DR.

RUDOLFSTEINER

FILOZOFIJA
KOZMOGONIJA
IRELIGIJA

NAKRAJUSVAKOGPREDAVANJAPRILOENJECRTE(LIKOVNIPOKUAJ)
IZRAEN1983.MATPET

Rudolf Stainer
Antropozofska misao ~
l
141.333
ST.tdNER, Rudolf
Filozofija. kosmologija, rel igijajRudolf Stajner;
oreveo sa f rancuskoq Dimit rije Nastic., - Beograd :
N. Mirkovic: D. Nastic, 1987 (Beograd: Pronala
zastvo) . - 94 CTp . ; 20 CM. - (Edicij a "Hermes,, )
Predgovor j ugoGlovenskog izdanjajD,mitri je Nastic:
CTp. 5-6.
I St einer Rudolf
1. HaCl'Hn, AH"!HTplIje, fl. npeA. H npeD.
289.957
TIK: a. AHTpon03<><pHja
EDICIJA HERMES
Urednik
NIKOLA MIRKOVIC
Preveo
DIMITRIJE NASTIC
Recenzent
Dr :2;ARKO KORAc
Tehnicki ur dnik
LJILJ ANA NASTlc
Lektor i korektor
SLAVICA MIRKOVIC
Idejno resenje i dizajn korica
MIRJANA SEVO
tirnf. 3000
PREDGOVOR JUGOSl
1. TRl KORAKA 1
Antropozofsko is!
oko. - Strog t
svakog saznanja
- S' .... \stastveno m
je nekada obut
MiSljenje, osecar
astraliteta. - ReI
sveta preko Ja il
2. UNUTRASNJE V
Filozofija proslos
j e covek opaiao
boditi od fizickog
svoj u susta.s tveno
gradi kosmologijl
volje i intuitivno
- Apstraktno m
odrazavati prirod
3. METOD! l MAGU
SAZNANJA
Meditacija i sves
- Opasan uticaj
nesvesno filozof.
njem slika.
fizicki odraz u su
nj ena opasnost l
Iogija.
4. OSNOVNI ELE
RELIGIJU
Saznanje p l a t n e ~
bice. - Kao sto
proizvedeni nasin
tog shvatanja ded
ljudi su pojmili
prirodnim nauka
- Neposredno
Huzija.
5. ISKUSTVA DUS:
Ideja 0 nesvesnc
- Prva faza: nee
neizvesnost snm
samrtne muke; I
tanje planeta.
zala. - Uticaj is1
- Treca faza: i
vecitom. - Prvi
zofskom sadrZajl
jedinstvu sa boz;
putem..
s tampa: PRONALAZASTV - stamparija Barajevo, Miodraga Vukovica40
SADRZAJ
Strana
PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOG IZDANJA - - - - - - 5
1. TRI KO!{AKA ANTROPOZOFIJE - - - - - - - - - 7
Antropazafska istraZivanje, okultizam i misticizam. - Duhavna I
aka. - Strag metad i stalna kontrala. - Filozofija, izvar
svakag saznanja u praslasti, zahv8JljujuCi svesti eterskag tela.
- Sust8Js tvena mi'sljenje i apstraktna miSljenje. - Kosmologija
je nekada abuhvatala Zivat Kasmosa i Ijudska biCe. -
Misljenje, asecanje, valja u uabicajenaj svesti: adbljesak
astraliteta. - Religija je nekada; pacivala na iskustva bazanskag
sveta preka Ja iii Duhavnag caveka.
2. UNUTRASNJE VEZBE ZA MISLJENJE, OSECANJE I VOLJU 17
Filazafija praslasti pacivala je na stanju palusvesnasti u kajem
je cavek apazaa slike. - Zadabijena m ~ s l j e n j e maze se asla
baditi ad fizi ckag tela. - Imaginativna saznanje vraea filazafiji
svaj u susta.stvenast. - Inspirativna saznanje dapusta da se iz
gradi kasmalagija kaja obuhvata caveka. - Vezbe kaje se ticu
valje i intuitivnag saznanja: ona zasniva pravi religiazni zivat.
- Apstraktna mi'sljenje je nepriradna, ali maze abjektivna
3.
adrazavati priradu i coveku jemciti slabadu.
METOD! IMAGINATIVNOG, INSPIRATIVNOG I INTUITIVNOG
SAZNANJA - - - - - - - - - - - - - - - 25
Meditacija i svest . - Jacanje karaktera i maralnih svajst ava.
- Opasan uticaj padsvesnih snaga. - Sasvim mala dete je
nesvesna fHazaf. - Prelaz na inspirativna saznanje adstranjiva
njem slika. - Pajava kasmickih realnosti 'kaje imaju svaj
fizicki odraz u suncu, mesecu i planetama. - Joga, njena ulaga,
njena apasnast u nasot eposi. - Intuitivna saznanje i kasmo
lagija
4. OSNOVNI ELEMENTI ZA FILOZOFIJU, KOSMOLOGIJU I
RELIGIJU - - - - - - - - - - - - - 33
Saznanje platnenag Kasmasa inspiracijom. - Vecito Ijudska
biee. - Kaa sta je les praizvad eterskag', nase misli SlU lesevi
praizvedeni na:sim zivim snagama. - Filazafija maze daspeti dO'
tag shvatanja dedukcijom. - Lilseni mad inspirativnog saznanja,
Ij'Udi su pajmili llracianalnu kasmalagiju. - Njen pad pred
prirodnim naukama. - Racianalna tealagija i njena nemae.
- Neposredna tskustva i nesaop5tljivost bazanskag jeste
iluzija.
5. ISKUSTVA DUSE U SPAVANJU - - - - - - - - 43
Ideja a nesvesnam. - Nesvesna iskustva dU5e takam spavanja.
- Prva faza: neadredena asecanje s,irenja, nastalgija za Bagom,
neizvesnost snava. - Druga faza: oseeanje umnazenosti i
samrtne muke; Hristava pamac za prevazilazenje istog. - Kre
tanje planeta. - Susret sa biCima s kajima nas je sudbina ve
zala. - Uticaj iskustava ,spavanjaJ na apste raspalazenje i tanus .
- Treca faza: iskustva a fiksnim kanstelacijama. - Svest a
vecitam. - Prvi stadijum spavanja odgavara realnam fila
zafskam sadrZaju; drugi. - sU'stastvenaj kosmalagiji; treCi -
jedinstvu sa bazanskim. - Pavratak do 1:Ju,dne svesti abratnim
puteIIL
6. PRELAZ OD DUHOVNE EGZISTENCIJE U FIZICKI ZIVOT 51
Zelja duse i duha da se sjedine sa - Uticaj meseeevi h
snaga. - Nakon smrti dusa upoznaje duhovni Kosmos; njena
PREDGOVOR JUGOSI
saradnja na izgradnji duhovne klice njenog buduceg organizma.
- Duhovni Kosmos progresivno nestaje. - Osecanje frustacije i
zelje duse. - Upliv snaga meseca. - Dusa zahvata iz eter.slkog
Kosmosa da bi izgradila 5voje etersko telo. Ona ['uva nesvesno
secanje 0 delatnosti koja je strana zemlji; imaginativno miS
ljenje je moze opet pronaci i tako izgraditi realnu filozofiju.
7. HRIST, COVECANSTVO I ZAGONETKA SMRTI - - - 59
Razlieita stanja svesti kroz evoluciju. - Pomracivanje slikovite
svesti u momentu Golgotske Misterije. - Neophodnost tog
gubitka za zasnivanje svesti 0 Ja. - uloge Hri
sta, izucavanj e ograniceno na istorijsku Henost Isusa. - Mi
sija Hrista na zemlji. - Inicidacijsko saznanje 0 tim Cinjeni
cama do III i IV veka posle Isusa Hrista. - IskljuciiVo
Rudolf stajner (1861
Slobodnog Univerziteta
zofija ili Mudrost COV6
neguje i razvija covel
znanja steeena culnim
prenosenje dogma kao posledica toga. - Svest 0 Ja i zagonetka
smrti. - Otvaranje srca realnosti Golgotske Misterije daje dusi
snagu koja joj dopusta da prebrodi razlicite stadLjume Zivota
nakon smrti. - ViSe saznanja 0 Trojstvu.
koji je u coveku sa dull
Modema civilizacija
u sfere specijalizovanG
jedinstvenosti , svoje pi
8. OBICNA SVEST I VISA SVEST - - - -
Imaginativna svest i gubitak misljenja. - Javljanje celog toka
Zivota. - Vreme postaje prostor. - Slikoviti opazaji ne mogu
biti oZivljeni secanjem - Imaginativl10 saznanje i Vizije se
medusobno sustinski razlikuju. - Covek uvek imaginira, ali
nesvesno. - Odstranjivanje tabloa egzistencije i opazanje kos
miekih realnosti koje radaju etersko. - Saznanje astralnog. - Opa
zanje procesa inkarnacije. - U miSljenju, covek bdi. - U volji,
on spava. - Veeito duhovno biCe iscezavn potpuno u organizmu
glave. - Volja je u trudnoCi tokom zemaljskog zivota. - Kako
ne izgubiti svest 0 Ja u momentu smrti? - Sveti Avgustin, Dekart
67
zajedniclWj osnovi un
samome, u kome se Sl
delatnosti. Polazna taCt
u njegovom Ja. Ova
i element koji mu Pl
sarno da je covek jec
odraz jedinstva univerz:
Alii, jedinstvenost n
sticu svet duha i svet
i sumnja. - Bergson i trajanje.
pleksna. Skrivenu nati
moderni covek ne po:
9. DOGADAJ SMRTI , NJEGOV VEZA SA HRISTOM - - - 77 od izuzetne vaznosti S
Pod uticajem tri visa organizma, fizicko telo refl ektuje misli.
- Delatnosti gradnje i razgradnje u organizmu. - Astralno
unilStava glavu i izaziva potrebu spavanja. -
eterskim. - MiSljenje je mog1.ICe sarno zahvaljujuCi aktivnim
snagama dezasimilacije u glavi. - vitalnost ili gasenje
svesti. - Razlici ti odnosi astralnosti i Ja sa glavom, ritmickim
sistemom, metabolizmom i lU;d.ovima. - U drugom, astralnost
konstantno ocenjuje moralnu vrednost nasih del a .. - Nakon
smrti, tClij skup moralnih sudova umetnut je u dusu koja ga
uvodi u Kosmos, koji je u sebi amoralan, ne nemoralan, kao
. priroda oko nas. - MoraHzirajuca misija eoveka u KosmoS!U,
njegova odgovornost kOje postaje svestan u Svetu dusa.
- Prelaz na treCi stadijum zivota poslesmrti , u Zemlji du
hova, moguc je sarno zahvalj ujuci Hristu.
kojli umicu culnom Pi
temelj jednoj novoj I
sveobuhvatnom viaenj l
votu, potvrduju da liE
koncepcijama okultnih
Manifestacije duha
U svakoj trojnoj strul
diSnju funkciju. Jediru
izmedu polamosti. Uk
stvari ne moze se sa
Kad se obraca leI
grupe 1)unkcija: nervm
10. VOLlA, NJENO DELOVANJE POSLE SMRTI _. - - - - 85
renje) i regulatorne
Misaona dusa, osecajna dusa, voljna d.usa i njihovi odnosi sa
organizmom. MiSljenje olinjalo u nameri da se docepa naseg
nizeg organizma, nasih udova. - Smrt i zivot stalno pri-sutni
u nama. - Uloga askeUzma u proslosti; on bi danas doneo
povredu fizickom telu, da.kle, svesti 0 Ja. - Saznanje eoveka
i pedagogija. - Snage razgradnje i gradnje, njihove devijacij e
ta funkoionalna podel:
sobno povezanih trupo
Za vaspitace, on ill
- misljenje, koje svo,
vezano za rU.,tmove src!
i bolestL - Podizanje zdravog fizickog tela zahvaljujuCi Hri
stovoj snazL - U sferi meseca covek pronalazi skup sudova
izdatih 0 nj egovim delima i priprema svoju buducu sudbinu.
mi=om u udovima.
nicima prliZe poduku ,
nj!ihov karakter i na n
PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOG IZDANJA
Rudolf stajner (1861-1925) je tvorac Antropozofije i osnivac Geteanuma,
Slobodnog Univerziteta Duhovne Nauke (Dornah, kod Bazela). Antropo
zofija ili Mudrost covekova ne namece sebi nikakvib granica. Ona budi,
neguje i razvija eovekove nadlucne sposobnosti, kojima dopunjuje sa
znanja steeena eulnim posmatranjem. Tako postaje put koji spaja duh
koji je u coveku sa duhom kojli je 11- univerzumu.
Moderna civiliiacija svojim pregradama razdruZuje ljudske delatnosti
u sfere specijalizovanosti. Time je covek izgubio osecanje nepodeljene
jedinstvenosti _svoje prirode. Da bi okupio svoje delatnosti na jednoj
zajedniekoj osnovi univerzalnosti, mora poci od onog nacela u sebi
samome, u kome se susticu sve snage njegovog bita i svi oblici njegove
delatnosti. Polazna tacka tog objedrinjenja je u ziZi njegove liene sveslli.,
u njegovom Ja. Ova srediSnja jezgra je najvise naeelo njegovog bica
i element koji mu pruia unutrasnje jedinstvo. Time se objavljuje ne
sarno da je eovek jedno jedinstvo, nego ,i da je to ljudsko jedinstvo
odraz jedinstva univerzuma.
Alii, jedinstvenost ne znaci uproscenost. Covek je tacka u kojoj 5e
stieu svet duha i svet tela. Zato je njegova konstitucija izvanredno kom
pleksna. Skrivenu nateulnu prirodu u danasnjem sklopu ljudskog bica
moderni eovek ne poznaje, niti je opaia, niti joj daj\8 ime. Stoga je
od izuzetne vaznosti Stajnerov metodiean opis fenomena ljudske prirode
koji umieu eulnom posmatranju. Ova dragocena obavestenja bila su
temelj jednoj novoj medlicini, pedagogiji, poljoprivredi, zasnovanim na
sveobuhvatnom videnju eoveka i sveta. KoriScena u svakodnevnom Zi
votu, potvrduju da nemaju nieeg zajedniekog sa jalovim i nebuloznim
koncepcijama okultnih izvodenja i misticizma.
Manifestacije duha u materiji daju coveklu i svetu trojnu strukturu.
U svakoj trojnoj strukturd. razlikujemo po jednu polarnost i jednu sre
diSnju funkciju. Jedinstvo se ostvaruje kad srediste odrzava ravnoteZli
izmedu polarnostL Ukoliko se ne vodi racuna 0 ovoj trojnoj prirodi
stvari ne moze se sagraditi rnsta !ito bi bilo ' uravnotezeno.
Kad se obraca lekaruma, stajner izdvaja iz studije organizma tri
grupe :fjunkcija: nervne (i senzoralne), motoricke (podrazumevajuci i va
renje) i regulatorne (respiratorni i cirkulatorni ritmovi). Morfoloskfr,
ta funkcionalna podela se izrazava u oprecnosti glave i udova, medu
sobno povezanih trupom koji igra ulogu uravnotezujuceg posrednika.
Za vaspitace, on na toj osnovi izucava tri osnovne dusevne funkcije:
- rrUsljenje, koje svoj instrument ima u nervnom sistemu, - osecanje,
vezano za rThtmove srca i daha, - volju, koja se izrazava latentnim dina
rrUe;mom u udovima. To saznanje dopusta vaspitaeima da svojim uce
nicima pruze poduku, koja bi istovremeno imala formri,rajuci uticaj na
njihov karakter i na njihov fizieki razvoj.
5
Tako 5e, na razlicitim nivoima bica, otkrivaJu veze na koje se cesto
aludira na stranicama koje slede. Mo:zemo ih produbiti jedino vraca
JUCl se na izvore, tj. na delo Rudolfa stajnera u cellini. Kamen uteme
ljenjr< Univer:aiteta Geteanuma je ta sveobuhvatna vizija coveka i sveta,
jedinstvo, koje se koncepcijom trojne strukture najbolje razume u pro
tivrecnostima i nadoknadujuCim delatnostJima.
OiJklus ovih predavanja nosi naslov Filozofija - Kosmolog1i.ja - Reli
gija. U perspektiV'J ove trilogije covek uspostavlja jedinstvo kad
- istrazuje mudrost posredstvom vidovitog i jasnog saznanja eter
skog tela,
- oseca da je deo Kosmosa, ciju harmoniju otkriva u sebri. razume
vanjem ljudskog astralnog biCa,
- opsti s vecnim bOZansklim svetom, iz kojeg dolazi i u koji se
vraca , jasnim videnjem pravoga ljudskog Ja.
Ovo obj0dinjenje moze izgledati kao cista apstrakcija, ukoliko se
ljudska pri,roda vidi iskljucivo u granicama fizickog tela. Stoga bi za
razumevanje znacaja ovog objedinjenja trebalo opazati duh kao realnost.
Zato stajner insistira na sposobnostima duhovnog opazanja, koje je
neophodno iskovati da bi svest osvojila oblasti koje jos nije istrazila.
Prcisirivanjem triju dusevnih sposobnosti: miSljenja, oseearuja i volje,
dusa dopire do td viSa stanja svesti - imaginativnog, inspirativnog i intui
tivnog. Imaginacija, Inspiracija i Intuicija prosiruju stanje svesti koje dana
snje cove6anstvo inaee poseduje. One se postizu jacanjem svesti u napredo
vanju kroz uzastopne faze, kada iz sveta tela prelazimo u svet duha,
polazeei od organizma, Ikoji je culni tnstrument dusevnih sposobnosti, ka
onim sposobnostima koje se preobrazavaju pojacavaju i odvajaju iz
organizma, da bi potpuno funkcioDiisale tek kad se nadu izvan njega.
Kada piSe, staj!ner se obraea na:j.sirem k11'ugu citalaca, bez obzira na
njihovo obrazovanje i njihovo poznavanje Antropozofije. Teskoea u
citanju ne lezi u recDliku, ni ti u sintaksi, nego u misaonom naporu koji
se zahteva od clitaoca. To ne znaci da stajner nije umeo da pEe Na
protiv, on zrtvuje briljantnost stila da citalac ne bude zaveden i fasci
niran umetnoseu, nego da sacuva slobodu svoga suda. Medutim, kada
miJsao, vodena voljom oseti da ide ukorak s autorom, dusi se objavljuje
lepota visokiih svojstava i ono !ito ona tada oseea moze se izraziti
recju entuzijazam.
VeCina knjliga Rudolfa stajnera nije pisana, vee su to objavljena
predavanja. Napor u citanju time nije manji. Mozda je cak i ve6i, jer
predavanja odgovaraju unutrasnjim potrebama prlisutnog auditorijuma,
koje su ponekad izuzetno visoke. Od ovog oiklusa predavanja ostale su
dYe v e r z ~ j e : rezime, koji je stajner sastavio, te prevod stenograma,
koji je vazniji od rezimea i povoljDliji za objavljlivanje, jer ima prednost
govornog stila koji lezerno opusta zgusnuti splet rerngovanog teksta
rezimea.
Dimiltrije Nast,ie
6
1. TRI KORAKA AN
Neka mi bude dop\
svim srcem pozdravim
da vlada u ovom Ge
bit[ obavljen. To nij e
njuje punom i celovit
graduje, moze izbijati
religioznog zara. To :
nitih srdaca i velikih d
Na njemu smo jo:
da podignemo zdanjE
diosta nacija van njen
punoj slobodi, okupio
datku. U Dornahu, ill
liICete mi sto insistin
duhu su izgovorene (
izvrseno je u njegovo
covecanstva. Jedino 0
saobrazene duhu, jedr
duh, kojim iz srca ist
svako ljudsko biee. N
dubline srca. Takode !
gradujemo i formulisE
Uke i zivota, sa cilje
svoje ognjliste sa izvesn
Svi oni koji vee g
sreeni kad bi umah
nasi posetiool svojim
nom pozdravim u tor
Spoznaja duha, ka
njena oplodenju prak
biti pObrkana sa izves
kada naziva misticizrr
naseg vremena, sa i
lucijom nauke u naSc
naucnom istraz,i vanju.
starim tradicijama i
dicije vucemo iz pro!
1. TRI KORAKA ANTROPOZOFIJE
Neka mi bude dopusteno, pre no sto zapocnem svoje predavanje, da
svim srcem pozdravim auditorijum; da ga pozdrav,im u duhu koji treba
da vlada u ovom Geteanumu i koji treba da nosi rad kojd. ce ovde
bita obavljen. To nije duh nekog posebnog mentaliteta, on se nadah
njuje punom i eelovitom ljudskom prirodom. To !i to on daje, sto iz
graduje, moze iizbijati iz naucne spoznaje, iz b avljenja umetnostima, iz
religioznog lara. To je duh slobodnog covecanstva, covecanstva pleme
nitih ~ r d a c a i veIikih du!ia.
Na njemu s mo jos 1!H3. godine, kao na temeljnom kamenu, hteli
da podignemo zdanje Geteanuma. U eposi kada su cela Evropa i
d!osta nacija van njenih graniea bili razdirani sukobima, on je, u pot
punoj slobodi, okupio sve naoije Evrope na jednom zajednickom za
datku. U Dornahu, medunarodna saradnh nikada nije prestala. Dozvo
licete mi !ito insistiram danas na ovome da b-jh podvukao u kojem
duhu su izgovorene ove reci dobrodosliee. Sve sto je ilzvrseno ovde,
izvrseno je u njegovo ime, u ime slobodnog, univerzalnog, kompletnog
covecanstva. Jed:ino ono moze dati plodove jedne nauke i umetnosti
saobraZene duhu, jednu pravu religiju. To ' j e takode onaj univerzalni
duh, kojim iz srea is tice plemenita toplina sto je u stanju da prihvati
svako Ijudsko biCe. Neka ove pozdravne reOi !i to izgovaram prodru do
dub!i.ne srea. Takode svim srcem zelim da nas vidim kako zajedno iz
gradujemo i formuli semo ono stoee a svetliti najrazlicnije oblasti na
uke i zivota, sa ciljem da se !Sv:1 oni. koji su dosli dovde, vrate na
svoje ognjliste sa izvesnim zadovoljstvom u sreu.
Svi oni koji vee godinama rade u Geteanu.mu osetsi'li bi se poselmo
sreeni kad bi umah mogli da prenesu misao tog zadovoljstva sto ga
nasi posetioo.i svojim dolaskom iza:aivaju. Dozvolite mi da vas jos jed
nom pozdravim u tom smislu i da yam zahvalim sto ste dosli dovde.
*
:;.: *
Spoznaja duha, ka kojoj teze nasi napori, jeste jedna snaga name
njena oplodenju prakticnog i2livota u mnogim domenima. Ona ne sme
bili pobrkanasa- izvesnim okultnim izvodenjima' ili sa onim !ito se kat
kada naziva misticizmom. Okultizam Ij e, u stvari, u oprecnosti sa dull10m
naseg vremena, sa isti nski modernim. duhom, koji je odreden eva
luciojom n8Juke u nasoj eposL Saznanje duha niposto ne ostaje strano
naucnom istraZlivanju. Ono sto se cesto naziva okultizm{)m, poOiva na
starim tradicijama i nije oh vljeno duhom dana!injeg vremena. Te tra
dicije vucemo iz proslosti. Ali kako danasnje duse ni su v\iSe konstitu
7
isane kao nekada i ne mogu viSe u sebi razvijati ista saznanja, ove
tradiaije radaju neke nesporazume i, bez' njihovog razumevanja, pred
stavljaju se kao podobne da zadovolje 'izvesne potrebe duse.
Elem, nase delatnosti nemaj[U niceg zajednickog ni sa tim lose shva
cenim tradicionalnim okultizmom, ni sa nekom drugom vrstom okulti=a
koji za posmatranje. i ispitivanje na:tculne oblasti koristi metode koji se
pozivaju na cula, na imitaciju naucnog istrazivanja. Tako se unosi zabuna
sa ovrim poslednjim. Metodi nauke su savl'seno prilagodeni izucavanju
culne stvarnosti, ali, iz tog istog razloga, nepodobni za otvaranje puteva
koji vode ka nadculnom.
S druge strane, danas je cesto rec 0 dJubokom mistickom zivotu, 0
mistickim Tu se najcesce samo unutrasnje uronjava u mis
ticka iskustva analogna iskustvima starih mistika, ne bi Ii se ponovo
proizvelo, a sve to u nekoj vrsti potmulog oseeanja samoga sebe koje
moze voditi samo do slabo utvrdenih li stina.
Pominjem ova izvodenja jednostavno zato sto zelim da lSe od
moguceg brkanja izmedu rada izvrsenog ovde u Geteanumu i onoga !ito,
istina, nadahnjuje dobrom voljom, aLi ipak ostaje kao delatnost amatera
i neupu,cenih. Metod koji negujemo u pogledu nat6ulnog saznaruja treba
da bude isto tako strog, precizan, naucan, kao sto su danas metodi koji
se primenJuJU i izucavaju pI1irode. Da bi se stupilo u natcuJnu oblast,
treba jednostavno pro(LuZiti njilhovo polje delovanja. Ali to se ne moze
uoiniti, osim aka se ne posmatra sa istom strogoscu sa kojam su po
stignuti toliki srecni rezultati u domenu culne realnosti.
Moj predlog je da za trenutak ' dame neke indikacije 0 namerama
i ciljevima nase duhovne nauke. Slede6ih dana imacemo prilike da in
izblize izucavamo.
Prva tacka koju bi u ovom i'5trazivanju natculnog trebalo utvrditi,
jeste da obelodanimo, u dubinama ljudske du!ie, snage saznavanja korje
mogu istraZivati natculan svet kao sto cula izucavaju fizicki svet. Prvi
zadatak duhovnag istrazivaca je, dakle, da upravi svoj unutrasnji po
gled na unutrasnju, duhovnu st rukturu organa koji mogu domasiti nad
culno. U tome se on razlikuje od naucnog istrazivaca koji koristi ljudski
organizam, takav kakav je, za izucavanje prirodnog sveta i, tacnije, za
ustanovljavanje cinjenica koje moze otkriti.
