Ambala a je oblikovani materijal koji omogucuje za titu proizvoda od spoljnih uticaja tokom skladi tenja i transporta.

Zahvaljuju i op tem razvoju i napretku nauke i tehnike, od 1940. godine do danas, na podru ju proizvodnje pojedinih vrsta i tipova ambala e i razvoja tehnologije pakovanja, u injeno je vi e nego u celokupnom prethodnom razdoblju. U ranom periodu, namirnica se pakovala tako to je potro a donosio svoju ambala u. Postupci pakovanja kakvi se danas

poznaju zapo inju u razdoblju uvo enja povratne ambala e, koja je iz ekonomskih i tehni kih razloga, zamenjena nepovratnom. Ambala u za neki prehrambeni proizvod predtavljaju: limena kutija (limenka), boca, tegla, vre ica itd. Funkcija ambala e je kompleksna i specifi na: -ambala a titi proizvod od mehani kih, fizi ko-hemijskih i biolo kih o te enja, -omogu uje pripremi prehrambenih proizvoda na visokom stepenu higijene, -omogu uje jednostavno pripremanje rezervi hrane za du i period i spre ava propadanje ve ih koli ina sirovine, -ambala a daje informaciju o vrsti proizvoda, proizvo a u, trajnosti upakovanog proizvoda, na inu skladi tenja i ceni, -ambala a ima va nu uloga u ekonomskoj propagandi proizvoda.

2.1. Staklena ambala a u prehrambenoj industriji

Staklo je visoko vredan i plemenit ambala ni materijal. Ono istovremeno uva i titi sadr aj, nepropusno je pa arome i ukus ne mogu u i i iza i iz stakla. Namirnice upakovane u staklenu ambala u ostaju apsolutno ne promenjene, prirodne i sve e. Za razliku od drugih ambala nih materijala, staklo je mogu e u potpunosti reciklirati i ponovo ga upotrebiti bezbroj puta uz nepromenjeni kvalitet. Pakovanjem se hrana mora za tititi od delovanja do kona ne upotrebe. Hrana se proizvodi na odgovaraju i na in i do kona ne upotrebe se uva u odre enim uslovima. Da bi odr ala kvalitet hrane u deklasiranom roku odr ivosti ambala a mora biti definisanih karakteristika kvaliteta i moraju se primeniti odgovarju i postupci pakovanja. Pored toga, ambala a mora biti zdarvstveno ispravna, a ekolo ki status ambala e se danas procenjuje va nijim od ekonomskog uticaja u vremenu do kona ne upotrebe. Po sastavu staklo je jedna vrasta natrijum-kalcijum.magnezijum-alumosilikata. Nastaje topljenjem odre enih sirovna u specifi nim pe ima na temperaturi od 14500 C. U sastav stakla namenjenog izradi ambala e za namirnice obi no ulaze silikati natrijuma i kalcijuma, zatim male koli ine aluminijum.oksida, borata, barijumsilikata, magnezijum-oksida i drugo. Svojstva i boja stkla se mogu menjati dodatkom odre enih sastojaka. Zna ajno je ista i hemijsku otpornost stakla prema mnogim kiselinama, bazama, masno i, rastvara ima i drugim materijama. Staklo je najinertniji materijal jer ne reaguje sa ostalim sastojcima namirnica. Providnost stakla je jedna od njegovih osnovnih osobina. Otpornije je prema naglom zagrevanju nego prema naglom hla enju. Staklo je krt materijal i pri udaru puca.
2

2.2. Asortiman staklene ambala e

Boce za vino U na em asortimanu boca za vino mo emo ponuditi boce razli itih zapremina, boja stakla i oblika koji mogu zadovoljiti izborom svakog vinara ili ljubitelja vina. Zapremine boca su 1000 ml i 750 ml, a boje su zelena, bela, olive i cuvee.

Boce za ulje Kako se ulje najbolje uva u staklu, tako je i izbor boca za ulje primjeren potrebama uvanja i pakiranja maslinovog ulja. Zapremine boca su od 250 ml do 1000 ml, a boje stakla olive i cuvee.

Boce za estoka pi a Bilo da se radi o pro eku, travarici, orahovici, lozova i, konjaku ili vinjaku, imamo adekvatne boce za fla iranje va ih proizvoda. Boja stakla je bela i dve su osnovne veli ine; 500 ml i 1000 ml. Staklenke Pokazalo se kako se i hrana najbolje uva u staklu, pogotovo ako se radi o proizvodima namenjenim uvanju na du e ili kra e vreme. Ukiseljeno povr e,
3

namazi, marmelade, d emovi, prirodno konzervirana riba i jo mno tvo drugih receptura na i e svoj put do stola preko na ih staklenki. Staklenke su standarnog i jednostavnog oblika, od bijelog su stakla, a zapremine 210 ml, 370 ml i 720 ml

2.3. Kvalitet staklene ambala e

Kvalitet odabrane ambala e je dominantan uslov za obezbe enje odr ivosti hrane do kona ne upotrebe. Pod tim pojmom se podrazumevaju, pre svega, fizi ke karakteristike. Ambala a odgovaraju ih fizi kih karakteristika primerenih

