Agroekoloski Program Srbije

RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
p r o g r a m a z a s r b i j u
Tamsin Cooper, Tomasz Pezold (eds.),
Clunie Keenleyside, Suzana orevi-Miloevi,
Kaley Hart, Sergej Ivanov,
Mark Redman, Dragana Vidojevi
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Pominjanje geografskih entiteta u publikaciji i tokom predstavljanja ovog materijala ne izraava miljenje IUCN-a, AVALON-a, IEEP-a ili Nature
Balkanike u pogledu pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije, podruja, njihovih vlasti ili u pogled u njihovih granica i ograniavanja.
Stavovi izneeni u ovoj publikaciji ne odraavaju nuno i stavove IUCN-a, AVALON-a, IEEP-a ili Nature Balkanike.
IUCN i partnerske organizacije se ograuju od bilo kakve greke ili propusta pri prevodu originalnog dokumenta sa engleskog jezika na srpski jezik.
Ova publikacija je delom omoguena fnansiranjem od strane Ministarstva ekonomije, poljoprivrede i inovacija Kraljevine Holandije.
Izdava: IUCN, Gland, vajcarska i Beograd, Srbija u saradnji sa Avalon-om, IEEP-om i Naturom Balkanikom.
Autorsko pravo: 2011 International Union for Conservation of Nature and Natural Resources
Umnoavanje ove publikacije u obrazovne ili druge nekomercijalne svrhe je dozvoljeno bez prethodne
pismene dozvole od nosioca autorskih prava pod uslovom da je izvor u potpunosti priznat.
Umnoavanje ove publikacije radi prodaje ili u druge komercijalne svrhe je zabranjeno bez prethodne
pismene dozvole nosioca autorskog prava.
Citiranje: Citiranje:; Cooper, T., Pezold, T. (eds.), Keenleyside, C., orevi-Miloevi, S., Hart, K., Ivanov, S., Redman,
M., Vidojevi, D. (2010). Razvoj nacionalnog agro-ekolokog programa za Srbiju.
Gland, vajcarska i Beograd, Srbija: IUCN Programska kancelarija za jugoistonu Evropu. 88 str.
Saradnici: Milan Ivankovi (pilot studija Stara planina konsultacije), Sran eremei (pilot studija Deliblatska
peara), Vinja Mileusni (pilot studija Deliblatska peara), Nikola Stojni (pilot studija Deliblatska
peara), Milo Vukeli (pilot studija Deliblatska peara konsultacije), Goran Sekuli (struni saveti),
Zora Stevanovi Daji (mapa), Svetlana Ai (mapa), Mileta Bojovi (mapa), Linda Zanella (lektura na
engleskom jeziku), Gordana Kubura (lektura na srpskom jeziku), Suzana ivkovi (prevod na srpski jezik),
Boris Erg (lektura na srpskom jeziku), Aleksandra Nei (lektura na srpskom jeziku), Jelena Stjelja (lektura
na srpskom jeziku).
Fotografje: Dragan Bosni, Suzana orevi-Miloevi, Boris Erg, Sergej Ivanov, Tomasz Pezold
ISBN: 978-2-8317-1350-2
Grafki dizajn: Imre Sebestyn, jr. / UNITgraphics.com
Fotografja sa naslovne strane: Boris Erg
Objavljuje: IUCN Programska kancelarija za jugoistonu Evropu u saradnji sa Avalon-om,
IEEP-om i Naturom Balkanikom
tampa: Stojkov, Novi Sad
Kontakt: IUCN Programska kancelarija za jugoistonu Evropu
Dr Ivana Ribara 91
11070 Beograd, Srbija
see@iucn.org
Tel +381 11 2272 411
Fax +381 11 2272 531
www.iucn.org/publications
5
SKRAENICE .......................................................................................................................................................................................... 6
PREDGOVOR ........................................................................................................................................................................................ 7
PARTNERI NA PROJEKTU .................................................................................................................................................. 9
POGLAVLJE 1: ................................................................................................................................................................................... 11
Uvod
POGLAVLJE 2: .................................................................................................................................................................................. 15
Poljoprivreda i ivotna sredina u Srbiji
POGLAVLJE 3: ................................................................................................................................................................................. 23
Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti u Evropi
POGLAVLJE 4: ..................................................................................................................................................................................31
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Srbiji
POGLAVLJE 5: ..................................................................................................................................................................................51
Kreiranje agro-ekoloke politike u EU
POGLAVLJE 6: ..................................................................................................................................................................................61
Kreiranje agro-ekolokog programa za Srbiju
POGLAVLJE 7: ................................................................................................................................................................................. 75
Sprovoenje agro-ekolokih mera plaanja
POGLAVLJE 8: ................................................................................................................................................................................. 85
Drutveni i ekonomski znaaj poljoprivrednih sistema visoke
prirodne vrednosti
LITERATURA ........................................................................................................................................................................................ 88
Sadraj
Sadraj
6
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
p r o g r a m a z a S r b i j u
Skraeni ce
Skraenice
AE Agro-ekoloki (Agri-environment)
BBI Matra Meunarodni program za bioloku
raznovrsnost Ministarstva poljoprivrede,
prirode i kvaliteta hrane Holandije
(International Policy Programme
Biodiversity of the Dutch Ministry of
Agriculture, Nature and Food Quality)
CBD Konvencija o biolokoj raznovrsnosti
(Convention on Biological Diversity)
CAP (ZPP) Zajednika poljoprivredna politika
(Common Agricultural Policy)
CEE (CIE) Centralna i Istona Evropa
(Central and Eastern Europe)
CMEF Zajedniki okvir za praenje stanja
i procenu (Common Monitoring and
Evaluation Framework)
CORINE Koordinacija informacija o ivotnoj
sredini (Coordination of Information on
the Environment)
DREPR Projekat smanjenja zagaenja reke
Dunav iz industrije u Srbiji (Danube River
Enterprise Pollution Reduction Project)
EAFRD Evropski fond za poljoprivredu i ruralni
razvoj (European Fund for Agriculture and
Rural Development)
EEC (EZ) Evropska ekonomska zajednica,
preimenovano u Evropska zajednica
1993. Godine (European Economic
Community, renamed the European
Community (EC) in 1993)
EC Evropska komisija (European
Commission)
EC Evropska zajednica (European
Community)
EU Evropska unija (European Union)
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture
Organization of the United Nations)
EEA Evropska agencija za ivotnu sredinu
(European Environment Agency)
HNV Visoka prirodna vrednost (High Nature
Value)
HNVF Poljoprivredno podruje visoke prirodne
vrednosti (High Nature Value Farmland)
IEEP Institut za evropsku politiku ivotne
sredine (Institute for European
Environmental Policy)
IBA Znaajna podruja za ptice (Important
Bird Areas)
IPGRI Meunarodni institut za biljne
genetske resurse (International Plant
Genetic Resources Institute)
IPA Znaajna podruja za biljke (Important
Plant Areas)
IPA Instrument pretpristupne pomoi
(Instrument for Pre-Accession Assistance)
IPARD Instrument pretpristupne pomoi
za ruralni razvoj (Instrument for
Pre-Accession Assistance for Rural
Development)
IUCN Meunarodna unija za zatitu prirode
(International Union for Conservation of
Nature)
K Kalijum
LFA Marginalna podruja (Less Favoured
Areas)
LU (UG) Uslovno grlo (Livestock Unit)
MAFWM Ministarstvo poljoprivrede, umarstva
(MPVP) i vodoprivrede (Ministry of Agriculture,
Forestry and Water Management)
N Azot
NAEP Nacionalni agro-ekoloki program
(National Agri-environment Programme)
NGO (NVO) Nevladina organizacija (Non-
Governmental Organization)
NMP Plan za upravljanje hranljivim
materijama (Nutrient Management
Plan)
NRDP (NPRR) Nacionalni plan ruralnog razvoja
(National Rural Development Plan)
OF (OP) Program mera za organsku
proizvodnju (Organic Farming Scheme)
P Fosfor
PA Zatieno podruje (Protected Area)
PBA Odabrana podruja za dnevne leptire
(Prime Butterfy Areas)
SEPA Agencija za zatitu ivotne
sredine Republike Srbije (Serbian
Environmental Protection Agency)
SNR Specijalni rezervat prirode (Special
Nature Reserve)
STAR Projekat reforme poljoprivrede
u tranziciji (Serbian Transitional
Agriculture Reform)
SW (ZV) Program mera za zatitu zemljita i
voda (Soil and Water Protection Scheme)
TB (TR) Program mera za autohtone rase
(Traditional Breeds Scheme)
UAA Koriena poljoprivredna povrina
(Utilized Agricultural Area)
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
7
Predgovor
Predgovor
Priroda Srbije odlikuje se velikom raznovrsnou biljnog i
ivotinjskog sveta koji predstavlja znaajan deo bogatstva
i raznovrsnosti evropske prirodne batine. Ouvanost po-
druja nenaruene prirode, prisutnost velikog broja razli-
itih biljnih i ivotinjskih vrsta i raznovrsnost ekosistema,
ine Srbiju jednim od centara bioloke raznovrsnosti na
Balkanu i u Evropi, ali ujedno postavljaju znaajne zadatke
u pogledu obezbeenja njihove funkcionalnosti i zatite.
U Srbiji je do danas proglaeno 461 zatieno prirodno po-
druje i to su izuzetno reprezentativna, i za ouvanje vrsta
najznaajnija podruja u naoj zemlji. Opstanak mnogih
vrsta u ovakvim vrednim ekosistemima esto je neposred-
no uslovljen stanjem i nainom korienja zemljita. U toj
vezi izmeu oveka i divljeg sveta zatienih prirodnih do-
bara, odrivo korienje poljoprivrednog zemljita i druge
mere aktivne zatite obezbeuju razvoj lokalnih zajednica
uz ouvanje prirode.
Prepoznajui izuzetan znaaj uspostavljanja programa
agro-ekolokih mera u Srbiji, naroito sa stanovita ouva-
nja bioloke raznovrsnosti, Zavod za zatitu prirode Srbije
ukljuio se u realizaciju projekta Podrka agro-ekolokim
politikama i programima u Srbiji, i dao svoj doprinos, pru-
ajui znaajne podatke o biolokoj raznovrsnosti u Srbiji,
o zatienim prirodnim dobrima i Znaajnim podrujima
za biljke (Important Plant Area/IPA) kojih u Srbiji ima uku-
pno 61, Znaajnim podrujima za ptice (Important Bird
Area/IBA) kojih u Srbiji ima 42 i Odabranim podrujima za
dnevne leptire (Prime Butterfy Area/PBA) kojih u Srbiji ima
ukupno 40.
Poljoprivredne prakse koje su prepoznate kao poljopri-
vredni sistemi visoke prirodne vrednosti (High Nature
Value Farming/HNVF), predstavljaju nain upravljanja i ko-
rienja zemljita koji donosi dodatne vrednosti za ouva-
nje bioloke raznovrsnosti, pri emu se obezbeuje razvoj
lokalne zajednice.
Ukljuenost Zavoda u ovaj projekat u skladu je sa viego-
dinjim aktivnostima Zavoda i njegovim doprinosom pri-
premama za primenu evropskih standarda zatite prirode u
Srbiji. Deliblatska peara i Stara planina, zatiena prirodna
dobra koja su izabrana za pilot podruja u okviru projekta,
predstavljaju karakteristina zatiena prirodna dobra koja
odlikuje velika bioloka raznovrsnost. Ujedno su dobar pri-
mer kojim se potvruje da su ciljevi i prioriteti poljoprivred-
nog sistema visoke prirodne vrednosti u saglasnosti sa me-
rama zatite podruja ouvanih prirodnih vrednosti.

Ovakvi i slini projekti naroito su znaajni zato to pred-
stavljaju korak napred ka utvrivanju neophodnih pravnih
propisa i agro-ekolokog programa na nacionalnom ni-
vou, pa predstavljaju dobru osnovu za ostvarivanje razvoj-
nih drutvenih ciljeva usklaenih sa ciljevima zatite priro-
de. Znaaj ovog projekta bie jasno prepoznatljiv u bliskoj
budunosti, a zalaganjem svih uesnika na projektu jasno
su defnisani ciljevi i budue mere koje su neophodne za
ouvanje bioloke raznovrsnosti i primenu dobrih poljo-
privrednih praksi.
Ouvanje bioloke raznovrsnosti i odrivi razvoj kroz po-
drku tradicionalnoj poljoprivredi, kao i razvoj odrivog
seoskog turizma predstavlja pravac koji moe umanjiti,
odnosno zaustaviti migraciju ruralnog stanovnitva.
Prof. dr Nenad Stavretovi
Direktor
Zavod za zatitu prirode Srbije
8
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
9
Partneri na projektu
Avalon
Avalon je neproftna organizacija sa seditem u Holandi-
ji. Uspostavljena je 1991. godine radi stimulisanja razvoja
odrivog ruralnog razvoja u Centralnoj i Istonoj Evropi
(CIE). Avalon je, u poetku, bio naroito usredsreen na
uvoenje koncepta organske proizvodnje. Od 1996. go-
dine poinje rad i na drugim aktivnostima i u periodu od
1997-2001. godine konzorcijum voen od strane Avalon-a
(u saradnji sa nekoliko partnera iz CIE i EU) sprovodi pro-
gram projekata fnansiranih od strane holandske vlade
pod nazivom Agro-ekoloki programi u Centralnoj i Isto-
noj Evropi. Ovi projekti sprovedeni su u 10 CIE zemalja
koje su bile u procesu pridruivanja Evropskoj uniji kao
odgovor na tada aktuelne potrebe za uvoenjem, promo-
visanjem i razvojem koncepta agro-ekolokih plaanja.
Projekti su znaajno doprineli uvoenju principa i praksi
kreiranja agro-ekoloke politike u CIE i iza sebe su ostavi-
li konkretne rezultate, ukljuujui i odreen broj aktivnih
nacionalnih agro-ekolokih radnih grupa. Ove radne gru-
pe nastavile su da razrauju agro-ekoloke pilot projekte
za predpristupne fondove, kao i nacionalne agro-ekoloke
programe koji bi bili sufnansirani od strane EU nakon pri-
stupanja. Ovaj pristup je zatim uspeno ponovo korien
u Hrvatskoj u periodu od 2002-2004. godine i u Turskoj u
periodu od 2006-2008. godine.
IUCN
IUCN, Meunarodna unija za zatitu prirode, pomae sve-
tu u pronalaenju pragmatinih reenja za najvanije eko-
loke i razvojne izazove.
IUCN radi na pitanjima vezanim za bioloku raznovrsnost, kli-
matske promene, energiju, ivotni standard ljudi i ozelenjava-
nje svetske ekonomije i to podravajui nauna istraivanja,
upravljajui projektima i zbliavajui vlade, NVO, UN i kompa-
nije da zajedno kreiraju politike, zakone i najbolje prakse.
IUCN je najstarija i najvea globalna ekoloka organizacija,
sa vie od 1 000 lanova iz vladinog i nevladinog sektora, i
skoro 11 000 strunjaka volontera u oko 160 zemalja. Rad
IUCN-a podrava preko 1 000 zaposlenih u 60 kancelarija, i
stotine partnera iz javnog, nevladinog i privatnog sektora
u celom svetu.
IEEP
Institut za evropsku politiku zatite ivotne sredine (IEEP),
uspostavljen 1982. godine, je nezavisan institut za studije
politika, sa posebnom ekspertizom u oblasti politika po-
ljoprivrede, ivotne sredine i ruralnog razvoja u zemljama
lanicama EU i zemljama u procesu pristupanja EU. Po-
red redovnih poslova koje obavlja za Evropsku komisiju,
Evropski parlament i Evropsku agenciju za zatitu ivotne
sredine, IEEP sprovodi studije za veliki broj nacionalnih i
meunarodnih organizacija. IEEP ima preko 20 godina
iskustva u prouavanju ekolokih aspekata poljoprivredne
politike EU i prvi je razvio koncept sistema poljoprivredne
proizvodnje visoke prirodne vrednosti (HNV) ranih 90-tih
godina prolog veka u saradnji sa holandskom vladom.
Osoblje IEEP blisko prati razvoj politika ivotne sredine u
stalnom kontaktu sa Evropskom komisijom i vladama ze-
malja.
Natura Balkanika
Prirodnjako drutvo Natura Balkanika je regionalna NVO,
uspostavljena 2000. godine, sa ciljem podrke obnovi, zatiti
i promociji prirodnih i kulturolokih vrednosti Stare planine
i regiona Gornjeg Poniavlja u ugoistonoj Srbiji. Njene ak-
tivnosti su uglavnom usmerene ka promociji ekolokih po-
ljoprivrednih praksi; ouvanju genetikih resursa domaih
ivotinja, prirodne bioloke raznovrsnosti i lokalnog kulturo-
lokog naslea; kao i pruanju podrke participatornim pri-
stupima i inicijativama koje dolaze iz lokalnih zajednica kao
osnovama za odrivi ruralni razvoj regiona.
Natura Balkanika je stekla visok stepen znanja i iskustva
iz oblasti ruralnog razvoja i sarauje sa irokom mreom
strunjaka u oblasti poljoprivrede, ekologije i sociologije i
partnerskih organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou
u realizaciji aktivnosti irokog spektra, meu kojima su i
razvojne akcije, istraivanja, edukacije i obuke, kao i sarad-
nja na mnogobrojnim lokalnim, nacionalnim i regionalnim
projektima.
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
POGLAVLJE 1:
Uvod
Uvod
12
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
1.1 Projekat
Agro-ekoloka plaanja su obavezne mere koje sve ze-
mlje lanice EU moraju da primenjuju u skladu sa Stubom
II Zajednike poljoprivredne politike (Evropski fond za
poljoprivredu i ruralni razvoj). Njihov cilj je da se farmeri
podstaknu da usvoje prakse poljoprivredne proizvodnje
koje su odrive i koje su vie u skladu sa ouvanjem ivot-
ne sredine, ukljuujui i ouvanje bioloke raznovrsnosti,
predela i drugih prirodnih resursa.
Uobiajeno je da se agro-ekoloka plaanja primenjuju
u okviru takozvanog Nacionalnog agro-ekolokog pro-
grama (NAEP). Jasno defnisana i logina hijerarhija cilje-
va, koji se ele postii kroz sprovoenje irokog spektra
posebnih pod-mera na ovaj se nain organizuju i, pro-
moviu farmerima kao nacionalni, regionalni i lokalni
programi.
Republika Srbija jo uvek nema NAEP, ali su pojedine agro-
ekoloke mere:
a) sprovedene u okviru Programa mera za podsticanje
razvoja poljoprivrede i sela Ministarstva poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede (MPVP) u periodu od 2005 do
2007. godine; i
b) ukljuene u nedavno pripremljen nacrt Nacionalnog
programa ruralnog razvoja (NPRR) za period 2010 2013.
godine.
Glavni cilj ovog projekta bila je podrka Srbiji u procesu
pripremanja za podnoenje kandidature i eventualnog
pristupanja EU, kroz pomo u unapreivanju kapaciteta
i organizacionih struktura neophodnih za kreiranje agro-
ekoloke politike i programiranja. Jedan od vanijih priori-
teta projekta bio je podrka kreatorima politike i kljunim
akterima u razvijanju predloga za izradu NAEP-a, sa poseb-
nim naglaskom na ouvanju bioloke raznovrsnosti.
Specifni ciljevi projekta:
1. uvesti i predstaviti koncept poljoprivrede visoke
prirodne vrednosti (HNV) vladinim institucijama i NVO
sektoru u Srbiji;
2. uvesti koncept agro-ekolokih (AE) plaanja;
3. podrati razvoj dva agro-ekoloka pilot programa u
razliitim zatienim oblastima gde je odravanje tradi-
cionalnih poljoprivrednih praksi od vanosti za ouvanje
bioloke raznovrsnosti koja je povezana sa sistemima
poljoprivredne prakse visoke prirodne vrednosti (HNV);
4. primeniti rezultate i pouke iz ovog procesa u izradi
predloga za NAEP;
5. razviti irok spektar instrumenata za podrku izgradnji
neophodnih kapaciteta i organizacionim strukturama
u kreiranju agro-ekoloke politike i programiranja u
budunosti, ukljuujui tipologiju sistema poljopri-
vrede visoke prirodne vrednosti, preliminarne mape
rasprostranjenosti poljoprivrednog zemljita visoke
prirodne vrednosti u Srbiji i pripremu drugih tehnikih
dokumenata na srpskom jeziku;
6. predstaviti i podeliti rezultate projekta sa veim
brojem relevantnih vladinih i ne-vladinih organizacija,
kako bi se meu kreatorima politike, donosiocima
odluka, i drugim kljunim akterima u Srbiji, izgradilo
saznanje i miljenje o agro-ekolokim pitanjima zasno-
vano na raspoloivim informacijama.
Ovaj projekat usledio je nakon niza slinih projekata, koji
su sprovedeni od strane nekoliko partnera na projektu u
drugim zemljama koje su pristupile EU u Centralnoj i Isto-
noj Evropi
1
izmeu 1997. i 2006. godine, kao i u Turskoj u
periodu od 2006. do 2008. godine. Iako se snano oslanjao
na prethodna iskustva, ovaj projekat je posebno kreiran
za Srbiju, a u skladu sa izraenim interesima i potrebama
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (MP-
VP) Republike Srbije.
Projekat su zajedno sprovodili Avalon, IUCN, IEEP i Natu-
ra Balkanika u bliskoj saradnji sa Ministarstvom poljopri-
vrede, umarstva i vodoprivrede, i uz dragoceni doprinos
Agencije za ivotnu sredinu Republike Srbije (SEPA), Zavo-
da za zatitu prirode Srbije i Zelene mree Vojvodine.
1.2 O ovoj publikaciji
U ovoj publikaciji predstavljeni su mnogi kljuni rezultati,
preporuke i prikupljeno struno miljenje sa projekta Po-
drka agro-ekolokoj politici i programiranju u Srbiji, koji
su, u periodu od 2008. do 2010. godine sproveli partneri
na projektu, a koji je fnansijski podralo Ministarstvo po-
ljoprivrede, prirode i kvaliteta hrane Holandije kroz pro-
gram BBI Matra.
Pripremljena je na srpskom i engleskom jeziku i treba da
slui kao referentni dokument za podrku buduem pro-
gramiranju agro-ekolokih mera u Srbiji. Specijalna pa-
nja u ovoj publikaciji posveena je uvoenju koncepta
poljoprivrede visoke prirodne vrednosti (HNV) i znaajem
bioloke raznovrsnosti povezanim sa upotrebom agro-
ekolokih mera i drugih mera ruralnog razvoja za odranje
poljoprivrednih sistema niskog intenziteta, koji su karak-
teristini za Srbiju.
1. Bugarska, Hrvatska, eka, Estonija, Maarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovaka i Slovenija.
Poglavlj e 1
13
Publikacija je namenjena praktiarima u poljoprivrednom
sektoru, donosiocima odluka i kreatorima politike, slu-
benicima u ministarstvima zaduenim za poljoprivredu i
ivotnu sredinu, regionalnim dravnim agencijama i cen-
trima, kao i nevladinim i naunim organizacijama koje se
bave pitanjima poljoprivrede i zatite ivotne sredine.
Izdavanje ove publikacije predstavlja prvi pokuaj da se na
jedan sistematian nain uvedu pojmovi poljoprivrede vi-
soke prirodne vrednosti i agro-ekoloke politike i plaanja,
kao i da se oni predstave srpskoj javnosti. Izvetaj poinje
u Poglavlju 2 uvodom u glavne promene koje su se odi-
grale u srpskoj poljoprivredi u poslednjih pedeset godina
i govori o tome kakav je to uticaj imalo na ivotnu sredinu.
U Poglavljima 3 i 5 govori se o principima poljoprivrede
visoke prirodne vrednosti i konceptima agro-ekologije,
njihovom razvoju kroz vreme i poukama koje moemo da
izvuemo iz iskustava zemalja lanica EU, koje su to pri-
menile.
U okviru projekta razvijena je tipologija sistema poljopri-
vrede visoke prirodne vrednosti u Srbiji, kao i indikativna
mapa njihove rasprostranjenosti. Tipologija i mapa nalaze
se u Poglavlju 4.
Da bi ovaj trud bio to korisniji krajnjim korisnicima, u Po-
glavlju 6 dati su predlozi za agro-ekoloke strateke smer-
nice i mere u Srbiji, sa posebnim osvrtom na one koje su
usmerene na podravanje poljoprivrednih sistema niskog
intenziteta, koji pomau u odravanju visokog stepena
bioloke raznovrsnosti. U Poglavlju 7 govori se o sprovo-
enju agro-ekolokih programa, ukljuujui i neophodne
institucionalne aranmane i administrativne strukture. U
poslednjem poglavlju uinjen je pokuaj da se utvrdi dru-
tvena, ekonomska i ekoloka korist od sprovoenja agro-
ekolokih mera podrke poljoprivrednim sistemima visoke
prirodne vrednosti u Srbiji.
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
POGLAVLJE 2:
Polj opri vreda i i votna
sredi na u Srbi j i
Polj opri vreda i i votna sredi na u Srbi j i
16
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
2.1 Uvod
Teritorija Republike Srbije pokriva povrinu od 88,361 km
2
i
nalazi se na jugoistoku Evrope, u srcu Balkanskog poluostrva.
Srbija je bez izlaza na more, a njenu teritoriju preseca doli-
na reke Dunav koja dominira severom zemlje i omoguava
pristup renom transportu u unutranjost Evrope i Crnom
moru. Njen sliv, ukljuujui i pritoke Morave, pokriva vei deo
junih planinskih teritorija Srbije. Srbija ima raznolik teren, od
bogatih plodnih ravnica na severu u regionu Vojvodine, pa
do krenjakih planinskih lanaca i dolina Centralne Srbije.
Teritorija Srbije se moe podeliti u tri iroke zone na osno-
vu geografje i klime, kvaliteta zemljita, poljoprivrednih
sistema, socio-ekonomskog razvoja, kao i politikih i admi-
nistrativnih granica. One podrazumevaju region Vojvodine,
Centralne Srbije i June Srbije. Zona June Srbije je najvea i
pokriva 44% ukupne povrine zemlje. To je takoe i najsiro-
manija i najnerazvijenija oblast. Od ukupne povrine June
Srbije, 37% ine ume dok 57% ini poljoprivredno zemljite.
U pogledu nadmorske visine, brdsko-planinske oblasti (visi-
na iznad 500 metara) pokrivaju 33,992 km
2
, ili 38,47% uku-
pne teritorije Srbije; planinske oblasti (preko 1,000 m) po-
krivaju 9,887 km
2
(11,19%); srednje visoko-planinske visine
sa 1,0001,500 m se prostiru na 9,681 km
2
; a visoke planine
(preko 1,500 m) pokrivaju samo 206 km
2
, ili 0,23% ukupne
teritorije.
2.2 Osnovni profl ivotne sredine u Srbiji
Republika Srbija ima umereno-kontinentalnu klimu, sa po-
nekim naglaenim lokalnim varijacijama. Sever ima konti-
nentalnu klima sa hladnim zimama, toplim i vlanim letima
i jedinstvenim obrascem padavina. Za podruja koja se na-
laze do 300 m nadmorske visine, prosena godinja tempe-
ratura vazduha je u periodu od 1961. do 1990. godine bila
10.9
C; oko 10.0
C za podruja sa nadmorskom visinom iz-

meu 300 500 m; i oko 6.0
C za podruja preko 1000 m

nadmorske visine.
U proseku, godinja koliina padavina raste sa nadmorskom
visinom. U niim regijama, godinje padavine se kreu od 540
do 820 mm; od 700 do 1000 mm u podrujima preko 1000
m; a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije imaju koliinu
padavina do 1500 mm. Vei deo povrine Srbije ima kontinen-
talni reim padavina, sa izuzetkom jugozapadnog regiona,
koji najvei stepen padavina ima na jesen. Jun je, u proseku,
najkiniji mesec, dok februar i oktobar imaju najniu koliinu
padavina. Sneni pokriva zadrava se od novembra do mar-
ta, sa najveim snenim padavinama u januaru mesecu.
Vodni resursi
Vode iz reka u Srbiji teku prema Crnom moru, Jadranskom
moru i Egejskom moru. Crnomorski sliv je najvei i sadri
oko 176 milijardi m
3
/godinje vode, ili 93% ukupne koliine.
Oko 2 milijarde m
3
vode otie u Jadransko more, i oko 0,5
milijardi m
3
u Egejsko more. Ukupan dotok voda je oko 162.5
milijardi m
3
/godinje, a ukupan oticaj je oko 178.5 milijardi
m
3
vode/godinje.
U 2008. godini, ukupna koliina od 4 milijarde m
3
vode je
upotrebljena za potrebe domainstava, industrije i zanat-
stva, poljoprivrede, energetskog sektora, kao i za potrebe
drugih komercijalnih korisnika.
Zemljite
Zemljita u Srbiji su veoma heterogena, to je rezultat razli-
itih geografskih osnova, klime, vegetacije i pedofaune. Ona
su podeljena u osam klasa plodnosti, koje prikazuju relativnu
podobnost za poljoprivrednu proizvodnju, sa klasama I-IV
koje predstavljaju zemljita boljeg kvaliteta. Pretpostavlja
se da oko 45% ukupne teritorije pripada IV-VIII klasi zemlji-
ta koja nisu pogodna za obradu i intenzivnu poljoprivrednu
proizvodnju. Umesto toga, ova zemljita se koriste za eksten-
zivnu ratarsku, povrtarsku ili voarsku polunaturalnu proi-
zvodnju ili kao livade.
Slika 2. Proseni bilans voda na teritoriji Republike Srbije
Poglavlj e 2
17
1. Goli kr sa pegama crvenica, smee zemljite i litosol
2. Litosoli i eutrino smea zemljita
3. Litosoli na kiselim stenama i rankeri
4. Regosoli, rendzine i eutrino smea zemljita
5. Arenosol i eutrino smea zemljita na pesku
6. Krenjako dolomitne crnice, litosoli i rendzine
7. Krenjako dolomitne crnice, smea zemljita na krenjaku i
crvenice
8. Rendzine i regosoli
9. Rankeri i distrino smea zemljita
10. ernozem na lesu
11. ernozem i ernozemno-semiglejno zemljite
12. Smonice
13. Eutrino-smee zemljite
14. Distrino-smea zemljita Lesivirana i smea zem. na
krenjaku i dolomitu
15. Smee zem. lesivirano i crnica na krenjaku i dolomitu
16. Crvenica lesivirana i smea zemljita na krenjaku
17. Lesivirana i eutrina smea zemljita
18. Lesivirana zemljita
19. Lesivirano pseudoglejno zemljite i rendzine
20. Lesivirano akrino zem., smee na krenjaku i distrino
smee zemljite
21. Fluvijativna i euglejna zemljita
22. Pseudogleji
23. Pseudoglej i lesivirana pseudoglejna zemljita
Erozija je jedan od glavnih uzroka degradacije zemljita i uti-
e na 80% poljoprivrednog zemljita u Srbiji. Dok u central-
nim i brdsko-planinskim regionima dominira vodna erozija,
primarni uzrok degradacije zemljita u Vojvodini je eolska
erozija, koja utie na 85% poljoprivrednog zemljita, sa go-
dinjim gubicima od preko 0,9 tona materijala po hektaru.
Na slici 3. prikazana je pedoloka karta Srbije (1:2,000,000),
na osnovu klasifkacije zemljita u Jugoslaviji (kori et al.,
1985).

Bioloka raznovrsnost i zatieni prirodni resursi
Raznoliki predeli, klima i hidrografja rezultirali su velikom
raznovrsnou ekosistema. Pet od dvanaest globalnih i est
evropskih bioma zastupljeno je u Republici Srbiji. Uz 3662
procenjena taksona (39% ukupne fore u Evropi), Srbija ima
najvei nivo biljne raznovrsnosti u Evropi. ivotinjska razno-
vrsnost je takoe visoko zastupljena: 67% sisara, 74% orni-
tofaune, 51% ihtiofaune i 40% herpetofaune koji postoje u
Evropi, prisutni su u Srbiji. To takoe predstavlja znaajan
centar biljnih endeminih vrsta na Balkanskom poluostrvu.
Oko est procenata teritorije u Srbiji ima status zatienog
podruja, ukljuujui pet nacionalnih parkova, osam Ram-
sarskih podruja, jedan UNESCO rezervat biosfere, 120 re-
zervata prirode, 20 parkova prirode i 470 spomenika prirode
(Izvor: Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije
SEPA).
Nacrt prostornog plana R. Srbije 2010-2014-2021 u oblasti
zatite prirodnog naslea, izmeu ostalog, defnie sledee
prioritetne aktivnosti do 2014. godine: upisivanje Gornjeg
Podunavlja, Obedske bare, Tare i Stare planine u UNESCO
listu rezervata biosfere.
Nacionalna strategija odrivog razvoja planira poveanje
povrina koje su pod zatienim statusom na deset procena-
ta ukupne teritorije do 2010.