Elem, kad je na tIu tog naucnog izucavanja prirode, duhovni dstra
ZivaC ne moze usvojiti isti stay. Njegova paznja je, pre svega, koncen
trisana na jedan organ unutrasnjeg duhovnog saznavanja, koji cemo na
zvati duhovno oko. Ta koncentracilja koja priprema organ za
delovanje, treba, osim toga, da opaZa unutrasnje zakone tog delavanja sa
is to toliko tacnosti kao sto matematicar vidi celinu jednog problema ili
naucnik cinjenice svog iskustva. Taj prethodni rad koji istrazivac vrsi na
svojOj vlastitoj licnosti, u oblasti duhovnog istrazivanja je sustinski.
Treba da mu se posveti sa istom strogoscu kao !ito se matematicar iIi
prirodnjak posvecuje svom radu, jer kao sto se oni sluze svojim ocima iIi
sVGjim iU!sima za opazanje culnog, on koristi to duhovno oko za opa
zanje natculnih cin\ienica.
Kao i matematika iIi prirodne nauke, duhovno je zasno
vano na tacnosti. I dodaeu: tame gde naucno istrazivanje nalazi svoje
granice, duhovno istraZivanje zapooinje svoj rad i to sa istom strogo
scu. To striktno izucavanje, one primenjuje pre svega na samo Ij(Uidsko
8
bice koje treba da POI
organ koji ima da
sto se cesto naziva ne:
vrsti polusna, duhovno
govom . domenu bude r:
naj m anji argument u
se proizvodi jedna vrsl
planu svesti, uporedivc
spavanja, nademo pred
Izraz tacnost, kOj L
nja, odnosi se, u stvar
organizma. Istrazivac r;
kontrolisati. Kad ga (
nadculnih 6injenica.
Taj prethodni zahte'
nas da ga nazovemo
ovde negujemo karakte
todicnoj vidovitostL U
Moguce je steci saz:
zovane tacke i obuhva
zivota naseg vre
znanja dodamo neku vi
takva kakva su, ucinim
ruku nadu svoj vrhuna
Za ilustracij;u, uzecu
znacajnim rezultatima 1
ska nauka zasluzuje na5
metodicne vidovitosti I
javiCe se u cemu je
putevima duhovnog isl
ni6ke delatnost,i i duha,
celokupnost ljudslcog b
veze, Ijudske odnose,
duhovnog saznanja.
Ono treba da Ijuds1
ogranici na ovo iIi one
duha iznova ucini otvOJ
tako i teorija, u cilju
okvir.
S ove tacke gledist:
o tri oblasti saznanja;
se, uzimajuCi za pola,
istrazivanja koja
fiji, kosmologiji, religi
ste6i zahvaljUijuCi antrol
Filozofija je nekada
verzum saznanja koji
bice koje treba da postane duhovni istraZivac i oblikuje tako u njemu
organ koj i ima da dosegne do cinj,enica natculnog. Dok se u onome
!ito se cesto naziva nekom mistikom unutrasnji z.ivot odrZava u nekoj
vrsti polusna, duhovno tstrazivanje zahteva da i najmanji korak u nje
govom ' domenu bude rasvetljen i kontrolisan, kao sto to treba da bude Ii
najmanji argument u dokazivanju jednog matematickog problema. Tada
se proizvodi jedna vrsta unutrasnjeg budenja, budenja na jednom viSem
planu svesti, uporedivog sa onim sto se de!iava kad \se, po izlasku iZ
spavadja, nademo pred culnim svetom.
Izraz tacnost, koji oVde upotrebljavam povodom duhovnog istraziva
nja, odnosi se, u stvari, na minucioznu pripremu unutrasnjeg, duhovnog
organizma. Istrazivac mora na njega imati tacno gledanje koje Se moz.e
kontrolisatL Kad ga dostigne, moze svojim pogledom prodreti u svet
nadculnih cinjenica.
Taj prethodni zahtev stroge pripreme za natcuI no opazanje, ovlas-cuj e
nas da ga nazoverno egzaktnom vidovitoscu. Duhovno istra:ZJvanj e koje
ovde negujemo karakteristicno je po torne sto p06iva na me
todicnoj vidovitosti. U tome je njegov osobiti karakter.
Moguce je steCi saznanja koja se ne ogranicavaju na striktno lokali
zovane tacke i obuhvati,ti oblast gde mogu da se sticu sve nauke, svi
ob\ici zivota naseg vremena. Ne radi se 0 tome da zgradi naucnih sa,
znanja dodamo neku viSu strukturu koja bi bila sprat duha, nego da ih,
takva kakva su, ucinimo otvorenim za polje duha, sa ciljem da u neku
ruku nadu svoj vrhunac u objavama duhovnog istrazivanja.
Za ilustracij:u, uzecu medicinu. Takva kakva se danas predstavlja, sa
znacajnim rezultatima koje je zasnovala na poznavanju prirode, medicin
ska nauka zasluzuje nase puna uvazavanje; aLi mi verujemo da je pomocu
metodicne vidovitosti moguce otiCi jos dalje. Tim prevazilazenjem ob
javiCe se u. cemu je medicinska nauka zaista plodna. Na isti nacin,
putevima duhovnog istrazivanja moze se izgraditi most izmedu umet
nicke delatnost[ i d:uha. Stvarati umetnicke oblike u kojima -se izrazava
celokupnost Ijudskog biCa - to je ono !ito mi ovde trazimo. Religiozne
veze, ljudske odnose, mi zelimo da razvijarno ovde na tlu tog istog
duhovnog saznanja.
Ono treba da ljudsku prirodu obuhvati u njenoj celini, a ne da se
ograniOi na ovo iIi ono njeno svojstvo. Ono 5e tako trudi da u zivotu
duha iznova ucini otvorenim sve ono !ito se tice kako prakticnog zi'Vota,
tako i teorija, u cilju da zadobije jedan potpuno i univerzalno ljudski
okvir.
S ove tacke glediSta nastojacu da u svojum predavanjima govorim
o tri oblasti saznanja; one ce posluziti kao primer da se pokaze kako
se, uzimajuCi za polaznu tacku danasnje istraZivanje, moze preci na
istraZivanja koja Jmaju duhovni objekt. Govoricu yam, dakle, 0 filozo
fiji, kosmologiji, religiji i 0 produhovljenim oblicima koje one mogu
ste6i zahvaljujuCi antropozofij i.
*
'" '"
Filozofija je nekada bila, ne neka ogranicena nauka, vee jedan uni,
verzum saznanja koji je mogao da pouci coveka skupu realnosti posta'
9
I
:
,
janja. Ona je bila univerzalno sa.znanje i sve nauke koje mi danas iz
gradujemo rodene su zapravo jz njene supstance - iz one koju je pC)
5edovala jos u vreme Grka. S druge snrane, od modernih vremena po
stoj-i jedna posebna, specijalizovana filozofija, koj a se krece unutar iz
vesnog skupa ideja. Sarno, stvori'la se jedna jedinstvena s:ituacija u
kojoj se ta ni,lozofija, iz koje s,u roaene sve te nauke, nalazi obavezna
da opravda svoje postojanje u odnosu na nj:ih.
Nauke koje je rodila, primenjuju se na razne oblasti poznate real
nosti, realnosti koja se nudi culima, posmatranju, iskustvima. Ne moze
se sumnjati da ce ta naucna biti opravdana i da ce zado
volj iti potrebu za saznanjem. Sarno, fiilozof:ija, od koje ona potice, nasla
se prinudena da u odnosu na nju opravda svoje vlastito postojanje, da
kaze zasto izgraauje izvesne ideje, da dokaze kako te ideje nisu iL'll.
zorni snovi i jedino proizvodi misljenja. Ne cine li se danas jaki napori
da se dopusti postojanje filozofskih ideja, kako bi jos uZivale izvesno
postovanje! One su te koje su dale rodenje naukama, a koje (nauke)
u svojim odnosnim oblastima uZiivaju puna poverenje. F.i1ozofih pak,
nema tu privilegiju. Ona treba da pokaze na cemu se zasniva.
Nije ovde pitanje 0 antiokoj Grckoj. U toj eposi, onaj ko je dospeo
do nivoa filozofa, osecao je da je taj rad misljenja isto tako prirodan
kao sto to danas moze za nas ruti disanje. Naprotiv, moderni filozof
oseca svoje ideje u apstrakeiji, hladno, suvoparno. Dok misEi, on nema
utisak da je dOista u realnosti. U laboratoriji, hemicar ili fiziear, kao
i lekar na kliniei, imaju utisak da rade u konkretnom. AIJ onaj ko
u sebi nosi ideje i Izgraauje ih, oseca katkada da je stotinu milja
od realnosti.
Tom cinjenicnom stanju pridodaje se jos nesto. Duboko je tacno
d
a
filozofija nosi lime kOje izrazava viSe od njenog teorijskog karaktera.
Filozofija znaci Ijubav prema mudrosti, A Ijubav je snaga koja ima
sveije korene, ne sarno u inteli geneij<i. i razumu, nego u eelokupnoj ljud
Skoj dusi , u osecanjima. Filozoflija vodi svoje ime iz unutrasnjeg isku
stva koje obuhvata eelokupnu dusu, iskustva ljubavi. Celokupno bice se
angazuje i predaje filozofilji .
Ali ako je ona ljubav prema mudrosti , treba dopustiti, za one koji
je tako shvataju, da 'je ta Sophia, ta mudrost nes.to realno, b[ce koje
se moze voleti i kome nemamo potrebe da prvo dokazujemo posto,
janje. Jer najzad, zamislite malo bi to apsurd hio da eovek
moze voleti zenu, Hi zena coveka, tek posto 5e dokaZe da voljeno
bice zaJista postoji! MedJutim, tako je to danas l{ad je ree 0 filozofij,1.
Nekada topla supstanea kojoj je covek spontano otvarao svoje srce,
postala je nesto hladno, suvo, teoti j-sko.
, Da bismo ,shvatili razlog tog stanj:a stvari , treba da 5e vratimo
na porekla filozofskog misljenj a, ne sledeci spoljnu nii't dogadaja, vec
oz;iNljavajuc1 u svom sreu, u svojOj dusi, ono cemu nas istorija 'll.ci.
Tada se otkriva da je fHozofija zivela u ljudskom bicu sasvim druga,.
aije nego danas. Moderna naucna misao pr.jdaje vrednost jedino cinje
nieama kojima, je snabdeva culno posmatranje iii materijalno i>skustvo.
Inteligeneija zatim izgraauje odnose izmeau tih cinjeniea, tih dostignuca
kOja fizicki covek duguje oulima kojima je njegovo telo snabdeveno.
10
Nauka ne zeli da
stignuCi ma.
Ali ona nece mod
se ne moze otkriti
Malocas sam rekao c
cemo, sledeCih dana,
su stari Grci, u zlatnc
supstanca koja je is
koja je isprva zivela
i prozi ma eelo fizicko .
Danasnja nauka pc
znaje etersko, taj SUI
filozofiju. Fizickim tel
mer. Ako ga izucavm
fizicki i bi oloski, des
Kad se nas pogled dn
imamo delatnost koj
bib su jos takve ka
cati, opazati. Kad su
kao sto mi delujemo
se radala filozofija.
nosti disanj a, na prir,
tako, Grk nij e sumn
zaltuNjen ukotvljena
tela. On je imao jasr.
I1Jjegovom eterskom tel
ModerniJ covek je
Zato je tradicionalna
bi mogl a posmatrati
ganizma u cijim ned
ona je izgubila one sl
apstrakoija za koju 0
Zamislite, mectutim
nim jos cvrsCim, zg
njegovo fizicko telo. 1
neopazajan fenomen
isto tako, moderni co
bi tada bilo tek jed
da mu prvo dokazen
zofija pociva na rea
kad je u coveku nest
Da bismo ponovo
pre svega saznanje
da prenese coveku to
U filozofskom miS
one opaza svoje ete
isto vreme S'U osecali
urNverzuma. Covek ir
za kosmologijDlll On
tvreno u svom orgar
univerzum i kako 5e
Nauka ne zehi da dopusti saznanje .ako ono ne pociva na tim do
stignuCima.
Ali ona nece moei da prevazidu samog fizickog coveka. A u njemu
se ne moze ono sto su stari oznacavali imenom Filozofije.
Malocas sam rekao da danas mogu samo da skiciram cinjenice koje
cemo, sledeCih dana, imati prilike da detaljnije izucavamo; to sto
su stari Grci , u zlatno doba, nazivali Filozofijom, bila je jedna duhovna
supstanca koja je isprva zivela u dusi, a niposto u fizickom telu;
koja je isprva zivela u jednom eterskom organizmu koj'i zatim prodire
i prozima celo fizicko telo.
Danasnja nauka poznaje, u stvari, samo ovo poslednje. Ona ne po
znaje etersko, taj suptilni zivot u kojem je grcki fiilozof crpeo svojlu
filozof iju. Fizickim telom, mi imamo svest 0 disanj u i gledanju, na pri
mer. Ako ga izucavamo, mozemo ste6i jasan pojam 0 onome sto se
fizicki i bioloski, desava dok diSemo Hi imamo vizuelne opazaje.
Kad se nas pogled drZi na eterskom, nadculnom coveku, mi pred sobom
imamo delatnost kojoj su starli Grci davali ime filozofuja. Ti Grci
bili su jos takve konstitucije da su t:u etersku delatnost mogli ose
cati, opazati. Kad su svoje etersko telo stavljali u delovanje, upravo
kao !ito mi delujemo nasim fizickim telom diSuci li li gledajuCi, u njima
se radala filozofija. Mi nikada ne osecamo sumnju u pogledu real
nosti disanja, na primer, zato sto imamo svest svog fiz)ickog tela. Isto
tako, Grk nije sumnjao da je filozofija, ta mudrost u koju je bio
zaljuNjen ukotvljena u realnosti, jer je J.os Imao svest svog eterskog
tela. On je imao jaSl1u svest 0 misaonoj delatnosti kOja se odvijala u
rrjegovom eterskom telu.
lVIodernj) covek je izgubio tu svest; on ne zna da ima etersko teJK).
Zato je tradicionalna filozofija postala skup apstraktnih ideja; jer ona
bi mogla posmatratiideje kao realnosti samo kad bi imala svest or
ganizma u cijim nedn;ma su se one izgradile. Sa svescu 0 eterskom,
ona je izgubila ono sto je tvorilo realnost filozofije. Tako je ona postala
apstrakoija za koju osecamo potrebu da opravdamo postojanje.
Zamislite, medutim, da ljudsko bke bude najednom snabdeveno jed
nim JOs cvrSClm, zgusnutijum, materijalnim organizmom nego 'ito je
njegovo fizicko telo. Disanje bi, na primer, postalo tada za njega jedan
neopazajan fenomen i, naposletku, on bi izgubio osecanje fizickog tela;
is to tako, moderni covek je izgubio asecanje svog eterskog tela. Disanje
bi tada bilo tek jedan poj,am, jedno teorijsko saznanje, i trebalo bi
da mu prvo lldokazemo realnost, kao sto danas treba dokazati da filo
zofija pociva na realnosti. Sumnja u odnosu na filozoHju rodena je
kad je u coveku nestalo osecanje njegovog eterskog tela.
Da bismo ponovo nasli realnost ililozofije, treba dakle, da pronademo
pre svega saznanje eterskog tela. Prvi korak antropozofije je upravo
da prenese coveku to saznande.
U fjlozofskom miSljenju ljudsko bice se pre svega opaZa unutraSnje,
one opaZa svoje etersko telo. Ali otkako su ljudi poceli da misle, U
isto vreme S'U o'secali potrebu da Ijudsko bice smatraju clanom Kosmosa,
urllverzuma. Covek ima potrebu za fiilozofijom; on takode ima potrebu
za kosmologij.om. On hoce da razume kako je on, to Ijudsko bice
tvreno u svom organizmu na jednoj datoj tacki zemlje, vezan za ceo
univerzum i kako se, malo po malo, tokom evolucije, iz njega izdvojio.
11
To oseeanje da c.ini jedno s univerzumom, covecanstvo je oseeaJo
spontano u vrlo stara vremena. Ali kad opstoj,i jedino svest fizickog
tela ne mozemo se smatrati sjedinjenim sa Kosmosom. Sve one 0 cemu
covek zadobija svest izmedu rodenja i smrti izhija iz zivota, neposredno
vezanog za fizicki, culni svet. Iznad i izvan te fizicke srecJ.ine odvija
se zivot duse, sasvim razl'icit od onoga sto je fizicki svet za coveka.
Ali ako hoce da sebe posmatra i da se oseti kako pripada Kosmos'U, treba
da oseea kako taj Zivot duse 6ini jedno sa Kosmosom.
U proteklim epohama, Ijudi su zapravo mogli, u svojoj unuatrasnjoj
viziji, da u univerzumu, u Kosmosu prepoznaju one sto je takode tvorilo
Zivot njihove duse, a cia to ipak ne bude ono sto se danas naziva - u
nedostatku ispravnog shvntanja - antropomorfizmom. Zivot duse u njemu
samom, njegov sopstveni unutrasnji zivot, bio je za coveka neodoljiv
dec duhovnog zivota Kosmosa, upravo kao sto se zivot fizickog orga
nizma smatra vezanim za domen prirode, eulnog sveta.
Ali u modernoj eposi, dopusteno je jedino saznanje prirode zasno
vano na posmatranju i iskustvima, kao i na misljenju koje se hrani
njihovim podacima.
PrikupIjanjem tih izdvojenih podataka, postavlja se osnovu enciklo
pedijskog znanja. Rezultati postignuti pl1irodnim naukama doprli su
do jedne kosmologije. Ali ova odrazava jedino cinjenice culne realnosti
koje S'U medusobno povezane miSljenjem. Tako se obrazovala jedna slika
univerzuma, ali isecci te sbike nisu ni,sta viSe do zakoni utvrdeni miSlde
njem, koji upravljaju culnim, fizickim realnostima.
Ona ne obuhvata, kao !ito je to cinila kosmologija StaPih, duhovni
Zivot, :hivot duse, vee sarno one sto moze biti opazeno culima - culni
svet. Covek tu moze da pronade svoje Nzicko biCe, ali nikako svoj UI1U
trasnji zivot, zivot svoje duse. .
Elem, u prosla vremena, kosmologija je sadrzavala takoae i sve one
sto je tvorilo Zivot duse. sto to nije i danas iSlucaj, to je zato sto
spoznaja u modernoj eposi ne moze v,ise posmatrati taj unutra.snji zivot
kaa sto su to Ijudi nekada ci.niLi. Jer danas, kad se goyori 0 odno
sima duse i tela, opisuju se unutrasnje cinjenice - miSljenje, oseeanje,
volja, a Zivot duse se posmatra kao zOOr tih izdvojenih delatnosti kOje
se medusobno proZimaju. S1ika koja se danas stvaru 0 unutrasnjem zi
votu obuhvata misljenje ,oseeanje, koji se smatraju njegovim val>
nim elementima .
BuduCi da su stvari takve, ta slika misljenja, oseeanja Ii. volje ko}i
se medusobno prozimaju, neumitno ne odgovara jednom unutrasnjem
zivotu koji se javlja rodenjem, razVlijajuCi se sa ljudskim bieem i umiruCi
s njtim. Ni najmanje se ne vidi neka tacka oslonca koja bi dopustila
da se u njemu pronade nesto sto nadZivlj:uje smrt. Jer sve tri tako
zamisljene sposobnosti usko su vezane za Zivot fiziCkog tela. Vidrimo
udove koji se razvij aju i zamiSljamo tako jedno misljenje, osecanje,
jednu volju kako se paralelno razvijaju. Vrl.dimo kako se telo mineralizuje
Ii fizicki propada - i isto tako vidimo kako miSljenje, osecanje i volja
atrofiraju u svoj.i.rn manifestacijama.
Ali staro doba je u Zivotu duse saznanje kOlje je prevazilazi!o
ono sto zivi u misljenju, osecanju, vOlji. Kroz te tri sposobnosti je
opatalo jednu supstancu kojoj su one bile sarno Yeo, zracenje, emancija.
12
Za nas one se
sto one pokrivaju, via
to Ij udslw astralno biCe
U !izickom coveku
natCulnog COY ka; isto
prepoznati prisu..stvo j l
[sana mislj enj em, osee\
Ona pIip ada duhovnim
izmedu rodenja i smr
nakon smrti pon-:lvo SE
coveka, one sto po rOI
Misli, osecanja,
nizam i postoje tjedinQ
oni manife tacija, prev1
mesto u Kosmosu, U
organ izmu.
Ako se hoee pristuj
o eterskom coveku i c
eanje i volja. Odraz pr
svoje obitavaliste. JediD
smrti, ali uvek dostup!
btlo onoj koja se moze
svoje mesto u duhovnl
sarno odbljesak
lVIoderna kosmologija
skela koje medusobno
m oze obuhvatiti unutrq
u astralnost. Da bi se \
nece bit.i vezana za fi2
dilhovni univerzum, tie'
dostiglo ono !i to je njil:
veka nemoguce je prom
duse. Kad bude ponov(
novo cemo imati mogUl
sl iku Kosmosa i sliku Ijl
To treba da bude dr
predavanja videcemo u
U unutrasnjem islw
.iedne u.k.;upnosti: u Ko:
ort ima svest da je je
telo, tako i u odnosu
miju. Nezavisno ad
- t ako se osee a IjudsJ
danas pod jeclnom pot
Dok izgovaramo taj
sto nije zavisno ni od
m i oznacujemo jedno u
Za nas one se radaju i razvIJaJu izmedu rodenja i smrti. 0 onome
sto one pokrivaju, vidovtito saznanje proslosbi imalo je svest: bilo je
to ljudsko astralno biCe.
U fizickom coveku mozemo prepoznati prisustvo jednog eterskog,
natculnog coveka; isto tako, u tom fizickom i eterskom coveku mozemo
prepoznati prisustvo jednog astralnog bica. Astralnost nije konstitu
[sana mLsljenjem, osecanjem, voljom; ona je njihovo tkivo, supstanca.
Ona pripada duhovnim svetovima i umece se u egzistenciju koju vodimo
izmedu rodenja i smrti. Ona navlaci kao odecu fizicko-etersko telo, a
nakon smrti ponovo se vraca u svet duhova i duSa. Od tog astralnog
coveka, one !ito po rodenju postaje vidljtivo, samo je manifestacija.
MisE, osecanja, volja mogu se razumeti samo vezani za Lizicki orga
nizam i postoje !jedino izmedu rodenja i smrti. Astralno biCe, cija su
oni manifestacija, prevazilazi fizickog i eterskog coveka; one ima s v o ~ i e
mesto u Kosrnosu, u univerzalnom svetu, i nije zatvoreno u fizickom
organizmu.
Ako se hoce pristupiti potpunoj Kosmologiji, treba imat.i saznanje
o eterskom coveku i 0 astralnom coveku ciji su odraz mi slj enje, ose
canje i volja. Odraz prisutan u ljudskom bicu, i koji nema Kosmos za
svoje obitavaliste. Jedino prabice, zatvoreno u njima izmeo.u rodenja i
smrti, alii. uvek dostupno vidovitosti - bilo onoj iz starih vremena,
buo onoj koja se moze danas metodicno steCi - jedino to bice ima,
svoje mesto u duhovnom Kosmosu, kome je fiZicki, culni univerzum
samo odbljesak
Moderna kosmologija je jedna prosta konstrukcija, jedno pravljenje
skela koje medusobno povezu.je podatke fizickog, culnog sveta. Ona ne
moze obuhvatiti unutrasnji zivot coveka zato sto nema nikakav uvid
u astralnost. Da bi se dopustilo postojanje jedne ljudske supstance koja
neee biti vezana za fizicko telo i koja ce za obitavaliSte imati jedan
di..Ihovni univerzum, treba prevaziCi miSIjenje, osecanje, volju, da bi se
dostiglo ono sto je njihov izvor. Bez saznanja i bez slike astralnog co
veka nemoguce je pronaCi saznanja i sLi-ke duhovnog Kosmosa, kosmicke
duse. Kad bude ponovo zadobiveno to saznanje astralnog coveka, po
novo cemo imati mogucnost jedne Kosmologije kOja sadrzi istovremeno
sliku Kosmosa i sliku ljudskog biCa.
To treba da bude drugi korak antropozofije. U poslednjem delu ovog
predavanja videcemo u cemu se sa::;Loji treci.
...
+ ..
U unutrasnjem islmstvu filozofskog miSljenja covek ima osecanje
jedne uk;upnosti: u Kosmologiji , on je jedan dec Kosmosa; o'sim toga,
on ima svest da je jedno biCe koje, kako u odnosu na svoj e fj,z ' cko
telo, tako i u odnosu na Kosmos ciji je deo, poseduje svoju autono
mij u. Nezavisno od svog tela, nezavisno i od tog Kosmosa kome pripada
- tako se oseca ljudsko bice dok oznacuje u sebi Duhovnog coveka,
danas pod jednom potpuno skrivenom formom, malom recju ja(<.
Dok izgovaramo taj slog ja, mi u nama samima oznacujemo
sto ~ j e zavisno ni od naseg fizickog tela, ni od naseg astralnog tela;
mi oznacujemo jedno unutrasnje i autonomno biCe u nama. Mi osecamo
13
da ono prirpada bohnskom svetu, kome je Kosmos samo odbljesak,
spoljna slika. Taj; Duhovni Covek sto ga Dznacuje recca ja, za nas je
zaodenut svim onim sto sadrzi Kosmos i fizicko, culno telo, isto
tako je za njega samo odeca.
