleli I PITAJTE SE. zato drugome oduzimam pravo na greku? gde e me odvesti moja oekivanja i moji zahtevi prema drugoj osobi? da li je neophodno da ta osoba bude savrena da bih bio zadovoljan naim odnosom? kako mogu da prihvatim tu osobu sa njenim manama? ostaje li i pored svih tih mana druge osobe neki vaan prostor za na odnos ? kako da ukaem osobi da mi neka njena ponaanja ili navike smetaju? kako da sugeriem drugoj osobi da je vano da prihvati odgovornost za svoje postupke umesto da se hranim njenim oseanjem krivice? kako da se ne nerviram ako je neko takav kakav je i taka? AKO MISLITE SVET ILI IVOT BI TREBAO - PITAJTE SE

da li to to neto nije fer znai da ne bi trebalo da se deava? kako da prihvatim to da nije sve kako bi bih ja voleo da bude? mogu li ja da promenim svet/ivot/situaciju u ovom trenutku, sada? Kalimero, Kalimero, ta e s tobom biti?

1. Bazina asertivnost predstavlja najosnovnije potvrivanje, zauzimanje za sebe u nekoj situaciji PRIMERI - kada nas neko prekine "Izvinite, samo da dovrim misao" - kada nam neko postavi pitanje na koje ne moemo odmah da odgovorimo "Molim vas da o tome razmislim, Hou da razmislim" - kada odbijamo neiju molbu ili zahtev "Ne odgovara mi da sutra doe" - kada neto traimo "Htela bih da mi vratite moje pare" - kada ne elimo neiju pomo ili savet "Ne elim tvoju pomo ili savet" - kada izraavamo svoju naklonost ili dopadanje drugoj osobi "Dopada mi se, Stalo mi je do tebe, Cenim tvoje miljenje" - kada izraavamo elju ili preferenciju u pogledu neke druge osobe "elim da razgovaramo" Bazina asertacija predstavlja sutinu asertacije i sastavni deo svakog drugog tipa asertivnosti. Ostali tipovi se zapravo tvore od bazine asertacije i dodataka koji pojanjavaju ili dopunjuju nau asertivnu poruku. Bazina asertacija je upotrebljiva i samostalno kada elimo da uputimo kratku i jasnu poruku, kada je kontekst-situacija dovoljno jasna tako da poruka moe biti potpuno direktna (npr. u bliskim komunikacijama ili komunikacijama u kojima su uloge jasne) ili kada elimo da budemo posebno direktni (ne i direktivni!).

2. Empatika asertivnost podrazumeva bazinu asertaciju sa dodatkom izraavanja svojih oseanja povodom toga. Drugoj osobi elimo da poruimo kako se mi oseamo, ili svoju saoseajnost i razumevanje. Vano je da nakon poruke svoje empatije (uvaavanja oseanja druge osobe) kaemo ta elimo, tj. da ne zaboravimo bazinu asertivnu poruku. PRIMERI * kada nas neko ometa svojim ponaanjem "Vi moda to ne primeujete, ali va razgovor mi smeta da se koncentriem, govorite tie" * ekamo nekoga ko nam ne daje tano vreme dolaska "Ja razumem da ti je teko da precizira vreme, ali bih volela da mi kae to priblinije vreme dolaska" * kada nam neko nudi savet ili pomo koju ne elimo "Verujem da mi to govori zato to brine, ali sada elim sama da odluim, makar i po cenu greke" Ovaj tip asertacije je veoma podesan kada elimo da izrazimo neto to prati neko intenzivno ili neprijatno oseanje koje moe da nas omete u tome da kaemo ta mislimo, elimo ili oseamo. Na primer: Nije mi prijatno to u vam ovo rei i ao mi je to je do toga dolo, ali vae dete ne elim da vodim na ekskurziju. Ili, Zaista ne volim kada dodjem u ovakvu situaciju, ali hou da vam saoptim da sam se predomislila i ne elim dalje da obavljam ovaj posao. 3. Eskalirajua asertivnost - tip stepenovane asertivnosti gde postepeno poveavamo svoju asertivnost do krajnje vrstog i nepokolebljivog stava bez kompromisa. PRIMER: situacija sa nametljivom osobom (1) Moete uzeti stolicu, ali mi bismo radije ostale i priale same, (2) Nama ne smeta da uzmete stolicu, ali ne elimo drutvo za stolom, (3) Poslednji put vam kaemo da ne elimo drutvo za stolom, nemojte vie da pitate. * Uvek moemo imati na umu sledee: osoba koja insistira (na opisani nain) kri naa prava! Ono to poslednji stepen asertacije razlikuje od agresivnog ponaanja je izostanak elje da kaznimo, povredimo ili ponizimo osobu. I dalje imamo na umu da je PONAANJE te osobe za nas neprihvatljivo - a ne sama osoba. Ton kojim izgovaramo poslednji stepen asertacije nije agresivan (drzak, cinian) ve maksimalno odluan (ne ukljuujemo pojaalo!). 4. Ugovorna opcija - ovde se ostavlja mogunost drugoj osobi da promeni ponaanje pre nego to preduzmemo krajnje mere. Da li je ugovorna opcija pretnja ili asertacija zavisi od tona kojim je izreena. Da bi ugovorna opcija bila prava asertacija potrebno je da se iznosi mirno, kao saoptenje tj. obavetenje o naem sledeem koraku ako se situacija ne promeni (ako-onda). PRIMER: Ako nastavi da razgovara sa mnom tim tonom, prekinuu razgovor. Ako sledei put bude kasnila, otii u nakon 5 minuta. Vano je imati na umu sledee: ugovor koji smo predoili ne tie se samo druge osobe. Ukoliko se mi sami ne ponaamo u skladu sa ugovorom, naa ugovorna opcija postaje prazna pretnja i nema komunikacionu vrednost. Na primer, ako protivno ugovornoj opciji nastavimo da ekamo osobu koja kasni, svojom nedoslednou umanjujemo vrednost onog to govorimo i mogunost daljeg pravljenja efikasnih ugovornih opcija. Jednostavno druga osoba e prestati da nas shvata ozbiljno. Dakle, doslednost je sastavni deo ugovorne opcije.