2.3 Osnovni profl poljoprivrede Srbije
Poljoprivredno zemljite zauzima oko 65% ukupnog po-
druja Srbije, to predstavlja povrinu od oko 5,700,000
hektara
1
. Od toga je ukupno 3.33 miliona hektara obradive
povrine (65% poljoprivrednog zemljita); vonjaci zauzi-
maju povrinu od 2.44 miliona hektara (5% poljoprivrednog
zemljita); povrtarska proizvodnja zauzima 295,000 hektara
0
100000
200000
300000
+00000
S00000
600000
1980 198S 1990 199S 2000 200S 2006 2007 2008 2009
Nacionalni park Park prirode
Predeo izuzetnih odlika Rezervat prirode
Kulturno-istorijski spomenik Spomenik prirode
Slika 4. Kumulativna povrina zatienih podruja u Srbiji
Slika 3. Pedoloka karta Srbije (1:2,000,000)
1 Srbija ima 5,109,177 hektara poljoprivrednog zemljita, bez podataka za teritoriju Kosova i Metohije pod Rezolucijom UN 1244.
18
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
i vinogradi 70,000 hektara (1% poljoprivrednog zemljita).
Stalni travnjaci zauzimaju 1,4 miliona hektara, odnosno 28%
poljoprivrednog zemljita.
Razlikuju se tri glavna poljoprivredna regiona, i to:
1. region sa kombinovanom ratarskom i stoarskom proi-
zvodnjom, koji obuhvata nizijska i ravniarska podruja
u renim dolinama;
2. region sa kombinovanom stoarskom, voarskom,
vinogradarskom proizvodnjom, u brdsko-planinskim
podrujima, sa raznovrsnom mikroklimom i zemljitem; i
3. planinski region sa stoarskom proizvodnjom u kojima
dominiraju poluprirodni travnjaci, livade u umskim
zonama i panjaci u visinskim predelima.
Poljoprivredno zemljite nije u celosti iskorieno. Rezultati
istraivanja, koje je sprovedeno 2007. godine
2
ukazuje da
gazdinstva u planinskim regionima Srbije ne koriste izmeu
etvrtine i treine svojih poseda zbog loeg kvaliteta zemlji-
ta, visokog nivoa podzemnih voda i nepristupanosti (od-
sustvo puteva).
Upotreba poljoprivrednog zemljita
Ratarska proizvodnja je u znaajnom porastu. itarice domi-
niraju i u ratarstvu uestvuju sa 45% obradivih povrina, ili
60% od oranica. Najvanije itarice su penica i kukuruz, dok
se samo 10% povrine pod itaricama koristi za proizvodnju
rai, jema i ovsa.
Voarstvo i povrtarstvo zauzimaju oko 12% od ukupnog
poljoprivrednog zemljita i najee se nalaze na privatnim
gazdinstvima u centralnoj Srbiji na malim, porodinim po-
ljoprivrednim gazdinstvima. Srbija ima idealne klimatske
uslove za uzgoj mnogih vrsta voa, a pogodna je i za organ-
sku proizvodnju.
U stoarstvu Srbije dominira sitni i srednji privatni farmski
sektor. Broj stoke u Srbiji je opao nakon II Svetskog rata, a
taj trend se ubrzao nakon ranih 90-tih godina. Prema zva-
ninoj statistici (2009), na teritoriji Republike Srbije gaji se
oko 1,002,000 goveda, 3,631,000 svinja, 1,504,000 ovaca,
143,000 koza, 14,000 konja i 22,821,000 ivine. Vie od 99%
stoke u Srbiji trenutno pripada alohtonim/egzotinim rasa-
ma i njihovim melezima, dok autohtone rase uestvuju sa
veoma malim udelom u ukupnom broju. Proizvodnja mesa i
proizvoda od mesa predstavlja vanu komponentu poljopri-
vredne proizvodnje u Srbiji. Prema procenama u Srbiji ima
143,000 farmi sa 456,000 mlenih krava, koje proizvode 1,6
miliona tona mleka godinje. Veina ovog mleka se proizvo-
di u ravniarskim i brdskim podrujima, a sa veoma malim
procentom uestvuju visokoplaninske oblasti.
Struktura farmi
Farme/Poljoprivredna gazdinstva u privatnom vlasnitvu u
Srbiji su, u proseku, mnogo manje od onih u drugim evrop-
skim zemljama. Prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji ima
oko 778,900 poljoprivrednih gazdinstava, u ijem vlasnitvu
je oko 80% ukupnog podruja poljoprivrednog zemljita, sa
prosenom veliinom gazdinstva od 2,5 hektara obradive
zemlje i 3,6 hektara poljoprivrednog zemljita. Preko 75%
privatnih farmi / porodinih gazdinstava ima manje od pet
hektara, dok manje od 5% ima vie od 10 hektara. Poljopri-
vredne povrine ovih gazdinstva su, najee, u proseku po-
deljena na etiri parcele po domainstvu.
Zbog svoje male veliine, veina ovih farmi / gazdinstava
proizvodi za line potrebe u domainstvu, a prodaje veoma
mali procenat svojih proizvoda. Ove su farme / gazdinstva
klasifkovane kao nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva
ili privatna polunaturalna gazdinstva.
U okviru sektora privatnih gazdinstava, moe se uoiti sve
vea grupa komercijalnih farmi privatnih komercijalnih
gazdinstava, koja su preteno trino orijentisana. U ovoj
drugoj kategoriji razlikuju se jo dve grupe proizvoaa: oni
koji u svom vlasnitvu imaju velike posede i koji su primarno
orijentisani na poljoprivrednu proizvodnju, i oni koji imaju
par hektara manje povrine namenjene visoko komulativ-
nim intenzivnim zasadima voa ili intenzivnoj proizvodnji
povra visokog kvaliteta.
Produktivnost poljoprivrede
Produktivnost poljoprivrede je, bilo u smislu produktivnosti
zemljita ili rada, ispod proseka EU. Jedan od razloga za to je
nizak nivo opremljenosti mehanizacijom, opremom i prate-
om infrastrukturom. Nivo opremljenosti mehanizacijom je
u veem delu poljoprivrednog sektora u Srbiji veoma nizak
i time predstavlja jednu od kljunih strukturalnih barijera za
ostvarivanje visoke produktivnosti. Situacija je najkritinija
na malim poljoprivrednim gazdinstvima.
Poljoprivredni sektor podrava Poljoprivredna savetodavna
sluba, koju fnansira drava, a ije usluge ugovorno prua
poljoprivrednim strunim slubama kojih ima 34.
Zapoljavanje i trgovina
Poljoprivredni sektor u Srbiji i dalje zapoljava znaajan pro-
cenat ukupne radne snage. Uee primarne proizvodnje u
ukupnoj zaposlenosti iznosi 22%, dok je 10% ukupne radne
snage zaposleno u prehrambenoj industriji .
U odnosu na druge sektore srpske ekonomije, prehrambeni
sektor igra veoma znaajnu ulogu u ukupnoj trgovini i ue-
stvuje sa 20% u ukupnom izvozu. Glavna roba koju Srbija
2 Natalija Bogdanov (2007): Procena potreba malih ruralnih gazdinstava u Srbiji, UNDP, Beograd.
Poglavlj e 2
19
izvozi su itarice (kukuruz, penica), svee i preraeno voe
(smrznute maline, ljive), rafnisani eer i neki stoarski pro-
izvodi ukljuujui i proizvode od mesa.
2.4 Glavne promene u srpskoj poljoprivredi od 1950.
godine
Poljoprivreda je oduvek bila najvaniji sektor u srpskoj eko-
nomiji, naroito u ruralnim podrujima. Sitni poljoprivred-
ni sektor dominirao je u Srbiji pre II Svetskog rata, da bi se
nakon 1945. godine desile velike promene u ruralnim po-
drujima. Deo poljoprivrednog zemljita je nacionalizovan
i ukrupnjen, kako bi se formirala nova dravna i drutvena/
zadruna poljoprivredna gazdinstva. Podstican je rast, inten-
ziviranje proizvodnje i specijalizacija proizvodnih aktivno-
sti ovih gazdinstava. Zbog toga je vrlo brzo u proizvodnju
ukljueno svo raspoloivo zemljite, uveane su parcele i
upotreba ubriva i pesticida i izgraeni su ogromni poljopri-
vredni kombinati. Istovremeno, mnoga tradicionalna poljo-
privredna gazdinstva su ugaena jer je zemljite naputeno
zbog dravne politike koja je promovisala industrijalizaciju
i naputanje ruralnih podruja. Poto su bili odgovarani od
toga da zadre svoja privatna gazdinstva, poljoprivrednici
i ira ruralna populacija je bila primorana da napusti svoja
gazdinstva i nae posao u industrijskim centrima.
Dravni sektor je u velikoj meri izmenio tradicionalne naine
rada u poljoprivredi nametnuvi prvo komunistiki model
zadruga, a zatim velika, dravna, industrijalizovana gazdin-
stva. Ovaj proces je doveo do transformacije seljaka u indu-
strijske radnike. Centralizovano trite je prualo malo mo-
gunosti malim, privatnim gazdinstvima da preive i mnoga
planinska podruja postajala su sve praznija u demograf-
skom smislu. Neki poljoprivrednici su uspeli da nastave sa
proizvodnjom i postepeno poboljaju i modernizuju poljo-
privrednu proizvodnju, naroito tokom 70-tih i ranih 80-tih
kada su im dravni fondovi postali pristupaniji.
Struktura poljoprivrednog sektora u Srbiji je transformisana
90-tih i poetkom 2000-tih privatizacijom dravnih gazdin-
stava. Nekoliko kljunih investitora se nakon privatizacije
pojavilo u ulozi novih vlasnika ogromnih poljoprivrednih
poseda, naroito u Vojvodini.
2.5 Uticaj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji na ivot-
nu sredinu

Uticaj poljoprivredne proizvodnje na ivotnu sredinu je bio
kako pozitivan tako i negativan. Sa ekstenzivnim nainima
rada u poljoprivredi formirali su se ivopisni i ekoloki znaaj-
ni poljoprivredni kulturni predeli i podran impresivni nivo
bioloke raznovrsnosti. Na drugoj strani, procesi poljopri-
vredne intenzifkacije i naputanja sela imali su tetne efekte.
Odravanje bioloke raznovrsnosti i kulturnih predela
Veliko bogatstvo vanih stanita ptica i ostalog ivotinj-
skog sveta od kojih su mnoge od velike evropske/svetske
vanosti uspostavljeno je i odravano poljoprivrednom
proizvodnjom niskog intenziteta i ta podruja se proteu
od brda i planina Istone, Zapadne i June Srbije do ravni-
ca severne pokrajine Vojvodine i Centralne Srbije. Planinski
panjaci su stanita mnotvu raznovrsnih biljnih zajednica.
Meutim, sa smanjenjem broja stoke na ispai, travnjake
bogate razliitim vrstama zauzimaju kleka (Juniperus sp.),
borovnica (Vaccinicum sp.) i druge konkurentne invanzivne
bunaste vrste, ime travnjaci gube svoju bioloku raznovr-
snost, a dolazi i do nestajanja mnogih vrsta ptica kao npr.
leinara - bela kanja (Neophron percnopterus) i beloglavi sup
(Gyps fulvus).
Do smanjenja bioloke raznovrsnosti, ukljuujui bioloku
raznovrsnost domaih ivotinja i biljaka, uglavnom je dolo
tokom socijalistikog perioda, kada je dravna poljoprivred-
na politika favorizovala intenzivnu proizvodnju i upotrebu
alohtonih/egzotinih rasa i modernog sortimenta gajenih
biljaka. Lokalno prilagoene rase nisu bile poeljne zato to
je njihov proizvodni nivo bio relativno nizak, uprkos njiho-
voj boljoj otpornosti na bolesti i boljem prilagoavanju lo-
kalnim klimatskim i uslovima gajenja. Na primer, nekadanji
zakon Federativne Narodne Republike Jugoslavije iz 50-tih
godina zabranjivao je uzgoj koza i doprineo je ruenju dugo-
godinjeg rada na selekciji i uzgoju balkanske koze. Lokalna
rasa ovaca pramenka doivela je slinu sudbinu, poto je uz
podrku drave planski ukrtana sa merino rasom. Mnogi
visokovredni predeli su izgubljeni, ukljuujui terasaste vi-
nograde (Negotinska krajina, podruje Vrca, Fruke Gore i
drugi), i vonjake umadije.
Upotreba ubriva
Zbog ekonomske krize, koja je pogodila Srbiju, upotreba u-
briva je u poslednjih 15 godina primetno opala na mnogim
gazdinstvima (na treinu u odnosu na 1985. godinu). Oko
1,45 miliona tona ubriva upotrebljavano je godinje u peri-
odu od 1982 do 1987. godine. U periodu od 19821991. go-
dine taj broj je opao na 1,25 miliona tona godinje, a zatim
je dodatno pao na 0,41 milion tona u periodu od 1991-1998.
godine (Stanje ivotne sredine 2000. godine, Nacionalni pri-
oriteti zatite ivotne sredine 2002. godine). Ova pretnja po
ivotnu sredinu je vremenom izgubila na snazi to je dovelo
do znaajnog smanjenja eutrofkacije voda.
Postoji mogunost da se ovaj trend preokrene nakon opo-
3 Draft Serbian Rural Development Programme.
20
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
ravka ekonomije. Izvetaj o stanju ivotne sredine za 2001.
godinu, na osnovu analiza sprovedenih na podruju Vojvo-
dine, (podruje oznaeno kao podruje sa najveim nivoom
zagaenja iz poljoprivrede), ukazuje na injenicu da 25%
analiziranog zemljita ima visok sadraj fosfora, a povrini
od 56% analizirane teritorije preti dalja acidifkacija. Prema
istom izvoru, analizirano zemljite sadri 5 mg/kg pesticida
i njihovih metabolita, ili 100-200 g/kg insekticida organskog
hlorida i istu koliinu triazin herbicida (atrazin, simazin i pro-
metrin).

Vode
Zagaenje zemljita i eutrofkacija plitkih povrinskih voda,
jezera i drugih vodenih povrina u Srbiji trenutno je u veli-
koj meri rezultat nekontrolisanog oticanja tenog stajnjaka
odn. osoke sa stoarskih farmi. Istraivanje koje je sprovela
Stalna konferencija gradova u Srbiji pokazalo je da zagae-
nost voda predstavlja problem svake tree optine u Srbiji.
Glavni poljoprivredni izvori nitratnog zagaenja u Srbiji su
ivotinjski stajnjak i vetako ubrivo. Pravilno gazdovanje
farmom u smislu potovanja ekolokih normi na velikim
stoarskim gazdinstvima je retkost i potrebno je hitno sma-
njenje zagaenja koje potie sa stoarskih farmi.
Srbija je drava koja najvie doprinosi zagaenju Dunava i
njenih pritoka azotom (N) i fosforom (P). Oticanja sa velikih
farmi svinja su glavni inilac optereenja nutrijentima u Du-
navu. Izgradnja odgovarajueg objekta za skladitenje staj-
njaka i kupovina opreme za rasturanje stajnjaka su aktivno-
sti koje su tek u povoju, mada su prvi koraci ka poboljanju
situacije uinjeni kroz Projekat za smanjenje zagaenja reke
Dunav iz industrije u Srbiji (DREPR).
Otpad iz klanica takoe predstavlja znaajan inilac za-
gaenja nutrijentima, naroito u Vojvodini, gde postoji
240 klanica. Klanice najee sakupljaju ivotinjski otpad
u velike tankove za skladitenje, a on se zatim odvozi ci-
sternama za uklanjanje otpada u lokalne kanalizacione si-
steme ili lagune. Poboljano upravljanje nutrijentima kroz
reciklau organskog stajnjaka i racionalizaciju upotrebe
vetakog ubriva uvedeno je na pojedinim lokacijama
u najintenzivnijim poljoprivrednim podrujima uz pomo
DREPR projekta.
2.6 Postojei politiki odgovori na uticaj zatite ivotne
sredine na srpsku poljoprivredu
Iako Republika Srbija jo uvek nema, nacionalnu strategiju
za zatitu bioloke raznovrsnosti ili specifne poljoprivred-
ne politike za podrku zatiti ekosistema, zatiti prirodnih
stanita i zatiti ugroenih vrsta, one su u procesu izrade. Sa
usvajanjem razliitih meunarodnih obaveza i u oekivanju
pridruivanja Evropskoj uniji, ivotna sredina postaje sve
vaniji deo politikih agendi.
Sledee institucije igraju presudnu ulogu u defnisanju
srpske agro-ekoloke politike: Ministarstvo poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede (primarno kroz Sektor za ruralni
razvoj), Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja
(kroz Odeljenje za zatitu prirode) i Zavod za zatitu prirode.
Sledei prijavu Srbije za pridruenje EU, Vlada Srbije radi
uporedo na uspostavljanju novih standarda i usklaivanju
postojeih standarda sa stratekim smernicama EU, kako bi
se prevazili negativni uticaji poljoprivrede na ivotnu sredi-
nu i obezbedilo ouvanje korisnih poljoprivrednih aktivno-
sti. Nekoliko vanih zakonskih dokumenata je ili usvojeno ili
je u pripremi:
1. Nacionalna strategija za bioloku raznovrsnost i akcioni
plan;
2. Strategija za ouvanje agro-bioloke raznovrsnosti (na
nivou nekadanje SR Jugoslavije);
3. Nacionalni program ruralnog razvoja;
4. Nacionalni program poljoprivrede;
5. Zakon o organskoj poljoprivredi, Zakon o stoarstvu,
Zakon o GMO;
6. Podzakonska akta: Pravilnik o odreivanju podruja
sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi; Uredba o
ouvanju i odrivom korienju ivotinjskih genetikih
resursa, itd.;
7. Nacionalni program za zatitu ivotne sredine.
Nacrt Nacionalne strategije za bioloku raznovrsnost i akci-
oni plan pripremilo je Ministarstvo ivotne sredine i prostor-
nog planiranja uz tehniku i fnansijsku pomo UNDP/GEF-a.
Oekuje se da e ovaj dokument naglasiti znaaj pripreme i
sprovoenja nacionalnog agro-ekolokog programa.
Strategiju za ouvanje agro-bioloke raznovrsnosti usvojila
je 2002. godine Savezna Vlada Jugoslavije sa ciljem ouva-
nja lokalno adaptiranih rasa koje postepeno nestaju, u soci-
jalne i ekonomske svrhe, kao i budua nauna istraivanja i
obrazovne svrhe.
Strategija poljoprivrede Republike Srbije je usvojena 2005.
godine. Po prvi put, ovaj strateki dokument prepoznaje
znaaj bioloke raznovrsnosti (ukljuujui i agro-bioloku
raznovrsnost), ouvanje i odrivo upravljanje umama. S
tim u vezi, jedan od stratekih ciljeva koji su postavljeni
ovom Strategijom je obezbediti podrku ruralnom ra-
zvoju, zatitu ivotne sredine od destruktivnog uticaja po-
ljoprivredne proizvodnje, pripremu srpske poljoprivrede
za njenu integraciju u EU Dodatno, u Strategiji se tvrdi
Poglavlj e 2
21
da poljoprivreda moe zatititi i unaprediti prirodnu sredi-
nu, donosei zadovoljstvo stanovnicima Srbije i potencijal
za razvoj proftabilne turistike industrije. Planirane aktiv-
nosti obuhvataju pripremu i usvajanje Nacionalnog pro-
grama za ouvanje i odrivo korienje genetikih resursa
u poljoprivredi; usklaivanje postojeih nacionalnih baza
podataka o biljnim i ivotinjskim genetikim resursima sa
internacionalnim standardima (FAO i IPGRI); podrka za
upotrebu autohtonih rasa domaih ivotinja i biljnih sorti,
istraivanje o agro-biolokoj raznovrsnosti i uspostavljanje
nacionalne banke gena.
Nacrt Nacionalnog programa poljoprivrede pripremilo je
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i u
njemu se razlikuju tri prioritetna cilja za period 20102013:
defnisati politiku za zatitu ivotne sredine kako bi
se reavali problemi tetnih efekata poljoprivrednog
sektora;
zapoeti pripreme za uvoenje Nitratne direktive;
unaprediti saradnju sa Ministarstvom za zatitu ivotne
sredine kroz formiranje dugoronih radnih grupa.
Nacrt Programa predvia: uspostavljanje podrke za inve-
sticije na farmi koje su usmerene ka smanjenju zagaenja
i usvajanju EU standarda; podrku razvoju organske po-
ljoprivrede, ukljuujui i proces sertifkacije i sprovoenje
Dobrih poljoprivrednih praksi (GAP); unapreivanje baze
podataka vezane za organsku proizvodnju, uspostavljanje
zakonske osnove za uvoenje GAP i pripadajui budet; ra-
zvoj GAP principa namenjenih zemljitu, vodama, vazduhu
i zatiti ivotinja; razvoj smernica za integralnu zatitu od
tetoina; razvoj stratekih, zakonskih, administrativnih i
tehnikih instrumenata za kontrolu upotrebe Genetski mo-
difkovanih organizama (GMO) i smanjenju prateih rizika,
i usvajanje Nacionalnog programa za ouvanje genetikih
resursa i omoguavanje njegove implementacije.
Nacrt Nacionalnog programa ruralnog razvoja je pripre-
mljen 2008. godine, za period 20082013 (revidiran 2010.
godine), pre pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Pod Osom 2
Ouvanje ivotne sredine i predela ukljuene su sledee
mere:
podrka konverziji ka organskoj poljoprivredi, kao i
tekuem upravljanju;
podrka ouvanju genetikih resursa;
U 2006. godini, usvojen je novi Zakon o organskoj poljoprivredi
i uvedene su subvencije za sprovoenje sertifkacije organske
proizvodnje. Za organsku poljoprivredu podrka je obezbee-
na po glavi/grlu (ili po konici) organski uzgajanih ivotinja ili
hektaru organski proizvedenih useva/voa/povra, itd.
Od 2006. godine, poljoprivrednici (mali privatni poljo-
privredni proizvoai) dobijaju savete i obuku od strane
predstavnika savetodavne slube u cilju pomoi pri uvo-
enju dobrih poljoprivrednih praksi uz podrku iz fonda
namenjenog ruralnom razvoju. Tokom 20052006. godi-
ne, instruktori u oblasti integralne voarske i povrtarske
proizvodnje su obuavani kroz program pomoi, koji je
fnansirala italijanska Vlada, a nekoliko malih savetodavnih
projekata je posluilo za irenje znanja o primeni dobrih
poljoprivrednih praksi u stoarstvu, kako bi se podstaklo
smanjenje zagaenja iz poljoprivrede.
Srbija je odredila prva marginalna podruja (Less Favoured
Areas - LFA) u 2005. godini, u podrujima gde su mogu-
nosti za intenzifkaciju poljoprivrede ograniene. U 2002.
godini, Vladina podrka za ouvanje agro-bioloke razno-
vrsnosti uvedena je u formi plaanja po glavi/grlu autoh-
tonih ugroenih vrsta/rasa. Do 2008. godine, postojale su
mere za ouvanje autohtonih biljnih sorti i varijeteta, ali je
to prekinuto zbog fnansijske krize.
Zakonom o stoarstvu (Slubeni glasnik, 2009) uvode se
mere podrke za ouvanje ugroenih rasa, razvoj organ-
ske proizvodnje i usklaivanje sa ekolokim standardima
u sektoru stoarstva. Zakonom je takoe omogueno us-
postavljanje Registra autohtonih rasa, koji je uspostavljen
2010. godine sa ciljem identifkovanja prioritetnih rasa koje
su u opasnosti od istrebljenja i obezbeenjem praenja nji-
hove brojnosti.
2.7 Zakljuci
Prirodni resursi, tradicionalni predeli i odravanje bioloke
raznovrsnosti putem tradicionalnih poljoprivrednih prak-
si predstavljaju vane komponente srpskog nacionalnog
naslea. Poljoprivrednici su vekovima imali neprocenjivu
ulogu u oblikovanju ruralnih predela. U mnogim podru-
jima polu-prirodna stanita, koja su odravana poljopri-
vrednim aktivnostima, postala su najbitnija zamena za
prirodna stanita, iako se poslednjih decenija mnogo ovih
poljoprivrednih podruja nalazi pod pritiskom intenzifka-
cije, promene upotrebe zemljita i vrste useva koji se gaje i
prekidom sa tradicionalnim praksama. U isto vreme, druga
podruja suoavaju se sa marginalizacijom i naputanjem,
s obzirom na to da su poljoprivrednici napustili ruralna po-
druja u zamenu za ivot u gradu. Postoji hitna potreba
da se pronae najbolji mogui balans izmeu osiguranja
snabdevanja hranom, neophodnosti ouvanja ruralne
sredine i potrebe za stimulacijom ekonomskog razvoja,
ukljuujui stvaranje novih mogunosti za zapoljavanje u
ruralnim podrujima.
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
POGLAVLJE 3:
Polj opri vredna proi zvodnj a vi soke
pri rodne vrednosti u Evropi
Polj opri vredna proi zvodnj a vi soke pri rodne vrednosti u Evropi
24
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Koncept poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vred-
nosti (HNV farming) sve vie privlai interesovanje krea-
tora poljoprivredne politike i zatitnika ivotne sredine u
Evropi zbog vane uloge, koju igra u ouvanju bioloke
raznovrsnosti. U daljem tekstu opisan je sam koncept za-
jedno sa pristupom za njegovu identifkaciju. U poglavlju
4 date su informacije o tipovima poljoprivrednih sistema
visoke prirodne vrednosti koji postoje u Srbiji.
3.1 ta je poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne
vrednosti?
Koncept poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne
vrednosti (HNV) pojavio se i razvio tokom poslednjih 15
godina kao odgovor na sve vee saznanje da su odreeni
tipovi poljoprivredne proizvodnje od izuzetne vanosti za
divlji svet i odravanje bioloke raznovrsnosti.
Poljoprivredne sisteme HNV su prvi put opisali Baldock i
sar. (1993) kao sisteme preteno niskog intenziteta koji
esto podrazumevaju relativno sloen meuodnos sa pri-
rodnim okruenjem. Njima se odravaju vana stanita,
kako na kultivisanim podrujima ili podrujima za ispau
(na primer, stepe pod itaricama i poluprirodne travnate
povrine) tako i ona na ivicama, barama i drveu, koji su
od davnina integrisani u poljoprivredne sisteme. Polupri-
rodna stanita, koja se danas odravaju poljoprivrednom
proizvodnjom visoke prirodne vrednosti, od posebne su
vanosti za ouvanje prirode u EZ zbog skoro potpunog
iezavanja velikih kompleksa prirodnih stanita..
Ovim zapaanjima osporava se iroko rasprostranjeno ve-
rovanje da poljoprivredne aktivnosti uglavnom negativno
utiu na bioloku raznovrsnost i umesto toga prepoznaje
se sledee:
mnoga stanita, kojima se pripisuje visoka vrednost za
ouvanja prirode, u Evropi su stvorili poljoprivrednici i
njihove tradicionalne poljoprivredne prakse; i
neophodno je odrati ove poljoprivredne sisteme,
kako bi se ova stanita ouvala i spreilo dalje smanji-
vanje bioloke raznovrsnosti.
U mnogim delovima Evrope, ovim tipovima poljoprivred-
nih sistema odravaju se i ruralne zajednice, oblikuje rural-
na kultura i tradicija.
Koncept HNV donosi alternativni i dopunski pristup kon-
vencionalnom ouvanju prirode. Umesto da se samo fo-
kusira na ouvanje retkih i ugroenih vrsta i stanita na
zatienim lokacijama, on obuhvata i potrebu da poljo-
privrednici nastave da zauzimaju znaajno vee povrine
zemljita ukljuujui veliki udeo poluprirodnih povrina) i
upravljaju njima tradicionalnim poljoprivrednim metoda-
ma (Beaufoy i sar., 1994).
Meutim, iako poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne
vrednosti predstavlja sve popularniji i atraktivniji koncept
za prenoenje koristi bioloke raznovrsnosti koje odreeni
tipovi poljoprivrede obezbeuju, ostaju mnogi izazovi po-
vezani sa osiguranjem nastavka postojanja ovih poljopri-
vrednih sistema. Jedan od kljunih izazova je injenica da
se poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti naje-
e nalaze u marginalizovanijim podrujima Evrope, gde je
poljoprivredna proizvodnja ograniena faktorima kao to
su loe zemljite, strme padine, visoke nadmorske visine i
nizak nivo padavina. Drugi kljuni izazov sa kojima se ovi
poljoprivredni sistemi suoavaju odnosi se na njihovu eko-
nomsku odrivost. Zbog ogranienja u njihovoj produktiv-
nosti, udaljenosti od trita i injenice da su mnogi od njih
polunaturalna gazdinstva, poljoprivrednici, koji proizvode
u sistemu visoke prirodne vrednosti, najee imaju nia
primanja nego oni koji proizvode u plodnijim podrujima.
Oni poljoprivrednici, koji omoguavaju da se dobije najve-
a korist od bioloke raznovrsnosti su samim tim oni koji
proizvode pod najteim okolnostima (ekonomskim, soci-
jalnim i ekolokim) i pod najveim su pritiskom da napuste
svoj tradicionalni nain ivota. Shodno tome, mnogi tradi-
cionalni poljoprivredni predeli, u celoj Evropi, koji su bo-
gati po pitanju bioloke raznovrsnosti i kulture, izgubljeni
su usled naputanja, intenziviranja i promene namene ko-
rienja zemljita.
3.2 Pristupi utvrivanju poljoprivrednih sistema viso-
ke prirodne vrednosti
Prema defniciji koju su dali Andersen i sar. (2003), poljo-
privredno zemljite visoke prirodne vrednosti obuhvata
ona podruja u Evropi gde:
poljoprivreda predstavlja glavni (najee dominantni)
nain korienja zemljita;
poljoprivreda podrava veliku raznovrsnost vrsta i
stanita biljnog i ivotinjskog divljeg sveta, ili prisustvo
specifnih vrsta koje su od velike vanosti za ouvanje
u Evropi, ili oboje; i
ouvanje ovih stanita i vrsta biljnog i ivotinjskog
divljeg sveta zavisi od nastavljanja primene odreenih
poljoprivrednih praksi.
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti karakteri-
u se sledeom kombinacijom karakteristika:
25
Poglavlj e 3
1. Upotreba zemljita niskog intenziteta bioloka
raznovrsnost je najee vea na poljoprivrednim zemlji-
tima gde je nain upravljanja niskog intenziteta. to je
intenzivnija upotreba mehanizacije, ubriva i pesticida i/ili
prisustvo velikog broja grla po jedinici povrine panjaka,
to se vie smanjuje broj i obilje vrsta na obradivim zemlji-
tima i panjacima;
2. Prisustvo poluprirodne vegetacije vrednost bio-
loke raznovrsnosti poluprirodne vegetacije, kao to su
neobraene travnate povrine koje se koriste za ispau,
znaajno je vea nego na intenzivno obraivanom poljo-
privrednom zemljitu. Osim toga, prisustvo prirodnih i po-
luprirodnih karakteristika predela, kao to su velika stabla,
bunje, nekultivisani delovi zemljita, bare i potoci, koma-
di stena, itd. u mnogome poveava broj ekolokih nia u
kojima biljni i ivotinjski divlji svet koegzistira sa poljopri-
vrednim aktivnostima;
3. Raznovrsnost zemljinog pokrivaa, upotrebe zemlji-
ta i useva bioloka raznovrsnost je znaajno vea tamo
gde postoji mozaik zemljinog pokrivaa i upotrebe ze-
mljita odn. useva i kultura, ukljuujui obradive povrine
niskog intenziteta, ugarene njive, poluprirodnu vegetaciju
i brojne karakteristike predela. Na ovaj nain se stvaraju
mnogo raznovrsnija stanita i izvori hrane za divlji ivotinj-
ski i biljni svet, a samim tim podrava mnogo kompleksni-
ja ekologija nego to su pojednostavljeni predeli, koji se
povezuju sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom.
Nije neophodno da sve tri karakteristike budu prisutne unu-
tar jednog poljoprivrednog sistema, kako bi se on smatrao
sistemom visoke prirodne vrednosti (HNV). Umesto toga,
moe se smatrati da ove tri karakteristike uzajamno deluju
jedna na drugu, kao to je prikazano na Slici 3.1.

Kao to je u ovom dijagramu prikazano, dominantnu ka-
rakteristiku poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne
vrednosti predstavlja nizak intenzitet upotrebe zemljita.
Od izuzetne vanosti je i znaajno prisustvo poluprirodne
vegetacije. U nekim situacijama, isto se moe pronai u
kombinaciji sa povrinama obraivanim niskim intenzite-
tom, ime se stvaraju mozaini predeli sa veim diverzite-
tom zemljita nego to bi to omoguila jednostavna polu-
prirodna vegetacija. U skladu sa ovim pristupom, najee
se identifkuju tri tipa poljoprivrednog zemljita visoke
prirodne vrednosti (Andersen i sar., 2003):
Identifkovanje ova tri tipa poljoprivrednog zemljita vi-
soke prirodne vrednosti predstavlja korisno sredstvo za
identifkovanje poljoprivrednog zemljita visoke prirodne
vrednosti na terenu. Svrha ova tri tipa poljoprivrednog
zemljita visoke prirodne vrednosti nije da predstavljaju
precizne kategorije sa jasnim granicama izmeu svakog
od njih. Umesto toga, treba ih posmatrati kao kontinu-
um koji se kree od onih sa visokim udelom poluprirodne
Slika 3.1: Tri kljune karakteristike poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti
Nizak intezitet upotrebe zemljita
Raznovrsnost
zemljinog pokrivaa
Prisustvo
poluprirodne vegetacije
Poljoprivredni
sistemi visoke
prirodne vrednosti
Tip 1
Poljoprivredno zemljite sa velikim udelom
poluprirodne vegetacije, kao to su travnjaci
bogati vrstama
Tip 2
Poljoprivredno zemljite sa mozaikom
poljoprivrednog zemljita obraivanog
niskim intenzitetom i prirodnim i
strukturalnim elementima, kao to su
mee, ivice, kameni zidovi, umarci ili
ipraja, reice, itd.
Tip 3
Poljoprivredno zemljite, koje podrava
retke vrste ili veliki udeo evropskih i svetskih
populacija odreenih vrsta
Slika 3.2: Kontinuum poljoprivrednih tipova 1,2 i 3 visoke prirodne vrednosti
Izvor: Bofoj i Kuper (Beaufoy and Cooper) (2008)
Tip 1: 100% poluprirodna
Tip 2: Meavina poluprirodne
vegetacije i useva
Intezitet korienja (zemlja, stoka, ubrivo, biocidi)
P
o
l
u
p
r
i
r
o
d
n
a