U stara vremena, jedna unutrasnja, mada slabo prociScena vizija, do
pustala je Coveku da oseti prisustvo tog biCa kOje je nezavisno od svog
vlastitog tela kao i od Kosmosa; on se tako saznavao kao integralni
deo bozanskog sveta. Ali on je jednako znao da izmedu rodenja i
smrti ono prestaje da pripada tom bozanskom svetu da bi nastanil,o
jedno fizicko telo. On se saznavao kao umetnut u psihicki i fizicki
Kosmos izmedu rodenja i smrti. On je znao da je njegovo pravo biCe,
njegovo Ja, ovde dole skriveno fizickiim telom, izrazom Kosmosa, i tra
zio je da se ponovo sjedini sa tim bozanskim svetom, Ciji je deo.
Unutrasnjim videnjem te sustine koja je i.zvan fiziCkog tela, 9zvan
eterskog tela, izvan astra;lnosti, ljudsko biCe je u tim prvobitnim vre
menima stvaralo iskustvo 0 Ja, ispunjavajuCi tako to sjedinjenje koje
ponovo vezuje (RELIGIO) sa bozanskim svetom. U toj religioznoj sferi
otvaralo se filozofsko i kosmoJosko saznanje. Covek se nalazio ponovo
lSjedinjen sa svim onim od cega) ga je odvaj'ilo njegovo fizicko telo, sa
onim od cega ga je takode odvojio culni Kosmos u dusi i u culima.
On je pronalazio sjedinjenje sa bozansbm svetom u jednom religioznom
rizrazu koji je bio kruna saznanja.
Na tom prvom stadijumu ljudske evoluCiij e, to religiozno isklJstvo za
Vi'silo je ipak od jednog konkretnog unutrasnjeg osecanja jastva, Duhov
nog coveka. Samo u toj svesti moglo je biti zeljeno i dozivljeno sjedi
njenje sa bozanskim svetom, tj. religJiozno osecanje.
Za moderno saznanje, Ja, Duhovni Covek, je apstraktna ideja,
neka vrsta formule kOja obuhvata misljenje, osecanje, volju I sam! filo
zofi ne dospevaju da opiSu i okarakterisu Ja, osim prikupljanjem delat
nosti misljenja, osecanja i volje u nekoj Ikonstrukoiji.
Ali 'U tom skupu ne nalazimo ni sta sto ne bi svake veceri bilo izbri
sano spavanjem. Uzmite Ja takvo kao sto ga karakteriSu moderni filo
zofi, Bergson, na pnimer Necete naCi nista sto spavanjem ne bi bilo
rastvoreno, unisteno . Elem, realnost se odrice tih definicij a, tih kara]{;.
I ta cinjenica ne moze biti cak ni kad se tvrdi da
svako jutra secanje uspostavlja kontinuitet Ja. Jer ne radi se 0 tuma
cenju, nego 0 uspostavljanju Cinjen:i.ca Drugim recima: najprocisceruija
nauka, nauka filozofa, izgubila je saznanje 0 Ja, 0 pravom Duhovnom
Cove'ku, i u isto vreme put koji vodi religioznom iskustvu.
Videli smo kako se u modernoj epoS[ izgraduju, pored saznanja koja
se ogranicavaju na cinjenice dostupne posmatranju i eksperimentisanju,
tradicije koje vode poreklo od a.u:tenticnog religioznog zivota pros
losti; prenosimo ih kroz istoriju, ali u njih mozemo jos sarno vero
vati, buduCi da smo napustili put koji dop'L1Ista da 0 njima steknemo sa
znanje.
Sve one sto je danas objekat vere, nekada je bilo objekat saznanja
i ne pojavljUlje se vise ponovo osim pod formom soca.nja odrianih tra
dicija. Preciznom Vlidovit oscu postignuta ziva vizija pravoga Ja kojeg spa
vanj,e ne ponistava., koje 5e odrzava u dubini kako u spavanju tako
i u buducnosti buduCi da je izgubljena, saznanje ne moze vise da se pro
siri do pravog religioznog iskustva: one je zamenjeno verom.
14
Tako se podvojilo
nekada bilo jedinstv,
Kad precizna vidovito
sto ce imati da
vice se kontinuitet iZl
njeg sveta. Ponovo CE
Rascep koj'i je od'
zive i j i'sne vizije pI
Jedan duho'
cenom vidoVii toscu vas
otvoriti put koji vodi
oznom zivotu; vera ce
se vise razlikovati od 1
To za oime imamo
znati Ja i da otuda J
pristup tom saznanju
nauke kOja ponovo m
- koja ponovo nalaz
strane roaenja i smrti
- takav je treCi kon
pozofskog istrazivanja,
- moderna filozofi
- kosmologija koj
astralnog Ijudskog biCa
- obnovlJen religic
koje postoji i mimo s1
Sa te tacke gledist
zofiju, kosmologiju i r!
Tako se podvojilo na dYe razlicite oblasti, znanje i veru, ono sto je
nekada bilo jedinstveno: saznanje fizickog sveta i bozanskog sveta.
Kad precizna vidovitost bude mogla da pristupl viziji sustine Ja, kao
sto ee imati da PI1]stuPi viziji eterskog biCa i astralnog biea, - usposta
vilee se kontinuitet izmedu saznanja bozanskog sveta i saznanja spolja.S
njeg sveta. Ponovo ee se sjediniti nauka Sa relig' ioznim zivotom.
Rascep kojd. je odvojio znanje od vere ima za uzrok gubitak jedne
live i jSlsne vizije pravoga Ja, cetvrtog clana koji tvori ljudsko biee.
Jedan obnovl(jen duhoVni zivot ima, dakle, za m ~ s i j u da metodicno stet
cenom vidoViitoseu vaspostavi saznanje 0 pravom Ja. Tada ee se ponovo
otvoriti put koji vodi od saznavanja sveta ka saznavanju Boga, ka religi
oznom zivotu; vera ee opet postati viSe znanje i po svojoj sustini neee
se vi.se razl ikovati od saznanja.
To za 6ime imamo potrebu, to je, dakle, da uzmognemo istinski spo
znati Ja i da otuda ponovo nademo pravo religiozno iskustvo. Otvoriti
pristup tom saznanju i samim tim obnoviti zivot u okviru duhovne
nauke koja ponovo nalazi eterskog coveka, nepozeljnog u izickom telu
- koja ponovo nalazi astralnog coveka i njegovu neprekidnost s one
strane roCienja i smrti - koja ponovo nalazi Ja izvan spavanja i budnoee,
- takav 'je treCi korak antropozof:ije. Tako ee se, u perspektlvi antro
pozofskog istrazivanja, organski rekonstTlliisati :
- moderna filozofija vidovitim i preciznim saznanjem eterskog tela;
- kosmologija koja obuhvata ljudsko bite jasnim razumevanjem
astralnog ljudskog biea;
- obnov1jen religiozni zivot preciznom vizijom pravog ljudskog Ja,
koje postoji i mimo spavanja.
Sa te tacke gledista u sledeCim predavanj:ima izucavaeuizblize filo
zofiju, kosmologiju i religiju.
*
* *
'1. ~ . 5" . ~ '3 e.8
3 D, S, 'L0 0 C:J,
15
2. UNUTRASNJE VEZBE ZA MISLJENJE, OSECANJE I VOLJU
Filozofija nije rodena uslovima u kojima se ona danas neguje. Ona
Je danas kao neki zbir, zgrada Ideja koje filozofi ne osocaju kao stvarne
i nastoje da ih teorijski zasnuju da bi ih vezali za neku stvarnost. Zalto
filozof nije vise u stanju da spontano veze svoje ideje za tu stvarnost,.
kao sto se to uvek moze u6initi povodom hilo kojeg spoljasnjeg pred
meta. .
Svakako, povodom nekog stvarnog predmeta uvek ljudi mogu sebi
stvoriti pogresne ideje; ali u odnosu na taj isti predmet, uvek je lako
lsterati stvari do kraja.
U oblasti filozofije uvek je moguce ustanoviti razLicite odnose izmedu
stvarnosti i ideja - kOje su, uprkos onome sto se veruje, uvek pozaj
mljene iz tradicije - jer ta stvarnost uistinu prozivljena. Tako se
raaa.ju razni fi.lozofski sistemi, od kojih se ni za jedan ne maze dokazati
cia je savrSeno ispravan jer se argumentima za ili protiv
nekog od njih uvek mogu suprotstaviti protivni argumenti. Sistem, dakle,
uvek ima tek jednu relabivnu ispravnost i moze se reCi da su zagovornik
i njegov protivnik jednako u pravu.
U danasnjoj eposi moze se proglasavati neka filozofija koja ce se raz
likovati od ovakve ili onakve druge filozofije, a da se ne dospe spo
zrlati neka realnost koja bi se bez doka21ivanja mogla nametnuti i ube
diti sagovornika.
Filozofija je rodena u jednom sasvim drugacijem stanju svesti nego
!i to je to stanje apstraktnog miSljenja koje nju danas izgraduje. Ono
je potrebno, - to je vaspostaviti u chJiSi to stanje svesti. Al,i, od tog
starog vremena, covecanstvo je sledilo svoju evoluciju i ne moze iz
samoga sebe da opet pronade to stanje svesti. Da bi ponovo stvorilo
filozofiju, treba da pr:istupi jednoj analognoj stvani, a koja ce ipak biti
sasvim raz!ici ta .
Staro stanje svesti iz kOjeg je rodena fHozofija i u kOjem je filozof
osecao delatnost svog vlastitog eterskog tela, bilo je stanje polusvesti.
U odnosu na modernu svest koja nam sluzi da mislimo na racionalan
nacin, imallo je ono nesto od sna. Ideal koj i bi trebalo dostiCi jeste
filozofija koja bi ponovo bila otisnuta u eterskom telu, ali ne u onom
suolikom stanlu kakvo je bilo u proSlosti. S druge strane treba jasno
uo6j,ti da ti snovi starih filozofa nisu uporedivl sa onima koJe mi danas
imamo. Nasi snovi su slikovite predstave ciji sadrtaj nikada nije zajam
cen spoljaSnjoscu. On moze biti obrazovan svim vrstama nesvesnih se
canja; moze svoj izvor imati u organskim pojavama Dok se odvija, san
nam nikada samim sobOm ne jemci svoj'll autenticnost.
Drugacije je to bilo sa stanjem svest.i koje je imao filozof u pro
slosti. Opazane predstave su takode imale slikoviti karakter, ali te slike
su savrseno jemcile duhovnu, etersku realnost kojoj su odgovarale, ciju
17
.
I
l
,
su poruku saopstavale. Danas 5e mt vl-se ne mozemo odavati tom polu
svesnom stanju duse. Nas nacin predstavljanja zahteva da mislimo pri
punoj svesti, da zivot nase duse bude osvetljen punom sveseu ukoliko
hoeemo da izgradimo p r avo saznanje. Dakle, da bismo ponovo stvorili
filozofij u, trebalo bi da nademo predstave koje odgovarajJll eterskom
organizmu, a kOje bi u isto vreme bile pctpuno svesne, kao matematicke
predstave iill predstave prirodnih nauka.
To misljenje u slikama i potpuno svesno, stice se danas meditacijom,
jednom dusevnom delatnoseu. Qna ' se sustinski sastoji u koncentraciji na
jedan skup predstava koji je lako komponovati. U iduCim predavanjdma
ja eu se iscrpnije zadrZati na tom nacinu meditir anja, koji cete jedna'ko
naCi opisan u knjigama Kako se sticu saznanja 0 viSim svetovima i
Tajnoj nauck Danas, ja 6u jednostavno podsetiti na princip: treba
prikupiti sve ' voje unutrasnje snage, odseCi ih od svih ubisaka koji mogu
da doau bilo izvana, bilo iznutra, potpuno ih apstrahovati i u miru Jih
usredsrediti na skup predstava koje se mogu lako kontrolisati. Ta medi
tacija kad kod se upraznj ava, moze ostati kratka. Ako 5e mesecima pa
cak godinama ponavlja sa dovoljno energij e i istrajnosti, opazamo jednog
dana da smou svojoj dusi, u svom unutrasnjem zivotu postali nezavisni
od f.izickog orgaruzma ;i mogli bismo tada sebi reCi: kad razmiSljam u
svom fizickom telu, ocigledno se sluiim njime; pa ipak .se sarno mi
sljenje ne odvija u tom fizickom telu. Jedan nematerijalni organizam daje
mi odraz tog miSljenja koje tako dospeva do moje svesti.
Mflislj:enje kOje se odvija u uobicajenoj svsti, bez tela se ne moZe
i2gradivati i zato je ta svest vezana za fizieki org;Tl1izam. To se vrlo
jasno shvata, a takode se jasno shvata i ideja da je, u meditaCij:i, na
delu; jedna slikovita misaona delatnost na jednoj predstav.i, kOja se lako
odr.zava koncentracijom duse oslobodene fizi6kog tela. Tada se
iskustvo 0 slikovi tom svetu kakav je nekada bio svet antieklih mislilaca,
iz kojeg su oni crpli svoju fil ozofiju; taj svet slika je prisutan u istoj
jasnoCi kao i svaka pojedinacna predstava tokom naucnih posmatranja
i isklUstava. On cirri moguCim celovito videnje snaga koje su, u coveku,
u iShodiStu fenomena raseenja pocev 00. njegovog rodenja. Taj celoviti
pogled obuhvata snage metabolizma, one koje izazivaju fenomene varenja
i ishrane. Drugim recima, pod formom slika opaZa se 5kup zivotnih, eter,
skih, duhovnih snaga lwje s truje Ijudskim biCem, tvoreCi u njemu
odreden organizam, izgradujucu njegovo telo i podarujuei mu zivot i
oblik. Tako puna svest dolazi u posed onoga, 0 cemu su mozofi starih vre
mena imali polusvesno opaZanje, a iz eega SU njihovi naslednici, pod
apstraktnijom formom, izvukld. uno sto se danas naziva fUozo
fili om. Drukcije receno, dospeva se do stepena nadculnog saznanja koje
se naziva imaginativnim saznanjem ili saznanjem preko imag;inacije, u
kome se opaza skup Zivotnih snag-a, snaga rascenja.
ALi taj eterski ili zivotni organizam nije tako ostro odvojen od eter
skog sveta, kao sto su to, u culnom opazanju, subjekat i opazeni obje
kat; jer ja odmah znam gde je objekat - tamo, i gde sam ja - ovde.
U gledanj u eterskog moj vlastiti organizam se rastapa u
eterskom svetu; imam oseeanje da sam iistovremeno i u jednom i u
drugom. To unutrasnje iksustvo prozimanja eterskog tela delatnoscu ii
18
votnih snaga u Kosmc
preciz.!1im linijama i da
se ponovo moze stvoriti
Alikad imaginativni m
vi tos ti koj i se naziva
mine svakidasnjeg miS!
uobi eajenog milsljenja i
drugacijeMedutim, tak
ljena i.stim posrEdnikom
Tako moze ponovo
eterskom svetu, U ljuds
meno; a posledica proiz,
posredstvom svoje nom
eterske, nadculne stvam
ljenja moze u svetu vas]
zahteva
da u miru koncentriSe
Se moze lako kontrolisa
delatn03t kOja se na kraj
civo u eterskom Treba c
uklonj predstave kOje je
da ih sacuva prisutne, Hi
nost bez sadrZaja. Dusa
opaZanj2, ijednog od pre
Pri savrsenoj svesnost
u toj zeljenoj praznini,
daruje nove snage. I jed
nije imala nika,}{vog pOjrr
- nov] duhovni svet
Spiracije koji sledi iza na
Taj duhovni sadrzaj kc
skup, koji sam juce naz
tava u duhovnom svetu
zickJim i eterSkim telom
bi nastavio da zivi u
Se upozna astralna organi
slima, osecarrjima, vol jom.
To saznanje objavljuje
za koje j e miSljenje vezar
li vno saznanje opaza duh
kom i eterskom coveku dE
'stvarnije nego 6.ulni utisc
Mogli bismo tada seb;
cime on pristupa Zivotu
Sa kiseonikom koji disan
svest dopusta se sa d
a
votnih snaga u Kosmosu dozvoljava da izgradimo slikovite predstave
preciznim linijama i da ih zatim a , z r a z ~ m o reeima Ijudskog govora. TaJko
se ponovo moze stvoriti filozofija.
Ali kad imaginativni mislilac, mislilac koji doseze upravo onaj stepen vi do
vitosti koji se naziva imaginacjom, provede svoja saznanja kroz ter
mine svakidasnjeg misljenja i govora, slusalac ih prima posredstvom
uobicajenog milsljenja i pune svesti Osecanje koje dozivljava je tada
drugaeije .Medutim, tako saopstena stvarnost kanalom govora i prim
ljena istim posrednikom, moze biti prozivljena u obienoj svesti.
Tako moze ponovo da se stekne filozomja koja ima svoj izvOr U
eterskom svetu, U ljudskom eterskom organizmu i u Kosmosu istovre
meno; a posledica proizvedena na sluSaoca je takva, da on, primajuCi je
posredstvom svoje normalne inteligencije, oseca da ona dolazi iz jedne
eterske, nadculne stvarnosti. Tako se preporadanjem jmaginatlivnog mis
Ijenja moze u svetu vaspostaviti prava fnozofija Cija ce autentienost biti
*
* *
Ko>;mologija zahteva pojacanu delatnost svesti. Dusa se navikla
da u miru koncentriSe svoje unutra!inje snage na jednu predstavu koja
se moze lako kontroHsati, da bi prouzTokovala u sebi sve postojanijl-l
delatnost koja se na kraju oslobada fiziekog organizma i odvatia se isklju
eivo u eterskom. Treba da ode jos dalje i postane sposobna da iz svesti
ukloni predstave koj e je u nj.oj odrzavala, da uzmogne svojom voljom iIi
da ih sacuva prisutne, i1i pak da ih ukloni, da bude samo budnost,. sves
nost bez sadrzaja. Dusa treba da bude tada potpuno probudena ali bez
opazanj2. ijednog od predmeta sto ih obiCna svest prima.
Pri savrsenoj svesnosti, ona moze, nakon meditacije, da se odrZava
u tOj zeljenoj praznini, da se odrzava 'U njoj. energajom koja joj po
daruje nove snage. I jedan kosmiekii duhovni sadrzaj, 0 kome do tada
nije imala nil{akvog pojma, prodire jednog dana u tu isprMnjenu svest
- novt duhovni svet koji 0e izvan nje. Ona je dosegla stepen iru
spiracije koji sledi iza natculnog saznanlja imaginacijom.
Taj duhovni sadrzaj koji prodire u voljno oslobodenu svest jeste ona'j
skup, koji sam juee nazvao eovekovim astralnim organizmom. On obi
tava u duhovnom svetu pre nego sto side na zemlju i zaodene se ft
zickJim i eterskim telom. Nakonsmrti, on napusta fizickjU kosuljicu da
bi nastavio da ZiVi u duhovnom svetu. Inspirativno saznanje dopusta da
Se upozna astralna o rganizacij a, koja se, pri obicnoj svesti, azrazava mi
slima, osecan:jima, voljom.
To saznanje obja
v1
juje u risto vreme prirodu duhovnog Kosmosa. Cula
za koje je miSljenje vezano opaZaju pred sobom fizl cki Kosmos; inspira
t tvno saznanje opaza duhovnl Kosmos. Sarno !ito se to sto je u fizic
kom i eterskom eoveku delo duhovnog Kosmosa ukazuje kao beskonacno
'stvarnije nego aulni utisci koji se s1i,vaju u obicnu svest.
Mogli bismo tada sebi reCi: to !ito inspiracijom prodire u coveka, to
Cime on pristupa zivotu duse koji je nezavisan od tela, uporedivo je
Sa kiseoni,kom koji disanjem materijalno prodire u telo. Inspirativna
svest dopusta d
a
se sa preclznoscu vidi !ita znace procesi disanja Ii
19
,
:
l
protoka koji su vezani u istoj ritmicko,\ celini. St. ice se tako konkretno
gledanje ritmicnog coveka, svega onoga sto je u organizmu ritmican
Zivot. To j e viaenj e rada koji u nama dzvrsava astralni organizam. Os.im
toga, opazaju se veze, odnosi koji taj astralni organizam - pod nje'go
yom fizickom i eter skom odecom - vezuju za disanj e, Za skup organ
skih ritmova, respiratornih ,j airkulatomih.
Tako se stice mogucnost razlucivanja onoga sto u fizickom i eterskom
organizmu duguje nasleau, sto je potcinjeno njegovim zakonima, zako
nima vezanim za zemlju, - od onoga sto ljudsko bice nosi iz nadculnih,
kosmickih ,nadzemaljskih svetova: te duse i tog duha koji 'silaze na zem
lju i obavijaju sa eterskim organizmom iIi, j os bolje, dolaze da se njime
zaodenu. Tada se moze razlikovati izmeau nasledeni:h teznji i onoga sto
sarno ljudsko blce nosi iz duhovnog sveta za svoju fizicku egzistenciju,
Saznanje astralnog organizma i njegovog odjeka u or ganskim ritmo
virna dopusta tada da se vidi kako se on umece u duhovni Kosmos koji
se zahvaljuju6 inspiraciji, opaza oko njega; dospeli smo tako do kosmo
10gije koja obuhvata lj,uds-ko bice. Nalazimo na tom nivou sliku
Kosmosa koja pokazuje kako astralni organizam sa Ja - 0 kojem eu
kasnije govoribi - procli:re /u fizicki organizam, u plimu oseku
disanja i drugih organskih ritmova. Opaza se kako se zakoni, koui stvarno
grade Kosmos, produzuju u ritmovima ljudskog tela. Kosmologija kojoj
se tako pristupa, dozvolj ava da se shvate a:5tralni organilzam i, u isto
vreme ritmicki fenomen kojlrma je svako ljudsko telo sedi,ste.
Ta moderna kosmologija, ciji je izvor u inspir ativnom saznanju, moze
se sada meri ti sa kosmologijom starih vremena. Njol11c, zahvaljujuCi
svojim polusvesn.i m psihickim sposobnosl ima covek se nekada osecao
umetnutim u Kosmos, u duhovni Kosmicki s vet. Nova, pak. komologija
je zadobijena pri punoj svesnost.i. Moz,e joj se primetiti odraz u
eterskom telu. Ono !ito je dozivlj eno u inspiraci ji proj ektuje se pod
fOTInom slika u eterskom telu; .tako s tcceno saznanje Kosmosa sjedinjuje
se sa imaginativnom delatnoscu eterskog tela. I nspirativno saznanje
Kosmosa je unutrasnje ustala:sano i ne moze bib neposredno skicirano
preciznim crtama; treba da se sjedin\ sa imaginaoijom eterskog tela da
bi dobilo te odeljene konture i tako se raua kosmicka filozofija kojoj
je covek uistinu merilo, filozofska kosmologlija rodena iz stapanja in
spirativnog saznanja sa imaginacljama, Sa formama opazenim u eterskom
telu. To je ona kosmologiJja koju sam pokusao da izlozim u Tajnoj
nauci.
Da bi se zasnovao religliozni zivot 11a saznanju, treba jos prosiriti
meditatiVni zivot, unutrasnje vezbe lwj-ima ce biti obuhvacena volja.
Do sada smo jednu vrstu vezbi obrazovanih narocito posebnom
kuIturom miSljenja. Treba sada da bude osloboaeno fi zickog Ii eterskog
one sto se u dusi izrazava voljom. To se cini kad uposlimo svoj u
vOlju na nacin koji se obicno ne upraznjava, Jedan primer ce mi do
zvolitl da to preciziram,
20
Crnjenice koje se u
preelstavljale mogli bisr
obr nutom reelu: prvo p
i tako redom, sve do J
ono !i to se nikada ne dE
u misljenje sledi cinjer
tako natraske, dIukcije
eterskog organizma i
ona obicno tek odbljesal
Elem, astralnost je,
kog i eterskog tel a; vc
njib i prodil' e u duhovn
u astralno tele, odvlaci
- van cterskog i fizicK
hovnom svetu sa dllhoVil
U fizi ckom svetu, Z!
z:vot duse, 'L; cimo cl a
kOj a su se objavila u
vodimo u duhovnom 5'
I druge veL. be kOje
njavaju.sto se viSe ene
dopustaju one da se Zi
organizma. Mogu se, n
sno; to je upravlj eno r
preobr3!Ze dotle da S8
moze ticati be
da 0 njima ne mislimc
najbolj i pomagaci pris t
opisati. Imamo na prim
m ogli bismo energicno s
sasvim drugacije, da stek
pisali od detinjstva.
Kad se godinama m
j aka da zi vi u duhovnc
drustvu duhovnih biea ,
i obi tavaju u duhovnon
Zemlju. Ili jos sa biCim
Ijudska biea, da se zaod
Tada se u duh,l i u
m oze svesno i
danas, prodire se u boza
dima pouku u jednoj vn
saznanja, prava dntuicija.
Intuicija dopusta da
sadrzaj reLigiozne svesti.
ljudske prjrode: saznaje
astralnim organizmom, I
Saznaje se sada sta
kako se, u budnoCi, Ja i
kulatornim procesirna, OJ
svoj otisak fizickom org
ctnjenice koje se uobicajeno miSbjenjem slede u redu kako su SJe
predstavljale mogli bismo da pokusamo da unutrasnje reproduklujemo u
obrnutom redu: prvo poslednju, zatim pretposlednju, pa opet prethodnu
i tako redom, Sve do prve. Naporom volje .izvrsava se tako unutrasnje
ono sto se nikada ne desava pri stanju obiene svesti, gde volja ukljueen,a
u misljenje sledi cinjenice u redu kako su se one proizvodile. Misled
tako natraske, dJ;u,kcije no obieno, oslobactamo volju okova fiziekog i
eterskog organizma i neposredno je vezujemo Za astralnost, koje je
ona obieno tek odbljesak.
Elem, astralnost je, dejstvom drugih meditaoija, vee oslobooena fizic
kog i eterskog tela; volja se, dakle, nalazi u isto vreme izdvojena od
njih i prodire u duhovni svet. CineCi tako da volja iz organizma prelazi
u astralno telo, odvlaci se takoJe one sto je Ja - Hi Duhovnd. Covek
- van eterskog i fizickog organizma; Ja i astralno telo zive tada u du
hovnOm svetu sa duhovnim bieima.
