STRUKTURA ATOMA I PERODNI SISTEM ELEMENATA

RAZVOJ TEORIJE O STRUKTURI ATOMA

DA LI ATOMI IMAJU UNUTRANJU STRUKTURU?

RAZVOJ MODELA ATOMA Dalton daje atomsku strukturu materije (1805) Goldstien otkriva kanalne zrake (kasnije nazvani protoni) (1866) J.J. Thompson otkriva elektron (1897) (kanalni zraci) Thompsonov model atoma puding od ljiva E. Raderford otkriva atomsko jezgro i daje planetarni model atoma (1910) Borov model atoma (1913) Talasno- mehaniki model atoma Hajzenbergov princip neodreenosti (1925) redinger daje talasnu mehaniku (1926) Dirak integrie prethodna dva modela (1926) edvik otkriva neutron (1932)

OTKRIE ELEKTRONA

Tompsonov model atoma puding od ljiva

RADIOAKTIVNOST

RADEFORDOV EKSPERIMENT OTKRIE ATOMSKOG JEZGRA

JEZGRO ATOMA

ODNOS PRENIKA ATOMA I JEZGRA ATOMA

RADEFORDOV PLANETARNI MODEL ATOMA

MODEL ATOMA SA JEZGROM

Masa (g) Proton Neutron Elektron 1.67262 x 10-24 1.67493 x 10-24 0.00091 x 10-24

Masa(amu) 1.0073 1.0087 0.00055

Naboj +1 0 -1

NEDOSTACI PLANETARNOG MODELA

Nestabilnost atoma Nemogunost tumaenja linijskih spektara atoma

BOROV MODEL ATOMA

Niels Bohr daje svoj model atoma na osnovu: Kvantne teorije Linijskih spektara atoma injenice da su atomi stabilni

Emisioni spektar

Linijski spektri Na i H

Energija je kvantizovana
Energija zraenja se moe emitovati ili apsorbovati samo kao celobrojni umnoak odreenog majmanjeg kvantuma energije, kvanta, koji je za svaku frekvencu razliit i njoj proporcionalan. E = h h = 6,6256 10-34 Js E = nh

BOROVI POSTULATI 1. Elektron krui oko jezgra atoma po odreenim, doputenim, putanjama a da pri tome ne emituje energiju. To je stacionarno stanje. Najnia od tih putanja je osnovno ili normalno stanje atoma. 2. Apsorpcija i emitovanje energije od strane atoma se deava samo prilikom skoka elektrona sa jedne doputene putanje na drugu. E2 E1 = h

BOROV MODEL ATOMA

NEDOSTACI BOROVOG MODELA ATOMA Pokazao je dobre rezultate samo kod atoma vodonika Kod atoma sa vie od jednog elektrona nije dao dobre rezultate

KVANTNO-MEHANIKI MODEL ATOMA

Hajzenbergov princip neodreenosti Dvojna priroda materije: talas korpuskula (de Brolji) Nemogue je istovremeno tano ustanoviti brzinu i poloaj elektrona u prostoru. p x = h

POSLEDICE PRINCIPA NEODREENOSTI

Elektronu u atomu se ne moe pripisati odreena putanja Elektron je u prostoru rasporeen izmeu jezgra i beskonanosti Umesto putanje imamo verovatnou nalaenja elektrona

Orbitala je prostor oko jezgra atoma gde je najvea verovatnoa nalaenja elektrona (oko 90%)

TALASNA JEDNAINA ELEKTRONA

redingerova jednaina Obuhvata talasnu i korpuskularnu prirodu elektrona Sloena jednaina Talasna funkcija opisuje kretanje elektrona i verovatnou nalaenja

Opta talasna funkcija za H

n,l.m = N R n,l (r) l,m x ; y ; z r r r

zadana verovatnoca nalazenja elektrona

verovatnoca nalazenja elektrona na rastojanju r od jezgra

odredjuje deo prostora (koordinate x, y i z) gde je verovatnova nalazenja elektrona jednaka unapred zadanoj verovatnoci

KVANTNI BROJEVI Proizilaze iz reenja talasne funkcije Kvantni brojevi daju optu lokaciju elektrona u atomu i opti oblik orbitala u kojima se nalaze Po redingeru imamo tri kvantna broja Glavni kvantni broj n Sporedni kvantni broj l Magnetni kvantni broj ml

SPIN
Dirak i Pauli kasnije uvode i etvrti kvantni broj spinski kvantni broj Ovaj kvantni broj definie obrtanje elektrona oko sopstvene ose u orbitali

GLAVNI KVANTNI BROJ - n Odreuje energetski nivo u kome se nalaze elektroni Odreuje rastojanje od jezgra gde je najvea verovatnoa nalaenja elektrona Ima vrednosti n = 1,2,3,4,5,6,7......

