Industrijski sistemi i protokoli - SCADA

SCADA sistemi
SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition) je sistem koji slui za automatizaciju optih procesa, odnosno koji se koristi za prikupljanje podataka sa senzora i instrumenata lociranih na udaljenim stanicama i za prenos i prikazivanje tih podataka u centralnoj stanici u svrhu nadzora ili upravljanja. Prikupljeni podaci se obino posmatraju na jednom ili vie SCADA raunara u centralnoj (glavnoj) stanici. SCADA sistem u realnosti moe da prati i upravlja i do stotinama hiljada ulazno-izlaznih vrednosti. Uobiajeni analogni signali koje SCADA sistem nadzire (ili upravlja) su nivoi, temperature, pritisci, brzine protoka i brzine motora. Tipini digitalni signali za nadzor (upravljanje) su prekidai nivoa, prekidai pritiska, status generatora, releji i motori. Kao to joj i samo ime kae, ona nema potpunu kontrolu nad sistemom, ve je vie fokusirana ka nivou nadgledanja i nadziranja. Kao takva, ona je softverski paket koji je pozicioniran na samom vrhu hardvera na koji se odnosi, uglavnom preko PLC-a ili drugog komercijalnog hardverskog modula. SCADA sistemi se koriste ne samo u veini industrijskih procesa kao to su pravljenje elika, proizvodnja i distribucija struje (konvencionalne i nuklearne), praenje i kontrola hemijskih i transportnih procesa, gradskih vodovodnih sistema ve takoe sve vie i svakodnevnom ivotu. SCADA sistemi su postigli sutinski napredak tokom proteklih godina u smislu funkcionalnosti i performansi. (slika 1).

Slika 1: Mesto SCADA sistemu u primeru upravljanja Termin SCADA se obino odnosi na centralni sistem koji nadgleda i kontrolie itavu fabriku ili sistem koji je raspregnut na velike daljine (kilometri). Najvei deo kontrole jedne stanice se ustvari vri automatski od strane PLC-a. Glavne kontrolne funkcije su skoro uvek zabranjene kontroleru u stanici. Na primer, PLC moe da kontrolie protok vode za hlaenje kroz deo industrijskog procesa, ali SCADA sistem moe da dozvoli operateru da promeni zadatu

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA vrednost protoka i moe da snima i prikazuje bilo koja alarmna stanja, kao to su gubitak pritiska ili visoka temperatura. Prikupljanje podataka poinje na nivou PLC-a i ukljuuje oitavanje veliina i statusa. Zatim se podaci koji su potrebni alju na SCADA sistem, gde se prevode i formatiraju na takav nain da operater u kontrolnoj sobi uz pomo interfejsa moe, na osnovu njih, doneti odgovarajue odluke koje mogu biti potrebne da bi se podesile ili prepisale normalne PLC-ove kontrole. Podaci se takoe mogu uvati u istorijatu, koji je esto podran bazom podataka, radi prikaza trendova i drugih analitikih radnji. SCADA sistem tipino implementira distribuiranu bazu podataka, koja se esto zove i baza tagova, koja se sastoji od elemenata zvanih take ili tagovi. Tag predstavlja jednu ulaznu ili izlaznu vrednost koja se prati ili kojom se upravlja od strane sistema. Tagovi mogu biti hard (tvrdi) ili soft (meki). Tvrdi tag predstavlja stvarnu vrednost ulaznog ili izlaznog signala, dok je meki tag rezultat logikih i matematikih operacija primenjenih na tvrdi tag. Veina interpretacija konceptualno uklanja ove granice nazivajui tvrde tagove najprostijim sluajem mekog taga. Vrednosti tagova se obino uvaju kao kombinacija vrednost-vreme; vrednost i vremenski trenutak kada je ta vrednost snimljena ili izraunata. Serija vrednost-vreme kombinacija je istorijat tog taga. SCADA raunar je obino industrijski PC na kome se izvrava sofisticirani SCADA HMI softver. HMI (Human-Machine Interface Sprega izmeu oveka i raunara) je aparat koji procesne podatke predstavlja operateru i kroz koji operater kontrolie proces. Osnovni interfejs operatera je skup grafikih ekrana koji prikazuju reprezentaciju opreme koja se posmatra. Tipian HMI se sastoji od ugnedenog derivacijskog stabla mnotva takvih ekrana. HMI industrija je u osnovi roena iz potrebe za standardizacijom naina praenja i kontrolisanja udaljenih kontrolera sa vie pozicija, PLC-ova i drugih kontrolnih ureaja. Dok PLC-ovi omoguavaju automatsko, pre-programsko voenje procesa, oni su obino ratrkani po celoj fabrici, ime je runo prikupljanje podataka sa njih oteano. Istorijski, PLC-ovi nemaju standardizovan nain prikazivanja informacija operateru. Dok SCADA sistem prikuplja informacije sa PLC-ova i drugih kontrolera preko neke vrste mree, zatim kombinuje i formatira te informacije. HMI moe takoe biti povezan sa bazom podataka, da bi obezbedio prikazivanje trendova, dijagnostikih podataka i menaderskih informacija. Tri komponente SCADA sistema su: viestruke udaljene terminalne jedinice PLC-ovi), glavna stanica (Master Station) i HMI kompjuter(i), komunikacijska infrastruktura.

