ALKOHOLIZAM OPTI POJMOVI DEKLARACIJA

Deklaracija o mladima i alkoholu

2001. god.

Evropska Povelja o Alkoholu, usvojena od lanica drava 1995.- e godine, postavila je vodee principe i ciljeve radi pomaganja i zatite zdravlja i dobrobiti svih ljudi u Regionu. Ova Deklaracija ima za cilj da zatiti decu i omladinu od pritisaka da popiju alkohol i da smanje tetu koja im je nainjena neposredno ili posredno pomou alkohola. Deklaracija afirmie pet naela Evropske Povelje o Alkoholu:

Svi ljudi imaju pravo na porodicu, zajednicu i radni ivot zatienu od nezgoda, nasilja i drugih negativnih posledica potronje alkohola. Svi ljudi imaju pravo na valjanu i objektivnu obavetenost i obrazovanje, poevi rano u ivotu, o posledicama potronje alkohola na zdravlje, porodicu i drutvo. Sva deca i mlade osobe imaju pravo na odrastanje u jednoj ivotnoj sredini, zatienoj od negativnih posledica potronje alkohola i, za mogui stepen, od reklamiranja alkoholnih pia. Svi ljudi sa rizinom ili tetnom potronjom alkohola, i lanovi njihovih porodica imaju pravo na pristupano leenje i negu. Svi ljudi koji ne ele upotrebljavati alkohol, ili koji to ne mogu iz zdravstvenih ili drugih razloga, imaju pravo na zatitu od pritisaka da popiju alkoholna pia, i da budu podrani u njihovom ponaanju ne-pijenja.

DEFINICIJA

Definicija alkoholizma i alkoholiara

Definicija Potkomiteta za pitanja alkoholizma Svetske zdravstvene organizacije, doneta 1951.- e godine, glasi: "Alkoholiarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i ija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duevne poremeaje ili takve pojave koje ukazuju na oteenja fizikog i psihikog zdravlja; poremeaje odnosa s drugim ljudima i

pogoranje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja. " Mnogi strunjaci smatraju da je ovo "socijalna definicija", te da ne naglaava dovoljno medicinske posledice konzumiranja alkohola, tj.da prenaglaava one socijalne.

Po Jellineku, da bi se neko stanje oznailo alkoholizmom, trebalo bi da ispunjava bar jedan od sledeih kriterijuma:
1. 2. 3. 4.

Psihiku i fiziku zavisnost Progresiju somatskih, psihijatrijskih i neurolokih komplikacija Gubitak kontrole nad piem Nemogunost apstinencije.

Navedeni inioci su i danas osnovni kliniki kriterijumi i nalaze se u svim savremenim klasifikacijama.

U klinikoj upotrebi se nalazi medicinska definicija (Despotovi): Alkoholizam je hronina, progresivna bolest, recidivantnog karaktera, koju karakterie elja za pijenjem alkoholnih pia u cilju postizanja zadovoljstva. U razvojnoj fazi bolesti obavezno nastaju telesna i duevna oteenja, koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja alkohola. Progresivna deterioracija linosti je glavna karakteristika ove bolesti. U nemedicinskim strukama je aktuelna ekoloka definicija, bihejvioralni model, prema kojem: Alkoholizam je stil ivota, rizian oblik ivljenja, posledica ekolokih odnosa u drutvu. (Hudolin)

Prema psihoanalitikom pristupu (Abraham): Alkoholizam je nain beanja od realnosti i sredstvo za zadovoljstva bez truda.

Mihaljevi kae:

"Alkoholizam je socijalno medicinska bolest zavisnosti koja nastaje dugotrajnim i prekomernim pijenjem, te dovodi do zdravstvenih, porodinih i irih drutvenih problema. Alkoholiar je ona osoba koja prekomerno konzumira alkoholna pia dui niz godina, tako da joj je pijenje postalo sastavni deo ivota i ponaanja."

Prema alkohologu dr Gaiu: Svako ponovljeno pijenje bez obzira na koliinu i uestalost, koje stvara odredjene probleme i tekoe (zdravstvene i/ili socijalne), znak je alkoholizma i zahteva strunu pomo.
ISTORIJSKI PRIKAZ

Kratak istorijski prikaz alkohola i alkoholizma

Alkohol je bio prisutan na Zemlji mnogo ranije nego to su se pojavili prvi ljudi. Razvio se pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajui elije biljaka proizvele alkohol. Ljudi su poeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina. Pronaeni su ostaci grnarije iz ovog vremena, u ijim porama su arheolozi pronali ostatke piva i vina. Neka stoarska plemena u Aziji su pravili alkoholna pia od kobiljeg mleka koje su ostavljali da prevri. Medovinu su pravili Grci i Rimljani. U Indiji i Africi jo u davna vremena vino se pravilo od palme. Vinova loza je iz svoje postojbine, juno od Kaspijskog Jezera preko Male Azije prenesena u Grku, a odatle po itavom svetu. Neki narodi, meu kojima Rimljani i Grci imali su i svoga Boga Vina. Stari narodi su verovali da su alkoholna pia proizvodi bogova ili od boga data, te da im mogu pomoi u borbi s nepoznatim silama, nedaama i bolestima. U starim pisanim dokumentima vide se zapisi o upotrebi vina, piva, i drugih alkoholnih pia. Pored proizvodnje vina i piva, bila je rairena i fermentacija mleka, kao i fermentacija meda. Meali su razne vrste pia. Zato su vino i pivo bili slatki, tamne boje i sa puno taloga. Iz trihiljadite godine pre n. e. dokumenti naeni u Mezopotamiji (dananjem Iranu) govore da se alkohol nalazio na listi ivotnih potreba uz ostalu hranu. U Egiptu 2700-1200 godine pre n. e. pivo je bio vaan deo dijete. Faraonima je zabranjena konzumacija svakog alkoholnog pia.

Rani pisani dokumenti o pivu sadre: komercijalne poruke o alkoholnim piima, upozoravaju mlade osobe da ne preteraju u pijenju, kao i niz zabrana u vezi upotrebe alkohola. Najraniji poznati pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Babilona (2000 godina pre n. e.). Tu je regulisana prodaja piva i vina, postavljeni standardi za meru, zatita onih koji konzumiraju alkohol i odgovornost onih koji prodaju alkohol. Arheoloka istraivanja u Kini nam sugeriu da su vino i pivo bili upotrebljavani u religijskim ceremonijama. Jedini delovi sveta u kojima se alkohol nije intenzivno upotrebljavao su SevernaAmerika i Okeanija. Oni nisu imali alkoholna pia sve dok nisu doli u kontakt sa evropskim kolonizatorima. U Sparti, pre 3000 godina, prema naredbi kralja, pijancima su odsecane noge. Rimska drava je svojim zakonima posebno zabranjivala pijenje ljudima mlaim od 30 godina, jer se smatralo da su te godine najvanije za stvaranje porodice i potpuno fiziko i intelektualno sazrevanje. U Grkoj i Rimu alkohol je odigrao vanu ulogu u medicinske i religijske svrhe. Hipokrat, jedan od najznaajnijih lenika starih Grka, zagovarao je lekovito delovanje vina. Meutim, on je pisao '' Pijanstvo je umiljeno, samovoljno izazivanje ludila ''. U Grkoj i Rimu jae opijanje je bio deo religijskih orgija posveenih Dionisu i Bahusu. Interesantno je da su Rimljani alkoholiare smatrali bolesnim ljudima. Alkohol je odigrao vanu ulogu meu Jevrejima i Hrianima. Mojsije zabranjuje upotrebu alkohola. Isus je izabrao vino da simbolizuje Njegovu krv. Muhamed zabranjuje upotrebu alkohola. Juni Sloveni su znali za pivo jo u svojoj prapostojbini, dok su vinovu lozu, a sa njom i vino, upoznali tek dolaskom na Balkan. Najstariji pisani trag o alkoholnim piima kod Srba nalazi se u jednom pismu kralja Vladislava (vladao od 1233 do 1242 godine) i odnosi se na pravno regulisanje obaveznog predavanja hmelja potrebnog za proizvodnju piva. Osim piva i vina bila je rairena i proizvodnja medovine. Upotreba rujnog vina zabeleena je u mnogim narodnim pesmama. A Kraljevi Marko ima vrlo nezgodnu narav kada pretera u piu.

Poraz srpske vojske u Marikoj bici 1371. godine je pripisana opijanju srpskih vojnika no uoi bitke. Proizvodnja rakije kod Srba poinje tek sa dolaskom Turaka. Rakija se brzo rairila u narodu i potpuno potisnula proizvodnju piva. U narednih nekoliko vekova Srbija je postala zemlja sa najveim brojem stabala ljiva, a proizvodnja ljivovice neprestano je rasla. U Duanovom zakoniku je jedan lan posveen kanjavanju alkoholiara. Sve do 8. stolea, kada su arapski lenici otkrili destilaciju i dobiveni destilat nazvali ''al- kohol'' alkoholna pia dobijala su se prirodnom fermentacijom, vrenjem mleka, voa i pojedinih itarica. ist alkohol je proizveden 600 godina kasnije, kada je 1400 god benediktanac Bazilus Valentinus destilacijom dobio ist alkohol i nazvao ga ''spiritus vini'', i kasnije dobio iroku primenu u medicini. Vano je spomenuti i to da istorija belei mnoge sluajeve bitaka dobijenih zahvaljujui tome to je protivnika vojska bila pod uticajem alkohola. Dok u istoriji pomorstva upotreba alkohola ima posebno mesto, razloga za to je bilo vie. Tako npr. zbog ustajale i nezdrave vode, koja se uvala u drvenim bavama, cele posade su stradavale od zaraznih bolesti, te su zato pili estoka pia da bi spreili zaraze ili ublaili smetnje. Pilo se i zbog vremenskih nepogda, npr. hladnoe, iako je to izazivao suprotan efekat. Takoe se mislilo da alkohol lei ili spreava bolest pod imenom skorbut (nedostatak vitamina ''C'' ) i neke druge bolesti. Tokom 1500. godine iz Rusije se tehnologija destilovanja rairila Evropom, i jeftina vodka i din su proizvedeni masovno. Problem prekomernog pijenja alkohola poznat je jo u srednjem veku, pa da bi se on suzbio i tada su morali postojati zakoni za dela uinjena u stanju pijanstva. Tokom urbanizacije i industrijalizacije problemi izazvani alkoholom su narasli do ogromnih razmera. Zbog toga su drave uvele razne zabrane i takse. Sve je to u prvoj polovini 19. veka u mnogim zemljama dovelo do prohibicije. Zbog prohibicije se razvila ilegalna proizvodnja alkohola loeg kvaliteta, i razgranao se organizovani kriminal. Industrijskom proizvodnjom alkoholizam se naroito proirio u rudarskim sredinama i buduim industrijskim centrima, zbog ega se krajem 19.-og i poetkom 20.-og stolea poinju formirati trezvenjaka drutva. U rudarskom naselju Vare ve 1860. godine, dakle u tursko doba, osnovano je Drutvo trezveno, koje je neprekidno delovalo 18 godina.

U nae vreme veina zemalja ima aktivnu politiku prema alkoholu, trudei se da minimiziraju uinak alkohola limitirajui konzumaciju sa pravilima, taksama, tretmanom i prevencijom.
DRUTVENI STATUS

Drutveni status alkoholiara i leenog alkoholiara

Zbog ogromnih profita koje izvlae iz prodaje alkoholnih pia i drava i alkoholna industrija, savremenim drutvima nije uistinu stalo do temeljne socijalne kontrole i kontrolisanja pijenja. Pre bi se moglo tvrditi suprotno. To se vidi po vrlo monom propagandnom aparatu u veini visokoindustrijalizovanih zemalja koje alkoholna pia reklamiraju kao najbre i najefikasnije sredstvo individualnog i grupnog oputanja i uivanja, to doprinosi izrazito hedonistikom, dakle morbogenom pijenju prilikom poseivanja sve raznovrsnijih, a sadrajno sve praznijih masovnih zabava. Klasina predstava javnog mnjenja o socijalnom i psiholokom profilu alkoholiara, prvenstveno ukljuuje stereotip o alkoholiaru kao oveku bez doma i porodice, nezaposlenom, sa loim finansijsko stambenim uslovima, nepouzdanom, prevrtljivom i moralno degradiranom. Ta slika nije tana, jer su veina naih alkoholiara u braku i imaju kakvo takvo zaposlenje. ovek je drutveno bie ukljueno u jedan sistem, u jedan permanentni tok komunikacija. Njegove relacije i asimilacija s okolinom su deo njegovog bitisanja. Ta ovekova sredina na koju se on stalno oslanja, vri snaan uticaj na njegov ivot, ponaanje i egzistenciju; uestvuje u kreiranju mnogih njegovih stavova, obrazaca i normi ponaanja. Posebno se ne smeju zanemariti realni odnosi alkoholiara sa njegovom okolinom, jer stav okoline ima izvanredan znaaj za ponaanje pojedinaca i grupa. Uspenost u obavljanju drutvenih uloga dovodi do odgovarajueg drutvenog ugleda, drutvenog poloaja i materijalnog poloaja, kako alkoholiara, tako i njegove porodice. Smanjenje radne i drutvene efikasnosti alkoholiara dovodi do degradacije drutvenog poloaja koji zauzima, kao i materijalnog poloaja, jer on zavisi od radnih rezultata. Poto alkoholizam predstavlja dugotrajno psihosocijalno i zdravstveno stanje i posledice vezane za socijalni status su dugotrajne. Nastaje problem za problemom. Prvo njegovo zdravstveno stanje, drugo finansijsko, tree gubi poverenje, etvrto gubi radno mesto, razvodi se ili rastura brak. Alkoholiari se karakterno menjaju. Dok su ranije bili vredni radnici i dobri domaini u svojim porodicama, oni postepeno gube oseaj odgovornosti prema radu i porodinim obavezama. Sve vie potajno piju i svu panju koncentriu na to kako da ga obezbede. Drugovi koji sagledavaju njegov pad, sve vie ga naputaju. Drugove sa kojima pije i koji ele da dou, nee da prima njegova ena. Na taj

nain porodica alkoholiara godinama funkcionie usamljena i okruena utanjem i obostranim izbegavanjima. Gubljenje ranijeg ugleda i zaposlenja dovodi do izrazito moralne i socijalne degradacije obolelog. Tolerantnost okoline na opijanje je vrlo visoka. Tako, od unoenja malih doza alkohola do klinikih i telesnih znakova intoksikacije, protekne mnogo dragocenog vremena. Okolina kasno stupa na scenu svojim sistemom osuda i izolacija. Stav javnog mnjenja moe biti dvojak: a) javno mnjenje moe saaljevati alkoholiara i tako indukovati odnos saaljevanja kod ostalih lanova alkoholiareve porodice. b) javno mnjenje se moe osetiti ugroenim i formirati negativan stav osuivanja alkoholiara zbog svih prateih manifestacija alkoholizma. U oba navedena sluaja dolazi do omalovaavanja linosti alkoholiara. Poljoprivredni proizvoa je od pamtiveka generacijski uslovljen, jer su mu pili i pia proizvodili najstariji preci. On je postao rob tradicionalnog alkoholizma u porodici. On je nauen i od detinjstva ubeen u mnoga korisna svojstva alkohola. Ta znanja i obiaje prenosi na druge. S druge strane, motivisan je da takve i sline stavove ima to vie ljudi kojima e ponuditi viak svojih proizvoda. Ranije, poljoprivredni proizvoa je veinom pio iz svog podruma. Sada skoro svako selo ima prodavnicu gde se mogu kupiti flairana pia. Kafane postaju sredita svih zbivanja, nuno svratite najveeg broja ljudi, mesto za zabavu, razonodu, razgovor i dogovor. Pijanstvo i alkoholizam su sve vie rasprostranjeni meu starakim domainstvima na selu, posebno meu udovicama. Oseanje drutvene i line nemoi, naputenosti, siromatva i brojna obolenja znatno se intenziviraju i komplikuju ako su udrueni sa pijanstvom ili alkoholizmom starih ljudi. Oni obino postaju socijalni sluajevi u uem znaenju tog pojma, potpuno zavisni od drutva. Udaljeni od ustanova i socijalne zatite ostaju briga ue socijalne sredine, a mnogi ee su preputeni sebi. Izrazito tolerantan, nedosledan i neadekvatan stav radne sredine presudno doprinosi odravanju velikog broja prealkoholiara u privredi. U radnoj sredini nisu ni pripremljeni ni edukovani da prepoznaju odbrambeni sistem alkoholiara, a jo manje da taj sistem identifikuju kao deo bolesnog procesa. Zato se prema prealkoholiarima zatitniki odnose i onda kada postane oigledno da na primer stalna zakanjavanja, brzo zamaranje, promena ritma rada, naputanje posla, itd. stoje u vezi sa ekscesivnim pijenjem. Lekari pri stanicama medicine rada veoma lako pravdaju prealkoholiarima i alkoholiarima krae ili due izostanke ne uputajui se u razloge. Industrijski lekari nerado prihvataju radnike koji imaju probleme s alkoholom, smatrajui da oni a priori izbegavaju radne obaveze, da su

dvolini, nedokuivi i agresivni. Lekari se nalaze pod snanim uticajem socijalnih ili institucionalizovanih predrasuda koje karakterie odbacivanje, nepoverenje, tipiziranje i diskriminovanje alkoholiara u drutvu uopte, te na rad se ovim pacijentima gledaju kao na nezahvalan, frustrirajui, Sizifov posao, to objanjava i njihovu neodlunost i otpor kad treba da se suoe sa ovom boleu. Dijagnozu alkoholizma ne upisuju ak ni onda kada je on oigledan po nizu somatskih manifestacija ili propratnih obolenja zbog negativne moralne konotacije koju ova bolest sa sobom nosi. Radna sredina otvoreno ili prikriveno tolerie ekscesivno pijenje godinama i sve posledice koje iz njega proizilaze. Rukovodioci preduzea nalaze se na samom izvoru problema i najpozvaniji su da im priu sasvim konkretno i odluno. esto meutim, kod pretpostavljenih postoji nezainteresovanost ili ak skeptino-ironian stav u odnosu na objektivne opasnosti koje postoje zbog prekomernog uzimanja alkohola. Tradicionalni je konformizam rukovodilaca i njihova elja da se ne zamere radnicima. Nekada je problem u tome to su i neki efovi nieg ili srednjeg ranga spremni da piju sa svojim radnicima, ali na alost u takvim sluajevima potpuno otpada funkcija radnikih kontrola i viih efova. Kada i doe do pokretanja disciplinskog postupka, on se, po pravilu, posle odugovlaenja zavrava minimalnim i neefikasnim kaznama. Tradicija da direktori imaju alkoholna pia u reprezentaciji ne olakava situaciju. Zakuske u toku poslovnih razgovora, poslovni rukovi i kokteli predstavljaju samo priliku i izgovor da bi se legalizovalo pijenje i tokom redovnog rada. Kako jo na mnogim mestima nije stvarno zaivelo nagraivanje prema radu, navika je da se ve teko propali ali jo neotkriveni alkoholiari godinama provlae na teret ostalih radnika, tj. za krajnje neefikasan rad dobijaju priblino iste plate kao i ostali, pa ak kao i najbolji radnici. To naravno stvara nezadovoljstvo zbog uravnilovke,ali kako neposredan rukovodilac ne zavisi od uinka svoje grupe, ve vie od toga koliko je ira baza zadovoljna njime, on nije zainteresovan da se upusti u ozbiljne probleme, pa se ide na zatakavanje problema. Radna sredina, ukljuujui medicinske i socijalno psiholoke slube, presudno doprinosi odravanju konstantno visokog broja prealkoholiara u naoj privredi, a posebno industriji, i reprodukciji enormno visokog procenta invalidnih alkoholiara. Sa napredovanjem alkoholizma i usled brojnih propratnih obolenja radni kapaciteti sistematski opadaju. Sa opadanjem radnih kapaciteta alkoholiara i tolerancija radne sredine prema njemu postaje sve manja. Radna organizacija jo nije prihvatila alkoholiara kao bolesnika, pa se od njega brani i spasava privremenim ili trajnim uklanjanjem, aljui ga u bolnicu, ili kad joj ve dozlogrdi, nastojei da ga poalje u penziju, odnosno otputa ga sa posla zbog nediscipline ili kakvih drugih prekraja na koje kod alkoholiara ne treba dugo ekati. Alkoholiar se javlja na leenje zbog tri razloga:

- zdravstvenog stanja, - uslovljavanja firme ili - uslovljavanja porodice. Cilj leenja je uspostavljanje novog zdravog modela ivljenja umesto ranijeg bolesnog alkoholiarskog modela. Taj novi model ivljenja podrazumeva promene na svim poljima: poboljanje fizikog i psihikog zdravlja, poboljanje porodinog funkcionisanja, poboljanje profesionalnog funkcionisanja, poboljanje ireg socijalnog funkcionisanja. Postoji niz optevaeih stavova koji su veoma nepovoljni za leenje alkoholiara. Tako, na primer, poznato je da su ljudi koji ne piju skoro pod istim pritiskom kao i oni koji su bolesni zbog pijenja. Uvreeni su socijalni stavovi da normalan ovek mora da pije. Onaj koji ne pije nije normalan. Posluenje gosta alkoholom smatra se najelementarnijom normom drutveno prihvaenog ponaanja. Neprosveenost, razne predrasude, tradicija i obiaji pijenja imaju veliko znaenje u irenju alkoholizma. Sve dok se ne pojave zdravstveni ili tei socioekonomski problemi vezani za alkoholizam, sve okolnosti ivota i rada upuuju na uzimanje alkohola u razliitim obiajnim i socijalnim situacijama, a katkad se to ini i u cilju sanacije bolesti i jaanja zdravlja. Zbog ovakvih socijalnih stavova leeni alkoholiar je pod neprekidnim pritiskom sredine. Sve je upereno protiv apstinencije. Reenje je stvaranje mikrosocijalnih sredina koje e usvojiti nove stavove ili ih bar podravati. To je mogue samo u socijalnim sredinama za koje je vanija apstinencija alkoholiara od vaeih socijalnih normi. To mogu biti socijalne mikro sredine u kojima ive roaci i prijatelji obolelog. U toku leenja porodina atmosfera se menja. lanovi porodice obraaju veu panju bolesniku. On probleme, koje ranije nije primeivao sada reava- brine o porodici i preuzima svoju ulogu u njoj i ostvaruje svoj autoritet u porodici. Postaje jasno da je porodica usamljena i izolovana. Prijatelji alkoholiara sa kojima je On delio sudbinu poslednjih godina, probaju da ga vrate u svoje drutvo, i ako ne uspeju, bee od njega. Stari prijatelji koji su napustili i njega i porodicu zbog njegovog pijenja, spremni su da se vrate. Meutim, staro drugarstvo se moe obnoviti jedino ako apstinent pone otvoreno da razgovara o svojoj bolesti, o alkoholizmu, i ako se ne ustruava kazati da ne dri alkohol u kui. Time e barijere biti sruene i porodica nee vie biti izolovana. Alkoholiar sa leenja dolazi kao verifikovani bolesnik, alkoholiar, skoro sa nekom vrstom socijalnog iga i ne retko sredina ga doekuje kao nekog ko je uhvaen u nekoj nedozvoljenoj radnji, u najmanju ruku kao slabia koji nije uspeo da se odupre alkoholizmu, pa ga primaju s podozrenjem i nevericom. Leenom alkoholiaru teko se poklanja poverenje i daju poslovi, ak i oni koje je radio dok se nije poeo leiti, tako da esto ispada da je na gorem glasu i teoj

poziciji alkoholiar koji je zapoeo leenje i etiketiran je kao alkoholiar, nego neki drugi radnik, takoe alkoholiar, koji jo nije leen i nije etiketiran. Ree se deava da leeni alkoholiar zloupotrebljava svoju apstinenciju, traei razne beneficije od radne organizacije kao nagradu u vidu bolovanja, banjskog leenja, stana, lakeg posla, itd. To nema nikakvog opravdanja ni osnova. Da li je radna organizacija voljna ili nije da primi i da zadri na radu alkoholiara koji je zavrio leenje, ili koji se jo lei- ako se leenje izvodi van bolnice, zavisi od mnogo faktora. Tako, ako je alkoholiar bio dobar radnik i dobar strunjak, i ako kao ovek i drug nije bio suvie asocijalan ili ak i antisocijalan u odnosu na svoje drugove na radnom mestu, onda su mu anse da ne bude iskljuen iz kolektiva znatne- i obratno. Ako dotinog ne prime nazad u kolektiv, onda su mu anse da nae drugo radno mesto veoma male, jer se preduzee informie na starom radnom mestu. Tu odmah saznaje da je teak alkoholiar i da nita ne valja na poslu. Tu mnogo pomae terapijska ekipa, naroito socijalni radnik, na iju intervenciju se radnik prima na posao. Seoski alkoholiar se tee odluuje na leenje. Najee dolazi na leenje u vrlo tekom stanju. Teko prihvata sramotu i ponienje da doe u bolnicu, jer e ga selo lako proglasiti seoskom ludom. Taj strah ga esto primorava da se tajno lei. Leeni alkoholiari imaju potrebu da budu prihvaeni na nov nain i ne ele da se njima manipulie. Tokom vremena apstinencija se uvrsti. Apstinent postaje potovan od svih, ak napreduje i na poslu. Leeni alkoholiar koji apstinira i radi, te se normalno ponaa, slui za uzor svima koji imaju izraene probleme zbog alkohola. Tako i porodica, a i firma neleenom alkoholiaru navode za primer dotinog apstinenta koji je bio teak alkoholiar, a sad je vredan i estit ovek, koji je napredovao u slubi i ija porodica je sretna i zadovoljna. Zbog toga neleeni alkoholiari pokuavaju da leenog na razne naine vrate u svoje redove, da ga posle ne mogu uzimati za primer kad ih budu nagovarali na leenje. Treznog, sreenog i vrednog leenog alkoholiara ljudi potuju i cene, naravno ako dobro radi i normalno se ponaa.
POJMOVI ALKOHOL

Alkohol

Re alkohol (al-gohlu) je arapskog porekla i pripisuje joj se vie znaenja: "vrlo fin" ili "onaj koji pali, ari". Alkoholi Alkoholi su sastavljeni od atoma karbona, hidrogena i oxigena. Oni svi sadre OH grupu. Prema mestu OH-grupe, alkoholi se dele na primarne, sekundarne i tercijalne. Nii alkoholi se dele na:

Metanol (CH3OH) je bezbojna, pitka tekuina. Metanol je vrlo otrovan i izaziva slepou i smrt. Moe se koristiti kao gorivo. Etanol (CH3CH2OH ili C2H5OH) je bezbojna tenost, laka od vode, karakteristinog mirisa. Dobija se vrenjem eera iz voa pomou gljivice kvasca. 2-propanol (izopropil-alkohol) ((CH3)2CHOH) je alkohol za dezinfekciju koji se kao 70 % -tna otopina upotrebljava zbog svojih antibakterijskih svojstava. Tioli - sumporovi analozi alkohola u kojima sumpor zamenjuje oxigen u funkcijskoj grupi (merkaptani). Smrad tvora delimino potie od tiola. Polioli spojevi koji sadre dve, tri ili vie hidroksilnih grupa, oznaavaju se sufiksima diol, -triol itd. 1,2-etandiol (etilen-glikol) - se upotrebljava kao antifriz.

Svi alkoholi (metanol, etanol, propanol, butanol) imaju psihoaktivno delovanje, ali alkoholna pia sadre samo etilni alkohol, etanol (C2H5OH). Alkohol Pod alkoholom se u obinom ivotu podrazumeva samo etil-alkohol (C2H5OH). Etanol je bistra i bezbojna tenost, laka od vode, karakteristinog mirisa. Dobija se vrenjem eera iz voa pomou gljivice kvasca. Tako se dobijaju sva alkoholna pia namenjena ljudskoj upotrebi. Najjaa alkoholna pia sadre oko 45 % alkohola. Ako ovek odjednom popije 500 ml istog etanola, moe umreti. Otrovno dejstvo alkoholnih pia potie od koncentracije etilnog alkohola u njima. etil-alkohol (C2H5OH) Upotrebljava se kao sredstvo za ekstrakciju, dezinfekciju, konzerviranje kao i za razblaivanje odnosno meanje sa drugim materijama. Slui i kao polazna sirovina za celi niz hemikalija. Metanol

U nekim alkoholnim piima prisutni su i drugi alkoholi kao to je metanol (CH3OH), ali u mnogo manjim koncentracijama. metanol (CH3OH) Metanol je vrlo otrovan alkohol. Zbog njegovog jednostavnog dobijanja i pristupane cene upotrebljavao se i za falsifikovanje alkoholnih pia. Poto je otrovan vano je da alkoholna pia sadravaju minimalnu koncentraciju metanola. U manjim koliinama on izaziva slepilo, a vea koliina od 25 gr, je smrtonosna. Razlog za njegovu otrovnost lei u tome to se metanol u organizmu pri sagorevanju pretvara u mravlju kiselinu koja razara vrlo osetljive nervne elije. Metilni alkohol se razgrauje znatno polaganije (oko 5 puta polaganije) u telu od etilnog alkohola, i ne oksidira potpuno u telu. Gotovo 50% metilnog alkohola izluuje se kroz bubrege i plua. Ako do intoksikacije doe uzimanjem samog metilnog alkohola, simptomi se mogu javiti tek nakon nekoliko sati, a nekad tek nakon jedan i vie dana. Simptomi trovanja metilnim alkoholom javljaju se u obliku jakih eludanih bolova, povraanja, smetnje vida sa proirenim nepominim zenicama, vrtoglavice, potekoa kod disanja, cijanoze, brzog i slabog pulsa, a nakon toga nastupa delirijum sa kolapsom. Osobe koje preive trovanje metilnim alkoholom, esto ostaju slepe itavog ivota. Rani poetni znak hroninog trovanja metilnim alkoholom je oteenje vidnog polja za pojedine boje. Ilegalni proizvoai alkoholnih pia, da bi poveali zaradu, esto deo obinog alkohola zamenjuju metanolom, bez obzira na to to je otrovan. Uticaj alkohola na osobu Etil- alkohol se ponaa kao droga delujui na centralni nervni sistem. Njegovi efekti na ponaanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu, a ne u miiima i u ulima. Alkohol je sredstvo koje umiruje, i zavisno od doziranja, moe biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. Ona uguuje izvesne funkcije mozga. Pri veoma malim koliinama, moe se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomou prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga. Meutim, kako se koncentracija poveava, daljnje uguivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasine simptome pijanstva: nerazgovetan govor, nestabilan hod, poremeena ulna opaanja i nemogunost brzog reagovanja. Kod visokih koncentracija, etil-alkohol uzrokuje optu anesteziju. Jako pijana osoba e biti u slinom stanju kao koma i veoma e biti teko probuditi ga. U ekstremnim sluajevima, ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka, bie spreene osnovne funkcije tela kao to je disanje, i to moe prouzrokovati smrt.
ALKOHOLNA PIA

Alkoholna pia
Osnovni sastojci alkoholnih pia Alkoholna pia su napici iji su osnovni sastojci voda i etanol ili etilalkohol (C2H5OH). Etanol je bezbojna tenost, laka od vode, karakteristinog mirisa. Dobija se vrenjem eera iz voa pomou gljivice kvasca. Tako se dobijaju sva alkoholna pia namenjena ljudskoj upotrebi. Otrovno dejstvo alkoholnih pia potie od koncentracije etilnog alkohola u njima. Pored toga one sadre i neznatne koliine drugih primesa, koje prirodnom alkoholnom piu daju specifian miris, ukus, boju, izgled i tzv. bouquet. Vetakim alkoholnim piima se ti sastojci namerno dodaju. Neki od nus sastojaka mogu biti sami po sebi opasni po ljudsko zdravlje, a meu njima je najopasniji metilni alkohol (metanol), koji ve u malim koliinama deluje otrovno na nervni sistem. Sledea tabela pokazuje koliine etanola i metanola u najrasprostranjenijim alkoholnim piima: Vrste pia meka ljivovica ljuta ljivovica komovica industrijska rakija jabukovaa Vino Pivo konjak, vinjak Rum Wiski Din Vodka Etanol (u %) 20-30 30-50 40-50 25-30 8-14 10-22 3-8 40-55 40-75 35-60 i vie 40-70 40-70 i vie Proizvodnja Metanol (u %) oko 1 oko 1 1,5-4 1,5-4 do 4

oko 1 oko 1 oko 1 oko 1 oko 1

Alkoholna pia se dobijaju iz razliitih sirovina i raznim metodama i tehnikama spravljanja, po emu se i razlikuju. Procenat etanola zavisi od koliine eera u sirovinama, ali i od naina spravljanja pia. U sledeoj tabeli se nalaze imena sirovina i od njih dobijena alkoholna pia: Sirovina Groe ra, jeam ili kukuruz Krompir Pirina jeam, penica, hmelj Agava eerna trska Alkoholno pie Vino Whisky Votka Sake Pivo Tequila Rum

Alkoholna pia se dobijaju iz sirovina na sledee naine:

Alkoholno vrenje je najstariji nain dobijanja alkohola. Na ovaj nain se dobija pivo. Plodovi jema, rai, penice ili kukuruza, svi bogati skrobom, navlae se da bi se podstaklo klijanje. Skrob se tom prilikom pretvara u eer. Stavljanjem osuenog klijalog zrnevlja u slad, dodavanjem vode, hmelja i elija kvasca dolazi do vrenja, tj. pretvaranja eera u ugljendioksid. Vrenje se vetaki prekida kada se postigne eljena jaina piva, obino izmeu 3% i 5% Fermentirana alkoholna pia: Alkohol se dobija prirodnom fermentacijom eera, bilo vonog eera, eera u mleku i mlenim proizvodima ili fermentacijom glukoze ili maltoze, koje su dobijene posebnim postupkom iz skroba u pojedinim itaricama, krompiru, itd. Na ovaj nain se dobija vino. Sve groani sok bogat eerom, pod dejstvom enzima iz ljuske groa, pretvara se u alkohol i ugljen-dioksid. Kad koncentracija alkohola dostigne 14%, proces se prirodno prekida. Alkoholna pia koja se dobijaju destilacijom, bilo da se destilaciji podvrgnu razliita voa u stadijumu fermentacije, bilo da se destiliraju ve fermentacijom dobijena alkoholna pia. Na ovaj nain se dobijaju jaka, estoka pia (rakija, wiski, din, votka, itd.). Zrnevlje itarica ili povre izlau se fermentaciji sve dok skrob ne pree u eer, a eer u alkohol. Zagrevanjem ovako dobijene tenosti, do kljuanja, deo vode isparava, a alkohol se, sa preostalim isparenjima vode, u specijalnoj aparaturi, kondenzuje u tenost koja se naziva rakija. Procenat alkohola u ovakvim piima je veoma visok i kree se od 40% do 50%.

Industrijska alkoholna pia, tj. pia dobijena iz odreene eerne smee, ili prethodnim pretvaranjem u glukozu razliitih skrobnih tvari u itaricama. Kombinovana alkoholna pia, razliiti napici, aperitivi, itd. dobijeni su dodavanjem razliitih aromatinih ili drugih dodataka prirodnim ili industrijskim alkoholnim piima.

MAMURLUK

Mamurluk
ta podrazumevamo pod "mamurlukom" - om? Mamurluk je fiziko i emocionalno stanje koje nastupa nakon prekomerne upotrebe alkoholnih pia. Javlja se i kod alkoholiara i kod nealkoholiara, ali su simptomi mamurluka intenzivniji i kompleksniji kod alkoholiara. Kad popijemo neko pie - vino, pivo, rakiju, ili neto drugo - ono dospeva u na eludac. Odavde, preko sluzokoe eluca ulazi u krvotok. Krv je prenosi kroz celi organizam. I tako, pomou krvotoka, on dospeva u sve organe i sva tkiva organizma. Zato, dok pijuckamo alkoholno pie, ono poinje da struji kroz nae telo, kroz svaki deli naeg organizma. I, to vie alkohola pijemo, sve vie i vie alkohola prolazi kroz nae telo. I, naravno, utie na razne naine. to vie popijemo, to vie utie na nae ponaanje. ak i posle prestanka pijenja, alkohol i dalje prolazi kroz na organizam. Dokle? Dok se ne preradi i izbaci. A to je dugotrajan proces. Najkasnije posle 24 sata posle prestanka pijenja sav alkohol se izbacuje iz organizma. ta se deava za to vreme, dok se sav alkohol ne eliminie? Organizam se polako vraa u normalno stanje. Jetra polako prerauje alkohol i izbacuje je iz organizma. Potrebno je odreeno vreme da se telo oporavi od prevelike koliine alkohola. Znai, posle alkoholisanosti i prestanka pijenja, dolazi do faze trenjenja. Ova faza je popularno nazvana mamurluk. Znai, mamurluk je ono stanje organizma, kada se ona eliminacijom alkohola, polako vraa u normalno stanje. Zato je mamurluk ono stanje, kako se oseamo sutradan. Sutradan, nakon pijenja. A to nikako nije prijatno stanje. Ponekad predstavlja vrlo teko stanje, koje se vrlo muno trpi i podnosi, pa se esto doivljava kao prava bolest. Mnogi nisu sposobni ni za kakav psihiki ili fiziki rad. Drugi opet probaju da funkcioniu, ali to teko ide. Kad se sa strane gleda, deluju kao usporeni film. Sporo se kreu, obavljaju poslove polako, usporeno, klone se naglih pokreta, s vremena na vreme se dre za glavu zbog buke, sve im smeta, itd.