SPOREDNI KVANTNI BROJ - l

Definie energetske podnivoe u okviru glavnog energetskog nivoa Definie opte oblike orbitala Ima vrednosti od 0 do n 1 Na primer, za n = 2 l = 0,1 Slovne oznake za sporedni kvantni broj:

Vrednosti l Slovne oznake Tip orbitale

0 s

1 p

2 d

3 f

MAGNETNI KVANTNI BROJ - ml Opisuje trodimenzionalnu orjentaciju orbitala Ima sve celobrojne vrednosti od l do +l - l,...-2, -1, 0, +1, +2,...+l Na primer, ako je l = 0 ml = 0 ako je l = 1 ml = -1, 0, +1

MAGNETNI KVANTNI BROJ - ml

Orbitale, ljuske i podljuske

Orbitale sa istom vrednou n pripadaju istom energetskom nivou (ljusci) Orbitale sa istom vrednou l pripadaju istom podnivou (podljusci)

s orbitale
Vrednost l = 0 Imaju oblik lopte (sfere) Prenik sfere raste sa porastom vrednosti n

p orbitale Vrednost l = 1 Imaju dva renja i vor izmeu njih

d orbitale
Vrednost l = 2 etiri od pet orbitala imaju po etiri renja a peta podsea na p orbitalu sa evrekom oko centra

Energije orbitala

Elektronske konfiguracije Popunjavanje atomskih orbitala Pravila

Neophodan je kvantni broj spina Paulijev princip iskljuenja Princip najmanje energije Hundovo pravilo

Pisanje elektronskih konfiguracija

vrednost n

1s1

broj elektrona u podnivou podnivo

Li
1s 2s

Orbitalni dijagrami Svaki kvadrat predstavlja jednu orbitalu Strelice predstavljaju elektrone Smer strelice predstavlja spin elektrona

Paulijev princip iskljuenja

U istom atomu dva elektrona ne mogu imati iste vrednosti energije Odnosno, dva elektrona u atomu ne mogu imati sva etiri ista kvantna broja U jednoj orbitali se mogu nai najvie dva elektrona koji se razlikuju po spinu

Adrese elektrona

Hundovo pravilo
Elektroni u podnivou zauzimaju maksimalni broj orbitala Elektroni popunjavaju podnivo tako da se dobije maksimalni sumarni spin

NE DA

PRINCIP NAJMANJE ENERGIJE Energije orbitala u vieelektronskim atomima

Energije orbitala u vieelektronskim atomima

Energije orbitala u vieelektronskim atomima

Energije orbitala u vieelektronskim atomima

REDOSLED POPUNJAVANJA ORBITALA

PERIODNI SISTEM I ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA ATOMA POPUNJAVANJE ORBITALA

PERIODNI SISTEM I ELEKTRONSKA STRUKTURA ATOMA

PLEMENITI GASOVI
Elektronska konfiguracija 1s2 1s2 2s22p6 1s2 2s22p6 3s23p6 1s2 2s22p6 3s23p6 4s23d104p6 1s2 2s22p6 3s23p6 4s23d104p6 5s24d105p6 1s2 2s22p6 3s23p6 4s23d104p6 5s24d105p6 6s24f14 5d106p6 Broj elektrona Element 2 10 18 36 54 86 He Ne Ar Kr Xe Rn

Valencioni i unutranji elektroni

Valencioni elektroni Elektroni van popunjenih i zatvorenih nivoa (konfiguracija plemenitih gasova). Ovi elektroni uestvuju u hemijskim reakcijama. Unutranji elektroni Elektroni u popunjenim i zatvorenim nivoima. Ne uestvuju u hemijskim reakcijama.
Natrijum 11 elektrona Valencioni elektroni Unutranji elektroni Hlor 17 elektrona Valencioni elektroni Unutranji elektroni [Ne] 3s 1 --- jedan 1s 2 2s 2 2p 6 --- deset [Ne] 3s 2 3p 5---- sedam 1s 2 2s 2 2p 6 --- deset

Valentni elektroni Si

Valentni elektroni Se

Utvrivanje broja nesparenih elektrona

Primena Hundovog pravila

Elektronska konfiguracija iz periodnog sistema

Blokovi u periodnom sistemu

ns2np2

ns2np3

ns2np1

ns2

4f 5f

d5

d10

d1

ns2np4

ns2np5

ns2np6

ns1

Svi elementi jedne grupe u periodnom sistemu imaju istu elektronsku konfiguraciju

Periodinost promene nekih svojstava elemenata u periodnom sistemu

Pravilnost i periodinost izmene elektronskih konfiguracija valencionih elektrona u periodi uslovljava i pravilnost u izmeni svojstava elemenata Pravilnost u izmeni svojstava je zapaena pre otkria strukture aroma Slinost elektronskih konfiguracija u grupi uslovljava i slinost svojstava elemenata (takoe vai prethodna stavka)

Veliki broj svojstava elemenata se periodino menja u periodnom sistemu Veliina atoma Energija jonizacije Taka topljenja Gustina Atomska zapremina Elektronski afinitet Metalni karakter ......

Energija jonizacije Energija jonizacije (ili jonizacioni potencijal) je energija koju je potrebno dovesti jednom molu atoma ili jona u gasovitom stanju da bi se odstranio jedan mol elektrona. Mg(g) Mg+(g) + e- (prva E jonizacije) Mg+(g) Mg 2+(g) + e- (druga E jonizacije)

Promene energije jonizacije u periodnom sistemu

Promene energije jonizacije u periodnom sistemu

Promena veliine atoma

Elektronski afinitet
Atomi nekih elemenata primaju elektrone i grade anjone Elektronski afinitet je energija koji atom u gasovitom stanju prima ili otputa kada prima elektron i postaje anjon Cl(g) + e- Cl- (g) H = - 349 kJ/mol

Promene elektronskog afiniteta

Metalni karakter