Termin glavna stanica se odnosi na servere i na softver za komunikaciju sa opremom, a onda i na HMI softver koji se izvrava na jednom ili vie raunara u kontrolnoj sobi, ili negde drugde. U manjim SCADA sistemima, glavna stanica moe biti samo jedan PC raunar, dok u veim SCADA sistemima, glavna stanica se moe sastojati od vie servera i distribuiranih softverskih aplikacija SCADA sistem obino prezentuje informacije operateru u obliku mimikih dijagrama, slika 2. To znai da operater moe da vidi ematsko predstavljanje fabrike koju kontrolie. Na primer, slika pumpe koja je povezana sa cevi moe operateru pokazati da pumpa radi i koliko tenosti pumpa kroz cev u tom trenutku. Operater tada moe da iskljui pumpu. HMI softver e prikazati smanjivanje brzine protoka tenosti u cevi u realnom vremenu. Mimiki dijagrami se mogu sastojati od linijske grafike i ematskih simbola koji predstavljaju procesne elemente, ili se mogu sastojati od digitalnih fotografija procesne opreme prekrivenim animiranim simbolima. Vreme potrebno da se stigne do udaljenih stanica, da se prikupe podaci ili da se izdaju naredbe, 2

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA da se preispitaju runo uneti podaci, ispiu izvetaji ili izvre bilo koje od funkcija koje prua SCADA sistem, je u injenici veoma znatno. Koristi od utede vremena su daleko vee od skraenja ljudskih radnih sati brze reakcije na alarme, blagovremene akcije i naredbe imaju i visoku novanu vrednost. Primarna svrha SCADA sistema je da unapred daju upozorenje na problem koji moe nastati.