Mamurluk je zapravo upozorenje organizma da ubudue treba manje piti. Ona nam jasno govori da smo preterali i da moramo smanjiti tempo, jer ovako

nee izai na dobro. Na organizam ne moe jo dugo da izdri ovako naporan tempo.
Simptomi mamurluka Neki simptomi mamurluka su:

Glavobolja - Puca glava, hoe da se raspadne, i nikako da proe. Smeta Vam muzika, glasan razgovor, kripa vrata, itd. Zahtevate od ukuana da idu na prstima i da meusobno razgovaraju apuui. Munina i nagon na povraanje - To je jak oseaj, zato ovek proba da povraa. Ali, ne moe. Ne izlazi nita. Iz prostog razloga, to nema ta da povrati, jer mu je stomak prazan. A sa napinjanjem stanje postaje jo tee. Jaka e - Treba znati da alkohol dehidrira organizam, to jest, da je isuuje. To znai da utie na izluivanje vode iz organizma tako, to poveava izluivanje vode. Na taj nain organizam ostaje bez potrebne koliine vode i zbog toga se osea jaka e. Peenje u jednjaku - Ovo se javlja naroito kod onih alkoholiara koji piju jaka, koncentrovana alkoholna pia: rakiju, vinjak, itd. Do ove pojave dolazi zbog samog uticaja alkohola na jednjak, koji prolazei grebe jednjak. Vrtoglavica, umor, opta tromost i malaksalost - To se javlja zbog iscrpljenosti organizma. Kad uzmemo u obzir da celu no nismo spavali, bili smo na nogama, nismo jeli nego smo samo pili alkohol u enormnim koliinama, i ostali bez dovoljno vode u organizmu; nije ni udo to smo malaksali i to nam se vrti u glavi. Moe da se javi jo i neka nelagodnost, koju ne moemo drugome objasniti, jeza i drhtavica koja dolaze u talasima i drugo.

Psihiki simptomi mamurluka su depresija, kajanje i strah. Psihiki simptomi se pogoravaju ako se po seanju ili iz prianja drugih dozna neto o eventualnom sopstvenom nedolinom ili ak antisocijalnom ponaanju. Tada dolazi do oseaja stida i kajanja, pa se moe pasti i u depresiju. Naroito je vano poznavanje takozvanog "moralnog mamurluka". To je vrlo muno psihiko stanje, kad ovek nakon trenjenja prebacuje sebi pijanstvo. Vrlo je muan oseaj za vreme mamurluka ako je dolo do alkoholne amnezije. Alkoholna amnezija, ili kako je jo mnogi nazivaju, "prekid filma", znai da se dotini ne sea svega to se prethodne noi desilo za vreme pijenja. To moe da obuhvati vreme od par sati i da se odnosi samo na neke dogaaje, ali moe da se odnosi i na celo vee. Da se ovek uopte ne sea ni gde je bio, ni sa kim, ni ta je radio, ni kako je stigao kui. Zbog alkoholne amnezije ovek nije siguran kakve je sve neprilike izazvao sebi ili drugima u vreme pijanstva. Ne zna ta je radio i ta je govorio. Zbog toga ga hvata strah i kajanje. Sa strahom se vraa meu ljude, jer ne

zna ko e ga kako doekati. Ne sme nikome da pogleda u oi jer nije siguran da nije nekog uvredio. Jako izraeni mamurluk se ee javlja kod neurotinih linosti. Zbog ega se javlja mamurluk? Jako bismo uprostili sve ako bismo rekli da se mamurluk javlja samo zbog prekomerne potronje alkohola. Za najvei broj neugodnih posledica je kriva dehidracija - prekomerni gubitak tenosti iz organizma. Alkohol pospeuje izluivanje vode iz organizma. Zato dolazi do ispucalih usana, glavobolje i vrtoglavice. Zbog iritacije sluzokoe eluca dolazi do problema kod varenja, munine i povraanja. Etil-alkohol je sastavni deo razliitih alkoholnih pia. Nije samo etil-alkohol uzrok nastanku mamurluka. Klinika ispitivanja ukazuju na to da ist alkohol ne uzrokuje uvek glavobolje ni kod onih pojedinaca, koji inae uvek boluju od mamurluka posle pijenja. Znai, da krivce treba traiti i meu sastojcima to dotino alkoholno pie, sem etil-alkohola, sadri. Onim sastojcima, koji daju ukus, miris, boju, itd. odreenom alkoholnom piu. Svako pie ima drugaiji ukus, miris i boju. Ono, to sve to odreuje, to daje "mek" odreenom alkoholnom piu, moe da pree u dotino pie: u toku proizvodnje, prilikom skladitenja, ili se vetaki dodaju razni dodaci. Sve to utie na jainu mamurluka. Zbog toga, dok ista alkoholna pia kao vodka i belo vino, lako mogu da se ispavaju, dotle slatka vina i likeri mogu da izazovu jake smetnje sutradan. Razni sastojci, koji se nalaze u ovim alkoholnim piima, u organizmu pospeuju vee izdvajanje serotonina. Serotonin igra vanu ulogu u nastajanju oseaja i oseaja bola. Ako u organizmu ima previe serotonina, oseamo glavobolju i optu malaksalost, zatim irenjem krvnih sudova u ve dehidriranom organizmu jo vie smanjuje krvni pritisak, to utie na slabije snabdevanje mozga kiseonikom. Pivo i belo vino ne menjaju mnogo koncentraciju serotonina u organizmu. Znai, nije dovoljno samo obratiti panju na koliinu popijenog pia, ve i na vrstu. Centralni nervni sistem za vreme bombardovanja alkoholom ulazi u fazu vetake, alkoholom izazvane otupljenosti i potiskivanja svojih funkcija. Po prestanku pijenja ona se ne vraa u svoje normalno stanje, nego "odskoi" u suprotnom pravcu: u fazu preterane nadraenosti. To je kao kada pritisnemo jednu oprugu ("feder"), pa je otpustimo. Ona se ne vraa u svoje prvobitno stanje, nego odskoi i rastegne se jae nego to je bila u obinom stanju. I tek posle toga doe u svoje redovno stanje. ta utie na jainu mamurluka?

Kako e izgledati mamurluk i kako e se on podnositi, zavisi od niza faktora. Teina znakova zavisi od toga koliko osoba podnosi alkohol i koju koliinu je popila. Prvo da krenemo od toga, koliko osoba podnosi alkohol. To znai, da u optoj slici i teini mamurluka vanu ulogu igraju i lina svojstva oveka koji se opio:

Naviknutost ili nenaviknutost na alkohol - Ko nije naviknut na alkohol ima sutradan izraeniji mamurluk od onog ko je naviknut, bez obzira na popijenu koliinu pia. Deava se da ko inae ne konzumira alkohol, ako zbog nekog razloga popije pie, opije se od jedne ae vina ili jedne flae piva. On sutradan ima tee simptome mamurluka, nego neko ko svaki dan samo doliva. Deca i adolescenti su osetljiviji na dejstvo alkohola nego odrasli. Jedan od razloga se krije u tome to imaju manju telesnu teinu nego odrasli. Drugi razlog je u tome, to kapacitet razgradnje alkohola u jetri manja je kod onih koji ne upotrebljavaju alkohol. Individualna podnoljivost alkohola - To znai da neko moe vie da popije a da se ne opije, a neko manje. Neko moe "bure da popije", pa da se ne opije. To zavisi od samog organizma, od telesne grae, visine i teine, konstitucije, itd. Naravno, ako se jae opijemo, organizmu treba vie vremena da razgradi alkohol, a samim tim i mamurluk je jaeg intenziteta i traje due. Graa i nain funkcionisanja vegetativnog sistema - Ljudi koji pate od raznih oblika neuroze, latentne depresije, ljudi koji su inae skloni da sebi postavljaju krute socijalne i moralne zahteve, mogu u mamurluku trpeti teke depresije, kajanja pa i strah.

Ovde moramo jo neto napomenuti. No provedena u dobrom raspoloenju i sama moe da izazove glavobolju zbog nespavanja i zbog remeenja dnevnog ritma. A sad zamislite sledei prizor: Vreme je godinjih odmora. Vi ste na letovanju. Oputeni. Imate svo vreme ovog sveta. Veerate u restoranu i sluate muziku. Uz obilnu veeru popijenu veliku koliinu alkoholnog pia najverovatnije neete ni osetiti. A takoe ni mamurluk. Teina znakova mamurluka zavisi i od toga koju koliinu alkohola je osoba popila. to vie unesenog pia, to jai mamurluk. No i vrsta i sastav popijenih pia nikako nisu bez znaaja. Meanje raznih pia, razne koncentracije, poveava mamurluk. Naroito pijenje vetakih pia prouzrokuju velike nevolje sutradan. Ovde moramo progovoriti jo o neem jako vanom. O puenju. Znate da se svuda pui: na ulici, na javnim mestima, skupovima, na radnom mestu, u restoranu, u kafiima. Bilo gde da se izae u "ivot", da li u kafie, restorane, disko-klubove, ili na privatne urke, sem konzumiranja alkohola, prisutno je i puenje. I to u takvoj meri, da je posle par sati prostorija obavijena gustim dimom. Puenje daje svoj znaajan doprinos mamurluku i loem stanju koje se osea sutradan posle

pijenja, jer ono ini trovanje dvostrukim. Znai, da se na otrovno dejstvo alkohola nadovezuje otrovno dejstvo nikotina. I tako se organizam dvostruko truje. Moramo znati da nikotin ne truje samo preko popuenih cigareta, nego i preko duvanskim dimom zagaenog vazduha u kojem se obino satima sedi ili igra. Prevencija mamurluka Prvo da razjasnimo ta znai re prevencija. Prevencija znai spreavanje pojave neeg, uvanje zdravlja. Prevencija neke bolesti znai spreavanje pojave neke bolesti. Tako pod prevencijom alkoholizma podrazumevamo nastojanje da se sprei pojava alkoholizma. Pod prevencijom mamurluka podrazumevamo nastojanje da se sprei pojava mamurluka. Razume se, da je najsigurniji nain da do mamurluka ne doe - ne piti. A ako se ne moemo toga pridravati, ne treba mnogo piti! Ako vodimo rauna o naem telu i o naem zdravlju, nee nas tako lako izneveriti. Dehidracija se moe izbei, a do izvesne granice moemo neto uiniti i za sluznicu eluca. Ako neko polazi na takvo mesto, gde drutvo tolerie, pa ak i podstie izvesnu intenzivniju konzumaciju alkohola, onda treba uvaiti sledee savete:
1. Pre nego to krenete u provod, preporuljivo je neto pojesti. U ovakvim

sluajevima je dopustivo pojesti neto masnije i tee jelo. Takvo jelo, koje e organizam polako svariti. Na ovaj nain emo sauvati sluzokou eluca od iritacije. Alkohol se ne sme piti na prazan eludac, ve samo na pun, tj. za vreme ili posle jela. Pijenje na gladno dovodi do breg opijanja nego pijenje na pun stomak. Isto tako, koncentracija alkohola u krvi je vea ako se uzima na prazan stomak, nego ako se pije posle jela. Naravno, re je o istoj koliini alkohola. Znamo da je mamurluk jai ako je koncentracija alkohola u krvi vea. Zbog toga preporuujemo pijenje alkoholnih pia na pun stomak. 2. aa mleka ima pozitivan efekat, jer smanjuje brzinu resorpcije alkohola (upijanje alkohola u organizam). Moda Vam ovo izgleda smeno. Mnogi su probali i utvrdili da ima dobar efekat. Probajte i Vi, pa ete videti! 3. Na slavlju piti samo jednu vrstu pia, po mogunosti istu i prirodnu. (Taj uslov moe da ispuni samo belo vino!) estoka pia je u ovakvim prilikama neophodno sasvim skinuti sa repertoara, jer izazivaju jak mamurluk. Ne treba se obazirati na neke drutvene "protokole". Protokolarna obaveza da se pre jela piju estoka pia je tetna i zato ga treba izbegavati. Vino je isto tako dobar aperitiv kao i svako drugo pie. Znai sa kojom vrstom alkoholnog pia ponete vee, sa njom i nastavljate i zavravate. Nemojte da ponete sa jednom vrstom pia, nastavite sa drugom, a zavrite sa treim! Jer,u tom sluaju e mamurluk biti tei!

4. Nikako se ne sme piti naglo, ve postepeno. Pijuckajte svoje pie. Pravite

5.

6.

7. 8.

razmak izmeu dva poseganja za aom. Ispijanje na "eks", to je u modi na urkama, samo ubrzava opijanje. Vano je jesti vie puta tokom noi. A ne samo piti! Izmeu dva gutljaja pia pojedite neto. Videete, kako ete se sutradan mnogo bolje oseati (nego ranije u slinim situacijama). Posle alkoholnog pia popiti au vode ili negaziranog soka. Sa ovom merom emo spreiti isuivanje organizma, i neeljene posledice koje se zbog toga javljaju tokom mamurluka. Sa popijenom vodom nadoknaujemo onu tenost u organizmu koju gubimo zbog konzumiranja alkohola. Gazirane sokove treba izbegavati, jer ubrzavaju resorpciju alkohola u krv. Kada se u "sitne sate" razilazite kui, neophodno je opet jesti i urku ili slavlje na taj nain obavezno zavriti jelom. Posle slavlja, preporuljivo je proetati se i popiti au vode ili voni sok sa puno C vitamina.

Ako se budete pridravali ovih saveta, onda mamurluka ili uopte nee biti ili e biti sasvim blag. Razume se, da poseban problem predstavlja puenje koje daje svoj znaajan doprinos mamurluku i loem stanju. Zablude u vezi leenja mamurluka Postoje mnoge zablude u vezi leenja mamurluka. Ali, moramo znati da oni ne lee mamurluk. Oni ustvari ublaavaju simptome mamurluka. Poznati su brojni "recepti" za suzbijanje prateih simptoma pijanstva: glavobolje, povraanja, proliva, neraspoloenja, razdraljivosti, i dr. Najee se preporuuje kisela orba, rasol, surutka, itd. To treba jesti ili piti, pa e mamurluk nestati. Pored ovog, jo se preporuuje olja kafe, hladan tu ili etnja. Treba znati, da jednom postignuta koncentracija alkohola u krvi opada brzinom na koju se ne moe uticati spolja, jer je skoro iskljuivo vezana za preradu alkohola u jetri. To znai, da pijan ovek ako jede kiselu orbu ili pije kafu, moe da ublai simptome mamurluka, ali ne moe da smanji koncentraciju alkohola u krvi. Znai, on i pored kisele orbe, kafe, itd. i dalje ostaje pijan ovek. Naalost, leenje mamurluka se esto izvodi zbog vraanja sposobnosti upravljanja motornim vozilom. esto poznanici malo otrezne prijatelja, tek toliko da moe da sedne u kola i da se odveze kui. Ali, na alost, ova sredstva samo prikriju pijanstvom izazvane smetnje u koordinaciji i pospanost, ali uopte ne utiu na nekritinost vozaa i na njegove usporene reflekse. To je bio uzrok mnogih prometnih nesrea. ta se deava na radnom mestu? Da li ovako "izleen" mamuran radnik ima sposobnost obavljanja radnih zadataka kao kad je trezan? Odgovor na ovo pitanje je ne. Njegova radna sposobnost nije na takvom nivou kao kad je trezan. Bilo da se

radi o fizikom ili psihikom radu. Bilo da radi u neposrednoj proizvodnji ili u kancelariji. Ublaavanje simptoma mamurluka Simptomi mamurluka, naroito oni tei oblici, se mogu ublaiti. Zato, ako ste se probudili u tekom stanju mamurluka, moete pomoi sebi na sledei nain:
1. Trebate neto pojesti, bez obzira da li imate apetit ili ne. Makar silom.

2.

3.

4. 5.

6.

7.

Mnogi oseaju muninu i nagon na povraanje. To je tako jak oseaj, da se proba povraati. Meutim, eludac je prazan. Posle svakog pokuaja se oseamo loije, malaksali smo, iscrpljeni. Trebamo neto pojesti. Tako e munina i nagon na povraanje nestati. eludac e poeti normalno raditi, a mi emo se oseati bolje. Mnogi oseaju veliku potrebu za slanim jelima. Slobodno moete jesti slana i kisela jela. Ako imate problema sa nadraenim elucem, onda se preporuuje lagana hrana: itarice s mlekom, kuvana jaja ili hleb s vruim mlekom. Mnogi oseaju jaku e. Treba znati da alkohol dovodi do dehidracije organizma, tj. da je isuuje. Alkohol pospeuje izluivanje vode iz organizma. Znai, dovodi do prekomernog izbacivanja vode, i zbog toga se osea jaka e. Zato, nemojte se ograniavati u pijenju tenosti. Slobodno pijte dosta tenosti, da bi nadoknadili izgubljenu vodu iz organizma. Stomane tegobe se odlino otklanjaju pijenjem veih koliina hladnog, gusto skuvanog i jako slabo zaslaenog aja od kamilice koji se moe piti umesto vode celog dana. Ako neko ima u domaoj apoteci vitamine C i B6 u tabletama, onda e mu oni dobro doi. Glavobolja u mamurluku se najbolje otklanja uzimanjem aspirina. Paracetamol se ne preporuuje, jer nju razgrauje jetra, koja u ovim uslovima ima previe posla oko razgradnje alkohola. Meutim, aspirin se ne sme uzeti pre ili zajedno s alkoholnim piem, ni odmah posle njega, jer su sredstva protiv bolova u kombinaciji s alkoholom vrlo jaka i opasna. Zato, ne smete aspirin unapred uzeti, kao prevenciju za budui mamurluk! Jedino, ako Vas u toku mamurluka jako boli glava, moete je uzeti za ublaavanje bolova. Umereno toplo kupanje i masaa jako dobro deluju na iscrpljeni organizam. Videete, kako ete se bolje oseati nakon izlaska iz kade! Da Vam sluajno ne padne na pamet da se dovedete u red u sauni! U sauni se ve ionako raireni krvni sudovi jo vie raire, to moe da dovede do stanja opasnog po ivot. Malo gimnastike i etnja odlino deluju. Naravno, ne treba preterati sa vebama i jo vie premoriti ve iscrpljeno telo. U obzir dolaze samo lagane vebe. etnja na vazduhu moe jako dobro da popravi krvni pritisak. Ako smo u mogunosti da ukomponujemo ova dva faktora, jo je bolje. Mislila sam na etnju na vazduhu i na lake telesne vebe u prirodi. ine udo!