v
e
g
e
t
a
c
i
j
a
Tip:3 Intenzivniji usevi i travnjaci,
koje koriste neke vrste od
znaaja za zatitu
26
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
vegetacije i niim intenzitetom upotrebe (Tip 1) do poljo-
privrednih zemljita sa intenzivnijom obradom, koja ipak
podravaju vrste koje su znaajne za ouvanje (Tip 3) kao
to je prikazano u Slici 3.2 (IEEP, 2007).
Tip 1 Poljoprivredno zemljite visoke prirodne vredno-
sti: Veliki udeo poluprirodne vegetacije
Najrasprostranjeniji tip poljoprivrednog zemljita visoke
prirodne vrednosti sastoji se od poluprirodne vegetacije
sa niskim intenzitetom ispae stokom, esto tradicional-
nim lokalnim rasama. Poluprirodna vegetacija za ispau
moe biti travnjak, ipraje ili umska povrina, ili njihova
kombinacija. Poluprirodni travnjak esto nije deo poljopri-
vrednog gazdinstva, ve ima drugi oblik vlasnitva (zajed-
niko zemljite, dravno zemljite, itd).
Stoarske farme visoke prirodne vrednosti esto imaju vie
od jedne vrste useva krmnog bilja. Oni se mogu kretati od
travnjaka sa minimalno izmenjenom poluprirodnom ve-
getacijom (nikada obraivana, sejana ili naubrena povr-
ina), preko travnjaka koji se ponekad mogu kultivisati i/ili
pomalo ubriti, do produktivnijih ili poboljanih travnja-
ka, i useva krmnog bilja. Iako produktivnije, ove povrine
su jo uvek sa niskim intenzitetom upravljanja, u poree-
nju sa dominantnim praksama poljoprivredne proizvod-
nje. Oni mogu biti vaan deo poljoprivrednih sistema viso-
ke prirodne vrednosti, posebno kada se na odgovarajui
nain kombinuju sa odgovarajuom povrinom, recimo,
poluprirodnih panjaka.
Podela travnjaka na poluprirodne i one koji to nisu, u odre-
enoj meri je pitanje procene. Jedan pristup se zasniva na
prisustvu odreenih indikatorskih vrsta. Drugi pristup je
primena odgovarajuih kriterijuma kao na primer: travnjak
koji 20 godina nije podsejavan ili ubren moe se smatrati
poluprirodnim. Povremena obrada moe biti kompatibil-
na sa polu-prirodnim statusom. To se posebno odnosi na
region Mediterana, gde se travnate povrine mogu obrai-
vati povremeno radi kontrole bunaste vegetacije, a da se
njihova prirodna vrednost znaajno ne smanji. Spontana
vegetacija u maslinjacima i ugarenim njivama niskog in-
tenziteta se takoe moe svrstati u istu kategoriju, ukoliko
oni nisu u znaajnoj meri tretirani ubrivima ili biocidima.
injenica da li se vegetacija koristi za ispau stoke (ili se
kosi radi sena) je veoma vana, poto potvruje da je
predmetna povrina deo poljoprivrednog sistema. Polu-
prirodne panjake povrine ne moraju uvek biti travna-
te povrine. ipraje i uma predstavljaju vaan resurs za
obezbeenje stone hrane u nekim delovima EU (naroito
u junim i istonim regionima). Meutim, poluprirodne
umske povrine, koje se ne koriste za ispau treba posma-
trati kao odvojene povrine, koje se ne koriste za poljopri-
vredu. Poluprirodnu vegetaciju koja se koristi za ispau
divljih biljojeda, kao to su jeleni npr., ne treba smatrati
poljoprivrednim zemljitima visoke prirodne vrednosti
(Beaufoy i Cooper, 2008).
Tip 2 Poljoprivredno zemljite visoke prirodne vrednosti:
Meavina poluprirodne vegetacije i obradivih povrina
pod niskim intenzitetom korienja i obrade
Gazdinstva i predeli sa manjom zastupljenou polupri-
rodne vegetacije, koja postoji u mozaiku oranica i/ili ze-
mljita pod viegodinjim kulturama, mogu takoe biti vi-
soke prirodne vrednosti. Prirodna vrednost je obino via
ukoliko se oranice koriste manjim intenzitetom, pri emu
se obezbeuje mozaik raznovrsnih stanita, koja ukljuuju
irok spektar divljih vrsta.
Poto je udeo zemljita pod poluprirodnom vegetacijom
manji u Tipu 2 HNV u odnosu na Tip 1, a udeo oranica vei,
upravljanje obradivim povrinama i postojanje ekoloke
infrastrukture vezane za pojedine karakteristike predela,
je od kljunog znaaja za ivotinjski i biljni divlji svet. In-
tenzivnija upotreba obradivog zemljita i otklanjanje ka-
rakteristika predela dovee do ubrzanog opadanja vred-
nosti bioloke raznovrsnosti.
Objekti poluprirodnih karakteristika, kao to su iva ogra-
da, mee njiva i drvee, su esta karakteristika Tipa 2 Poljo-
privrednog zemljita visoke prirodne vrednosti. Oni obez-
beuju dodatna stanita i imaju tendenciju da poveaju
prirodnu vrednost. Meutim, njihova ukupna povrina je
najee mala u odnosu na povrinu proizvodnog poljo-
privrednog zemljita. Zato su karakteristike proizvodnog
podruja te koje odreuju da li je poljoprivredno zemljite
visoke prirodne vrednosti, a prisustvo nekultivisanih ka-
rakteristika, odn, neproizvodnih elemenata samo po sebi
nije dovoljno (Beaufoy i Cooper, 2008).
Tip 3 Poljoprivredno zemljite visoke prirodne vred-
nosti: Intenzivni usevi i travnate povrine koje koriste
odreene retke vrste
Na intenzivnijem delu spektra visoke prirodne vrednosti
su tipovi poljoprivrednog zemljita ije karakteristike ze-
mljinog pokrivaa i intenzitet poljoprivredne proizvod-
nje ne bi mogli ukazati na to da se radi o poljoprivrednoj
proizvodnji visoke prirodne vrednosti, ali te povrine ipak
podravaju ouvanje odreenih vrsta bilo odreene ret-
27
Poglavlj e 3
ke vrste ili visoki procenat evropskih i svetskih populacija
drugih vrsta (Beaufoy i Cooper, 2008).
3.3 Zato poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne
vrednosti predstavlja prioritet za EU?
Evropska agencija za zatitu ivotne sredine je procenila da
se za oko 30% ukupne poljoprivredne povrine u EU, to po-
kriva oko 74 miliona hektara, moe smatrati da ima visoku
prirodnu vrednost (HNV) (Paracchini i sar., 2008). Meutim,
kao to je prikazano na Slici 3.3, poljoprivredno zemljite vi-
soke prirodne vrednosti nije ravnomerno rasporeeno i za-
stupljenost ovog zemljita je vea u Junoj i Istonoj Evropi.
Povrina i stanje poljoprivrednog zemljita visoke prirod-
ne vrednosti u Evropi je, naalost, u velikoj meri opalo u 20.
veku (sa ozbiljnim indirektnim uticajem na bioloku razno-
vrsnost, kao to su ptice na poljoprivrednim zemljitima)
zbog kombinovanih pritisaka: i) naputanje svih poljopri-
vrednih aktivnosti; ii) intenziviranje i pretvaranje povrina
travnjaka visoke prirodne vrednosti u obradivo zemljite,
i iii) gubitak poljoprivrednog zemljita visoke prirodne
vrednosti kroz promenu upotrebe zemljita.
U skorije vreme, od poetka 1990-tih, milioni hektara po-
ljoprivrednog zemljita u Centralnoj i Istonoj Evropi na-
puteni su tokom restrukturiranja poljoprivrede nakon
pada komunizma. Ova naputena poljoprivredna zemlji-
ta ukljuuju ogromne povrine poluprirodnih travnjaka
bogatih vrstama i obradivog zemljita niskog intenziteta
to je praeno gubitkom biljne raznovrsnosti, podruja za
ishranu ozimih ptica, mesta za uzgoj ptica od evropskog
znaaja i mnogih drugih vanih stanita (Keenleyside i Bal-
dock, 2007). Pre ovoga, ekspanzija i intenziviranje poljopri-
vrede nakon II svetskog rata doprineli su znaajnom gu-
bitku bioloke raznovrsnosti zbog pretvaranja travnjaka u
obradiva zemljita, dreniranja vlanih zemljita, uklanjanja
prirodnih mea i drugih neobraivanih elemenata prede-
la, kako bi se stvorile vee povrine polja, kao i poveana
upotreba ubriva i pesticida.
Slika 3.3: Verovatnoa zastupljenosti poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti u 27 zemalja lanica EU
Izvor: Poljoprivredno zemljite visoke prirodne vrednosti u Evropi procena obrazaca raspodele koji se zasnivaju na podacima o zemljinom pokrivau i biolokoj
raznovrsnosti (Paracchini i sar., JRC-IES i EEA, 2008) http://agrienv.jrc.ec.europa.eu/activities_HNV.htm.
Poljoprivredno podruje visoke
prirodne vrednosti
Verovatnoa prisustva poljoprivrednog
podruja visoke prirodne vrednosti
Veoma niska (0-5%)
Niska (6-25%)
Srednja(26-50%)
Visoka(51-75%)
Veoma visoka (76-100%)
Visoka prirodna vrednost u
Odabranim podrujima za
dnevne leptire
Visoka prirodna vrednost
u Naturi 2000
Visoka prirodna vrednost
znaajnih podruja za ptice
28
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
DEVELOPING A NATIONAL
AGRI-ENVIRONMENT
P r o g r a m m e f o r S e r b i a
Godine 2001, Evropska Komisija se obavezala da e zausta-
viti opadanje bioloke raznovrsnostiu EU do 2010. godine
kao potpisnik Konvencije o biolokoj raznovrsnosti (Con-
vention on Biological Diversity -CBD). Dve godine kasnije,
evropski Ministri zatite ivotne sredine prepoznali su spe-
cifnu vanost bioloke raznovrsnosti poljoprivrednog ze-
mljita, i hitne potrebe za zatitu istog kada su se sloili da
e: Zavriti identifkovanje, koristei zajedniki dogovore-
ne kriterijume, svih podruja visoke prirodne vrednosti u
poljoprivrednim eko-sistemima u pan-evropskom regionu
do 2006. godine. Do 2008. godine, znatan procenat ovih
podruja bie pod upravljakim praksama koje e voditi
rauna o biolokoj raznovrsnosti koristei odgovaraju-
e mehanizme, kao to su instrumenti podrke ruralnom
razvoju, agro-ekoloki program i organska poljoprivreda,
kako bi izmeu ostalog podrali njihovu ekonomsku i eko-
loku odrivost (UNEP, 2003).
Ciljevi u vezi sa biolokom raznovrsnou za 2010. godinu
nisu ispunjeni. Kao rezultat toga, Evropski savet je marta
2010. godine usvojio novi naziv ciljeva u vezi sa biolokom
raznolikou za 2020. godinu, zaustaviti gubitak bioloke
raznovrsnosti i degradacije usluga eko-sistema u EU do 2020.
godine, povratiti ih onoliko koliko je izvodljivo, dok se istovre-
meno pojaava doprinos EU u spreavanju globalnog gubit-
ka bioloke raznovrsnosti. Da bi se ovo postiglo potreban
je dodatni politiki napor za odravanje poljoprivredne
proizvodnje visoke prirodne vrednosti. Uistinu, trenutni
Akcioni plan bioloke raznovrsnosti EU odnosi se na op-
timizovanje upotrebe dostupnih mera pod reformisanom
Zajednikom poljoprivrednom politikom u cilju spreava-
nja inteziviranja ili naputanja poljoprivrednog zemljita,
uma visoke prirodne vrednosti i osigurati da je obezbe-
eno adekvatno fnansiranje za poljoprivredno zemljite i
ume visoke prirodne vrednosti.
Ouvanje poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vred-
nosti se prvi put pojavilo kao prioritet politike EU 1999. go-
dine kada je u Uredbi ruralnog razvoja (Uredba Saveta br.
1257/1999) navedeno da podrka ruralnom razvoju bude
usmerena ka ouvanju i promociji odrive poljoprivrede i
poljoprivrede visoke prirodne vrednosti koja potuje eko-
loke zahteve. U toj istoj Uredbi se navodi i da podrka
agro-ekolokim merama treba da promovie ouvanje
poljoprivrednog okruenja visoke prirodne vrednosti, koje
je pod pretnjom.
Pod vaeim Evropskim poljoprivrednim fondom za rural-
ni razvoj (EAFRD) (Uredba Saveta br. 1698/2005) i prateim
Stratekim smernicama EU za ruralni razvoj (20072013)
(Odluka Saveta 2006/144/EZ), odredbe za odravanje po-
ljoprivrede visoke prirodne vrednosti su vrste i nameu
brojne obaveze zemljama lanicama EU. To ukljuuje iden-
tifkovanje ouvanja poljoprivrede visoke prirodne vred-
nosti kao prioriteta za zemlje lanice prema sledeem:
Kako bi se zatitili i poboljali prirodni resursi EU i
predela u ruralnim podrujima, sredstva koja su
namenjena osi 2 treba da doprinesu trima prirori-
tetnim poljima EU: bioloka raznovrsnost i ouvanje
i razvoj sistema poljoprivredne proizvodnje i umar-
stva visoke prirodne vrednosti i tradicionalni poljo-
privredni predeli; voda; i promena klime.
Ovi se navodi praktino prevode u obavezu da zemlje la-
nice EU moraju da uvaju poljoprivredno zemljite visoke
prirodne vrednosti i povezane poljoprivredne sisteme:
1. prvo, svaka zemlja lanica treba da identifkuje ta po-
ljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti
znai u njihovom nacionalnom kontekstu;
2. drugo, treba da podre poljoprivredne sisteme visoke
prirodne vrednosti i ouvanje poljoprivrednog ze-
mljita visoke prirodne vrednosti, tako to e ukljuiti
odgovarajue mere u svoje nacionalne programe rural-
nog razvoja; i
3. tree, treba da prate i izvetavaju o promenama u
ukupnom (osnovnom) podruju i kvalitetu poljopri-
vrednog zemljita visoke prirodne vrednosti, kako bi se
procenio uticaj programa i mera ruralnog razvoja.
Ovo su ambiciozni ciljevi, ali uz politiku volju da se od-
govarajue politike mere osiguraju i obezbede dovoljni
budetski resursi za njihovu implementaciju, ovi dragoce-
ni poljoprivredni sistemi se mogu odrati za budue ge-
neracije.
Poglavlj e 3
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Poglavlj e 4
POGLAVLJE 4:
Polj opri vredni si stemi vi soke
pri rodne vrednosti u Srbi j i
32
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Polj opri vredni si stemi vi soke pri rodne vrednosti u Srbi j i
4.1 Uvod
U ovom poglavlju obrauju se tri kljuna pitanja koja su
bitna za kreiranje agro-ekoloke politike u Srbiji:
Koji tipovi poljoprivrednih sistema u Srbiji imaju naj-
vie mogunosti da budu oznaeni kao sistemi visoke
prirodne vrednosti (HNV) od vanosti za ouvanje
bioloke raznovrsnosti?
Kakva bi mogla biti podela poljoprivrednog zemljita
visoke prirodne vrednosti u Srbiji?
Koje su opte karakteristike poljoprivrednih sistema
visoke prirodne vrednosti koje ih ine znaajnim i
korisnim za ouvanje bioloke raznovrsnosti?
Grupa poljoprivrednih strunjaka kao i strunjaka za bio-
loku raznovrsnost ukljuenih u projekat, pokuali su da
odgovore na ova pitanja tokom 2009. i 2010. godine. Nji-
hov posao se sastojao od:
razvijanja generike tipologije poljoprivrednih sistema
u Srbiji i identifkacije onih poljoprivrednih sistema
koji imaju najveu verovatnou da budu oznaeni kao
sistemi visoke prirodne vrednosti (HNV);
korienja odabranih indikatora kako bi se pripremila
prleminarna mapa koja bi prikazivala moguu raspro-
stranjenost poljoprivrednih podruja visoke prirodne
vrednosti u Srbiji;
izrade dve studije za odreene primere / podruja
kako bi se nekoliko poljoprivrednih sistema visoke pri-
rodne vrednosti detaljnije istrailo i bolje utvrdile po-
ljoprivredne prakse koje su korisne za ivotinjski i biljni
svet i bioloku raznovrsnost i prikazali vidovi pretnji sa
kojim se ovi poljoprivredni sistemi suoavaju.
Svaki od ova tri koraka je detaljnije opisan u delovima
koji slede. Oni su potpuno u skladu sa metodologijom
koja je koriena za identifkovanje poljoprivrednih siste-
ma i poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti,
koju je predloila Evropska komisija kako bi se pomoglo
zemljama lanicama EU u primenjivanju indikatora po-
ljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti, a koji
su deo zajednikog okvira za praenje stanja i procenu za
nacionalne ruralno razvojne programe u tekuem periodu
programiranja EU, od 20072013. (IEEP, 2007).
4.2 Tipologija poljoprivrednih sistema visoke prirod-
ne vrednosti za Srbiju
Prvi korak ka primenjivanju koncepta poljoprivrede vi-
soke prirodne vrednosti u Srbiji predstavlja korienje
dostupnih podataka, informacija i strunog znanja radi
identifkovanja i opisivanja irokih tipova poljoprivrednih
sistema, koji imaju najvie anse da budu od koristi za i-
votinjski i biljni svet. Ovo pri tome ne podrazumeva da je
proces konaan.
Stoarski sistemi
Povrina pod krmnim
biljem niskog intenziteta
Polu-
intenzivan
Sistem polu-
prirodne
livade
kosanice
ili livade
koriene
kombino-
vano
Pani
sistem na
bazi polu-
prirodnih
panjaka
Sistem
ispae u
umama i
na vlanim
povrina
Sistem
sejanih
livada
korienih
kombino-
vano.
Uglavnom
nije HNV
Obrada nije
znaajna u
povrinama pod
krmnim biljem
33
Poglavlj e 4
Slika 4.1 Tipologija glavnih poljoprivrednih sistema u Srbiji
NAPOMENA: Potencijalni poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti su jae izraeni
Svi sistemi
Intenzivan
Fini mozaik
baziran
uglavnom na
povrtnjacima
Fini mozaik
baziran na
usevima itarica
Sistem
sejanih
livada
koenih
niskim
intenzite-
tom
Sistem
navodnjavanih
intenzivnih
livada zasejanih
travno-
legumizonim
smeama i
krmnim biljem
Polu-
intenzivne
sejane livade i
oranice
Sistem
intenzivnog
ratarstva/
povrtarstva.
Nije HNV
Sistem
suvog
ratarenja
niskog
intenziteta
Sistem
niskog
intenziteta
neredovno
navodnja-
vani
povrtnjaci
Sistem
intenzivnih
vonjaka,
vinograda i
hmelja. Nije
HNV
Sistem
vonjaka
pod
reimom
ispae ili
koenja
Intenzivan Intenzivan
Niskog
intenziteta
Niskog
intenziteta
Niskog
intenziteta
Polu-
intenzivan
Sistem
jednogodinjih
kultura
Sistem
viegodinjih
kultura
Povrina pod krmnim biljem
sa intenzivnijim upravljanjem
Povrine pod
krmnim biljem
sa znaajnom
obradom
34
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Na slici 4.1 je predstavljena osnovna tipologija poljoprivred-
nih sistema u Srbiji koja je pripremljena za potrebe ovog
projekta. Pokualo se sa to jednostavnijom izradom tipo-
logije kako bi se obezbedio sveobuhvatan organizacioni
okvir zbog kasnijih opisa, karakterizacija i analiza. Glavni
poljoprivredni sistemi koji su opisani potpadaju pod tri ka-
tegorije: stoarstvo, jednogodinje i viegodinje kulture.
U okviru svake od njih mogu se nai primeri poljoprivred-
nih sistema niskog intenziteta, koji imaju potencijala da
postanu poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti.
U daljem tekstu opisano je deset primera stoarskih si-
stema niskog intenziteta u Srbiji, od kojih mnogi imaju
osnova da budu proglaeni poljoprivrednim sistemima vi-
soke prirodne vrednosti. Kao to je opisano u Poglavlju 3,
poljoprivredne sisteme visoke prirodne vrednosti tipino
karakterie kombinacija:
nizak intenzitet upotrebe zemljita;
prisustva poluprirodne vegetacije i prisustva prirodnih i
poluprirodnih karakteristika predela;
raznovrsnost zemljinog pokrivaa i upotrebe zemljita.
1. Listopadne ume sa visokim ueem travnjaka
Agro-umarski sistem niskog intenziteta sa poluprirodnim
travnjacima za ispau ovaca i goveda u plavljenim uma-
ma na obalama reka Save, Dunava, Tise, Tamia i drugih
ravniarskih reka u Vojvodini.
Ovo je jedan od najstarijih agro-umarskih sistema u rav-
niarskoj Srbiji. Primeri se nalaze u ravniarskim dolinama
reka Save, Dunava, Tise i Karaa, ali i slivu reke Morave. Naj-
bolji primer je Specijalni rezervat prirode Zasavica, koji se
nalazi na obali Save, gde su autohtone rase goveda, svinja
i magaraca ponovo introdukovane zajedno sa tradicional-
nom ispaom.
Od skoro se ine napori i za revitalizaciju tradicionalnih sa-
laa, kroz podrku seoskom turizmu i razvoj i brendiranje
proizvoda koji predstavljaju lokalne specijalitete, to je od
vitalnog znaaja za ouvanje retkih rasa domaih ivotinja.
2. Zimski nomadski panjaci na ruderalnim stanitima i str-
njitu
Ovi panjaci se uglavnom nalaze u regionu Srema, u Bana-
tu i dolinama reka u podnoju visokih planinskih venaca
u celoj Srbiji praksa popaa (sada ve izumrla praksa).
Stara praksa nomaenja ili migracione ispae je tek nedav-
no nestala u Vojvodini. Horizontalna migracija balkanskih
nomadskih zajednica odraavala je sezonske promene u
vegetaciji, koje su oblikovale nain ivota stoarskih za-
jednica. Ove prakse su imale visoku kulturnu vrednost i
njihov nestanak nije samo doveo do promena u karakteri-
stikama predela, ve i do gubitka genetike raznovrsnosti
populacija ovaca. Bez ispae ili koenja, veina zatravljenih
povrina u ravniarskim podrujima e nestati, poto su
antropozoogenog porekla i nalaze se u umskim zonama.
3. Poluprirodne livade i vetake livade koje se koriste za pro-
izvodnju sena
Ovaj poljoprivredni sistem je odgovoran za kreiranje po-
znatih predela umadijskih planina u Srbiji. Sve do 1960-
tih godina, livade su bile ekstenzivno koriene. Koenje je
bilo kasno i livade su neprestano podsejavane autohtonim
vrstama. Obe prakse su rezultirale u odravanju visokog
stepena bioloke raznovrsnosti i raznovrsnosti u biljnim i
ivotinjskim zajednicama. Od 1960-tih do 1980-tih godi-
na intenzivirano je korienje ovih travnjaka. Travnjaci su
ponovo presejani jednostavnim travnato-leguminoznim
smeama i koenje je obavljano ranije. Kao rezultat toga,
bogatstvo vrsta je smanjeno, a neke vrste ptica koje su se
u njima gnezdile su ugroene.
U poslednjoj dekadi je dolo do ekstenzifkacije upravlja-
nja travnjacima uz povratak tradicionalnih praksi.
Tradicionalna manifestacija kosidbe, koja se odrava
na planini Rajac, slui da se promovie lokalna tradicija,
ukljuujui zajedniko koenje zrelih travnjaka (moba),
kao i za stvaranje prihoda od turizma, privlaenjem na
hiljade turista svake godine. U celom regionu umadije
planine Valjevo, Suvobor, Rajac, Rudnik privlana
snaga seoskog turizma proizilazi od lepih i raznolikih li-
vada, koje se odravaju kroz tradicionalne prakse uprav-
ljanja travnjacima. Najbolji primeri ostvarene koristi od
atraktivnosti ambijenta se mogu pronai u okolini Ljiga
i Valjeva, a ostvarene su uz podrku lokalnih udruenja
Moba i Domain i turistikih organizacija optina Cen-
tralne Srbije.
4. Poluintenzivna ispaa brdsko-planinskih poluprirodnih
travnjaka u zoni ume i na prirodnim travnjacima iznad gra-
nice uma
Poluintenzivni stoarski sistemi se zasnivaju na ispai ova-
ca, goveda i konja u brdsko-planinskim poluprirodnim
travnjacimau umskim zonama i prirodnim travnjacima
iznad granice uma. One se obino nalaze u vlanijim
oblastima Zapadne Srbije.
35
Poglavlj e 4
Ove zone su stvorene i odravaju se niskim intenzitetom is-
pae goveda i ovaca, sa uglavnom stacionarnom letnjom is-
paom, i ovi panjaci se esto nalaze u etinarskim umskim
zonama, a ree kao proplanci u meovitim umama ili na ve-
im nadmorskim visinama. Ovim tipom upravljanja stvoreni
su neki od najatraktivnijih planinskih predela Srbije, koji se
nalaze na Tari, Zlatiboru, Zlataru, Goliji i Sjeniko-Petarskoj
visoravni, na kojima su rasuta planinska sklonita za ivotinje
i ljude, takozvani katuni. Naalost, osim na Sjeniko-peter-
skoj visoravni, danas se ivotinje na ispai sve ree viaju i u
ovom regionu. Nedostatak ljudi i ivotinja u ovim predelima
zajedno sa dolaskom invazivnih vrsta dovelo je do smanje-
nja ekonomskih i ekolokih vrednosti ovih travnjaka.
Egzistencija najatraktivnijih turistikih podruja u Zapad-
noj Srbiji, poznatih po lepoti i kvalitetu mlenih i mesnih
proizvoda koji sa njih potiu, zavisi od goveda i ovaca. Tra-
dicionalni recepti za poznate lokalne proizvode su ouva-
ni (zlatiborski sir, zlatiborska pruta), iako je sve tee nai
pravi izvor sirovina za njihovu proizvodnju poreklom od
domaih ivotinja uzgajanih upravo na tom podruju.
5. Ekstenzivna nomadska ispaa brdsko-planinskih panjaka
Ekstenzivan stoarski sistem, sa ovcama, kozama i govedi-
ma na ispai na brdsko-planinskim travnjacima u Junoj,
Jugoistonoj i Istonoj Srbiji.
Preko 100.000 hektara panjaka je pod ekstenzivnom is-
paom, uglavnom domaih rasa i sojeva ovaca, kao to je
pramenka. Ova rasa ima grubu vunu, solidnu proizvodnju
i izvrstan kvalitet mleka. Sistem ispae je tradicionalan
pod nogama ovaca i sezonskog tipa . Ovi panjaci se na-
laze u podruju prirodnih planinskih panjaka iznad um-
skog pojasa etinara, a ree i na proplancima u meovitim
umama nastalih krenjem .
U prolosti, je intenzivna ispaa esto dovodila do iscrplji-
vanja travnjakih resursa na nekim lokacijama. Selektivna,
ekstenzivna ispaa mt, iako je smanjivala produktivnost,
imala je pozitivan efekat na livade otvorenog sklopa, po-
maui da se odri visok nivo bioloke raznovrsnosti. Na
primer, ekstenzivni uzgoj stada i krda stoke podrava
preivljavanje ptica grabljivica i livadskih ptica. Meutim,
zbog depopulacije ovih podruja u poslednjih nekoliko
godina, ove vrednosti su na ivici nestajanja.
6. Ekstenzivna ispaa na seoskim ispustima
Ovaj tip predstavlja vid ekstenzivnog tradicionalnog sto-
arenja slobodna ispaa svinja, ivine i ovaca na polu-pri-
rodnoj vegetaciji u tradicionalnim vonjacima (veinom
ljive) i na umskim parcelama.
Ovaj sistem poljoprivredne proizvodnje se praktikuje u
celoj Centralnoj Srbiji. Zbog prakse visokog optereenja
ispaom na mahom ogranienim povrinama ovo, trenut-
no, nije poljoprivredni sistem visoke prirodne vrednosti
(slobodnim napasanjem npr. svinja uklanja se u potpuno-
sti travnati pokriva, to dovodi do gubitka bioloke razno-
vrsnosti). Meutim, ovaj oblik tradicionalnog stoarenja
ima i potencijala da doprinese formiranju podruja visoke
prirodne vrednosti uz pravilno gazdovanje i smanjenje
stepena optereenja panjaka.
Danas se ovaj tip poljoprivrede malih razmera u procesu
modernizacije menja, ustupajui mesto zatvorenom si-
stemu uzgoja stoke. Jedna od prednosti ovog sistema je
odravanje vrednih genetikih resursa domaih ivotinja.
U zavisnosti od tipa sela, ovaj sistem se esto kombinovao
sa sistemom agro-umarstva, gde su svinje uzgajane na
otvorenom, u sistemima slobodne ispae u listopadnim,
najee hrastovim umama, gde su posebno isterivane
u vreme plodonoenja (irenje). Nakon to je zabranjeno
irenje i sakupljanje ira, kao i zbog pretnje od infekcije
trihinelom, ovaj sistem je danas skoro u potpunosti na-
puten (jo uvek je prisutan jedino u regionu Posavine i
Podunavlja), mada je dranje ivotinja na otvorenom u is-
pustima u sklopu dvorita jo uvek prisutno.
Opstanak ovog sistema je blisko povezan sa tradicijom
srpskih slava, tokom kojih porodica i njeni gosti tradicio-
nalno uivaju u domae uzgajanom jagnjetu ili prasetu.
Zbog ogranienih panih resursa u Centralnoj Srbiji, po-
stoji ansa i da ovaj polunaturalni poljoprivredni sistem
opstane sve dok klanje ivotinja na licu mesta za porodi-
nu potronju bude tolerisano.
7. Kombinovana upotreba planinskih travnjaka
Ovo je stoarski sistem koji se zasniva na dvozonskoj ispai
ovaca i goveda na livadama u dolinama, srednje planin-
skim livadama kombinovanog naina korienja i visoko-
planinskim panjacima.
Ovarska proizvodnja zasnovana na dvozonskoj ispai, (ou-
vana u Jugoistonoj i Istonoj Srbiji), predstavlja poluno-
madski nain uzgoja stoke nastao, kao naslednik sezonskih
migracija Balkanskih nomadskih stada od Juga ka Severu
poluostrva. Ona predstavlja polunomadski stoarski sistem,
koji se zasniva na vertikalnom kretanju stada koje prati se-
zonske promene u vegetaciji na razliitim nadmorskim
36
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
visinama. Sistem se bazira na zimsko-prolenoj ispai u ni-
zijskim predelima sa dnevnim prolenim i ranim letnjim mi-
gracijama na livade koje se nalaze u zoni listopadnih uma.
Na urevdan, poetkom maja, stada se sele na brdsko-pla-
ninske panjake, iznad zone meovitih uma, gde slobodno
pasu tokom dana, a tokom noi su u ograenim prostorima
u pastirskim sezonskim naseobinama (trlo, bailo).
Naputanje brdsko-planinskih panjaka poslednjih de-
cenija ugroava opstanak panjaka u nizijskim predelima
zbog preoptereenosti ispaom. Ovo dovodi do degrada-
cije zemljita i erozije na padinama, dok se na naputenim
visokoplaninskim travnjacima pojavljuju kleka, borovnica
i drugo bunje. Rehabilitacija i odravanje ovog sistema
moglo bi da obezbedi znaajnu ekonomsku korist poljo-
privrednicima, kroz razvoj, preradu i prodaju vrednih i vi-
soko-kvalitetnih proizvoda, kao to su npr. staroplaninski i
pirotski kakavalj.
8. Listopadne ume okresane za proizvodnju lisnika
Ovo je deo ekstenzivnog tradicionalnog stoarenja u ijoj
je osnovi prikupljanje lisnika za zimsku ishranu ovaca.
U nekim planinskim podrujima sa ogranienim resursima
za proizvodnju zimske ishrane razvila se drevna praksa
koja je dovela do stvaranja vrednih kulturnih predela. To
ukljuuje orezivanje listopadnog drvea i sakupljanje gra-
nja i lia koji su zatim sueni i skladiteni radi ishrane ivo-
tinja. Iako je ova praksa uticala na komercijalnu vrednost
odreenih umskih podruja, ta praksa je zabranjena u
dravnim umama, mada se jo uvek sprovodi u niem du-
navskom regionu i Istonoj i Junoj Srbiji. U ovim podru-
jima, dodatne ekonomske koristi se mogu generisati kroz
turizam i proizvodnju tradicionalnih zanatskih proizvoda,
pruajui time obrazloenje za odravanje sistema unutar
odreenih granica i u relativno malom obimu.
9. Ekstenzivna ispaa na laganim, slanim ili tekim zemljitima
Ovo su poluintenzivni panjaki sistemi sa ispaom ova-
ca, goveda i magaraca na peskovitim dinama, slanom i
tekom zemljitu sa visokim nivoom vode, koje se tipino
moe nai na podruju Banata.
Formiranje stepske vegetacije na Deliblatskoj peari bilo
je pod uticajem antropozoogenih faktora, naroito koe-
nja i ispae, pored postojeih prirodnih, ekolokih sila. Na
podruju Deliblatske peare sproveden je znaajan broj
naunih istraivanja koja pokazuju da je potreban dobro
izbalansiran reim ispae, sa odgovarajuim stepenom op-
tereenosti panjaka, radi odravanja ovog dragocenog
podruja. Povratak ekstenzivne ispae sa domaim ivoti-
njama je najbolji nain za ouvanje karakteristika i hetero-
genosti predela ovog podruja, i ouvanje bioloke razno-
vrsnosti, ukljuujui vrste kao to je orao krsta koji zavisi
od stanita na otvorenim travnjacima koje mu omoguava
hvatanje plena.
10 .Ispaa na vlanim poljanama u nizijskim oblastima
Vekovno stara praksa eksploatisanja javnih panjaka-seo-
skih utrina, za ispau nepreivara nastavljena je u nekim
delovima Srbije i dan danas. Do 1960-tih godina, javni pa-
njaci su korieni za uzgoj svinja i gusaka (radi mesa, di-
gerice, perja). Meutim, ispaa na javnom zemljitu svinja
i ivine (uglavnom pataka, gusaka i uraka), trenutno opa-
da zbog pretnje od infekcija trihinelozom i ptijim gripom.
Postoji mala ekonomska vrednost takvih praksi, osim mo-
da u seoskom turizmu kao to je npr. salaarski turizam ili
pak lokalna deavanja i proslave, kao to je borba gusaka
u Mokrinu, itd.
Na slici 4.1 ispod prikazana je iroka distribucija ovih deset
poljoprivrednih sistema niskog intenziteta.
U tabeli koja sledi dato je saeto poreenje najvanijih
poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti u Srbi-
ji. Svi ovi sistemi se zasnivaju na poluprirodnoj vegetaciji
travnjaka.
Slika 4.1 Opis poljoprivrednih sistema niskog intenziteta u
Srbiji koji se zasnivaju na poluprirodnoj vegetaciji travnjaka.
Napomena: * oznaava poljoprivredne sisteme visoke
prirodne vrednosti (HNV) koji se oslanjaju na poluprirod-
ne travnjake, kao to je identifkovano u tipologiji koja je
predstavljena u Slici 4.1.
37
Poglavlj e 4
1.
3.
4.
6.
5.
8.
7.
9.
2.
10.
Slika 4.1 Mapa na kojoj je prikazana iroka distribucija deset stoarskih sistema niskog intenziteta.
38
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Poljoprivredni sistem visoke
prirodne vrednosti*
Kljune karakteristike
Sistem polu-prirodne livade
kosanice ili livade dvojne
namene kosidba-ispaa
1) Zemljite korieno poluintenzivno. Poluprirodna vegetacija se koristi za ispau stoke tokom prolea
i jeseni i kasno kosi preko leta, broj grla stoke po jedinici povrine nikada ne prelazi 1 UG po ha,
vetaka mineralna ubriva i biocidi se ne koriste, male koliine stajnjaka se primenjuju veoma retko
ili nikada zbog nedostatka radne snage.
2) Nemeliorisani travnjaci koji su veoma raznoliki po pitanju bioloke raznovrsnosti, sa prosenim
brojem biljnih vrsta preko 60 po travnjakoj zajednici, invazija bunastim vrstama se kontrolie od
strane pastira i koenjem, ouvane poljske mee.
3) zemljite se ne obrauje, raznovrsnost biljnog pokrivaa uglavnom potie od raznih biljnih zajednica
polu-prirodnih travnjaka koje su vie rezultat raznovrsnih zemljita, njihove dubine, visine i geoloke
podloge, nego praksi upravljanja zemljitem; obradivo zemljite (uglavnom krompir, argarepa i
slino ili penica, jeam i ovas) nije vie prisutno u velikoj meri; veina mozaika se sastoji od prirodne
vegetacije uma i travnjaka.
4) Tradicionalne rase stoke (agro-bioloka raznovrsnost) povezane sa ovim sistemom su svrljika ovca,
pirotska ovca, krivovirska ovca , zatim domae areno govee, balkanska koza, brdski konj, itd.
5) Polunaturalni proizvoai su najee organizovani na nain da zajedniki sprovode ispau, i to ree
da bi zajedniki izali na trite. Uglavnom koriste privatne livade za proizvodnju sena i ispau, a
dravne za letnju ispau.
Sistem ispae na polu-
prirodnim panjacima
1) Zemljite korieno ekstenzivno/nizak intenzitet proizvodnje; polu-prirodna vegetacija se koristi za
letnju ispau, broj grla stoke po jedinici povrine nikada ne prelazi 0,1 UG po ha, vetaka mineralna
ubriva i biocidi se ne koriste.
2) Nemeliorisani travnjaci, veoma raznovrsni, prosean broj vrsta ispod 60 po zajednici usled invazije
bunastom vegetacijom koja se tradicionalno kontrolisala od strane pastira fzikim uklanjanjem ili
paljenjem, nema mea niti ograda.
3) upotreba zemljita nije mozaina, raznovrsnost vegetacije uglavnom potie od raznih biljnih
zajednica polu-prirodnih travnjaka koje su pre rezultat raznovrsnih zemljita i njihove dubine,
nadmorske visine i geoloke podloge nego naina upravljanja.
4) Tradicionalne rase stoke (agro-bioloka raznovrsnost) povezane sa ovim sistemom su arplaninska
ovca, karakaanska ovca, bardoka, vlako-vitoroga ovca, bua, domai bivo, balkanski magarac, itd.
5) Polunaturalni proizvoai su organizovani radi zajednike ispae, ali retko radi potrebe zajednikog
nastupa na tritu, veinom koriste privatne livade za koenje i ispau, a dravne panjake za
letnju ispau; veoma mali broj velikih gazdinstava privatizovano kao to je kombinat na Vlasini sa
hiljadama hektara panjaka, livada i obradivih povrina; gazdinstva srednjih veliina sa ugovorenom
proizvodnjom, npr. za isporuku mleka preraivaima i jagnjadi klanicama.
Sistemi ispae na umskim i
movarnim panjacima
1) Ekstenzivna upotreba zemljita/ekstenzivna proizvodnja koja se zasniva na poluprirodnoj vegetaciji
koju stoka koristi tokom ispae u zimskim mesecima uz dodatak koncentrovane hrane kada su
ivotinje nou smetene u zatvorenom prostoru kao i tokom vremenskih nepogoda; broj grla stoke
po jedinici povrine varira, uglavnom nizak i nebrojiv; vetaka mineralna ubriva i biocidi se ne
koriste.
2) Prisustvo polu-prirodnih karakteristika (neobraen pokriva trave i korova u niim umskim
slojevima, ipraje, poljske mee -ivice i ostaci useva se ne uklanjaju nakon etve.
3) Mozaina upotreba zemljita koja se sastoji od movarnih uma, ponjevenih polja sa razliitim
kulturama uglavnom penica, kukuruz i suncokret, polja mlade penice i lucerke u fazi zimskog
odmora ili usporenog razvoja.
4) Tradicionalne rase stoke (agro-bioloka raznovrsnost) povezane sa ovim sistemom su svinje
mangulica, resavka, moravka, vlako-vitoroga ovca, cigaja ovca, podolsko govee, itd.
5) Komercijalni proizvoai osrednjeg obima proizvodnje koji su uglavnom orijentisani na direktnu
prodaju mesa preraivaima ili posrednicima, retko sami prodaju preraene proizvode.
39
Poglavlj e 4
Priblina rasprostranjenost
poljoprivrednog sistema, njegova
prostorna distribucija i geografska
lokacija
Trendovi /Tendencije Povezani ivotinjski i biljni svet
Jako rasprostranjen
poljoprivredni sistem
moe se nai na
celokupnom prostoru
planina u Srbiji; na
proplancima u zoni uma
planinskih podruja
Centralne, Zapadne i June
Srbije (planine Dinarskog
luka kao to su Zlatibor,
Golija, Zlatar i Valjevske
planine, Kopaonik i ar
planina), Jugoistone i
June Srbije (Rodopske
planine kao to su Dukat,
i planine Vlasinskog
podruja, Balkanske planine
Suva i Stara planina,
Karpatske Homoljske
planine, Miro, itd.).
Iseljavanje ruralnog stanovnita dovodi
do opadanja broja domaih ivotinja, loe
infrastrukture, nedostatka pastira i dobro
obuenih pastirskih pasa, veliki gubitak
ovaca zbog velikih predatora dovodi do
naputanja ispae na panjacima na veim
nadmorskim visinama. Takoe, dalja podela
regiona uvoenjem granica sa susednim
zemljama zaustavilo je poslednje prakse
nomaenja stada ovaca, presecajui
tradicionalne migracione pravce koji se
proteu od juga do severa i od planinskih
do nizijskih podruja Panonske nizije.
Istovremeno, starako stanovnitvo u
planinskim predelima vie nije u stanju da
odrava vertikalne migracije na lokalnom-
mikro nivou koje su nekada obezbeivale
mogunosti za dugoronu ili stalnu
odrivost sistema ispae/koenja koji se
zasniva na polu-prirodnoj vegetaciji.
Dugorono zapostavljanje poljoprivrednih
strunih slubi i nauke u travnjatvu
u marginalnim podrujima dovelo
je do nedostatka praenja novih
trinih kretanja, uvoenja sertifkata
i standarda koji mogu dati dodatnu
vrednost proizvodima koji su rezultat
tradicionalne poljoprivredne proizvodnje.
Pojednostavljena ruralna ekonomija sa
malom sposobnou menjanja u pravcu
diverzifkacije radi obezbeenja odrivog
korienja prirodnih resursa, ugroava
preivljavanje poljoprivredne proizvodnje
visoke prirodne vrednosti (HNVF) izuzetne
vrednosti iz perspektive ouvanja
bioloke raznovrsnosti, kulturolokog
naslea i ouvanja prirodnih predela, itd.
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne
vrednosti u Srbiji postepeno bivaju
degradirani.
Skoranji trend rehabilitacije ruralne
ekonomije u odreenim podrujima prati
stari pristup inteziviranja uprkos prirodnim
kapacitetima zemljita; kao i vii nivo
primene mineralnih ubriva, meutim
ovaj trend je jo uvek ogranienog dometa
zbog nedostatka povoljnih kreditnih
linija za fnansiranje proizvodnje, kao i
nedostatka iskustva i mehanizacije za
ponovno zasnivanje travnjaka. Ukoliko
se ovaj trend nastavi, veina dragocenih
polu-prirodnih travnjaka mogu biti uniteni
kroz uspostavljanje vetakih travanjaka
baziranih na travno-leguminoznim
smeama; nedostatak sistematskog i
viegodinjeg planiranja fnansijske podrke
i problemi sa marketingom mogu dovesti
do vakuuma u odluivanju proizvoaa o
intenziviranju ili odravanju poljoprivrednih
praksi visoke prirodne vrednosti. U
meuvremenu, ova prirodna stanita e biti
izgubljena zbog prirodne sukcesije.
Raznovrsnost ptica koje se gnezde u kasno koenim
travnjacima.
Lovna divlja zec, srna, divlja svinja, poljska jarebica (Perdix
perdix), jarebica kamenjarka (Alectoris graeca) i prepelica
(Coturnix coturnix).
Veliki predatori kao to su vuk i akal predstavljaju problem za
stoarsku proizvodnju.
Raznovrsne travnjake zajednice.
Raznovrsno lekovito i aromatino bilje.
umski plodovi kao to su borovnica, kupina, malina i druge
vrste u poljskim ivicama, itd.
Jako rasprostranjen
brdsko-planinski sistem u
Istonoj, Junoj i Zapadnoj
Srbiji, visoke planine
Dinarskog planinskog
lanca, Karpatsko-balkanski
planinski lanac i Rodopske
planine, ukljuujui
panjake iznad zone uma
i panjake na peanim
dinama, slanom terenu
i tekim zemljitima sa
visokim podzemnim
vodama. Ogromna podruja
planinskih panjaka
i ekolokih ostrva u
Panonskoj niziji Banatskog
regiona.
Raznovrsne ptice gnezde se na panjacima.
Lovna divlja zec, srna, divlja svinja, fazan.
Ptice Poljska jarebica (Perdix perdix), jarebica kamenjarka
(Alectoris graeca) i prepelica (Coturnix coturnix).
Ptice grabljivice kao to su orao krsta, suri orao i beloglavi sup,
koje su pozitivno povezane sa ekstenzivnim praksama ispae.
U nekim sluajevima, veliki predatori kao to je vuk
predstavljaju ozbiljnu pretnju stadima domaih ivotinja koja
se napasaju na poluprirodnim panjacima u visokim planinama.
Revitalizacijom ispae u brdsko-planinskim podrujima u Srbiji,
vukovi i akali postaju ozbiljna pretnja.
Raznovrsnost panjakih zajednica.
Raznovrsnost retkih i ugroenih vrsta biljaka ukljuujui lekovite
i aromatine biljke.
umski plodovi kao to je borovnica.
Orhideje i druge retke vrste cvetnica.
Mala podruja uglavnom
nizijskih vlanih uma
Vojvodine u dolinama
velikih reka kao to su Sava,
Dunav, Tami, Tisa, Kara,
itd.; listopadne umske
povrine u niim predelima
planina Centralne Srbije kao
to je Rudnik; terase reka
Centralne Srbije sa irokim
dolinama kao to je reka
Morava.
Lovna divlja zec, fazan, prepelica, patka gluvara, guska
glogovnjaa, velika lisasta guska, srna, jelen, divlja svinja.
Raznolike movarne ptice ukljuujui migrirajue vrste od
kojih su neke vana stanita ptica (IBA) i Ramsarska podruja.
Iz perspektive ouvanja ptica, stoka nije dobrodola u svim
ovim podrujima poto moe da remeti gnezdarice. Pastiri se
esto optuuju za sakupljanje jaja i unitavanje gnezda. Suivot
tradicionalnih poljoprivrednih praksi u movarnim panjacima
je neophodan gde god ispaa odrava pokriva travnjaka i titi
ga od invazije bunja i drvea. Problem balansiranja razliitih
interesa stoke na ispai i divljeg ivotinjskog i biljnog sveta
je samo deo problema stoara, esto dolazi do konfikta i sa
ratarima koji optuuju ovce, svinje ili goveda za unitavanje
mladih useva. Zbog toga je sistem popaa ve zabranjen u
Vojvodini u poslednjim godinama, to je dovelo do gubitka
agro-diverziteta povezanog sa ovim sistemom (vlako-vitoroga
i vlaika ovca npr.).
40
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
4.3 Mapiranje poljoprivrednih sistema visoke prirod-
ne vrednosti u Srbiji
Sledei korak ka primenjivanju poljoprivrednog koncepta
visoke prirodne vrednosti u Srbiji ukljuuje razvoj i prime-
nu indikatora za identifkaciju prostornog rasprostranjenja
poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti. Mape
poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti pripre-
mljene su u svim zemljama lanicama EU i korisna su alatka
za prikaz onih delova zemlje koji bi bili najrelevantniji za ci-
ljanje mera, kao to su agro-ekoloka plaanja, radi podrke
poljoprivrednim sistemima visoke prirodne vrednosti.
Meutim, ove mape treba tumaiti sa oprezom (Beaufoy,
2008) poto su dostupni izvori podataka esto delimini i
mogu samo naznaiti priblinu lokaciju i priblino podru-
je (u hektarima) poljoprivrednog zemljita visoke prirodne
vrednosti. Drugo, bioloka raznovrsnost poljoprivrednog
zemljita se protee du gradijenta izmeu najnie i naj-
vie vrednosti, i ne postoji jasna linija razdvajanja, koja se
moe povui na mapi izmeu poljoprivrednog zemljita
visoke prirodne vrednosti i onog koje to nije.
Mapiranje poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vred-
nosti u Srbiji sprovedeno je u nekoliko koraka:
1. Izabrane su relevantne klase CORINE 2006 land cover
(CORINE zemljinog pokrivaa) (Tabela 4.1) i zatim su
podeljene u dve grupe na osnovu dostupnih botani-
kih podataka. Prva grupa ukljuuje klase zemljinog
pokrivaa 231, 321 i 411, dok druga grupa ukljuuje
klase 211, 221, 222, 242, 243, 324, 333.
Mapiranje prve grupe CLC klasa zasnivalo se na
obimnoj literaturi i drugim izvorima podataka koja su
vezana za vegetaciju travnjaka. Ova grupa ukljuuje
stanita i zajednice biljaka panjaka (231), prirodnih
travnjaka (321) i slana kopnena stanita, t.j. slane
kopnene movare (411) za koja postoje ftosocioloka
evidencija (podaci prikupljeni i skladiteni pri Odse-
ku za primenjenu botaniku, Poljoprivredni fakultet,
Univerziteta u Beogradu). Druga grupa CLC klasa slui
kao indikator svih ostalih potencijalnih tipova poljo-
privrednog zemljita visoke prirodne vrednosti, za koja
detaljni botaniki podaci ne postoje.
2. Podaci CORINE zemljini pokriva, informacije o zna-
ajnim podrujima za ptice (IBA), podruja znaajna za
zatitu biljaka (IPA), primarna podruja za dnevne leptire
(PBA) i zatiena podruja (PA) transformisani su u naci-
onalni koordinacioni sistem kako bi ovi podaci mogli da
se analiziraju i prostorno prezentuju.
3. Mapirane su lokacije i distribucija IPA, PBA, IBA i
zatienih prirodnih dobara (PA) u Srbiji, ukljuujui
nacionalne parkove, parkove prirode, predele izuzet-
nih odlika i rezervate prirode (tamo gde su podaci
dostupni).
4. Sloj podruja stanita pridodat je mapi. Ovaj proces je
izvren koristei botaniku (ftosocioloku) evidenciju
travnjakih zajednica sa pojedinanih stanita i loka-
liteta koji se nalaze unutar irih geografskih jedinica,
kao to su planine, nizijski predeli, peare, visoravni,
kanjoni i klisure, itd. U biolokom/ekolokom smislu,
stanita najee u potpunosti odgovaraju odreenom
tipu vegetacije, ukljuujui tipove travnjaka i njihovih
travnjakih zajednica zajednica.
5. Odgovarajui slojevi su kreirani i prevedeni u jedin-
stven koordinacioni sistem.
6. Indikativna lokacija i distribucija poljoprivrednog ze-
mljita visoke prirodne vrednosti u Srbiji identifkovana
je prema sledeim:
podruja identifkovana prema sledeim klasama
CORINE zemljinog pokrivaa 231, 321 i 411;
podruja identifkovana prema sledeim klasama
CORINE zemljinog pokrivaa 211, 221, 222, 242,
243, 324, 333 I koje se preklapaju sa nekim od
slojeva IPA, PA, IBA, PBA ili Habitats (Stanita).
Za klase CORINE zemljinog pokrivaa 231, 321 i 411
automatski se pretpostavilo da odgovaraju poljopri-
vrednom zemljitu visoke prirodne vrednosti. Klasa
231 (Panjaci) ne razlikuje panjake sa ispaom niskog
intenziteta i one pod intenzivnom ispaom. Zato treba
razmatrati ovu iroku identifkaciju poljoprivrednog
zemljita visoke prirodne vrednosti jedino kao indika-
tivnu dok e se dalja analiza najverovatnije izvriti to-
kom procesa odreivanja ciljeva agro-ekolokih mera
u budunosti. Razlog za pozitivnu ocenu ovakvog pri-
stupa defnisanju tipa 1 poljoprivrednog zemljita vi-
soke prirodne vrednosti je injenica da se podruje sa
Tabela 4.2 CORINE klase zemljinog pokrivaa odabrane kao osnova
za identifkovanje poljoprivrednog zemljita visoke prirodne
vrednosti (HNVF) u Srbiji
211
Nenavodnjavane obradive povrine
221
Vinogradi
222
Plantae voa i jagodiastih plodova
231
Panjaci
242
Sloeni obrazac obrade
243
Poljoprivredne povrine sa znaajnim udelom prirodne
vegetacije
321
Prirodni travnjaci
324
Prelazne umske povrine-iblje
333
Oskudna vegetacija
411
Kopnene movare
41
Poglavlj e 4
intenzivno-napasanim travnjacima drastino smanjilo
poslednjih decenija i veina travnjaka je sa ekstenziv-
nom ispaom sa veoma malim brojem grla po jedinici
povrine.
7. Obraunat je obim poljoprivrednog zemljita visoke
prirodne vrednosti i obraene su mape.
Indikativna distribucija poljoprivrednog zemljita viso-
ke prirodne vrednosti (HNV) prezentovana je u mapi
koja se nalazi u prilogu ovog dokumenta.
Ovo nije fnalna i konana mapa, ve preliminarna verzija
u kojoj su korieni dostupni podaci u okviru ogranienog
vremenskog roka. Ona ukazuje na to da oko 11.872 km
2