Slika 2: Primer SCADA sistema koji se izvrava na raunaru Pre nego to su SCADA sistemi (sa telemetrijom) implementirani, gomila udaljenih stanica je ili imala ljudstvo ili su ih inspekcije esto poseivale. Potreba za ovim je eliminisana (ili u velikoj meri smanjena) sa implementacijom iroko oblasnih SCADA. Ovo je bio osnovni ekonomski pokreta za implementaciju SCADA sistema u prvom velikom talasu sveobuhvatnih sistema u sedamdesetim i osamdesetim. Istorijat SCADA je najverovatnije logina posledica razvoja telemetrije iz prve polovine dvadesetog veka. Raketna i avio tehnologija nisu bile u stanju da priute ljudstvo koje bi istraivalo planetarne podatke o vremenu. Stanice sa ljudima na povrini Zemlje kao to su svetionici, pote, meteoroloke stanice i sl. su mogle da prikupljaju i prate meteoroloke podatke. Meutim, za preciznu vremensku prognozu, bile su potrebne mnogo preciznije informacije iz atmosfere. Tako su se javila dva pitanja koja su zahtevala odgovore. Kako se precizni podaci mogu prikupljati iz atmosfere i slati ka postrojenju na Zemljinoj povrini? I, kako se podaci mogu prikupljati iz mnogo poloaja i snimati u centralizovanoj lokaciji kako bi se tu analizirali i tako predvidele vremenske prilike. Do reenja se dolo po ugledu na eleznike kompanije koje su koristile telemetrijske ureaje. eleznice su koristile telemetriju u svrhu prikupljanja podataka o lokaciji vozova i poloaju skretnica. U toku ovog vremena, napredak u radio tehnologiji je doveo do uklanjanja potrebe za postavljanjem stotine kilometara ica. Razvitak u korekciji greaka i kompresiji podataka omoguio je da vie informacija bude pouzdano poslato putem 3

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA radio talasa. Tokom dvadesetog veka, sve vie industrija, kao to su automatizovane fabrike, gasna, elektrina i vodena postrojenja, su poele da koriste telemetrijski sistem za nadzor procesa i udaljenih stanica. Dvosmerna radio komunikacija je postala uobiajena u ranim ezdesetim. Tada su izraunavanja u velikim raunarskim stanicama postala paradigma. Terminali bez sopstvene inteligencije su koristili raunarske stanice za izvravanje prorauna i uvanje podataka. Ovaj metod je prevazien u ranim osamdesetim sa razvojem mikrokompjutera. Era mikrokompjutera je dozvolila da informacije i inteligencija budu korisnicima nadohvat ruke. Mikrokompjuteri su omoguili da upravljanje procesom bude distribuirano izmeu udaljenih stanica, oslobaajui ih zavisnosti od centralne raunarske jedinice. Do kasnih osamdesetih, industrija je poela da prelazi u eru distribuiranih sistema. Ova era je okarakterizovana integracijom WAN-a (Wide Area Network) i LAN-a (Local Area Network), otvorenim standardima i modelovanjem relacionih informacija. U kasnim devedesetim, se pojavila nova era kompjutera opisana kao era sveprisutnosti. Ovo je vreme kada su svi tipovi mrenih konfiguracija, WAN i LAN postali shvatljivi. U toku ove ere, potreba za master-slave SCADA sistemom je znaajno smanjena. Sada programabilni jeziki kontroleri imaju mogunost prikupljanja podataka i upravljanja lokalnim stanicama. Tako su se poeli menjati i korisnici SCADA sistema. Industrije tipa elektrinih postrojenja su zadrale centralizovanu filozofiju. Meutim, kompanije za proizvodnju nafte i gasa su prele na vie decentralizovan nain, vraajui kontrolu u ruke operatera specijalista. To je dovelo do novog trenda meu programerima SCADA sistema. Dok su aktuelni sistemi nagiljali ka programiranju logike za PLC lociran na udaljenim stanicama, razvijan je novi metod vraanja koda pod kontrolu centralne jedinice.

