VIA POSLOVNA KOLA BEOGRAD

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Poslovno finansijsko pravo TEMA: Akcionarsko drutvo

STUDENT: Svetlana Cimea I- 06/05

MENTOR: Prof.dr.Milutin Srdi

SADRAJ Uvod ...................................................................................................... 3 1. Pojam, osobine i ekonomski znaaj akcionarskog drutva .................. 4 2. Osnivanje akcionarskog drutva .......................................................... 5 2.1. Jednokratno (simultano) osnivanje akcionarskog drutva .......... 5 2.2. Postepeno (sukcesivno) osnivanje akcionarskog drutva ........... 6 3. Osnovne kategorije akcionarskog drutva .......................................... 7 3.1. Osnovni kapital ........................................................................ 7 3.2. Imovina akcionarskog drutva ................................................... 7 3.3 Akcije ........................................................................................ 8 3.4. Obveznice ........................................................................... 10 4. Obaveze i prava akcionara ................................................................... 5. Statut akcionarskog drutva ................................................................ 6. Upravljanje akcionarskim drutvom .................................................... 6.1. Skuptina akcionarskog drutva .................................................. 6.2. Upravni odbor ............................................................................. 6.3. Direktor akcionarskog drutva .................................................... 6.4. Odbor izvrnih direktora .............................................................. 6.5. Nadzorni odbor ............................................................................ 6.6. Odgovornost lanova uprave drutva .......................................... 7. Poveanje i smanjenje osnovnog kapitala drutva ............................... 11 11 12 12 13 14 15 15 16 16

Zakljuak ............................................................................................... 19 Literatura ............................................................................................... 20

UVOD

Preduzee je izuzetno kompleksan, dinamian i otvoren poslovni sistemu kojem se nastoji postii efikasnost, uspenost, pravednost, integritrt te unutranji i vanjski interes za trajno postojanje i razvoj. Stvara ga ovek da bi mu sluilo za zadovoljavanje odgovarajuih potreba i ostvarivanje ciljeva. Tako stvoren sistem nema ugraene prirodne samoregulatore i stoga se osnivai moraju pobrinuti da deluju kontinuirano i razvojno, odnosno bez ekonomskog kraja. U svakom poslovnom sistemu koji tei da bude vrst i siguran neophodno je kontinuirano njegovati viziju, svrhu i osnovne ciljeve sistema, zatim, postaviti organizacionu strukturu i pravila o ciljnom delovanju sistema, te neprekidno planirati naine za postizanje i nadzirati ostvarivanje odreenih ciljeva.

1. POJAM,OSOBINE I EKONOMSKI ZNAAJ AKCIONARSKOG

DRUTVA Akcionarsko drutvo je drutvo koje osnivaju pravna, odnosno fizika lica radi obavljanja delatnosti, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti.Osnivai unose kapital, a ono im izdaje akcije. lanovi akcionarskog drutva su akcionari, a hartije od vrednosti i isprava o lanstvu oznaena je kao akcija.. Zajednike osobine pravnog poloaja akcionarskog drutva u uporednom pravu jesu: pravna samostalnost drutva i samostalna imovinska odgovornost za sopstvene obaveze akcionari ne odgovaraju za obaveze drutva osnovni kapital drutva razdeljen je na odreeni broj akcija odrerene nominalne vrednosti U akcionarskom drutvu kapital pribavljaju akcionari , meutim za dugove ne jeme ulagai ve samo drutvo. Odsustvo line odgovornosti akcionara posledica je razdvajanja institucije vlasnitva od organizacije, tj.preduzea koje ima svojstvo pravnog lica.U sluaju bankrota preduzea akcionari nisu odgovorni za izmirenje obaveza preduzea, jer je re o poslovnom obliku odvojenom od vlasnika (akcionara) i menadera. Poto nedostatak line odgovornosti akcionara prouzrokuje velike rizike za poverioce, javila se potreba da se u zakonima o pojedinim pravnim formama propiu brojne zatitne odredbe, meu kojima su naroito znaajne:

minimalna visina osnivakog kapitala minimalna visina uloga pojedinih akcionara minimalna visina uloga u momentu osnivanja zabrana aktiviranja trokova organizacije i upravljanja obaveza upisivanja u trgovinski registar obaveza publikovanja akata o osnivanju koja podleu i obaveznoj reviziji