poljoprivrednog zemljita u Srbiji spada u zemljita visoke
prirodne vrednosti (HNV). To odgovara udelu od oko 19%
ukupnog poljoprivrednog podruja, i 13% ukupne terito-
rije Srbije. Treba naglasiti da e podruje poljoprivrednog
zemljita visoke prirodne vrednosti u Srbiji biti znaajno
vee, poto pristup koji je primenjen podrava identifkaciju
tipa 1 poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti
(poljoprivredno zemljite sa velikim udelom poluprirodne
vegetacije) i ne obuhvata u potpunosti tipove 2 i 3 poljopri-
vrednog zemljita visoke prirodne vrednosti (poljoprivred-
no zemljite sa mozaikom poljoprivrede niskog intenziteta i
prirodnim i strukturalnim elementima ili onim to podrava
retke vrste ili veliki deo evropskih i svetskih populacija po-
jedinih vrsta; videti Poglavlje 3 za defniciju razliitih tipova
poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti).
4.4 Studije sluaja za razumevanje poljoprivrednih si-
stema visoke prirodne vrednosti (PSVPV) u Srbiji
Sprovedene su dve studije sluaja, kako bi se nekoliko po-
ljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti detaljnije
istrailo, radi identifkovanja poljoprivrednih praksi koje su
blagotvorne za ivotinjski i biljni svet i bioloku raznovr-
snost i prikazivanja vrsti pretnji sa kojima se ovi poljopri-
vredni sistemi suoavaju. Posao je obavljen izmeu 2009 i
2010. godine u parku prirode Stara planina i u specijalnom
rezervatu prirode Deliblatska peara.
Ciljevi svake od studija bili su:
razviti jasno razumevanje odnosa izmeu lokalnih
poljoprivrednih sistema i vrednosti bioloke raznovr-
snosti datih poljoprivrednih podruja;
jasno identifkovati pokretaku snagu i pritiske (pozi-
tivne/negativne) na ovu bioloku raznovrsnost;
postaviti odgovarajue prioritete i ciljeve za ouvanje
stanita i vrsta unutar PSVPV;
razviti odgovarajue agro-ekoloke mere, ukljuujui i
indikatore;
dati pregled neophodnih administrativnih aranmana
kako bi pilot eme postale operativne.
U nastavku je dat sie ove dve studije sluaja dok su za-
kljuci i preporuke za dalje akcije dati u Poglavlju 6.
4.4.1 Studija sluaja Stara planina
Uvod u podruje studije sluaja
Park prirode Stara planina obuhvata delove teritorija op-
tina Dimitrovgrad, Pirot, Zajear i Knjaevac, i prostire se
du istone granice Srbije sa Republikom Bugarskom. Park
prirode zahvata povrinu od oko 1.143 km
2
, malo vie od
etvrtine podruja Stare planine, koje se protee na preko
4.000 km
2
. Brdsko-planinska teritorija parka prirode kree
se u rasponu visine od 200 do 2169 metara, stvarajui po-
jas koji je dugaak oko 100 km i irok izmeu 4 i 30 km
(Slika 4.3).
Park prirode Stara planina osnovan je 1997. godine kao
najvee zatieno podruje u Srbiji koje je svrstano u I ka-
tegoriju zatite (prema zakonu R. Srbije prirodno dobro
od izuzetnoga znaaja). Ovo je uinjeno u znak priznanja
njegovoj izuzetnoj geolokoj raznovrsnosti, morfo-hidro-
lokoj diseciranosti i raznovrsnosti njegove fore i faune.
Park prirode je podeljen u tri zone sa razliitim stepenom
zatite: 1) Zona I, koja ukljuuje najvrednije i zatiene de-
love parka prirode, nalazi se u centralnom delu planinskog
Slika 4.3. Lokacija Stare planine na satelitskoj karti
42
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
masiva i pokriva podruje od 41.60 km
2
; 2) Zona II pokri-
va podruje od 196.79 km
2
; i Zona III pokriva podruje od
904.93 km
2
.
Stara planina proglaena je parkom mira 1996. godine na-
kon potpisivanja sporazuma izmeu tadanje Savezne Re-
publike Jugoslavije i Bugarske. Od tada se odvijala znaaj-
na interakcija izmeu zajednica sa obe strane granice pod
programom Promocija umreavanja i razmena u zemlja-
ma jugoistone Evrope Stara planina, Srbija i Crna Gora.
Takoe je kandidat za program UNESCO MAB (Man and
Biosphere - ovek i biosfera).
Stara planina je jedno od podruja u Srbiji koje je najbo-
gatije biljnim vrstama, sa oko 1,190 vrsta biljaka i 51 vrsta
mahovine, to ini 34% utvrenih biljnih vrsta R. Srbije (Mi-
jovi, 2006). Osnovu vegetacije Stare planine ine ume,
bunasta vegetacija, travnjaci (livade kosanice i panjaci) i
movarne zajednice.
Nekada napredan, ovaj region je bio poznat po dobrim pa-
njacima, ovjem siru, jagnjetini, vunenim ilimima i grnariji,
sa trgovcima koji su prevozili ove proizvode u Dubrovnik, So-
lun i udaljena trita u Egiptu, Americi i Kanadi. Poljoprivreda,
kojom je dominirao sistem ispae niskog intenziteta, bila je
okosnica ruralne ekonomije u 46 naseljenih mesta u parku
prirode. Meutim, ruralna emigracija, staraka domainstva,
kolaps poljoprivrednih preduzea i opte siromatvo dove-
li su do naputanja poljoprivrednog zemljita i degradacije
ovih dragocenih travnjaka.
Poljoprivreda visoke prirodne vrednosti na Staroj planini
Struktura poljoprivrednog zemljita unutar parka prirode
je sledea: panjaci zauzimaju 45.2% ukupnog poljopri-
vrednog zemljita; zemljite koje se koristi za proizvodnju
itarica i bate 27.8%; livade 23.5%; vonjaci 2%; i vinogradi
1.5%. Najznaajniji poljoprivredni resursi su velike povrine
pod panjacima koje su formirane antropogenetskim fakto-
rima i pod uticajem otre planinske klime.
Kao to je opisano u Poglavlju 3, poljoprivredna proizvod-
nja visoke prirodne vrednosti je koristan pokazatelj i sred-
stvo za identifkovanje onih upravljakih praksi i poljopri-
vrednih sistema koji su od koristi za biljni i ivotinjski svet.
Tri kategorije upotrebe zemljita u parku prirode, identif-
kovanih od strane Zlatkovia (2006) mogu se koristiti kao
poetna taka u identifkovanju poljoprivrednih zemljita
visoke prirodne vrednosti na podruju studije sluaja. One
obuhvataju:
A zonu stoarske proizvodnje koja pokriva podruja
visokih planina, i u manjoj meri podruja dolinske ispa-
e (ukljuujui region optine Dimitrovgrad, vei deo
podruja optine Pirot, i deo optine Knjaevac);
B zonu ratarske proizvodnje lociranu u dolinama reka; i
C prelaznu zonu koja se nalazi izmeu dve gore
pomenute zone.
Prema defniciji poljoprivrednog zemljita visoke prirodne
vrednosti (Andersen i sar., 2003), sledei tipovi poljopri-
vrednog zemljita visoke prirodne vrednosti se mogu nai
unutar regiona studije sluaja:
tip 1 poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vred-
nosti (visok udeo poluprirodne ili prirodne vegetacije)
koji se nalazi u zoni A (podruja visokih planina kojim se
upravlja ekstenzivnim napasanjem ovaca, goveda i koza i
koenjem).
nosti (mozaik stanita i/ili upotreba zemljita niskog inten-
ziteta) moe se povezati sa zonom B (ratarska proizvodnja
u dolinama reka) i zonom C (prelazna zona koja se nalazi
izmeu zona A i B) parka prirode. Travnjaci niskog intenzi-
teta korienja i mozaik obradivog zemljita su preteno
prisutni na tlu dolina gde se sprovodi ratarska proizvod-
nja, koenje i u manjoj meri ispaa.
nosti (podrava neke retke vrste, a inae se odlikuje niskim
nivoom bioloke raznovrsnosti) moe se nai tamo gde se
intenzivnije upravlja travnjacima i obradivim zemljitem
unutar zona B i C u regionu studije sluaja. Ovaj tip je pri-
sutan u sistemima intenzivne upotrebe travnjaka, ili siste-
mima intenzivnije upotrebe obradivih povrina, koji podr-
avaju retke vrste i vrste od svetskog ili evropskog znaaja
kao to su rii miar (Buteo rufnus), buljina (Bubo bubo),
jarebica kamenjarka (Aleectoris graeca), stepska trepteljka
(Anthus campestris), rusi svraak (Lanius collurio) i vino-
gradska strnadica (Emberiza hortulana).
Park prirode Stara planina je jedan od najvanijih centara u
Srbiji za in situ ouvanje autohtonih ugroenih rasa doma-
ih ivotinja po sistemu on farm (na farmama), ukljuujui
domaeg brdskog konja, balkanskog magarca, buu, pi-
rotsku ovcu, karakaansku ovcu, bardoku, balkansku kozu,
mangulicu, istonosrbijansku koko, svrljiku koko, itd.
Naalost, veliina stonog fonda je smanjena u poslednjih
nekoliko godina, iako ovo podruje jo uvek podrava dra-
goceni genefond. Prema poljoprivrednom popisu iz 2002.
godine, broj ivotinja u ovom regionu je 5,5 puta manji od
neophodnog minimuma za osiguranje dugorone plod-
nosti zemljita.
43
Poglavlj e 4
Tokom zlatnog doba ovarske proizvodnje, veliki deo
predela oblikovan je panjakim praksama lokalnog
stanovnitva i nomadskih plemena, koja su na ovim
prostorima uzgajala vie od 300.000 ovaca. Vekovima je
nomadska ispaa bila tradicionalni sistem stoarske pro-
izvodnje balkanskog poluostrva. Nakon II Svetskog rata
drava je podsticala intenziviranje proizvodnje, koje je
dovelo do preterane ispae na travnjacima u niim obla-
stima i nedovoljne iskorienosti panjaka ili naputanja
u viim predelima.
Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti
i bioloka raznovrsnost
Mnogobrojne organizacije su sprovele procenu bioloke
raznovrsnosti Stare planine. Od ukupnih 1.500 vrsta, 210
je ugroeno i potrebne su im hitne mere ouvanja (Wil-
derness Fund, 2010). Vegetacija Stare planine sastoji se
od 52 zajednice biljaka ija prostorna distribucija zavisi
od abiotikih uticaja, ukljuujui nadmorsku visinu, reljef,
zemljite i klimu. Prema detaljnoj studiji zajednica biljaka
i stanita na podruju Stare planine koju je izdala Srpska
akademija nauke (Mii i sar., 1978), vegetacija travnjaka se
moe podeliti u est posebnih grupa: 1) brdske livade ko-
sanice i panjaci, 2) termoflne livade kosanice i panjaci, 3)
planinski panjaci i livade kosanice, 4) subalpski panjaci i
livade kosanice, 5) alpijski panjaci i 6) movarna vegetaci-
ja. Neke od zajednica travnjaka su jedinstvene. Na primer,
zajednica Agrostio-Asphodeletum albae ima ogranienu
distribuciju, ali je to veoma bitno iz perspektive bioloke
raznovrsnosti. Zajednica je rasprostranjena na nadmorskoj
visini koja se kree od 1.200 i 1.400 m unutar pojasa hra-
sta, i mogu se nai na zemljitu razliite dubine i vlanosti.
Fitocenoza se primarno karakterie njenim edifkatorom,
Asphodelus albus, tipinim za region Mediterana.
Neke vrste travnjaka zauzimaju otvorene prostore u alpskim
travnjacima i pokrivaju veoma mali deo Stare planine ili se
nalaze u subalpskim travnjacima, kao to su tekunica (Sper-
mophillus citellus), planinski popi (Prunella collaris) i planin-
ski vrabac (Montifringila nivalis). Druge vrste su blie pove-
zane sa povrinama koje napasa stoka i nestaju ukoliko su
te povrine naputene tokom dueg vremenskog perioda,
ukljuujui belu kanju (Neophron percnopterus), beloglavog
supa (Gyps fulvus), planinsku uatu evu (Eremophila alpe-
stris), utokljunu galicu (Pyrrhocorax graculus). Neophron
percnopterus i Gyps fulvus su iezli (sreu se samo u prele-
tu), ali se oekuje rast njihovih populacija ukoliko se povea
broj ovaca po jedinici povrine na panjacima na velikim
nadmorskim visinama.
Gustina populacija rusog svraka
(Lanius collurio) i grlice (Streptope-
lia turtur) su naroito impozantne u
dolinama Arrhenatherion commu-
nities. Omiljena stanita ovih vrsta
su mozaici buna i rubnih biljaka.
Miar (Buteo buteo), vetruka (Falco tinnunculus) i prepelica
(Coturnix coturnix) se nalaze u velikom broju u travnjacima
dolina. Prdavac (Crex crex) je najistaknutija vrsta travnjaka
u bogatim, gustim i visokim mezoflnim livadama, a uglav-
nom ga nema u podrujima ispae kao i na koenim liva-
dama. Mozaik malih parcela itarica, kombinovanih useva
kukuruza i pasulja tikve i lucerke imaju pozitivan efekat na
mnoge vrste pevaica kao to su eljugar (Carduelis cardu-
elis), konopljarka (C. cannabina), strnadica (Emberiza spp.)
i zeba (Fringilla coelebs). One se hrane zrnevljem korova i
zglavkarima u ovom mozaiku useva i krmnog bilja. Lucerka
je takoe izvor hranljivih listova i insekata za vrste kao to
je prepelica (Coturnix coturnix) koja se gnezdi u itaricama
i livadama i hrani se lucerkom i drugim usevima. iroko su
rasprostranjene pliske (Motacilla spp.); bela pliska (Motacilla
Pilot panjak na podruju Muibaba-Pregrada, sa govedima rase bua (levo) i Asphodelus albus (desno)
44
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
alba) je jedna od najuobiajenijih vrsti u selima zajedno sa
vrapcem pokuarem (Passer domesticus), vorkom (Sturnus
vulgaris) i seoskom lastom (Hirundo rustica). uta pliska (Mo-
tacilla fava) i potona pliska (M. cinerea) se uglavnom nala-
ze dalje od ljudskih naseobina.
Prepelica (Coturnix coturnix) je prisutna na ovim travnjaci-
ma ukoliko je busen dovoljno visok da osigura zatitu od
predatora. Miar (Buteo buteo), vetruka (Falco tinnuncu-
lus), gavran (Corvus corax), poljska eva (Alauda arvensis)
i planinska trepteljka (Anthus spinoletta) se mogu nai u
svim travnjacima na veim nadmorskim visinama. Obina
travarka (Saxicola rubetra) je prisutna kada se pojave vi-
soke travnate biljke iz kratkih busena travnjaka na veim
nadmorskim visinama.
Pretnja poljoprivredi visoke prirodne vrednosti i
gubitak bioloke raznovrsnosti
Dva suprotna trenda su prisutna na Staroj planininedo-
voljno korienje prirodnih resursa i prekomerna upotreba
prirodnih resursa, a oba dovode do gubitka bioloke ra-
znovrsnosti, i povezani su sa gubitkom kulturnih odlika,
obiaja i tradicija. Ovi trendovi su rezultat brzog opadanja
tradicionalnih poljoprivrednih praksi kroz:
intenziviranje poljoprivrednih aktivnosti u dolinama;
upotrebu neodgovarajuih agrohemikalija i praksi za
suzbijanje tetoina (nekontrolisana upotreba pestici-
da i ubriva);
neodgovarajue upravljanje stajnjakom koji dovodi do
ispiranja nitrata u vodotokove;
preteranu ispau oko naseljenih mesta i rane otkose
livada koji dovode do erozije;
eutrofkaciju nekih movarnih povrina zbog intenziv-
ne stoarske proizvodnje;
naputanje travnjaka visokih planina, tradiconalnih
vonjaka i mozainih obradivih povrina u dolinama;
neprekidno osipanje agro-bioloke raznovrsnosti olie-
nog u autohtonim rasama domaih ivotinja i autohto-
nim ratarskim sortama i varijetetima povra i voa.
Mnogi travnjaci na viim planinskim podrujima su napu-
teni. Nekoliko biljnih i ivotinjskih vrsta je pod pretnjom
nestajanja, ugroeno ili izgubljeno, naroito one koje su
povezane sa subalpijskim i alpijskim vegetacionim poja-
som. Na hiljade hektara prirodnih panjaka je degradirano
zbog nedostatka redovnog napasanja ili koenja. Ekstre-
mno nizak broj ivotinja na jedinici povrine je doveo do
spontanog irenja neeljenog bunja, uglavnom patulja-
ste kleke (Juniperus nana), drvea i travnatih korova. ire-
nje trave loijeg kvaliteta, kao to su Nardus stricta, Cala-
magrostis arundinacea, Brachypodium pinnatum, Festuca
spadicea i druge, dodatno smanjuje kvalitet travnjaka i
njegovu produktivnost. Nestanak leinara sa podruja Sta-
re planine se dovodi u vezu sa nedostatkom tradicionalno
dranih stada domaih papkara na otvorenim travnjacima.
Autohtone vrste domaih ivotinja imaju karakteristike
koje omoguavaju preivljavanje na panjacima visokih
planinskih predela tokom nepovoljnih vremenskih uslova
i u uslovima oskudne ishrane. Danas je mt., veina lokal-
no prilagoenih rasa stoke tipinih za region Stare planine
ugroeno i preti izumiranje.
Pored gubitka genetike raznovrsnosti meu domaim vr-
stama, i divlje vrste su negativno pogoene preteranom ili
nedovoljnom upotrebom panjaka i livada. Ovo ukljuuje
i divlje srodnike poljoprivrednog bilja, krmnog i lekovi-
tog bilja i voa. Raznovrsnost divlje faune je takoe jako
ugroena opadanjem korienja livada i panjaka. Livadske
ptice i insekti (ukljuujui brojne vrste leptira) su ugroeni
zbog opadanja broja divljih cvetnica, koji obezbeuju nek-
tar i seme u travnjakim zajednicama. Pored leinara, mno-
ge ptice grabljivice, kao to su suri orao (Aquila chrysaetos),
orao zmijar (Circaetus gallicus), rii miar (Buteo rufnus) i
stepski soko (Falco cherrug) u velikoj meri zavise od prisu-
stva domae stoke na panjacima na velikim visinama.
4.4.2. Studija sluaja Deliblatska peara
Uvod
Deliblatska peara se protee na podruju od preko 300
km
2
u junom delu Banata u Srbiji izmeu Dunava i zapad-
nih padina Karpata. Ranije poznata kao evropska Sahara,
ovo je najvee i jedinstveno podruje sa peanim dinama
nanesenim kontinentalnim vetrom u Evropi. Pored svoje
izuzetne geoloke vrednosti, ovo podruje podrava vi-
soke nivoe bioloke raznovrsnosti povezane sa sloenim
mozaikom retkih stepskih travnjaka, peska, vlanih livada/
movara i prirodnih umskih stanita okruenih plodnim
poljoprivrednim podrujima.
Deliblatska peara je poznata zbog visokog stepena en-
demizma, ukljuujui mnoge jedinstvene biljke, gmizavce
i insekte koji se povezuju sa osetljivim karakteristikama
ekosistemima ovog regiona. Peara je takoe dom razno-
vrsnim vrstama ptica i sisara, od kojih su mnoge od evrop-
skog i svetskog znaaja za ouvanje.
Godine 1977, deo Deliblatske peare je proglaen speci-
jalnim rezervatom prirode, koji trenutno pokriva podruje
od skoro 35.000 hektara. Njime upravlja javno preduzee
Vojvodina ume. Deo podruja je klasifkovan kao Ram-
sarsko podruje Labudovo okno; Emerald mrea Podru-
45
Poglavlj e 4
ja od posebne vanosti za zatitu prirode (ASCI); podruje
znaajno za zatitu biljaka (IPA), znaajno podruje za pti-
ce (IBA) (Labudovo okno, Deliblatska peara), i primarno
podruje za leptire (PBA).
Deliblatska peara ima polusuvu klimu. Maksimalne pa-
davine su u junu i novembru mesecu, dok su minimalne
padavine u februaru i septembru. Prosek godinjih pada-
vina kia je izmeu 637 i 720 mm, to je vie od proseka
za Pokrajinu Vojvodinu (611 mm). Pedoloki pokriva
Deliblatske peare je evoluirao tokom relativno kratkog
vremenskog perioda i sastoji se od nekoliko vrsta i pod-
vrsta zemljita. One ukljuuju: sierozem sa znaajnim pri-
sustvom kalcijum karbonata i malim sadrajem humusa
i gline; organogene pararendzine; i peskoviti ernozem.
Dine su pokrivene slojem crnog peska (50100 cm du-
bine) preko kog se sakuplja sivkasto-uti pesak. Granice
Deliblatske peare se mogu okarakterisati kao prelazna
zona od peska ka lesu i od peskovitog ernozema ka i-
stom ernozemu.
Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vredno-
sti na Deliblarskoj peari
Poljoprivredna proizvodnja na obodima Deliblatske pe-
are se karakterie:
1. intenzivnom i poluintenzivnom ratarskom i stoar-
skom proizvodnjom;
2. fragmentisanim parcelama sa prosenom veliinom
parcele od tri hektara;
3. redovnom primenom hemikalija za zatitu biljaka i
ubriva, i visokim stepenom upotrebe maina;
4. niskom produktivnou i efkasnou;
5. nedostatkom svesti o vanosti ouvanja prirodnih
resursa i bioloke raznovrsnosti.
Iako je okruena intenzivno obraenim poljoprivrednim
zemljitem, bioloka raznovrsnost Deliblatske peare
se veinom odravala kroz tradicionalne poljoprivredne
prakse niskog intenziteta, naroito kroz ekstenzivnu ispa-
u podolskog goveeta, ovce i koze. Ove poljoprivredne
prakse koje se danas jedino mogu nai na panjacima na
obroncima peare nekada su bile iroko rasprostranje-
ne kako unutar podruja specijalnog rezervata prirode
Deliblatske peare tako i u njegovoj okolini. Ovaj pad
stoarske prozvodnje potie od zabrane napasanja u spe-
cijalnom rezervatu prirode Deliblatska peara 1970. go-
dine, koja je dovela do gubitka tradicionalnog napasanja
i spremanja sena. Dragocena otvorena stanita panonskih
peanih stepa su nestala invazijom raznih vrsta drvea i
bunja na livade i panjake ( naroito gloga i bagrema).
Nestanak tekunice (Spermophilus citellus) sa mnogih loka-
liteta, i pad populacije gnezda orla krstaa (Aquila heliaca)
u poslednjim decenijama je direktno povezan sa ie-
njem bivih panjaka. U pokuaju da se ovaj trend preo-
krene, 2006. godine ponovo je uvedena praksa napasanja
podolskog goveeta u Kornu, u srcu peare.
Poljoprivreda visoke prirodne vrednosti i bioloka
raznovrsnost
Kljune vrste koje se mogu nai u Deliblatskoj peari, a
koje zavise od odravanja otvorenih stanita kroz ispau
niskog intenziteta obuhvataju:
Sisare: tekunica (Spermophillus citellus), stepski skoimi
(Sicista subtilis), slepo kue (Spalax leucodon), iljouhi ve-
ernjak (Myotis emarginatus), resasti veernjak (Myotis na-
ttereri), smei dugouhi ljiljak (Plecotus auritus).
Ptice: orao belorepan (Haliaeetus albicilla), orao krsta
(Aquila heliaca), crni orao (Aquila clanga), orao klikta (Aqu-
ila pomarina), beloglavi sup (Gyps fulvus), crna lunja (Milvus
migrans), crvena lunja (Milvus milvus), miar (Buteo buteo),
gavran (Corvus corax), stepski soko (Falco cherrug), pela-
rica (Merops apiaster), modrovrana (Coracias garrulus), sivi
svraak (Lanius minor), obina travarka (Saxicola rubetra).
Vodozemce i gmizavce: zelemba (Lacerta viridis), stepski
smuk (Coluber caspius), kratkonogi guter (Ablepharus kita-
ibelii), umski guter ( ), stepski guter
(W ), obini smuk ( ),
zelena krastaa (W).
Biljke: uskolisni bour (Paeonia tenuifolia), Paniev pelen
(Artemisia pancici), erpet (Rindera umbellata), pearsko
smilje (Helichrysum arenarium).
Pretnje poljoprivredi visoke prirodne vrednosti i
gubitak bioloke raznovrsnosti
Poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti u Deli-
blatskoj peari suoavaju se sa dve ogromne pretnje:
intenziviranje poljoprivredne proizvodnje i naputanje,
podstaknuti socio-ekonomskim faktorima. Odreeni trav-
njaci bogati vrstama se suoavaju sa preteranom ispaom,
koja ugroava retke vrste biljaka, dok se druge pretvaraju
u brzo rastue ume (bagrem i bor), obradivo zemljite i
vinograde. Druga dragocena stanita brzo nestaju zbog
naputanja zemljita i tradicionalnih praksi, kao to je ek-
stenzivna ispaa lokalnih tradicionalnih rasa. Naputanje
ekstenzivnih praksi napasanja doprinosi gubitku stanita
otvorenih stepa i osiromaenju ekosistema i raznovrsnosti
predela. Prisustvo invazivnih vrsta (bagrem, koprivi, ki-
selo drvo i glediija) se dodatno pospeuje nedostatkom
ispae dok irenje buna gloginja na stepskim stanitima i
podrujima ispae ostaje glavni izazov.
46
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Aneks Tabela 4.3 Stoarski poljoprivredni sistemi niskog intenziteta od vanosti za bioloku raznovrsnost, raznovrsnost predela, biljni i ivotinjski divlji svet
Napomena: * Ova tabela se moe itati zajedno sa Slikom 4.2 u 4. poglavlju izvetaja. Broj u ovoj koloni slui za lociranje poljoprivrednog sistema na mapi Srbije, koja
ukazuje na njegovu rasprostranjenost
Kratak opis
Br.na
mapi*
Dragoceni predeli Srbije
povezani sa potencijalnim
poljoprivrednim sistemima
visoke prirodne vrednosti
Povezane
autohtone vrste
Povezani predeli
Listopadne
ume sa
visokim
ueem
travnjaka
1 Listopadne ume sa velikom
proporcijom travnjakog
pokrivaa/ agro-umski sistem
ispaa ovaca i goveda u plavljenim
umama na obalama reka Save,
Dunava, Tise, Tamia i drugih
ravniarskih reka u Vojvodini.
Ekstenzivna proizvodnja svinja
koje se hrane irom u hrastovim
umama.
Cigaja ovca
Podolsko govee
Svinja mangulica
Podolsko govee u dolini reka Dunav i
Kara Labudovo okno
Zimski
nomadski
panjaci na
ruderalnim
stanitima i
strnjitu
2 Zimski nomadski panjaci na
ruderalnim stanitima i strnjitu
uglavnom u regionu Srema, ali i
u Banatu i dolinama reka ispod
planinskih venaca u celoj Srbiji
praksa popaa (izumrla praksa).
Vlaika ovca
Vlako-vitoroga
ovca
Balkanski
magarac
Pas pulin
Vlako-vitoroga ovca u Junom Banatu
Poluprirodne
livade i
vetake livade
koje se koriste
za proizvodnju
sena
3 Livade sejane travno-
leguminoznim smeama ili
poluprirodne, ekstenzivno
koriene za proizvodnju sena za
zimsku ishranu ovaca i goveda
uglavnom u centralnoj i zapadnoj
Srbiji.
Sjenika ovca
Svrljika ovca
Domae areno
govee u tipu
simentalca
Livade centralne Srbije
Kosidba na Rajcu
Poluintenzivna
ispaa brdsko-
planinskih
poluprirodnih
travnjaka u
zoni ume i
na prirodnim
travnjacima
iznad granice
uma
4 Poluintenzivan sistem ispae.
Ispaa ovaca, goveda i konja u
brdsko-planinskim poluprirodnim
travnjacima u zoni ume i
prirodnim travnjacima iznad
granice uma u vlanijim
predelima Zapadne Srbije.
Sjenika ovca
Domae areno
govee u tipu
simentalca
Domai bivo
Domai brdski
konj
Panjaci zapadne i jugozapadne Srbije
47
Poglavlj e 4
Ekstenzivna
nomadska
ispaa brdsko-
planinskih
panjaka
5 Ekstenzivan sistem nomadske
ispae ispaa ovaca, koza i
goveda na brdsko-planinskim
panjacima june, jugoistone i
istone Srbije.
arplaninska ovca
Bardoka ovca
Karakaanska
ovca
Pirotska ovca
Krivovirska ovca
(uja)
Domae areno
govee u tipu
simentalca
Bua
Balkanska koza
Domai brdski
konj
Karakaanski konj
arplaninac
Karakaanski pas
Bardoka i karakaanska ovca na Staroj
planini ekstenzivna ispaa iznad
umske zone
Balkanska koza u zoni uma Stare
planine
Bua u umskoj zoni Stare planine
Domai brdski konji na visinskim
podrujima Stare planine iznad granice
uma
Ekstenzivna
ispaa na
seoskim
ispustima
6 Zatvoreni seoski panjaci,
ekstenzivni vonjaci, uglavnom
ljiva dvorita gazdinstava sa
slobodnim napasanjem svinja,
ovaca i ivine.
Sjenika ovca
Svinje rasa
Moravka i
Resavka
Ekstenzivni vonjaci u Centralnoj Srbiji
Kombinovana
upotreba
planinskih
travnjaka
7 Livade u dolinama, livade
kombinovanog naina korienja
ispaa-koenje u zoni ume,
brdsko-planinski panjaci u
dvozonskom sistemu ispae za
ovce i goveda.
Domae areno
govee u tipu
simental
Svrljika ovca
Druge rase ovaca
ukljuujui i
alohtone rase i
njihove meleze
Domae areno govee na livadama
planine Miro u istonoj Srbiji
Ovca pramenka na planini Miro u
istonoj Srbiji
48
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Listopadne
ume okresane
za proizvodnju
lisnika
8 Listopadne ume oblikovane
ubiranjem grana i lia za lisnik
zimsko krmivo niskog kvaliteta,
uglavnom za ovce, u Donjem
Podunavlju i Istonoj Srbiji.
Lokalni sojevi
pramenke
umsko podruje oblikovano seom
lia i grana kao izvora hrane za
autohtone rase ovaca
Ovce se u Jugoistonoj Srbiji preko
zime esto hrane lisnikom
Ekstenzivna
ispaa na
laganim, slanim
ili tekim
zemljitima
9 Poluintenzivna ispaa na
peskovitim dinama, slanom ili
tekom zemljitu sa visokim
nivoom podzemnih voda, sa
ovcama govedima i magarcima u
regionu Banata i dr.
Cigaja ovca
Vlaka-vitoroga
ovca
Balkanski
magarac
Domae areno
govee u tipu
simental
Deliblatska Peara sa ovcom rase
cigaja na ispai na stalnim panjacima
sa gorocvetom (Adonis vernalis)
Ispaa na
vlanim
seoskim
utrinama
u nizijskim
oblastima
10 Vlane utrine u nizijskim selima
za ispau svinja, pataka, gusaka
i druge ivine, ponekad i
pojedinanih goveda, redovno u
Vojvodini, ali i u celoj Srbiji.
Svinja mangulica
Razliite vrste
domae ivine
i (uglavnom
melezi domaih
i alohtonih/
egzotiih rasama)
Tipina scena na vlanim seoskim
utrinama u nizinama Vojvodine sa
zajednikom ispaom svinja i ivine
Vlane poljane Poniavlja sa goveetom
rase bua
49
Poglavlj e 4
Aneks 2 Metodologija mapiranja (poljoporivrednih
podruja) visoke prirodne vrednosti
Metodologija za razvoj kriterijuma za identifkaciju po-
ljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti u Srbiji
i mapiranje njegove raspodele razvijena je korienjem
sledeih izvora:
Spisak Direktive stanita, Aneks 1 stanita koja zavise
od poljoprivrednih praksi;
Zavrni izvetaj Radionice o poljoprivrednoj proizvod-
nji visoke prirodne vrednosti na poljoprivrednom
zemljitu visoke prirodne vrednosti zapadnog Balkana,
2006. god. Beograd (UNEP, WWF, EFNCP);
Nacrt zapisnika sa ekspertskog sastanka EEA (Evropska
agencija za ivotnu sredinu) o poljoprivrednom zemlji-
tu visoke prirodne vrednosti, 2006. god.;
Corine zemljini pokriva (Corine Land Cover)
(EEA,2006);
Dokument sa smernicama za zemlje lanice o primeni
indikatora uticaja prirode visoke prirodne vrednosti,
2008 (EEN za ruralni razvoj);
Stanita Srbije rezultat projekta harmonizacije doma-
e nomenklature u klasifkaciji stanita sa meunarod-
nim standardima, 2005, Bioloki fakultet, Univerzitet u
Beogradu (ed. D. Lakusic);
Crvena knjiga fore Srbije 1 izumrli i kritino ugro-
eni taksoni 1999. god. Ministarstvo zatite ivotne
sredine Republike Srbije, Bioloki fakultet, Univerzitet
u Beogradu i Zavod za zatitu prirode Srbije (ed. V.
Stevanovic);
Fito-geografska pripadnost, distribucija i centri diver-
ziteta balkanske endemske fore u Srbiji. Doktorska
teza G. Tomovia, 2007, Bioloki fakultet, Univerzitet u
Beogradu;
Zatieni prirodni resursi u Srbiji, 2007. Zavod za zati-
tu prirode (ed. S. Dragin i L. Amidzic).
Preliminarna mapa raspodele poljoprivrednog zemljita
visoke prirodne vrednosti (HNV) u Srbiji je zasnovana
na raznovrsnom setu podataka, ukljuujui literaturu u
tampanom formatu , podataka o biolokoj raznovrsnosti
(ukupan broj vrsta alfa diverzitet, prisustvo endeminih i
ugroenih vrsta), elektronske baze podatke (baza podata-
ka TURBOWEG o polu-prirodnim travnjacima Srbije koju je
izradio odsek za poljoprivrednu botaniku na Poljoprivred-
nom fakultetu, Univerzitet u Beogradu), kao i elektronsku
bazu podataka koja sadri ftosocioloku evidenciju pri-
rodnih i poluprirodnih travnjaka u Srbiji, ljubaznou Dr
Lakuia sa Biolokog fakulteta i iz Botanike bate Jevre-
movac, Univerzitet u Beogradu). Svi listovi sa podacima
(reference u tampanom obliku i elektronske baze poda-
taka) kreirani su korienjem principa francusko-vajcar-
ske ftosocioloke metodologije (Braun-Blanquet, 1965).
Ova informacija je protumaena i dopunjena naom ek-
spertizom i iskustvom, koje potie od 1990-tih godina, sa
istraivanja fore i vegetacije travnjaka (crpljenim iz objav-
ljenih i neobjavljenih rezultata i podataka), na Katedri za
Poljoprivrednu botaniku, Poljoprivrednog fakulteta, Uni-
verziteta u Beogradu.
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
POGLAVLJE 5:
Krei ranj e agro- ekoloke
poli ti ke u EU
Krei ranj e Agro- ekoloke poli ti ke u EU
52
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
5.1 ta je agro-ekoloka politika?
U okviru agro-ekoloke politike koriste se fnansijski podsticaji
i saveti kako bi se poljoprivrednici podstakli da tite i pobolja-
vaju prirodno okruenje na poljoprivrednim porvinama kojim
gazduju. Ovo podrazumeva zatitu i ouvanje zemljita, kvalite-
ta vazduha, podzemnih i povrinskih voda, stanita i vrsta div-
ljeg ivotinjskog i biljnog sveta, tradicionalnih poljoprivrednih
predela i poljoprivrednih zemljita visoke prirodne vrednosti.
Kroz agro-ekoloku politiku poljoprivrednicima se nude re-
dovna plaanja u zamenu za pruanje usluga gazdovanja i-
votnom sredinom, iako ta plaanja nisu uobiajene subvencije
ili plaanja za podrku prihodima. Poljoprivrednici moraju da
rade kako bi obezbedili ekoloku dobit, bilo kroz odravanje ili
uvoenje jasno defnisanih upravljakih praksi. Te prakse pru-
aju specifnu ekoloku korist koja prevazilazi nivo zatite koji
se ve obezbeuje propisima o zatiti ivotne sredine. Prakse
na koje su agro-ekoloke politike usmerene mogu biti veoma
raznovrsne, ali, uopteno govorei, imaju jedan ili dva opta ci-
lja: da se zaustavi ili izbegne negativan uticaj na ivotnu sredinu
(tako to e se spreavati primena tetne prakse), ili da se odr-
ava ili stvara pozitivan uticaj na ivotnu sredinu (podsticanjem
korisne prakse).
Da li e neki poljoprivrednik imati pravo na agro-ekoloka pla-
anja zavisie od prirode poljoprivrednog sistema i potrebne
specifne ekoloke koristi. Postoje tri opta tipa akcija, koje se
mogu preduzeti na razliitim mestima na istom gazdinstvu:
nastavak sa postojeim nainom upravljanja ukoliko on
ve obezbeuje visok nivo koristi za ivotnu sredinu (npr.
obezbeuje se korist za bioloku raznovrsnost kroz ispau
lokalnih rasa ovaca i goveda na letnjim planinskim pa-
njacima koji bi inae bili naputeni, ili sakupljanje sena na
malim tradicionalnim livadama, umesto ponovnog sejanja i
ubrenja travnatih povrina radi proizvodnje silae);
izmene u nainu upravljanja (npr. poboljanje kvaliteta
vode smanjenjem upotrebe ubriva, upotrebom tehnike
navodnjavanja kojom se tedi voda, ili korienjem biolo-
ke, umesto hemijske metode suzbijanja tetoina);
znaajne izmene u nainu upravljanja ili upotrebi zemljita
(npr. ouvanje osetljivih zemljita kroz pretvaranje obradi-
vih povrina u stalne travnate povrine, ili uvoenjem trava
u obradivi plodored).
Agro-ekoloka plaanja se najee nude poljoprivrednicima u
okviru programa mera ili programa koji moe da obuhvata spi-
sak opcija u kojima se detaljno navode vani zahtevi u pogle-
du gazdovanja/upravljanja za svaku od opcija, kao i plaanje
koje uz to ide. Uee u programu mera je dobrovoljno, ali da bi
dobili agro-ekoloku fnansijsku podrku, od poljoprivrednika
se trai da sklope odgovarajui ugovor sa dravnim organom
zaduenim za sprovoenje agro-ekolokog programa mera ili
programa.
U ovom ugovoru se najee navode:
a) zahtevi u vezi sa gazdovanjem/upravljanjem kojih poljopri-
vrednik mora da se pridrava;
b) parcele zemljita na kojima se zahtevi u vezi sa gazdova-
njem/upravljanjem moraju primenjivati;
c) vremenski period tokom kog se zahtevi u vezi sa upravlja-
njem moraju potovati (tj. trajanje ugovora);
d) plaanje koje e poljoprivrednik dobijati zbog potovanja
zahteva u vezi sa upravljanjem (obino jednom ili dvaput
godinje); i
e) kaznene mere koje e se primenjivati ukoliko se zahtevi u
vezi sa upravljanjem ne potuju.
Agro-ekoloki zahtevi za upravljanjem i plaanja mogu se lako
prilagoditi karakteristikama odreenih poljoprivrednih sistema
i ekolokim uslovima, a agro-ekoloke politike se mogu kreirati,
usmeriti i sprovoditi na nacionalnom, regionalnom i lokalnom
nivou. To ih ini veoma korisnim instrumentom za uticaj na po-
naanje poljoprivrednika i ostvarivanje irokog spektra ekolo-
kih ciljeva.
Tokom tekueg perioda programiranja ruralnog razvoja (2007-
2013), sve zemlje lanice EU moraju ponuditi poljoprivrednici-
ma agro-ekoloka plaanja na dobrovoljnoj osnovi na itavoj
njihovoj teritoriji, i sa ovim merama e se verovatno nastaviti i
u narednom periodu (20142020). Agro-ekoloka plaanja su
dostupna i u mnogim zemljama koje nisu lanice EU.
5.2 Istorijat kreiranja agro-ekoloke politike u EU
Agro-ekoloke politike nastale su u ranim 1980-tim godina-
ma kao nacionalne inicijative u nekoliko zemalja lanica EU
(ukljuujui Veliku Britaniju i Holandiju). Prvi programi mera
bili su osmiljeni kao sredstvo za reavanje konfikata izmeu
poljoprivrednika i dravnih organa za zatitu prirode u vezi sa
drenaom i oranjem vanih polu-prirodnih podruja, kao to
su nizijske vlane travnate povrine i visinske stepe. Prvi agro-
ekoloki programi u okviru Zajednike poljoprivredne politike
(CAP) uvedeni su 1985. godine kao programi mera po zonama
namenjeni za zatitu stanita i predela na poljoprivrednim ze-
mljitima u ekoloki osetljivim podrujima od opasnosti inten-
zifkacije poljoprivrede.
Studije praenja stanja i procene tokom 1990-tih godina po-
kazuju da su agro-ekoloka plaanja donela znaajne koristi
u pogledu ouvanja vrednih polu-prirodnih stanita, bioloke
raznovrsnosti, predela, vodnih i zemljinih resursa. Takoe, na
53
Poglavlj e 5
osnovu socio-ekonomske ocene programa mera dolo se do
zakljuka da se od agro-ekolokih plaanja, u odreenim slu-
ajevima, moe oekivati da budu odluujui faktor koji omo-
guava poljoprivredniku da nastavi sa svojom proizvodnjom u
situaciji kada bi on ili ona inae razmiljali o naputanju poljo-
privredne proizvodnje (EZ, 1998). Ovaj korisni efekat povea-
vanja prihoda zbog agro-ekolokih plaanja najvie se osetio u
marginalizovanim podrujima.
Do 1999. godine, za sve zemlje lanice postalo je obavezno da
poljoprivrednicima ponude agro-ekoloke ugovore na dobro-
voljnoj osnovi, u okviru nove politike EU za ruralni razvoj (videti
tekstualno polje 5.1). Ta politika, koju sada sufnansira CAP kroz
Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD), zemljama
lanicama nudi irok izbor mera kako bi odgovorili na itav niz
ekolokih, socijalnih i ekonomskih potreba u ruralnim podru-
jima. Agro-ekoloka plaanja su stavljena u grupu sa drugim
plaanjima koja podravaju odrivo gazdovanje/upravljanje po-
ljoprivrednim i umskim zemljitem u okviru Prioritetne ose 2.
Ukljuivanje agro-ekolokih plaanja u politiku ruralnog razvo-
ja predstavlja veoma znaajno dostignue u kreiranju politike
EU poto se time potvruje da :
1. poljoprivreda predstavlja aktivnost koja drutvu prua
irok spektar roba i usluga pored proizvodnje hrane i
vlakana, i da
2. agro-ekoloka plaanja obezbeuju kako ekoloku tako i
socio-ekonomsku korist pa bi ih trebalo podrati u okviru
politike integrisanog ruralnog razvoja.
Strateke smernice Zajednice koje su uvedene prilikom izrade
programa ruralnog razvoja 2007-2013, po prvi put formalno
povezuju programe agro-ekolokih mera zemalja lanica sa
politikama EU u oblastima ivotne sredine, bioloke raznovr-
snosti poljoprivrednog zemljita i predela, vode i klimatskih
promena. Od ovih programa jasno se oekuje da budu kljuno
sredstvo upravljanja poljoprivrednim zemljitem unutar mree
Natura 2000, radi sprovoenja cilja EU o spreavanju osipanja
bioloke raznovrsnosti i srodnog cilja ouvanja i razvoja po-
Tekstualno polje 5.1: Kratki istorijat politike ruralnog razvoja u Evropskoj uniji (EU)
Zajednika poljoprivredna politika EU ZPP (CAP) je prvi put uspostavljena 1962. godine sa stratekim ciljem da se osigura
bezbednost hrane nakon II Svetskog rata. U narednih 30-40 godina, bila je glavni pokreta poljoprivrede u zapadnoj Evropi,
podstiui proirenje, specijalizaciju i intenzifkaciju poljoprivredne proizvodnje.
ZPP je znaajno reformisana 1999. godine, a postojee mere ruralnog razvoja (ukluujui agro-ekoloka plaanja) objedinje-
ne su i formiran je drugi stub ZPP, sa priblino 10% ukupnog budeta za period 2000-2006. Uredbom o ruralnom razvoju br.
1257/1999 kojom je defnisan novi Stub 2 ZPP uspostavljeno je pet kljunih ciljeva ruralnog razvoja. Jedan takav cilj, koji je po
prvi put ukljuen, bio je da se podstakne promovisanje poljoprivrede koja je u skladu sa ivotnom sredinom.
Proces reformi ZPP nastavljen je 2005. godine osnivanjem Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD) kojim je
priblino 24% ukupnog budeta ZPP odvojeno za ruralni razvoj. Prema Uredbi EAFRD br. 1698/2005, ruralni razvoj u zemljama
lanicama EU treba da bude podran prema etiri glavna prioriteta:
Prioritetna osa 1 Unapreenje konkurentnosti poljoprivrede i umarstva;
Prioritetna osa 2 Unapreenje ivotne sredine ukljuujui agro-ekoloka plaanja;
Prioritetna osa 3 Unapreenje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima;
LEADER pristup, baziran na datom podruju, pristup odozdo-nagore, lokalna javna-privatna partnerstva.
Da bi usmeravala ovaj proces, Evropska Komisija izradila je prvi strateki dokument EU za ruralni razvoj Strateke smernice za
ruralni razvoj Zajednice . Namera je bila da se zemlje lanice usmere u procesu izrade njihovih programa ruralnog razvoja i da
se osigura da oni budu fokusirani na prioritete EU i u skladu sa ostalim politikama EU.
Svaka od zemalja lanica je bila u obavezi da pripremi Nacionalni strateki plan (NSP) za ruralni razvoj (2007-2013) kako bi se
prioriteti EU preneli u skladu sa nacionalnom situacijom i kontekstom. Namera je da se na ovaj nain osigura da se pomo
Zajednice za ruralni razvoj a) troi dosledno u okviru stratekog dokumenta EU, i b) da prioriteti Zajednice kao i nacionalni i
regionalni prioriteti budu koordinisani.
Zatita ivotne sredine i odrivi razvoj predstavljaju veoma vane ciljeve za ruralni razvoj u okviru Prioritetne ose 2.
54
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
ljoprivrednih sistema prirode visoke vrednosti i tradicionalnih
poljoprivrednih predela
2
.
Ukupan iznos javnog novca koji se izdvaja na agro-ekoloke
programe mera u EU znaajno je porastao od ranih 1990-tih.
Na primer, na Slici 5.1 prikazano je kretanje ukupnih stvarnih
izdvajanja EU vezanih za agro-ekoloka plaanja od 1993. do
2006, zajedno sa ukupnim fondovima EU dodeljenim agro-
ekolokim merama od 2007. do 2013. godine.
Skoro etvrtina ukupnog poljoprivrednog zemljita u EU obu-
hvaena je u nekim agro-ekolokim programom mera, mada
se taj deo znaajno razlikuje meu zemljama lanicama (videti
Sliku 5.2).
5.3 Osnovni principi kreiranja agro-ekolokih
programa mera
Agro-ekoloka plaanja koja se nude poljoprivrednicima fnan-
siraju se delom iz budeta za ruralni razvoj EU (EAFRD), a delom
iz nacionalnih ili regionalnih budeta zemalja lanica. U regioni-
ma sa disparitetom u odnosu na razvijene regione EU podru-
ja gde je BDP manji od 75% od proseka u EU budet EAFRD
uestvuje sa do 80% prihvatljivih javnih trokova vezanih za
agro-ekoloka plaanja, i do 60% u ostalim podrujima. Zemlje
lanice mogu dodatno da fnansiraju agro-ekoloke programe
mera u potpunosti svojim sredstvima, ali sve agro-ekoloke
programe mera koji se sprovode u zemljama lanicama (i kada
ih ne sufnansira EAFRD) mora odobriti Evropska komisija i mo-
raju slediti odreene osnovne principe. Ukratko, to su:
Slika 5.1: Izdvajanja EU (u milijardama evra) vezanih za agro-ekoloka plaanja u periodu 1993-2013
Izvor: Institut za evropsku politiku zatite ivotne sredine (IEEP) iz razliitih izvora podataka.
Napomena: obuhvata stvarne trokove od 1993-2006, kao i dodeljene fondove od 2007-2013; nacionalno sufnansiranje i dodatno nacionalno fnansiranje nisu obuhvaeni.
2. Odluka Saveta (2006/144/EZ) od 20. februara 2006. godine o Stratekim smernicama za ruralni razvoj Zajednice (period programiranja 2007. do 2013) Odeljak 3.2; i
Odluka Saveta (2009/61/EZ) kojom se menja i dopunjava Odluka 2006/144/EZ.
8
P
L
O
L
M
D
U
G
D
P
D
H
Y
U
D
Slika 5.2: Udeo poljoprivrednog zemljita (UAA) u okviru agro-ekolokih programa mera u 15 zemalja lanica EU, 2002.
Izvor: Evropska agencija za zatitu ivotne sredine (EEA), 2005.
Napomena: kategorija predeo i priroda obuhvata samo podruja pod novim agro-ekolokim ugovorima potpisanim u periodu od 2000-2002 u okviru Uredbe (EZ)
1257/1999 (to odgovara povrini od ukupno 8,2 miliona hektara) poto podaci za stare programe mera nisu dostupni.
LVNRULHQRJSROMRSULYUHGQRJSRGUXMD
0HUHYH]DQH]DSUHGHRLSULURGQRRNUXHQMH
/
X
N
V
H
P
E
X
U
J
)
LQ
V
N
D
Y
H
G
V
N
D
$
X
V
WU
LD
)
U
D
Q
F
X
V
N
D
,U
V
N
D
1
H
P
D
N
D
(
8
3
R
U
WX
J
D
OLMD
,WD
OLMD
%
H
OJ
LMD
'
D
Q
V
N
D
S
D
Q
V
N
D
*
U
N
D
+
R
OD
Q
G
LMD
2VWDWDNSURJUDPDDJURHNRORNLKPHUD
8
MH
G
LQ
MH
Q
R
.
U
D
OMH
Y
V
WY
R
55
Poglavlj e 5
1. Osnovni cilj svakog agro-ekolokog plaanja mora
biti zatita ivotne sredine. Konkretno, agro-ekoloki
programi mera koje sufnansira EAFRD treba da doprinesu
ispunjavanju tri prioriteta EU koja su utvrena u Stratekim
smernicama:
Bioloka raznovrsnost i ouvanje poljoprivrede i u-
marstva visoke prirodne vrednosti , kao i tradicionalnih
poljoprivrednih predela;
Odrivo upravljanje vodnim resursima;
Klimatske promene.
2. Uee u programima mera agro-ekolokog plaanja
dobrovoljno je za poljoprivrednike. Iskustvo nalae
da je veoma vano kreirati programe mera koji su jasni i
jednostavni za razumevanje, kako bi se osigurao visok nivo
interesovanja i angaovanja poljoprivrednika. Zahtevi za
upravljanje zemljitem treba da budu jasno opisani, a eko-
loki ciljevi i koristi objanjeni na nain koji za poljoprivred-
nike ima smisla. Poljoprivredniku mora da bude potpuno
jasno ta se zahteva u praktinom smislu, kada to mora da
se uradi i zato; koliko e biti plaeno za takvu aktivnost; i
kako pristupiti programu mera i traiti plaanje.
3. Agro-ekoloki ugovori koji se nude poljoprivrednicima
najee vae od pet do sedam godina, ali taj period
moe biti i krai za pilot programe. Ugovori se mogu po-
nuditi i drugim upravljaima / korisnicima poljoprivrednog
zemljita, ne samo poljoprivrednicima, ali jedino ukoliko se
time ispunjava ekoloki cilj programa. Poljoprivrednik (ili
drugi upravlja zemljita) mora imati dovoljno kontrole nad
gazdovanjem/upravljanjem zemljitem kako bi mogao da
ispunjava agro-ekoloke zahteve tokom itavog perioda
trajanja ugovora. To najee podrazumeva vlasnitvo ili
legalan zakup (ne neformalni dogovori o ispai ili obradi),
mada se mogu zakljuiti posebni ugovori za zemljita u
dravnom vlasnitvu.
4. Agro-ekoloka plaanja se vre samo za mere koje
prevazilaze okvire defnisanih, minimalnih (osnovnih)
zahteva. To je zato da bi se obezbedilo da se plaanjem za
mere agro-ekolokog upravljanja postigne vea ekoloka
korist od aktivnosti poljoprivrednika koje su usklaene sa
propisima o zatiti ivotne sredine i pravilima dobre poljo-
privredne prakse. U EU, ta osnovna odrednica podrazume-
va zahteve unakrsnog usklaivanja defnisane na nivou
zemalja lanica, koji su istovetni sa osnovnim zahtevima za
potraivanja direktnih plaanja poljoprivrednom gazdin-
stvu u okviru Stuba 1. Ne postoje plaanja za aktivnosti
poljoprivrednika kojima se on usklauje sa osnovnim
zahtevima, mada je usklaivanje obavezni deo agro-eko-
lokog ugovora.
5. Agro-ekoloka plaanja u EU nisu vrsta podrke pri-
manjima, niti su podrka za ulaganja. To su godinja
plaanja za upravljanje koja se vre tokom vie godina,
kao standardni iznos po hektaru (ili jedinici grla) za svaku
od agro-ekolokih mera upravljanja. U zemljama lani-
cama EU, plaanja se obraunavaju tako da pokriju, kako
dodatne trokove, tako i gubitke usled primene svake
od agro-ekolokih mera. Zemlje lanice mogu po svom
nahoenju dodati do 20% od ove cifre kako bi pokrile
trokove transakcije poljoprivrednika (kao to je vreme
koje je utroio da bi se obavestio o programima mera i sklo-
pio ugovor, ali ne i vreme koje je utroeno na rad u polju).
Kako je uee u agro-ekolokom programu dobrovoljno,
plaanja moraju biti konkurentna potencijalnim prihodima
od drugog, proftabilnijeg naina upotrebe zemljita ili
zaposlenja. Nivoi agro-ekolokog plaanja treba da budu
dovoljno visoki kako bi se poljoprivrednici privukli da
pristupe programima mera, a da se istovremeno izbegne
prekomerna nadoknada. Za to je potrebno paljivo izrau-
nati odgovarajue nivoe plaanja koje primenjuju zemlje
lanice, koristei najbolje dostupne podatke. Moda e
biti potrebno da se ima uvid u razliite standarde plaanja
za istu vrstu agro-ekolokih mera u razliitim sistemima
poljoprivredne proizvodnje, npr. ako se kvalitet zemljita
(i time mogunost alternativnih sistema uzgoja useva ili
stoarstva), trokovi radne snage ili duina vegetacionog
perioda (pa otuda i produktivnost) u jednom delu zemlje
razlikuju od drugog.
6. U EU, postoje defnisane maksimalne stope za agro-
ekoloka plaanja koja se nude poljoprivrednicima
(mada zemlje lanice mogu da ih poveaju u odreenim
sluajevima, ukoliko potreba za viim stopama moe da se
obrazloi):
600 EUR po hektaru za jednogodinje useve;
900 EUR po hektaru za specijalizovane viegodinje
useve;
450 EUR po hektaru za druge naine upotrebe zemljita;
200 EUR po jedinici grla za ugroene rase domaih
ivotinja
3
.
7. Svi agro-ekoloki zahtevi za upravljanjem moraju biti
proverljivi, na primer, kroz proveru evidencije, proveru na
terenu na licu mesta i uzorkovanje za laboratorijsku analizu.
Verifkacija ili proces kontrole je sutinski deo agro-eko-
lokog programa koji omoguava vladi da proveri da li
poljoprivrednici izvravaju ono za ta su plaeni.
Agro-ekoloki programi mera su veoma feksibilni i prila-
godljivi. Od zemalja lanica se zato oekuje da kreiraju agro-
ekoloke programe, programe mera i akcije kako bi sproveli
3. Uredba Saveta (EZ) br 1698/2005 lan 39 stav 4 i Aneks 1.
56
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
svoje sopstvene ekoloke prioritete i ekoloke prioritete EU i
koji su dobro prilagoeni poljoprivrednom, ekolokom i dru-
tvenom kontekstu. Na primer, mogu usvojiti programe plaa-
nja (ili kombinaciju programa) koji su:
lokalni i specifni za odreeno mesto, npr. za ouvanje
stanita/vrste;
regionalni, npr. za kontrolu erozije na osetljivim zemljitima;
nacionalni, npr. za organsku poljoprivredu.
Programi mera ogranieni na odreena podruja opisuju se kao
zonski, a programi mera dostupni na itavoj teritoriji zemlje se
zovu horizontalni programi mera. Veina zemalja lanica ima
u svojim agro-ekolokim programima oba tipa programa.
5.4 Primeri programa mera agro-ekolokih plaanja iz EU
Postoji ogromna raznovrsnost moguih agro-ekolokih plaa-
nja. Detalji pojedinanih programa mera i pod-mera zavise od
ciljeva zatite ivotne sredine, kao i od tipa zemljita i sistema
poljoprivredne proizvodnje, a sve ovo varira unutar i izmeu
regiona i zemalja. Da bi ovo ilustrovali, odabrani su primeri iz
Slovenije i Bugarske, zemalja koje imaju dosta slinosti sa situa-
cijom u Srbiji. Vie detalja o ovome i drugim agro-ekolokim pla-
anjima se moe nai u odgovarajuim Programima ruralnog
razvoja (Republika Slovenija, 2007; Republika Bugarska, 2007).
U Sloveniji, iri ciljevi agro-ekolokih aktivnosti su:
zaustavljanje opadanja bioloke raznovrsnosti;
ouvanje poljoprivrednih proizvodnih sistema visoke
prirodne vrednosti;
ouvanje predela Natura 2000;
unapreenje kvaliteta voda;
popravljanje situacije u pogledu marginalizacije i naputa-
nja zemljita; i
smanjenje erozije zemljita i odravanje kvaliteta zemljita.
Slovenija ima 21 agro-ekoloku pod-meru, koje su podeljene
u tri grupe:
smanjivanje negativnog uticaja poljoprivrede na
ivotnu sredinu (odravanje plodoreda, ozelenjavanje
oranica, integralna vinogradarska proizvodnja, integralna
voarska proizvodnja, integralna hortikultura i organska
proizvodnja);
ouvanje prirodnih uslova, bioloke raznovrsnosti,
plodnosti zemljita i tradicionalnog kulturnog pre-
dela (planinski panjaci, kosidba strmih padina, kosidba
neravnih livada, zatravnjenih vonjaka, uzgoj autohtonih i
tradicionalnih domaih rasa ili gajenje autohtonih ili tradi-
cionalnih sorti poljoprivrednih biljaka, odrivo stoarstvo i
ekstenzivno upravljanje panjacima;
odravanje zatienih podruja: stoarstvo u podruju
velikih divljih karnivora, upravljanje specijalnim travnja-
kim stanitima, upravljanje travnjakim stanitima leptira,
ouvanje livada od znaaja legla divljih ivotinja, ouvanje
ptica u vlanim ekstenzivnim livadama u predelima Na-
tura 2000, kao i stalnog zelenog pokrivaa u podrujima
zatite voda.
Agro-ekoloki program u Bugarskoj ima slinu strukturu, koja je
prikazana na Slici 5.3.
U obe zemlje, poljoprivrednici koji primaju agro-ekoloka pla-
anja takoe prolaze kroz obuku na temu upravljanja ivot-
nom sredinom. U daljem tekstu opisani su specifni zahtevi u
pogledu upravljanja za koja se vre agro-ekoloka plaanja, za
jedan broj ovih programa mera. U nekim sluajevima, poljopri-
vrednici mogu da kombinuju razliita agro-ekoloka plaanja
na istom zemljitu na primer, organska proizvodnja, kosidba
strmih padina i upravljanje travnatim stanitima leptira.
5.5 Lekcije koje treba nauiti iz zemalja lanica EU
Agro-ekoloki programi mera se u Evropi koriste ve dugi niz
godina pa je izvueno dosta znaajnih pouka u vezi sa njiho-
vom izradom i primenom. Neke zemlje lanice sada sprovode
svoj etvrti ili peti po redu agro-ekoloki program, tako to su
u poetku krenule sa pilot ili eksperimentalnim programima, a
vremenom su unosile unapreenja ili preradile elemente pro-
grama mera.
Vanost dobre izrade ema
Iskustvo i dokazi pokazuju da, ukoliko se eli da agro-ekoloke
eme donesu pozitivne ekoloke rezultate, one moraju biti do-
bro izraene. Utvreno je nekoliko kljunih elemenata uspene
izrade (Birdlife, 2005; Brunner, 2007; Cooper i sar., 2010):
Agro-ekolokim programima mera treba odati priznanje
zbog stvaranja javne koristi u formi jasno defnisanih
ekolokih dobara i usluga.
Programi mera moraju imati siguran budet koji je dovoljan
da se postignu njihovi ciljevi, kao i resurse potrebne za
sprovoenje (to moe predstavljati znaajan udeo bude-
ta u poetnim godinama).
Programi mera se moraju zasnivati na dobroj naunoj
podlozi, sa jasnim razumevanjem odnosa izmeu aktiv-
nosti upravljanja gazdinstvom i ivotne sredine odnos
koji moe biti specifan za odreene okolnosti i vrste
poljoprivredne proizvodnje.
Zahtevi za upravljanje moraju biti ostvarljivi i praktini
za poljoprivrednike kako bi mogli da ih primene. Tamo
gde zahtevi nisu dovoljno jednostavni da bi bili jasni
57
Poglavlj e 5
Primeri zahteva za upravljanje za razliita agro-ekoloka plaanja
Integralna vinogradarska proizvodnja (Slovenija) Plaanja pokrivaju: smanjenje upotrebe proizvoda za zatitu
bilja, i upotrebu samo onih koji su navedeni u smernicama za integralnu proizvodnju vina ili organsku proizvodnju; upo-
treba mehanikih/fzikih tehnika za suzbijanje korova u vinogradima (samo ako ovo ne uspe mogu se koristiti herbicidi,
a i tada na najvie 25% vinograda, i samo do 15. jula); dobijanje sertifkata za integralnu vinogradarsku proizvodnju;
upotreba zelenog pokrivaa, zemljanog pokrivaa i kultivacija; sadnja ne vie od 20 sadnica po dunom metru reda.
Organska poljoprivreda (Slovenija)ratarske kulture; povre gajeno na otvorenom; povre gajeno u zatienim
zatvorenim prostorima; plantae maslina sa gustinom stabala od najmanje 150 stabala/ha, vonjaci sa najmanje 100
stabala/ha za orah i kesten, i najmanje 200 stabala/ha za druge vone vrste; livade sa vonjacima visokih stabala i gusti-
nom stabala od 50-200 stabala po ha; vinogradi, hmeljici, rasadnici; panjaci (trave, meavina trave i deteline u poljima,
ekstenzivni panjaci). Plaanja pokrivaju: ogranienja u primeni ubriva, ukljuujui organska ubriva i stajnjak; upo-
treba organski proizvedenog semena i vegetativnog rasadnog materijala; izrada godinjeg plana proizvodnje i plana
organskog stoarstva; nekorienje regulatora rasta i genetski modifkovanih organizama; gustina stoke 0,5-1,9 UG/ha;
bez vezanog sistema uzgoja; bez vika stajnjaka; i organsko pelarstvo (samo u odreenim podrujima).
Alpski letnji panjaci (Slovenija) na tradicionalnim alpskim panjacima koji se koriste, na primer, za proizvodnju sira:
plaanja pokrivaju tradicionalne metode ispae pri opterenju panjaka tokom sezone ispae od 0,5-1,9 UG/ha; ivotinje
ostaju na panjacima minimum 80 dana, bez dnevnog vraanja na gazdinstvo; prisustvo obana je obavezno i on mora
biti pod ugovorom; uklanjanje bunja i korova na kraju sezone.
Obnova i odravanje travnatih povrina visoke prirodne vrednosti sa nedovoljnom ispaom (Bugarska)Pla-
anja pokrivaju: ienje nepoeljne vegetacije; nekorienje mineralnih ubriva i neprimenjivanje pesticida, kao i da
se ne vri nova drenaa i oranje; dozvoljavanje slobodne ispae na livadama nakon poslednje kosidbe (izuzev za livade
u umama); odravanje minimalnog i maksimalnog optereenja panjaka stoke kako bi se obezbedili dobri ekoloki
uslovi na livadama i panjacima i kako bi se odrao stalni travnati pokriva (0.3-1.5 UG/ha izvan zatienih podruja;
kao to je opisano u planu upravljanja zatienim podrujima, ili ukoliko ne postoji plan, onda izmeu 0,3-1,5 UG/ha);
kosidba posle 15. juna za niziju i brdovita podruja, i izmeu 30. juna i 15. jula za planinska podruja (tani datumi zavise
Slika 5.3 Struktura agro-ekolokog programa u Bugarskoj
Izvor: Republika Bugarska, 2007
Programi mera za poljoprivred-
na zemljita visoke prirodne
vrednosti (HNV)
Pet paketa (pod-mere):
HNV 1: Obnova i odravanje travnjaka
visoke prirodne vrednosti sa nedo-
voljnom ispaom
HNV 2: Obnova i odravanje travnjaka
visoke prirodne vrednosti sa pre-
komernom ispaom
HNV 3: Odravanje stanita vodenih
ptica
HNV 4: Odravanje stanita zatienih
vrsta
HNV 5: Obnova obalskih stanita
Programi mera organske proizvod-
nje (OP)
OP 1: Podrka organskoj proizvodnji
OP 1C: Podrka organskom pelarstvu
Agro-ekoloka obuka
(Osa 1 Struno osposobljavanje i
informativne aktivnosti)
Poljoprvrednik
podnosilac
prijave
Program mera za karakteris-
tike predela (KP)
Tri paketa (pod-mere):
KP 1: Nizijski mozaiki predeli
KP 2: Izgradnja, obnova i odravanje
poljskih mea
KP 3: Odravanje tradicionalnih
vonjaka
Program mera za uzgoj tradi-
cionalnih rasa (TR)
Tri paketa (pod-mere):
TR 1: Ouvanje tradicionalnih lokalnih
rasa
TR 2: Planinsko paarenje
Program mera za zatitu
zemljita i voda (ZV)
Dva paketa (pod-mere):
ZV 1: Plodosmena za zatitu zemljita i
voda
ZV 2: Kontrola erozije zemljita u
slivovima
Osa 2:
Agro-ekoloka plaanja
58
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
sami po sebi, poljoprivrednicima se mora obezbediti
dodatna savetodavna podrka.
Programi mera i zahtevi za upravljanje treba da se
konstantno unapreuju i prilagoavaju sa sticanjem
iskustva, razvijanjem znanja i menjanjem situacije.
Agro-ekoloki programi mera moraju biti usmereni na
prave prioritete ivotne sredine, podruja, stanita, vrste
i tipove gazdinstava.
Uticaj programa mera mora se efektivno pratiti, a rezultati
ugraivati u naredne stadijume izrade programa mera.
Poljoprivrednike i lokalne strunjake za zatitu ivotne sre-
dine treba stalno konsultovati i ukljuivati u sve faze izrade
programa mera i njegovo sprovoenje. Na ovaj nain se
moe ne samo znaajno unaprediti prihvatljivost programa
mera za poljoprivrednike, ve i u velikoj meri unaprediti
stepen korienja i efektivnost za ivotnu sredinu.
Programi mera se moraju na efektivan nain promovisati
meu poljoprivrednicima, koristei izvore informacija
kojima oni veruju, uz podrku odgovarajue savetodav-
ne slube, kako na poetku, tako i tokom trajanja agro-
ekolokih ugovora.
Vanost ukljuivanja zainteresovanih strana
Iskustvo iz novih zemalja lanica ukazuje na to da uspene agro-
ekoloke programe ne izrauju i ne sprovode mali timovi slubeni-
ka koji rade u izolaciji. Izrada i primena uspenih programa zahteva
ukljuivanje itavog niza pojedinaca i organizacija sa razliitim uvi-
dima, iskustvom i oekivanjima. Sve ove zainteresovane strane su
vane za uspeh tog programa mera.
Neki od njih e biti pojedinci ili organizacije sa posebnim in-
teresima ili strunim znanjem, koji moda rade izvan dravnih
institucija, npr. u nevladinim organizacijama, na univerzitetima
ili kao nezavisni strunjaci. Drugi e biti organizacije poljopri-
vrednika, institucije nadlene za zatiena prirodna dobra,
istraivake grupe, regionalne ili optinske uprave, i svi imaju
mogunost da utiu na miljenje i aktivnosti poljoprivrednika.
Njihovo angaovanje u ovom procesu je vano i moe biti u
razliitim oblicima pridruivanje agro-ekolokoj radnoj grupi
kod izrade programa mera, informisanje i savetovanje poljopri-
vrednika kada se program mera pokrene, ili uee u prikuplja-
nju podataka za konstantno praenje i ocenjivanje efektivnosti
programa mera.
Ono to je od kljunog znaaja je da zainteresovane strane tre-
ba da budu prihvaene i ukljuene od samog poetka izrade
programa mera, bez obzira na prirodu njihovog ukljuivanja,
ili njihove poetne stavove. Najvanije je uiniti da oni imaju
oseaj da daju svoj doprinos, i da imaju vlasnitvo nad proce-
som, kao i da se razvije poverenje i meusobno razumevanje
izmeu svih strana. U protivnom, ukoliko se neke grupe osete
iskljuene, moe doi do ubrzanog gubitka podrke programu,
to e oteati njegovo sprovoenje.
5.6 Agro-ekoloka plaanja kao instrument za podrku
poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti
U okviru Stratekih smernica EU visok prioritet ima upotreba
fondova Ose 2 za podrku sistema poljoprivredne proizvod-
od nadmorske visine, geografske situacije i zahteva vrste; runa kosidba, ili sporom kosilicom od centra prema periferiji
livade, pri maloj brzini, kako bi se dozvolilo pticama koje se gnezde na tlu ili drugim ivotinjama da pobegnu). Bugarska
je takoe izradila pilot program za podrku tradicionalnom planinskom stoarstvu u podrujima gde je jo ostalo malo
poljoprivrednika ili pastira. Plaanja pokrivaju: upotrebu tradicionalnih lokalnih rasa; ponovno uspostavljanje infrastruk-
ture za pastirsko odn. nomadsko stoarstvo; kao i upotreba karakaanskih pastirskih pasa za zatitu stoke na ispai od
vukova ili medveda.
Kontrola erozije zemljita (Bugarska)poljoprivrednik uestvuje u defnisanju problema erozije zemljita i odabiru
mera koje treba primeniti. Plaanje pokriva: uspostavljanje i odravanje travnatih zatitnih pojaseva, brazdi za zadra-
vanje oticanja, kao i pojaseva sa usevima; pretvaranje obradivih povrina u panjake; prakse za unapreivanje panjaka;
formiranje terasa, antierozivnih radova u vinogradima i vonjacima, i uee predstavnika grupa poljoprivrednika u pri-
premi optinskih planova antierozivnih radova.
Zatita ugroenih lokalnih rasa (Bugarska) goveda, ovaca, koza, konja i svinja (ali samo za one ivotinje sa sertifko-
vanim poreklom). Plaanja pokrivaju: primenu odgajivakog programa za relevantnu rasu, i izbegavanje bilo kakvog
ukrtanja enskih ivotinja sa drugim rasama; voenje evidencije o prodaji i kupovini sve stoke na farmi; dobijanje pi-
sane dozvole od Udruenja za uzgoj lokalnih autohtonih rasa i Izvrne agencije za selekciju i reprodukciju pre klanja ili
prodaje bilo kojeg grla za koje se dobija fnansijska podrka iz ove pod-mere; slobodna ispaa svinja samo na odreenim
lokacijama; praenje smernica i tehnikih saveta o zdravlju i dobrobiti ivotinja.
59
Poglavlj e 5
nje visoke prirodne vrednosti i tradicionalnih poljoprivrednih
predela. Agro-ekoloki programi mera predstavljaju jedan od
najvanijih mehanizama za obezbeivanje efektivnog i dugo-
ronog sprovoenja itavog niza koristi za ivotnu sredinu i
bioloku raznovrsnost, koje su povezane sa odreenim proi-
zvodnim sistemom visoke prirodne vrednosti. Oni se svakako
mogu koristiti da se podri dobro upravljanje proizvodnim
sistemom visoke prirodne vrednosti koje ve postoji, ili da se
ponovo uvede gazdovanje nad zaputenim ili naputenim po-
ljoprivrednim zemljitima visoke prirodne vrednosti, nudei
poljoprivrednicima fnansijsku podrku ukoliko ispunjavaju
zahteve u pogledu upravljanja kod specifnih stanita, vrsta i
karakteristika predela (na primer, premetanje stoke na udalje-
ne panjake, obezbeivanje pastira, proizvodnja sena umesto
silae, i livade sa plavnim vodama).
Kod izrade agro-ekolokih programa mera kojima se podr-
avaju sistemi poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne
vrednosti, postoje mnogobrojna pitanja i potencijalni izazo-
vi kojih treba biti svestan:
1. Vano je odgovoriti na specifne potrebe zajednica koje
se bave poljoprivredom visoke prirodne vrednosti i bio-
loke raznovrsnosti koje one podravaju, to podrazume-
va zonske eme koje su ograniene na odreena podruja
ili vrste poljoprivredne proizvodnje, umesto horizontalnih
ema koje su dostupne irom zemlje ili svim tipovima
gazdinstava.
2. Mnoge institucije moda ne znaju ta podrazumevaju
poljoprivredni sistemi visoke prirodne vrednosti i sma-
traju da su oni manje vredni od poljoprivrednih sistema
koji su intenzivniji (i istaknutiji). ini se da je to, do izvesne
mere, kulturoloko pitanje, i razliito se posmatra meu
zemljama lanicama, ali ga zapaaju organi nadleni za
poljoprivredu (koji moda nisu struni da prue odgova-
rajuu podrku za upravljanje stanitima i i ekstenzivnim
poljoprivrednim sistemima visoke prirodne vrednosti, pa
se umesto toga oslanjaju na agencije za zatitu ivotne
sredine i NVO za struni savet u vezi sa upravljanjem
sistemima visoke prirodne vrednosti).
3. Zahtevi u vezi sa upravljanjem stanitima za neke biljke i
ivotinje su veoma precizni, i mada su se do nedavno veo-
ma dobro uklapali u svakodnevno tradicionalno uprav-
ljanje gazdinstvom, to vrlo esto vie nije tako. Danas,
nastavljanje sa ovakvim upravljanjem ili njegovo ponovno
uvoenje moe da povea trokove poljoprivrednicima,
naroito ukoliko je zemljite delimino naputeno, ali ovo
se moe uzeti u obzir prilikom odreivanja agro-ekolokih
plaanja, ak iako gazdinstvo danas donosi malo ili ne
donosi nikakav prihod, a alternativa je naputanje.
4. Lokalni poljoprivrednici, naroito oni stariji, mogu veoma
dobro da prepoznaju kako treba upravljati poljoprivred-
nim zemljitem visoke prirodne vrednosti da bi se odrala
karakteristina i vredna stanita i vrste, ali moda u prvom
trenutku nee razumeti da vlada ceni takvo upravljanje i
da je voljna da za to i plati. Ukljuivanjem ovih poljopri-
vrednika u izradu agro-ekolokih propisa bie obostrano
korisno, kako u pogledu upravljanja biolokom raznovr-
snou, tako i za primenu programa mera.
5. Poljoprivrednici esto ne mogu da odgovore na godinje
agro-ekoloke zahteve za upravljanje dok prethodno ne
uloe vreme i napor u pripremu zemljita za ponovno
uvoenje ispae stoke ili kosidbe. Plaanja se mogu obez-
bediti da bi se izalo na kraj sa ovim prvobitnim optere-
enjem agro-ekolokih trokova. Na primer, u drugim de-
lovima EU, ovakva plaanja su koriena za proiavanje
i uklanjanje grmlja iz travnatih povrina poplavne ravnice
Tise u Maarskoj, obezbeivanje zimskog smetaja za
pokretna stada ovaca koriena za odravanje travna-
tih povrina u Junoj Nemakoj, ili obnovu krenjakih
travnatih povrina upotrebom semena sakupljenog sa
lokalnih livada u Belim Karpatima.
Iako veoma vana, agro-ekoloka mera sama po sebi nee biti
dovoljna da se podre poljoprivredni sistemi visoke prirodne
vrednosti. Ono to je potrebno je koherentni paket mera ZPP
usmeren na ekoloke, ekonomske i socijalne potrebe poljopri-
vrednog sistema kao meusobno zavisna celina, a ne kao niz
izdvojenih oblasti Ovaj paket moe da obuhvati konkretno
usmeravanje mera ruralnog razvoja na ulaganje na gazdinstvu
i u kvalitetne proizvode i podravanje ovih ekstenzivnih proi-
zvodnih sistema i obezbeivanje infrastrukture visoke prirod-
ne vrednosti gazdinstva. Kada su svi ovi elementi zadovoljeni,
agro-ekoloka podrka se moe usmeriti na obezbeivanje
podsticajnih sredstava za poljoprivredne prakse koje su po-
trebne da se obezbedi kontinuirano upravljanje poljoprivred-
nim zemljitima visoke prirodne vrednosti. U meuvremenu,
socijalni i ekonomski problemi u podrujima poljoprivrednih
sistema visoke prirodne vrednosti mogu se reavati korie-
njem drugih mera ruralnog razvoja kako bi se razvile vetine i
kapacitet poljoprivrednika i njegove porodice, i razvile i promo-
visale mogunosti odrivog turizma sa ciljem da se obezbede
budue ruralne zajednice u poljoprivrednim podrujima visoke
prirodne vrednosti.
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
POGLAVLJE 6:
Krei ranj e agro- ekolokog
programa za Srbi j u
Krei ranj e agro- ekolokog programa za Srbi j u
62
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
6.1. Kreiranje politike ruralnog razvoja u Srbiji
Podrka ruralnom razvoju u Srbiji postoji jo od 2004. go-
dine. U poetku su prioriteti ruralnog razvoja bili preteno
socijalne i ekonomske prirode, kao na primer, unapree-
nje ruralne infrastrukture, podsticanje razvoja raznovrsnih
ekonomskih aktivnosti, kao i unapreivanje konkuren-
tnosti poljoprivrednog sektora radi poboljanja ivotnog
standarda u ruralnim sredinama, ali i privlaenje investicija
u ruralnim podrujima. Neke mere podrke su nedavno
uvedene u poljoprivredni sektor i one imaju ekoloku di-
menziju koja obuhvata podrku organskoj proizvodnji i
uzgoj autohtonih ugroenih rasa domaih ivotinja. Me-
utim, podrka ruralnom razvoju u Srbiji ni do danas nije
obuhvatila formalni agro-ekoloki program. U Tabeli 6.1
prikazan je obim mera ruralnog razvoja koje su na raspo-
2004. godina 2005. godina 2006. godina 2007. godina 2008. godina
Mere podrke
investicijama u
ruralnim podrujima
Poboljanja na
gazdinstvima:
- poboljanje
rasnog sastava kroz
nabavku osnovnog
stada na domaem i
meunarodnom tritu
- investicije na
gazdinstvima
Poboljanja u smislu
marketinga i kvaliteta:
- sertifkovanje
organske proizvodnje
- investiranje u
maine za sortiranje i
pakovanje
Ruralni razvoj:
- obuka, udruivanje,
zatita ivotne sredine
Mere podrke
investicijama u
ruralnim podrujima
Poboljanja na
gazdinstvima:
- poboljanje
rasnog sastava kroz
nabavku osnovnog
stada na domaem i
meunarodnom tritu
- investicije na
gazdinstvima
Poboljanja u smislu
marketinga i kvaliteta:
- sertifkovanje
organske proizvodnje
- investiranje u
maine za sortiranje i
pakovanje
Ruralni razvoj:
- vanpoljoprivredne
delatnosti
- infrastruktura
- obuka, udruivanje,
Podrka ruralnom
razvoju
Poboljanja u poljoprivredi
u smislu proizvodnje i
marketinga:
- poboljanje rasnog
sastava kroz nabavku
osnovnog stada na
meunarodnom tritu
- investicije na
poljoprivrednom
gazdinstvu
Jaanje ruralne
infrastrukture, podsticaj
diverzifkaciji ruralne
ekonomije, podrka
organizovanju u
ruralnim podrujima,
Podrka za kupovinu
i uzgoj stoke
Podrka za kupovinu
stoke
Podrka ruralnom
razvoju kroz
poveanje
konkurentnosti
u poljoprivredi
i podsticanje
razvoja raznovrsnih
ekonomskih
aktivnosti:
- kupovina
poljoprivredne opreme
- podrka razvoju
agro-i seoskog
turizma (oprema,
smetaj)
Podrka ruralnom
razvoju kroz
poveanje
konkurentnosti
poljoprivrede
Podrka ruralnom
razvoju kroz
podsticanje
diverzifkacije
ekonomskih
aktivnosti seoski
turizam
Podrka
poljoprivrednom i
ruralnom razvoju
sistem podrke
uspostavljanjem
Mree za ruralni
razvoj
Podrka
poljoprivrednom
i ruralnom razvoju
sistem podrke
uspostavljanjem
regionalnih
i podrunih
kancelarija Mree za
ruralni razvoj
Podrka razvoju
organske
proizvodnje
(podrka proizvoaima
organskih proizvoda)
Podrka razvoju
organske
proizvodnje
(podrka proizvoaima
Podrka razvoju
organske
proizvodnje
(podrka proizvoaima
Podrka ouvanju
genetikih resursa
gajenih biljaka i
domaih ivotinja
Podrka ouvanju
genetikih resursa
gajenih biljaka i
domaih ivotinja
Podrka ouvanju
genetikih resursa
gajenih biljaka i
domaih ivotinja
Podrka ouvanju
genetikih resursa
gajenih biljaka i
domaih ivotinja
Podrka ouvanju
genetikih resursa
gajenih biljaka i
domaih ivotinja
Tabela 6.1 Realizovane mere ruralnog razvoja u Srbiji u periodu 2004-2008
63
Poglavlj e 6
1. Trei nacionalni izvetaj Republike Srbije Konvenciji UN o biolokoj raznolikosti, jul 2010. godina http://www.cbd.int/countries/?country=cs
laganju poljoprivrednom sektoru u Srbiji od 2004. godine.
Kao to je navedeno u Poglavlju 2, postojei nacrt Nacional-
nog plana strategije ruralnog razvoja u Srbiji vai za period
od 2010 2013. godine. Ministarstvo poljoprivrede, umar-
stva i vodoprivrede (MPVP) Republike Srbije odgovorno je
za sprovoenje svih mera koje se odnose na poljoprivredu
i ruralni razvoj preko Sektora za ruralni razvoj. Unutar ovog
Sektora, Odsek za podrku ruralnom razvoju je konkretno za-
duen za sve aktivnosti izrade strategije, programiranja i mo-
nitoringa koje se odnose na ruralni razvoj. Odsek je posebno
usmeren na kreiranje irokog spektra ema i mera koje bi se
mogle uvesti koristei IPARD fondove (kada Srbija dobije sta-
tus kandidata za lanstvo u EU), kao i na jaanje sopstvenih
kapaciteta kako bi mogli da funkcioniu kao Upravni organ
za upravljanje ovim fondom.
Sasvim je jasno da je potrebno istovremeno sprovoditi niz
mera i aktivnosti kako bi se poboljalo trenutno stanje u
ruralnim podrujima u Srbiji. Trenutno se, prema nacrtu
Nacionalnog plana ruralnog razvoja (NPRR), planiraju sle-
dee mere i one su podeljene prema prioritetima koji su
defnisani IPARD-om:
IPARD Prioritetna Osa 1: Poboljanje trine efkasnosti i pri-
mena standarda EU.
Prema NPRR Srbije predlau se mere:
1.1 Investicije u poljoprivredna gazdinstva kako bi se ona
restrukturirala i dostigla nacionalne standarde sa podme-
rama:
1.1.1 poljoprivredna gazdinstva koja proizvode itarice
i industrijsko bilje;
1.1.2 poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvod-
njom mleka;
njom mesa;
njom voa, povra i groa.
1.3 Investicije u preradu i marketing poljoprivrednih pro-
izvoda kako bi se one restruktuirale, unapredile i dostigle
nacionalne-EU standarde sa podmerama:
1.3.1 Industrija prerade mleka;
1.3.2 Industrija prerade mesa;
1.3.3 Industrija prerade voa i povra.
IPARD Prioritetna Osa 2: Pripremne radnje za sprovoenje
agro-ekolokih mera i lokalnih strategija ruralnog razvoja.
Prema NPRR Srbije predlau se mera 2.1 Aktivnosti s ciljem
unapreenja ivotne sredine i seoskih predela sa podme-
rama:
2.1.1 Podrka organskoj poljoprivredi;
2.1.2 Podrka za dranje tradicionalnih (autohtonih)
rasa domaih ivotinja.
IPARD Prioritetna Osa 3: Razvoj ruralne ekonomije.
Prema NPRR Srbije predlau se mere 3.2 Investicije u diver-
zifkaciju i razvoj ruralnih ekonomskih aktivnosti sa pod-
merama:
3.2.1 Diverzifkacija ekonomskih aktivnosti u selu
dodavanjem vrednosti poljoprivrednim proizvodima ili
uvoenjem novih alternativnih proizvodnji;
3.2.2 Diverzifkacija ekonomskih aktivnosti na selu kroz
podrku nepoljoprivrednim aktivnostima na selu.
6.2 Potreba za nacionalnim programom agro-ekolo-
kih mera u Srbiji
U postojeem NPRR-u nainjen je odreen pomak u rea-
vanju pitanja vezanih za zatitu ivotne sredine vezanih za
poljoprivredu. Meutim, nakon niza planiranih i postoje-
ih mera trenutno ne postoje planovi za razvoj agro-eko-
lokih mera, osim to se nastavlja sa pruanjem podrke
organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i ouvanju autohto-
nih rasa domaih ivotinja. Kao to je navedeno u Poglav-
lju 2, postoji jasna potreba za odravanjem tradicionalnih
praksi u poljoprivrednoj proizvodnji, naroito u oblastima
gde postoje znaajne povrine pod polu-prirodnim pa-
njacima, bogate bioloke raznovrsnosti. To se moe postii
uvoenjem podrke sistemima poljoprivrede visoke pri-
rodne vrednosti.
Uvoenje te vrste mera je u skladu i sa obavezama Srbije
u pogledu ouvanja bioloke raznovrsnosti prema raznim
meunarodnim sporazumima, ukljuujui Konvenciju o
biolokoj raznovrsnosti (KBD), koju je potpisalo 150 zema-
lja i koju je Srbija ratifkovala 2002. godine. Srbija se time
obavezuje na dve kljune aktivnosti:
kreiranje nacionalnih strategija i akcionih planova za
ouvanje i odrivu upotrebu bioloke raznovrsnosti; i
ukljuivanje (koliko je to mogue i primereno) ou-
vanja i odrive upotrebe bioloke raznovrsnosti u
relevantne nacionalne strateke smernice.
Srbija jo uvek nije utvrdila upravljake postupke, tehno-
logije i pravila kojima se promovie pozitivan i ublaava
negativan uticaj poljoprivrede na bioloku raznovrsnost,
i poboljava produktivnost i kapaciteti odrivog ivotnog
standarda
1
. Mnogi od ovih kljunih upravljakih postu-
paka mogu se nai u okviru sistema poljoprivrede visoke
prirodne vrednosti, kojoj je potrebna paljivo ciljana po-
drka tokom i nakon perioda restrukturiranja i prilagoa-
vanja poljoprivrednog sektora.
64
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Znaajna poboljanja u predloenom paketu mera u do-
menu Ose 2 mogla bi se sprovesti kroz:
proirenje obima agro-ekolokih ema koje su dostu-
pne poljoprivrednicima kako bi se pokrio iri spektar
ekolokih prioriteta, ukljuujui ouvanje bioloke
raznovrsnosti, odravanje karakteristika predela, kao i
zatitu zemljinih i vodenih resursa;
objedinjavanje agro-ekolokih ema pod jednim
viegodinjim stratekim okvirom sa namenskim
budetom ime bi se omoguilo ispunjavanje agro-
ekolokih obaveza prema poljoprivrednicima za period
od pet godina i pruila im se mogunost da planiraju, a
obezbedilo bi se i dovoljno vremena da ekoloka korist
bude vidljiva;
unapreivanje svesti kod relevantnih vladinih, javnih
i privatnih institucija o vanosti odravanja bogatog
prirodnog i kulturnog naslea Srbije, poevi od
podrke jaanju svesti i boljoj komunikaciji izmeu
raznih odseka pri ministarstvima koji su odgovorni
za bioloku i predeonu raznovrsnost, zemljite,
vodu, ruralni i regionalni razvoj;
jaanje kapaciteta zaposlenih u MPVP u odnosu
na potrebe vezane za administraciju, sprovoenje i
monitoring pri sprovoenju agro-ekolokih ema.
Stoga se preporuuje da Srbija izradi Nacionalni agro-
ekoloki program (NAEP) kao centralni deo budueg
Nacionalnog plana ruralnog razvoja 2010-2013 ime e se
pripremiti za odobrenje punog statusa zemlje kandidata i
dodelu IPARD fondova (to e iz toga proistei) za kreiranje
i upravljanje agro-ekolokim emama.
Prilikom izrade NAEP potrebno je sledee:
1. Da se objedine postojee eme za organsku pro-
izvodnju i ouvanje genetikih resursa sa ostalim
mnogobrojnim emama koje su usmerene na odra-
vanje sistema poljoprivrede visoke prirodne vrednosti,
odravanje karakteristika predela kao i zatitu zemljita
i voda (videti Odeljak 6.4 za vie detalja o predloenim
merema).
2. Da se izradi sa:
Jasnim sveobuhvatnim obrazloenjem, opsenim
setom optih ciljeva kao i odreenim brojem merlji-
vih pojedinanih ciljeva;