Od samog poetka u ezdesetim, SCADA je shvaena kao sistem iji su glavni interes bili ulazi i izlazi sa udaljenih terminalnih jedinica (Remote Terminal Units - RTU). U ranim sedamdesetim je razvijen DCS (Distributed Control System). ISA S5.1 standard definie DCS kao sistem koji se iako funkcionalno integrisan, sastoji od podsistema koji mogu biti fiziki razdvojeni i udaljeni jedan od drugog. DCS je prvobitno razvijen prema potrebama velikih preduzea i procesnih postrojenja koji su zahtevali znatnu koliinu analognog upravljanja. o Osnovne razlike izmeu SCADA sistema i DCS-a su: o Istorijski gledano, DCS koristi programabilni jeziki kontroler, a SCADA koristi udaljene terminalne jedinice (RTU). o PLC poseduje vei nivo inteligencije od RTU-a. o Za razliku od RTU-a, PLC je u mogunosti da kontrolie stanice bez direkcija od strane mastera. Linija izmeu ova dva sistema je znatno izbledela u kasnim devedesetim. SCADA sistemi su posedovali sposobnosti DCS-a i DCS je posedovao sposobnosti SCADA sistema. Sistemi su, jednostavno, prilagoeni operacijama kojima upravljaju. Sistemi instalirani u sedamdesetim i osamdesetim se danas obino zovu Sistemi Dinosaurusi. Bili su veliki, bili su skupi i vladali su planetom. Svi ovi sistemi su proizvoeni i instalirani od strane jedne kompanije koja je bila odgovorna za totalnu manipulaciju sistema. Te kompanije su imale svoju liniju opreme (dizajniranu i proizvedenu in-house) i softver. One su obino bile odgovorne za inenjering, konfiguraciju, komunikacijsku mreu, instalaciju i komisiju. Protokoli izmeu RTU-a i glavne stanice su bili u privatnom vlasnitvu, kao to je bio i softver u baznoj stanici i ee hardver u baznoj stanici. Za vee sisteme centralna stanica je bila minikompjuter i vrua rezerva koji su razgovarali kroz raznovrsne privatne ureaje sa komunikacijskom mreom. Preorijentisan sistem je specifino planiran da glatko zameni kompjutere, komunikacijsku opremu i periferne ureaje. Softver je takoe pisan da komunicira sa RTU-ovima istih kompanija i da u potpunosti iskoristi sve karakteristike. Sistem komunikacija

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA je bio obezbeen od strane prodavca. Bio je izabran da odgovara RTU-u i tehnologiji glavne stanice. Komuniciranje je bilo tipino putem kopnenih linija ili putem UHF radija. Brzina se kretala izmeu 300 i 1200 bps (bita po sekundi). Udaljene terminalne jedinice (RTU-ovi) su bile dizajnirane i proizvoene od strane prodavca tako da odgovaraju nainu komunikacije i sposobnostima glavne stanice. Udaljene terminalne jedinice su proizvoene od strane iste kompanije koja je davala (i pisala) softver za baznu stanicu i komunikacijsku opremu. Mnogi korisnici su bili veoma sreni u danima dinosaurusa. Sistem je bio dobro razumljiv, generalno je radio dobro i imao je karakteristike kao to je vrua rezerva koje su radile bolje nego sledei sistemi. Veina ovih sistema su bili predvidljivi. Kada doe do bilo kog problema bio je potreban dobavlja da ga rei. Obuavanje o sistemu je bilo obezbeeno u vidu standardnih kurseva od strane dobavljaa. Postojao je jedan set prirunika. Iako su ovi sistemi radili dobro i bili visoko potovani pritisak za promene je doao iz nekoliko faktora: Korisnik je bio taoc prodavca bilo je finansijski i operativno nepraktino totalno se odrei Sistema A za Sistem B. Pojedincu je bilo nedostupno znanje o tome ta sve moe dobavljaev sistem ako Sistem A nije mogao neto to je mogao Sistem B nije postojao lak nain da se postignu sposobnosti Sistema B osim prelaska na Sistem B.