8. Moramo spomenuti i uvenu narodnu izreku: "Klin se klinom izbija".

Nove doze alkohola, naroito estokih pia, arobno brzo i efikasno likvidiraju sve simptome mamurluka. To je zapravo legendarno "presecanje". Jasno je, meutim, da se ova mera nikako ne moe preporuiti, jer sobom nosi opasnost od upadanja u "zaarani krug" alkoholisanja. To znai, da bi spreili mamurluk, potegnemo neko estoko pie. Ali, poto se nikad ne staje na jednoj aici, ve se ide dalje, sledei dan opet nastupi mamurluk, pa se pije da bi se spreio, itd. I tako se vrtimo u krug u nedogled. I tako dospevamo u "zaarani krug" alkoholizma. 9. Oni koji pate od prenadraenosti nervnog sistema i psihikih tegoba, mogu uzeti neko sredstvo za smirenje. Ali, samo ako je preko potrebno! I pazite na dozu! 10. Crna kafa se nikako ne moe preporuiti, jer ona samo nadrauje ve i onako prenadraeni nervni sistem i time pogorava stanje. Zato preskoite crnu kafu taj dan. Jer, nasuprot narodnom verovanju, ona ne smiruje nerve, ve ih jo vie nadrauje. Stara izreka kae: "dajte pijanom oveku oljicu kafe i sve to imate je jedan sasvim budan pijanac". Zakljuak Svima koji pate od izraenog mamurluka, moemo pruiti jednu utehu: Simptomi mamurluka se javljaju samo sutradan posle slavlja, i prou u roku od 24 asa. To znai da mogu potrajati najvie 24 asova, ali mogu da prou i za krae vreme. Od ega to zavisi? Zavisi od toga, za koliko vremena e se alkohol odstraniti iz organizma. Jetra razgrauje alkohol na ugljen-dioksid i vodu, koji se iz organizma eliminiu putem izdahnutog vazduha, znoja, stolice i mokrae. Jetra relativno polako razgrauje alkohol. Koliina enzima u jetri dovoljna je da se u njoj oksidira 8-9 g alkohola na sat. Ta razgradnja se ne moe niim ubrzati. Poto jetra stalno radi istim tempom, vreme razgradnje alkohola zavisi od koliine popijenog pia, kao i od koncentracije alkohola koji se nalazi u njemu. to je koliina alkohola koji je unet u organizam vei, i vreme potrebno za njegovu razgradnju i eliminaciju iz organizma je due. Tako, i mamurluk, sa svim prateim simptomima traje due kad se vie pia popilo, naroito ako su to bila estoka pia.
APSTINENCIJA

Apstinencija, apstinent

Apstinencija Apstinencija znai uzdravanje od neeg, i zato se nepijenje alkoholnih pia oznaava kao apstinencija. Znai, apstinencija znai potpuno uzdravanje od konzumiranja alkohola.

Apstinent je ovek koji ne pije alkohol, ovek koji se potpuno uzdrava od konzumiranja alkohola. Postoje osobe koje zbog nekih svojih razloga i shvatanja odbijaju da piju alkoholna pia. Oni su pravi apstinenti. Ali, poto mi razmatramo temu vezanu za alkohol i alkoholizam, oni nisu deo naeg razmatranja. Nas interesuju oni koji su nekad pili, a sada vie ne. I oni se oznaavaju kao apstinenti. Za uspeno leenje osnovno je postii apstinenciju od alkohola, a zatim raznim terapijskim merama ostvariti potpunu rehabilitaciju i resocijalizaciju alkoholiara, sa trajnom apstinencijom. Jednom leeni alkoholiar mora trajno apstinirati. Svaki leeni alkoholiar mora znati da postoje samo dva puta: Jedan da pije kao to je pio ranije i na taj nain da skroz upropasti svoje zdravlje, i drugi, nikada ni kap! Tzv. drutvena, normalna, umerena potronja alkoholnih pia bivem alkoholiaru vie nije mogua. On nikada ne moe biti umerenjak! Sebe ne moe kontrolisati u pijenju i zato alkohol ne moe i ne sme nikada uzeti u usta! Zato je uspostavljanje apstinencije ustvari preduslov pristupanju leenju, a cilj leenja je uspostavljanje novog, zdravog modela ivljenja umesto ranijeg bolesnog, alkoholiarskog modela. Znai: Nikad ni jednu kap! Leeni alkoholiar ne moe da popije samo jednu au, ali zato moe da ne popije ni jednu au. Apstinencija je svakako najvanija stvar u ivotu leenog alkoholiara. Odluka o apstinenciji najvanija je odluka koju je alkoholiar doneo, jer celi njegov budui ivot, i sve to ima u ivotu, zavisi od toga hoe li apstinirati ili nee. Trezvenjatvo Trezvenjatvo kao pojam ima dva znaenja. Ako je u pitanju lini stav pojedinca koji se odnosi samo na njega, onda ova re ima isto znaenje kao i apstinencija. Dakle, ona znai potpuno uzdravanje od konzumiranja alkohola. No, ako je u pitanju organizovani pokret, onda trezvenjatvo znai borbu protiv alkohola. Znai, borbu protiv pijenja alkoholnih pia, a ne protiv alkoholizma! Ovaj pokret se zalae za "suvo drutvo", pokuaj da se ljudi kompletno i totalno odvrate od pijenja alkoholnih pia. Trezvenjatvo i borba protiv alkoholizma ne samo da nisu ista stvar, nego skoro da nemaju nikakve veze jedna sa drugom. U oglasima u kojima se trai brani partner esto se postavlja uslov da je dotina osoba "antialkoholiar". Onaj ko je dao oglas na ovaj nain je rekao da izabranik treba da bude protiv ljudi obolelih od alkoholizma. Naravno, da to nije mislio nego je mislio neto sasvim drugo, ali je upotrebio pogrean izraz.
APSTINENCIJA I LEENJE

Apstinencija i leenje

Apstinencija Apstinencija znai potpuno uzdravanje od konzumiranja alkohola. Apstinent je ovek koji ne pije alkohol. Apstinencija od alkohola obino poinje kao prisila. esto alkoholiar poinje apstinirati zbog prisile: da bi preiveo, da bi spasio ivot, brak, posao, itd. Kasnije uenjem i menjanjem stavova postaje apstinent iz uverenja. Apstinencija je svakako najvanija stvar u ivotu leenog alkoholiara. Odluka o apstinenciji najvanija je odluka koju je alkoholiar doneo, jer celi njegov budui ivot, i sve to ima u ivotu, zavisi od toga hoe li apstinirati ili nee. Cilj leenja je uspostavljanje novog, zdravog modela ivljenja umesto ranijeg bolesnog, alkoholiarskog modela. Apstinencija i leenje Apstinencija je preduslov za leenje alkoholizma. Bez odravanja apstinencije nema ni leenja. Leeni alkoholiar nikada vie ne moe umereno piti. On do kraja svog ivota ne sme popiti ni kap alkohola, inae se vraa u zaarani krug alkoholizma. Odravanje apstinencije je ogroman uspeh za biveg zavisnika, meutim, tu se ne sme stati. Nije dovoljno samo prestati piti. Mnogi koji imaju problema sa pijenjem misle da je dovoljno to to su prestali piti. Oni se kreu putanjom manjeg otpora. Posle uspostavljanja apstinencije tek poinje prava borba. Apstinencija je kamen temeljac za sprovoenje uspenog leenja. Meutim, treba ii korak dalje. Treba postepeno menjati svoje stavove, ponaanje, navike, razmiljanje, itd. Znai, apstinent mora svaki dan da uloi napor da bi postepeno promenio ceo dotadanji nain ivota, da bi promenio samog sebe. Treba pronai novi smisao ivota (umesto alkohola) i novi stil ivota. Apstinencija omoguuje rehabilitaciju, resocijalizaciju i reedukaciju alkoholiara, a takoe i odgovarajuu porodinu terapiju. Alkoholiar koji se oporavlja mora doivotno paziti na sve pretee znakove i okolnosti koje bi mu mogle ugroziti apstinenciju isto kao to to moraju initi oni koji boluju od tekih hroninih bolesti, koje zahtevaju poseban reim ivota. Kod leenih alkoholiara koji posle leenja samo odravaju apstinenciju, ali koji nisu promenili svoje ponaanje, apstinencija umesto da bude sredstvo za nove

ciljeve, postaje sama sebi cilj. Oni su zadovoljni sa postignutim rezultatom (odravanjem apstinencije) i uopte se ne trude da bar neto promene u svom ivotu i ponaanju. Ali, naalost, oni nisu svesni injenice da je to put u jednom pravcu: prema recidivu. Ova neaktivnost vodi pravo u recidiv. Odravanje apstinencije Za odravanje dugotrajne apstinencije najvanije je:

Leeni alkoholiar mora sam sebi, a i drugima, da prizna da je alkoholiar, jer bez toga apstinencija nee biti dugog veka. Bie samo prisila koja e da traje do prve pogodne prilike. Mora prevazii nadu da moe umereno piti. Mora da shvati da vie nikada nee moi umereno piti. Da vie nikada ne sme ni jednu aicu da popije, jer ga to vraa u zaarani krug alkoholizma! Leeni alkoholiar mora da se edukuje o svojoj bolesti: da proita neku knjigu, saslua predavanje ili razgovor na ovu temu. Da ono to je nauio o ovoj bolesti iskoristi u svakodnevnom ivotu i da na taj nain na vreme primeti krizu i izbegne recidiv. Poeljno je da se aktivno ukljui u rad kluba ili AA. Klub leenih alkoholiara predstavlja produnu terapiju u leenju alkoholizma. On pomae u edukaciji, rehabilitaciji i resocijalizaciji svojih lanova. Naravno, i apstinencija se lake i due odrava ako se dotina osoba angauje na ovom planu. Mora da uloi napor da pone da menja svoje ponaanje i stil ivota. Ostali lanovi porodice

Osim apstinencije samih alkoholiara, zahteva se i apstinencija lanova porodice. Alkoholizam je nastao u porodici i zato treba da se lei u porodici. Porodica se zbog pijenja menjala i prilagoavala razvoju bolesti. Tokom proteklih godina je postala disfunkcionalna i sada bi trebalo da tokom leenja opet postane funkcionalna. To se naravno ne moe postii bez angaovanja cele porodice. Zbog toga i ostali lanovi porodice treba da se upoznaju sa ovom boleu, da se edukuju, da menjaju svoje stavove, ponaanje i navike. Moraju da prue podrku obolelom lanu. Jer, ako se u odnosima u porodici nita ne bude menjalo, to e novopeenog apstinenta brzo vratiti u ranije stanje alkoholisanja. Leeni alkoholiari esto tvrde da im ne smeta ako lanovi porodice i gosti piju alkohol. Iza ovakvog stava se krije njihova elja za pijenjem. Na ovaj nain oni iskuavaju sebe, dokazuju sebi i ostalima koliko su jaki: eto, mogu da gledaju kako drugi piju a da sami ne popiju. Na taj nain im raste raputacija u sopstvenim oima. Praksa je pokazala da dugotrajnu apstinenciju i uspeno leenje omoguava jedino apstinencija cele porodice. U protivnom, esto dolazi do recidiva i do

slabog uspeha u leenju. Zbog toga postoji drugo pravilo ponaanja u apstinenciji: Ne drite alkohol u kui! A ako nema alkohola u kui, onda ni ukuani ni gosti ne mogu da piju alkoholna pia, nego samo sokove, kiselu vodu i kafu. Svima onima koji dolaze u posetu i ele dobro porodici, to uopte nee smetati! FENOMEN PRVE AE

Fenomen prve ae
Vano je upamtiti da, kada ovek jedanput postane alkoholiar, nikada vie ne moe piti umereno, bez obzira na to da li se leio i koliko je dugo apstinirao. U mnogim porodicama alkoholiara lanovi porodice mole da manje ili ree pije. Alkoholiar moe na nagovor porodice da smanji koliinu popijenog alkohola, ili ak i da apstinira neko vreme. Meutim, on to ne moe dugo da odri. Najee ovoj metodi pribegava kada ga ukuani ponu mnogo kritikovati. On se ak i hvali sa tim da eto, ako hoe, moe da smanji koliinu ili moe i da prestane sa pijenjem. A ustvari samo eka pogodan momenat da bi nastavio sa istim ili jo eim tempom. Alkoholiar posle popijene prve ae ne moe da se zaustavi. Ne moe da ostane na toj jednoj ai i da kae: Za danas je ovo dovoljno, vie neu danas piti. On mora da nastavi i da pije dalje sve dok ne dostigne svoju dozu alkohola u krvi. Dok se ne napije. Apstinent (osoba koja ne pije ve jedno vreme alkohol) ako popije aicu alkohola, ne moe stati na toj jednoj aici. Mora da nastavi pijenje i ubrzo stie do pijenja kao pre apstinencije. Samo, za ono za ta su mu ranije bile potrebne godine, sada su dovoljni dani ili 2-3 nedelje. Posle prve popijene ae alkoholnog pia ne moe da stane, ve se vraa nazad u zavisnost od alkohola. Zbog toga se ta prva aa zove fenomen prve ae. Ta jedna aa trai ostale, tj. da se pijenje nastavi! I zbog ove injenice leeni alkoholiar ne sme vie ni aicu alkohola da popije! Zbog fenomena prve ae vidimo da smanjivanje koliine popijenog alkohola kod alkoholiara ili umerenog pijenja kod leenog alkoholiara moe da bude samo kratkog daha. Ona vodi nazad u alkoholizam. Jedina ispravna stvar je leenje. Ne smanjivanje koliine, ne proreivanje dana kada se pije, ve leenje!

Najstranija stvar je leenom alkoholiaru ponuditi "samo" jednu aicu, i nutkati ga, jer od jedne ae mu nee biti nita. Zbog fenomena prve ae on e zbog te jedne popijene ae odbaciti sve to je do tada postigao! Zato, pripazite na tu famoznu prvu au! Kako narod govori o toj prvoj ai? "Za alkoholiara je jedno pie previe, a tisuu pia nedovoljno." ovek najpre uzima pie, zatim pie trai pie i najzad pie uzima oveka.- kineska poslovica uvaj se prve ae - ona je bez dna!!!
REHABILITACIJA

Rehabilitacija
Rehabilitacija je proces bio-psiho-socijalnog prilagoavanja fiziki ili mentalno hendikepirane osobe da se reintegrie u drutveni ivot i rad. Krajnji cilj svake rehabilitacije je razvoj potencijala ostatka organizma do te mere da se osigura optimalna integracija bolesnika u svakodnevni ivot i posao. Rehabilitacija je sloen proces, koja jedino timskim radom garantuje uspeh. lanovi tima za rehabilitaciju obino su: neuropsihijatar, psiholog, socijalni radnik, medicinska sestra, radni terapeut, itd. Postoje tri vrste rehabilitacije:

Medicinska rehabilitacija: prave se napori da bi se postigao isti nivo zdravlja koje je bilo pre bolesti, ili bar da se dovede na najvei mogui stepen. Profesionalna rehabilitacija: prave se napori da bi se pacijent osposobio za rad na svom ranijem radnom mestu, ili, ako to nije mogue, onda da se osposobi za rad na drugom radnom mestu. Socijalna rehabilitacija: prave se napori da bi se reili socijalni problemi koji se javljaju kod ove bolesti, a ukljuuju pacijenta i okolinu, u prvom redu porodicu.

Po Roteru: "O rehabilitaciji moemo govoriti kada je postignut toliki stepen psihikog i telesnog zdravlja, koji preko resocijalizacije dovodi do dovoljnog

socijalnog, egzistencijalnog i porodinog poboljanja, tako da je pacijent u stanju da bez pomoi, a prema svojim individualnim sposobnostima i potrebama, usmerava svoj ivot." Dakle, kod rehabilitacije alkoholiara je osnovni zahtev uspostavljanje i odravanje apstinencije. Na tome se zasnivaju ostali zahtevi, a to su preuzimanje osnovnih biolokih i socijalnih uloga u porodici, prihvatanje i odravanje socijalnih uloga u radnoj sredini, postizanje profesionalne rehabilitacije, itd. Iz ovoga sledi da se rehabilitacija ne ograniava samo na apstinenciju, ve obuhvata "ozdravljenje" i napredovanje na svim ivotnim planovima.
SARADNIK

Saradnik u leenju
Porodica Na poetku leenja struni tim uspostavlja kontakt sa porodicom. Poeci alkoholizma su u porodici, pa i sutinski poetak opteg ozdravljenja je u porodici. Ukljuivanje porodice u tretman esto ide sa odreenim tekoama, jer porodica ne prihvata uvek saradnju. Nekad zbog toga to lanovima porodice nije jasno ta je alkoholizam, da li je to uopte bolest, ne vide svoju ulogu u leenju, a esto im angaman zabranjuje i sam alkoholiar. Zbog toga struni tim trai osobu koja bi preuzela na sebe odgovornost da se ukljui u leenje i da redovno dolazi sa bolesnikom na kontrole. Saradnik u leenju Saradnik u leenju je osoba kojoj je stalo do ozdravljenja alkoholiara, koja aktivno uestvuje u leenju, ide sa njim na kontrole kod lekara, odlazi u klub, razgovara sa njim o alkoholizmu i o raznim porodinim problemima, itd. To moe biti suprunik, roditelj, sestra ili brat, deca, itd. Najee je to supruga alkoholiara. Saradnik u leenju treba da sarauje sa strunim timom i da sve to ini zna da je u interesu i za dobro branog partnera. Radom sa saradnikom nastoje se otkloniti ozbiljne i neposredne posledice alkoholizma, uskladiti poremeeni odnosi, upoznati suprugu o alkoholizmu i ozbiljnosti leenja. Poznato je iz prakse da se usled loe saradnje needukovanog lana porodice njegovim ponaanjem moe porodina atmosfera pogorati i time naneti vie tete nego postii pozitivni rezultati. Saradnik se mora edukovati iz alkoholizma. Mora da naui ta je to alkoholizam i alkoholiar, koji su odbrambeni mehanizmi alkoholiara, kao i da se upozna sa raznim zabludama i predrasudama vezanim za alkohol i alkoholizam.

