Artikulacija Artikulacija je nain na koji sviramo tonove. Artikulacije se obeleava italijanskim izrazima (reima).

Vrste artikulacije su: portato (od: portare nositi; noeno rukom), note se sviraju i zvue odvojeno. Izvodi se tako to se ruka podie posle svake odsvirane note. Oznaava se reju portato ili takom i lukom iznad nota.

legato - Oznaava se lukom iznad ili ispod nota ili reju legato. Note se sviraju i zvue sliveno, vezano, kao kad se peva. Izvodi se tako to se ruka ne podie posle svake note, kao portato, ve se ruka spusti na poetku luka i podigne posle poslednje odsvirane note pod lukom. Kraj luka obino sviramo tie. Prenosi se teina cele ruke sa prsta na prst, kao to se pri hodu prenosi teina celog tela sa noge na nogu. Ne naputamo dirku dok ne uhvatimo sledeu. Tako se postie sliven, vezan zvuk.

legatissimo najvezanije to je mogue. Nema druge posebne oznake, ve stoji ova re.

Napomena: Razlika izmeu legata i ligature: legato oznaka: luk oznaka za artikulaciju povezuje dve ili vie nota obino razliite visine ligatura (luk trajanja) oznaka: luk znak za produavanje nota povezuje dve susedne note iste visine

staccato (ita se: stakAto) - note se po trajanju skrauju za pola, tako da od napisane note sviramo pola notu a pola pauzu. Obeleava se takom ispod ili iznad notne glave. Pokret ruke je otar, hitar i ide sa klavijature nagore, slino kao kad bi okidali icu na gitari.

staccatissimo (ita se: stakatIsimo) jo krae od staccato.

non legato - nepovezano sviranje. Oznaka: ili stoji re non legato ili u notnom tekstu nema nikakve oznake (ni luka, ni take ispod ili iznad nota, ni crtice). Posle svake note podiemo prst i putamo dirku, pre nego to uzmemo sledeu.

tenuto - nota se po trajanju izdri do kraja svog trajanja i malo se naglasi. Obeleava se crticom ispod ili iznad notne glave, a nekada i reju tenuto.