Dananji sistemi Dananji sistemi jo zadravaju zavetanje od dinosaurusa. Poteno je rei da je veina SCADA sistema u ovom trenutku u stanju tranzicije od ranijih sistema do mnogo otvorenijih sistema sa viestrukim dobavljaima i pruaima usluga. Veina sistema se sastoji od brojnih komponenti varirajuih funkcionalnosti i starosti. Sistemi danas su rezultat nove arhitekture glavne stanice ili sistema komunikacija nametnutih na prethodni sistem. Postoji jak pomak ka otvorenim standardima i elja da se preuzme prednost tehnolokog napretka koju zavetani sistemi dinosaurusi nisu bili sposobni da inkorporiu. Plan je da se eventualno doe do fleksibilne arhitekture glavne stanice korienjem otvorenih protokola za komunikaciju sa RTU koji se mogu birati od razliitih dobavljaa. U naginjanju da se postignu otvoreni standardi mnogi SCADA korisnici su otkrili da to i nije tako lako kao to se mislilo. Postoji problem inkorporacije vlasnikih standarda zavetanih sistema. Otvoreni standardi imaju razliite stepene prihvatanja i uspenosti. U komunikaciji izmeu mastera i RTU-a postoji rat izmeu DNP3 i IEC standarda. Ponekad ak i veliki novi standard koji je promovisan kao reenje za sve (UCA2) nestaje sam od sebe. Budunost Ima nekoliko stvari koje se slobodno mogu predvideti da e se dogoditi dominacija IP baziranih komunikacija, sadraj zavetanih sistema, i vea povezanost sa drugim procesima i sistemima. Sistemi e i dalje morati da izlaze na kraj sa raznovrsnou komunikacionih protokola od zavetanih protokola prolosti (C2025, HDLC, PDOS), do konkuriuih protokola sadanjosti (DNP3, IEC870 i tako dalje), koji pokuavaju da se standardizuju u budunosti. SCADA Podsistemi Pri realizaciji nadzorno-upravljakih sistema primenom SCADA softvera pretpostavlja se da postoji postrojenje sa prateom mernom opremom i izvrnim organima, da je data tehnoloka ema i opis postrojenja, kao i elektro projekat na nivou postrojenja. Tada se SCADA softver projektuje tako da omogui jednostavno specificiranje svih elemenata sistema, kao i jednostavno projektovanje operaterskog interfejsa i dispeerskih stanica. Pri tome se mora specificirati nain komunikacije, vorovi u mrei, vreme skeniranja pojedinih stanica ili pojedinih signala u stanici, kao i skup (bazu) podataka koji se prate i obrauju. Iako SCADA softvere razvijaju razliiti proizvoai iz analize dostupnih sistema mogu se uoiti slinosti u njihovoj arhitekturi. Takoe se moe primetiti postojanje slinih podsistema prikazanih na slici 5 kao to su:

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA 1. Podsistem za definisanje veliina u kome se definiu veliine i njihove osobine kao to su gornja i donja granica vrednosti veliine, vreme oitavanja, itd. Ulazne veliine predstavljaju vrednosti izmerenih fizikih veliina iz procesa, a izlazne veliine vrednosti koje se alju ka upravljakim ureajima. esto se mogu definisati i memorijske veliine (koje slue za proraune) i sistemske veliine koje su specifine za upotrebljeni program. 2. Podsistem za alarme koji slui za definisanje i prikaz alarmnih stanja u sistemu. Alarmna stanja mogu predstavljati nedozvoljenu ili kritinu vrednost veliine kao i nedozvoljenu akciju ili komandu operatera. Svaki alarm ima svoje osobine kao to su nivo ozbiljnosti alarma, mesto nastanka, kategorija, poruka koja se vezuje za alarm i slino. Podsistem za alarme omoguuje promenu stanja alarma putem operacije potvrde i brisanja.