U akcionarskom drutvu upravljanje preduzeem je nezavisno od vlasnitva, to znai da se moe poveriti profesionalnoj upravi iji lanovi nisu ortaci niti vlasnici akcija, meutim pri tome postoje odreene prednosti i ogranienja korporacije. Prednosti: ograniena odgovornost, neogranieni vek trajanja i nije vezan za ivotni vek akcionara, relativno laka transformacija vlasnitva, tj.prenosa

akcija, posebno kod preduzea ijim se akcijama trguje na berzama i sposobnost prikupljanja veih iznosa kapitala, posebno za srednja i velika preduzea. Ogranienja: dvostruko oporezivanje, sloenija procedura i troak osnivanja, odvojenost vlasnika i menadera, striktna pravila izvetavanja posebno za preduzea ijim se akcijama trguje na berzama, to ukljuuje transparentnost poslovanja i razvojnih planova. Akcionarsko drutvo je pravni izraz koncentracije i centralizacije kapitala na nacionalnom planu u zemljama sa trinom privredom, ali i na meumarodnom planu u obliku multinacionalnih i transnacionalnih kompanija. Osnovna obeleja ekonomske funkcije akcionarskog drutva i njegove prednosti su: sakupljanje slobodnog kapitala nepostojanje rizika za ulagae mogunost lakog otuenja akcija anonimnost akcionara

2. OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA U ulozi osnivaa akcionarskog drutva mogu biti fizika i pravna lica, kako domaa tako i strana.U naem zakonu doputa se osnivanje tzv. jednolanog akcionarskog drutva, odnosno osnivanje akcionarskog drutva od strane jednog osnivaa, ali samo od strane fizikog lica. Da bi se obezbedila pravna sigurnost u ovoj oblasti te zbog velikog ekonomskog znaaja akcionarskog drutva, zakonom je detaljno odreen postupak osnivanja ovog drutva. Razlikujemo dva naina osnivanja akcionarskog drutva: 2.1. jednokratno ili simultano, istovremeno osnivanje akcionarskog drutva 2.2. postepeno ili sukcesivno osnivanje akcionarskog drutva 2.1. JEDNOKRATNO (SIMULTANO) OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA Simultano osnivanje akcionarskog drutva je jednostavniji i vremenski krai u odnosu na sukcesivno osnivanje. To je nain osnivanja akcionarskog drutva u kojem osnivai otkupljuju sve akcije prilikom osnivanja bez upuivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija. Simultanim osnivanjem obino se osniva akcionarsko drutvo sa manjim brojem osnivaa, a moe ga osnovati i samo jedan osniva, odnosno akcionarsko drutvo osnovano na ovaj nain moe imati najvie pedeset (50) akcionara, i
5

novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 10.000 USA$ u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate. Ulozi mogu biti u novcu, u stvarima i pravima izraenim u novanoj vrednosti. Postupak simultanog osnivanja akcionarskog drutva vri se tako to: svi osnivai potpisuju ugovor o osnivanju drutva, donose statut, imenuju zastupnika drutva, obezbede izvetaj o ulozima u stvarima i pravima, izvetaj ovlaenog procenjivaa o vrednosti uloga u stvarima i pravima, izvetaj banke o deponovanim novanim ulozima, ispravu o odgovarajuim sredstvima obezbeenja za nenovani ulog i druge isprave utvrene propisima. Ugovoreni novani ulozi uplauju se do upisa akcionarskog drutva u sudski registar i to najmanje 50% novanog dela osnovnog kapitala, odnosno 50% novanog uloga svakog akcionara, dok se ostatak uplauje u roku od dve godine od dana upisa drutva u registar. 2.2. POSTEPENO (SUKCESIVNO) OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA Sukcesivno osnivanje akcionarskog drutva je takav nain osnivanja u kojem osnivai otkupljuju deo akcija, dok za preostali deo osnovnog kapitala upuuju javnosti, odnosno treim licima, poziv za upis i uplatu akcija. Osnivanje akcionarskog drutva na sukcesivan nain obino se vri prilikom osnivanja veih drutava, sa veim brojem osnivaa i veim osnivakim kapitalom. To se deava kada postoje povoljne ekonomske prilike i prosperitet kapitala. Ulozi mogu biti u novcu, stvarima i pravima izraenim u novanoj vrednosti. Ugovor o osnivanju akcionarskog drutva jeste njegov osnivaki akt, koji predstavlja pravni osnov ureivanja svih pitanja znaajnih za osnivanje drutva. Upisu akcija za osnivanje drutva prethodi objavljivanje javnog poziva zainteresovanim licima da upisuju i uplauju akcije (prospekt). Javni poziv za upis i uplatu akcija (prospekt) je ponuda osnivaa upuena treim licima da se ukljue u obrazovanje osnovnog kapitala drutva, i da upiu i uplate akcije, a time da postanu lanovi akcionarskog drutva. Sledeu radnju u osnivanju drutva predstavlja upis akcija. Upis se vri potpisivanjem izjave o upisu akcija (upisnica) u tri (3) primerka. Upisnici akcija duni su da do odravanja osnivake skuptine uplate kod ovlaene banke najmanje 50% novanog dela osnovnog kapitala, odnosno 50% novanog uloga svakog akcionara, a ostatak se uplauje najkasnije u roku od dvije (2) godine od dana upisa u registar.
6