U fizickom svetu, ziveli smo izolovano u svom telu; sada, negujuCi
zi vot duse, '\-\cimo cla Zivimo van tela, u duhovnom svetu, sa bi6ima
koja su se objavila u imaginaciji i .inspiraciji. Tako dospevamo da
vodimo u duhovnom svetu egzistenciju nezavisnu od tela.
I druge vezbe kOje zahtevaju nove napore volje, mogu da se upraz,.
njavaju.sto se viSe energ,ije utrosi na to negovanje volje, tim viSe
dopustaju ooe da se zivi u duhovnom svetu, van fizickog i eterskog
organizma. Mogu so, na primer izmeniti nav,ike tezeCi tome vrlo sve
sno; to je upravljeno na to, da se one, 'buduCi stecene vee godinama,
preolbrruze dotle da se viSe uopste ne ukazujemo kao isto bice. To se
moze ticati najnizih, beznacajnih navika, onih cak koje se odrzavaju, a
da 0 njima ne mislimo mnogo One su te kOje ce, izmenjene postati
naj'bolji pomagaei pristupanju nadculnom saznanju lwje eu yam sada
opisat-i. Imamo na primer, l'ukopis karakteristican po izvesnim crtama i
mogli bismo energicno staviti sebi 1.1 zadatak da se obavezemo da piSemo
sasvim dmgacije, da steknerno mkopis potpuno razlicit od onog kojim smo
pisali od detinjstva.
Kad se godinama na taj na61n vezba volja, dusa postaje dovoljno
jaka da zivi u dUhovnom svetu, van fizickog i eterskog organizma, u
drustvu duhovnih biCa ,i ljudskih dusa koje su prekoracile prag smrti
j obitavaju u duhovnom svetl.u pre nego sto ce se ponovo vratiti na
Zemlju. IIi jos sa bidma koja ne napustaju svet duhova i nemaju, kao
ljudska b\tca, da se zaodenu eterskim i fizickim organizmom,
Tada Se u duh'.l i u dusi dospeva u svet, gde se religiozno iskustvo
moze svesno doiiveti. Sa istom lucidnosou matematicara Hi naucnika
danas, prodire se u bozanski svet, 0 kome su stari Ucitelj'i prenosilli Iju
dirna pouku u jednoj vrsti sna. Tako se dom<l1suje treCi stepen nadculnog
saznanja, prava intuicija.
Intuicija dopusta da se usvoje duhovna iskustva koja ce obrazovati
sadrZaj religiozne svesti. I ponovo se stice saznanje sustinskog elementa
ljudske pdrode: saznaje se kako covek, sa svojim pravirn Ja i svojirn
astralnim organizmom, moze da zivi u cisto duhovnom svetu.
Saznaje se sada sta je covek koji bdi i onaj koji spava. Shvatamo
kako se, u budnoCi, Ja i astralni organizam zaodevaju respiratornim i cir
kulatornim procesima, organsktim ritmovima, i kako 5e Ja, koje nameee
svoj otisak fizi6kom organ.izmu, i promene koje se desavaju u cirkula
21
!
j
22
ciji, nal8.3e opet ukljucene u toj delatnosti. Ono sto covek obicno naziva
svojim Ja tek je bleda slika pravoga Ja, koje je uOlidreno u duhovnom
svetu. To obicno Ja opazeno je kroz fenomene izmene koji se proizvode
unutar krvotoka. Plimu i Qlseku tih izmena sluti i oseca covek i u
tim njegovim pokretima obicna svest opaza Ja. Ali ona ovde nalazi
sarno sliku koja istice iz pravoga Ja.
U stvarnosti, ono odi-sta zivi u tim ustalasanim izmenama ritmickog
sistema ,ali obicna svest ga opaza samo kao odbljesak. Kad fizlcki i
eterski organizam u izobHju koristi snage tog sistema ritmova - kao
sto je to slucaj tokom spavanj,a - pravo Ja i astralno telo zive tada
u duhovnom ISvetu Disanje :i protok sa svojim izmenama hrane fJzicko i
etersko telo, a Ja sa astralnim telom vodi svoju egzistenciju dzvan tog
fizickog tela, u duhovnom 6vetu. Prava intuici ja dopU!sta opazanje ti:h
nalzmeniCnih stanja, zahvaljujuCi kojima fizicki organizam, disanjem i
protokom, moze nadoknaditi svoje snage. Zatim, kad se izvrsi to ob
navljanje, astralno telo i Ja se vracayu., ponovo uranjaju u metabolizam
koji podrzava disanje i protok i spavac se budi.
Tako se stice saznanje tog du.hovnog sveta kojeg su stare religije na
zivale bozanskim svetom i koYi je istinska domovina covekova, njegovog
pravog Ja. Sve s1;o je tako intuicijom pojmljeno, odrazava se kao u
nekom ogledalu u fiziCkom telu i u eterskom telu i moze se azraziti
pcmovo pomocu reci, u ,slikama i IU; pojmovima, sve ono sto je bilo
prozivljeno u cisto duhovnom svetu, izvan svakog telesnog obUcja. Tako
to postaje proistupacno normainoj inteligencJ.ji, da se i srcem moze ose
titi to sto ziV'i u dusi: to je ono sto obHkuje sadrzaj religiozne svesti
koja prima tako saznanja na koj ima pociva.
Nije neophodno da sv'[' ljudi dopru intUJicijom do tog bozanskog du
hovnog sveta. To je ovde zadatak duhovnog istrazivaca. A kad taj re
cima izrazi ono sto jestekao u duhovnom svetu, obicna svest opaza kroz
to da on kaze nesto !ito se ne tice zemaljskog sveta, ali cija duboka
realnost moze zive'ci i cvetat,1 u dusi: tom snag-om deluje na svest ono
!ito dUhovno istrazivanje crpe intuicijom u duhovnom svetu.
Da bi se ponovo nasao autentican religiozni zivot zasnovan na sa
znanju, trebe!_ da cove anstvo prihvati ta otkr,llCa koja prenosi duhovni
i:strazivac. Religija .ce tada ponovo postati ono sto j e nekada bila, ;tj:.
objava bozanskog sveta, otkriCe iskust ava zadobijenih u dod:iru sa biCima
koja su se i:sprva otkrHa imaginativnoj, a zatim inspirativnoj svesti, ali
koja uistinu srecemo tek u intuiciji.
*
*' *
Misljenje koje se kreee unutar apstfaJkcija, ono koje obHkuje os
novu nasih posmatranja i nasih naucnih iskustava, razvilo se lagano to
kom evoluaije. Ono je bilo nepoznato onim filozofima i onim uciteljima
koji su u stara vremena oS;1ovali filozofiju, ko.smolog,iju i religiozni zivot,
a od kojih je tradicija dosta toga nasledila. Oni su poznava1i sarno isku
stva polU!svesna, dozivljena kao u snu, - imaginativna, inspirativna, intu
itivna. Iz njlih su oni crpeli saznanja koja se nekada imala u svim
oblstima a mi negujemo apstraktno misljenje tek po roclenju prirodrnlh
nauka. Ne bi trebalo verovati da to aPstraktno rnisljenje praktikuju sa
mo naucnici. N asledil!
naj prostija biCa, ona
liza.cije.
Elem, ono je bilo
Hrista. U toj eposi 1:
t rima stanjima svestl
yskim izrazom ljudski
apstr aktnom miSlj enj
Drugi m recima: u
koristi kao instnune
svog' eterskog orgam:
lazile od objava koje
To je ono sto se
o kojima cemo jas
mode:mo, metodicna
slosti. Ona jos imaju
preci, ali nikada ne r
vidimo kakve su ostre
7. aVlisnoscu da ona ZI
su iste rni sli duhavnol
Apstraktno miSlien
stvom instrumenta fi2
karakteri-Se sva dos!
stvo doprlo do pune !
je kao zat ocenik. Je
svetu, preko svojsta
creno posredstvima fiz
ono je napustilo svaj
viSe sadrzavati niSta
jedna delatnost koj a s
Drugim recima: TO'
noscu; ono je filtrira
ad spoljasnjeg
prirodna stvamost, ul
cuvamo svest 0 samim
Ali na polju te
cene realnosti koje m
uistinu nesto izraze, n
ono !i to ga danas cin
z ivot prirode ne t
ljenja koje ishodi iz
kakve su ih naeinili St
Upravo zato sto mislj
odrazavati spoljaSnji .'
nag za onaj sto pusta
vecanstvo je, na terer
znanje prirode. Oboje
Druga stvar koju
o slobodi. Maralni in
mo naucnici. Nasledile su ga i skole Ii o n ~ je osvojilo i najJednostavnija,
najpr osti ja bi ' a, ona koja zive na .selu daleko od svake gradanske civi
lizacije.
Elem, one je bilo jos svima nepoznato u VIII i IX veku posle Isusa
Hrista. U toj eposJ. bila su rasirena jedino saznanja stecena nekadasnjim
trima stanjoima svesti. I puna svesl1ost, koju danas treba smatratj: ilstin
ysldrrt izrazom Ijudske vrste, mogia je biti stecena jedino zahvaljujuCi 'tom
apstraktnom misljenju koje je danas dragocenost nauke.
Dlug:m recima: u 'stara vremena to miSIjenje, koje fizicki organizam
koristi kao instrument, nije postojalo. Covek je mi'slio samo pomo6u
svog eterskog organizma, svoje astrainosti i svoga Ja. Misli su mu do
Iazile od objava koje su mu donosile imaginacija, linspiracija i intuicija.
To je one sto se cak i danas desava sa biCima koja su, u UlSlovima
o koj ima cemo jos govoriti, saQuvala jednu vrstu vidovitost.i koja nije
modemo, metodi cno gledanje nasih vremena, vee jedno naslede iz pro
slosti. Ona jos imaju unutrasnja opazanja upravo kakva su imali nasi
preci, ali nikada ne mogu da ih kontroHsu. Iznenadeni smo katkada kad
vidimo kakve su ostre misli njima tako saopstene, sa takvom logickom medu<
zaViisnoscu da ona zadivljuje daleko viSe no misao nekog filozofa. To
su iste misli duhovnog sveta, a u proslosti ljudi druge nisu poznavali.
Apstraktno miSljenje, danas jedino praktikovano, izgradeno je posred
stvom instrumenta fizickog tela. Ono je jedino zahvaljiujuCi njemu zaceto
a karakteriSe sva dost ignuca moderne epol1e, ove epohe kada je covecan
stvo doprlo do pune zemaljske svesti. Ali u odnosu na duhovni svet, one
je kao zatocenik. Jer miSljeIllje se objavljuje kao pripadajuce duhovnom
svetu, preko svojstava koja sam prethodno precizirao. Kada je tzgra
dena posredstvima fizickog organizma, one ne zivi viSe u svom elementu,
ono je napustilo svoj zavicaj. Izgraaeno u fjzickom telu, ono ne moze
viSe sadrzavat i niSta sto mu dolazi iz duhovnog sveta; one vise nije do
jedna delatnost koja se odvija u telu.
Drugim recima: To apstraktno miSljenje nije ozivljeno nikakvom real
noscu; one je filtriraIlli, beskrvni talog imaginacije. Ono ne shvata viSe
od spolj3isnjeg izg1eda stvari. Ono sto u njemu nalaZimo samo je ne
prirodna stvarnost, upravo zato sto pri tom nacinu miSljenja mi uv-ek
cuvamo svest 0 samima sebi.
Ali na polju te delatnosti ml mozemo naCi dYe stvani: prvo, te izvesta
cene realnosti koje nam ono predlaze i koje ne mogu pretendovati da
uistinu nesto izraze, mogu odriavati svet prirode. Otuda je covek stekao
ono sto ga danas cini gordim: nauku oslobodenu svake subjektivnosti.
z ivot prlrode ne bi mogao biti opisan objektivno posredstvom mis
ljenja koje isl10di iz licnog unutrasnjeg Ziivota. Opisi prirodnih p o d ~ v a
kakve su ih nacini!i Slar i, danas ne bi mogIi biti dopU'steni kao objektivni.
Upravo zato sto mi sljenje ima samo neprirodnu egzistencilju, one maze
odrazavati spoljasnji svet. To je zato !ito je liSeno sva:kog sadriaja veza
nog za onaj sto pusta da one postane predstava spoljasnjih pojava. 60
vecanstvo je, na terenu tog neprirodnog misljenja steklo objektivno sa
znanje prirode. Oboje su se pojavili u istoj eposi.
Druga stvar koju covek duguje zadobijanju miSljenja jeste i-skustvo
o slobodi. Moralni impulsi rodeni imaginacijom, inspiracjjom i intuici
23
,
24
jom, pnimani u jednoj vrsti neodredene svesti, prenoseni snovima,
stiknima i pokretima organizma, koji gUnl!ju coveka na
delovanje - uvek vrse pritisak na nas.
Podrucja delovanja, kad imaju svoje poreklo u organizmu, vode co
veka prinudom. sto se tice moralnih impulsa koji su prdmljeni imagi
nacijom u eterskom svetu, oni takode vrSe neki pritisak. Ne mozemo
drugacije da radimo nego da ih sledimo. I'sto je sa onim !ito dolazi od
'inspiracije i intu1cije. Dok u zemalj,skim uslovima, izmeau roaenja i
smrti, Ijudsko bice koje prima te impulse kanalom apstraktnog, nepr.i
rodnog mgljenja - koje nije niSta drugo do mi'saona delatnost upraz
njavana fizickim organizmom - ne prima od njih nikakvu prinudu. Jer ,
prosto niSta ne namece. Ono nas, koliko ni slika nekog pred
meta u ogledalu, ne moze obavezati da iSta cinimo. Namece md' se ono
je realno; ono sto ima sarno prividnost egzistencije ne moze me
prinuditi i treba ja sam da se obavezem da mu se saobrazim. Iz toga;
rezultira ovo: tim misljenjem bez prave realnosti data nam je mogucnost
slobode. Tako, dakle, 'kad moralni impuIs.i ,koji ishode iz duhovnog sveta,
sidu u coveka i postanu sadrZaj tog misljenja bez stvarne egzistencije,
oni u njemu postaju slobodni impul>li .
Ja sam u knjigama Kako se sticu saznanja 0 viSim svetovima u
Tajnoj nauci, Teofiziji, oslikao kako je moguce uzdiCi se do duhovIllih
svetova. Jednako sam u Filozofiji slobode pokusao da pokazem na
cemu je zasnovano zadobijanje unutrasnje slobode u modernoj eposi.
ReCi cemo da je covek, u eposi kada je zadobio punu svest konisteCi
Za mi'sljenje fizicki organizam, odbacio snoliku vidovitost na kojoj su
se nekada zasnivale filozofija, kosmologija i religtja. Ali je stekao sposob
nost da izgradi objektivno saznanje prirode ida, oSim toga, razvije u
sebi slobodu.
Danas je dosao trenutak da udarimo opet puem koji vodi natculnom
svetu, odrZavajuCi pri tom stecenu svest; da zivimo opet, ali svesno, u
imaginaciji , inspiraciji i intuiciji .i da dodamo unutrasnjoj slobodi, ob
jektivnom saznanju prirode, novu filozofiju, novu kosmolog.iju, novi reli
giozni zivot, zasnovane na saznanju natculnog sveta. One su objava du
hovnog sveta i, u isto vreme udovoljavaju zahtev1ma modernog duha, up
ravo kao !ito objektivno saznanje prirode i unutrasnja sloboda udovo
ljavaju zahtevima potpuno svesnog duha u odnosu na eulni svet.
To dvostruko dostjgnuce karakter.ise pravac kojim covecanstvo koraca
ka buducnosti na putu koji je predviden poretkom sveta, da bi iSplUlilo
stvarni napredak koji on zahteva.
.. *
Q.G . 0' ,
0", lOG, -2.<0oG"l
3. METODI IM AGINAl
I INTUITIVNOG SAj
Vezbe meditaci!j e koj
preobrazavaju zivot du!
odrzava sa spolj a.' njim
u kojima se dusa svim
denih i lako preglednih
duh mogu da prikuju I
njega vezani/ niSta nl
utisak vezan za neka ne:
Da bi se dobrim pte
meditira treba da ima
sve svoje unutrasnje sm
jednog matematickog p
canjima ili proizvoljnin:
koncentriSemo na. jedan
da se delatnost du e d
kakva kretnja naklono'
ne smeju da upliviSu 1
resenj.a problema. Upra
tacije
Pol.eljno je oelati se
za koji smo sigurni df
s vom secanju crpemo
svesna osecanja lwja C
za onoga lw meditira d
zivaca, koji ce pniti d;
no nova, da po prvi I
od prisecanja ili instil
dU5u i duh.
Pravilno ponav1janje
kog dana, stvara dusel
potpuno zagnjuren u
se razIikuje od proizvol
telo.
On s posebnom jasr
od svega !ito je fizick,
to rou postaje vidljivo
njegovo vlastito: telo. (
su nam spolja materija
da je meditacija s usp
nacin postojanje i sto
3, METODI IMAGINATIVNOG, INSPIRATIVNOG
I INTUITIVNOG SAZNANJA
Vezbe meditacilje koje treba da vode imaginativnom saznanju, dubcko
preobraJ. avaju 7.iVOt duse. One jednako transformi su ,j odnose koje ona
odrzava sa spoljasnjim svetom. Govorimo ovde 0 onim meditacijama
u kojima se dusa svim svojim snagama koncentriSe l1a jedan skup odre
uenih i lako preglednih predstava, obrazovan na takav nacin, da dusa i
duh mogu da prikuju na njemu svu oSvoju tako se, dok su za
njega vezani/ niSta nesvesno ili podsvesno s njim ne mesa, nikakav
utisak vezan za neka nesvesna seeanja.
Da bi se dobrim putem uzvisio do imaginativnog saznanja, onaj ko
meditira treba da ima pred sobom taj skup predstava kojima posveeuje
sve svoje unutrasnje snage, gotovo kao kad u duhu ima prisutne podatke
jednog matematickog problema; tako se ni sta !i to bi bilo obojeno ose
eanjima ili proizvoljnim impulsiroa ne: e mesati s meditacijom. Kad se
koncentriSemo na jedan matematicki problem, u svakom tren:utku znamo
da ,se delatnost d use drZi unutar onoga sto ona prima. Zna se da ni
kakva kretnja naklonosti, nikakvo oseeanje, nikakvo nesvesno seeanje
ne smeju da uplivi'su unutar onih preds tava koje treba da dovedu do
resenja problema. Upravo takav treba da bude stav dobro vodene med,i
tacije
Pol. eljno je odati se tako jednom potpuno novorn skupu predstava,
za koji smo sigurni da n ikac.la 0 njemu ni's mo razmi sljali. Je1', ako u
svom secanju crpemo sl ike, nikada neeemo moei da kont1'olisemo ne
svesnu osecanja koja ce sc s njima mesati. Izvanredno je, dakle, plodno
za onoga ko mediti1'a da se pTepusti savetima oprobanog duhovnog istra
7.ivaca, koji ce paziti da tema izabrane medit acije bude za ovoga potpu
no nova, da po prvi put prodire u njegovu svest, da ne sadrzi ni'sta
od priseeanja ili insbktivnog i da tako ne angazuje niSta drugo do
dusu i duh.
Pravilno ponavljanje takve vezbe, kOja cak moze biti vrlo kratka 5va
kog dana, stvara dusevno stanje u kojem se onaj ko meditira osee a
potpuno zagnjuren u delatnost koja se odvoj,j[a od fizickog tela i koja
se razlikuje od proizvoljnih misli, oseeanja iii impulsa vezani.h za fizicko
telo.
On s posebnom jasnocom oseca da zivi u jednom svetu izdvojenom
od svega sto je fizicko. .on t ako postepeno prodire u eterski svet. a
to rou postaje vidljivo zbog prirode objekta !i to za njega samog dobij<li
njegovo vlastito: telo. On mu se na neki naein ukazuje spolja, kao !i to
5U nam spolja materijalni predmeti koje opazamo. Ali one sto pokazuje
da je meditacija s u.spehom voaena, jeste tosto misli postaju na neki
nacin postojanje i sto se apstraktnom karakteru, kaji su do tada imale,
25
:
l
26
pridodaje zivo osecanje snaga analognih onima koje od deteta cine
mladica Hi onima koje deluju u nama kada varenje podmiruje po
trebe tela.
Misao tako postaje istinski stvarna. U njoj imamo isto osecanje pu
noce koju sU pribavile snage rastenja, zivotne snage, a to je ono sto
dokazuje da je imaginativno mi s1jenje dostignuto prema opisanom na
cinu. Jer da smo dotle doprH koristeCi sc nesvesnim elementima iii eak
sluzeCi se telom, snage, realnosti koje se objavljuju u nadculnom misljenju,
delovale bi sa svoje Istrane kao na fizicki i eterski organizam. One bi
pritiskivale Zivotne snage, snage hranjenja i preobrazavale bi fizieki i
eterski organizam. To, pak, ne sme ni u kom slucaju da se dogodi.
Sva delatnost razvijena za dopiranje do imaginativnog saznanja, snage
koje .se pri tom prim enjuju, t reba da vr<iie svoje dejstvo iskljueivo na
odnose coveka sa spoljasnj im svetom i ni u kom slucfujru ne smeju
da nanose povredu organizmu. Ovaj treba da ostane netalmut, tako da
onaj ko meditira, kada bude stekao odk;)varajucu sposobnost, kada se
misljenjem bude kupao u eterskom svetu, moJ.e da obrati iu,nutrasnji po
gled na svoje neizmenjeno, jos uvek slicno f1zicko telo, a na koje etersko
misIje.nje nije imalo dejstva
Ovo posIednje - to se oseca - potpuno je odvojeno od Lirzickog tela,
ali treba da to izdvajanje prema svojoj voIji, bude praceno stanjem
savrsenog prisustva u telu. Kad je imaginativno saznanje plod
odgovarajuCih medi tacija, onaj ko meditira, ko se u njemu nalazi i ko
je iskusio nj egovu realnost treba da bude u mogucnosti, trenutak nakon
toga, da ga da se ponovo nade u svom fiziCkom t elu, da .se
sluzi 'svojim oclma i svojim usima kako bi video i euo kao obieno, tE: da
normalno opaia dodirom. Ti naizmenieni prelazi od pnisustva u fizic
kom telu do odvajanja jU etersko, treba da budu u mogucnosti da se
ostvaruju stalno pri punoj slobodi. Tada smo dostigli pravo lmaginativno
miSIjenje sada cemo videti kakve su njegove posledice.
* *-
Onaj ko hoce da postane duhovni istraZivac treba, vremenom da
metodieno izvrsava na}razlicitije veibe. Rezultati, koje sam upravo
skicirao u njihovom nacelu, odvesce u Isvakom slucaju do toga da se
od imaginabivnog misljenja stvori dosta tskustvo, da se cak
uzmognu kontrolisati tvrdnje duhovnog istraZivaca; kontrola je inace ),wek
moguca sredstvom normalne inteligencije, ukoliko je ona oiStala raspo
Ioziva i slobodna od unapred smiSljenih ideja.
Da b ismo posUgli dobar rezultat, treba da ojacamo meditaclju i dro
gim vezbama. Pre svega ostaIog, treba negovati izvesna unutra'snja
svojstva, kao sto su snaga karaktera, iskrenost prema samome sebi,unu
trasnji mir i, iznad svega, savrsenu hladnokrvnost, lSavladivanje kOje
dopusta da se same meditacije i precizna vidovita potraiivanja koja idu
za njima izvode u stavu kont je uporediv s matematicarevim. Koo S8,
kao kad kujemo sebi navike, stekne ta karakterna snaga, ta unutrasnja
iskrenost, taj mil' i ta hladnokrvnost stalno ponavljana meditacija (ne
kima ce biti dovoljno
godine) proizvesce plod
ko meditira posedovace.
nost koju u svom fizi
sveta.
Kad dospe do te ta61
zivota od detinjstva op:
trasnje pokretnim oblic:
tim, nista uporedivo sa
se na takav naein OPI
zivotne snage i snage r
deteta i zat im kroz nj
Ono sto se ovde PO!
eterski organizam; on
vezanost secanja koj a
vrsta poslednj eg talasas
je u eterskim duhinarr
kuju, koje ab
sadasnjeg trenutka.
To je Zivot tih dub,
pocetal<l, on nudi ljud:
tokom njegovog sadasn
spoznaja moze prosiri
U stvari , prvi korak
stitog etel-skog zivota,
omogucuje da Isteknem
eterskom se odra7.ava
Kosmos del a u svakon
doouje svoje vibracije l
Ono sto se doZivelOi
tako se, !iz imaginativn
prava filozofija. Sadrzaj
ob;icnoj svesti. Jedino
u tu delatnost, do koj
momentu kad pocne d
lizdvaja iz Univerzalne
kasnije u njemu snage
rastenja U snage mi.s:
Lstu onu kosmicku dE
tivna. svest; 'samo sto
ginativni mislilac SticE
Bez osvajanja tog
kuce odnose koji pOVE
ganizmom Kosmosa. I
nj,ih uronjeno, jer jos
ill vidi ni covek koji
straktno mislj enje me
filoZGf je onaj
dusi postane kao mal
u stanju intenzivnij e
ki.rru3. ce biti dovoljno nekoliko nedelja, a drugima ce biti neophodne
godine) proizveste plodove u skupu fizickog i eterskog organizma. Onaj
ko meditira posedovace tada u svom im2.ginativnom saznanju istu delat
nost koju u svom fizickom organizmu razvija za mi .sljenje i opazanje
sveta.
Kad dospe do te tacke, on je, pre svega, u stanju da tok ).5VOg vlastitog
zivota od detinjstva opaz.a kao celinu. On vi di kako se pred njim, U W1U
trasnje pokretnim oblicima, iiiri tok njegovog vlastitog po-stojanja. Medu
tim, nista uporedivo sa osecanjima koja se obicno mogu imati; one sto
se na takav nac.i n opaza isto je tako stvarno, tako sust8lstveno" kc.0
Zivotne snage i snage rastenja pod cijim se delovanjem, kroz telo malog
deteta i zatim kroz njegovo miSljenje, objavljuje oblik njegove du se.