3. Podsistem za prikaz trendova u kome se prikazuju poslednje promene vrednosti veliina (trendovi u realnom vremenu) i istorijat promene vrednosti veliina u toku dueg vremenskog perioda (histogrami). Dobro osmiljeni podsistemi za prikaz trendova omoguuju i uporedni prikaz vie veliina kao i arhiviranje dijagrama. 4. U podsistemu za izvetaje se formiraju izvetaji o promenama vrednosti veliina, alarmima, akcijama operatera i ostalim aspektima rada postrojenja. 5. Grafiki podsistem prikazuje stanje postrojenja u obliku koji je najpregledniji za oveka (operatera) kako bi on mogao pravovremeno odreagovati na promenu stanja sistema. Osnovna ideja je da se letiminim pogledom na ekran uoe nepravilnosti u radu postrojenja, da bi se brzo reagovalo i spreilo neeljeno ponaanje. Vrednosti veliina se najee prikazuju u obliku brojeva ili dinamikih slika, ime se olakava uoavanje promena na slici. Pored prikaza stanja sistema grafiki podsistem treba da omogui izvravanje neke akcije od strane operatera. Na primer klikom mia na neki objekat moe se pokrenuti izvravanje nekog ranije definisanog makroa ili skripte. U veini dostupnih sistema omogueno je pisanje makroa u VBA (Visual Basic for Application) programskom jeziku koji se odlikuje jednostavnom sintaksom. 6. Komunikacioni podsistem omoguuje povezivanje SCADA sistema sa fizikim ureajima koji vre neposredan nadzor i upravljanje (PLC). 7. Podsistem za pristup bazama podataka omoguuje trajno uvanje i pregled podataka u relacionim bazama podataka. Ranija reenja su beleila podatke u datoteke u nestandardnom obliku. Novija reenja koriste neki od standardnih naina arhiviranja podataka koji omoguuju korisniku lak pristup podacima kao i pristup podacima iz drugih softverskih sistema. Na Microsoft Windows operativnim sistemima esto se koristi ODBC (Open Database Connectivity) i neto savremenija ADO (ActiveX Data Object) tehnologija. Upotreba ovih tehnologija omoguuje laku pretragu podataka kao i formiranje izvetaja pomou SQL (Structured Query Language) jezika.

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA

Grafika

Trendovi

Alarmi

Veliine

Izvetaji

Mreni podsistem

Komunikacija DBMS Ureaji

Recepti

Slika 3: Podsistemi SCADA sistema

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA

Siemens Scada WinCC flexible

Siemens nudi Scada sistem pod nazivom WinCC flexible. On moe da se izvrava na razliim ureajima kao to su standardni personalni raunari, industrijski raunari, touch paneli. Prvi korak u stvaranju projekta je odabir ureaja na kome e se kreirani HMI softver izvravati. WinCC flexible nudi irok spektar operatorskih panela, koji se pomou njega mogu programirati. Za potrebe izrade ovog projekta, kao radna operatorska stanica korien je PC raunar. Napominje se da je za korienje PC raunara kao radne stanice neophodno instalirati Advanced verziju paketa (Slika 4).

Slika 4. Izbor radne stanice Radni prostor okruenja sastoji se iz nekoliko glavnih okvira (slika 4): Project prozor sadri sistematski popis svih vanijih svojstava i funkcionalnosti paketa. Takoe omoguava brz i jednostavan pristup eljenim editorima, podeavanjima i sl. Work area tj. radni prostor prostor za kreiranje grafikog interefejsa, kao i pregled editora. Tools prozor sa grafikim alatima potrebnim za izradu interfejsa Najvaniji editori u oviru ovog prozora su: Screens editor sadri komande za dodavanje novih radnih ekrana u projekat, kao i pozivanje i izmenu postojeih Tags editor baze podataka sa promenljivima koje predstavaljaju sliku procesa. Razlikuju se promenljive (tags) koje dolaze iz spoljnog okruenja tj. direktno iz procesa, i promenljive koje su lokalne tj. interne Connections editor za difinisanje i uspostavljanje veza sa spoljanjim ureajima sa kojih se oitavaju podaci, najee su to PLC-ovi. Postoje drajveri za sve komercijalno zastupljenije ureaje, pa je time konfigurisanje i uspostavljanje veze u veoj meri olakano Analog alarms editor za definisanje i podeavanje svojstava analognih alarma Descrete alarms editor za definisanje i podeavanje svojstava digitalnih alarma Data logs editor za definisanje i podeavanje logova sa podacima. Podatke je mogue uvati u tekstualnoj datoteci ili zapisivati u bazu podataka Alarm logs isto kao i prethodni, samo to se odnosi iskljuivo na zapis i uvanje alarmnih stanja

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA Scripts editor za pisanje programskih skripti u Visual Basicu

Slika 5. Radno okruenje WinCC flexible 2005 Komunikacija sa spoljnim ureajima moe da se podesi u odeljku Communication, u editoru Connections (drajver: SIMATIC S7-300/400; fizika veza sa PLC-om ostvarena je preko USBMPI/DP kabla - parametri MPI komunikacije: brzina prenosa podataka (Baud rate, 187.5 Kbit/s), profil MPI, adresa HMI ureaja, u ovom sluaju PC-a 1, a adresa PLC-a 2.