Odreivanjem tima za koordinaciju iz Ministarstva
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (MPVP),
kao to je sadanja Grupa za ruralni razvoj;
Zajednikim sistemom plaanja i jednom Agenci-
jom za plaanje; i
Zajednikim sistemom za praenje stanja i procenu.
3. Da ima jasno defnisanu osnovnu odrednicu
vezanu za relevantno zakonodavstvo, naroito za ono
to se zahteva prema zakonima EU. Poljoprivrednici e
dobiti kompenzaciju samo za aktivnosti koje se kreu
izvan ove osnovne odrednice.
4. Da bude povezan sa nekom stalnom agro-ekolo-
kom radnom grupom kako bi se ukljuili predstav-
nici drugih relevantnih ministarstava radi podstica-
nja bolje komunikacije i koordinacije po pitanju svih
agro-ekolokih stavki vezanih za NAEP.
Efektivno sprovoenje jednog NAEP-a
Dodatna pitanja na koja treba obratiti panju kako bi se
osiguralo delotvorno sprovoenje NAEP-a obuhvataju:
1. Formulisanje jasne strategije komunikacije radi promo-
cije agro-ekolokih mera kod poljoprivrednika i osigu-
ranja odgovarajuih resursa za promotivne materijale,
informativne skupove, medijsko oglaavanje, itd. Ovo
je od posebne vanosti kada se agro-ekoloke mere
uvode po prvi put;
2. Obezbeivanje stalne obuke za sve savetodavce i
tehniko osoblje koje je u direktnom kontaktu sa proi-
zvoaima na temu agro-ekolokih mera, ukljuujui i
dobijanje povratnih informacija vezanih za problema-
tiku samog sprovoenja;
3. Uspostavljanje kulture uenje kroz rad i otvorene
razmene informacija i iskustava izmeu donosioca
politikih odluka i administracije;
4. Obezbeivanje odgovarajuih sredstava za savetodav-
ne i strune slube u cilju pruanja podrke poljopri-
vrednicima tokom itavog perioda njihovog uea u
agro-ekolokim emama, ukljuujui poetni odabir
mera i popunjavanje prijavnih formulara;
5. Ukljuenje obuke kao obaveznog uslova za poljopri-
vrednike bilo pre, ili nakon pristupanja nekoj agro-
ekolokoj emi. Obuka moe znaajno da pobolja
usklaivanje sa zahtevima vezanim za upravljanje, kao
i da podigne optu svest o ivotnoj sredini;
6. Podsticanje usklaivanja sa drugim merama ruralnog
razvoja. Agro-ekoloka plaanja treba posmatrati kao
deo integralnog seta mera koje su zajedniki usmere-
ne ka promovisanju odrivosti ruralnih podruja radi
koristi kako za prirodno okruenje, tako i za ruralne
zajednice. Na primer, podsticati razvoj trita za
proizvode dobijene primenom korisnog agro-ekolo-
kog upravljanja (npr. sistema organske proizvodnje i
poljoprivrede visoke prirodne vrednosti) stratekom
podrkom i investicijama. Ostale mere ruralnog razvoja
koje mogu biti usmerene na podrku sistemima
65
Poglavlj e 6
poljoprivrede visoke prirodne vrednosti i organske
proizvodnje podrazumevaju:
Investicije za modernizaciju farmi, ukljuujui pro-
stor za skladitenje stajnjaka i opremu za njegovo
rasturanje;
Uee u programima vezanim za kvalitet hrane
i promocija proizvoda kroz programe za kvalitet
hrane;
Formiranje grupa proizvoaa sa ciljem prilagoa-
vanja zahtevima trita;
Investiranje u objekte za preradu hrane manjeg
obima;
Neproizvodne investicije u domenu upravljanja
ivotnom sredinom, kao to je uklanjanje ipraja
sa nekorienog zemljita, ureivanje objekata za
stoku koja je na ispai i pastire, formiranje posebnih
karakteristika poljoprivrednog zemljita koje bi
doprinele predeonoj lepoti;
irenje aktivnosti ka nepoljoprivrednim aktivno-
stima (na primer, eko- turizam) i uspostavljanje
preduzetnitva.
Odeljak 6.3 prikazuje mogunosti koje IPARD fondovi pru-
aju, dok Odeljak 6.4 prikazuje predloen set mera koje bi
mogle biti ukljuene u NAEP kako bi se ispunili agro-eko-
loki zahtevi sa kojima se Srbija suoava.
6.3 Mogunosti u okviru IPARD-a za uvoenje NAEP-a
u Srbiji
Postoji pet glavnih komponenti IPA regulative, ukljuujui
i Ruralni razvoj. Glavni cilj komponente Ruralnog razvoja
(u javnosti poznate pod imenom IPARD program) je da se
prui doprinos odrivom prilagoavanju poljoprivrednog
sektora i ruralnih podruja za pripremu sprovoenja Za-
jednike poljoprivredne politike (CAP) i povezanih politi-
ka. Srbija e se kvalifkovati za IPARD fondove nakon to
joj se odobri status kandidata.
Prioritetna Osa 2 IPARD Programa podrazumeva obezbe-
ivanje takozvanih pripremnih aktivnosti za implemen-
taciju agro-ekolokih pilot mera i lokalnih strategija rural-
nog razvoja. Agro-ekoloke pilot mere se mogu sprovesti
u odabranim pilot podrujima sa optim ciljem razvoja
praktinih iskustava u pogledu implementacije poljopri-
vrednih proizvodnih metoda namenjenih zatiti ivotne
sredine i ouvanju seoskog krajolika.
Kao to je u Odeljku 6.2 predloeno, Srbija ima mogunosti
da preduzme pripremne aktivnosti za razvoj NAEP-a kako
bi se u potpunosti iskoristile mogunosti IPARD fondova
nakon to oni postanu dostupni. Predpristupni IPARD fon-
dovi za ruralni razvoj se mogu iskoristiti za:
Razvoj praktinog iskustva na administrativnom nivou,
kao i nivou poljoprivrednog gazdinstva, po pitanju EU
pristupa agro-ekolokim merama;
Nove agro-ekoloke pilot mere, naroito za podrku
poljoprivredi visoke prirodne vrednosti. IPARD se
moe iskoristiti za dalji razvoj i promociju shvatanja
poljoprivrede visoke prirodne vrednosti kao instru-
menta za usmeravanje ka ouvanju bioloke raznovr-
snosti na poljoprivrednom zemljitu.
Pre nego se krene sa agro-ekolokim pilot merama, treba
utvrditi odreene informacije. To podrazumeva:
Obrazloenje za pilot projekat;
Geografska defnicija i opis pilot podruja;
Opis predloenih ciljeva (optih i specifnih) pilot
mera i njihovo obrazloenje u skladu sa karakteristika-
ma pilot podruja;
Opis tipa pilot aktivnosti koje e se sprovoditi i uslovi
sklapanja upravljakih sporazuma;
Vrste korisnika i kriterijumi koje treba da ispunjavaju za
primanje pomoi;
Novani iznos podrke;
Intenzitet pomoi;
Procedure pri izboru;
Planovi i procedure za kontrolu plaanja;
Indikatori za praenje stanja i procenu pilot mera.
Da bi se stvorile to bolje mogunosti za sticanje prakti-
nog iskustva i uenje kroz rad, predlae se:
1. Poetak pilot aktivnosti to je ranije mogue i njihovo
povezivanje sa tekuim procesima donoenja odluka.
2. Sprovoenje jednostavnih, dobro defnisanih pilot
mera koje su primenljive u jednom nacionalnom/regio-
nalnom kontekstu. Na primer, pilot mere treba da:
odgovore na specifne probleme vezane za ivotnu
sredinu;
se lako kontroliu;
budu odreenog obima kako bi se olakali admini-
strativni poslovi;
budu jednostavne kako bi ih poljoprivrednici razu-
meli;
imaju ratu otplate koja je atraktivna za poljoprivred-
nike, a nije preterano visoka.
3. Usvajanje administrativnih procedura koje:
bi osigurale brzu implementaciju pilot aktivnosti;
su pogodne za nastavak postojeih ili njihovo pri-
lagoavanje u cilju usvajanja novih agro-ekolokih
ema i
66
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
razvijaju relevantno iskustvo i dugorone kapacite-
te meu onima koji ih primenjuju.
4. Testiranje pilot aktivnosti i administrativnih procedura
u velikom broju razliitih ekolokih uslova, kao i uslova
poljoprivredne proizvodnje. To znai da izabrana pilot
podruja treba da se razlikuju u pogledu osnovnih
prirodnih faktora koji oblikuju predeo/pejza i utiu na
ekoloke uslove u tom podruju (na primer, ravniarski
ili planinski); vrste poljoprivrednih aktivnosti i sistema
poljoprivredne proizvodnje; tipova poljoprivrednika
(na primer razliiti socio-ekonomski uslovi); i preovla-
ujuih ekolokih problema i prioriteta. Odabrana
podruja treba dobro obrazloiti i pojasniti svima koji
imaju poseban interes da razvijaju i sprovode pilot
projekte.
6.4 Preporuke za paket agro-ekolokih mera koje
treba ukljuiti u NAEP
Izrada i delotvorno sprovoenje Nacionalnog agro-eko-
lokog programa (NAEP) u Srbiji je jedan od naina koji je
najperspektivniji u pogledu postizanja ouvanja prirodnih
resursa pogoenih poljoprivredom, uz odravanje i ob-
navljanje vrednih polu-prirodnih stanita koja su tradicio-
nalne poljoprivredne prakse oblikovale vekovima.
Predlae se da NAEP obuhvati irok spektar mera koje
promoviu odravanje i uvoenje ekolokih poljoprivred-
nih proizvodnih metoda, ukljuujui i one koje mogu da
pomognu u odravanju poljoprivrednih sistema visoke
prirodne vrednosti. NAEP bi obezbedio plaanja poljopri-
vrednicima koji dobrovoljno upravljaju svojom zemljom/
ili stokom na nain koji koristi zatiti ivotne sredine i sa-
mim tim drutvu obezbeuje mnogobrojne koristi.
Uvoenje ema koje podravaju poljoprivredu visoke pri-
rodne vrednosti je od velike vanosti za Srbiju. Kao to je
primeeno u poglavlju 2, duga istorija tradicionalne po-
ljoprivredne proizvodnje proizvela je mnoga vana polu-
prirodna stanita i postoje ogromna prostranstva gde po-
ljoprivreda niskog intenziteta jo uvek obezbeuje vana
stanita za biljni i ivotinjski svet. Izrada ovih ema obez-
beuje alternativni i komplementarni pristup postojeim
politikama i praksama ouvanja prirode u Srbiji. Umesto
da se teite stavi samo na ouvanje retkih i ugroenih vr-
sta i stanita na zatienim lokacijama, sagledava se i ne-
prekidna potreba poljoprivrednika za nainima upravlja-
nja znaajno veim podrujima zemlje (ukljuujui i veliki
udeo polu-prirodnih stanita) korienjem tradicionalnih
poljoprivrednih metoda.
Na osnovu podataka koji su nam predstavljeni u Poglavlju
4, kao i informacija izvedenih sa lokacija studija sluajeva,
predlae se da sledee eme i mere budu sastavni deo NA-
EP-a za Srbiju. Mnoge od ovih ema, kao to je ema poljo-
privrede visoke prirodne vrednosti, treba da predstavljaju
nove inicijative.
NAEP bi se sastojao od pet ema sa po jednom ili vie
podmera. Svaka od ovih podmera bi sadrala niz zahteva
u pogledu upravljanja sa kojima bi se poljoprivrednici koji
uestvuju u programu, dobrovoljno sloili kako bi stekli
pravo na godinja podsticajna plaanja za period od 5 go-
dina njihove agro-ekoloke obaveze (upravni sporazum).
Svaka ema i podmere imaju jasne operativne ciljeve, za-
hteve za upravljanjem i specifne stope isplate. Poljopri-
vrednicima bi se ponudio meni agro-ekolokih mera koje
su dostupne u njihovom regionu, kako bi oni mogli da iza-
beru kombinaciju mera u zavisnosti od onoga to je najpri-
ema
Organska
proizvodnja
Tradicionalne rase
Poljoprivredna
zemljita visoke
prirodne vrednosti
Karakteristike
predela
Zatita zemlje i
vode
P
o
d
-
m
e
r
e
Paket podrke
organskoj
poljoprivredi
Ouvanje
autohtonih rasa
Obnova i upravljanje
travnjacima visoke
prirodne vrednosti koji
nisu dovoljno korieni
za ispau
Ouvanje
tradicionalnih
vonjaka
Plodored u cilju
ouvanja zemljita
i voda
Obnova
tradicionalnih
pastirskih sistema
(planinsko
stoarstvo)
Obnova i upravljanje
travnjacima visoke
prirodne vrednosti sa
preteranom ispaom
Kontrola sliva erozije
zemljita
Ouvanje stanita
zatienih vrsta u
predelima sa oranicama
Podruja vanih stanita
ptica
67
Poglavlj e 6
kladnije za njihovo zemljite. Rezultat toga bio bi upravni
sporazum koji e potpisati podnosilac prijave i Agencije
za plaanje. Svaki od upravnih sporazuma, koji se potpi-
e sa Agencijom za plaanje, bie jedinstven za svakog od
poljoprivrednika koji uestvuje.
Od svih poljoprivrednika koji uestvuju u NAEP-u i prima-
ju agro-ekoloka podsticajna plaanja oekuje se da se
pridravaju odreenih minimalnih zahteva i obaveza na
itavoj teritoriji zemlje kojom upravljaju. Poljoprivrednici
e dobiti agro-ekoloka podsticajna plaanja samo za one
aktivnosti koje prevazilaze okvire ovih obaveznih zahteva.
Od svih poljoprivrednika koji budu eleli da uestvuju u
NAEP-u (sa odreenim izuzecima) traie se da prou
osnovni program obuke koji e unaprediti njihovo razu-
mevanje mogunosti koje NAEP predstavlja i detaljno im
pojasniti procedure za prijavu.
Da bi stekli pravo na agro-ekoloke eme, korisnici treba da:
imaju registrovano gazdinstvo u skladu sa Zakonom o
poljoprivredi i ruralnom razvoju;
potpiu obavezu da e primenjivati odabrane agro-
ekoloke aktivnosti ili kombinaciju aktivnosti tokom 5
godina na istoj teritoriji;
imaju minimalno 0,5 hektara poljoprivrednog zemlji-
ta. Manji posedi su prihvatljivi pod sledeim okolno-
stima:
za odravanje tradicionalnih vonjaka i organske
poljoprivrede organska proizvodnja peurki,
organska proizvodnja u staklenicima ili proizvodnja
semenskog i rasadniarskog materijala 0,1 hektar;
za organsko pelarstvo, i tradicionalno stoarstvo
(ouvanje tradicionalnih lokalnih vrsta i planinsko
stoarstvo) ne postoji minimalna veliina zemlje. Za
organsko pelarstvo se trai da podnosilac zahteva
ima minimalno 15 pelinjih drutava.
Tamo gde se primenjuju detaljniji kriterijumi podobnosti
za odreene mere, informacija je ukljuena u opis pojedi-
nanih mera.
Stopa plaanja
Stope plaanja bie ograniene maksimalnim iznosom
koji je zapisan u Aneksu Uredbe Vea EZ 1698/2005:
1. Godinji usevi : 600 EUR/ha;
2. Specijalizovani viegodinji usevi: 900 EUR/ha;
3. Druga upotreba zemljita: 450 EUR/ha;
4. Lokalne rase u opasnosti od nestajanja: 200 EUR/UG.
Agencija za plaanje bie odgovorna za proveravanje po-
tovanja maksimalnog iznosa u onim sluajevima gde se
sprovodi kombinacija agro-ekolokih posveenosti i mera
na istom zemljitu.
Pregled predloenih mera
U daljem tekstu se nalazi detaljan pregled predloenih
mera, sa opisanim obrazloenjem i ciljevima, geografskom
oblasti, zahtevima u pogledu upravljanja i oekivanim re-
zultatima.
68
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
ema 2: ema ouvanja tradicionalnih rasa (TR)
Ciljevi zatite
ivotne sredine
Poveati podruje poljoprivrednog zemljita i broj farmi kojima se upravlja po standardima Zakona o organskoj
proizvodnji.
Obrazloenje za
meru
Organskom proizvodnjom unapreuje se prirodni balans biljnih hranljivih materija korienjem plodoreda i
integrisanjem ratarske i stoarske proizvodnje. Zbog ograniene upotrebe ubriva i pesticida, organska proizvodnja
igra pozitivnu ulogu u ouvanju bioloke raznovrsnosti, unapreuje kvalitet zemljita i voda i doprinosi odrivom
upravljanju zemljitem, usevima i stokom. Organska proizvodnja podstie upotrebu tradicionalnih biljnih vrsta
i sorti, kao i rasa stoke, onih koje imaju tendenciju da budu otpornije na tetoine i bolesti zahvaljujui njihovoj
prilagodljivosti lokalnim uslovima. Ova vrsta proizvodnje pomae ouvanju ruralnih predela putem ouvanja
bioloke raznovrsnosti i zatite prirodnih stanita, to takoe pomae privlaenju i zadravanju ljudi u ruralnim
sredinama. Osim toga, organska poljoprivreda unapreuje opraivanje divljih i gajenih biljaka, doprinosei
ouvanju bioloke raznovrsnosti.
Geografski okvir itava teritorija Srbije.
Zahtevi za
upravljanjem
Slediti preporuke Zakona o organskoj proizvodnji i druga pravna dokumenta u vezi sa organskom
proizvodnjom.
Potpisati ugovor sa Kontrolnim telom koje je odobreno od strane Ministarstva poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede za konverziju i/ili tekue organsko upravljanje.
Dobiti sertifkat za uspean prelazak na organsku proizvodnju tokom 5-godinjeg perioda uea u sprovoenju
ove mere.
Oekivani uticaj
mera:
2% od ukupnih srpskih prehrambenih proizvoda prodatih na domaem tritu su organski, do 5-te godine
sprovoenja eme.
5% od ukupnog korienog poljoprivrednog podruja je pod organskim upravljanjem do 5-te godine sprovoenja
eme.
ema 1: ema organske proizvodnje (OP)
TR 1 Ouvanje autohtonih rasa
Ciljevi zatite
ivotne sredine
Spreiti dalju eroziju genetikih resursa poveanjem broja uzgajanih ivotinja odreenih ugroenih
autohtonih rasa koje su u opasnosti od daljeg smanjenja broja, ili su u opasnosti od istrebljenja.
Obrazloenje za
meru
Autohtone rase su dobro prilagoene loim uslovima planinske poljoprivrede, vlanim i drugim marginalnim
poljoprivrednim zemljitima i prirodnim zatienim podrujima gde je neophodna ekstenzivna stoarska
proizvodnja koja je bazirana na polu-prirodnoj vegetaciji. Ove rase su od znaaja za ouvanje ovih podruja
i igraju vanu ulogu u odravanju tradicionalnih sistema ispae. Ove rase su takoe vaan deo srpskog
prirodnog i kulturnog naslea.
Geografski okvir Planinski, peani, slani ili movarni panjaci na itavoj teritoriji Srbije.
Zahtevi za
upravljanjem
Plaanja e biti vrena za odravanje ugroenih autohtonih rasa domaih ivotinja. Sledee rase imaju pravo
na podrku:
Konji domai brdski konj i nonius;
Magarac balkanski magarac;
Goveda bua i podolsko govee;
Bivo domai bivo;
Ovce pirotska ovca, karakaanska ovca, lipska ovca, bardoka ovca, vlaka vitoroga ovca, krivovirska
ovca, baljua ovca, vlaika pramenka i okanska cigaja i ostali lokalni sojevi pramenke;
Koze balkanska koza;
Svinje resavka, moravka, mangulica;
ivina svrljika koko, somborska kaporka i goloijanka.
Podrka e biti odobrena samo za ivotinje koje su zvanino registrovane u odgovarajuim matinim
knjigama i odgajivae koji su registrovani u Registru autohtonih rasa u nadlenosti Ministarstva poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
Sprovodie se sledei zahtevi za upravljanjem:
izbei bilo kakvo ukrtanje enki ivotinja koje su podrane plaanjem iz ovog paketa samo
sertifkovane iste rase e biti podrane;
sprovoditi odgajivaki program za odgovarajuu rasu;
voditi evidenciju prodaje i kupovine sve stoke sa farme;
obavestiti i pribaviti pismenu dozvolu od nadlene matine slube pre klanja ili prodaje bilo koje vrste
stoke koja je podrana u okviru ove mere;
ograniavanje slobodne ispae svinja izvan mesta koja su posebno namenjena toj svrsi;
neposredno pratiti sve smernice i tehnike savete regionalnih kancelarija i odgovornih vlasti, koji se tiu
zdravlja i dobrobiti ivotinja koje su podrane plaanjima iz ovog paketa.
69
Poglavlj e 6
Oekivani uticaj
mera:
Proseno poveanje u broju ugroenih rasa od najmanje 30% nakon 5-te godine primenjivanja mere.
TR 2: Obnavljanje tradicionalnog pastirskog sistema (planinsko stoarstvo)
Ciljevi zatite
ivotne sredine
Podrati tradicionalne modele sezonske ispae na prirodnim i polu-prirodnim panjacima visoke prirodne
vrednosti u specifnim planinskim regionima koristei tradicionalne rase i metode;
Promovisati upotrebu tradicionalnih rasa koje mogu da pasu u surovim planinskim uslovima;
Promovisati upotrebu pastirskih pasa (sa naglaskom na srpske pastirske pse, arplanince i karakaanske
pse) kao efkasnog metoda u skladu sa zatitom ivotne sredine, za zatitu domaih ivotinja od napada
velikih predatora (vukova, medveda, akala i riseva);
Poboljati bioloku raznovrsnost na panjacima u specifnim planinskim regionima.
Obrazloenje za
meru
Planinsko stoarstvo u Srbiji je praksa koja je skoro u potpunosti naputena. Ispaa je bitan nain za ouvanje
i odravanje stanita i vrsta na travnatim povrinama u visokim planinskim podrujima. Planinsko stoarstvo
je nekada bilo uobiajeno u Srbiji, naroito pre II Svetskog rata. Ova praksa je oblikovala predeo i bioloku
raznovrsnost na velikim povrinama u planinskim podrujima Srbije, dajui im njihovu karakteristinu
osobinu. Sline pilot mere prvo su primenjene u Parku prirode Stara planina.
Geografski okvir
Plaanja e biti dostupna jedino u odreenim zatienim prirodnim podrujima koja su pogodna za
sprovoenje planinskog stoarstva sa ispaom, gde postoje:
znaajna podruja visoko-planinskih panjaka koja su u opasnosti od naputanja;
populacije predatora koje ugroavaju domae ivotinje na ispai;
mogunosti za uspostavljanje neophodnih sporazuma o ispai izmeu lokalnih poljoprivrednika/pastira i
vlasnika/korisnika/upravljaa panjaka u visokim planinskim podrujima (zatiena prirodna dobra
upravljai).
Korisnici
Poljoprivrednici, privatna ili fzika lica koja poseduju stoku za ispau (ovce, koze, goveda i konje) i imaju
godinji sporazum o ispai sa vlasnikom/upravljaem panjaka u visokim planinskim podrujima (n.pr.
Upravom Parka prirode). Preporuuju se Ugovori o ispai na 5 godina, ali se mogu prihvatiti i na krai period
na rizik korisnika.
Postoji nekoliko razliitih oblika vlasnitva i pastirske slube koji ispunjavaju uslove za primanje podrke:
postoji jedan vlasnik stada, a pastiri su vlasnici i/ili unajmljeni pastiri zaposleni od strane vlasnika;
postoji grupa vlasnika koji sarauju kako bi odveli svoju stoku na panjake u visoka planinska podruja na
letnju ispau i dele odgovornost pastira (model baija);
postoji grupa vlasnika koji sarauju i zapoljavaju pastira ili pastira(e) (model baija);
U svakom sluaju, direktni korisnik ove podmere je osoba sa kojom zvanini upravlja zatienog prirodnog
podruja zakljui ugovor (ili izda saglasnost) za ispau na zatienim podrujima .
Zahtevi za
upravljanjem
Korisnik ove mere treba da ima najmanje 50 ovaca, ili 70 koza, ili 10 goveda ili 10 konja ili kombinaciju ovih
ivotinja, ali ne manje od 10 UG (ukoliko je re o kombinovanom stadu goveda, konja i/ili ovaca);
Optereenje panjaka ne sme biti vee od 1 UG po hektaru;
Poljoprivrednik /pastir mora da vodi evidenciju o svim gubicima ivotinja;
Poljoprivrednik/pastir mora da vodi stoku na ispau na odreene planinske panjake najmanje 3 meseca
godinje (izmeu maja i oktobra). Krai periodi e biti dozvoljeni prema sezonskim ili epizootiolokim
uslovima (npr. u kasno prolee ili ranu jesen);
Pastir (poljoprivrednik) mora imati najmanje dva ovarska psa rase arplaninski ovar, karakaanski ovar ili
srpski pastirski pas(priplodni par) radi zatite stoke od napada predatora. Broj pasa mora biti u proporciji sa
brojem ovaca ili goveda kojima je zatita potrebna. Jedan par pastirskih pasa treba da uva do 100 ovaca ili
30 goveda, a dodatni pas se trai za dodatnih 100 ovaca ili dodatnih 30 goveda;
Pastir (poljoprivrednik) mora imati najmanje dva radna ovarska psa (npr. pulin pasa);
Pastirski psi treba da budu u potpunosti socijalizovani sa stadom goveda/ovaca i da ih konstantno prate;
Jedino su istokrvni ovarski psi tradicionalnih rasa iz regiona podobni za dobijanje plaanja i potrebno je
da ovlaeno udruenje potvrdi njihov pedigre;
Pastir treba da izbegava ukrtanje ovarskih pasa koji primaju podrku kroz ovu meru sa drugim psima i
vodi evidenciju o prodaji i kupovini pasa.
Minimalno
podruje
Dozvolu za ispau na planinskim panjacima sa adekvatnim instrukcijama za upravljanje izdaju Upravni organi
Agencije za plaanje, u skladu sa posebnim Upravnim planom Agencije za plaanje (maksimalna optereenost
panjaka stokom, itd).
Oekivani uticaj
na ivotnu
sredinu
Poveana ispaa na panjacima u visokim planinskim podrujima koji vode do odravanja a) visoke prirodne
vrednosti travnjaka u planinskim podrujima i b) tradicionalnog otvorenog planinskog predela.
Povean broj ovarskih pasa tradicionalnih rasa.
70
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
HNV 1 i 2: Obnova i odravanje travnjaka visoke prirodne vrednosti
Ciljevi zatite
ivotne sredine
Spreiti dalji gubitak panjaka visoke prirodne vrednosti, kao i prateih vrsta, kroz naputanje, pretvaranje
u oranice i druge useve ili preteranu ispau;
Ouvati i negovati panjake visoke prirodne vrednosti i pratee vrste kroz odravanje ili ponovno uvoenje
tradicionalnih naina upravljanja na polu-prirodnim panjacima;
Sauvati bioloku raznovrsnost i obezbediti zatitu, odravanje ili obnovu stanita i populacije ptica kako bi
bila u zadovoljavajuem stanju;
Promovisati tradicionalne metode kosidbe, bez upotrebe teke mainerije.
Obrazloenje za
meru
Tradicionalni ekstenzivni naini ispae stvorili su mnoga vana polu-prirodna stanita, iako su mnoga od njih pod
pretnjom da budu naputena, ili da se uvedu intenzivniji oblici poljoprivredne prakse. Nastavak ovih nisko-intenzivnih
tradicionalnih poljoprivrednih metoda od sutinskog je znaaja za odranje bioloke raznovrsnosti na velikim
podrujima u seoskim sredinama, kako u viim, tako i u niim podrujima, to e takoe sauvati odlike predela.
Geografski okvir Bie defnisan nakon identifkacije i mapiranja poljoprivrede visoke prirodne vrednosti.
Zahtevi za
upravljanjem
HNV1 Obnova i odravanje travnjaka visoke prirodne vrednosti (HNV) sa nedovoljnom ispaom
Uklanjanje suvine invazivne vegetacije;
Upotreba mineralnih ubriva i primena pesticida je zabranjena, osim onih koji su regulisani Uredbom (EEZ)
2092/91 za korienje u organskim sistemima;
Bez nove drenae i oranja;
Slobodna ispaa na livadama nakon poslednje kosidbe (osim za livade u umama, zato to su one stanita
za biljne vrste od evropskog znaaja za konzervaciju, gde ispaa moe biti nepoeljna, a osim toga, umske
livade za ispau koristi divlja i prisustvo ljudi ih moe ometati);
Odravanje minimalne i maksimalne gustine stoke (optereenje panjaka) u zavisnosti od prirodnih
klimatskih i zemljinih uslova, sa ciljem da se obezbedi da livade i panjaci budu u dobrom ekolokom
stanju i da se odri travnati pokriva. Minimalni i maksimalni nivoi bi trebalo da budu ovakvi:
0,3-1,0 UG/ha izvan zatienih podruja.
Za zatienu teritoriju, minimalna i maksimalna gustina ivotinja mora biti defnisana u skladu sa
planom upravljanja datog podruja (ukoliko takav plan ne postoji, onda gustina treba da bude izmeu
0,3-1,0 UG/ha).
Poljoprivrednici treba da odravaju odgovarajuu gustinu stoke na celom podruju za ispau koje je
pod njihovom kontrolom. Potovanje gustine stoke e uzeti u obzir svu stoku koja pase, a koja se dri na
farmi.
Kosidba bi trebalo da bude nakon 15. juna za nizijska podruja i izmeu 30. juna i 15. jula za planinska
podruja (planinske marginalne oblasti - LFA).
Kosidba se moe obaviti runo ili sporom kosilicom ukoliko je smer kosidbe iz centra prema periferiji livade
pri maloj brzini. (Ovo e omoguiti pticama koje se gnezde na tlu i drugim ivotinjama da pobegnu).
Zahtevi za
upravljanjem
HNV2 Obnova i odravanje livada i panjaka visoke prirodne vrednosti sa prekomernom ispaom
Ponovna setva odobrenim autohtonim vrstama po mogunosti semenom lokalnog porekla.
Upotreba mineralnih ubriva i primena pesticida je zabranjena, osim onih koje su regulisane Uredbom
(EEZ) 2092/91 za upotrebu u organskim poljoprivrednim sistemima.
Bez nove drenae, oranja ili obrade.
Slobodna ispaa na livadama nakon poslednje kosidbe (osim za livade u umama, zato to su one stanita
za biljne vrste od evropskog znaaja za konzervaciju, gde ispaa moe biti nepoeljna, a osim toga, umske
livade za ispau koristi divlja i prisustvo ljudi ih moe ometati).
Odravanje minimalnog i maksimalnog optereenja panjaka u zavisnosti od prirodnih klimatskih i
zemljinih uslova, sa ciljem da se obezbedi da livade i panjaci budu u dobrom ekolokom stanju i da se
odri travnati pokriva. Minimalni i maksimalni nivoi bi trebalo da budu sledei:
0,3-1,0 UG/ha izvan zatienih podruja.
Za zatienu teritoriju, minimalna i maksimalno optereenje stokom mora biti defnisana u skladu sa planom
upravljanja teritorijom (ukoliko takav plan ne postoji, onda gustina treba da bude izmeu 0,3-1,0 UG/ha).
Poljoprivrednici treba da odravaju odgovarajue optereenje stokom na celom podruju za ispau koje je
pod njihovom kontrolom. Odreivanje optereenja stokom e uzeti u obzir svu stoku gazdinstva koja pase.
Kosidba treba da bude sprovedena nakon 15. juna za nizijska, i izmeu 30. juna i 15. jula za planinske LFA
kao to je defnisano u Merama 211 (Aneks 5).
Kosidba se moe obaviti runo ili sporom kosilicom ukoliko je smer kosidbe iz centra prema periferiji livade
pri maloj brzini. (Ovo e omoguiti pticama koje se gnezde na tlu i drugim ivotinjama da pobegnu).
Ispaa na peanim dinama nije dozvoljena.
Oekivani uticaj
na ivotnu
sredinu
Unapreen status ouvanja stanita panjaka visoke prirodne vrednosti;
Procenjeni napredak za status ouvanja od oko 100.000 hektara polu-prirodnih panjaka visoke prirodne
vrednosti.
ema 3: ema za poljoprivredna zemljita visoke prirodne vrednosti (HNVF)
71
Poglavlj e 6
HNV3 Odravanje stanita zatienih vrsta u obradivim zemljitima u Podrujima stanita vanih
ptica (IBA)
Ciljevi zatite
ivotne sredine
Zatita bioloke raznovrsnosti i osigurati zatitu, odravanje i/ili obnovu povoljnih uslova u stanitima i
populacijama ptica tokom sezone parenja, migracije ili tokom zime.
Obrazloenje za
meru
Obradivo zemljite ukljueno u podruja vanih stanita ptica (IBA) u Srbiji obuhvata oko 12.596km
2
teritorije.
Postoje 42 IBA predela. Oni podrazumevaju vane migracione rute i veoma su vani za ishranu ptica, ipak
poljoprivrednici u ovim podrujima mogu imati znaajne gubitke koje im nanose ptice.
Geografski okvir
Sva obradiva iskoriena poljoprivredna podruja (UAA) klasifkovana kao HNV.
Ukoliko je vie od 50% obradivog zemljita unutar fzikih blokova klasifkovano kao HNV, itav blok ima
pravo na podrku kao obradivo zemljite visoke prirodne vrednosti. Ukoliko je manje od 50% fzikog bloka
klasifkovano kao obradivo zemljite visoke prirodne vrednosti, taj fziki blok nema pravo na podrku.
Zahtevi za
upravljanjem
Poljoprivrednik mora da izabere jednu ili kombinaciju sledeih aktivnosti:
Ostaviti mala (4 4m) podruja gole zemlje, izorane ali neposejane, meu jesenje obraenim njivama (4 takva
kvadrata na hektaru zemlje) primenjivo na podrujima sa intenzivnom poljoprivredom gde se hrane guske
u prezimljavanju ili radi podrke drugim ciljnim vrstama;
Ostaviti preko zime strnjiku na poljima odabranim za setvu prolenih useva;
Ostaviti neobraena i neizorana podruja (na raspolaganju-divljim-ivotinjama-ostavljena-po-strani) na
period od dve godine tokom petogodinje rotacije na intenzivno obraivanom poljoprivrednom zemljitu
sa monokulturama (10 do 20% podruja, ali ne manjih od 1 ha, kao jednog nedeljivog komada zemlje; sa 1m
sterilnog pojasa oko perimetra koji treba poorati 2-3 puta godinje (ali ne u periodu izmeu marta i jula) kako
bi se spreilo irenje korova u susedne useve);
Nema etve itarica pre 31. jula u podrujima sa gnezdima eje livadarke (Circus pygargus) i prdavca (Crex crex);
Zabranjena upotreba pesticida (ukljuujui i drugu generaciju otrova za glodare) i mineralnih ubriva
osim kod lokalizovanog tretmana invazivnog korova, t.j. selektivne upotrebe nekih herbicida kao to je
fuazifop-P-butyl ili slino, u martu, kako bi se suzbili bujni buseni trave na graninim travnatim povrinama ili
podrujima ostavljenim po strani na raspolaganje divljim ivotinjama.
Oekivani uticaj
na ivotnu
sredinu
Stabilizacija ili poveanje populacija ptica na poljoprivrednim zemljitima u posebnim zatienim podrujima
(SPA) i Podrujima vanih stanita ptica (IBA);
Odravanje ekolokih uslova (osnova hrane, sklonita, priplodni supstrat, itd) za gajenje ili hranjenje orla
krstaa (Aquila heliaca), eje livadarke (C.pygargus), stepskog sokola (Falco cherrug), sive vetruke (Falco
vespertinus), modrovrane (Coracias garrulus), rusog svraka (Lanius collurio) i odravanje podruja za oporavak
tokom migracije i prezimljavanja guske crvenovoljke (Branta rufcollis) i male lisaste guske (Anser erythropus);
Odravanje ili poveanje populacije orla krstaa (Aquila heliaca), eje livadarke (Circus pygargus), bele rode
(Ciconia ciconia), stepskog sokola (Falco cherrug), sive vetruke (Falco vespertinus), modrovrane (Coracias
garrulous), malog sivog svraka (Lanius minor), rusog svraka (Lanius collurio);
Odravanje ili poveanje migracionih populacija i zimujuih populacija barske ptice, naroito guske
crvenovoljke (Branta rufcollis) i male lisaste guske (Anser erythropus);
Zatita stanita i bioloke raznovrsnosti;
Akcije e se sprovoditi dok se u Srbiji ne donese ili harmonizuje zakonska regulativa u skladu sa Direktivom o
pticama (Bird Directive).
72
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
ema 5: ema zatite zemljita i voda (ZV)
ZV 1: Plodored za zatitu zemljita i voda
Ciljevi zatite
ivotne sredine
Podrati delotvorno upravljanje hranljivim materijama (ukljuujui skladitenje i primenu ivotinjskog
stajnjaka);
Podrati poveano korienje plodoreda koji su osmiljeni u skladu sa specifnim kriterijumima za a)
kontrolu erozije zemljita (blaga do umerena) i b) smanjenje gubitka hranljivih materija (naroito curenja
nitrata).
Obrazloenje za
meru
Plodored za zatitu zemljita i voda ima dvostruku ekoloku korist na jednoj strani doprinosi smanjenju
erozije zemljita, a na drugoj, unapreenju kvaliteta vode. U sluaju gde nije ostavljen zimski pokriva,
zemljite je izloeno vodenoj eroziji.
Geografski okvir itava teritorija Srbije, gde se prednost daje nitratno osetljivim zonama.
Zahtevi za
upravljanjem
Od poljoprivrednika bi se zahtevalo da:
1. Izvre analizu zemljita na nivo sadraja N, P, K (od strane Poljoprivrednih stanica);
2. Pripreme i implementiraju 5-godinji Plan za upravljanje hranljivim materijama (NMP) uz podrku
savetodavca ili kvalifkovanog agronoma);
3. Odravaju najmanje 50% od ukupne obradive povrine pod ozimim usevima/pod zelenim pokrivaem;
4. Ne obrauju zemljite pre 1. aprila.
Oekivani
rezultati mera
Ovaj paket e znaajno doprineti smanjenju erozije zemljita i ispiranju nitrata iz obradivog zemljita na
podrujima sa malim ili srednjim rizikom.
Odravanje tradicionalnih vonjaka
Ciljevi zatite
ivotne sredine
Podrati ouvanje i odrivu upotrebu tradicionalnih vrsta voa;
Odrati i podrati tradicionalne ekstenzivne sisteme proizvodnje voa.
Obrazloenje za
meru
Pored uloge vonjaka u doprinosu tradicionalnom srpskom ruralnom predelu, vonjaci su veoma vani za
ouvanje genetike raznovrsnosti i kulturnog naslea. Pored toga, vonjaci predstavljaju stanita za vredne
biljne vrste i divlje ivotinje u planinskim i brdskoplaninskim predelima. Sprovoenje ove mere e smanjiti
intenzivno korienje vonjaka, kao i zamenu starih tradicionalnih sorti novim intenzivnim sortama.
Geografski okvir
Tradicionalni vonjaci na itavoj teritoriji Srbije koji su u skladu sa sledeim kriterijumima:
Ekstenzivno upravljanje;
Starija vona stabla (starija od 25 godina);
Prisustvo starih lokalnih sorti;
iroko razmaknuta stabla (manje od 10 m rastojanja izmeu stabala). Smatra se da granice tradicionalnih
vonjaka treba da budu 10m udaljene od poslednjih stabala. (Pojedinana vona stabla na farmi, ali koja
nisu unutar vonjaka, ne mogu biti uzeta u obzir za nadoknadu); Izuzeci su dozvoljeni samo za orahe i
trenje za koje se dozvoljava razdaljina od 15m izmeu stabala;
Podloga (tlo) u vonjaku ima neprekidan ili skoro neprekidan travnati pokriva koji se uobiajeno koristi za
ispau ivotinja.
Zahtevi za
upravljanjem
Zadrati sva iva vona stabla;
Obezbediti redovnu rezidbu kako bi se ouvao karakteristini oblik stabala (ovo e varirati zavisno od
tipa stabla i sorte/vrste);
Odravati travnati pokriva unutar vonjaka tokom sezone ispae i/ili kosidbe;
Ne paliti travu ili drva u vonjaku;
Ne dozvoliti da se otete stalna vona stabla tokom ispae ivotinja ili opremom za kosidbu;
Tretman za zatitu biljaka je dozvoljen samo u ekstremnim okolnostima jedino u sluaju direktne
pretnje unitenja stabala i nakon konsultacija sa strunjakom za zatitu bilja;
Mogu se koristiti samo ubriva koja su u skladu sa standardima organske proizvodnje.
Oekivani
rezultati mera
Odrava se najmanje 5 000 hektara tradicionalnih vonjaka ili plantaa oraha.
ema 4: ema za odravanje karakteristike predela
73
Poglavlj e 6
ZV 2: Kontrola erozije zemljita
Ciljevi zatite
ivotne sredine
Podrati poljoprivrednike da planiraju i sprovedu odgovarajui program aktivnosti u cilju znaajnog
smanjenja rizika od erozije zemljita vodom ili vetrom na kompaktnim blokovima zemlje (tj. prednost e
se dati susednim parcelama u posebnim podrujima renih slivova);
Smanjiti eroziju zemljita;
Spreiti degradacione procese u poljoprivrednim zemljitima koja su ugroena ili pogoena erozijom;
Doprineti ouvanju, obnovi i poboljanju plodnosti zemljita i funkcionisanju ekosistema na povrini
zemljita.
Geografski okvir
Ovaj paket e biti sproveden na itavoj teritoriji Srbije. Ipak, prioritet e se dati prijavama koje se tiu zemljita
u okviru optina sa srednjim ili ozbiljnim erozionim problemima na poljoprivrednom zemljitu (obradiva
zamljita, panjaci, vonjaci i/ili vinogradi).
Zahtevi za
upravljanjem
Poljoprivrednik moe izabrati da primeni jednu ili vie mera sa donje liste:
Kreiranje travnatih tampon traka (pojaseva) irokih 8m rasporeenih upravno na nagib sa rastojanjima od
oko 20-80 m izmeu njih, u zavisnosti od nagiba, tipa zemljita i drugih faktora. Trake (pojasevi) bi trebalo
da pokrivaju izmeu 10-30% obradive povrine;
Sadnja preduseva za kontrolu erozije;
Kreiranje kanala za zadravanje otoka postavljenih uspravno (i sa malim nagibom) u odnosu na nagib sa
meusobnim razmakom od oko 20-40 m;
Sadnja pojaseva useva pojasevi iroki 30 do 100m, sa naizmeninim okopavinskim usevima na obodima,
uspravno u odnosu na nagib;
Pretvaranje obradive zemlje u panjake, uz naknadno upravljanje koje ne prelazi 2 UG/ha;
Primena praksi za unapreivanje panjaka, kako bi se panjaci oistili od kamenja i tetne vegetacije, kao i
delimine setve i ishrane panjaka;
Primena anti-erozivnih praksi u vinogradima i vonjacima, kako bi se unapredila dostupnost svetlosti za
biljke, veoma esto su vinogradi i neki vonjaci zasaeni paralelno sa smerom nagiba, to je suprotno
preporukama u propisima za kontrolu erozije. U tim sluajevima, poljoprivrednici e biti podrani da
formiraju i odravaju brazde za zadravanje oticanja koje su upravne na nagib.
Oekivani uticaj
na ivotnu
sredinu
Ovaj paket e znaajno doprineti smanjenju rizika od srednje i jake erozije zemljita na poljoprivrednim
zemljitima (obradivo zemljite, panjaci, vonjaci i/ili vinogradi).
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
POGLAVLJE 7:
Sprovoenj e agro- ekoloki h
mera plaanj a
Sprovoenj e agroekoloki h mera plaanj a
76
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Sprovoenje svakog agro-ekolokog sistema plaanja
predstavlja prilino veliki izazov u prvim godinama. Va-
no je da administrativni plan i procedure budu realni, a
da se pri tom ne ugroavaju minimalni standardi za odo-
brenje od strane EU. Mnoge zemlje lanice ustanovile su
da su pilot projekti i nacionalni programi podjednako
korisni kako za proveravanje i poboljanje njihovih ad-
ministrativnih sistema i sistema plaanja, tako i za prove-
ravanje agro-ekolokog upravljanja na nivou gazdinstva.
U ovom odeljku dat je prikaz nekih kljunih praktinih pi-