Po zavretku bolnikog leenja saradnik daje podrku apstinentu pri adaptaciji na nove porodine uslove, unosi raspoloenje i radost, podie mu moral stvarajui mu veu izdrljivost i sigurnost, unosi psihiki mir i samopouzdanje, hrabri i pohvaljuje, demobiliui njegovu prethodnu depresiju bez dramatizacije, bodrei ga da istraje za vreme apstinencije. Ne sme prebacivati leenom alkoholiaru zbog loeg ekonomskog stanja, niti spominjati ono to je bilo. Ne treba da zaboravi, ve da to svoje znanje steeno u praksi iskoristi i ugradi u novo znanje steeno edukacijom i da to pomogne da se vie nikad ne vrate na ono staro. Saradnik ima ulogu "regulatora", a nikako ulogu "sudije-kontrolora" sa individualnim i jednostavnim pristupom, putem objanjenja i ubeivanja, a nikako pod pritiskom, motivie alkoholiara da zauzme pozitivan stav i neupadljivo podstie na razne radne socio-okupacione aktivnosti. Greke lanovi porodice obolelog ine esto greke. elja bolesnika posle leenja, da pije umereno, nailazi vrlo esto na odobravanje porodice. Tu lei opasnost od recidiva. S druge strane, porodica nema dovoljno snage ni elje da bez prigovora pretrpi u najveem broju sluajeva aktuelno loe ekonomsko stanje, iz ega rezultiraju novi sukobi, prebacivanja, konflikti, to na jo nedovoljno stabilnu linost deluje kao provokativni faktor za novo alkoholisanje. Nakon zapoetog leenja i uspostavljene apstinencije, a u elji da se odnosi u braku donekle poprave, partneri ine greke. Supruga je za vreme leenja upoznata da je alkoholizam bolest i poinje da se prema njemu ponaa kao prema bolesniku, zadravajui svoju prihvaenu poziciju "glave porodice" i svoju dominantnu ulogu u njoj. Ona ostavlja malo prostora leenom alkoholiaru da se oseti znaajnim za svoju porodicu, tako nastupa nova etapa konfuzije brano-porodinih odnosa, odn. neadekvatno funkcionisanje porodice. Mnogi saradnici su u potpunosti ubeeni da su oni, poinjanjem leenja, zavrili svoju obavezu i da sve ostalo postaje obaveza tima. Mnogi vrlo brzo zadovolje svoja oekivanja, jer je on trezan i ispoljava svoje najbolje osobine. Uz ovakvog saradnika alkoholiar moe da napusti leenje kad hoe, ak i dobije podrku od saradnika. Saradnik je postigao sopstveni cilj i prekida uee u leenju, i time otklanja obavezu menjanja sebe. Gaenje motivacije za menjanje ponaanja i odnosa kod saradnika je mogue u svakoj fazi leenja, pa i daljeg ivota, i posle zavretka leenja. Kao i kod alkoholiara, i kod saradnika neprekidno deluju identini dinamizmi koji su ubedljivo delovali u potpuno aktivnom opijanju. Ti dinamizmi se nazivaju "dobiti" unutar odravanja alkoholiarskog sistema. Dobiti se najee strukturiu kroz doivljaj potpune slobode za sebe uz alkoholiara, dominacijom nad alkoholiarem ili nad celim sistemom, rtvovanjem za decu. Saradnici se ee i

lake vraaju na ranije obrasce ponaanja nego sami alkoholiari, jer dobit od uea u alkoholiarskom sistemu kod njih ne podstie ni krivicu, ni kajanje, ni odgovornost. Zbog toga esto izgleda da je leenje alkoholiarskog porodinog sistema tee i due od leenja alkoholiara. Svako ispoljavanje otpora ili krize alkoholiara na koje saradnik ne reaguje, ili to je najopasnije, podrava, predstavlja neposrednu opasnost za naputanje leenja.
SUVI ALKOHOLIAR

Suvi alkoholiar
Suvi alkoholiar je izraz koji koriste strunjaci za leenje alkoholizma, leeni alkoholiari i njihovi saradnici. Ovim izrazom se opisuje alkoholiar koji se oporavlja od posledica alkoholizma. On vie ne pije - suv je, ali je njegovo razmiljanje jo oblano. On jo nije nita promenio u svom ponaanju i razmiljanju. Sve je ostalo isto, sem injenice da vie ne pije. Za takvu osobu se kae da je "suv", ali nije uistinu trezan. Suvi alkoholiar je osoba koja se uklapa u jedan od ova dva uslova:
1. Dotini je odustao od alkohola ali nije napravio ni najmanji korak u

promeni svog ponaanja. Znai, nema vie konzumiranja alkoholnih pia, ali je osoba ostala ista. Jednostavno uklanjanje alkohola, bez promena stavova, miljenja, oseanja i akcija nije dovoljno. 2. Dotina osoba se sa progresivnog puta oporavka polako vraa na haotino i nerealno razmiljanje. Znai, ne pije, ali je zastao u pozitivnim promenama i poeo da se vraa na stare obrasce ponaanja. Vano je prepoznati vraanje natrag na stare naine razmiljanja i delovanja, ili nedostatka napretka u kretanju napred u oporavku. Zajednike karakteristike suvog alkoholiara su:

Grandioznost - Grandioznost u sutini znai povratak na egocentrian, "svet se vrti oko mene" stav. Impulsivnost - Uoljiva karakteristika ponaanja osoba sa problemom zavisnosti je loa kontrola impulsa. Suvi alkoholiar ini ono to eli i kada eli, bez obzira da li e pri tom nakoditi nekom. Ponekad se impulsivnost i grandioznost udruuju u ponaanju da bi se dotina osoba nala u centru panje. Osuivanje - Ovo je vrlo destruktivan stav za ljude u oporavku. Kada osuuju drugu osobu kao bie, oni se postavljalju u situaciju u kojoj se

njihov naduvani ego osea bolje od drugih ljudi. S druge strane, ako takvi ljudi sude sebi, na kraju mogu kod sebe stvoriti nisko samopotovanje. Samozadovoljstvo - Ovo je opasan stav ne samo za suvog alkoholiara, nego i za apstinenta, jer prezadovoljstvo samim sobom vodi u recidiv. Vaan aspekt aktivnog oporavka je samo biti aktivan i kretati se napred. Nije vano koliko brzo e se ii, nego je vaan pravac u kojem e se ii. Ako apstinent postane lenj ili nezainteresovan i prestane brinuti o svom oporavku, prirodna je tendencija pada nazad u zavisnost ponaanja. Ponovno angaovanje u njima je samo kratak korak dalje.

Oni koji su prestali piti, ali su jo uvek ljuti zbog toga, ive nesretnim ivotima i uglavnom se i svi drugi oko njih previe jadno oseaju. Ovakve osobe brzo stignu do recidiva. Za trezan ivot ne pijenje, ili apstinencija, je samo preduslov. Potrebno je promeniti na bolje svoje navike, stavove, ponaanje, razmiljanje, itd.
KRIZE

Krize
Kriza je sastavni deo leenja i apstinencije, i ako doe do njega, ne treba oajavati, nego je treba pobediti. to se pre kriza prepozna, i to se pre razrei, to je bolje, jer se na taj nain izbegava recidiv ili propijanje. Krize se javljaju kod pacijenata koji ne piju dui period vremena (mesec i vie dana, pa ak i par godina), a mogu se javiti i tokom leenja. One se ne javljaju obavezno, ali su mogue. One su obino znak da se alkoholiaru javlja elja za propijanjem, ili ako se dogodi tokom terapije, znak su ozbiljnih otpora leenju i imaju svoj terapijski uzrok. Postoje dve vrste krize:
1. Otvorena kriza: Otvorena kriza se manifestuje otvorenom udnjom za

pijenjem. Dotina osoba odjednom oseti potrebu da popije alkoholno pie. Tu spadaju i snovi o pijenju. Alkoholiari sanjaju da su popili pie, ili da im je neko na prevaru sipao alkohol u sok. Tada se obino uplae. Meutim, treba samo sa nekim porazgovarati i razmisliti o tome, ta je moglo da dovede do krize. 2. Zatvorena kriza: Zatvorena kriza je sloenija i opasnija od otvorene, jer je tee prepoznatljiva. Kod nje ne postoji otvorena elja za pijenjem, ve se manifestuje kroz psihike probleme (nervoza, napetost, razdraljivost, esta promena raspoloenja, gubitak koncentracije) i (ili) telesnim smetnjama

(glavobolje, muka, povraanje, malaksalost, gubitak apetita, stomane tegobe, povieni krvni pritisak...). Obino se nabrojane tegobe vezuju za neke druge probleme ili bolesti, to je opasno, jer se kriza ne prepoznaje, ne reava se, produbljuje se i postoji opasnost od propijanja. Jako je vano prepoznati krizu. Otvorenu krizu je mnogo lake prepoznati nego zatvorenu. Poto dotina osoba tee moe da uoi i da prihvati injenicu da je u krizi, jako je vano da saradnik prepozna da se sa njim neto deava i da mu skrene panju na to. Zatim treba porazgovarati o tome ta je moglo da dovede do toga. Svakako da svaku krizu treba obraditi sa strunim timom i pitati za terapiju i za dalje ponaanje.
RECIDIV

Recidiv
Uspeh u leenju alkoholizma Uspeh u leenju alkoholizma se moe postii jedino ako se osoba koja je prihvatila leenje u potpunosti pridrava plana i programa leenja. Kada govorimo o uspenom leenju, obino podrazumevamo apstinenciju alkoholiara. Meutim, apstinencija nije dovoljna sama po sebi i ona nije cilj leenja. Apstinencija je samo kamen temeljac na koji treba dalje graditi: postepeno menjati svoje navike, svoje poglede, razmiljanje, odnos prema drugi ljudima, itd. Ovo je dugotrajan proces u kojem su recidivi ponovno vraanje pijenju mogui. Neke osobe nakon to zaponu apstinenciju, odravaju je tokom celog ivota, a neki posle krae ili due apstinencije upadaju u recidiv. "Suvi" i "mokri" recidiv "Suvi" recidiv oznaava stanje u kome alkoholiar jo ne pije ali se vraa starim oblicima ponaanja, odnosa i komunikacija. Ponekad je takvo stanje opasnije od "mokrog" recidiva. Ona manifestuje otpor prema leenju i prema zdravim promenama u ivotu apstinenta: opravdano izostaje sa terapijskih sastanaka, odbija Tetidis jer mu kodi, itd. Potrebno je posvetiti mu punu panju, analizirati ga i otkloniti okolnosti zbog kojih je nastala. Ako se to ne uradi, dolazi do "mokrog" recidiva. "Mokri" recidiv znai da se u toku odravanja apstinencije popilo alkoholno pie, i to je ono to se uglavnom podrazumeva pod pojmom recidiva. Znai, apstinencija se prekida i to terapiju i sve njene uesnike dovodi u krajnje neizvestan i dramatian poloaj. Da se ne bi izgubilo ono to se dotadanjim leenjem postiglo, potrebno je to pre se javiti terapijskom timu i preduzeti korake da se uinak recidiva to pre sanira.

Recidiv Ponovno konzumiranje alkohola naziva se recidiv. Odgovor na pitanje ta je zapravo recidiv potrait emo u literaturi u kojoj se navodi: Recidiv je vraanje bolesti. Recidivi su vrlo esti kod pojedinih psihijatrijskih bolesnika, naroito kod psihoza. Pod recidivom se katkada podrazumeva i vraanje somatskih bolesti, na pr. recidiv upale plua ili neke druge bolesti. Posebno je znaajan recidiv alkoholizma, koji je kod alkoholiara vrlo est. Jednom leeni alkoholiar ne bi vie nikada smeo popiti niti najmanju koliinu alkohola. Meutim, alkoholiari nakon nekog vremena apstinencije obino pokuavaju normalno troiti alkoholna pia, to u najkraem vremenu dovodi do recidiva alkoholizma (Hudolin). Recidiv je za alkoholiara velika opasnost. Naime, sutina njegove bolesti je u tome da ne moe popiti samo jednu aicu ve nezadrivo nastavlja sa pijenjem, dok se ubrzo ne dovede u staro stanje ili jo gore. To "jo gore" je zbog toga to je njegovo zdravlje jako narueno i ponovno nekontrolisano pijenje vrlo brzo rui stabilnost organizma i esto takvi recidivisti bre umiru. Propijanje Moramo napraviti razliku izmeu recidiva i propijanja. Recidiv je kada posle jedne ili par popijenih aa ili posle par dana dotina osoba zatrai pomo strunjaka i ponovno uspostavi apstinenciju. Naravno, posle recidiva se terapija moe nastaviti tamo gde je i stala. Propijanje je kada se pacijent tek posle vie meseci ili godina pijenja javi ponovo na leenje. Tokom tih meseci ili godina zbog intenzivnog korienja alkohola gube se svi do tada postignuti terapijski efekti i uspostavlja se ranije, alkoholiarsko ponaanje. Uz sve to i organizam propada. Znai, kod propijanja dolazi do fizikog i psihikog propadanja alkoholiara. Zbog toga ako doe do ponovnog javljanja terapijskom timu, sve se mora poeti iz poetka. Pozitivne efekte terapije ponovo treba postii iz poetka. Zbog toga je bolje ponovo se javiti lekaru to pre. Simptomi koji vode u recidiv Ako analiziramo recidive, u poetku emo biti bespomoni jer neemo znati odgovor na ovo osnovno pitanje: "Zato? Sve je uinjeno, a on je ipak poklekao." Tek ako malo dublje zavirimo u odvijanje dogaaja, videemo da tu ima nekog smisla, opaziemo da i recidiv ima svoju "anatomiju." Zato svaki sluaj treba ispitati pojedinano.

Simptomi koji vode u recidiv su:

Samouverenost: Apstinent se zbog prevelike samouverenosti previe opusti i uljuljka u postignutom uspehu. Ne radi vie toliko na poboljanju svog ponaanja i razmiljanja kao na poetku. Ne treba mu vie niko, sve moe sam. Imati malo straha je dobra stvar. Vie recidiva se desi kada stvari idu jako dobro, nego kada ne idu. Nenapredovanje: Mnogo apstinenata i lanova njihovih porodica razmilja u poetku samo da vie ne pije. Dotina osoba odrava apstinenciju. On je sa ovim postignutim rezultatom zadovoljan, misli da je dovoljno uradio. Ne menja svoje navike, razmiljanje, itd. I dalje se ponaa kao ranije, s tim da samo ne pije. Naalost, ovakvo ponaanje brzo dovodi do recidiva. Zablude: Mnogo recidiva se desi zbog toga to leeni alkoholiar misli da je izleen i da moe ponovo da pije. Naravno, umereno. Meutim, leeni alkoholiar nikad vie nije u stanju da umereno pije, jer posle prve popijene aice on gubi kontrolu nad alkoholom i vraa se u zaarani krug alkoholizma. Problemi: Teke ivotne situacije i problemi koji mogu nastupiti u toku leenja, navode bolesnika da ih ponovo ublaava uzimanjem alkohola. Ne zna kako da se suoi sa njima, ta da uradi. On, da bi pobegao od konfrontacije sa problemima, radi jedinu stvar koju zna: pije. Bolesnik tada ne misli na posledice, ve jedino eli da pobegne od problema. Neuspeh: Ako doivi neki neuspeh u drutvu, na radnom mestu, itd. moe reagovati recidivom. Ono to za ostale ljude predstavlja obine probleme svakodnevnog ivota, za njih moe postati katastrofa. Nestrpljenje: Put oporavka je dugotrajan proces. Ne mogu se rezultati postii preko noi. Potrebno je dosta strpljenja da bi se svakim danom malo napredovalo. Neki jednostavno nemaju strpljenja za sve to. Za njih se promene ne dogaaju dovoljno brzo, drugi se ne ponaaju prema njima kako oni ele, itd. Nezadovoljstvo: Pozicija alkoholiara pre odlaska na leenje je u najveem broju sluajeva bila "zatiena", tj. nije morao da radi, doputalo mu se sve, supruga se brinula o svemu, naroito o porodici. Nakon izleenja suprug bi se trebao vratiti normalnom porodinom ivotu sa preuzimanjem svoje uloge supruga i oca. Meutim, on esto nakon leenja postane ili eli postati despot, ili se osea nesigurnim. U oba sluaja dolazi do nezadovoljstva. Nije zadovoljan ni sa ponaanjem supruge, a ni sa ponaanjem dece. Trai od njih da ga svi potuju i da veruju u njega, a oni to ne mogu dok ne proe malo vremena i dok ne vide da li e apstinencija da se odri. Razoaranost: Pacijenti koji prestanu piti izolovani su i odbaeni, oni gube celo svoje drutvo i sve one lepe trenutke zajednikih druenja. Zato se u njima sakuplja nezadovoljstvo, strah, nesigurnost. Ako ih okolina ne prihvati na adekvatan nain, oni se brzo razoaraju u leenje i apstinenciju i zbog