Osnivaku skuptinu drutva sazivaju osnivai u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija. Skuptina se saziva oglasom koji se objavljuje najmanje 15 dana pre njenog odravanja, i u tom roku upisnicima akcija mora se omoguiti uvid u :ugovor o osnivanju drutva; predlog statuta; izvetaj osnivaa i ovlatenih procenitelja uloga u naturi i pravima; spisak izdatih potvrda o upisanim akcijama; spisak broja, vrste i klase akcija koje su preuzeli osnivai bez upisa na osnovu prospekta. Osnivaka skuptina: utvruje da je osnovni kapital upisan i uplaen u skladu sa zakonom; prihvata ili odbija upis vika akcija ako to nisu uinili osnivai; donosi statut akcionarskog drutva; bira prve organe drutva; prihvata procenu vrednosti nenovanih uloga; odobrava iznos trokova osnivanja koji padaju na teret drutva. 3. OSNOVNE KATEGORIJE AKCIONARSKOG DRUTVA
3.1. OSNOVNI KAPITAL

Osnovni kapital akcionarskog drutva predstavlja novani iznos koji osnivai utvruju kao gornju granicu (limit) do koje e prikupiti uloge emitovanjem i prodajom akcija. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija ini osnovni kapital akcionarskog drutva. Novani deo osnovnog kapitala onog drutva koje se osniva simultanim osnivanjem ne moe biti manji od 10.000 USA$ u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate. Novani deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva koje se osniva sukcesivnim osnivanjem ne moe biti manji od 20.000 USA$ u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate. Novani osnivaki ulog jednog akcionara ne moe biti manji od 500 USA$ u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate Predmet uloga akcionara moe biti novac, stvari i prava izraeni u novanoj vrednosti.
3.2. IMOVINA AKCIONARSKOG DRUTVA

Imovina i osnovni kapital akcionarskog drutva podudaraju se samo u trenutku osnivanja akcionarskog drutva.Kasnije, tokom njegovog poslovanja, imovina se poveava.

Meutim mogua je situacija kada se u trenutku osnivanja drutva imovina i osnovni kapital ne podudaraju, tako da imovina moe biti vea od osnovnog kapitala to se deava ako su ulozi in naturam vrednosno potcenjeni. Obrnuta situacija nastaje kada su ovi ulozi vrednosno precenjeni i tada je imovina manja od osnovnog kapitala. Poto su i jedna i druga pojava ne prihvatljive, te dovode do ugroavanja pravne sigurnosti, zakonom je predviena obaveza da uloge u stvarima i pravima procenjuje ovlaeni procenjiva. Variranje u imovini akcionarskog drutva je znaajan pokazatelj da li je drutvo poslovalo sa gubitkom ili sa dobiti.
3.3. AKCIJE

Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko drutvo. Ona predstavlja pismenu ispravu i sastoji se iz dva dela: plata akcije i kuponskog tabaka. To je takozvana materijalizovana akcija. Akcija se najee tampa slinom tehnikom kao i novac i od ovlaene organizacije za izradu novanica. Akcija predstavlja: ulog u osnovnom kapitalu akcionarskog drutva skup prava i obaveza koja pripadaju njenom imaocu hartiju od vrednosti Akcija je korporacioni papir ili linopravna hartija od vrednosti jer daje njenom imaocu pravo uea u akcionarskom drutvu. Ona je dokaz o pravu svojine njenog imaoca nad akcionarskim drutvom. U trenutku osnivanja akcionarskog drutva zabranjeno je prodavati akcije ispod njihove nominalne vrednosti poto se ne bi obrazovao osnovni kapital u utvrenom iznosu, meutim kasnije se dozvoljava prodaja akcija po ceni koja moe biti via ili nia od njihove nominalne vrednosti. Zbir nominalnih vrednosti akcija koje poseduje akcionar ukazuje na veliinu udela u akcionarskom drutvu, a time predstavlja osnov za njegovo uee u upravljanju drutvom i u deobi dobiti. Prava sadrana u akciji dele se na:
-

Imovinska pravo na deo dobiti, uee u deobi likvidacione mase u sluaju prestanka drutva po osnovu likvidacije Lina pravo uestvovanja u upravljanju akcionarskim drutvom, vrenju nadzora nad drutvom, kao i prava na informacije, uvid u poslovanje ,itd.

Akcije se mogu klasifikovati na vie naina: - s obzirom na nain odreivanja imaoca prava - akcije na ime tee se prenose jer za punovanost njihovog prenosa iziskuju se odreene formalnosti - akcije na donosioca- prenose se obinom predajom - prema kriterijumu izmirenja obaveza - privremene akcije- kod kojih obaveza uplate uloga nije u celini - stalne akcije koje su uplaene u celini - prema kriterijumu redosleda izdavanja - osnivake akcije prve, druge emisije - akcije sledeih emisija - prema obimu prava koja sadre - obine, redovne akcije daju njenom imaocu pravo na dividendu, pravo da uestvuje u upravljanju drutvom i pravo na deo likvidacione mase - prioritetne ,povlaene akcije obezbeuju njenom imaocu odreene privilegije kao to su:prednost kod isplata odreenog iznosa ili procenta od nominalne vrednosti akcija u odnosu na obine akcije; isplatu fiksne dividende pre isplate dividende ostalim akcionarima; prednost u isplati nerasporeenog ostatka likvidacione mase u sluaju prestanka drutva likvidacijom; pravo da postavlja, imenuje ili predloi odreeni broj lanova nekih organa drutva;prioritet u korienju usluga, itd. Mogu biti kumulativne, participativne i participativno-kumulativne. - prema pravu glasa - akcije bez prava na glas - akcije s pravom na glas - akcije s ogranienim pravom na glas ( o tano odreenim pitanjima) - vezane akcije izdaju se ulagau koji je kao predmet svog uloga uneo u drutvo neku stvar - garancijske akcije predstavljaju posebnu vrstu vezanih akcija. U zakonu ili statutu drutva moe se utvrditi obaveza rukovodilaca da otkupe odreeni broj akcija i da ih ostave u obliku kaucije kod drutva, dok im traje menaderska funkcija. - Uitnika akcija predstavlja tzv. okrnjenu akciju, jer njen imalac iz nje ostvaruje samo lina prava ( pravo upravljanja i vrenja nadzora), dok je

imovinska prava izgubio. Poto ova akcija ne sadri imovinsko pravo ona nije hartija od vrednosti
3.4. OBVEZNICE

Obveznice su hartije od vrednosti koje predstavljaju dug i najee su praene obavezom isplate niza jednakih polugodinjih plaanja u vidu kamate, a na kraju i isplate glavnice. Onaj ko poseduje obveznicu ima pravo da zahteva vlasnitvo nad imovinom izdavaa obveznice ukoliko uslovi obveznice nisu ispunjeni. Iznos koji se mora platiti pri roku dospea naziva se nominalna vrednost ili vrednost obveznice na dan njenog dospea. Stopa kupona je stopa interesa koja se koristi za raunanje polugodinjih plaanja interesa. Ova stopa je najee fiksna za ceo rok trajanja obveznice i ne fluktuira s trinim interesnim stopama. Akcionarsko drutvo pristupa emitovanju obveznica: Kada nema vlastitih finansijskih sredstava, a ne eli da ih pribavi na osnovu kredita Kada namerava da povea svoj osnovni kapital bez izdavanja akcija.