tanja vezano za:
institucionalnu strukturu i kapacitete;
administrativne zadatke i procese;
praenje stanja i procenu.
7.1 Institucionalna struktura i kapaciteti
Veinu programa mera u EU sprovode ministarstva poljo-
privrede i njihove regionalne kancelarije. Meutim, kako
e njihovo sprovoenje biti organizovano konkretno u Sr-
biji zavisie od dravne i institucionalne strukture. Ono to
je od kljunog znaaja za uspeh u svakoj zemlji je da se osi-
gura da vodea institucija za sprovoenje agro-ekolokog
programa ima najvei kredibilitet kod poljoprivrednika.
esto e biti potrebno da se povea broj osoblja u nad-
lenim institucijama i obezbedi vreme za obuku novog
osoblja pre nego to se zapone sa primenom progra-
ma mera. Ako je potrebno, sloenost programa mera i
oblik ugovora treba prilagoditi nivou raspoloivih ad-
ministrativnih resursa. Postojanje odgovarajuih kapa-
citeta je od sutinskog znaaja za osiguranje efkasnog
i pravovremenog sprovoenja agro-ekolokih plaanja
kada ona budu prvi put uvedena. Ovo je od kljunog
znaaja, zato to bilo kakva kanjenja i problemi pri
sprovoenju, naroito plaanju, mogu umanjiti dobru
volju poljoprivrednika, i dovesti do potencijalno ozbilj-
nih posledica po uspeh buduih programa.
Dva osnovna administrativna organa koji treba da postoje
su Upravljako telo i Agencija za plaanje. Oni imaju dve
veoma razliite funkcije, i najee se uspostavljaju odvo-
jeno, ponekad proirivanjem uloge ve postojee agenci-
je. Tako, na primer, Agencija za plaanje moda ve postoji
i nadlena je za druge vrste plaanja poljoprivrednicima.
Upravljako telo je vodea organizacija za izradu i spro-
voenje sveobuhvatnog agro-ekolokog programa i tre-
ba da ima dovoljno potrebnih administrativnih kapaci-
teta, kao i dobro razvijenu regionalnu, odnosno lokalnu
mreu. Upravljakom telu, takoe, treba da bude lako
dostupno specijalistiko struno miljenje iz drugih vla-
dinih agencija, tehnikih i istraivakih institucija i NVO.
Ukoliko nemaju prethodno iskustvo sa agro-ekolokim
programima, savetodavno i administrativno osoblje ima
gotovo potpuno iste potrebe i probleme kakve imaju
poljoprivrednici da shvate koncepciju agroekologije i
primene je u praksi. Meutim, oni moraju da budu u pot-
punosti obueni, sigurni, posveeni i uvek korak ispred
poljoprivrednika. Posebno je vano da svo osoblje koje je
u prvim redovima, ima kredibilitet kod poljoprivrednika
i da je sposobno da razgovara o svim aspektima uprav-
ljanja poljoprivrednim gazdinstvima, a ne samo o agro-
ekologiji. Ovo osoblje e moda biti prvo koje e uti o
problemima vezano za program mera i predloiti kako
da se oni ree tako da je vano sasluati njihovo milje-
nje i stalno ih ukljuivati.
Agencija za plaanje je nadlena pre svega za organizova-
nje i kontrolu agro-ekolokih plaanja poljoprivrednicima.
Iako moda nema veliku direktnu ulogu u kreiranju mera,
ona igra kljunu ulogu kod proveravanja da li poljopri-
vrednici ispunjavaju zahteve opisane u agro-ekolokim
ugovorima, kao i kod praenja i izvetavanja o trokovi-
ma. Agro-ekoloka plaanja e biti potpuno nova funkci-
ja agencije, a postojei administrativni sistemi retko kad
imaju dodatne kapacitete ili neophodne vetine. Agencija
za plaanje morae da se bavi detaljima agro-ekolokih
ugovora, kao to su odreivanje malih parcela zemljita ili
merenje vegetacije i drugih karakteristika pre nego se izvr-
i plaanje. Jaanje kapaciteta e podrazumevati osoblje,
opremu i vetine koji su neophodni za uspostavljanje i ko-
rienje agro-ekolokih sistema beleenja (po mogustvu
baza podataka), obradu prijava, zakljuivanje ugovora sa
poljoprivrednicima, obavljanje sezonskih kontrolnih pose-
ta, izvravanje plaanja i beleenje podataka radi praenja
stanja.
Odlina koordinacija ili postupci povezivanja znaajni su
za uspenu i doslednu primenu agro-ekolokih programa.
Uspostavljanje i voenje agro-ekolokih programa podra-
zumeva ukljuivanje razliitih ljudi i organizacija, i veoma
je vano da svi razumeju ne samo ta treba da se uradi
nego i zato, kako, kada i gde. Ovo zahteva veoma dobru
komunikaciju u svim fazama procesa, poto neuspeh u ko-
munikaciji ne samo da usporava napredak, ve omogua-
va prenoenje i drugih, neeljenih poruka.
Komunikacija izmeu Upravljakog tela i Agencije za pla-
anje bie esta, naroito u ranim fazama, mada je vano
uspostaviti i iru komunikaciju. Uspena saradnja izmeu
Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zatite ivotne
77
Poglavlj e 7
sredine poeljna je za sve agro-ekoloke programe, ali je
od izuzetnog znaaja za model EU gde agro-ekoloka pla-
anja predstavljaju kljuno sredstvo za sprovoenje eko-
loke politike EU.
Ve je istaknut znaaj podrke svih zainteresovanih stra-
na za izradu programa agro-ekolokog plaanja i tako bi
trebalo da se nastavi i tokom sprovoenja. Povratna infor-
macija o napretku i prihvatanju mera, i o moguim admi-
nistrativnim problemima, od velike je vanosti i moe se
postii kroz redovne sastanke agro-ekoloke radne grupe
ili drugih savetodavnih odbora. Ovde bi mogle da se uklju-
e regionalne ili lokalne vlasti, kao i predstavnici poljopri-
vrednih i ekolokih udruenja. ak i ako se sastaju samo
jednom godinje, oni mogu da omogue da strunjaci sa
strane daju svoj doprinos kod rukovoenja i procene agro-
ekolokih programa.
Veoma je lako potceniti vreme i resurse koji su potrebni za
poetnu i tekuu obuku ukljuenog osoblja, kao i znaaj
obuke instruktora. Poto znaajni delovi programa mera
mogu biti specifni za odreen region, esto je potrebno
ojaati pre svega kapacitet osoblja i saradnika u projektu
na regionalnom, odnosno lokalnom nivou.
7.2 Administrativni zadaci i procesi
Pregled glavnih administrativnih zadataka vezanih za
sprovoenje agro-ekolokih ema prikazan je na slici 7.1.
Ovde su date neke dodatne beleke i komentari, poevi
od vrha dijagrama nadole.
Faza pripreme poljoprivrednika (crno u dijagramu)
Obezbeivanje korisnih informacija i saveta poljoprivred-
nicima je vano radi osiguranja visokog nivoa usvajanja
ema. Najbolje je na poetku postii mali uspeh u ko-
munikaciji sa poljoprivrednicima, poto frustracije mogu
dovesti do prekida komunikacije. Direktan kontakt sa
upuenim osobljem koji razumeju lokalne sisteme po-
ljoprivredne proizvodnje je najbolji nain da se ubede
poljoprivrednici da potpiu ugovore o upravljanju. Na
primer, odreivanje posebnog projektnog slubenika za
agro-ekoloke eme u svakom od regiona, se pokazalo ve-
oma uspenim u Velikoj Britaniji. Ti ljudi odravaju stalan
kontakt sa poljoprivrednicima u njihovom podruju, pru-
ajui im savete o odabiru ugovora i najboljim praksama
upravljanja, kao i organizujui sastanke gde poljoprivred-
nici mogu da postave pitanja i podele informacije.
Ukoliko nije mogue ostvariti direktan kontakt sa poljo-
privrednicima lice u lice zato to ne postoji dovoljno
strunog osoblja, poljoprivrednicima se moe direktno
poslati pisani materijal, a informacije se mogu prenositi
drugim sredstvima. Moe biti korisno i da se utvrdi koji
su to postojei kanali komunikacije koje poljoprivrednici
i drugi koriste (i uvaavaju), ukljuujui i neformalne mre-
e. Kada se ugovor potpie, vano je da se poljoprivred-
nici ne osete naputenim od strane odgovornih vlasti.
Veina njih imae probleme i pitanja, naroito u prvim
godinama, kao to bi to bio sluaj i da uzgajaju nove use-
ve. U programu treba predvideti ovu potrebu i olakati im
da dobiju potrebne savete.
Iskustvo Bugarske u razvoju agro-ekolokih pilot mera
U periodu kada je Bugarska pripremala svoj prvi agro-ekoloki program 1999. godine, i institucije i poljoprivrednici
izvukli su vredne pouke o izgradnji kapaciteta:
poljoprivrednici su bili veoma zainteresovani da isprobaju novi agro-ekoloki program, ali se od veine njih
moglo oekivati da sprovedu jednu agro-ekoloku aktivnost (od moguih devet) zbog nedovoljnog nivoa
obuenosti i strunog znanja meu poljoprivrednicima, njihovim savetodavcima i administratorima na poetku
programa;
uspostavljeni su dobra saradnja i partnerstvo izmeu Vlade i nevladinih organizacija za razvoj pilot projekata, ali
je nedostajalo specifno iskustvo za proces sprovoenja, praenja stanja, procene, itd;
kasno uspostavljanje Odseka za agroekologiju pri Ministarstvu poljoprivrede podrazumeva da, kada je ema
sprovedena, veina novopostavljenih strunjaka nije imala iskustva vezano za agroekologiju i bilo im je
potrebno vremena da se prilagode;
dodeljena su nedovoljna sredstva za ciljani razvoj pilot projekata.
(Izvor: IEEP, 2001)
78
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Faza prijavljivanja (crveno u dijagramu)
Brza i efkasna obrada prijava pomae da poljoprivrednici
ostanu angaovani u programu. Nasuprot tome, birokrat-
ska kanjenja i problemi predstavljaju ozbiljnu prepreku
za uee poljoprivrednika, i zato je potrebno odvojiti
dovoljna administrativna sredstva za ovaj zadatak. Treba
izbegavati sloene prijavne obrasce, kako zbog lake ad-
ministracije, tako i zbog pojednostavljenja procesa za po-
ljoprivrednike. Postoji nekoliko dobro proverenih naina
da se obezbedi da proces prijavljivanja tee nesmetano:
Organizovanje lokalnih sastanaka sa pitanjima i
odgovorima za grupe proizvoaa, nakon to se ko-
nano utvrde detalji programa, a pre nego to pone
prijavljivanje. Njih bi trebalo da vodi organizacija koju
poljoprivrednici potuju, i neko ko moe u potpunosti i
tano da odgovori na pitanja;
Pruiti poljoprivrednicima, voama zajednice i poljo-
privrednoj tampi informativne listove sa pitanjima
i odgovorima na jeziku koji je lako razumljiv i gde je
jasno objanjeno ko ispunjava uslove da se prijavi,
kako i gde;
Poetni prijavni obrazac treba da izgleda kao jedno-
stavna izjava zainteresovanosti, moda samo ime,
lokacija gazdinstva i detalji oko zakupa zemlje. Nakon
toga bi trebalo da usledi poseta savetodavca obue-
nog kroz vladin program, ili projektnog slubenika
koji proverava da li gazdinstvo ispunjava uslove i koji
priprema detaljnu prijavu ili ugovor. Savetodavac
moe biti zaposlen u nekoj dravnoj slubi, ili u nekoj
organizaciji proizvoaa ili NVO;
Upravljaki ugovori (poznati i kao upravljaki sporazu-
mi) najee se zakljuuju na pet godina u zemljama
EU, ali za pilot projekte mogu vaiti i godinu dana,
ili dve, kako bi program mogao lake da se popravi
nakon prve godine (skoro svim programima potrebno
je neko poboljanje!);
Ukoliko neke prijave moraju da se odbiju zbog admi-
nistrativnih ili budetskih razloga, dobro je obavestiti
poljoprivrednike to je pre mogue uz objanjenje i
moda poziv da se sledee godine opet prijave;
Uspeni proizvoai treba da dobiju primerak potpisa-
nog ugovora i veoma jasne informacije o tome na koji
nain e im biti plaeno.
Agro-ekoloka plaanja zahtevaju zakonske ugovore koji
su vezani za odreeno podruje i zato treba da se prime-
njuju na nivou zemljinih parcela kojima rukovode poljo-
privrednici. Stoga je uspean i funkcionalan sistem odrei-
vanja zemljinih parcela od izuzetne vanosti, ukljuujui
i mogunost da se poljoprivrednicima obezbede primerci
preciznih mapa njihovog zemljita.
Na primer, tokom uvoenja agro-ekolokih pilot projekata
u Bugarskoj i Rumuniji, 2006. i 2007. godine, koriene su
papirne katastarske mape za odreivanje i kontrolu zemlji-
ta koje se unosi u upravljake sporazume. U katastarskim
mapama bili su upisani jedinstven broj i ukupna povrina
zemljinih parcela, i one su bile lako dostupne i poznate
poljoprivrednicima. Iako je ovaj sistem primenjivan kratko
vreme i omoguio da se zapone sa pilot aktivnostima, on
je imao i dva velika ogranienja:
zemljini katastar je veoma brzo zastarevao i nije bio
odgovarajua osnova za budue agro-ekoloke eme, i
administratori nisu stekli relevantno iskustvo i razvili
dugorone kapacitete.
Bilo bi idealno da se agro-ekoloke mere primenjuju uz
korienje grafkog Sistema identifkacije zemljinih par-
cela (Land Parcel Identifcation System LPIS), kao to EU
zahteva za primenu podrke plaanjima poljoprivrednim
proizvoaima prema povrini useva.
Godinja faza plaanja (plavo u dijagramu)
Ova faza je u potpunosti u nadlenosti Agencije za pla-
anje. Agro-ekoloki upravljaki ugovor predstavlja
pravno-obavezujui ugovor izmeu poljoprivrednika i
nadlenog organa. Ugovorom se preciziraju aktivnosti
koje poljoprivrednik treba da preuzme u zamenu za javni
novac, i pojaava ideju da se poljoprivrednik plaa iz jav-
nih fondova kako bi ostvario ekoloke rezultate i usluge.
Ugovorom se povezuju plaanja sa merljivim rezultatima
i defnie kako e se verifkovati ispunjavanje uslova spo-
razuma.
Istina je da agro-ekoloki programi mogu da postignu
svoje ciljeve samo ukoliko poljoprivrednici ispunjavaju
obaveze, koje su navedene u njihovom ugovoru. Ovo
zahteva transparentnost, odgovornost i delotvorne
kontrolne procedure. Ovo obuhvata administrativne
kontrole, kao i provere na poljoprivrednom gazdinstvu.
Sprovoenje detaljnih provera na gazdinstvima, koje po-
drazumevaju merenja podruja i broj ivotinja na jedini-
ci povrine, na odreene datume ukoliko je to potrebno,
je verovatno nejdelotvorniji nain da se obezbedi poto-
vanje ugovora.
U EU, najmanje 5% gazdinstava u agro-ekolokom progra-
mu mora svake godine da se proverava ovom metodom,
ali se mnogo vie moe proveriti u pilot projektu, ponekad
79
Poglavlj e 7
Slika 7.1 Pregled glavnih administrativnih zadataka u sprovoenju agro-ekolokog programa
Faza pripreme poljoprivrednika
Publikacije i informacije npr. priprema promotivnog i informativnog materijala
za podnosioce prijava
Zadaci i odgovornosti se mogu
podeliti izmeu Upravljakog tela i
Agencije za plaanje
Podrka procesu prijavljivanja npr. podela prijavnih obrazaca u pilot
podrujima, obezbeivanje mapa poljoprivrednicima, telefonske konsultacije,
iniciranje poseta od strane savetodavaca (ukoliko postoje fnansijska sredstva) itd.
Faza prijavljivanja i odabira
(priprema Upravljakih
ugovora)
Obrada prijava i prateih dokumenata otvoriti datoteku za svaku primljenu
prijavu, izvriti provere za 1) rokove za podnoenje prijave i kompletnost, i 2)
unakrsno proveravanje sa relevantnim bazama podataka radi usklaivanja sa
kriterijumima ispunjavanja uslova
Jasno defnisan prozor (npr. 2-3
meseca) za prijave
Upravljaki ugovori se pripremaju
samo jednom po uspenom
kandidatu tokom perioda za
programiranje (neuspeni
kandidati mogu ponovo da se
prijave naredne godine)
Trebalo bi da postoji bliska
saradnja i komunikacija izmeu
Upravljakog tela i Agencije za
plaanje
Odabrati prijave koje ispunjavaju uslove prema unapred defnisanim
kriterijumima npr. prvi pristigao, prvi usluen ili (tamo gde je previe
podnosilaca zahteva za zajam iz budeta) kriterijumi za rangiranje prioriteta o
kojima se upravljako telo dogovorilo
Projektni slubenici poseuju odabrane prijave u svakom pilot podruju
potvrditi na farmi sve detalje iz prijavnog obrasca i one koji su obeleeni na
mapi (u ovoj fazi podnosioci prijave jo uvek mogu biti odbijeni), razgovarati
o/pojasniti zahteve za upravljanjem (ukljuujui osnovne obaveze) i izvriti
konane dopune prijave
Pripremiti upravljake ugovore (u trajanju od 5 godina) za uspene
kandidate obraun isplate pomoi, izvetaj o zakonskoj osnovi, obavetenje o
svim posebnim uslovima, potpisana odluka sa datumom itd.
Obavestiti neuspene kandidate sprovesti albene procedure ukoliko je
potrebno
Primiti nazad potpisane upravljake ugovore od nosilaca sporazuma
(korisnika) zapoeti period usklaivanja sa upravljakim ugovorima
Godinja faza plaanja
Nosioci ugovora podnose godinji zahtev za plaanjem, ukljuujui i izjavu
o saglasnosti sa uslovima iz upravljakog ugovora
Ovo je posebna faza u odnosu
na fazu prijavljivanja i ponavlja
se svake godine za sve nosioce
upravljakih ugovora
U potpunosti u nadlenosti
Agencije za plaanje
Kontrola na licu mesta prema analizi rizika o saglasnosti sa a) osnovnim
obavezama i b) uslovima pojedinanih upravljakih ugovora
Prilagoditi isplatu fnansijske podrke koja podlee kontrolnim
procedurama uzeti u obzir sistem kanjavanja i sankcionisanja koje su
dogovorene sa upravljakim telom
Godinje plaanje korisnicima na kraju svake godine upravljakog ugovora
(mogu se izvriti i avansna plaanja)
Faza izvetavanja
Izvetaji priprema fnansijskih izjava i izvetaja o napretku za Upravljako telo i
EU, obavetavanje o nepravilnostima itd.
Izmeu Upravljakog tela i
Agencije za plaanje treba
da postoji bliska saradnja i
komunikacija
Postupci inspekcije i revizije
80
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
i 100%. Svi uslovi koji su dogovoreni sa poljoprivrednikom
treba da se ispitaju u jednoj inspekcijskoj poseti, u najveoj
moguoj meri. Kazne treba da su srazmerne nivou neispu-
njavanja, obino povlaenjem dela plaanja. Ponovljene i
namerne greke, meutim, mogu dovesti do iskljuivanja
iz programa. Tokom prvih godina programa mera, dok se
poljoprivrednici privikavaju, kazne ne bi trebalo da budu
preotre i ukoliko je to mogue, treba da budu praene sa-
vetom kako da se pobolja ispunjavanje uslova.
7.3 Praenje stanja i procena (monitoring i evaluacija)
im se jedan agro-ekoloki program pojavi na papiru, ili
ak pre toga, moraju se doneti neke osnovne odluke o pra-
enju stanja i proceni, tako da oni postanu sastavni deo
uobiajenog ciklusa u procesu izrade agro-ekolokih stra-
tekih smernica (Slika 7.2).
Rana primena slovenakog Agro-ekolokog programa (SAEP)
Slovenija je utvrdila da je twining program najbolji nain za dobijanje tehnike pomoi EU, ali je odbila predpristupnu
SAPARD podrku, oslanjajui se, umesto toga, na nacionalne izvore fnansiranja kako bi sprovela jedinstveni nacionalni
pristup agroekologiji, koji se ne moe uklopiti u propise SAPARD (IEEP, 2001).
Sa sprovoenjem agro-ekolokih mera poelo se 2001. godine u okviru Programa reforme poljoprivredne politike,
kojim su obuhvaene i mere koje se odnose na oznaavanje prehrambenih proizvoda i njihovu prodaju, sa teitem
na kvalitetu, geografskom poreklu, tradicionalnoj reputaciji, organskoj i integrisanoj proizvodnji, itd. SAEP je imao
22 mere, od kojih je 10 sprovedeno 2001. godine u okviru pilot projekta, a preostalih dvanaest je sprovedeno 2002.
godine.
U prvoj godini (2001.), plaanja je primilo 11 400 gazdinstava koja raspolau sa 90 000 hektara. Budet koji je odvojen
za agro-ekoloke mere u 2002. godini iznosio je 10,4 miliona evra. U daljem tekstu dat je kratak prikaz mera SAEP.
Grupa I: Smanjivanje negativnih uticaja poljoprivrede na ivotnu sredinu: smanjenja u gustini stonog fonda, spreavanje
erozije zemljita u vonjacima i vinogradima, mere plodoreda, zeleni pokriva na obradivom zemljitu, organska
proizvodnja i integralna proizvodnja voa, povra i vinove loze.
Grupa II: Ouvanje prirode, bioloke raznovrsnosti, plodnosti zemljita i tradicionalnih kulturnih predela: ispaa na
planinskim panjacima, kosidba strmih padina i brdskih livada, zatita vonjaka i retkih ivotinjskih i biljnih rasa odn.
sorti, i odravanje ekstenzivnih travnatih povrina.
Grupa III: Odravanje zatienih podruja: odravanje kulturnih predela, mere koje se tiu velikih mesodera i stanita
zatienih ptica i uspostavljanje zelenog pokrivaa, npr. u zonama zatite podzemnih voda.
Grupa IV: Obrazovanje i promocija: programi obuke i promocija programa mera.
Nakon ovog nacionalnog programa, agro-ekoloke mere su prepoznate kao prvi prioritet ruralnog razvoja u Sloveniji
za period 20042006 i ukljuene su u nacrt plana ruralnog razvoja o kojem se pregovaralo sa Evropskom Komisijom pre
pristupanja.
(Izvor: Cierna, 2002, citirano u EEA, 2004)
Slika 7.2 Ciklus izrade agro-ekolokih stratekih smernica
Monitoring & evaluacija
Izrada i razvoj
Pregled i revizije Sprovoenje
81
Poglavlj e 7
Na nacionalnom i regionalnom nivou, glavni cilj aktivnosti
praenja stanja i procene je da se prui povratna informa-
cija rukovodiocima programa, kao i kreatorima stratekih
smernica, o tome koliko dobro agro-ekoloki program
funkcionie i da li postie svoje ciljeve. Ovo je zapravo deo
jednog procesa aktivnog uenja koji omoguava Uprav-
ljakom telu da:
pregleda i revidira postojee eme i mere, i/ili
unapredi izradu buduih ema i mera.
Za ovo je potrebno rano i paljivo planiranje od momenta
kada se jedna agro-ekoloka ema prvi put razradi, naro-
ito kako bi se obezbedilo postojanje vaeih sistema za
prikupljanje neophodnih informacija (naroito osnovnih
podataka, koji se lako mogu prevideti). Glavna svrha pra-
enja stanja i procene je pribavljanje informacija o uspehu
ili neuspehu datih strategijskih smernica u postizanju nji-
hovih osnovnih ciljeva. Pokazatelji su esto korisni za ovu
svrhu, ali funkcioniu samo ako su direktno vezani za cilje-
ve programa o kojem se radi. Ovo znai da ciljevi moraju
biti jasno defnisani na nekoliko nivoa detalja.
Tamo gde se koristi sufnansiranje EU za sprovoenje
ema, postupci praenja stanja i procene namenjeni za
upotrebu na nacionalnom nivou moraju da zadovoljavaju
i ove spoljanje zahteve za praenjem stanja i procenom.
Evropska komisija je uvela sveobuhvatan paket indikatora
Zajedniki okvir za praenje stanja i procenu (CMEF)
kako bi procenila do koje mere sufnansirane mere EU u
programima ruralnog razvoja ispunjavaju strateke priori-
tete Evropske unije.
Postoji 5 glavnih tipova indikatora koji su ukljueni u
CMEF:
indikatori inputa se obino upotrebljavaju za praenje
napretka u smislu isplate fnansijskih sredstava poljo-
privrednicima;
indikatorima proizvoda se prati preduzimanje speci-
fnih mera (npr. broj novih agro-ekolokih ugovora sa
farmerima, broj hektara koji se podrava, itd.);
indikatori rezultata su vezani za direktne i neposredne
efekte mera na upravljanje gazdinstvom (npr, podruje
zemljita koje se tretira pesticidima, podruje zemljita
sa odreenim usevom, broj novozasaenih stabala,
duina barijere protiv erozije zemljita, itd.);
indikatorima uticaja se izlazi izvan okvira direktnih
rezultata i prate dugoroni efekti po ivotnu sredinu
(npr. unapreenje kvaliteta vode);
osnovni indikatori predstavljaju vanu referentnu ta-
ku za procenu uticaja pojedinanih mera i programa u
celini.
Dobro kreiran program praenja stanja i procene je na-
roito vaan za agro-ekoloke pilot projekte. On slui ne
samo da se uvede ovaj aspekt novog instrumenta poljo-
privredne politike, ve pomae i da se prikupe dokazi koji
bi bili informativni za kreiranje i sprovoenje agro-ekolo-
kog programa u punom obimu. Na slici 7.3 prikazan je taj
proces.
82
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Slika 7.3 Pozicija praenja stanja i procene u izradi agro-ekolokih ema
Ciljevi programa
Sistem za monitoring
Monitoring
i evaluacija
Usmerenost
projekta
Usmerenost
projekta
Promene
programa
Rezultati evaluacije /
Predlozi za poboljanja
Finansije
+ unos
Menadment
farmi +
upotreba
zemljita
Zatita
ivotne
sredine
Bioloka
raznovrsnost
Izrada
projekta
Rezultati
programa
Poreenje sa
Faza planiranja
Implementaciona
faza
Faza evaluacije
i revizije
83
Poglavlj e 7
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
POGLAVLJE 8:
Drutveni i ekonomski znaaj
polj opri vredni h si stema
vi soke pri rodne vrednosti
Drutveni i ekonomski znaaj poljoprivrednih sistema visoke prirodne vrednosti
86
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
Kao to je u prethodnim poglavljima objanjeno, koncept
poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti od
izuzetnog je znaaja za budunost ouvanja prirode u Repu-
blici Srbiji. Srbija ima veliku raznovrsnost ivotinjskih i biljnih
divljih vrsta i stanita, i veliki deo ove bioloke raznovrsnosti
povezan je sa tradicionalnim poljoprivrednim sistemima kao
i poljoprivrednim sistemima niskog intenziteta u podrujima
koja odlikuje niska produktivnost zbog prirodnih ogranie-
nja, kao to su nadmorska visina, veliki nagib ili slaba produk-
tivnost zemljita.
Meutim, iako je poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne
vrednosti veoma atraktivan koncept za ukazivanje na poziti-
van uticaj poljoprivrednih sistema niskog intenziteta po bio-
loku raznovrsnost, jo uvek se malo zna o skrivenim vredno-
stima poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti
koje su od znaaja za iri kontekst odrivog ruralnog razvoja
u Srbiji. Kako bi se razumele te skrivene vrednosti, vano je
da se uvaava bliska povezanost izmeu poljoprivredne proi-
zvodnje visoke prirodne vrednosti i poljoprivredne proizvod-
nje malog obima.
Zahvaljujui tome to su tokom novije istorije u jednom pe-
riodu (to je nedavno otklonjeno) privatna gazdinstva bila
ograniena na maksimalnu veliinu od 10 hektara, prosena
veliina gazdinstva u Srbiji je mnogo manja nego u veini
evropskih zemalja (u proseku 3,6 hektara poljoprivrednog
zemljita po privatnom poljoprivrednom proizvoau). Zbog
svoje male veliine to su veinom naturalna gazdinstva sa
proizvodnjom koja se uglavnom koristi za sopstvene potre-
be, ali i sa razliitim stepenima orijentisanosti ka nekoj vrsti
komercijalne prodaje.
Naturalna poljoprivredna proizvodnja je vrsta poljoprivrede
o kojoj se najmanje zna i koja se najvie zanemaruje. U jed-
nom globalizovanom, trino-orjentisanom svetu, esto se
odbacuje kao marginalna aktivnost bez ikakve funkcionalne
vrednosti. Naturalna proizvodnja se, tavie, doivljava veo-
ma negativno i izjednaava se sa nazadovanjem i neproduk-
tivnou, i sa neim to spreava ekonomski rast i povoljniji
ekonomski uinak.
Meutim, poslednjih godina javlja se i drugaiji pogled na
naturalnu proizvodnju. Zastupa se stanovite da naturalna
proizvodnja u stvari ima mnogo pozitivnih socio-ekonom-
skih efekata i da je najee jedini nain da ruralno sta-
novnitvo preivi u ekstremno tekim i rizinim uslovima.
Naturalna proizvodnja se zato sve vie sagledava kao de-
lotvorna strategija u suoavanju sa rizicima i nesigurnou
koji prete dobrobiti siromanih seoskih porodica (i njiho-
vim roacima u gradu).
Pozitivne strane naturalne poljoprivredne proizvodnje su
takoe deo skrivene vrednosti sistema poljoprivredne proi-
zvodnje visoke prirodne vrednosti u Srbiji sistema kojim ne
samo da se odrava bioloka raznovrsnost ve se odravaju i
ruralne zajednice jer se na taj nain hrane, uvaju od prome-
na i rizika i oblikuje se njihova kultura i tradicija.
Naalost postoji i jasna veza izmeu ruralnog siromatva u
Srbiji i velikog broja naturalnih poljoprivrednih proizvoaa
koji nisu u stanju da osavremene svoju proizvodnju ili dosti-
gnu neki nivo konkurentne proizvodnje, pa samim tim ostaju
zarobljeni u zaaranom krugu siromatva i niske produktiv-
nosti. Ironija je da ovi poljoprivrednici proizvode jednu veo-
ma vanu robu predeo visoke prirodne vrednosti.
Ne postoje nikakvi nauni dokazi koji bi pokazali da veliina
gazdinstva odreuje njegovu prirodnu vrednost. Meutim,
logino je pretpostaviti (i to se nairoko prihvata) da poljo-
privredna zemljita, kojima rukovode polunaturalni poljopri-
vredni proizvoai pokazuju mnogo veu bioloku razno-
vrsnost nego komercijalnija, trino orjentisana gazdinstva.
Zato postoji znaajno preklapanje izmeu budunosti po-
ljoprivrede visoke prirodne vrednosti i budunosti poluna-
turalne poljoprivrede u Srbiji, i to bi trebalo posmatrati kao
mogunost za ruralni razvoj.
Poslednjih godina, posebna panja se poklanjala potencija-
lu odrivog ruralnog turizma ukljuujui tu i generaciju
posebnih specijalizovanih trita za kvalitetne turistike pro-
izvode kao jednom od kljunih sektora za diverzifkaciju
ruralne ekonomije u Srbiji, koji doprinosi stvaranju radnih
mesta i ostvarivanju dodatnih prihoda. Turizam prua dosta
mogunosti preduzetnicima u ruralnim podrujima tako to
stvara ekonomske veze sa predelima, divljim ivotinjskim
i biljnim svetom, kulturnim nasleem i tradicionalnim pre-
hrambenim proizvodima, ali i direktne veze sa poljoprivre-
dom malog obima i lokalnim uslugama, kao to su objekti za
zabavu i rekreaciju.
Na primer, poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vred-
nosti tesno je povezana sa stvaranjem i odravanjem lepih
predela, i proizvoai koji se bave poljoprivredom visoke
prirodne vrednosti obino gazduju predelima u kojima lju-
di uivaju i koji im donose zadovoljstvo. Ovo zadovoljstvo
se ogleda na razliite naine. Za neke ljude, povezivanje sa
prirodnim predelima ima veoma funkcionalnu ulogu, kao
mesto za rekreaciju ili sport. Za druge, ta veza moe biti efe-
merna samo posmatranje prirodne lepote livade u cveu,
bogate vrstama za seno, ili povezivanje sa kulturom kroz pe-
smu ili poeziju, ili sa posebnom vrstom hrane koja je karak-
teristina za to podruje. Mnogi ljudi su spremni da plate za
Poglavlj e 8
87
takva zadovoljstva kroz neki oblik ruralnog turizma (ukljuu-
jui eko-turizam i agro- turizam), esto u kombinaciji sa kon-
zumacijom i uivanjem u lokalnoj hrani i piu.
Ova jedinstvena kombinacija, kako stvaranja i odravanja le-
pih predela, tako i proizvodnje dobre hrane iz ovih predela,
uobiajena je karakteristika poljoprivrednih sistema visoke
prirodne vrednosti u itavoj Evropi i moe se iskoritavati da
se dobije znaajna ekonomska korist. Meutim, za podstica-
nje poljoprivrednih proizvoaa na odrivo korienje prirod-
nih resursa koji su im na raspolaganju i dalje e biti potrebno,
izmeu ostalog, uvoenje novih vetina i znanja kroz obrazo-
vanje, struno osposobljavanje i dobro ciljane savete.
U ovome lei izazov. Nije lako dopreti do malih poljopri-
vrednih proizvoaa, koji su esto u relativno izolovanim ru-
ralnim sredinama sa slabom infrastrukturom, kako bi im se
obezbedila obuka ili savetodavna podrka. Osim toga, mno-
gi poljoprivrednici nisu voljni da uestvuju, osim ukoliko ne
vide jasnu i direktnu korist. Ovo zahteva dobro formulisane
programe obuke i dobru savetodavnu slubu, to takoe
zahteva strune i iskusne trenere i savetodavce. Zato su do-
datna ulaganja od sutinskog znaaja kako bi se ti kapaciteti
izgradili u Srbiji.
Uz pravilno ciljanu podrku, poljoprivredna proizvodnja
visoke prirodne vrednosti mogla bi da dovede do odrive
ekonomske budunosti i savremenog kvaliteta ivota za ru-
ralne zajednice. tavie, metode poljoprivredne proizvodnje
niskog intenziteta, kvalitetni prehrambeni proizvodi, tradici-
onalni zanati i ruralni turizam mogli bi predstavljati sr odri-
vog ruralnog razvoja u veem delu Republike Srbije.
Vizija poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti u Republici Srbiji
Sistemi poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti nisu sistemi koji se mogu uvati kao relikvije u ne-
kom muzeju. Tradicionalni naini ivota e se neminovno menjati u narednim godinama, ali ta promena mora biti
od koristi, kako za lokalno stanovnitvo, tako i za lokalnu ivotnu sredinu, ukljuujui raznovrsnost i obilje divljeg
ivotinjskog i biljnog sveta. Vizija budunosti poljoprivrede visoke prirodne vrednosti u Srbiji treba u potpunosti
i sa entuzijazmom da prihvati tu promenu!
Takva vizija podrazumeva:
1. Raznovrsnu lokalnu poljoprivrednu ekonomiju koja se sastoji, kako od malih i srednjih preduzea koji uprav-
ljaju ekonomski odrivim sistemima poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti, tako i od malih
preraivakih kapaciteta za mlene proizvode, proizvode od mesa i ostale proizvode.
2. Raznovrsna komplementarna i alternativna privredna drutva koja donose raznovrsnost i daju dodatnu vred-
nost proizvodima poljoprivrede visoke prirodne vrednosti, ukljuujui seoski turizam i rekreaciju, kao to su
smetaj na poljoprivrednim gazdinstvima, lokalni restorani, itd.
3. irok spektar raznovrsnih prehrambenih proizvoda iz poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti
koji su iroko prihvaeni kao proizvodi visokog kvaliteta, zdravi proizvodi prilagoeni ukusima savremenih
potroaa, ukljuujui mnoge tradicionalne zanatske prehrambene proizvode koji imaju ukus i osobine kakvi
se mogu dobiti samo runim radom i od najboljih sirovina.
4. Koordinisanu i strateku upotrebu ema za brendiranje i sertifkovanje kvaliteta hrane, kao instrumenata za
dalju dodatnu vrednost poljoprivrednih proizvoda visoke prirodne vrednosti.
5. Naglasak na lokalno i regionalno plasiranje poljoprivrednih proizvoda visoke prirodne vrednosti kako bi se
podstakao maksimalan prihod za lokalne poljoprivrednike i seoske zajednice.
6. Dobro razvijenu mreu aktivnosti koje podravaju poljoprivrednu proizvodnju visoke prirodne vrednosti,
ukljuujui istraivanja, obuku i savete koji promoviu primenu dobrih praksi, uvoenje inovacija i odgovara-
juih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji i preradi prehrambenih proizvoda malih razmera, kao i stalni
razvoj i marketing prehrambenih proizvoda i pia iz poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti.
7. Poljoprivrednike, njihove porodice i ostale lanove ruralnih zajednica u poljoprivrednim podrujima visoke
prirodne vrednosti koji uivaju u sve boljem ivotnom standardu i prosperitetu sa dobrim pristupom obrazo-
vanju, zdravstvenoj zatiti i modernim komunikacijama.
8. Slavljenje poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti, kao vanog dela nacionalne kulture i
naslea, koji su usko povezani sa ouvanjem bioloke raznovrsnosti i tradicionalnih predela.
88
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
I ntroducti on
DEVELOPING A NATIONAL
AGRI-ENVIRONMENT
P r o g r a m m e f o r S e r b i a
Literatura:
Andersen, E., Baldock, D., Bennett, H., Beaufoy, G., Bignal, E., Brouwer, F., Elbersen, B., Eiden, G., Godeschalk, F., Jones, G., McCracken, D.I., Nieuwenhuizen, W.,
van Eupen, M., Hennekens, S. and Zervas, G. 2003. Developing a High Nature Value Indicator. Report for the European Environment Agency, Copenhagen,
accessed through:
http://eea.eionet.europa.eu/Public/irc/envirowindows/hnv/library.
Baldock, D., Beaufoy, G., Bennett, G. and Clark, J. 1993. Nature Conservation and New Directions in the Common Agricultural Policy. Institute for European
Environmental Policy (IEEP), London.
Beaufoy, G., Baldock, D. and Clark, J. 1994. The Nature of Farming: Low Intensity Farming Systems in Nine European Countries. IEEP, London.
Beaufoy, G. and Cooper, T. 2008. Guidance Document: The Application of the High Nature Value Farmland Indicator, Programming Period 200713. Report to
the European Evaluation Network, Brussels.
BirdLife (2005). Agri-Environment Schemes and Biodiversity: Lessons Learnt and Examples From Across Europe. Birdlife International, Brussels.
Brunner, A. 2007. Environmental benefts arising from agri-environment and other rural development schemes. Paper presented at a conference on Future
Policies for Rural Europe 2013 and Beyond Delivering Sustainable Rural Land Management in a Changing Europe (19-20 September 2007), Brussels.
Cooper, T., By, H. and Rayment, M. 2010. Developing a more comprehensive rationale for EU funding for the environment. Paper prepared for the Land Use
Policy Group (LUPG), IEEP, London.
EC. 1998. State of application of Regulation (EEC) No 2078/92; Evaluation of Agri-environment Programmes (DG VI. F. II.1). Working Document VI/7655/98,
25.11.1998, European Commission, Brussels.
EC. 2005. Agri-environment Measures: Overview on General Principles, Types of Measures, and Application. Directorate General for Agriculture and Rural
Development, European Commission, Brussels.
EEA. 2004a. High nature value farmland: Characteristics, trends and policy challenges. European Environment Agency, Copenhagen.
EEA. 2004b. Agriculture and the environment in the EU accession countries. European Environment Agency, Copenhagen.
EEA. 2005. Agriculture and environment in EU-15 the IRENA indicator report.
EEA/UNEP. 2004. High Nature Value Farmland: Characteristics, Trends and Policy Challenges. EEA Report No. 1/2004, Copenhagen.
Hart, K. 2010. Diferent Approaches to agri-environment schemes in EU-27. Aspects of Applied Biology 100: 37.
IEEP. 2001. Preparing for the Implementation of Agri-Environment Schemes in Central and Eastern Europe. Proceedings of an Expert Seminar Bratislava, 89
December 2000.
IEEP. 2007. HNV Indicators for Evaluation. Report for DG Agriculture by the Institute for European Environmental Policy, London.
Kleijn, D., Kohler, F., Bldi, A., Batry, P., Concepcin, E.D., Clough, Y., Daz, M., Gabriel, D., Holzschuh, A., Knop, E., Kovcs. A., Marshall, E.J.P., Tscharntke, T. and
Verhulst, J. 2008. On the relationship between farmland biodiversity and land-use intensity in Europe. Proceedings of the Rural Society B 276(1658): 90390.
Orade-Brche. 2005. Evaluation of agri-environment measures. Report to the European Commission, Auzeville, France.
Osterburg, B. and Runge, T. 2006. Agri-environmental measures in Germany their evolution in practice and new approaches to strengthen efciency, OECD
Conference Paper, Information Defciencies in Agri-Environmental Policies, Paris, France.
Paracchini M.L., Petersen J.-E., Hoogeveen Y., Bamps C., Burfeld I. and van Swaay C. 2008. Nature Value Farmland in Europe an estimate of the distribution
patterns on the basis of land cover and biodiversity data, JRC-IES and EEA, 2008.
Polman, N. and Slangen, L. 2007. The Design of Agri-Environmental Schemes in the EU Lessons for the Future. Deliverables 20-22 of ITAES FP6 Project.
Republic of Bulgaria. 2007. Rural Development Programme (20072013).
Republic of Slovenia. 2007. Ministry of Agriculture, Forestry and Food Rural Development Programme of the Republic of Slovenia 20072013.
kori, A, Filipovski, G. and iri, M. 1985. Klasifkacija zemljita Jugoslavije (Classifcation of Soils of Yugoslavia). Akademija nauka i umjetnosti Bosne i
Hercegovine, Posebna izdanja, knjiga LXXVIII, Sarajevo.
UNEP. 2003. Kyiv Resolution on Biodiversity, Kiev, Ukraine, 2123 May 2003.
Whittingham, M.J. 2007. Will agri-environment schemes deliver substantial biodiversity gain, and if not why not? Journal of Applied Ecology 44: 15.
L
e
g
e
n
d
C
a
t
e
g
o
r
y
N
o
n
-
i
r
r
i
g
a
t
e
d