toga lako moe doi do recidiva. Odmah ih treba podsetiti da se stvari ne razvijaju uvek u onom pravcu u kojem bismo mi eleli da idu. Oseaj manje vrednosti: Leeni alkoholiari imaju potrebu da budu kao i drugi ljudi. Meutim, zbog toga to su poklekli alkoholizmu, u krugu ljudi koji ne piju ili umereno piju, mogu imati oseaj manje vrednosti. Depresija: Depresivnost esto neugodno izranja. Ukoliko se ne radi o dubljim, tzv. endogenim depresivnim pomacima, obino je ta depresivnost iz ranog infantilnog razdoblja, ona koja tako snano deluje u pravcu stvaranja potrebe za alkoholiziranjem. To je porazno i neobjanjivo oajanje koje se moe javljati u ciklusima. Ako se deava, treba priati o tome i izai na kraj sa tim. Ako se to ne moe, treba potraiti pomo lekara, jer apstinent je obavezan da brine o sebi i o svom zdravlju. Ljutnja: "Mnogo sam ljut"- ovo ponaanje se esto primeuje kod alkoholiara. Oni su ljuti na svakog: na decu koja nee da sluaju, na suprugu koja se samo svaa, na efa koji ih kinji, itd. I zbog toga oni, normalno, moraju da popiju. U apstinenciji moe doi do situacija kada se reaguje sa ljutnjom. Meutim, u ovakvim situacijama treba prvo trezveno razmisliti, pa tek onda reagovati emocionalno. Sklonost raspravljanju: Alkoholiari su uvek najpametniji, sve znaju, dele savete svima, itd. Posle leenja neki ele da dokau da su uvek u pravu. To dokazivanje malih beznaajnih stvari dovodi do estih rasprava koje mogu postati izgovor za pijenje. Nepotenje: Poinje modelom malih, nepotrebnih lai prema ljudima sa kojima direktno komuniciraju u porodici, u drutvu i na poslu. Ovo je ubrzo praeno laganjem sebe ili opravdavanjem svog ponaanja. Saalenje: Oseanje da je rtva, odbijanje da se prizna da svako ima izbora i da je svako odgovoran za svoj sopstveni ivot i za njegov kvalitet. Treba prestati sa aljenjem sebe i treba preuzeti odgovornost za svoj ivot! Iscrpljenost: Nemojte dopustiti sebi da budete suvie umorni. Vodite rauna o sebi odgovarajuim odmorom, dobrom ishranom i redovnim vebanjem. Dobro fiziko zdravlje je sastavni deo emocionalnog zdravlja. Kako se oseate odrazie se na vae razmiljanje i rasuivanje. Korienje hemijskih proizvoda za menjanje raspoloenja: Moda ete osetiti potrebu ili elju da pobegnete od svega pomou pijenja, uzimanja tableta, itd. Moda e va lekar misliti da ete biti odgovorni i da neete zloupotrebiti lek. Ovo je najsuptilniji nain da se ue u recidiv. Preuzmite odgovornost za svoj ivot i za izbore koje inite! Obiaji: Izvor pijenja moe biti i porodica koja potuje obiaje. Znamo da ti obiaji ukljuuju i konzumiranje alkohola, ak je nekim obiajima prvenstveno to i cilj. Ako porodica stavi na prvo mesto obiaje, a na drugo leenog alkoholiara, lako moe doi do recidiva. Izostanak podrke i razumevanja: Bez dugotrajne podrke i razumevanja porodice i ue okoline alkoholiar se vrlo lako vraa staroj navici pijenja. U

mnogo sluajeva drutvo ak i odobrava ponovno pijenje. Da ne govorimo o starim drugarima sa kojima je alkoholiar redovno pio! Previe oekivanja od drugih: Leeni alkoholiari su skloni da razmiljaju na sledei nain: "Ja vie ne pijem, ja sam se promenio, zato se nisu i svi ostali promenili?" Svako moe upravljati samo sa sobom. Bilo bi dobro ako bi drugi ljudi promenili svoje samounitavajue ponaanje, ali to je njihov problem. Svako ima svoje sopstvene probleme koje treba da reava. Tako i apstinent ima svoje sopstvene probleme koje treba da reava. Ne moe oekivati od drugih da promene svoj ivotni stil samo zato to ih je on promenio. Nutkanje: Susret sa dobrim poznanikom, komijom, itd., naroito za vreme praznika, moe dovesti do nutkanja: "hajde, nee ti biti nita". Da bi se ovakva situacija izbegla, treba svima, sa kojima je porodica ee u kontaktu, rei da se vie alkohol ne konzumira jer je lan porodice bio na leenju. I to ne treba tiho i srameljivo govoriti, ve hrabro i sa ponosom u glasu!

Recidivista opravdava svoje ponovno pijenje sa nekim od gornjih razloga ili sa neim drugim. Ova opravdanja su bez osnova. Sa ponovnim pijenjem se ne postie reavanje ni jednog problema, niti dolazi do boljitka ni u porodinim odnosima, ni u zdravstvenom stanju, niti na radnom mestu. To je samo beanje od suoavanja sa problemima. A ivot je pun problema, zato kada bi svako od nas poeo da pije zbog neeg, gde bi nam bio kraj? "Dobiti" Treba se zapitati ta dobija alkoholiar sa recidivom. Alkoholiar sa recidivom dobija veoma mnogo. On na taj nain izbegava sve ovozemaljske potekoe i suoavanje sa problemima, izbegava razne obaveze, ima oseaj da je svakog obmanuo, da niko ne zna kako on manipulie, da je pametniji od svakog, da je svemoan, da moe da radi ta hoe, da moe da ide gde i kada hoe, da su problemi nestali, da mu niko ne moe nita, itd. Makar za trenutak dobija ovu iluziju. Naime, ljudi imaju mnogo problema da se prilagode naoj civilizaciji, da budu tani, uredni, odgovorni. To je veliki napor, treba mnogo rtvovati. Posebno je to teko za osobu koja je niz godina bila hendikepirana, izbaena iz tokova ivota u kojem je samo prividno vegetirala. Povremeno e kod takve osobe doi do zamora, do zasienosti, do krize. Ne moe vie izdrati. Barem nakratko eli da pobegne u svet zaborava i iluzije. U svet koji ga i dalje mami sa svojim lepim trenucima. ta preduzeti?

Moramo znati da je alkoholizam recidivantna bolest. Kada se recidiv ustanovi, ne treba oajavati, ve je najvanije to pre javiti se terapijskom timu radi zaustavljanja pijenja i uspostavljanja apstinencije. Ovde je od izuzetne vanosti uloga saradnika. Saradnik mora da bude uporan u nameri da recidivistu vrati na put apstinencije. Kada se recidivista javi terapijskom timu, postupak je sledei: Prvo se sprovodi detoksikacija, tj. organizam se oisti od alkohola. Zatim se ponovo uvodi uzimanje tetidisa. Propisanu dozu dotina osoba mora svaki dan redovno uzimati, najbolje pred saradnikom. Ako je potrebno, daju se lekovi za razne tegobe i bolesti koje su nastale ili su se pogorale zbog ponovnog uzimanja alkohola. Uvode se redovne kontrole da bi se pratilo stanje i ponaanje recidiviste. Uz sve ove mere sledi i analiza recidiva uz uee kako recidivista i saradnika, tako i strunog tima za leenje bolesti zavisnosti. Preispituje se ponaanje, kao i povod koji je doveo do recidiva. Na ovaj nain se dolazi do dubljih uzroka nastajanja krize i recidiva. Doneti zakljuci e pomoi da se u budunosti prepoznaju simptomi i da se na taj nain izbegnu sline situacije i recidiv. Leene alkoholiare i njihove saradnike treba edukovati kako bi izbegli zamke koji stoje na putu leenja i apstinencije. Odnos prema recidivisti Potrebno je zauzimanje to pravilnijeg stava prema recidivisti. Bilo koja vrsta negativnog prilaza ne sme imati prolaznost. Takoe ni krajnosti u drugom smislu nisu prihvatljivi, kao popustljivost i saalenje. Mnogi od nas smatraju da je alkoholiar nakon prestanka pijenja "kao i mi". Zaboravljamo da je on veoma hendikepiran, da mu je zdravlje u loem stanju, da je njegov ugled naet, itd. Ali i on ima svoje ambicije, svoja oseanja, svoje strahove, itd. On je nesiguran i treba mu podrka i pomo da bi povratio sve to to je izgubio. Stvaranje poverenja, otvorenosti, meusobnog zbliavanja i dijaloga ba o onim problemima koji ga mue - jeste prevencija recidiva. Treba izgraditi potovanje samog sebe i drugih ljudi, a sa tim paralelno i drugaije odnose u porodici, u okolini i na radnom mestu. Tada se ne pomilja na recidiv, nego na unapreivanje vlastitog zdravlja, brige o njemu, jer svi imamo pravo na zdravlje, samo zavisi od nas kako to pravo koristimo.
PITANJA OSNOVNA PITANJA KO IMA PROBLEMA SA ALKOHOLOM?

Ko ima problema sa alkoholom?

Konzumiranje alkohola Najei razlozi konzumiranja alkohola su drutveni obiaji, opteprihvaene norme ponaanja i navika. Mnogi pojedinci pijenje alkohola shvataju kao "pomo" u stresnim situacijama, vide ga kao nain reavanja problema, napetosti, frustracije. Poremeaji u meuljudskim odnosima, razvodi, smrt partnera ili neke druge bliske osobe, samaki ivot, gubitak posla i nezaposlenost takoe poveavaju rizik od prekomernog pijenja. Svakodnevni dodir sa alkoholom poveava rizik prekomerne potronje alkohola - konobari, menaderi, politiari, trgovaki putnici i dr. Meutim, svako konzumiranje alkohola se ne moe oznaiti kao zloupotreba, ni svaka osoba koja pije alkohol ne moe se proglasiti zavisnikom. Pijenje alkoholnih pia u pojedinim istorijskim fazama je imalo drutvene funkcije, koje nisu uvek bile negativne. Alkohol je sluio kao zamena za hranu, kao zamena za vodu kada je ona bila zagaena, kao lek kad drugih lekova nije bilo. Ne treba zaboraviti da su se i alkoholna pia tokom vekova menjala. Konzumiranje alkohola moe biti trojako: upotreba, zloupotreba i zavisnost. Upotreba, zloupotreba, zavisnost O upotrebi alkohola govorimo kada neko konzumira alkoholno pie kao sredstvo protiv ei ili sredstvo za uivanje u koliini koja ne predstavlja opasnost ni za njega, a ni za njegovu okolinu. To je ustvari umereno, ili drutveno prihvaeno pijenje. O zloupotrebi alkohola govorimo kada pojedinac toliko pije da to ugroava njega samog i njegovu okolinu. Obinim reima reeno, kada se napije, bude mortus, itd. Tada on moe da ispolji neko negativno ponaanje, na primer: postane agresivan, svaa se, zapone tuu, izvri neku kriminalnu radnju, vozi kola, itd. Negativne posledice se brzo poveavaju ako se takvo ponaanje ee nastavlja. Mogu nastupiti tetne zdravstvene posledice, nanoenje tete duevnom zdravlju, problemi u porodici i na radnom mestu. Kada se zloupotreba alkohola upranjava esto i dui vremenski period (godinama), dolazi do zavisnosti. Pod zavisnou podrazumevamo da se pojedinac nalazi u bolesnom odnosu prema alkoholu, da ne moe vie da kontrolie upotrebu alkohola. Takvoj osobi alkohol je potreban kako bi odrala telesnu i duevnu ravnoteu. Problemi

Problema sa alkoholom ima osoba koja:

ponovljeno pije alkoholna pia, postajui postepeno zavisna od alkohola. Dotina osoba koristi svaki mogui razlog i svaku priliku da bi popio alkoholno pie. Vremenom, on se ne moe vie zaustaviti na jednoj ili dve ae, ve pije nekontrolisano. Pije sve vie i sve ee. On vie nema kontrolu nad popijenim piem, nego pie kontrolie njega. Ovo je pravi put u alkoholizam. pije i pri tom ispoljava predznake ili otvorene socijalne poremeaje. Dotina osoba je sa sve eim pijenjem polako poela da menja svoj karakter, svoju linost. Upada ili izaziva svae, tue, dolazi u sukob sa zakonom. Ovo je pravi znak da treba stati i neto promeniti. zbog pijenja ima oteeno telesno i duevno zdravlje. Alkohol, kako direktnim dejstvom, tako i indirektno, negativno utie na sve organe i elije ljudskog organizma. Svojim dugotrajnim delovanjem izaziva kako fizike, tako i psihike bolesti, od kojih su neke fatalne. Ako se prestane sa pijenjem, moe se stanje organizma do izvesne mere poboljati (zavisi od teine oteenja), ali ako se konzumacija ne prekine, dovodi do tekog stanja organizma, i na kraju, do smrti. zbog konzumiranja alkohola ima poremeene odnose sa drugim osobama. Dotina osoba menja svoje ponaanje prema lanovima porodice, prema komijama i kolegama na radnom mestu. On sakriva svoju zavisnost, sve radi da bi mogao da popije alkohol. Poinje da zanemaruje svoje obaveze. U porodici postaje agresivan. Za nastale propuste i nesporazume uvek okrivljuje druge. pijenjem alkohola ugroava svoj socijalni i ekonomski status. Kako vreme prolazi, dotina osoba sve vie i vie para daje za alkohol, to rezultira u tome da manje ostane za druge vanije stvari. Sve manje para ima za porodicu, koja mora da se snalazi. Prava kriza nastaje ako zbog alkoholizma ostane i bez posla. Test

Proitajte sledea pitanja i nakon to odgovorite na njih, saznat ete imate li vi ili neko od vaih najbliih probleme sa alkoholom:
1. Da li ste ikada pomislili da biste trebali sasvim prestati sa pijenjem

alkoholnih pia? 2. Da li vas uznemiri kritika ili prebacivanje ljudi oko vas zbog vaeg pijenja? 3. Da li su vas drugi kritikovali zbog pijenja? 4. Da li ste ikada do sada posegnuli rano ujutro za alkoholom zato da biste smanjili svoju napetost i mrzovolju ili da biste se oseali bolje i sveije?

Reenje: Jedan potvrdan odgovor na ponuena pitanja upuuje na mogue probleme vezane uz pijenje alkoholnih pia. Vie od jednog potvrdnog odgovora govori o prisutnosti problema vezanih uz pijenje alkohola. Vano je otii leniku da biste se dogovorili o potrebi daljnje pomoi, odnosno da biste potvrdili dijagnostiku nedoumicu.

ta je alkoholizam?
Re alkoholizam prvi put je upotrebio vedski lenik Magnus Hus. U eri industrijske revolucije radnika klasa, nosilac te revolucije, vremenom postaje rtva i zarobljenik alkohola. Iako je konzumacija alkoholnih pia deo kulture skoro svakog ljudskog drutva, tek sa pojavom industrijske revolucije se alkoholizam poeo shvatati kao ozbiljan zdravstveni, odnosno drutveni problem. To je podstaklo stvaranje trezvenjakih pokreta koji su u nekim sluajevima postigli donoenje celog niza zakonskih i drugih mera za suzbijanje alkoholizma, od kojih je najpoznatija prohibicija u SAD. Postoje razliite definicije alkoholizma, ali sve one u principu istiu da je alkoholizam svako ponovljeno pijenje, bez obzira na koliinu i uestalost, koje stvara osobi zdravstvene i/ili socijalne probleme i tekoe. Alkoholizam je socijalno-medicinska bolest, koja nastaje usled trajnog i prekomernog konzumiranja alkoholnih pia. Dakle, alkoholizam nije porok, ve bolest! Zavisnost od alkohola, odnosno ire prihvaen naziv alkoholizam, je bolest koja ukljuuje sledeih est simptoma:
1. udnja - Dotina osoba ima snanu elju za piem i mora da popije neko

pie. 2. Gubitak kontrole - Dotina osoba kada pone da pije, ne moe da prestane. Ne moe da kae: "Ba mi je prijala ova aica i za danas je dosta!", ve nastavlja pijenje. 3. Fizika zavisnost - Nakon prestanka pijenja javlja se pojaano znojenje, tremor (drhtanje), teskoba, munina i drugi fiziki poremeaji. Moda ste ve uli od nekog da ujutru mora da popije pie da bi zaustavio drhtanje ruku. 4. Tolerancija - Da bi osoba postigla odgovarajue stanje (uinak) u organizmu, vremenom mora da pije sve vee i vee koliine alkohola. To je zbog toga to se tolerancija organizma na alkohol poveava. Ali posle vie godina, kada organizam postane iscrpljen, dotina osoba sve manje i manje alkohola moe da popije. Za pijanstvo, za koje mu je ranije trebalo par litara odreenog pia, sada mu je dovoljno par aa.

5. Zanemarivanje porodice, radnih i drugih obaveza i interesa -

Alkoholiar sve vie i vie misli na pie. Sve drugo: porodica, prijatelji, obaveze, poslovi, itd. se gube i postanu nevani. 6. Nastavak pijenja unato spoznaji o njegovoj tetnosti - Alkoholiar primeuje da alkohol utie na njegovo zdravlje, primeuje da sa svima polako prelazi na ratne staze, zna da mnoge obaveze nije ispunio, ali on i dalje nastavlja sa pijenjem. Dugotrajni alkoholizam dovodi do niza ozbiljnih zdravstvenih problema kao to su ciroza jetre, trovanje alkoholom, srane bolesti, bubrene bolesti kao i do niza psihikih poremeaja od kojih je najpoznatija Korsakovljeva psihoza. Zavisnost od alkohola je teak psihiki poremeaj, jer dolazi do patolokog procesa koji menja nain na koji mozak funkcionie. Brojne su i posredne posledice alkoholizma u obliku prometnih nesrea i nesrea na radu, odnosno poveane stope kriminaliteta s obzirom da je uestala konzumacija alkohola jedan od vanih kriminogenih faktora. Od alkoholizma ne oboleva samo pojedinac, ve oboleva cela porodica i blia okolina. Bolest jednog lana porodice odraava se na sve lanove porodice, i oni usled ekonomskih i socijalnih manjkova obolevaju bilo isto od alkoholizma, bilo od neke druge bolesti (neuroze, pothranjenosti, itd.) ili postaju skloni delikvenciji. to se tie agresije, alkoholizam je pogubniji nego ostale zavisnosti. Vie nego kod ostalih zavisnosti, dogaaju se fiziki obrauni u porodici, maltretiranja, batine. Agresivni alkoholiar je velika opasnost za decu, suprunika i ostale lanove porodice. Agresivno ponaanje zbog alkohola dogaa se uz ank, na ulici, svugde

Ko je alkoholiar?
Alkoholiarem se smatra ovek koji je dospeo u bolesnu zavisnost od alkohola i kod koga se usled prekomerne i dugotrajne upotrebe alkohola poinju javljati znaci telesnog, duevnog i socijalnog propadanja. Neto slobodnije protumaeno, moglo bi se rei da je alkoholiar ovek koji dolazi u takvu zavisnost od alkohola da ne moe bez njega, te gubi kontrolu nad sobom u odnosu na alkohol. Zavisnost moe biti psihika i/ili fizika. Psihika zavisnost je gubitak kontrole nad popijenom koliinom pia. Dotina osoba, kada pone da pije, ne moe da stane dok se ne napije. Kod ove zavisnosti mogua je kratkotrajna apstinencija od par nedelja ili meseci. Ali, sledeom

prilikom, kada se opet popije pie, deava se ista situacija: ne moe da se zaustavi dok se ne napije. Kod fizike zavisnosti se ne moe ni kratko vreme bez alkohola. Kod dotine osobe, im prestane piti, nastaju apstinencijske smetnje i krize. Organizam se navikao na odreeni nivo alkohola u krvi. Ako doe do smanjenja nivoa, ona reaguje apstinencijskom krizom. Na taj nain organizam upozorava osobu da treba da dopuni nivo alkohola. Alkoholiar je opsednut pijenjem i stalno ima razlog za pijenje: proslava roendana, imendana, roenje, pobeda ili poraz sportskog kluba, obeleavanje neije smrti, zavretak bolovanja ili godinjeg odmora, svaa sa suprugom, bolest roditelja, loa politika ili ekonomska situacija, itd. On ne moe normalno funkcionisati dok ne popije svoje pie. Zbog alkohola dotina osoba zaputa svoje porodine i radne obaveze, pa i hobije. Sve mu manje i manje znae i porodica, i prijatelji, i kolege, kao i razne aktivnosti (na primer prenos utakmica, druenje, gledanje televizije, razne popravke u kui, itd.) koje je ranije upranjavao. Polako, ali sigurno mu ivot postaje siromaan, jer postepeno dolazi do take kada mu sem pia nita na svetu vie ne znai i ne eli nita drugo. I na kraju, takva osoba unato uoljivim pa i dijagnostifikovanim psihikim i fizikim potekoama i bolestima i dalje nastavlja sa konzumiranjem alkohola. Vie mu ni do sebe ni do svog zdravlja nije stalo.