Ono !ito se ovde postepeno objavljuje, to je tokom zivota evoluirajuCi
eterski organizam; on se ukazuje kao mnogo konkretnija slika, nego po
vezanost secanja koja se obicno predstavljaju svesti. Ona su, inace, tek
vrsta poslednjeg talasastog odbljeska odbacenog na povrsini, a njihov izvor
je u eterskim dubinama gde svest nikada ne zadire, ali koje nas obli
kuju, koje stvarajlu oblike tokom celog naseg postojanja, od rodenja do
sadasnjeg trenutka.
To je Zivot till dubina u koji sada uronjava imaginativna "vest i- za
pocetal\l, on nudi ljudskom bicu jednu istinsku spoznaju samoga sebe
tokom njegovog sadasnjeg postojanja Videcemo iduOih dana kako se ta
spoznaja moze prosiriti i na predzemalj ski zivot.
U stvari, prvi korak natculnog lSaznavanja je u opahnjru; naseg vla
stitog eterskog zivota, takvog kalmv se odviJao od On nam
omogucaje da 'steknemo pravo razumevanje sebe samih; to iskustvo 0
eterskom se odrazava u organizmu i objavljuje kako celokupan etersk'i
Kosmos dela u svakom bicu izdvojeno, kako njegov talasasti zivot pro
dliZuje svoje vibracije u individualnom orga.nizmu.
Ono sto se doZivelo moze se tada uobliciti i izraL'Jiti u pojmovima i
tako se, i z imaginativnog iskustva sveta u eterskom coveku, moze roditi
prava filozofija. Sadrzaj tog iskustva 0 eterskom ostaje, uopsteno, nepoznat
obicnoj svesti. Jedino je :savim malo dete kdje jos ne govori uronjeno
u tu delatnost, do koje covek dospeva imaginativnim saznanjem. Jer, u
momentu kad pocne da govori, kad govor zadobija obUk u dusi, se
il zdvaja iz univerzalne Zivotnosti. Individualizovane eter,ske snage b;i.ce
kasnije u njemu snage a,pstraktnog miSljenja. Preobrazaj jednog dela snaga
rastenja u Isnage misljenja nije 'Se jos dogodio i dete je uronjeno U
tstu onu kosmicku delatnost, gde nas ponovo uronjava naSa limagina
tivna svest; sarno sto je iU nju uronjeno bez svog znanja, dok ima
ginativni misLilac stice 0 njoj iskustvo u punoj svesnosti.
Bez osvajanja tog imaginativnog miSljenja nemoguce je te
kuce odnose koj i povezuju individualni eterski organizam s eterskim or
ganizmom Kosmosa. Dete ne moze da ih vidi, mada je nepos-redno u
njd;h uronjeno, jer jos ne poseduje ISvesno miSljenje. Takode ne moze da
ih vidi ni covek koji Jrna sarno obicnu svest, jer jos rUde produbiQ ap-,
straktno miSljenje meditacijama. Formuli:simo dakle, taj paradoks: Jedini
filozof je ouaj koj:iJ je u zrelom dobu sposoban da u svojdj
dusi postane kao malo dete, ali koji je sebi ilskovao moe da to postane
u stanju inteIlZlivnije svesti nego sto je ona u obicnom Zivotu. Celovlito
27
:
28
svesno gledanje svega onoga sto je bilo u deti.nJstvu, pre sticanja govora
1 zatim apstraktnog miSljenja to je ono sto cini moderni filozo'
Da bi se upotpunilo natculno saznanje, treba vrsiti nove vezbe medi
tacije koje mogu odvesti do inspiracilje, Treba se vezbati ne samo na prir
kivanju duse na skupove slika, kako je do sada opisano, nego takode
- vee smo iskaza1i nacelo - moC[ odstraniti iz svesti slike kojima smo
se prozeli. Da bi se postigao, pak, taj rezultat, treba dastupi u delovanje
veca unutrasnja snaga nego za untrasnje brisanje predstava sto nam
ih nUdi pamcenje iii culno opazanje, Treba viSe energije za odstranji
vanje slika iz meditac,ije, nego za brisan,je obicnih predstava. AIL ta
po jacana energija je ODa koju d'usa potrebuje da bi napredovala,
Sticemo je cineCi sve jace napore da svest oslobodimo od ISlika, ne
dopustajuci da ista drugo u nju prodre Tac!a smo u stanju Ciste unu
trasnje budnosti, u kojoj je svaki sad6aj odsutan, A to je one sto moze
voditi. inspiraciji . Jer dusa, posto se tako svojom vlastitom energijom
oslobodila imaginativnih predstava i stvorila prazninu u sebi, vidi kako
Se u tOj praznini sleze duhovno sU'stastvo Kosmosa. Ona tada pred sobom
i oko sebe postepeno opaZa duhovni Kosmos, kao .sto pri obicnoj svesti
covek opaza svojim culima fiZiicki univerzum.
Truj duhovni Kosmos se predstav1ja na taj nacin, !i to vodi bice ka
onome sto one poznaje u culnom svetu. U ovom poslednjem, mi opa/.amo
sunce, mesee, planete, zvezde stajaciee i mnostvo drugih konkretnrih re
alnosti. Kada svest , oslobol1ena svake predstave, uzmogne zahvatiti u
duhovni Kosmos ona vidi kako se objavljuje duhovno bree sunea, me
seca planeta i zvezda stajacica, A ovde onaj ko meditira treba jos da
uzmogne da ustanovi odnos izmeau onoga sto opaza Ii onoga s to poznaje
svojim cul ima. Tl'eba da bude u stanju da !Sebi kuze: u ovom momentu;
c\ol.ivljavam iskust vo jednog duhovnog biea koje mi 58 objavljuje, a to
d'Jhovno b ' ce viclim da je vezano Za mesee koji opai.am u fizickom,
culnom svetu. Tako :i sto i za ostala iskustva.
Onaj ko meditira treba j c ~ i ovde da oeuva kontrolu nad svoWm
pokretima, da zivi istovremeno u duhovnom i u culnom svetu. Njegova
dusa u delatnosti treba da uzmogne da voljom prede od duhovnih otkro
venja Kosmosa do fizickih manifestacija koje obieno poznaje u ze
maljskom svetu.
Veza koja se tako izgrauuje izmedu duhovnog biCa i fizickog objekta
sunca, meseea i tako redom, obuhvata u iSebi delatnost duse analognu onoj,
koja se zbiva kada se, povodom jednog novog opazaja, secamo nekog
proslog iskustva. Izmedu objave duhovne sus tine i onoga sto se 'upo
znalo u fizickom ,5vetu izgrac1uje se odnos, kao kad se nekom novorn
opaz3,ju, da bismo ga bolj e identifikovali, priblizava one !ito se vee
upoznalo. Sve 5e desava tako, kao kad bi iskustvo u duhovnom bacalo
novu svetlost na one sto se vee ranije upoznalo u culnom svetu posred
stvom tela. Taj visi stadijum natculnog saznanja, u kome je biee na
neki nacin potoplijeno, treba, mec1)""tim, da se dostigne u 1stom unutras
njem miru u kOjem vezujemo jedan nov opazaj s jednim secanjem.
Taj stadijum
nacije koja mu
svetu, Ova pod.'iE
osecamo kao skI
sposobni da iska
Imaginatlvno
delatnosti, celinE
stavno te pokret
sastom svetu et
camo da se prib
pojavljuje sunce,
m ineralt, biljke -
Tako se oseea
u njegovoj duhe
spolja,snim oblikc
organizam unutrl
pluca, srce, jetra
nisu delo fizicko[
meecevih, zi:votin:
zicko i etersko, a
nizma. Tek posto
zadobija oblik i zi
Sve to osta jc
putem glec1ania c
nego ako, povrh
Iwhn ce celi nM
ga l1Upu.' ta 1'0 jc
,joge, posvetila
stvori. od n j ~ g a pr
snu. Ona hoec cl
sluha. Ona neguj!
u delovanje kojc
stvara clana dui10
njoi gradi ljudskc
godene njegovoj
dekadentne,
Bilo je jedno,
epohu, kada je
upravljene na pre
su tada dopustal
bila privilegija c
dana njeg vremer
pomoeu telesnih i
sna, vee u punoj
koji primenjuje
delovanju na svo
sobnosti padaj u
spremne na zaistl
dusi vaspostavi S
stan. Tako isto i
Taj stadijum je sustinski razl icitog karaktera Od jednostavne imagi
nacije koja mu je prethodila <i kOjom' su stvorena iskustva u eterskom
svetu. Ova podseea na ono sto oseeamo u fizickam telu. Ali eterski svet
osecamo kao. sImp- ritmova, talasa kosmickog etera, za kaji smo savrsena
sposobni da iskazemo predstavama, idEijama.
Imaginativna iskustvo 'stvoreno u eterskam jeste islmstvo ul1Jiverzalne
delatnosti, celine natculnih cinjenica, U in5piraciji se ne oseeaju :iedno
stavno te pokretne delatnosti 'sto prelaze iz oblika u obLi'k; u tom tala
sastam svetu eterskih ritmava, kao noseni univerzalnim okeanom, ose
camo da se priblizavamo pravim bitnostima na delu. U uDIUJtraSnjosti 5e
pojavljuje sunce, mesec, planete, zvezde stajacice, kao i zemaljske stvari :
mineraii', biljke - i sve to kupajuCi se u univerzalnom eteru,
Taka se oseea astralni Kosmos, Ovde pronalazimo pod oblikom biea i
u njegovoj duhovnaj prirodi ano !ito u culnom svetu opazamo pod,
spoljaSnim ablikom. U isto vreme stice se gledanje onoga sto je za Ijudski
organizam unutrasnje u svojoj celini, a tako(1e i svaki argan posebno;
pluea, srce, jetra i tako redom, Jer svi oblici i iivot Ijudskog organizma
nisu dela fizickog Kosmasa, vee Kosmosa duhovnih bitnosti - siU11cevih,
meecevih, iivotinjskih, biljnih - kaji duhom azivljavaju i prozimaju fi
z,icko i etersko, a ci:ja delatnost proizvodi zivot i oblike Ijudskog orga-'
nizma. Tek pa'sto dospemo do inspiracije, razumemo kako taj organizam
zadobija oblik i zivot.
Sve to ostaje skriveno obicnoj svesti, a postaee joj zametljivo, ne
putem gledanja ocima, slusanja ,u,sima i naslaClivanja organima ukusa,
nega ako, povrh toga, di,sanje - i izdisanje - pastane opaialj'
kajim ce celi nas organizam osecati kako vazduh u njega pracUre i zatim
ga napust u To jc razlog: zba g kajeg se izvesna istocnjacka skola, skola
joge, pasvetila delavanju na disanje sa ciljem da ga izmeni i
stvori od nj8ga pI' aces saznavanja - a, u stvari, u jednam stanju b1iskom
, nu, Ona haee da od nj ego. nacini nesto analogno apal.anjima vida i
:,l uho.. Ona neguj e tako odista jednu Kasmalogiju, uronjavanje pagleda
u delavanje kOje bitnosti vrse u coveku Ii u ana sto od njeg',a.
stvara clana duhovnag Kosmasa. Ali ta vrsta propisa je prativna danas
njoj gradi Ijudskag arganizma. Vezbe koje oni prapisuju bile su prila
godene njegavoj pr-iradi u stara vremena: danas 6 U te primene vee
dekadentne.
Bila je jedna, vrlo adredena vreme, koje bih ja acrtaa kao pasrednu
epohu, kada je struktura Ijudskog biea bila pagodna za te joga-vez.be,
upravl jene na preobrazaj disanja u saznajni praces, u stanje svesti; one
su tada dopustale da 'se izgradi kosmalagija, ali koja je
bila privilegija onih kaje mozema nazvati )maUCI1lClma epohe. Ljudi
danasnjeg' vremena trebala bi da zadabiju to saznanje na viSem planu,
pamoeu telesnih i dusevnih snaga, a nikako u starom, polusvesnom stanju
sna, vee u punaj svesnosti , kaa !i ta 'sam to malacas izlazio, Zapadnjak
kaji primenjuje jogu, 'S obziram da je sada drugacije grade, izlaze se
clelavanju na svoje fi:zicko i etersko i naSlilju nad njima. Saznajne spo
sabnasti padaju tada pad ano !i to dol azi iz tag arganizma i nisu viSe
spremne na zaist a objekti van rad, Filozaf je covek spasaban da u svajaj
dusi vaspostavi 'spasabnostiiz detinjstva, ostajuCi pri tam potpuna sve
stan. Tako ista i stanje duse koje je nekada bila prilagoCteno kosmolo
29
'
,
glJl iz vremena joge, treba da ponovo stvoreno, ali u punoj svesti,
u jednoj, jos intenzivnijoj unutr:-.:njoj budnosti , nego pri normalnoj
budnoru.
Moderni filozof vaspostavlja u svojoj dliSi stav deteta; moderni kos
molog uronjava u stanje duse ,koje je karakteristicno za jednu prelaznu,
posrednu epohu Ijudske istorije. - obojica sa punom svescu, Filozof se
svesno vraea u rstaI1lje duse jednog izdvojenog bica, Kosmolog u jedno
drugo, koje je nekada bilo stanj-e eele Ijudske grupe, Svesno biti dete,
znaci .filozofirati, Vaspostaviti u sebi stanje duse u kome se, u jednoj
posrednoj eposi evolucije, primenjivala joga, i uciniti to pri punoj sve
sti, znaci bi ti danas kosmolog,
Sada eu, u poslednj em delu. ovog predavanja, izloZi t,i one sto treba
da bude reli giozni stav,
Juce sam opisao kako moze biti dostignut treCi <s tepen natculnog
saznanja, zahvaljujuei vezbama koje poclvaju na ' volji , kao !ito su
one kOje eete nati opisane u vee pomenutim delima, a 0 kojima eu uskoro
opet detal j no govorit i, Tim putem covek doseze jedno stanje analogno
stanju 'sanjanja, a u kome su normalno ziveli prvi Ijudi , oni koji su
naseljavali nasu zemlju na pocetku evolucije, To covecanstvo je posedo
valo kao u sanjanju spontanu, polusvesnu intuioiju,
To je ona intuicija koju t.reba na planu pune svesti da stekne onaJ
ko, u modernoj eposi , zeli da uiPozna religiozni Zivot, Jedan odjek te
gotovo instinktivne intujeije prvobitnog covecanst va odrzava se j os kod
izvesnih oiSoba u danasnjem casu; one spontano, intuitivno opazaju
duhovne snage sto ih okru:l, uju i ponaJsaju se u skladu s tim, One '11
umetnost i poeziju unose poslednji odjek [ntuieija koje j e covecanstvo
nekadau snu primalo, Taj odjek Ise pronalaz.i cak i u idejama koje
namah mogu da izbiju u duhu naucnika ; on vrsi izvanredno vazan
utieaj na imaginaciju modernog covecanstva,
Savrseno 'svesna j autenticna intuieija, 0 kojoj mi i koja
moze biti s tecena sredstvima izlozenim u prethodnom predavanju, sasvi m
Je druge pri rode, Jer prvobitni covek j e imao sasvam razlicit dusevni
zivot nego sto ga ima moderan covek, On je ziveo na neki nacin pot
plUno van s,ebe, , , u oblacima i magli, u zvezdama, suncl\l i meseeu, III
blljkama 1 zlVotllJama; 0 svakoj stvari on je imao oseeanje gotovo je
dnakog intenziteta kao OSeeanje svog vlastitog tela, Krajnje je tesko mo
dernoj svesti zamisliti to dusevno ,stanje prvog covecanstva, A ipak, sva
otkriea istoricara potvrduju da je upravo takva bila priroda prv,ih Ijudi ,
Qua Ue biIa zasnovana na cinj eniei da ono sto se zbivalo u njihovOIm
organizmu nj ima nij e bilo nesvesno, kao sto je to slucaj 's nama dru
g,ima, moderni-ffi Ij udima. Mi danas nemamo nikakav oseeaj, onoga s to
s e desava u naseem fi zickom telu - varenja, rastenja; itd. Kao poti
velom skriveno je sve to pod polusvesnim zivotom osocanja i impulsa i
pod ,savrseno sve,snim svetom predstava, U tjm skrivenim dubinama tinja
zivot orgaruzma nepoznat 6vesti,
30
Bilo je t o mnogo dr
njemu uoblicavale s n
ractale i prolaZile kao s
manj e jasna , Afe tim
j e u nama opsti u ' al
je tokom detinj stva as
u svom telu kao i U SVI
hranljivih sastoj alm U
njegovo telo nosila hra
mom (ciji sam razvoj j
da stvori sebi idej u 0
na primer, posmatra kl
okupljene delatnoscu v
tela j avlj a se kao proto:
svetloseu, One osec'aju
cirkulatornim razmenar
hovom ponasanju, u n
tinjskom svescu, slede t
Tako je prvobitni C
o.secao odvi janje svog j
sa zivotom duse, I zato
srea, celog svog organi
zitetom sve one sto se
sevajueu munju, grmlj
se menja On je unut r
zivljavao i promene s
njemu gotovo na [stOll'
njegov vlastii' zi vot bio
morskih t alasa odvij ala
gnjuren, }rao sto je bio
Celokupni univerzun
zapravo i jeste. Danas
Ij ud,i, se u potpunosti
animizam kao rezultat
u samome ,sebi. Jer to
novna cinjeniea njegove
za nas znacenje kOj e (
pravo da mis1imo kako
eijom, 0 spoljasnj em
opaiao spoljasnj i svet
cinimo. Nase culno op
hvatanja spolj asnjeg s
bitnosti sto deluj u u
Kosmos, On je realno
t o je od nj ega stvor
dopustao mu je
duhovne bitnosti s ko
duhovnih bi ca i amog
imamo izveden oblik
njega nij e bila l1iSta c!
Bilo je to mnogo drugacije kod prvobitnog coveka. Predstave su se u
njemu uoblicavale s mnog'o manje jasnoee nego u nama; one 5U se
radale i prolazile kao snovi, a oseeanja, mada snazna, jos su bila mnogo
manje jasna. Afekt.ivni zivot bio je u njemu uporediv sa onim sto
je u nama opsti ut,irsak fizicke neugodnosti ili prijatnosti. Zauzvrat, on
je tokom deti njstva oseeao kako raste. On je fenomene rastenja oseeao
u svom telu kao i u svojoj dusi. Kad je odrastao, jednako je oseeao tok.
hranljivih sastojaka u svom organizmu, protok luvi koja je kroz eelo
njegovo telo nosila hranljivi sok. Ko je danas snabdeven viSim organiz
mom (ciji sam razvoj j:uce oprisao), moze jOs, mada u neznatnom obliku,
da stvori sebi ideju 0 tim organskim osecanjima prvobitnog coveka kad,
na primer, posmatra krave koje posle pase leze i prezivaju, potpuno za
okupljene delatno,scu varenja. Kod tih zivotinja, pomesan zivot duse Ii
tela javlja se kao protok kosmickih snaga 'koje ga prozimaju unutrasnjom
svetloScu. One osecaju duboko zadovoljlstvo digestivnim, asimilatornim i
eirkulatornim razmenama. Ne treba tinace biti vidovit da hi se u nji
hovom ponasanju, u njihovim pokret ima uoeilo kako one, l'3vojom zivo
tinjskom svescu, slede t.ok svoje probav;; .
Tako je prvobitni covek, posto je dostigao polje zemaljske evolueije,
osecao odvijande svog fizickog zivota ko,jri se prolimao i savrseno mesao
sa 'zivotom duse. I zato !i to je imao intenzivno osccanje svojih pluea, svog
srea, eelog svog organizma, on je mogao ose:' ati gotovo jednakim inten
zitetom sve one st o 5e zbivalo oko njega Isto talw dobro dO/.,ivljavao je
sevajucu munju, grmljavinu, oblake 1.1 pokretnim oblicima, mcsee koji
5e menja. On je unutrasnje doZivLjavao meseceve mene, kao sto je do
zivljavao i promeDe svoje vlastite probave. Spoljasnji svet bio je u
njemu gotovo na 'istom stepenu, kao onaj koji se desavao u njemu. A
njegov vlasti t,i Zivot bio je kao reka koja tece pred njegovim ocima. Igra
morskih talasa odvijaJa 'se u DJjem1.1, on je u njima bio unutrasnje za
gnjuren, kao sto js bio 1.1ronjen u protok svojesopstvene krvi.
Celokupni univerzum ukazivao mu se kao unuL-asnji svet sto
zapravo i jeste. Danas se takvom daje naziv animizam. Ali
IjudJi se u potpunosti varaju sto se tice njegovog uzroka, posmatrajuCi
animizam kao rezultat vanjiSke projekeije onoga sto Ljudsko biCe oseca
u SRmome ,sebi, Jer to sa spolj asnjim svetom bilo je tada os
novna cinj-eruea njegove svesti, isto tako spontano izgradeno, kao sto je to
za nas znacenje kOje dajemo zvueima i bojama NiSta nam ne daje za
pravo da mis1imo kako prvobitni covek, zat o !ito je bio obdaren imagina
eijom, 0 spolj asnjem svetu nije imao do jednu snoliku viziju, On
opazao spoljasndi svet sa is to toliko ocl glednosti, kso sto mi i danas to
cinimo. Nase culno opazanje sarno je preobrazaj tog prvoh itnog nacina
hvatanj a spoljasnjeg' sveta . covek je nekada u tom svetu opaZao dele
bitnosti sto deluj u u eterskom i i ctuda radaju i odrzavaju
Kosmos. On je r ealno opazao 'U delatnost, mada u polusnu, i to je ono
!i t o je od njega slvor ilo reIigioznog coveka, Poseban ugodaj njegove
duse, dopustao mu je da vl d i istovremeno svet koji ga je okruzivao Ii
duhovne bitnosti s koji ma se oseeao po pri r odi vezan. Vezu izmedu tih
duhovnih biea i samo a sebe on je dozivlj avao spontano, dok mi 0 njoj
imamo izveden oblik u nasim religioznim predstavama, Poboznost za
njega nije bila nEta drugo do najviSi stepen saznanja,
31
32
Ako hocemo da na istinskom suznanju osnujemo novu reJi.gioznu svest,
to se moze uciniti samo time !ito cemo u sebi vaspitavati stav prvobitnog
covecanstva. <5 tim da on ne bude polusvestan, niti uporediv sa snom;
treba. naprotiv, da tlu.de zadobijen u jOs intenzivnijoj paHjivoj budnosti,
kOja dopusta da se stekne sposobnost odvajanja Ja od svojih veza, da bi
smo uronih u svet duhovnih kosmickih bitnosti i da u njemu zivimo kao
!ito Zivimo na zemlji unutar svog fizickog tela. U pravom intuiti vnom saznanju
mi se intimno mesamo s tim bitnostima i stvaramo tako vezu izmedu Ja i
sveta kOjem ono zapravo pripada. Jer ono je duh, kao !ito su to druge
bi tnosti 0 kojima govorimo, i vezu koja ga sjedinjUije s njima mi sti
cemo reIigioznim stanjem svesti. Prvobitni covek je primio taj dar kao
nejasni ,instinkt. Mi imamo da ga ponovo stvorimo u punoj svesti, da
bismo vraWi modernom coveku religioznu spoznaju. saznanje 0 sadrZi
nama religije.
Svesno se naCi u dusevnom stanju malog deteta, - takva je osnova
pra'le moderne filozofije. Vaspostaviti u sebi u punoj svesti stav protekle
epohe covecanstva, kada je disanje moglo da postanje opazaj, - takva
je osnova moderne kosmologije. Uciniti da u 'sada!inja vremena u dusi
ponovoizbije unutrasnja sus tina prvobitnog covecanstva - onog koje je
jos bilo sjedinjeno s bogovima, - takva je osnova religioznog saznanja.
4. OSNOVNI
KOSMOLOGIJU I I
Govorio sam 'lam ,
pogledu nadaulnog sazn
pustaju bar da se dose
kako sam to izloziO, i
iza miSljenja osecanja
u njoj proizvele talcO!
svesti ispratnjenoj od
skim Kosmosom ,j obja
zadobije saznanje 0 h '
lodanjuje jeste ono stc
j e Ij udsko biCe primilo
kriva se koji je udeo J
tome izmice naslednom
to sto, u eterskom telu
je on nasledio ad svoj l
Izvanredno je vazno
onog koje je neposredr
dolazi liz eterskog kosrr
oslobaciajuCi se nasledn
pedagogij e i ovde izloz.,
talnim osnovama. Dozvc
Albert Steffen, Tecaj z,
a Bozicu pros Ie godine.
Inspirativno saznanje
jedino opazanje astralr
Vidi se kako se duhovr
uci da saznanje, nije dc
pre rocienja i da nast1
perrnanentno bice, jezgr
je da vetbe, lwje cilja
budu pracene 6ve vecor
bez energicnih i istrajl
neumorno zapoceti sa
u nju unela Hi koje je
se pojacava dovoljno da
ono imaginacija dop
Insistirajmo na toj
duse svaki sadrzaj
uCini da sve de
svesti do kojeg se stile
organizam ,m eterski or
4. OSNOVNI ELEMENTI ZA FILOZpFIJU,
( OSMOLOGIJU I REUGIJU
Govorio sam vam 0 vezbama koje vade inspirativnom saznanju. U
pogledu nadoulnog saznanja, one su, u stvari, tek pripremni napori. Do
pustaju bar da Ise dosegne opa7. ::tnje taka iivota, naseg proteklog zivota;.
kako sam to izlobo, i opa.zanjc u etcrskom stvarnosti kOje se skrivaju
iza miSljenja osecanja i volje. Odstranjujue,j;z svesti slike kOje su f'
u njoj proizvele tokom Hi nakon meditacije, dospeva se jednako u
svesti ispraznjenoj od svakog sadr23!ja, do ulazenja u kontakt sa eter
skim Kosmosom i objavama duhovnih bk.a cije je on delo. Kad se taka
zadobije sazna:'lje 0 zivotu dulie, dalde, 0 3Jstralnosti, prvo sto se obe
lodanjuje jeste ono sto je nasleae donelo fizickom organizmu, sta
je ljudsko biCe primilo od svo<j ih prec1aka putem naslednih cinilaca. Ot
kriva se koji je udeo Kosmosa u eterskom organizmu, udeo koji prema
tome izmiCe naslednom toku i koji je vezan za individualnost. Vidi se
to sto, u eterskom telu i u alstralnom telu, oslobada coveka od onoga sto
je on nasledio ad svojih predalm, kojima dugujesvoje fizicko telo.