Putem obveznica akcionarsko drutvo pribavlja novana sredstva na tritu novca. Imalac obveznice nije akcionar niti ima prava iz akcije, ve ima pravo na povraaj nominalne vrednosti obveznice sa ugovorenom kamatom. Akcionarsko drutvo moe emitovati nekoliko vrsta obveznica: Zamenljive, konvertibilne obveznice obveznice ijim imaocima se garantuje pravo na njihovo pretvaranje u akcije Participativne obveznice njihovim imaocima pored kamate daje se pravo i na dividendu Prioritetne obveznice daju njihovim imaocima pravo pree kupovine akcija ukoliko u odreenom roku akcionarsko drutvo povea svoj osnovni kapital emitovanjem novih akcija

Da bi akcionarsko drutvo emitovalo obveznice moraju ispuniti sledee pretpostavke: da o emitovanju donese odluku da emitovanje obveznica doputa statut

10

da emitovanjem obveznica nominalni iznos poveanja osnovnog kapitala na bude vei od polovine osnovnog kapitala, koji postoji u trenutku donoenja odluke o izdavanju obveznica OBAVEZE I PRAVA AKCIONARA

4.

Osnovna obaveza akcionara jeste da unese ulog u drutvo. To ini uplatom upisanih akcija koje moraju biti blagovremeno uplaene. Neblagovremene uplate izazivaju odreene pravne posledice: plaanje kamata za novane uloge, ugovorne kazne za nenovane uloge, naknada tete, oduzimanje lanskih prava u drutvu ( kaduciranje ). Kaduciranje moe da bude privremeno ili trajno. U sluaju trajnog kaduciranja smanjuje se osnovni kapital drutva. Posebne obaveze akcionara mogu da se utvrde statutom drutva. To moe biti traenje saglasnosti drutva za eventualnu prodaju akcija ili potovanje prava pree kupovine akcija od stane akcionarskog drutva . Osnovna prava akcionara su: Pravo na dividendu (udio u godinjoj dobiti drutva), koju skuptina odredi za diobu iz dobiti drutva ili iz rezervi Pravo na raspolaganje akcijama Pravo na uee u diobi likvidacione mase drutva Pravo uea upravljanja drutvom Akcionari imaju pravo da stupaju u obligacione odnose sa svojim drutvom uz prethodno odobrenje upravnog ili nadzornog odbora. Taj akcionar ne moe da glasa u upravnom ili nadzornom odboru prilikom odluivanja o odobrenju. O datom odobrenju obavetavaju se akcionari na prvoj skuptini drutva. 5. STATUT AKCIONARSKOG DRUTVA Drutvo ima svoj opti akt kojim se ureuje unutranja organizacija i odnosi. To je statut kao najvii opti pravni akt kojeg donosi skuptina drutva. Statut ima veliki znaaj i za trea lica koja stupaju u pravne odnose sa akcionarskim drutvom jer se upoznaju sa elementima njihovog pravnog poloaja, odnosno sa delatnou, uslovima za izdavanje obveznica, visinom osnovnog kapitala i slino. Statut sadri odredbe o :

11

firmi i seditu drutva delatnosti drutva iznosu osnovnog kapitala i nainu uplate akcija nominalnoj vrednosti, vrsti i klasi izdatih akcija, naznaku da li su akcije izdate na ime ili na donosioca nainu potpisivanja firme drutva nainu sazivanja skuptine nainu donoenja odluka izboru, opozivu i delokrugu organa drutva

6. UPRAVLJANJE AKCIONARSKIM DRUTVOM

Upravljanje akcionarskim drutvom zasniva se na vlasnitvu. Vlasnici akcionarskog drutva upravljaju drutvom srazmerno svojim akcijama. Oni to ine direktno, neposredno ili preko svojih predstavnika u organima upravljanja. Organi akcionarskog drutva koje se osniva bez upuivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija su : skuptina, kao organ vlasnika direktor, kao organ poslovoenja. Organi akcionarskog drutva koje se osniva upuivanjem javnog poziva za upis i uplatu akcija su: skuptina, upravni odbor direktor, nadzorni odbor, u sluaju propisanim zakonom U akcionarskom drutvu koje ima vie od pedeset (50) akcionara bira se upravni i nadzorni odbor, dok se u povezanim preduzeima moe obrazovati nadzorni odbor samo na nivou matinog preduzea
6.1. SKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTVA

12

Skuptina akcionara je najvii organ akcionarskog drutva. To je organ vlasnika kapitala. Ona se ne bira, nije joj odreeno vreme trajanja mandata i ne moe se raspustiti.Svi akcionari imaju pravo da budu lanovi skuptine meutim oni ne moraju da uestvuju u njenom radu. Akcionar ili grupa akcionara mogu da odrede svog predstavnika koji e ih zastupati u radu skuptine drutva. Postoje i bezglasne akcije , koje ne daju pravo glasa njenom vlasniku. Skuptina moe da bude: Osnivaka (konstitutivna) Redovna Vanredna Osnivaka skuptina se odrava radi konstituisanja akcionarskog drutva, koje se osniva sukcesivno. Redovna skuptina se odrava najmanje jednom godinje. Po pravilu skuptinu saziva upravni odbor, a izuzetno i nadzorni odbor i akcionari. Skuptina akcionara: donosi statut, odnosno odluuje o njegovim izmenama i dopunama usvaja program rada i plan razvoja utvruje poslovnu politiku odluuje o raspodeli i nameni dobiti i o pokriu gubitaka u poslovanju drutva donosi godinji obraun drutva odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala drutva bira i razreava lanove upravnog odbora i nadzornog odbora drutva, revizora i likvidatora i odreuje im naknadu odluuje o statusnim promenama drutva odluuje o osnivanju novih preduzea Akcionari imaju pravo da uestvuju u radu skuptina, da glasaju na skuptini, raspravljaju i predlau. Pravo glasa srazmerno je broju i klasi akcija akcionara, to znai da akcionari nemaju isti broj glasova ukoliko nemaju isti broj akcija. Skuptina moe punovano da odluuje ako su prisutni ili su predstavljeni akcionari koji imaju vie od polovine ukupnog broja glasova. Odluke donosi veinom glasova prisutnih akcionara ukoliko zakonom ili statutom nije drugaije odreeno.

13

6.2.

UPRAVNI ODBOR

Upravni odbor i direktor akcionarskog drutva ine tzv. upravu akcionarskog drutva. Upravni odbor u praksi ima najvei znaaj. Upravni odbor se sastoji od najmanje tri (3) lana. lanovi upravnog odbora mogu se birati iz reda akcionara drutva, zaposlenih u drutvu, kao i iz reda lica izvan drutva, a jedan i iz reda manjinskih akcionara. lanovi upravnog odbora biraju se na vreme koje je odreeno osnivakim aktom ili statutom preduzea. To moe da bude najdue 5 godina s tim to isto lice moe biti ponovo izabrano za lana upravnog odbora. lanovi upravnog odbora mogu biti razreeni i pre isteka mandata pod uslovom i u postupku koji su predvieni zakonom i statutom. Upravni odbor bira predsednika iz reda svojih lanova. Predsednik saziva sednicu upravnog odbora i rukovodi njegovim radom. Delokrug upravnog odbora utvruje se zakonom, osnivakim aktom i statutom preduzea . Upravni odbor: priprema predloge odluka za skuptinu drutva i izvrava njene odluke donosi opte akte koje ne donosi skuptina stara se o pripremi godinjeg obrauna i usvaja periodini obraun priprema godinje raunovodstvene iskaze, izvetaje o poslovanju i sprovoenju poslovne politike predlae raspodelu dobiti postavlja i razreava direktora donosi investicione odluke ukoliko statutom to nije preneseno u nadlenost skuptine odluuje o raspolaganju akcijama i udelima drutva, itd.

6.3.

DIREKTOR AKCIONARSKOG DRUTVA

Direktor je struno lice koje organizuje i vodi poslovanje preduzea. Direktora postavlja upravni odbor drutva, bilo na osnovu javnog konkursa bilo bez konkursa.

14

Statutom drutva se utvruju uslovi koji su potrebni za imenovanje direktora. U okviru svog delokruga direktor: organizuje i vodi poslovanje drutva zastupa preduzee stara se i odgovara za zakonitosti rada drutva obavlja i druge poslove utvrene zakonom, osnivakim aktom i statutom

6.4.