Koji su upozoravajui znaci alkoholizma?

Upozoravajui znaci prekomernog uivanja alkohola i alkoholizma su:

Potreba za alkoholom da bi se izalo na kraj sa jakim pozitivnim ili negativnim oseanjima. Upotreba alkohola kao sredstva za smirenje ili sredstva za emotivno oputanje. Korienje alkohola da bi se ublaio stres i nesanica. Oseanje nelagodnosti u prilikama kada alkohol nije dostupan. Pijenje sve veih i veih koliina pia. Traenje razloga za preterano pijenje. Zapostavljanje ljudi i dogaaja koji nisu u vezi sa pijenjem. Sakrivanje izvora i koliine popijenog alkohola. Pijenje par extra pia onda kada ostali nee primetiti. Veliki gutljaji pia da bi se bre osetilo dejstvo. elja za nastavljanjem pijenja i onda kada ostali kau da ste ve dovoljno popili.

Nastajanje ljutitosti ili potitenosti dok se pije. Oseaj utuenosti nakon opijanja. "Prekid filma" ili nemogunost seanja na ono to se dogodilo za vreme pijenja. Oseanje male krivice zbog svog pijenja. Negiranje i besno reagovanje kada neko govori vama o vaem pijenju. aljenje za vreme treznosti zbog stvari koje ste rekli ili uradili dok ste pili. Ne uspevanje odranja obeanja o regulisanju ili smanjivanju pijenja. Veoma malo ili neredovno unoenje hrane u toku pijenja. Jutarnje drhtanje ruku i pijenje malo pia da bi se to drhtanje zaustavilo. Postojanje sve veeg broja problema na poslu, u porodici, u drutvu ili u koli. Nezgode i promene u ponaanju: padovi, opekotine, posekotine, modrice, gubitak pamenja, promena raspoloenja, nejasan govor, promene u odevanju (zaputenost ili suprotno - preterano doterivanje). Epizode samotnjatva, izbegavanje uobiajenog drutva, traenje osoba koji piju. Upravljanje kolima pod uticajem alkohola.

Kako se postaje alkoholiar?

Potrebno je razlikovati pijenje alkoholnih pia i prekomerno pijenje. Mnogi ljudi piju, a nisu alkoholiari. Neki e celog ivota biti umerenjaci - piti tzv. drutveno dozvoljene koliine alkohola, dok e drugi postati alkoholiari. Alkoholizam je bolest, a alkoholiar je bolesnik kod koga zbog prekomerne i dugotrajne upotrebe alkoholnih pia nastaju psihika i/ili fizika zavisnost, zdravstveni problemi, porodini i drutveni poremeaji. Glavni uzroci nastanka alkoholizma su:
1. ovek - Svako od nas se razlikuje kako fiziki, tako i psihiki. Zbog toga

svako ima drugaiju predispoziciju na alkohol, drukiju osetljivost mozga i drugih vitalnih organa na uneseni alkohol, drugaiji prag tolerancije, itd. Zna se da su ene osetljivije na pogubno dejstvo alkohola od mukaraca. Pored fizikih i psihikih inilaca i navike u pijenju imaju veliki uticaj na to da li e se i za koje vreme alkoholizam razviti ili e se ostati u granicama drutveno prihvatljivog pijenja. 2. Sredina - Naroito porodica i sredina u kojoj dotina osoba ivi i radi imaju jako veliki uticaj na nastajanje alkoholizma. Deca ue modele ponaanja od svojih roditelja, i kasnije, kada budu u slinoj situaciji, reaguju nauenim ablonom. Zbog toga iz porodica alkoholiara u 60% sluajeva izlaze alkoholiari.

3. Alkohol - Dostupnost alkohola u velikoj meri utie na nastajanje

alkoholizma. U krajevima gde se alkoholna pia u veoj meri proizvode, i alkoholizam je zastupljeniji. Alkoholizam je izrazito kompleksan problem koji nikada nije rezultat samo jednog inioca. Razvoj alkoholizma ima odreeni tok:
1. Faza drutvene potronje - Osoba osea da mu alkohol prua zadovoljstvo

i olakanje. Zbog toga eli ponovo da pije, ime stie naviku. Iz navike se neprimetno prelazi u zavisnost, tj. u stanje u kojoj ne moe vie bez alkohola. 2. Faza alkoholizma - Dotina osoba sve vie i vie pije. Postaje zavisna od alkohola. to vie pije, to vie raste podnoljivost prema alkoholu. Tada se za odreene osobe govori da mogu puno da popiju, a da se ni ne primeti na njima. Tako se tolerancija organizma prema alkoholu sve vie i vie poveava, sve dok organizam ne postane prezasien alkoholom. 3. Faza nepovratnih oteenja - Dolazi do pada tolerancije. Organizam ve slabije podnosi alkohol. Dovoljne su i male koliine da bi dovele do opijenosti. Na kraju su dovoljne jedna ili dve aice. Postupno, nekritinim stavom prema pijenju i lanim oseajem da se u svakom trenutku moe prestati sa pijenjem, postaje alkoholiarem. Sa napredovanjem alkoholizma, poinju da se javljaju i razni poremeaji i bolesti. Po pravilu, njihovo nastajanje se nikad ne povezuje sa alkoholizmom. Alkoholiari se jo uvek neopravdano smatraju slabiima, a ne bolesnicima. Umesto nekadanjeg shvatanja da je alkoholiar propalica i otpadnik, danas se on smatra bolesnikom kojem je potrebna odgovarajua zdravstvena i socijalna pomo. Takav pristup problemu alkoholizma omoguava alkoholiaru uspeno leenje i povratak u zdrav i normalan ivot.

Kako izgleda jedan "tipini" alkoholiar?

Veina ljudi kada govori o alkoholiarima, misli na one koji se teturaju ulicom i koji grozno izgledaju: neoeljani su i prljavi, nose staru odeu, nerazgovetno govore, nisu sposobni da se finansijski izdravaju, itd. To je taj stereotip na koji se odmah pomisli. Meutim, manje od 5% alkoholiara su stereotipi. Naalost, nisu samo oni alkoholiari koji se teturaju ulicom. Mnogo vie je onih koji se nalaze meu nama, pijuckaju svoje pience i zapostavljaju svoju porodicu i svoje obaveze.

Suprotno popularnom verovanju, ne postoji "tipian" alkoholiar. Alkoholizam je bolest koja jednako napada sve graane: ljude razliitih podneblja, razliitih rasa, drutveno- ekonomskog poloaja, starosti, pola, itd. Ipak, postoje neke osobine koje ukazuju na mogue postojanje ove bolesti. Dugotrajno i prekomerno konzumiranje alkohola ostavlja posledice na spoljanjem izgledu dotine osobe. To je osoba sa podbulim licem, plaviastom bojom koe i sa naglaenim kapilarnim crteom na obrazima i nosu zbog proirenih malih vena (facies potatorum). Ta boja na hladnoi postaje jo tamnija. Osoba ima mutne oi. Slabo jede i voli jake zaine. Prilikom dugotrajnog pijenja prekomernih koliina alkohola nastaju smetnje u absorpciji vitamina, to se manifestuje avitaminozom, ve u poetnom stadijumu razvoja alkoholne bolesti. Za sagorevanje eera u organizmu neophodan je B1 vitamin, a alkohol ''krade'' ba taj vitamin. Deficit vitamina nije teko uoiti, jer alkoholiar zbog njihovog nedostatka obino ima izgled neuhranjene osobe. Zbog toga izgleda starije nego to odgovara njegovoj ivotnoj dobi. esto mu drhte prsti. Nekad ima ogrebotine i oiljke na koi usled ozleivanja u pijanom stanju. Zabrinjava injenica da je jedan od najeih profila alkoholiara/alkoholiarke situiran/a mukarac/ena u ranim pedesetim godinama ivota. On/a je strunjak, nije ni dan izostao/la s posla, vredno radi i cenjen je lan svog kolektiva i svoje zajednice i smatraju ga/je stubom drutva. Uprkos tome, on/ona ne moe da kontrolie svoju upotrebu alkohola. Onda, na primer, navri 53. godinu i pouti zbog ciroze jetre, koja je po ivot pogubna bolest.

Koje su zajednike karakteristike alkoholiara?

U toku dugotrajnog alkoholizma kod alkoholiara se menjaju i propadaju manjevie sve psihike funkcije. Evidentna je rasejanost, opadanje pamenja, shvatanja i rasuivanja, slabi mo zapaanja, koncentracije i miljenja, inventar ranijih znanja bledi, ukratko, opada kolinik inteligencije i intelektualne efikasnosti. Emocionalni ivot alkoholiara radikalno se menja, raspoloenje oscilira, javlja se napetost, razdraljivost i impulsivnost, do apatije i depresije. Ranije aktivnosti opadaju, kao i volja i voljne aktivnosti. Tokom dugog alkoholizma navedene smetnje mogu da dovedu do ozbiljnih promena linosti i psihijatrijskih komplikacija u ijoj osnovi se nalazi oteenje mentalnih funkcija i aktivnosti. Prema ivotnim zbivanjima su pasivni. Toksikomansku fazu alkoholizma karakterie kompletni angaman i podreenost alkoholiara alkoholnom piu. To je univerzalna karakteristika, koja je manje-vie prisutna kod svih alkoholiara.

Alkoholiari su manipulanti, kameleoni. Oni su kontrolori sistema (porodice, radne i ire socijalne sredine), koji ih svojim ponaanjem odrava. Na alkoholizam kao bolest zavisnosti razvijaju se mehanizmi odbrane. Neki autori ih nazivaju strategijom (taktikom) alkoholiara. Mehanizmi odbrane alkoholiara nisu samo nesvesni konflikti, ve konflikti i procesi svesnog karaktera. Njihove manipulacije, agresije, obeanja i kajanja su napad na pokuaje drugih da menjaju postojee odnose i uslove u funkcionisanju sistema. Alkoholiar, svojim manipulativnim tehnikama, suzbija svaki pokuaj promene, jer samo takav sistem mu omoguava pijenje. Mentalni ivot alkoholiara vrlo je sloen. Njega karakterie obilje iluzija i zabluda, pa i opta zbrka i konfuzija. Alkoholiar pije, ali najee ne zna to se sa njim dogaa (ne zna zato pije). On ne moe da objasni svoju naviku i zavisnost od alkohola. Alkoholiar ne pravi razliku izmeu socijalno prihvatljivog pijenja i sadanjeg ekscesivnog pijenja. Alkoholiari se mahom brane na sledei nain: svi piju. Alkoholiar esto puta rezonuje: ovi drugi ljudi oko mene su alkoholiari, jer piju vie nego ja. Alkoholiar esto puta ima dve suprotne slike o sebi. One mogu da zbunjuju i njega i okolinu. On je obino dobar kad je trezan (najbolji drug) ili lo kada je pijan, to sebi intimno i priznaje, ali nikada okolini. Alkoholiar ima svoj svet i realnost. Iako ne misli racionalno, okolina veruje da se radi o zreloj i odgovornoj osobi. Izbegavajui stvarnost, koristei razne tehnike, alkoholiar se kree samo jednim putem - putem koji vodi do alkohola, i kako opravdati pijenje. Alkoholiar za alkoholizam okrivljuje svakog (alkohol, druge ljude, brane razmirice, decu, teko detinjstvo, itd.), samo ne sebe. Alkoholiari su neprilagodljive, asocijalne pa i antisocijalne osobe. Alkoholiara karakterie emocionalna i socijalna nezrelost. To ga sputava da preuzme ulogu u zadovoljavanju svojih i drugih potreba (nagomilava dugove, kupuje jeftine stvari, itd.) U osnovnim (vitalnim) sektorima ivota evidentna je neefikasnost. Zanemaruju se porodine i brane obaveze (ne pomae deci, zanemaruju se seksualni odnosi, naputa se posao ili esto menja radno mesto), neadekvatni su odnosi sa drugim osobama (teko se sklapaju i odravaju prijateljstva, izuzev sa alkoholiarima). Nedostaje im zdrava inicijativa i samodisciplina. Ponaanje je nepostojano, vole da se hvale, puno obeavaju, teko shvataju svoje realne i tue probleme. Ignoriu autoritete, predstavljaju se kao sveznajui. Odnos sa ljudima im je mahom povran. Oni kao da bee od svojih oseanja.

Domet njihovog interesovanja radikalno je redukovan, jedan veliki deo alkoholiara ne pazi na svoj izgled, informisanost im je elementarna, ponaanje je konvencionalno, esto puta stereotipno. Uz navedene postoje i mnoge druge zajednike osobine alkoholiara, kao to su nesposobnost autentinog izraavanja emocija, nizak prag tolerancije na frustracije, visok stepen anksioznosti, nesigurnost, oseanje inferiornosti i ugroenosti, megalomanija, itd. Kod alkoholiara su esti pokuaji samoubistva, to je verovatno posledica alkoholiarske depresije.

Da li se alkoholizam moe leiti i izleiti?

Ovo je jedno od najeih pitanja koja se postavljaju, a odgovor sam po sebi nije tako jednostavan. Da li se alkoholizam moe leiti? Alkoholizam je bolest i moe se leiti! Zavisnost od alkohola se moe i mora leiti! Leenje se sprovodi uz primenu kompleksnog (sveobuhvatnog) socio-medicinskog modela tretmana, koji obuhvata sprovoenje individualne i grupne psihoterapije, porodine terapije, kao i primenu lekova, a kasnije i redovne odlaske u klub leenih alkoholiara. Program se sprovodi u posebnim institucijama, putem bolnikog ili ambulantnog leenja, a nastavlja se sa produenom terapijom u klubu leenih alkoholiara.

Uz podrku lanova porodice i sredine u kojoj ive kao i uz prihvatanje i aktivno sudelovanje samog alkoholiara u svom leenju, mnogi uspostavljaju dugotrajnu apstinenciju i zapoinju izgradnju novog i sretnijeg ivota. Za uspeno leenje alkoholizma neophodna je volja, kao i puna saradnja bolesnika alkoholiara. Ako on ne eli da se lei i ako nije iskren prema samom sebi i prema strunim radnicima sa kojima sarauje, na prvom mestu sa lekarom i socijalnim radnikom, onda ga nije mogue uspeno leiti. Silom ili prevarom ni jedan alkoholiar se ne moe leiti.

Da li se alkoholizam moe izleiti? Alkoholizam se moe leiti, ali se ne moe izleiti! Naalost, alkoholizam nije kao ostale bolesti, npr: upala plua, kamen u ui, uganue, kaalj, itd. Kod ovih bolesti posle intervencije lekara i sprovoenjem odreene terapije uz pomo lekova, posle izvesnog vremena dolazi do izleenja. Meutim, za alkoholizam to ne moemo kazati. Moemo kazati da se osoba zaleila. Niko ne moe da garantuje da e jednom uspostavljena apstinencija trajati za sva vremena. Problem je u tome, da je alkoholiar, bez obzira da li se leio ili ne, izgubio kontrolu nad svojim pijenjem. On tu kontrolu vie ne moe da uspostavi, bez obzira koliko vremena je apstinirao. Zbog toga sa prvom popijenom aicom se vraa u zaarani krug alkoholizma. Recidiv moe da nastupi posle par dana, meseci, ak i godina! Znam par sluaja gde je recidiv nastupio posle 15 ili 20 godina! Zbog toga stalno treba biti na oprezu! Najvanije je prepoznati krizu. Zato moemo kazati da je alkoholizam recidivantna bolest. Leeni alkoholiar do kraja ivota mora da bude na oprezu i da ne popije vie ni kapi alkohola!