Izvanredno je vazno praviti razliku izmedu dva ishodis-ta: naslednog i
onog koje je neposredno vezano za individualnost; ovaj poslednji udeo
dolazi ,iz eterskog kosmickog sveta i dozvoljava da se individualizujemo
oslobadajuCi se naslednih crta. Ta razllka je posebno vazna u pogledu
pedagogije i ovde izlozena saznanja mogu snabdeti vaspitace fundamen
talnim osnovama. Dozvolite mi da pomenem malo delo koje je sastavio
Albert Steffen, Tecaj za vaspitace, inace odrtan takode ovde, u Dornahu,
o Bozicu prosle godine.
Inspirativno saznanje kOje sc razvija vee izlozenim vezbama, omogucuje
jedino opazanje astralnog organizma u okviru zemaljskog postojanja.
Vidi se kako se duhovno bice razvvjalo od rodenja, ali ono sto se tako
uci da saznanje, nije dovoljno za tvrdenje da je to duhovno biCe mvelo
pre rodenja i da nastavlja da zivi nakon smrti. Ne vidi se u njemu
permanentno biCe, jezgra vecitog bka. Da bi se dotle dospelo, potrebno
je da vezbe, lwje ciljaju na odstranjivanje slika nosenih meditacijom.
budu pracene 5ve vecom energijom. NiSta se pre -svega, ne moze uciniti
bez energicnih i istrajnih napora. Da bi ih odstranili iz svesti, treba
neumorno zapoceti sa istiskivanjem oblika koje lie imaginativna svest
u nju uneIa ili koje je u njo,j stvorila. Ma10 - po malo, unutrasnja energija
se pojacava dovoljno da, sve do siroke slike toka zivota, bude odstranjeno
imaginacija dopusta da i.skl"sne pred dusom.
Insistirajmo"na tOj taeki: moguce je slediti vezbe koje odstranjuju iz
duse svaki sadrzaj ;i ispra.znjUju svest do te mere, da dusa ima snagu da
u6ini da sve do panorame svog vlastitog postojanja. U stanju
svesti do kojeg Se stize taeno u tom momentu, ne vidi se viSe ni fiziCki
organizam ,nil eterski organizam, niti iSta od onoga sto, u svetu. uCBstvuje
33
:
u njihovom postojanju. Ne postoji viSe n.i culni svet ni utisci, niti skup
eterskog Kosmosa prema kome se svest otvorila imaginativnim sazna
njima. Sve je to napusteno i tako smo se mogli uzdiCi do stepena svesti
inspiraeije. Tada se nalazimo u stanju koje je uporedivo sa onim u
kojem smo bjli pre zaceea, pre embrionalnog Zivota; dospevamo, dakle, do
opazanja predzemaljskog postojanja.
Pogledu se otvaraju svetovi u kojima je du!ia obitavala pre no !ito je,
m oglo bi -se reCi., primila na zemlji prvi atom fizicke supstanee, donesene
zaeeeem. Ona je prenesena u svoju proslost, u svaju predegzistenciju, i
tako obuhvata u jednom praveu ono !ito je u njoj vecno. Prava priroda
Ja, ljudskog biCa, je ono !ito se tada opaZa; ona je dostupna samom
tom obLi'ku inspiraeije koji se moze apstrahovati, ne sarno od fizickog
tela i utisaka koje Ono prima, vee takode i od eterskog tela - koje
se javlja u obliku slike zemaljskog zivota - i od onoga !ito je u njemu
utisnuto.
Kad >s mo uznapredovali do posmatranja te predegzistenei je, tog cisto
duhovnog zivota du!ie, sticemo jednako i v,idenje onoga sto je miSljenje
u stvarnosti, moe stvaranja predstava kakve ih poznajemo u obicnom
svesnom zivotu. Snage koje ono stavlja u delovanje nikada nam cak ni
nakon minueioznog unutrasnjeg ispitivanja ne dopustajjll da prodremo u
pravu prirodu miSljenja, predstavljanja.
Da bih jasno pokazao kako se predstave ukazuju nasem inspirativ
nOm saznanju, posluZieu se jednom slikom - ali koja savrseno izrazava
stvarnost. Predstavite sebi les. On jos ima oblik zivog coveka. Njegovi or
gani su JOS na mestu .koje su tokom Zivota. A ipak, po
gledajmo ga: to je sarno zivog bica.
A>ko predemo na izucavarJJje tog lesa sa eiljem da razumemo njegovu
prirodu ,reei eemo sebi: takav kakav lezi tu pred nama, on ne moze bib
ona prva iStvarnost. Takav kakav je tu, ne moiemo ga zamisliti da se rada iz
samoga sebe. On moze biti pojmljiv sarno kao otpadak z-ivog organizma
koji je pre toga postojao. Ti obliei, udovi lesa, upueuj:u. ne sarno na bezi
votno telo kODe vidimo, nego i na ono sto fiU je dalo rodenje. Kad, u
skupu zivog sveta, vidimo na kOjem planu poelva le5, misljenjem
smo vodeni poimanju onoga sto ga je proizvel0, tj. zivog biea. Priroda,
kOjoj prepustamo telo, moze ga sarno uniStiti, ona ga ne maze izgraditi
Ako hoeemo da dokucimo ,snage 'kaje su izgradile les, obavezni smo da
5e vratimo zivom coveku.
Analognim gledanjem, ali u jednoj drugoj oblasti, objavljuje se ID
spirativnom saznanju priroda tog m iisljenja, te moCi predstavljanja koju
imamo pri uobicajenom stanju svesti. U stvarnosti, ono je Ies Hi bar
nesto sto, u nasO!j dusi, konstantno leZi da postane les. Pre no sto smo
pri>stupili zemaljskom posto;janju, isto tako dugo koliko su postojali dusa
i duh u duhovnom svetu, covek je posedovao .livo misljenje. Misljenje,
moe predstavljanja obdareno je zivotom u nedrima duhovne delatnosti.
Mi'saona Isnaga koiom raspolazemo pri obicnoj svesti jeste ostatak te zive
supstanee koja smo mi sami bih pre no sto smo siSli na zemlju. Ostatak,
kao sto je les ostatak zivog coveka. Inspirativno saznanje vidi u zemaljskom
miSljenju, u predstavama, jedan samrtni ili vee mrtav oblik, Ies tog nad
culnog miSljenja prepunog zivota.
34
Tu, u toj pri
sjedinjuje Zivota I
virna duha. Proeenjujer
i obicne predstave saZD
zemlji ne opaza, a cij i
opaZajan. A taj
za'sto su misbjenje i n
udaljeni od stvarnosti,
Ijudskog biea. Dok
nejasno da to, nama bl
stvarnost koja je njego
Jedno autenticno saznar
i stvarnim slikama
svom telu i onoga !i to
videli kako se utvrduje
Sarno onda ee se
kada se zna kako se
odvedu do inspiracije,
.i anja. SteCi inspirativnc
m ozga. To nas misljel
postojanja ,ali kad du
zna da ona nilje iz ovol
postojanja
slIei da ona svedoci 0
!ita ona znaci u pogledu
I{ao !ito S8 dospeva
takode, pomoeu nadcul
moze uCinit,i, ne viSe i
yorio da bih rekao ka
Ijaju urad.
Dospevamo tako de
fizickog i eterskog org
od sada ono sto je iivo
u kojem se nalazi Iju
to znaci niSta manje, r
rrede granieu smrti.
Smreu, ona napust2
napusta, jer oblicjem
njeno ruho. Intuitivnin
sa Ijudskim jezgrom,
ukotvljeni u svom fizic
Jer zivimo stvarno u I
svog eterskog organizn
ilSkustvo 0 onome sto
nas jedina moguenost
Tu, u toj prirode izmedu dva miSljenja, otkriva se odnos koji
sjedinjuje dec zivota duse sa nasim ' prenatalnim postojanjem u sveto
virna duha. Procenjujemo tako, u njihovoj istinskoj vrednosti, misljenje
i obicne predstave saznavanjem njihovc zive prirode, koja se nigde na
zemlji ne opaza, a cij.i je sarno odbljesak Za nas u zemaljskom zivotu
opazaJan A taj odbljesak, to j e one !ito nazivamo miSljenjem. Eto
zasto su mis1jenje i moe predstavljanja apstraktni i, u stvari, prilicno
udaljeni od stvarnosti, upravo onoliko kOliko je i les razlicit od pravog
ljudskog biea. Dok govorimo iz apstrakcije, liz intelektualizma, mi oseeamo
nejasno da to, nama blisko miSljenje nije ono pravo, vee da za izvor ima
stvarnost koja je njegova prava priroda. A to je od izvanredne vaznosti:
Jedno autenticno saznanje treba da zna da utvrdi - ne sarno recima, vee
i stvarnim sli,kama - odnos j,zmedu onoga s.to ljudsko biee poznaje u
svom teiu i onoga !ito je, iU stvarnosti, njegovo vecito biCe; upravo smo
videli kako se utvrduje taj odnos za obicno misljenje.
Sarno onda ee se ukazati prava vrednost imaginacije i inspiracije
kada se zna kako se samrtno ili mrtvo misljenje, vezbama kOj,e treba da
odvedu do inspiracije, vraea u novi zivot, u granicama zemaljskog posto
janja. Steci inspiraiivno saznanje znaci, dakle, oziveti beZivotno miSljenje
mozga. To nas miSljenje ne prenosi neposredno u oblast prenatalnog
postojanja ,ali kad dusevne oei opaze u njemu stvarnu sliku, tad se
zna da ona iz ovog sveta, da je ona svetlost koja je dosla iz pred
zemallskog postojanja da osvetl.i zivot na zemlji. Prepoznaje se u toj
slici da ona svedoci 0 Zivotu duse koji prethodi rodenju. Videemo sada
sta ona znaci u pogledu filozofskog saznanja.
*
* *
Kao sto se dospeva do utvrdivanja prave prirode milSljenja, moze se
takode, pomoeu nadculnog saznanja, otkriti i prava priroda volje. To se
moze uCinit,i, ne vise inspiracijom, vee intuicijom, 0 kojOj sam juce go
Yorio da bih rekao kako se ona moze razviti vezbama koje volju stav
ljaju urad.
Dospevamo tako do izdvajanja svog vlastitog biea, duse i duha, oct
fizickog i eterskog organizma. Tako one prodire u duhovni svet. Zna se
od sada one sto je z.ivot van fizicko-eterskog organizma. Upoznajemo stanje
u kojem se nalazi ljudska dusa kad Se oslobodila ovog poslednjeg. Al
to znaci niSta manje, nego unapred opazati ono !ito se zbiva kada dusa
prede granicu smrti.
Smreu, ona napusta svoje fizicko telo i svoje etersko telo. Ona ill
napusta, jer obli6jem koje su zadobili na zemlji ne mogu oni viSe biti
njeno ruho. Intuitivnim 'Saznanjem unClipred smo opazili to sto se zbiva
sa ljudskim jezgrom, sa duhovnim covekom, kad - umesto da ostanemo
ukotvljeni u svom fizickom organizmu - Zivimo u svetu duhovnih biCa.
Jer zivimc, stvarno u njima kao sto zivimo na zemlji unutar 6vOg tela
svog eterskog organizma. To sto nam saopstava intuicija jeste slikovito
iiSkustvo 0 onome s,to nals ceka kad prodemo dogadaj smrti. To je za
nas jedina moguCnost dasteknemo realno gledanje na ono cemu od
35
l
l
govara ideja besmrtne duse. S jedne strane, ta ljudska dusa postoji pre
rodenja - to je one sto vee inspirativno saznanje poueava - a s druge
strane, ona je besmrtna. To je one sto poucava in1Juicija.
Tim putem, na kojem se stice saznanje vecite jezgre ljudske llcnosti
i nadzivljavanja, stice se jednako i saznanje 0 pravoj prirodi volje. Upra
vo smo karakterisali prirodu miSljenj.a onako kako nam ins'piracija do
pusta da je razlucimo. Ono sto obitava u volj,i, upoznaje se dospevanjem
do intuicije vezbama koje tu volju stavljaju urad.
Volja nam se ukaZUlje tada kao odraz, u obienoj svesti, neeega sto
je sasvim razlicito, sto je prikriveno u njoj . Javlja Se tada kao najmlada,
najlskorasnjija moe duSe.
Mi'slje!lJje, predstavljanje, jeste samrtna snaga, kraj jednog Zivota koji je
prestao da postoji , najstarija nase moe duse. NaJsuprot tome, volja joj je
najmladi elemenat. Izmedu jednog i drugog odnos de isti kao izmedu ma
log deteta i starca, 5 tom razlilkom sto u evoluciji organizma stadijum
starca sledi iza detinjstva; dok su u Zlvotu duse detinJstva i starost
istovremeno prisutni. Neprekidno nOsi u sebi dusa svoju starost i svoju
mladost, svoju smrt i svo[e rodenje.
U prisU!stvu jednog saznanja duse, savrseno konkretnog i na taj nacin
inspiracijom i intuicijom donesnog, moderna psihologija je izvanredno
apstraktna, jer ona sarno opisuje manifestacije misljenja i volje. Pravo
saznanje duse moze reCi da volja, stareCi, postaje rasudivanje; a da je
ostarelo, mrtvo miSljenje roc1eno iz jednog voljnog impulsa. Ona nas u
d:Sto vreme uci da je miSljenje - kOje nam se otkriva tokom zemaljskog
postojanja - bilo volja u jednoj prethodnoj inkarnaciji, a da ee ono
sto je sada nasa volja, ta mlada moe nase duse, biti miSljenje u
potonjoj inkarnaeiji.
Volja se otkriva saznanju kako u nama vodi IdijajuCi zivot. Kad
prodiremo u duhovni svet sa onim !ito je u nama voljna priroda, mi
imamo mladu dusu koja sarna sobom pokazuje da je dete. Elem, mi ne
mozemo zamisliti da neko dete .prestane da raste i da jednog dana ne
postane starae; ne mozemo unapred dopustiti - a intuieija nas tome
zapravo uei - da ee ta mlada dusa i,sceznuti nakon smrti, jer je ona jos
u stachUjumu embroina. Intuieijom saznajemo da u trenutku smrti ona
prodire u duhovni svet. Otuda mi pojimamo one sto je vecita jezgra ljud
skog biCa, one !lto je obdareno besmrtnoseu i nerodenoseu, !lto se niti
rada, niti umire. U odnosu na ove realnosti, moderna filozofija sarno
muti ideje pozajmljene iz obicne svesti. Elem, sta su te mi-sli iz svako
dnevnog zivota? Videli smo ih: to su lesevi u dusi.
Da bi filozofija zaista mogla da razume to sto je dec duse koji
misli, trebalo bi da se uzmogne osloboditi svakog predubedenja, da ob
jektivno izucava u cemu se sastoji miSljenje i predstavljanje uobicajene
svesti, da stigne do tog zakljucka: da se ta moe ne moze objasniti
sarnom sobom - upravo kao sto ni les od lesa ne moze biLi roden
ida, kao ion, ima svoje poreklo drugde. Fiziologija ga inace konkretno
otkriva.
o s vemu sto intuicija ustanovi u toj oblasti, filozofija bi trebalo da
zakljuci ovo: buduCi da uobica:jeno miSljenje iIi predstavljanje imaju
svojstva necega sto urn ire, mogu iz toga da izvedem da oni imaju svoje
36
poreklo u neeemu im
n jem, filozofija moze ustl
dokazivanja, posredl
dakle, treba da cir
I>vest i? Ako ne zeltm da S
r eCi, trebalo bi bar da
cini u punoj slobodi, otk
sevi. DoCi ee, dakle, do tc
ebi da objasne to !ito jeg;
stvarnosti koja im je pret
Se dusa uzmogne posmatn
st a da prepozna po ceo
poloZlvost mozemo vrlo (
veruje da ee u obicnom ]
t r asnja delatnost razlucuje'
kao !ito sam rekao u PI
upravo u to mmjenje
nauke.
Intelektualisticka filozo
ljudske jezgre jedino posr
vidi postojanje jedne sm
filozofija ne zeli da se og
ako u svom istrazivanju
snaga duse koje su novije
sebi kojom je 19rom ravi
Pre svega, ona izgraa
vezuje Z 31 postojanje duse
zofija ne moze zamisliti
nepristupacno to bilo, da
(java volju ill naklonost,
nesto sto .umire, vee klijaj
To je ono glediSte ko,
tu izrazeno drugim izrazi
pravim recima. U nacinu
fHozofiju, razrueujemo kc
sves t , kOjom j e sam uron
vecitu jezgru.
Ali Bergs on je ustuk
postojanje te vecite jezgr
stile do toga da iz svoj
nosti i nerodenosti du!
drug,i tennin - da defin
kao mrtav veo koji se si
osetlo - a to se prozire
je u volji embrionalno; l
ipak , u opisu te duhoV
zemaljskog postojanja.
Moze se, dakle, reci (
vanim na svakodnevnoj s,
moze posrednim dokaziv!
poreklo u necemu !ito im je prethodilo. To sto inspiracija otkriva vide
njem, filozofija moze ustanoviti Iogickim zakIjuccima, dijalektikom, tj.
putem dokazivanja, posrednim saznanjem.
sta, dakle, treba da cini fdlozofi(ja kad odbija da prede granice obicne
svesti? Ako ne zeMm da se uzdignem do natculnog sazna-nja, morao bih
reCi, trebalo bi bar da analiziram sadriaj sadasnje svest.i. I ako to
cini u punoj slobodi, otkriCe da su mi'sljenje i predstavlj.anje kao Ie
sevi. Doci .ce, dakle, do toga da kaze: buduCi da oni ne mogu sami po
sebi da objasne to sto jesu, treba :svakako zakljuciti da vode poreklo od
stvarnosti koja im je prethodila. Ali da 'bi se dotle doslo, trebalo bi da
se dusa uzmogne posmatrati u toj unutrasnjoj raspoloZivosti koja dopu
sta da se prepozna po je jedna vrsta kosuljice; tu ras
poloZivost mozemo vrIo dobro uposliti. Jer jedino ograniceno gledanje
veruje da ce u obicnom miSljenju na6i nesto zivo. Jedna slobodna unu
trasnja delatnost razlucuje u njemu sto je mrtvo i razume zaSto je,
kao sto sam rekao u proslom predavanju,savrseno moguce umetnuti
upravo u to miSljenje liseno zivota, sve {lno sto mogu ,ustanoviti prirodne
nauke.
Intelektualisticka filozofija moze, dakle, da dosegne spoznaju veCite
Ljudske jezgre jedino posrednim putem, izvodeci je iz toga sto na zemIji
vidi postojanje jedne snage kOja je prethodno postojala. Ako ta ista
filozofija ne teli da se ogranici na miSljenje, da ostane intelektualistlcka,
ako u svom istrazivanju obuhvata unutra:snje iskustvo volje i drugih
snaga duse koje su novije od miSljenja, moze dod do toga da predstavi
sebi kojom je jgrom ravnoteze misljenje vezano za volju.
Pre 'svega, ona izgraciUje logicku dedukciju: samrtno miSljenje se
vezuje za postojanje duse pre njenog dolaska na zemlju. cak i ako Wo
zofija ne moze zamisliti to postojanje, moze dopustiti, rna kako joj
nepristupacno to bilo, da one ima stvarnost. Nakon toga, f ilozofija izu
cava volju ill naklonost, dospeva do toga da prepozna u prvoj, ne
nesto sto umire, vee kHjajucu snagu.
To je ono glediste koje se srece, na primer, kod Bergsona; one je
tu izrazeno drugim izrazima koje jedan duh bez oglava moze zameniti
pravlm recima. U nacinu na koji se izrazio, kako je formulisao svoju
filozofiju, razfu,cujemo kod njega impuLs 0 kojem on sam ima muklu
svest, kOjom je sam uronjen u uverenje da Ijudska dusa poseduje jednu
vecitu jezgru.
Ali Bergson je ustuknuo pred natculnim saznanjem; on ustanovljUli'e
postojanje te vecite jezgre jedino u granicama zemaljskog zivota. On ne
stize do toga. da iz svoje filozofije povuce (Uverljive dokaze 0 besmrfr.
nosti i lmeroaenosti duse. Medutim, ipak je znao - upotreb1javajuci
drugj termin - da definiSe nase misljenje kao ostarelo, da ga pojmi
kao mrtav yeo koji se siri preko opazaja. S druge strane, on je dobro
osetio - a to se prozire u njegovom zivom naOinu izrazavnja - to sto
je u volji embrionalno; u njoj on, na Ziv nacin, oseca nesto vecito. Pa,
ipak, u opisu te duhovne jezgre licnosti, on ne prekoracuje granice
zemaljskog postojanja.
Moze se, dakle, reCi da filozofija - cak ogranicena idejama zasno
vanim na svakodnevnoj svesti, - objektivno analizirajuCi milsljenje i volDu.
moze posrednim dokaz.i.vanjem dospeti do te dedukcije da je du!ia bes
37
mrtno i nerooeno biee. Aili ona nas ne moze snabdeti opazaj em tog
biCa. To neposredno videnje koje je iJspunjenje filozofije - opazanje ve
citog biea, moze biti domaseno jedino imaginacijom, inspiracijom i in
tuicijom. Sve ono sto filozofijom moze biti izlozeno 0 vecitoj dusi, moze
poteCi samo sa izvora starog ,saznanja, zadobijenog u snu, cak i kad ga
sami filozofi nisu svesni i veruju da to izvlace iz svoje vlastite dubine.
Doktrina moze biti .izgradena sredstvima kojima raspolazu dijalektika
i logika. Ali, da bi filozofsko msljenje bilo ozivljeno i obnovljeno, treba
da duhovni zivot nase epohe dopusti imaginaciju, inspiraciju, i ntuicijiu,
zadobi'jene pri PW'loj svesti i- da te rezultate primenjuje u filozofskom
radu.
Pokusaeu sada da objasnm kako se' stvari predstavljaju za kosmo
logiju i religiozni zivot.
*
* >I<
Ljudsko bite moze saznati sebe i moze saznati u sebi delatnosti koje
imaju svoje ishodiSte u Kosmosu, jedino inspiracijom i intUicijom. J&
dino na polju tog inspirativnog ,i intuitivnog saznanja moze se sagraditi
prava kosmologija - tj. slika Kosmosa kOja obuhvata IJudsko biee
u njegovoj ukupnosti. U isto vreme i samo tako, covek upoznaje snage
kOje, tokom zemaljskog postojanja, izgraduju njegovo fizlcko telo i njegov
eterski organizam.
Dusa ,i duh nisu samo prikriveru iza tog fizickog i eterskog tela; oni.
se transformiSu, preobrazavaju s obzirom na budni zivot. Posmatranje fi
zickog i eterskog ne moze dati izgled vecitog duhovnog biea, upravo kao
sto ni koren ne dopusta vaspostavljanje biljke u njenom stvarnom
obliku. Treba da se pogledom uzmogne uroniti u ono sto, u coveku,
prethocLi rodenju i nadZivljuje smrt. Sarno u tom trenutku moCi ce
da se vidi cime je to pravo ljudsko biCe, koje treba zameniti. vezano za
Kosmos. Eto zasto duhovni zivot, tako dugo kako odbija da .prizna vi
dovitost , nije mogao da sagradi K06mologiju u kojoj bi ljudsko hiee imalo
svoje mesto, kao !ito sam to vee ukazao, a i zbog razloga koji se iSada
jasnije pojavljuj.u. Ipak, filozon su nekada, pa cak jos poeetkom proslog
veka, izgradili tzv. racionalnu kosmologiju zamisljenu kao jedan od
elemenata Lilozofije.
Ta kosmologija je trebalo da bude ukljucena u filozofiju, a bila je
izgradena sredstvima obicne svesti. Ali ako je !.ilozofima, kako smo
izloZiJi, vee neugodno da prodru u pravu prirodu duse, shvatice se da je
potpuno nemoguee sagracLiti kosmologiju na jednom skupu realnosti, uko-
liko se ne prevazidu granice obicne svesti. Eto zasto se kosmologija koju
,su filozofi izgradili zasnivala zapravo na idejama nasledenim iz tradicije,
na idejama koje je covecanstvo zadobilo dok je jos posedovalo prigusenu
vldovitost, a koje mogu biU obnovljene samo metodicnom vidovitoseu.
Sami filozoH znali da su ih crpli iz starih ideja. One su im do
lazile u duh od strane njihovog poznavanja ,i:storije kosmologija, a vero
vall su da ,su ih Ui.stinu smislili. Ali to sto su tako izgradili, bilo je
sarno logicko povezivanje unutar kojeg su raspolagali starim idejama, iz
38
gradujuCi tako kao nell
prenesenim idejama, kc
njihove 6U kreacije mon
citajuCi u nekadasnj i
10giji, videeemo do koj,
koje nam izlaZU evoluc
one su bile zive, jer jE
izrazavale. Malo po m
obloga,izla
kosmologija, koja bi sad
ljudskom biCu njegovo
mosa. N a tOj tacki je :
kac.ije dodirujuei nacin
Ali kako je on hteo da
os tala apstrakcija.