ODBOR IZVRNIH DIREKTORA

Statutom akcionarskog drutva moe se predvideti postojanje odbora izvrnih direktora, kao fakultativnog tela drutva. To je pomoni i izvrni organ direktora drutva koji se najee formira u velikim drutvima.

6.5.

NADZORNI ODBOR

Nadzorni odbor se obavezno bira u akcionarskom drutvu koje ima vie od 50 akcionara, te u svakom preduzeu koje obavlja delatnosti od javnog interesa, kao i u preduzeu sa veinskim dravnim kapitalom. U povezanim preduzeima nadzorni odbor se moe obrazovati samo u matinom preduzeu. Nadzorni odbor se sastoji od najmanje tri (3) lana.Njegovi lanovi biraju se iz redova akcionara i lica izvan akcionarskog drutva.Da bi se obezbedila objektivnost i demokratinost u radu nadzornog odbora, u Zakonu je propisana obaveza da ovaj organ moe da odluuje samo ako sednici prisustvuje najmanje dve treine lanova.Odluke donosi veinom glasova prisutnih lanova. Nadzorni odbor ima opti i posebni delokrug rada. Opti delokrug rada podrazumeva: nadzor nad zakonitou rada uprave preduzea i odbora izvrnih direktora pregled periodinih i godinjih obrauna i utvrivanje da li su sainjeni u skladu sa propisima utvrivanje da li se poslovne knjige i druga dokumenta preduzea vode uredno i u skladu sa propisima, a moe ih dati na vetaenje daje miljenje o predlozima za raspodelu dobiti razmatra izvetaje revizora podnosi izvetaj skuptini o rezultatima nadzora, itd.
15

Posebni delokrug rada podrazumeva: prisustvovanje i uestvovanje u raspravi u skuptini sazivanje skuptine zastupanje drutva u poslovima i sporovima izmeu lanova uprave i drutva kontrola zakonitosti rada uprave Poslove iz svoje nadlenosti nadzorni odbor obavlja po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev akcionara koji imaju najmanje desetinu osnovnog kapitala drutva, kao i na zahtev poverilaca koji imaju najmanje desetinu ukupnog potraivanja prema drutvu. lanovi uprave, prokuristi, lanovi odbora izvrnih direktora drutva i drugi zaposleni u drutvu, odreeni osnivakim aktom ili statutom, kao i srodnici tih lica do treeg stepena srodstva, ne mogu biti birani za lana nadzornog odbora.
6.6. ODGOVORNOST LANOVA UPRAVE DRUTVA

Direktor preduzea za svoj rad odgovara upravnom odboru. On odgovara i dravnim organima za zakonitost rada drutva. Odgovornost lanova uprave moe da se ogleda u razreenju, opozivu, ostavci direktora ili lana upravnog odbora kao i materijalnoj odgovornosti zbog priinjene tete. lanovi uprave e drutvu namiriti tetu ako su suprotno zakonu:

vratili uloge akcionarima platili kamate ili dividende akcionarima upisivali, sticali, uzimali u zalog ili povlaili sopstvene akcije drutva ili drugog drutva, izdavali akcije pre ukupnog plaanja nominalnog ili vieg emisionog iznosa podelili imovinu drutva izvrili plaanje kada nastane platena nesposobnost drutva ili njegova prezaduenost izdali akcije kod uslovnog poveanja kapitala u suprotnosti s odreenom namenom ili pre ukupnog plaanja njihove protivvrednosti.