Da li je alkoholizam nasledan?
U mnogim porodicama alkoholizam se provlai generacijama. Zbog toga se mnogi koji odrastaju u takvoj porodici pitaju da li je to nasledna bolest i da li e i oni vremenom postati alkoholiari? Deca iz alkoholiarske porodice imaju malo vei rizik od razvoja alkoholnog problema od druge dece. To ima veze sa tri faktora:
1. Nasleivanje: Istraivanja su pokazala da kod nekih osoba postoji

predispozicija za razvoj alkoholizma. Kao to kod svakog od nas postoji predispozicija za razne bolesti. Deca alkoholiara moraju imati na umu da imaju veu ansu za razvoj alkoholizma. Takoe je poznato da odreene osobine linosti koje su se u izvesnoj meri nasledile, utiu na rizik od nastajanja zavisnosti. Ljudi koji su esto zabrinuti, koji trae uzbuenja u ivotu, koji su nedrutveni (asocijalni), ee postaju alkoholiari. 2. Uticaj ivotne sredine: Ne moe se zanemariti zapaanje da se alkoholizam veoma esto javlja u porodicama gde je jedan od lanova alkoholiar, i esto se prenosi sa generacije na generaciju, barem kod jednog od lanova. Istraivanja su pokazala da 73% sinova iz "alkoholiarskih porodica" imaju probleme sa pijenjem i probleme u ponaanju. Objanjenje za takvo stanje

krije se u pojavi da deca kopiraju stil ponaanja svojih roditelja, koji u takvim porodicama obino vodi ka pojavi i javljanju alkoholizma. Atmosfera u kui alkoholiara je najese stravina, a porodica praktino rasturena. Ne samo da nema oseajne topline i pozitivne vaspitne atmosfere, nego alkoholiar jo i vrlo negativno utie na decu stvarajui od njih budue psihike invalide. Kada kasnije u ivotu ta deca dospeju u prvu ozbiljnu krizu, oni uzimaju ablon ponaanja od svoga oca i upadaju u alkoholizam. U razvoju i nastanku zavisnosti od alkohola veliku ulogu ima i ivotni stil te kulturoloka obeleja i obiaji pijenja alkoholnih pia. Sredina u kojoj ovek ivi i radi, stres kojem je izloen, te dostupnost alkoholnih pia, takoe utiu na pojaan rizik od nastanka alkoholizma. 3. Navike: Ako roditelji dotine osobe mnogo piju, ona moe stei naviku da uvek i svuda ima alkohola. Pojedinac moe preuzeti naviku da mnogo pije od svojih roditelja, ak i bez razmiljanja o tome. Savet Ljudi koji su roeni u porodici sa istorijom alkoholizma bi trebali biti svesni nekih injenica koji e im pomoi da ne postanu alkoholiari. Svaki lan alkoholiarske porodice treba da izbegava konzumiranje alkohola u ranoj dobi (u detinjstvu), jer to pijenje sigurno vodi u alkoholizam. Ako dotina osoba posle punoletstva postane umereni potroa alkoholnih pia, mora voditi rauna da ne postane prekomerni potroa. Jer od umerenog do prekomernog je samo jedan korak. I na kraju Znai, alkoholizam nije nasledan. Ne moe se rei da je samo genetika odgovorna za to da li e neko postati alkoholiar ili ne. Upamtimo jedno - rizik nije predodreen niti je sudbonosan. Ne znai da e dete roditelja alkoholiara obavezno postati kasnije u ivotu alkoholiar. Neke osobe postanu alkoholiari iako im niko u porodici ne pije ili nije pio. Druga vana stvar koju treba zapamtiti je da mada geni imaju vanu ulogu u nastajanju zavisnosti od alkohola, to zavisi od unutranje sposobnosti i snage dotine osobe, koji odreuje da li e pojedinac postati alkoholiar ili ne.

Kako se ponaati ako je prijatelj/prijateljica pijan/pijana?

Zbog lakeg pisanja i itanja ja u celu stranicu napisati u mukom rodu. Naravno, ovo sve odnosi se i na mukarce i na ene, tj. i na momke i na devojke. Kako moete znati da li je Va prijatelj/prijateljica previe pio/pila? Faktori koji odreuju kako alkohol utie na odreenu osobu ukljuuju pol, starost, oblik tela, ak i narav, itd. Neki ljudi su u stanju da popiju mnogo a da se to ne primeti na njima, dok na druge moe uticati ve i jedno pie. Znakovi za zabrinutost su: Osoba

nejasno izgovara rei i ne moe nanizati rei da bi napravio razumljivu reenicu. udno deluje i radi stvari koje normalno ne bi radio. je ili veoma povuena ili je agresivna. ima muninu ili povraa. ima staklast pogled u oima. ne moe da odri ravnoteu i sudara se sa ljudima i objektima. oteano die. ima nenormalnu telesnu temperaturu (bilo pretoplu ili prehladnu). je iscrpljena i umorna. se onesvestila.

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma kod vaeg prijatelja, ali niste sigurni da li treba da potraite medicinsku pomo, da ne biste pogreili, pozovite hitnu pomo. ta moete uiniti kako bi pomogli vaem prijatelju/prijateljici? ta ete uiniti da bi pomogli moe zavisiti od toga koliko je prijatelj u stvari pio, gde se nalazite, koji drugi inioci su ukljueni (kao to su druge supstance: droge, lekovi, itd.), i kakav je va vlastiti nivo pijanstva. Samo je potpuno trezna osoba sposobna za procenu situacije i za upuivanje poziva za potrebnu pomo. ak i jedno ili dva pia mogu uticati na rasuivanje, oteavajui svest o tome koliko je zaista hitna situacija. Tvoj prijatelj ne mora da bude onesveen niti da povraa da bi mu bila potrebna tvoja pomo. Ako mislite da je va prijatelj moda previe popio, postoji nekoliko stvari koje moete uiniti kako bi pomogli, ukljuujui:

Tiho kaite svom prijatelju da je najverovatnije pijan, i nagovestite mu da bi bila dobra ideja da prestane piti alkohol, ili da uspori. Ponudite mu da popije malo vode i da neto pojede.

Ponekad je najlaki nain da ohrabrite vaeg prijatelja da uspori je da cela grupa ode neto da pojede i na taj nain postiete da va prijatelj neko vreme ne pije bez suoavanja sa njim. Ako je va prijatelj spreman da pije vodu, moete ga ponuditi da ne bi dehidrirao. Dehidracija je jedan od nuspojava kod pijenja jer je alkohol diuretik, to znai da osoba izbaci vie tenosti iz organizma nego to je unosi. Pijenje tenosti nee osobu odrati treznog, ali e pomoi da se sutradan bolje osea. Ostanite sa svojim prijateljem i uverite se da je u redu. Ostanite u sobi sa njim - gledajte film, TV, itajte knjigu ili poistite prostoriju nakon urke, ali drite ga u sobi sa vama. Pronaite mirno mesto gde osoba moe sesti i opustiti se (hodanje okolo nije najbolja ideja, naroito ako je osoba izgubila koordinaciju). Pomognite mu da sedne. Dajte sve od sebe da ga sauvate od situacija u kojima moe sebi naneti telesne ozlede, naroito kroz pad. Utoplite vaeg prijatelja, jer visok nivo alkohola u krvi moe sniziti temperaturu tela, ak i ako osoba stvarno osea da mu je toplo. Ako va prijatelj eli da legne, pobrinite se da lei na boku, sa svojim licem okrenutim na isti nain kao i njegovo telo, i stavite mu neto iza lea da ga sprei od prevrtanja. Ako osoba lei kada poinje da povraa, treba ga okrenuti na bok sa savijenim kolenima da bi se spreilo davljenje. Redovno ga proveravajte da biste bili sigurni da reaguje na pomeranje i da nije u nesvesnom stanju. Glasno kaite njegovo ime, kaite mu odluno da otvori svoje oi, bocnite ga i gledajte reakciju. Obratite panju na znakove trovanja alkoholom. Proveravajte disanje. 12 - 20 uzdaha u minuti je normalno. Ako disanje postane sporo (8 uzdaha u minuti ili manje) i ne reaguje na bockanje, to ukazuje na trovanje alkoholom. Plave usne, brz puls i hladne i vlane ruke i noge su takoe mogui znakovi. Ne paniite, nego odmah pozovite hitnu pomo! Pobrinite se da Va prijatelj stigne kui u redu, bilo uzimajui taksi, bilo da ga Vi dovedete do kue (kolima, javnim prevozom ili peice). Stavite nekom u njegovoj kui do znanja da je on stvarno pijan i da je potrebno da neko dri oko na njemu, ako ne, onda drite Vi oko na njemu. Ako prijatelj izgubi svest, vano je da dobije strunu pomo to pre i zato odmah nazovite hitnu pomo.

Upamtite: jedina stvar koja moe pijanog oveka otrezniti je vreme! Ako je Va prijatelj/prijateljica pijan/pijana, nemojte:

ga ostaviti samog, ak i ako je pri svesti!

ga ostaviti da zaspi sam u sobi! ga ostaviti sa drugom pijanom osobom! Naroito nemojte zaduiti pijanu osobu da se brine o drugoj pijanoj osobi. ga nervirati bez potrebe! ga upotrebiti za rad! mu dozvoliti da sam ide kui! Nemojte pretpostaviti da e bezbedno stii kui. Potpuni efekat alkohola moda jo nije doao do izraaja. mu dozvoliti da vozi kola ili bicikl. mu davati hranu, kafu, tenost, lekove ili drogu (na primer alkohol) da bi se otreznio. ga staviti pod hladan tu, jer ok prouzrokovan hladnom vodom moe izazvati besvesno stanje. ga zaboraviti ako je zaspao. Proveravajte njegovo disanje, esto ga budei da biste bili sigurni da nije u nesvesnom stanju. pretpostavljati da nesvesna osoba spava. Ona moda pati od trovanja alkoholom. propustiti da zovete hitnu pomo ako ga ne moete probuditi. Moj prijatelj je "samo pijan". On e biti u redu, zar ne?

Ne mora da bude. Alkohol je otrov, to znai da ako se konzumira u prekomernoj koliini, moe prouzrokovati teke posledice na telo. Trovanje alkoholom je potencijalno smrtonosno stanje prouzrokovano pijenjem velikih koliina alkohola. Kako moe razlikovati da li se tvoj drug "samo" onesvestio ili se otrovao alkoholom? Postoje tri kljuna simptoma koji ukazuju na trovanje alkoholom:
1. Ne moete probuditi vaeg prijatelja i primeujete da je hladan, vlaan i da

ima neobino bledu ili plavkastu kou. Ako osoba spava, moe se probuditi, a moda i preseliti na sigurnije mesto ili se moe razgovarati sa njim. Neko ko je bez svesti nee reagovati na neno drmusanje ili na govor. 2. Sporo ili nepravilno die ( manje od osam puta u minuti). 3. Ne budi se tokom ili nakon povraanja. Ako primetite jedan ili vie od ova tri simptoma, odmah pozovite hitnu pomo! Dok hitna pomo ne stigne, nastavite sa naporom da probudite vaeg prijatelja i proverite da li lei na boku kako biste spreili davljenje zbog povraanja. Paljivo nadgledajte njegovo disanje i primenite vetako disanje ako se ono zaustavi. U velikim koliinama alkohol e otupeti ivce koji reguliu neije disanje, rad srca i refleks za govor. Ovo moe dovesti do povreda ili ak do smrti.

Kasnije ... Nije neobino za ljude da zauzmu odbrambeni stav kada im prijatelj skrene panju na preterano pijenje. Takoe je normalno za vas i za druge koji su pokuavali pomoi da se oseaju frustrirani, poraeni, tuni i izgubljeni i ne znaju ta treba dalje initi. Prijatelji treba da pomau jedni drugima, ali biti osoba koja treba da se brine o svima ostalima na due staze nije zabavno. Skretanjem panje dotinoj osobi na opasnost u koju sebe stavlja sa prekomernom dozom alkohola, moda ga zaustavi od ponovnog opijanja. Evo nekih nagovetaja:

Odaberite vreme kada je prijatelj trezan. Ovo moe biti izazov, s obzirom da on pije neumereno skoro svaki dan. Razgovarajte u mirnom, skrovitom ambijentu. To e vam dati priliku da se koncentriete i smanjie oseaj sramote i zbunjenosti kod vaeg prijatelja. Niko ne voli da se na svoje slabosti ukazuje pred publikom. Vebajte unapred. To e vam dati priliku da istraite ta biste voleli da kaete, kako to da kaete i da vas pripremi za mogue odgovore. Uradite neka istraivanja. Pre nego to razgovarate sa svojim prijateljem, istraite dostupne izvore. Saznajte da li u blizini postoji klub leenih alkoholiara ili grupa za samopomo i potporu. Moda postoji strunjak u oblinjoj ambulanti ili bolnici koji se bavi leenjem zavisnosti. Takoe moete pogledati i web stranice na internetu koje se bave ovom temom. Izaberite prilaz. Postoji vie razliitih tehnika koje mogu biti korisne kada se pribliavate svom prijatelju. Moete koristiti razliite kombinacije, na temelju onoga to znate da je (ili nije) bilo uspeno u prolosti i koje je zadovoljavajue za vas. Budite konkretni. Recite svom prijatelju ta ste primetili kod njegovog ponaanja i ta vas zabrinjava. Na primer, mogli biste rei: "Ja sam primetio da u zadnje vreme mnogo i esto pije. Zabrinut sam jer mi se ini da to ima uticaja na tvoj kolski rad." Identifikujte njegovo ponaanje i nemojte kritikovati njegov karakter. Recite: "Tvoje pijenje se ispreilo na put naeg prijateljstva", ali nikako "Ti si patetian pijanac i pravi gubitnik". Recite mu kako njegovo pijenje utie na vas. Vrlo esto ljudi ne shvataju da njihovo ponaanje ima uticaj na druge ljude. Recite svom prijatelju kako njegovo preterano pijenje utie na vae oseaje, kako utie na va svakodnevni ivot i kako to moe uticati na vae prijateljstvo. Koristite "Ja" izjave poput: "Ja se ne oseam ugodno zbog naina na koji ti pije u zadnje vreme. Kada si pijan ponaa se kao da si druga osoba, a Ja sa tom drugom osobom nemam nita zajedniko." Istraite neke od uzroka njegovog pijenja. Vaa mo zapaanja je velika prednost. U redu je da mislite da "romantine frustracije" mogu doprineti da Va prijatelj preterano pije. Vrlo esto ljudi se okreu drogi (ukljuujui i

alkohol) kada su suoeni sa dodatnim stresom, tugom ili strahom. Vaem prijatelju je verovatno potrebno da nae druge naine suoavanja. Razgovor sa vama o svojim brigama moe biti prvi korak. Moete zapoeti razgovor sa: "Hej, ja znam da si bio pod velikim stresom u zadnje vreme. ta se zbiva?", ili "Kako se osea od kad ste se ti i tvoja devojka razili?" Nagnajte Vaeg prijatelja da razmilja o svom ponaanju. On moda pije iz navike, jer je ponekad teko pokuati neto novo. Ili je moda toliko preplavljen svojim nevoljama da ne zna ta drugo da radi. Moete ponuditi da se druite sa njim i interveniite kada potreba za pijenjem izbije, ili planirajte odvraanje. Takoe moete zamoliti prijatelja da pokua piti manje. Neki su ljudi imali uspeha sugeriui prijatelju da testira svoje navike izlascima bez opijanja. Nagnajte Vaeg prijatelja da razmilja o ovoj temi. Moete mu kazati: "Ima jedna stvarno odlina web strana koja ima hrpu informacija o umerenom pijenju i o ekscesivnom pijenju! Slobodno je pogledaj na mom kompjuteru!" Sadanje opcije. Va prijatelj moda nee biti spreman da odmah prihvati vae savete. Takoe, moda ne bude eleo da prizna da ima problem sa pijenjem. Ali, vremenom, kada bude spreman, prihvatie ponuenu pomo. Savet

Moete koristiti bilo koji ili sve ove predloge. Treba stii do krajnjeg rezultata, a to je da Va prijatelj treba da prepozna naine na koje se njegovo pijenje mea u ostatak njegovog ivota i u ivote najbliih. Vi ga trebate podrati i ponuditi mu razne opcije, ali on mora biti motivisan i stvarno prihvatiti svoje stanje i probati ga menjati. Za ovo vreme Vi trebate biti osetljivi ne samo na potrebe Vaeg prijatelja, nego i na svoje vlastite potrebe. Vano je postaviti ogranienje za vreme i energiju koju ete potroiti za pomo. To e vas spreiti u tome da vremenom postanete umorni, ogoreni ili pretrpani, a takoe ete voditi rauna i o svom zdravlju. Ako ustanovite da va prijatelj i dalje esto pije do take kada nije u stanju da se brine o sebi, donosi odluke sa slabom procenom, deluje agresivno i ne slua dobronamerne savete, moda je vreme za razmiljanje o vlastitim granicama. Da li je to zaista okruenje u kome elite da provedete vreme sa ljudima do kojih vam je stalo? Da li je ienje bljuvotina, dranje glave ljudima u toaletu, prekidanje tua, ili brinui se o nekome stvarno zabavan nain da se provede vikend? Moda je vreme da naete druge prijatelje! Upozorenje Nemojte ugroziti svoje zdravlje kada pomaete drugoj osobi! Nemojte pokuati fiziki da podignete pijanu osobu ili da zaustavite nekog mnogo veeg od vas od

padanja - moete ozlediti lea. Umesto toga koncentriite se na zatitu njegove glave. Ostanite mirni ako simptomi pijane osobe poinju da vas brinu. Nemojte paniiti, nego pozovite kola hitne pomoi. Pustite ljude koji su obueni da donose odluke. Ako je pijana osoba zaspala, uverite se da lei na boku, sa svojim licem okrenutim na isti nain kao i njegovo telo, a ne na trbuhu ili na leima, jer tako moe da se udavi u svojoj bljuvotini. Nemojte izazvati povraanje kod osobe koja je pijana! Nikada nemojte dozvoliti nekom ko je pijan da sedne za volan automobila! Ako je osoba u koju sumnjate da pati od trovanja alkoholom maloletna, nemojte odlagati pozivanje hitne pomoi zbog straha da ete ge uvaliti u nepriliku! to je osoba mlaa, vie je osetljiva na alkohol i to ga due ostavljate, loije moe proi! Nemojte biti osoba kome treba ova vrsta pomoi! Nemojte pretpostavljati da e ljudi oko vas znati ta treba uiniti kako bi vam pomogli!

ta moe opijanje da prouzrokuje?

Opijanje:

ima negativne efekte na ponaanje. utie na ljude da rade glupe i neprijatne stvari koje donose sramotu. moe navesti osobu na protivzakonit seks. esto utie na ljude da maltretiraju branog druga i/ili decu i unitava porodicu. moe dovesti do nerada i siromatva. moe uiniti da osoba postane tvrdoglava i prevrtljiva. prouzrokuje loe rasuivanje i sputava otroumnost.

ta je razlika izmeu "prekida filma" i nesvestice?

"Prekid filma", koji se ponekad naziva i alkoholom izazvani gubitak pamenja ili alkoholiarska amnezija, se javlja kada se ljudi ne seaju ta se deavalo u vreme dok su bili pijani. Ovi periodi mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana. Za vreme "prekida filma" osoba moe izgledati odlino za druge; ipak, sledei dan ne moe da se seti delova noi i onoga ta je radio/radila. Uzrok "prekida filma" nije potpuno shvaen, ali mogu biti

umeane smetnje oko skladitenja kratkotrajnog pamenja, ili, u nekim sluajevima, psiholoke depresije. "Prekidi filma" se ne smeju brkati sa nesvesticom, koja se deava kada ljudi izgube svest od pijenja prekomerne koliine alkohola. Gubitak svesti znai da je osoba dostigla jako opasan nivo trovanja alkoholom; moe pasti u komu ili umreti. Ako je neko pao u nesvest, odmah pozovite hitnu pomo. On/ona iziskuje trenutnu medicinsku negu.