BuduCi da su stvari
snovana na pal
pobedonosno istisnuli.
posmatranja i iskustva,
utvrdenom redu i da
bar imala neki sadrZaj
gledanje. Kosmologija
u odnosu na (
j danas se viSe ne go.
zumu. Zadovoljavamo Sl
Moze se, dakle, reCi
cak viSe no danasnja j
beziste u imaginaciji, ir
posmatra dusu i, ako t
sanje miSljenja vodi po
zemaljskih uslova, a z[
dnako moze otvoriti g
Zivne delatnosti miSljen.
da obogati i nacini ra2
produhovila, trebalo bi
duhovnom gledanju. Tu
sadrZaj, treba ga, ,jli p
todom koji je upravo i
deran duhovni Zivot je
na imaginaciji, inspira<
se koriisti njihovim rE
Sada eemo videti on
Da bi religiozIli zive
do kojih ljudsko bi6
gradujuCi tako kao neke nove sisteme. Bez ikakve :'live veze sa tako
prenesenim idejama, koje su imale svoj.e poreklo u staroj vidovitosti,
nj,ihove su kreacije morale postajati sve apstmktnije.
CitajuCi u nekadasnjim filozofskim delima poglavlja posvocena kosmo
lOgiiji, videcemo do koje mere s:u prazne i lisene svakog sadrzaja ideje
koje nam izlazu evoluciju sveta i njen kr8Jj. U vrlo dalekoj proslosti,
one su bile zive, jer je covel{, u sebi jos nosio stvarnosti koje su one
izrazavale. Malo po malo, one su guJJ..ile svoju sustinu, postajuCi tek
povrlsinska obloga, izlaganje sasvim van onoga !ito treba biti prava
kosmologija, koja bi sadrzavala ne samo jasan poredak stvari, nego i davala
Ijudskom biCu njegovo mesto, temeljeCi se na saznanju duhovnog Kos
mosa. Na tOj taeki je Emile Boutr()l.lx sa dosta zamaha dao vazne indi
kac.ije dodirujuCi nacin na koji bi kosmologija trebalo da bude sagradena
Ali kako je on hteo da je zasnuje jedino na polju obicne svesti, ona je
ostala apstrakcija.
Buduci da su stvari takve, ne treba se cuditi sto je kosmologija za
snovana na raz'!llJnu pala, potpuno iizgubivsi ,poverenje. Naturalisti su j e
pobedonosno isti.snuli. Oni su mogli da formulisu zakone povucene iz
posmatranja i iskustva, da konstatuju kako se u prirodi we odvija prema
utvrdenom redu i da izvedu otuda prirodnjacku kosmologiju, Ova je
bar imala neki sadrZaj kojim su je snabdeli culni opazaji, spoljasnje
gledanje, Kosmologija zasnOvana na razumu nije mogla da se valjano
potvrdil u odnosu na ovu. i srusila se dilskreditovana. NapusWi smo je
,j danas se viSe ne govori 0 racionalnoj kosmologiji, zasnovanoj na ra
zumu. Zadovoljavamo se kosmologijom prirode iz koje je covek iskljucen.
Moze se, dakle, reCi da nam situacija u kojoj .se nalazi kosmologija,
cak viSe no danasnja filozofija, otkriva koliko je neophodno traZiti p r ~
beziste u imaginaciji, inspiraciji i intuiciji. Filozofija je bar ,sposobna da
posmatra dusu i, ako to cini, bez pred!ubedenja, konstatuje da funkcioni
saI1lje miSljenja vodi poimanju necega sto je iza njega, sto se ne izdize iz
zem8Jljskih uslova, a za sto se moze vezati zivot duse. Ona pogledu j&
dnako moze otvoriti granice smrti, Dedukcije koje povlaCJ. iz te inten
z.ivne delatnosti miSljenja, osecanja, voljnih impulsa, - dopustaju joj bar
da obogati i nacini raznolikij,im svoje apstrakcije. Da bi se kosmologija
produhovila, trebalo bi da joj bude dat sadrzaj koji bi svoj izvor imao u
duhovnom gledanju. Tu se dedukcija ne moze drzati. Da bi se dobio stvaran
sadriaj, treba ga, .ili pozajmiti iz starih koncepcija, Hi pak pronaCi me
todom koji je upravo izlozen. Drugi'm recima: cak vise no filozofija" mo'
deran duhovni Zivot je prisiljen da dopusti kao valjan metod zasnovan
na imaginaciji, inspiraciji i intuiCiji, i to potpuno svesnim, i zatim da
se korilsti njihovim rezultatima za izgradivanje konkretne kosmologije.
Sada cemo videti ono sto se, 'U tom pogledu, tice religioznog osecanja.
*
* *
Da bi religiozni zivot bio zasnovan na saznanju, trebalo bi da iskustva
do kojih ljudsko bice dolazi medu duhovnim hi6ma mogu biti pre
39
vedena i opisana sredstvima kojima raspolazemo na zemlji. Elem, ta
iskustva nemaju niceg zajednickog sa onim sto poznajemo ovde dole. U
toj oblasti, ljudsko biCe je apsolutno odeljeno od svakog zemaljskog ele-
menta i moze se u njemu kretatJ sarno pomoeu snaga potpuno nezavisnih
od fizickog i eterskog organizma, snaga koje ni u kom slueaju ne Jerije
obicna svest. Jedino stieanje vidovitih spO!sobnosti dozvoljava svesti da
pokusa opisati one sto ljudsko biee opaza u svetu eistog duha. Stoga je
racionalna teologjja, koja se oslanja jedino na cinjeniee date svako
dnevnom sveseu, jos nepozeljnija nego raeionalna kosmologija.
Ona, zapravo, jos donosi ,izvesne jasnoce: istina, jednim obratnim pu
tern, ustanovljuje ona jos uvek da fizicko i etersko telo coveka duguju
oblik i zivot duhovnim biCima, Ali iskustva duhovnog sveta, sto ih eo
veku otvara metodiena intuicija, ne mogu biti stecena polazeCi od sva
kidasnje svesti, kuo sto je to u slucaju filozofije, Ona se ne mogUl
eak ni naslutiti; danas, kadase svako saznanje zeli izvuCi ,iz obiene svesti,
ona se - i to jos striktnije nego za kosmologiju - mogu izvuCi sarno
2Z ,starih tradicija koja poticu iz vremena kada su se ljudi uzelizali nepre
ciznom vidovitoseu do duhovnih svetova,
Sasvim je pogresno verovati do. se moze saopstiti bilo sta 0 prlrodi
iskustvo. koje covek moie da dozivi u duhovnim svetovima, koristeCi se
idejama koje daje uobicajena west. Eto zaSto je teologija morala da se
povlaci sve viSe u domen tstorije i da se ogro.nici - jos viSe no kosmo
10g'ija - na ideje koje su nekada stecene vidovltoscu, a koje se tieu
kraljevstva Bozjeg. Te ideje, medusobno povezane sredstvima kOjima ras
polazu dijalektika i logika, prisutne su, dakle, u sistemima. Veruje se
tako do. se predlazu ,izvorne istine, aLi tu nema niceg do licnog proizvoda
autora; istorijom nasledenog proizvoda, oni katkada stope u nove
forme, A kada sarno zahvataju sa izvora svakidasnje svesti, ti autori do
nose sarno sadrzaj tradieije, proslosti. Otuda je jasno da ee ta raeionalna
teologija biti omalovazavana jO's vise nego kosmologija istog porekla.
Ova se nije mogla potvrditi pred kosmologijom naturalisto., Ali u religioz
nom domenu, teologija zasnovana na razumu pala je izgubivsi poverenje
pred teologijom striktno zasnovanom na istor,iji, stranom svakoj realnosti,
svakoj neposrednoj upotrebfi ideja roaenih iskustvom u duhovnom svetu.
Tu direktnu, neposrednu, zivu vezu izgubilo je covecanstvo vee u eposi
kada je zapoceto sa ustanovljavanjem dokaza 0 postojanju Boga, znaci u
Srednjem veku. Tako dugo kako se 0 njemu moglo doziveti neposredno
iskustvo, nije bilo pitanja logickog iii dijalektiokog dokazivanja. Dokazi
o postojanju Boga dokazuju, pre sveg-a, da je nestao svaki zivi dodir sa
kraljevstvom Bozjim. U stvari, sholastika je imala pravo kad je rekla:
Obican je razum nemoean da upozna kraljevstvo Bozje; on moze sarno
precimrati i poredati vee poznate ideje, On sarno moze doprineti davanju
jedne pristupaene forme poduci Ijudima.
Ta nemoe obicne svesti da upozna stvarnosti kraljevstva Bozjeg anga
zovala je modernu misao na dvama pogresnim putevima. Jednim delom,
naucni duhovi koji su se osee ali pozvanim da govore 0 i 0 bo
zanskom, vrlo dobro su oseeali da je uobicajena svest nesposobna Za to
i ograniCili \SU se na ustanovljavanje istorije religija. Nemoguee je na
taj nacin upoznati danas pravu reLigioznu sU'stinu. Ljud.i se, dak1e, za
dovoljavaju izueavanjem postojeeih iIi nekadasnjih religija sa istorijskog
40
gledista. To znaci da SI
nekadasnje prigusene inl
iSpovestima ,izucava one
r ijom religija i tako SE
religioznog z.ivota.
Inace, drugi konstatu
dernog coveka, zapravo
kraljevstva C'istog duha.
sferi oseeanja, onoj gde
jednom instinktivnom, e
cuje kako se govori 0 (,
nici takve teznje cak vrl
Svom silom odhijaju da
canje bozanskog, Sire SE
to s pontano iskustvo
biti zaodenuto u logicke
ligioznog sadrzaja jeziko
sto je zivelo u dusi, u t
no, A kad se, po
svoje snage kad se j,ska
taj sadrzaj odgovara jel
od karakterist icnih erta
otkriva se zabluda u kOjl
Da bismo dospeli do
da nas odvede doUe da !
todima koji dopustaju s
nih biea, Ti metodi su
Jer najvtse sto moze 0
poucava saznanja Ona il
ih prima iz tracl.ieije kO;
duse imale sasvim dm
ostaje ogranicena na sal
zahteve svesnog misljen
Trebalo bi, dakle, da
bi trebalo da bude
Da bi religiozni ziVO!
mena, da bude ozivljena
pozna vrednost imagina
ne da ga sarno teorjjsk
vota tice - da primenjl
uka predlaZe.
gledista. To znaci da se izucava vera koja je primila svoju su!ii:Jnu iz
nekada,snje intuihivne vidov-itostL Ili se, pak, u danasnjim vero
ispovestima ,izucava ono !ito se odrzalo od te sustine. To se naziva
rijom religija i tako se definitivno odbija moguenost radanja izvornog
rel igioznog z.ivota.
Inace, drugi konstatuju da je obicna svest, to lueidno miSljenje mo
dernog coveka, zapravo nesposobna ds, iSta shvati od kraljevstva Bozjeg,
kraljevstva CilStog duha. Oni se tada okreeu podsvesnim oblastima duse,
sferi oseeanja, onoj gde dremaju izvesne misticke moguenosti, i govore 0
jednom instinktivnom, elementarnom iskustvu Boga. Danas se vrlo cesto
cuje kako se govori 0 ovom neposrednom kontaktu sa Bogom. Predstav
nici takve tetnje cak vrlo dobro karakteriSu duhovni stay na..Seg vremena.
Svom silom odbijaju da jasnim srec1enim idejama formulisu svoje ose
canje bozanskog. sire se na dugim da bi ustanovili kako
to spontano iskustvo - po njima pravo religiozno lskustvo - ne moze
biti zaodenuto u logicke forme, da se treba odvratl ti od izraZavanja re
ligioznog sadrzaja jezikom intelektualaea. Tako padaju u iluziju, jer ono
sto je zivelo u dusi, u rna kojoj oblasti, uvek moze biti jasno formulisa
no. A kad se, po njihovom primeru, tvrdi da reLigiozni sadrzaj gubi od
svaje snage kad se .1skazuje jasnim mislima, time se sarno pokazuje da
taj sadriaj odgovara jedino sanjarijama, a ne realnostima. To je jedna
od karakteristicnih erta religioznog z,ivota nase epohe: kad se rasvetli,
otkriva se zabluda u koju je zapao.
Da bismo dospeli do obnavljanja religioznog zivota, ta situaeija treba
da nas odvede dotle da ga zasnujemo na saznanju, da se ne otimamo me
todima koji dopustaju stieanje zivog iskustva duhovnog coveka i duhov
nih biCa. Ti metodi su apsolutno neophodni, posebno u ovom slucaju.
Jer najvi,se !ito moze obicna svest, to je da ,sistematiZiuje, preeizira ili
poucava saznanja. Qna ih ne moze otkr,iti; treba, dakle, da se ogranici da
ill prima iz tradicije koja je vredela u dosta dalekoj proslosti kada su
duse imale sasvim drugaciju konstitueiju. Otuda takode, obicna svest
ostaje ogranicena na sadrzaj koji ni u kom slucaju ne moze zadovolj-iti
zahteve svesnog misljenja, obrazovanog na naucnim diseip1inama.
Trebalo bi, dakle, da u tom pogledu po treCi put formul isu misao koja
bi trebalo da bude izraZena za svaku od grana Ijudske delatnosti:
Da bi religiozni zivot odgovorio duhovnim potrebarna danasnjeg vre
mena, da bude ozivljena nijegova vatra, trebalo bi da duhovni Zivot pre.
pozna vrednost imaginativnog .inspirativnog i intuitivnog saznanja - i
lie da ga sarnO teorJjski dopusti, vee - narocito !ito se religioznog zi
vota tice - da prJmenjuje nj-ihove rezultate, takve kakve ih duhovna na
uka predlaze.
*
* *
41
5. ISI<USTVA DUSE U SPAVANJU
Otkako se pojavila u modernoj eposi, ideja 0 nesvesnom je cesto
tretirana tema u psihologiji. U nju se umece sve o.no. sto. o.bicno.m svescu, u
Zivotu duse, ne mo.ze biti shvaceno., ni osmotreno., ni objasnjeno.. Odmah
se meuutim, do.Pusta da je 6va ta delatno.st ko.ja ostaje izvan do.masaj a,
delo snaga ko.je pro.duzuju svoje delo.vanje i na svestan zivo.t.
Ta teo.rija 0. nesvesno.m duguje zapravo. Po.javi izvesno.g skepticizma,
jedno.g osecanja nemo.ci u o.dn06u na probleme ko.ji se Po.stavljaju u
do.menima Wo.zo.fije, kosmo.lo.gije, religio.zno.g zwo.ta. Imaginativno., inspi
rativno., intuitivno. saznanje ima za misiju da istrazi tu neodredenu ob
last to nesvesno. mo.derne nauke. Upravo. zato sto. racia druga stanja
svesti u ka.jima je dusa izmenjena i mo.ze, dakle, da se ko.risti no.vim
sposo.bnlostima o.pazanja, - saznanje 0. ko.me o.vde govo.rimo mo.e
da posmatra i izucava realne cinjenice ko.je nisu dostJupne svakidasnjoj
svesti. Kao. pr,imer, zelim dan8Js da vam o.slikam ono 'sto. se nalazi na
jedno.m polju to.g nesvesno.g, odnosno., iskustva ko.j ima dusa pro.lazi to.
ko.m spavanja.
Ta i-s kustva ostaju nepoznata obicno.j svesti. Ne bi trebalo. vero.vati zbo.g
o.voga da su ona manje znacajna U porecienju sa o.nim !ito se zbiva u
nama tokom j a.ve. Bez ikakve sumnje, o.no sto je pre svega vazno
za zemaljsko. Po.stojanje, za nas delatan zivo.t, za napredak covecanstva,
to. je dnevna budna svest. Ali ono !ito. daje oblik nasem unutrasnjem zi
Vo.tu i s to ga razvija, to su isklllstva ko.j-ima se napajamo. u spavanju.
Mada nam o.staju skrivena, o.na su realna, a njiho.ve posledice se pro.du
zavaju to.ko.m jave, ne sarno. u o.Pstem dnevnom rasPo.lozenju nego. i u
vladanju naseg fizicko.g i etersko.g o.rganizma ko.je pro.zimaju snage as
tralno.g o.rganizma i duhovno.g o.rganizma, - Ja. Oni suo to.ko.m stanja
budno.sti tako.cie Po.d utlcaljem ono.ga sto. je pro.zivljeno. toko.m spavanja.
Za o.bicnu svest, &pavanje do.no.si zamracenje cuLnih o.pazaJa koji
zavrsavaju time sto uto.nu u nesvesno.st; isto. tako. nestaju misM, o. secanja,
htenja i. s izuzetko.m o.nih prelaznih stanja to.ko.m ko.jih mu se javljaju
sno.vi, co.vek je zaro.njen U neSVeSno.lst. Ali, treba Po.dvuCl, time dusa
nema manje od Zivo.ta o.d realnih i mada o.na ostaju nedo.stupna
o.bicno.j svesti mo.gu vrlo. dobro. bib osvetljena imaginativno.m, inspira
ti:vno.m i intnitivnom svescu. Dacu vam, dahle, bar u skici. opis tih isku
stava kakve ih imaginacija, inspiradtja i intuicija mo.gu o.pazatl.
Kad co.vek ruto.ne u spavanje, culni' svet prestaje da b iva prisutan u
njego.vo,i dusi. On plo.vj u jedno.j, isprva neizdiferencirano.j, nerazgo.vetnoj
unutrasnjo.j delatno.sti. Dusa se o.seca - kazem: o.na se ()seca sto. nide
s lucaj;ali kad bi bila svesna, o.na bi se o.secala - dusa se, dakle. o.seca
rasireno.m kao. unutar magle ko.ja se Po.vecava. Na Po.cetku tih no.vih uti
saka, subjekat J o.bjekti nisu jedni o.d drugih 1zdvo.jeni. Cinjenice i Po.jave
nisu vise meciuso.bno. lzdvo.jene, dusa se kupa u jedno.m o.Pstem utisku, je
43
dnom konfuznom oseeanju kao kroz maglu opazanih stvari; a ipak je
to osecanje u isto vreme oseeanje njenog vlastitog postojanja.
U isto vreme duboka zelja izdize se u zaspalom coveJru, potreba da
otpocine u krilu bozanstva. Njegova unutra!inja aktivnost siri se na sve
strane u jednom nerazgovetnom osecanju, u kojem se me-sa jedna kon
fuzna nostalg,ija otpocinuti 'U Bogu - jer je to ovde izraT koji valja
upotrebiti.
Ponavljam, dajem ovaj opis nesvesnih iskustava kao kad bi bila svesno
doZivljena. Za dusu, nestalo je sve one !ito .je ona primala cuJima; ne
stalo je poleta kojim ona samu sebe oseea, objavljuje se telom i pokreee
to telo voljom. U njoj obitava samo nerazgovetno osecanje univerzuma
i nostalg,ij a za Bogom.
U tom stanju, gde je dusa na pocetku spavanja, mogu da se jave
snovi. To su simbolicne sllke koje odgovaraju spoljasnjim iskustvima,
seeanjUna ili su, pak, izazvarle organskim fenomenima iIi cak izraZavaju
izvesne realnosti duhovnog sveta a da onaJj koji sanja jos neodvojen od
obicne svesti , ne moze steci jasan pojam 0 onome !ito uistinu znace ti snovi.
Cak i za onoga kome imaginativno saznanje dopusta opazanje tog
stanja duse - jer one to zapravo moze - snovi n i ~ u jasno saopstavanje
onoga !ito se zbiva u njemu, vee, naprotiv, jedan yeo bacen preko .ilStine.
Ta cista istina moze biti utvrdena ljudskim bieem tek ako se ono do
brovoljno pripremi da je opaZa vezbama 0 kojima sam govorio. Opaza
nje realnosti koje se javljaju tokom pocetka spavanja, moze biti samo
plod te dusevne pripreme.
Kad se u saznanju posmatra uzrok te prve faze spavanja, razume se
to !ito ona znaci, konstatluje se da je ona, ako ne istovetna.: bar vrlo
bliska nesvesnosti u kojoj Zivimo tokom celog prvog detinjstva.
Kad bi ljudsko biCe bilo sposobno da pl'ivede svojoj svesti .iskustva koja
je 'prozivelo u to doba, i da ih formuliSe koristeCi se pojmovima i
idejama uobicajene svesti, onima iz filozofije, dalo bi im realnu sup
stancu i filozofija bi postala jedna realnost. Upravo na isti nacin, covek
je tokom tog prvog stadijuma spavanja filozof, ali nesvestan. On se
poistoveCuje Sa idejama, sa logickim rasudivanjima, 'sa dijalektikom koju
je izgradio. Ako bi to oseeanje Sirenja u beskrajnim maglama eterskog
sveta i ako bi nostalgija duse da otpocine u Bogu postali njemu konkre
tno opazajni, ako bi se slegli u njegovOj svcsti, apstraktne ideje koje ova
fzraiZava dobile bi zivot, a filozofija bi ponovc postala one sto je bila
nekada u Grckoj pre Sokrata i u jednolj jos daljoj proslosti: unutrasnja
realnost.
Tako smo otkrili dva stadijuma prvog detinjstva, koje, dovedeno do
svesti, filozofske ideje Cini realnim kao i stadi!jum prvog 8na, koji mu je
jako sIican i koji ce, jednako dovederi do svesti, filozofiji izgradenoj u
budnom stanju dati karakter prozivljene realnosti.
Prvi stadijum spavanja je dosta kratkog trajanja Iza njega' sledi
druga etapa, tokom koje, umesto da Se oseca kako zivi unutar fizickog
44
i eterskog organizma"
PO danu vidi oko sebe
izmec1u subjekta i onol
pr iznaje, ali Ijudsko bi
poznavalo tokom stanja
n j.egov vlastiti organizal
on e ima opskurno OSI
dok spava, ima analog
staje u neku ruku kosm.
Realno, ne siri se 0 1
prozimanje doslo iz E
da je realno, odgovara
oseca jednom, ona ima
u budnom stanju, imal!
zbir obrazovan nasim oi
osecanje svog jedinstva.
stanje koje bi, ukoliko ~
U -stvarnosti, dusa ne
dana poznaje zivot svog
uporediva je sa onim
stvari ona u tom mome!
patnj e.
U tom momentu st
dogodilo po danu. Za
Gol goti, taj uticaj mOZE
nuo Hristu i dogadaju
sve slike koje SoU iz
tu drugu etapu spavanj
pre dogac1aja na Golgoti
sredstvima, izvesnim kul
da im pomogne da prog
zivi nakon Misterije na
Sa Hristom, od religoizni
se nalazi s njim i od I1
Vee sam to rekao n
stavljaju inspirativnoj s\
zasto se sluzim predsta1.
su stvarno prisutni u du
U stvari, dok smo t
tokom druge etape spa
kotj a nama upravlja. Nje
dU5U i dospevamo da i,
veze, du!ia je no;ena vi(
kosmosu, ali ill ona vid
spava!' ja, ona se uopst
polj a: ona oseca kako
neta, neku vrstu u n u t r a ~
u polju njegove svesti,
nog stanja, od budenja
i eterskog organizma
y
Ijudsko biee oseea u sebi prisutan Kosmos koji
po danu vidi oko sebe. Tokom prethodrie etape, nije bilo jasne razlike
izmedu subjekta i onoga !ito je on oseeao; sada, ta se razlika sve viSe
priznaje, ali ljudsko biCe je kusa u odnosu obrnutom od onog koji je
poznavalo tokom stanja budnosti. Ono se oseea rastopljenim u Kosmosu, a
njegov vlastiti organizam mu ,se j avlja :sada kao izvan njega. Tokom j:we
ono ima opskurno oseeanje svojih organa - p'luea, jetre, srca itd;
dok spava, ima analogno oseeanje prema Kosmosu; njegova dusa po
staje u neku ruku kosmieka.
R,ealno, ne siri se ona uopste;ne, ona sarno oseea u sebi kao neko
prozimanje doslo iz Kosmosa. To prvo ilS kustvo, nesvesno rna koliko
da je realno, odgovara nekoj vrsti rastliranja, rasipanja. Dusa se ne
oseea jednom, ona ima oseeanj e da je neka mnoZin?. Kao kad bi smo,
u budnom stanju, imali utisak da 'Smo ne jedno jeuinstveno biee, vee
zbir obrazovan nasim oeima, usima, plu,ei ma itd. i kao kad bismo izgubili
oseeanje svog jedinstva. Posledica toga je da je dusa zagnjurena u jedno
stanje koje bi, ukoliko bi imala s-lesti 0 njemu, okvalifikovala kao patnju.
U 6tvarnosti , dusa ne poznaje u;st inu sve te fenomene kao lito tokom
dana poznaje zivot svog organizma, a patnja koju oseea tokom spavanja
uporediva je sa onim -'i to ona moze trpeti pri nekoj neugodnosti. U
stvari ona u tom momentu prolazi stanjima koje treba okvalifikovati kao
patnje.
U tom momentu spavanja, ona zapravo trpi uticaj onoga !ito se
dogodilo po danu. Za modernog coveka, koj i zivi nakon Misterije na
Golgoti, taj uti caj moze btii plod unutrasnje usrdnosti kojom se okre
nuo Hri'stu i dogadaju na Golgoti. Sve mhsli koje su mu bile podarene,
sve slike koje SoU iz njih zamis ljene, prajektuju svoje posledice na
tu drugu etapu spavanja. Drugaeije je to bilo za ljude koji su ziveh
pre dogadaja' na Golgoti. Njihove religiozne vode su im davale izvesnim
sredstvima, izvesnim kultskim vezbama, one sto je tokom spavanja moglo
da im pomogne da progresivno prebrode tu patnju. Za covecanstvo koje
iivi nakon Misterije na Golgoti, pomoe dolazi i z njegove unutrasnj e veze
Sa Hristom, od religoiznih cinova koj'e mu posveeuje, od odnosa u kojem
se nalazi s njim i od njegovog ponasanja prema toj vczi.