Slika 6. Podeavanje komunikacije sa PLC-om

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA Pokretanjem WinCC flexible 2005 Advanced aplikacije, sa Project/New Project with Project Wizard (uz izbor adekvatne rezolucije ekrana...) najlake se dobija osnovni izgled aplikacije (slika 6). Primer povezivanja PLC-a S7-314C sa Scadom Wincc Flexibile Hardver: Prekida: drugi IO modul, prvi ulaz (prespaja pin 1 i 2) Potenciometar: prvi IO modul, prvi ulaz (pin 2), (0-10V!)

10

Softver: Otvaranjem projekta u Simatic Manageru, dobija se osnovni prozor u ijem desnom delu se sa Insert NewObject postavlja nova Simatic 300 Station, slika 7.

Slika 7. Postavljanje nove Simatic 300 Stanice Dvoklikom na navedenu stanicu, otvara se prozor za hardversko konfigurisanje u kome se sa Insert Object prvo postavlja ina, na koju se iz desnog dela prozora postavlja sam PLC: CPU 314-C2-DP, kao na slici 8.

Slika 8. Postavljanje odgovarajueg PLC-a S7-300 na inu

10

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA Pokretanjem WinCC flexible 2005 Advanced aplikacije, sa Project/New Project with Project Wizard (uz izbor adekvatne rezolucije ekrana...) najlake se dobija osnovni izgled aplikacije. Napravljena Scada se integrie u Simatic Step 7 program (program za PLC) sa opcijom Project/Integrate in Step 7.

11

Na nekoliko narednih slika dati su osnovni prozori napravljene Scade. Slika 9 prikazuje kako su definisani tagovi. Slike 10, 11, 12 definiu alarme: definisan je analogni alarm (aktivira se kada analogni ulaz pree neku vrednost), svrstan je u novo napravljenu klasu alarma, i definisan je alarmni log u kome e se zapisivati svaki dogaaj iz te klase alarma. Na slikama 1317 su pokazane neke od ostalih mogunosti aplikacije.

Slika 9. Editor tagova

Slika 10. Editor analognih alarma

Slika 11. Editor alarmnih klasa

Slika 12. Pravljenje istorije: data / alarm logs

11

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA

12

Slika 13. Prvi ekran - osnovno Na slici 13 je prikazano kako je mogue na najjednostavniji nain vizuelizovati digitalni i analogni ulaz sa PLC-a, kao i zadati neke vrednosti digitalnom i analognom izlazu na PLC-u.

Slika 14. Drugi ekran - grafiki prikaz Na slici 14 je prikazano kako je mogue numerike vrednosti sa PLC-a (koritene i na slici 13) povezati sa grafikim komponentama Scada sistema.

12

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA

13

Slika 15. Trei ekran - primena Na slici 15 je prikazano kako je mogue numerike vrednosti sa PLC-a (koritene i na slici 13) povezati sa sloenim grafikim komponentama Scada sistema.

Slika 16. etvrti ekran - trendovi Na slici 16 je prikazano kako je mogue prikazivati promene varijabli sa PLC-a na vremenskom dijagramu.

13

Industrijski sistemi i protokoli - SCADA

14

Slika 17. Peti ekran - alarmi Na slici 17 su prikazani razliiti alarmi, koji mogu biti arhivirani, i/ili potvreni, obrisani i od strane operatera. PLC program Posle konfigurisanja Scade sledi elementarni program za PLC.

Slika 18. Softverska organizacija PLC-a

Slika 19. PLC program

14