5.Konfrontativna asertivnost Koristimo je kada se na bilo koji nain konfrontiramo, suoavamo, izraavamo suprotno ili drugaije miljenje. esto je imamo je u situacijama kada druga osoba radi suprotno od onog to govori. Tada iznosimo ta je osoba rekla ili obeala, ta je uradila i ta mi elimo da je ona uradila. To se radi bez ljutnje i optuivanja. PRIMER: Rekla si da e do kraja meseca zavriti taj posao, ali nisi. elim da napravimo novi dogovor, kako se to ne bi odrazilo na mene. Bio je dogovor da u sredu donesete pripremljen referat iz biologije. To niste ispotovali. Kako da reimo ovu situaciju? Konfrontativnom asertivnou se sluimo da bi smo se drugoj osobi na naki nain suprotstavili ili je suoili sa njenom nedoslednou u ponaanju. Na ovaj nain iskazujemo koliko vrednujemo prethodno uspostavljene dogovore. Ovaj tip asertacije podsea na ugovornu opciju po tome to ne zaboravljamo da odreagujemo ako neto nije u skladu sa prethodno postignutim dogovorom ili ugovorom. 6. Ja asertivnost je klasina asertacija; iz Ja-poruka su proistekle sve ostale forme asertacije, kako bi dopunile osnovnu Ja-poruku. PRIMER: Ja mislim da imamo neki problem u komunikaciji. eli li da razgovaramo o tome? Ja-asertacija je posebno korisna kada elimo da naglasimo subjektivnost naeg miljenja (npr. to ne mora biti tano, ali ja mislim da te mere nee uroditi plodom), autentinost naeg oseanja (ja imam doivljaj da se ti ne osea dobro u ovom timu) ili snagu nae line potrebe/elje (ja zaista elim da se izvinim ispred nae grupe zbog kanjenja radova). Ne zaboravite: svaka asertacija podrazumeva da mi iskazujemo svoje lino, subjektivno miljenje, oseanje ili elju, no kod Ja-asertacije stavljamo poseban naglasak na taj aspekt asertivnosti.

Podsetnik za tipove asertacije tip

bazina empatika eskalirajua ugovorna opcija konfrontativna ja

opis
kratko, jasno, direktno saoseanje/oseanje + bazina poruka u koracima do vrstog stava ako...onda ti tako...a ja ovako JA mislim, oseam,elim

cilj
jasna poruka izraziti oseanje/saoseanje odbraniti svoje pravo dogovor, predoavanje posledice suoiti se, suprotstaviti se, izraziti neslaganje izraziti se s naglaskom na JA

primer
hou kusur, neu vaku razumem, shvatam, jasno mi je, ali... nemojte vie insistirati ako zakasni neu ekati ne slaem se JA na to gledam ovako

ta je znak manipulacije, ta je sve manipulacija? * lina uvreda, direktna * pretnja

* ismevanje u kojem je predmet ale linost, a ne ponaanje * poricanje (nisam ja to uradio, krivo si me shvatio) * optuivanje za postojanje problema (da ti nisi ja ne bih; ti si kriva) * agresivno "zato" zapitkivanje * debata ili rasprava (ma odloi to, to nije tako vano) * pasivno ponaanje, odlaganje (evo sad u, samo jo da...) * samosaaljenje * ulagivanje