zahtevima upakovanog sadr aja,

titi upakovanu hranu od delovanja spoljnih

uticaja u periodu od momenta zavr etka proizvodnje i pakovanja do kona ne upotrebe. Za razne proizvode mo e se upotrebiti ambala a razli itog kvaliteta, ali uvek dovoljnog za za titu upakovane hrane. S ekonomske ta ke gledi ta optimalno je upotrebiti najjeftiniju ambala u, ali onu koja e u potpunosti za tititi proizvod u deklarisanom roku odr ivosti. Nije ekonosmski opravdano koristiti kvalitetniju i skuplju ambala u. Najve e ekonomske tete mogu nastati ako se koristi jeftina ambala a neodgovaraju eg kvaliteta (kvara) upakovane hrane u periodu do kona ne upotrebe. U uslovima proizvodnje hrane koriste se razli itipostupci pakovanja. Onisu uslovljeni: vrstom prehrambenog proizvoda , odabranom ambala om i naknadnim postupcima sa upakovanim sadr ajima. Neki proizvodi se moraju za titi samo od rasipanja, odnosno, gubitka mase, drugi se moraju za tititi od delovanja spolja njih uticaja, a znatan broj prehrambenih proizvoda se mora konzervisati radi obezbe enja eljenog roka odr ivosti. Saglasno navedenim zahtevima ambala a mo e biti razli itog kvaliteta, to opet ima uticaja na udeo cene ambala e u ukupnoj ceni proizvoda. U culju postizanja eljene odr ivosti veliki broj prehrambenih proizvoda se mora konzervisati. Za konzervisanje zdravstveno bezbedne hrane ne smeju se primeniti hemijski postupci (konzervansi). Odgovaraju a i istovremeno najkvalitetnija ambala a se mora koristiti za pakovanje proizvoda koji se upakovani konzervi u
5

toplotom. Danas se za pakovanje tako konzervisanih prehrambenih proizvoda koristi metalna, staklena , vi eslojna polimerna i kombinovana ambala a. Kvalitet ambala e, kao i postupak pakovanja i konzervisanja mora se utvrditi za svaki konkretan ili grupu sli nih proizvoda.

2.4. Kontrola kvaliteta staklene ambala e

Ambala a mora biti zdravstveno ispravna kako ne bi nepovoljno uticala na sastav i senzorne karakteristike upakovanog prehrambenog proizvoda. U direktnom kontaktu ambala e sa upakovanim sadr ajem mo e do i do migracije komponenata ambala e u upakovanu namirnicu. Migrirane komponente mogu da izazovu fizi ke, hemijske i senzorne promene upakovanih namirnica. Kako nije mogu e proizvesti ambala u bez mogu ih migranata male molekulske, mase, propisima je utvr en ili najve i dozvoljeni sadr aj pojedinih migranata u ambala i ili maksimalno dozvoljenu migraciju u upakovane proizvode. Prednost prvog pristupa je u jednostavnom analiti kom odre ivanju sadr aja mogu ih migranata, ali je nedostatak injenica da migracija nije ista u sve sadr aje. U propisima mnogih dr ava napu ten je prvi i primenjen je drugi pristup, odnosno, utvr ena je maksimalno dozvoljena migracija. Prednost ovog pristupa je u injenici da mnogo realnije odra ava mogu u kontaminaciju sadr aja u stvarnim uslovima proizvodnje i prometa, ali je nedostatak u te em analiti kom utvr ivanju. Kod mogu eg prelaska komponenata ambala e u upakovanu hranu moraju se razgrani iti globalna i specifi na migracija. Pod pojmom globalne migracije podrazumeva se ukupna vrednost svih komponenata koje iz ambala e prelaze u namirnicu. Pod pojmom specifi ne migracije podrazumeva se prelazak svake pojedina ne komponente iz ambala e u namirnicu. U Pravilniku o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmete op te upotrebe koji se mogu stavljati u promet, a kojim je propisana i zdravstvena ispravnost ambala e za ivotne

namirnice, primenjen je me oviti pristup. Naime, za najve i broj slu ajeva odre ena je maksimalno dozvoljena globalna i specifi na migracija. Za pojedine komponente ambala e utvr en je maksimalno dozvoljeni sadr aj odre enih
7

komponenata ili je zabranjeno kori enje pojedinih komponenata. Kod pojedinih vrsta ambala e propisana je isto a, sastav i poreklo sirovina za izradu. U

Pravilniku se kao model rastvori navode: pljuva ka i znoj, a pored toga, njime nisu obuhva eni ambala ni materijali koji se danas i u svetu, a i kod nas koriste u velikoj meri za pakovanje prehrambenih proizvoda. Kada se uporede doma i propisi o zdravstvenoj ispravnosti ambala e sa Direktivama EEC, posebno onim za polimerne materijale, mo e se konstatovati da su dozvoljene vrednosti globalne i specifi nih migracija iste. Ovo je posebno zna ajno za organske i neorganske materije koje se koriste za izradu polimerne ambala e. Naime, ne treba izgubiti iz vida da su kod metalne i staklene ambala e (zatvara i), a ne retko i one od kartona i drveta u direktnom kontaktu sa upakovanim sadr ajem upravo organski materijali. Najve i doma ih propisa iz ove oblasti je to nisu utvr eni pravi modelrastvori, odi u definisane metode ispitivanja i utvr ivanja globalne i specifi ne migracije. To kao posledicu mo e imati razli ite rezulatate od laboratorije do laboratorije.

Razvoj civilizacije i formiranje prvih organizovanih ljudskih naselja, diktirao je ljudima potrebu za prikupljanjem, preno enjem i uvanjem biljnih plodova i vode. Kako bi premostio novonastale prepreke, ovek je prvi put upotrebio primitivne oblike onoga to danas nazivamo ambala om. Budu i da ne postoje pisani dokumenti, te ko je re i ta je sve kori eno kao prva ambala a. Samo se pretpostavlja da je bila izra ena od pru a, slame, ko e i drugih delova tela ivotinja. Verovatno mnogo kasnije, ovek je otkrio posude od gline, keramike, stakla i metala.

1. Cvajenovi S., To i B., Kali erski S., Prehrambena tehnologija, Beograd, peto izdanje 1990. 2. www.tehnologijahrane.com

10