16

lanovi uprave odgovaraju za tetu koju prouzrokuju svojom odlukom drutvu, poveriocima i vlasnicima, ako je ta odluka donesena grubom nepanjom ili sa namerom da se prouzrokuje teta. Tu odgovornost ne snosi lan uprave koji je izdvojio svoje miljenje. lanovi nadzornog odbora odgovorni su za svoje odluke ako su time namerno ili iz krajnje nepanje prouzrokovali tetu.Odgovorni su i za tetne odluke uprave ako su propustili da o tim odlukama obaveste skuptinu akcionara i lanove. 7. POVEANJE I SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA Osnovni kapital je poetni kapital drutva. Visina osnovnog kapitala je vaan element pravnog poloaja ovog drutva i obavezno se upisuje u sudski registar. To je minimalni iznos kapitala koji drutvo mora da formira da bi nastalo kao pravno lice i koji mora da ouva za itavo vreme svog postojanja. Kapital drutva je promenjiva kategorija iako postoji ''naelo fiksirane visine osnovnog kapitala''. Uzrok tome su ekonomski uslovi u kojima drutvo posluje i koji nisu konstantni i esto uslovljavaju promene u visini osnovnog kapitala drutva, bilo da se isti poveava ili smanjuje. Odluku o poveanju osnovnog kapitala donosi skuptina drutva. Do poveanja osnovnog kapitala dolazi ako drutvo dobro posluje, osvaja nova trita, proiruje svoje kapacitete te mu je potreban novi kapital. Poveanje kapitala mogue je: izdavanjem novih akcija na osnovu novih uloga, odnosno novom emisijom akcija iz sredstava drutva tako to se raspoloive rezerve drutva i nerasporeena dobit pretvore u osnovni kapital drutva, to je mogue ako rezerve i nerasporeena dobit premauju desetinu osnovnog kapitala i ako drutvo nema gubitaka u poslovanju pretvaranjem potraivanja poverioca u trajni kapital, ukoliko su sa tim saglasni poverioci Smanjenje osnovnog kapitala drutva mogue je zbog ekonomskih razloga, odnosno zbog gubitaka u poslovanju. Osnovni kapital drutva moe se smanjiti odlukom skuptine drutva.Ako se odlukom o smanjenju osnovnog kapitala menjaju prava akcionara odreene klase akcija, za donoenje odluke neophodna je i njihova saglasnost. Osnovni kapital moe se smanjiti:
17

 smanjenjem nominalne vrednosti akcija (denominacija) smanjivanjem broja akcija, spajanjem akcija, povlaenjem pojedinih akcija i povraajem akcionarima njihovih uplata Smanjenje osnovnog kapitala akcionarskog drutva ne moe da bude na tetu poverilaca drutva. Odluka o smanjenju osnovnog kapitala objavljuje se dva puta u razmaku od 30 dana, s pozivom poveriocima da prijave svoja potraivanja.

18

ZAKLJUAK Vlasnici kapitala ,odnosno akcionari ili udeoniari, zainteresovani su da budu danas bogatiji nego jue, odnosno sutra nego danas. Za njih je primarno pitanje njihovog bogatstva koje se u korporaciji izraava trinim cenama obinih akcija, koje su odraz odluka preduzea o investiranju, finansiranju i dividendi. Sam opstanak nekog preduzea uslovljen je razvojem preduzea. Bez stalnog razvoja preduzea u smislu prilagoavanja njegovog poslovanja nemogue je izdrati trinu konkurenciju. Koliko god je finansijske mogunosti teko stei, toliko se lako one gube to stvara potrebu stalnog uvanja, jaanja i irenja dobrog finansijskog ugleda preduzea. Uslov za to je dobar finansijski poloaj i korektan finansijski odnos prema dunicima i poveriocima. Od finansijskog ugleda zavisi i kurs hartija od vrednosti koje kotiraju na tritu novca i kapitala, a to pak neposredno utie na mogunost pribavljanja dodatnog kapitala i novca ak i iz zarada.Drugaije reeno, ako se nova serija emitovanih akcija prodaje iznad nominalne vrednosti, preduzee razliku izmeu trine i nominalne vrednosti ukljuuje kao premiju u rezerve.To je ista zarada od emisije nove serije akcija pri emu za sobom ne povlai isplatu dividende, jer se ona isplauje srazmerno nominalnoj vrednosti akcija. Uslov stalnosti, razvoja i rasta preduzea je iskorienje povoljnih trendova na tritu novca i kapitala. U uslovima velike ponude novca i kapitala mogunosti pribavljanja biva najpovoljnija, i ako se ne iskoristi, ostaje zauvek proputena ansa.

19

LITERATURA - Prof.dr.S.Ceri,dr.M.Vitez,dr.D.Mrki,dr.G.Ljubojevi; Poslovno pravo - Slubeni glasnik 2004.god. - Prof.dr Rajko Kasagi; Poslovno i privredno pravo; Banja Luka - Prof.dr Dragan Mikerevi; Strateki finansijski manadment;Banja Luka 2005.god.

20