Tehnike izbegavanja manipulacije (odgovori na manipulativne pokuaje) paket ne dam se ja tako lako
pokvarena ploa - osobi kratko stavimo do znanja da smo je uli i razumeli i ne dozvoljavamo da fokus ode u neku drugu stranu i ponavljamo centralnu preferenciju bez udaljavanja, proirivanja ili skraivanja. Ne zaboravite kada koristite pokvarenu plou niste dosadni, ve uporni u odbrani svog prava! Fokusirajte se, usmerite se na kratak i jasan sadraj (tekst) pokvarene ploe i ...izdrite! pomeranje sa sadraja na proces (nepecanje) - drugoj osobi jasno stavimo do znanja: "skrenuli smo sa glavne teme, skrenuli smo u prolost, meni se ini da si sada ljut"; ne dozvoljavamo da fokus komunikacije skree, pozivamo osobu na odgovornost i saradnju, ne pecamo se i ne pristajemo na manipulaciju

antieskalirajui paket (oladi)

difuziranje - ignorisanje sadraja ljutnje druge osobe; dok se druga osoba ne smiri ignorisati ljutnju, izai ili se skloniti (ako postane gusto); reagujemo sa "razgovaraemo o tome kasnije" asertivno odlaganje - primenjujemo ga u sluaju kada se javlja uzbuenje koje onemoguava jasno razmiljanje, kada ne znamo tano ta elimo ili nemamo dovoljno podataka za odluku. "Ja elim da razmislim o tome" ili "Sada ne elim da govorim o tome".

antidefanzivni paket paket za asertivno prihvatanje kritike

asertivno slaganje - kada dobijamo kritiku na nae ponaanje, dobro je sloiti se sa kritikom delimino slaganje - kada nas neko kritikuje kao linost primenjuje se FOGGING (zamagljivanje): kritiku prevedemo na jezik ponaanja i sloimo se se sa delom kritike koji stoji i koji se odnosi na ponaanje, a ostatak kritikujemo (Zaista si u pravu da se nekada ne ponaam odgovorno, ali ne mislim da sam neodgovorna osoba). Nae slaganje se moe odnositi na verovatnou ili uestalost dogaaja (istina je da u poslednje vreme ponekad uradim to i to) ili se moemo sloiti u principu tj. slaemo se samo sa logikom, ne i sa premisama i zakljucima (npr. Da, i ja mislim da postoji mogunost da mi se dese neke neprijatnosti ne putovanju. Ali ne mislim da je to razlog da ne putujem.)

asertivno raspitivanje - ralanjujemo kritiku, npr. "Reci mi ta je tano u tom mom postupku bilo poniavajue". Koristimo svoje pravo da ne razumemo ta druga osoba misli, eli ili podrazumeva pod onim to govori, te se raspitujemo.

Hajde da prepoznamo manipulaciju i kako ne pristati na manipulaciju...

PRIMER: 1 * elela bih da ovu subotu provedem sama - Pa ti si stvarno bezobrazna, malo-malo pa hoe da bude sama... * Moda u poslednje vreme ee elim da budem sama, ali OVU subotu elim da provedem sama. - Stalno neto preteruje, ko jo voli da bude sam? * Razumem da se tebi ini da ja preterujem, ali ja zaista elim da provedem subotu u miru sama. - Ti si jako sebina. * Moda ovaj moj postupak tebi izgleda sebian, ali bih ja ipak volela da budem sama ove subote. - Da ti ne trai tako da bude sama mi bi se bolje slagali. * Razumem da tebe jo neto mui u vezi sa nama, ali ne bih sada o tome - samo sam rekla da elim ove subote da budem sama.

PRIMER 2: - Odakle ti ideja da ovako napie izvetaj?! * Reci mi ta konkretno smatra loe uraenim. - Ovo jednostavno ne lii ni na ta! * Jasno mi je da si nezadovoljan, ali meni nije jasno ta konkretno nije dobro. - Trebalo bi da sam zna kako se to radi... * Oigledno je da ne znam. Zato mi je vano da mi konkretno kae. - E, sit sam svih tih gluposti... * Vidim da te to zamara, ali ovako ne pomaemo jedan drugom. Pogreili smo to se jasnije nismo dogovorili. Moemo to da uinimo sada ili do kraja dana kako bi ispotovali rok. Reci ta misli. PRIMER 3: u kasnim veernjim satima... - Kominice, pomaite! Treba do sutra ujutro da napiemo sastav za dete. To je iz srpskog. Tek mi je jutros rekao, a ne mogu nita pametno da smislim, mu gleda utakmicu, a ja treba da napravim i tortu za erkin roendan. * ao mi je, ali imam drugaije planove za veeras i ne mogu vam pomoi.

- Ma to je samo pola sata, ne treba njemu nita posebno. Kaem ja - ako to neko moe to je kominica Mira... * Hvala vam na poverenju, ali ja ne bih da se bavim time. - Gde sad da dobije lou ocenu pred kraj godine... * Meni se ini da je najbolje da sam uradi svoj domai. Molim Vas da to ne oekujete od mene. - Ali nije on sad tu. Hajte samo sad i nikad vie. * Rado u mu pomoi drugi put kada se o tome unapred dogovorimo. U ovim okolnostima to ne elim da radim. - Ali ba sam raunala na Vas... * Razumem da je to za Vas reenje, ali ja zaista ne elim da se bavim time.