a
r
a
b
l
e

l
a
n
d
V
i
n
e
y
a
r
d
s
F
r
u
i
t

t
r
e
e
s

a
n
d

b
e
r
r
y

p
l
a
n
t
a
t
i
o
n
s
P
a
s
t
u
r
e
s
C
o
m
p
l
e
x

c
u
l
t
i
v
a
t
i
o
n

p
a
t
t
e
r
n
s
N
a
t
u
r
a
l

g
r
a
s
s
l
a
n
d
s
T
r
a
n
s
i
t
i
o
n
a
l

w
o
o
d
l
a
n
d
-
s
h
r
u
b
S
p
a
r
s
e
l
y

v
e
g
e
t
a
t
e
d
I
n
l
a
n
d

M
a
r
s
h
e
s
L
a
n
d

p
r
i
n
c
i
p
a
l
l
y

o
c
c
u
p
i
e
d

b
y

a
g
r
i
c
u
l
t
u
r
e
,

w
i
t
h

s
i
g
n
i
f
i
c
a
n
t

a
r
e
a
s

o
f

n
a
t
u
r
a
l

v
e
g
e
t
a
t
i
o
n
S
c
a
l
e

1
:
1
.
5
0
0
.
0
0
0
3
R
O
M
R
S
U
L
Y
U
H
G
Q
H
R
E
O
D
V
W
L
Y
L
V
R
N
H
S
U
L
U
R
G
Q
H
Y
U
H
G
Q
R
V
W
L
6
U
E
L
M
L
,
Q
G
L
N
D
W
L
Y
Q
D
P
D
S
D
P
R
J
X
G
L
V
W
U
L
E
X
F
L
M
H
RAZVOJ NACIONALNOG
AGRO-EKOLOKOG
www.avalon.nl www.balkanika-crd.org www.ieep.eu www.iucn.org

Agroekoloski Program Srbije

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Agroekoloski Program Srbije

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

RAZVOJ NACIONALNOG

C za podruja sa nadmorskom visinom iz-

C za podruja preko 1000 m

Você também pode gostar