Vee sam to rekao ranije, - opi'sujem ove stvari kako se one pred
stavljaju inspirat ivnoj svesti i kako su one dusom odista prozivljene. Eto
zas to se sluiim predstavama svesnog miSljenja, a odgovaraj uCi fenomeni
su stvarno pri'Sutni u dusi.
U stvari, dok smo tOkom dana bili unutrasnje vezani sa Hristom,
tokom druge etape spavanja stavljeni smo u prisustvo njegove mod
ko,ja nama upravlja. Njome mi prebrodujemo patnju sto optereeuje nasu
dusu i dospevamo da izgr admo kosmicku vezu s univen;ul110m. Zbog te
veze, dusa je nosena planeta koj e se kreeu u nasem suneevom
ko.smosu, ali ih ona vidi kao ukljucene u svoj unutrasnji ;i'i vot. Tokom
spaval'ja, ona se uopste ne proteze i ne siri u nedrima planetarnog
polja: ona oseea kako u njoj zivi slika koja Kosmos pIa
neta, neku vrstu unutrasnje nebeske lopte. I mada se t a slika ne javlja
u polju njegove svesti, ona ipak propusta svoje zraeenje u zivot bud
nog stanja, od budenja do veceri, kroz celi organizam.
45
U njemu, zapravo u disanju, protoku, u celom ritmickom sistemu t
paralelno u njihovom toku, Zive il'1pulsi, poleti koji uplivisu u Zivotu po
danu a koji poticu od tog unutrasnjeg isklustva planeta koje prozivljava
diuiSa uspavanju. Kad \smo budni nase disanje i nas pratok su prozeti sti'
mulativnim poletima cije se poreklo nalazi u planetarnim kretanjima
naseg Suncevog sistema. Tokom spavanja. ti pokreti planeta ne deluju
neposredno i njih oseca dusa van Itela. Ali zaspali fizicki organizam je
prostrujen odjekom njihovih vibracija, oseeanih prethodne nob, a ciji
je tok prosao tokom dana u disanju i protoku. Ujutro, te pulsacije su
obnovljene iskustvom duse da je bila prozeta planetarnim Kosmosom.
Tokom te druge etape spavanja, dusa je mesto jedne dr,u;ge delatnosti;
ona ponovo proZivljava jasno sve veze kaje su je sjedinjavale Sa dusama
Sa kojima se nasla u kontaktu tokom svojih proteklih inkarnacija. Mi u
sebi samima nosimo znakove kojima su nas sve te veze obelezile i oni
l3e tada javljaju pod slikovitom formom. Nesvesno, a ipak vrlo realno,
dusa opet pro'zivljava sve dobro i sve zlo pocinjeno u odnosu na druge
lju,de. Ona takode doZivljava il5kustvo onoga sto je sjedinjuje sa duhov
nimb iCima koja obitavaju u Kosmosu, a sto nikad ne nastanjuju jedno
fizicko telo, koja su, da-kle. u pogledu zemalj.skog zivota, uvek nad
culna. Tokom spavanja dusa se nalazi tako u mnogostrukom spletu veza
koje je sjedinjuju sa drugim dusama. Javljaju joj se slike svih dobrih
i losih dela koja pocinila, dobrog i zlog uzrokovanog drugome. Ukratko,
to je vee ispunjena sudbina koja joj se, u tom stadijumu spavanja, pred
stavlja.
To je ono !ito je jedna vrlo stara nazvala Karmom.l kao
:!ito unutrasnje iskustvo planeta Qistavlja u nasem dahu i u nasoj krvi
otisak njihovih pokreta, tako i inspirativno saznanje moze predociti
da i iskustvo uzastopnih zivota dejstvuje sve do dnevne svesti, cak i. ako
iz toga ne rezultira neposredno saznanje.
Za inspirativno saznanje koje opaza to sto dusa tako prozivljava, re
inkarnacija postaje cinjenicna stvar; ona se nameee paralelno videnju
tih veza koje su, iz svi h vremena, medusobno povezale duse. Izvesna
relacija odgovara takvoj inkarnaciji, jedan drugi odnos uputiee na drugu
jednu egzistenciQu, itd. Na i,sti nacin, Karma se nameee kao cinjenica.
Posledice svih tih tokom spavanja prozivlj enih iskustava na dnevnu
svest oseeaju se u opstem raspolOzenju, u onom prigusenom oseeanju
koje covek ima 0 samom sebi, a koje zavisi upravo od onoga !ito je on
proziveo to'kom noei. Oseeamo se sreeni iIi nesreeni, okretni ili bez
snage, a to konfuzno osecanje je za nas velikim del om posledica stanja
kojima smo prosli tokom spavanja. To sto se naziva unutrasnjim zi
votom coveka u nedrima KosmQ;sa, - to je slikoviti otisak tog. Kosmosa
na dusi, slikovita vizija dogadaja njene sudbine. Ako je inspirativna
svest sposobna da se uzdigne do tih opazanja i da ih zatim izrazi pomoeu
pojmova, predsta.va obicne ,svesti . ona izgraduje jednu kosmologiju koja
poclVa na stvarnosti, koja obuhvata celokupnog coveka i koja odista
bUa prozivljena Kad je sposobno da svesno prooe tu etapu spavanja,
ljudsko biCe se spoznaje kao clan kosmickog poretka, manifestovan u pla
netama, tj. iz prirodnog kosmickog poretka.
Na istom ovom poljlU ukazuje se sada moralni kosmicki poredak. Jer
stvari se ne predstavljaju kao ovde na zemlji, gde imamo jednim delom
46
prirodu Sa svojim vlasl
rala, a drugim delom m
u samoj sebi. Mi smo a
Planetarni Kosmos je p:
pulsima u neprestanom
moralnom i prirodnom.
Mozete zamisliti vem
mozemo reCi da su za
izmedu pocetka spavanj[
se opaza tokom dana;
opste ra;spolozenje, zavi!
Treca etapa spavanj
mosa u univerzum zve
koje reprodukuju ta ne1
kakav opazamo u budlll
kojima smo ranije rekl
opazena intuicijom. Ove
rnaterij alne slike zvezda.
poznaje u izvesnim sust.
nasoj culnoj percepciji
etape spavanja. dusa zi
ISlike koje reprodukuju J
tastava.
Nauka proslih vremel
i'skustvo konstelacija i ;
pojimanje onoga sto ta d
obuhvatiti pogledom skl
Tako, dok je u spava
'opaza izvan sebe kao 0\
culnom svetu, ona je }
u Kosmosu. Mada je tc
tokom budnog stanja i r
za prvi stadij'.l1ll spa van
zivela tokom nod, u srec
Najzad, dusa ima pn
najsirem smislu reCi, m
zivotom u fizicko telo.
i kako vecito biCe coveka
prizor onoga !ito su u s
jeste da tokom budnog s
denj e i smrt nisu one Sa
razumom ne moze verOl
sto upoznajemo culima.
vecitog biCa dovoljna ds
vidi u rodenju i smrti r
sto se u njemu, pod f
prirodu Sa svojim vlastitim zakonima i poretkom, nezavisnim od mo
rala, a drugim delom moralni poredak koji na zemlji dusa nalazi jedino
u samoj sebi. Mi smo ovde u jednom svetu gde dvoje cine sarno jedno.
Planetarni Kosmos je prozet moralnim duhovnim zivotom, mOl'alnim im
~ l s i m a u neprestanom to'ku. Zivimo u j.ednom Kosmosu istovremeno
moralnom i prirodnom.
. Mozete zamisliti veliku vaznost tog no<.:nog zivota za dnevni zivot. I
mozemo reCi da su za ponasanje vaznije iskustva koja prozivljuje dusa
izmedu pocetka spavanja i budenja, da imaju veCi znacaj od onoga !ito
se opaza tokom dana; jer organske runkcije, fizicke i eterske kao i
opste raJspolozenje, zavLse od till nocnih iskustava.
*
* *
Treca etapa spavanja obelezena je prelaskom iz planetarnog Kos
mosa u univerzum zvezda stajacica. Ponovo se u dusi obrazuju slike
koje reprodukuju ta nebeska tela, ali koje ne reprodukuju culni izgled
kakav opazamo u budnoj svesti. Dusa ulazi u kontakt sa biCima '0
kojima smo ranije rekli da odgovaraju tim zvezdama i da mogu bit\
opazena intuicijom. Ovde, u culnom svetu, u nasoj svesti su prisutne
materijalne slike zvezda. Kad intuicija prodre u duhovni svet, ona pre
poonaje u izvesnim sustastvima bica kOjima sunce, zvezde stajaCice nude
nasoj culnoj percepcijisamo jednu fizicku reprodukciju. Tokom trece
etape spsvanja, dusa zivi u sredini tih sustastava. Ona u njima opaza
\Slike koje reprodukuju konstelacije, tj. u stvari, delatnosti zvezdanih sus
tastava.
Nauka proslih vremena zaceta u jednoj vrsti sna, cesto je opisala to
iskustvo konstelacija i zodijaka, koje je sustinski momenat spavanja. Za
pojimanje onoga sto ta duhovna sustastva jesu, pozeljno je, u culnom svetu,
obuhvatiti pogledom skup jedne konstelacije radije no zvezde izolovano.
Tako, dok je u spavanju dusa izdvojena od fizicko-eterskog tela, koje
opaza izvan sebe kao objekat uporedljiv sa onima koje vidi oko sebe u
culnom svetu, ona je jednoduhovno su,stastvo medu drugim 6ustastvima
u Kosmosu. Mada je to iskustvo nesvesno, ona od toga oseca posledice
tokom budnog stanja i njeno zdravlje, krepost i svezina tela - ne duse, kao
za prvi tadijum spavanja - jesu posledica svega onoga !;i to je ona pro
zivela tokom nob, u sredini zvezdanih sustastava.
Najzad, dusa ima pred sobom - uvek nesvesno - prizor rodenja, u
najsirem smislu reci, naime prizor svog silaska zacecem i embrionalnim
Zivotom u fizicko telo. Ona jednako opaza kako u smrti napusta to telo
i kako vecito bice coveka prelazi u duhovni svet. Njoj se svake noCi otvara
prizor onoga sto su u stvarnosti rodenje i smrt. A posledica tog iskustva
jeste da tokom budnog stanja dusa konfuzno nosi u sebi to osecanje da ro
denje i smrt nisu one sa cim nas aula upozna>ju. Ne, covek obdaren zdravim
razumom ne maze verovati da oni u stvarnosti nisu niSta drugo do ono
sto upoznajemo culima. Pogresno je verovati da 'je iluzija 0 postojanju
vecitog bica dovoljna da ga pothranjuje u ideji 0 besmrtnosti. Ako covek
vidi u rodenju i smrti nesto drugo osim materijalne cinjenice, to je zato
sto se u njemu, pod formom jednog opskurnog osecanja, siri zracenje
47
iskustava koje je prOziveo tokom noCi: sIika njegovog silaska iz visina
duhovnih svetova do zemaljske egzilsteneije i njegovog ponovnog uzlazenja
do duhovnog sveta.
Religiozna ushiCenja, religiozno oseeanje, religiozna svest tokom bud
nog Zivota, imaju, dakle, svoje poreklo u iskustvima ucinjenim dusom
tokom noCi. Ta etapa odgovara etapi najdubljeg spavanja. Iz nje povlaci
covek bojenje svog religioznog 'stava. Jednim zivim iskustvom onoga sto
je bilo prvobitno covecanstvo iskustvom stecenim u puno.j svesti podr
zanoj intuieijom, prozeto j intuieijama, moze Se danas zasnovati reli
giozni zivot na saznanju; to religiozno saznanje moze biti zadobijeno
kad nadculna intuieija osvetli i upozna stadijum najdubljeg spavanja.
Jer, ono sto obitava u coveku u dubinama spavanja jeste isti onaj
izvor sa kojeg zahvata nase saznanje 0 bozanskom. Nasa dnevna svest
sarno je poslednji izdanak mogucnosti otvorenih tom saznanju; i reli
giozno o.secanje koje spontano nosi covek u sebi isto je tako odraz
onoga sto dusa opaza u nesvesnosti, a ipak u velicini i u sLavi, dok
prolazi treCim stadijum spavanja. Covek tone u spavanje ne jedino da
bi se osnazio, da bi erpio podstieaje koji ozivljuju disanje i protok, vee da
bi u duhovnom svetu nasao zive snage koje potrebuje. Sve ono !ito je u
njemu religiozno osecanje izbija u njegovusvest, na povrsinu njegove
duse, polazeCi iz du,bina u kojima se ona krece tokom njegovog spavanja.
Kako god paradoksalno izgledalo to tvrdenje modernoj svesti, moze se
reCi da tokorr.. prvog stadijuma spavanja ljudslto bice, leao tokom prvog
detinjstva, zivi kao filozof; tokom drugog zivi kao kosmolog, a tokom
treceg, njegov je zivot say bozanski. To je to trece stanje koje treba
da napusti da bi se vratilo u budnu svest.
*
* *
Tokom poslednje faze 5pavanja, povratak se ostvaruje kroz iste etape,
ovog puta predene u obratnom smeru. Ali, da bi 5e savrseno razumeo fe
nomen spavanja, tokom kojeg covek napuSta svoj fizioki i eterski orga
nizam, treba da se na podrucju intuitivnog saznanja postavi sledece
pitanje:
Zasto se ljudsko bice vodi natrag tom fizickom eterskom
organizmu? Kojem je impul5u ono ovde podvrgnuto?
Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, treba u izucavanju spavanja 1n
tuieljom otiCi dosta daleko. Ona dopusta da se raspoznaju ona duhovna
bica koja odgovaraju suneu i drugim konstelaeijama stajaciea, te da
se raspozna da impuls koji coveka vraca na zemlju, jeste impuls cija je
slika u na;sem fizickom svetu - mesee. Snage meseea prozimaju ceo
nas Kosmos. Kad intuieijom uzmognemo da upoznamo biCa koja odgova
raju fizickom meseeu, opazamo u njima snage koja nas, kad smo dostigli
stadijum najdubljeg >spavanja, vrac3(f.u, u nase fizicko i etersko telo. Te
snage meseea su zapravo one koje za ovo poslednje vezuju astralno telo
i Ja.
Kod svakog budenja, kad dusa, napustajuCi duhovni svet. hoce da
ponovo prodre u fizicki i eterski organizam, treba da 5e prepusti struji
48
mesecevih snaga. Malo
da Ii ce biti mlad iii Pl
jalno nevidljiv, njegove
telo (mada modifikaciji
ko'je ga gledaju cas IJ
stvari, promenama u
osetljivi duh i dusa co'
poslednjeg i duhovnog
kosmickih snaga eiji na
koje prisvaja me5ee tok
Tako nas pogled me
Zivot i mozemo da dokl
On j e ponovo nalazi J:
l$pavanja. Kad dospe d
sjedini s Bogom, snovi
no opet nade u svom fiz
Zasto ljudsko bice, ~
tim mesecevim snagama
utieaja i da 5e za duze .
obavijaju rodenje, smrt
biti predmet naseg izu
mesecevih snaga. Malo je vazno ovde - a to cete lako raz,umeti
da Ii ce biti mlad iii ,pun mesee. Jer, u prvom sluCa.ju makar bio materi
jalno nevidljiv,. njegove snage deluju u Kosmosu da bi vrattle dusu u
telo (mada modifikaeije koje trpi materijalni mesee u nasim ocima
koje ga gJedaju cas punog, cas ,u rastucem obliku - odgovaraju, U
stvari , promenama u psihickom bicu meseea, promenama na koje su
osetJjivi duh i dusa coveka u fizickom organizmu). Odnosi izmedu ovog
poslednjeg i duhovnog bica coveka izgraduju se zapravo pod utieajem
kosmickih snaga ciji nam se materijalni izraz javlja u razlicitim oblieima
koje prisvaja mesee tokom svog eiklusa.
Tako nas pogled moze zaroniti u one !i to skrivaju spavanje i budni
zivot i mozemo da dokucimo one sto uj.utro vraca coveka u budnu sveSt.
On je ponovo nalazi posto je U obmUitom smeru prosao tri stadijuma
spavanja. Kad dospe do treceg, onog koji ga ispunjava zeljom da se
sjedini s Bogom, snovi se ponovo uvlace u njegovu dusu i on se postup
no opet nade u svom fizickom i eterskom organi=u.
Zasto Ijudsko bice, kad prekoracuje dveri smrti, nij e viSe podvrgnuto
tim mesecevim snagama, - u kojoj meri moze da se ortgne od njihovog
utieaja i da se za duze vreme zadrZi u duhovnom svetu, - koje misterije
obavijaju rodenje, smrt i zavisnost uzastopnih zivota, takav ce u sustini
biti predmet naseg izucavanja tokom dva iduca predavanja.
*
* *
49
6. PRELAZ OD DUHOVNE EGZISTENCIJE U FIZICKI ZIVOT
Prethodna izlaganja 0 inspirativnom i intuitivnom saznanju imala su
da pokazu da up,utrasnje covekovo bice, njegova dusa i niegov duh, opaZaju
Kosmos. Opisao sam juce kako se to opazanje zbiva tokom spavanja,
ostajuCi nepoznato obicnoj svesti. Ljudsko biCe dozivljava iskustvo Kos
mosa, ali njegova uobicajena svest ne zna niSta 0 tome. Kad uroni u
fizicku egzistenciju i culno iskustvo, ima svest 0 sebi posredstvom svog
fizickog i svog eterskog tela i za njega je njegovo unutrasnje bice ono
sto mu njegovi organi prenose. Kad je doziveo iskustvo Kosmosa, kao
sto je to slucaj tokom spavanja, njegov unutrasnji zivot je obrazovan
slikom kosmickih bica. Tako za obicno spavanje uobicajeni Ullutrasnji
svet l)o.staje spoljasnji svet. Dok spava, Ijudsko bice opaZa oko sebe,
izvan sebe, fizicko telo i etersko telo koja 'su inace u njemu, koja su
on sa!'.l. I ono sto u culnom svetu obrazuje spoljasnji svet, Kosmos,
postaje za njega nesto unutrasnje.
Elem, tokom spavanja, astralni covek i Ja-covek stalno su nastanjeni
zeljom da ponovo zadobiju fizic:ko telo. Ta zelia je posebno intenzivna u
moment.u spavanja koje sam ozn3cio kao najdu blje - u svesti zvezda
stajaCica. Ta zelja za vracanjem u fizicko telo vezana je, razumljivo, za
prisustvo tog tela punog zivota u culnom svetu. A to SU, kao sto sam
juce ulmzao snage meseca koje ga podsticu.
Da bi se dobro razumela antropozofska nauka, treba jedno razjasniti:
cinjenice uzete izolovano mogu biti predstavljene u vrlo razlicitim per
spektivama. Talco sam, s jedne strane, rekao: Ako covek ujutro hoce da
se vrati u svoje fizicko i etersko telo, to je zato !ito njegovadusa ima
tu zelju. A s druge strane, moglo bi se reCi: Tad povratak je posledica
mesecevih snaga. Obe tvrdnje su tacn8. Da bi S8 preciziralo, treba reCi da
z 8 ~ j a da S8 ponovo nade sjedinjen s jednim fizicktm organizmom,
racta pod uticajem snaga meseca tokom opazanja Kosmosa, onih snaga u
kojima se kupa astralni organizam i Ja izmedu momenta kada zaspi
i kada se budi. Ali te iste snage meseca, duhovnog meseca, ne mogu de
lovati na coveka tokom njegove predzemaLjske egzistencije, tj. pre nego
sto napusti duhovni svet da bi se zaodenuo fizickim tel om. Tokom tog
perioda on nije vezan za fizicki i eterski organizam, buduCi da ovaj
ne postoji. Dok tokom spavanja, t8ij organizam u neku ruku ceka da ga
dusa i duh covekov opet nastane.
Ali mada fizicko i etersko telo jos ne postoje tokom predzemaljskog
Zivota, Ijud:';ko bice ipak moze na neki nacin da ucini od Kosmosa
unutrasnje iskustvo, kao kad bi ovaj bio njegov unutraSnji svet. Ono ima
osecanje da je ono sarno jedan Kosmos, ali koji se razlikuje od onog
!ito ga culima opazamo izmedu rodenja i smrtL Taj Kosmas, 0 kome on
stvara iskustvo u izvesnom stadhjumu predzemaljske egzistencije, jeste
jedna vrsta klice onoga .sto ce kasnije biti njegov fizicki organizam, kojim
ce Se zaodenuti silazeCi na, zemlju. ZamisLite - svakako, odgovarajuCe
51
I
52
snage, a ne materijalne organe - zamislite, dakle, ogromno uveean zivot
svih organa: pluea, srca, itd. To je ono 0 cemu on stvara isk:h.ustvo,
ali sjedinjujuCi ga u svojoj dusi, cineCi od tog Kosmosa svoje unutrasnje

Sluzeei se ovde recju klica za oznacavanje onoga sto ee kasnnje biti
fizicki organizam, podvuCi eu da termin treba biU uzet u sasvim dru
gom smislu, nego kad se govori 0 fizickoj klici. U pogled'U fizickog
Zivota, pod klicom se razumeva nesto sto je mal ih dimenzija i !ito se
uveeava i postaje organizam. Kad, naprotiv, govorim 0 Kosmosu koji
je klica Ijudskog fizickog tela, treba ga sebi predstaviti neizmerno uve
canog i da se eve vise i viSe sazima da bi se smanjio. Osim toga, ne ,treba
izgubiti iz vida, u ovom slucaju .se tice predzema'lj ske egzistencije,
termini veliki i ))mali upotrebljeni su jedan IU odnosu na drugi kao slike,
jer tokom te egzistencije dusa ne moze vezati svoja islm.J.Stva za prostor
koji ne po:stoji. Ona poznaje samo utiske, svojstva. Prostor postoji same
u cuInom svetu. Razlike ove vrste mogu sluziti samo za odgonetanje iz
vesnih cisto duhovnih uslova predzemaljske egzistencije. U tom smislu
mozemo reCi: Ijudska kosmicka klica je velika; ona se sve vise i vi se
skuplja i , na kraju, javlja vrlo smanjena, pod formom fizickog organizma.
U predzemalJjskoj egzistenciji covek ne vidi Kosmos u obliku zvezda
nog beskraja iznad sebe, kao ovde dole. Taj univerzrurn, u kome obitavaju
bica, covek ima prisutan oko sebe. On se oseca sjedinjen sa njima, ima
utisak da ona zive u njemu i da je njegova dusa rasprostra u celom
tom univerzumu. Taj Kosmos nije nista drugo do one sto ce biti njegovo
fizicko telo, rasireno do dimenzija univerzuma. Ono sto ce kasnije biti
njegovo biCe, on opaza kao spoljasnji Kosmos, ali sa kojim se njegova
dttSa. mesa., Moze se, dakle, reCi da taj Kosmos -- voleo bih ga zvatL
ljudskim Kosmosom - da taj Ijudski Kosmos kojega b ice opaza kao
da cini deo njega samog, jeste njegova individualna egzistencija. Ali isto
vremeno, covek oseca prisustvo drugil1 duhovnih biCa i drugih ljudskih
dusa koje ne silaze do zemaljske egzistencije. On sjedinjuje s njima svoj
unutrasnji zivot i tako istovremeno stvara iskustvo jednog univerzuma
koji mu licno pripada i iskustvo neke vrste sjedinjenja s drugim biCima.
To sjedinjenje prozivljeno tokom predzemaljske egzistencije nazvacu
aktivnom, realnom dozivlJjenom intuicijom. To sto je u
intuitivnom saznanju steceno kao slikovita cinjenica, tokom predzemaljske
egzistencije je :livo iskustvo.
Tokom spavanja, ljudsko bice dozivljava iskustvo jedne vrste proze
tosti Kosmosom, a s druge 'strane, poseduje svoj fizicki i svoj eterski
organizam, dovrsene i formirane: tokom predzemaljske egzistencije taj
buduCi organizam je prisutan ne van njega, vee u njemu, kao da je bio
njegovo vlastito biCe. U njemu i, u isto vreme, van njega, njegov zivot
se sastoji u aktivnom radu: delovanjem njegovog duha i njegove duse na
tom organizmu koji ce postati on Sam. Tokom zivota na zemlji, nas rad
se sastoji u modifikovanju nas samih. Tokom predzemaljske egzistencije,
mi radimo na pripremanju naseg fizickog organizma. Snabdevamo ga svim
onim sto ce na zemlji omogutiti ,skladnu delatnost organa jednog s dru:
gim, organa sa dusom, duse sa duhom. Mi zivimo u univerzumu koji cemo
postati i cije se forme malo po malo izgraduju u pogledu naseg buduceg
fizickog organizma.
Postajemo svesni
a ne samo idejama.
je zato sto fizicki j
dovrsen i mi vi se r
ramo iskustvo u u
Tokom predzema:
janSu - sa onim ko.
organi zam - obraz
manifestuje u nama
na zemlji. To je star
Ono nam prenosi iSH
buduce zemaljske e:
Kad posmatramo
nam predlazu ili njl
nimalo ne mozemo I
zuma, zvezdanog sve
ono sto skriva mate
veno u ljudskom biC!
pod veo materije, i
zamisliti jedan univei
zvezdama i svim S\
velicini , moti,
Silazimo na zemljt
grandioznog sveta. I
beznacajna su prema
egzistencije. Kazem: 1
raz!ici tijih hijerarhija
ganizmu. Rad koji ih
Jer, sta cini Ijudsl
smrti i novog roctenj a
izvesnom stadijumu
svoje delove, na mudr
zU.ie univerzalan mode
onim sto ce on UPOZll;
ovde ispunjava, naci
nizma koji ce biti (
onaj koji je najmanje
Dra..'1la materijalizn
teriia kad se govori 0
duhom a ne sarno .(Jnt
mozemo obelodaniti jE
ka sasvim razlicitim
zam je ono sto mate
materij alisticki mental
ganizma os tale skriver
Ijenja.
Za ocrtavanje ove e
j ednako 5e moze reCi
Postajemo svesni tog univerzuma delatnoscu svoga duha i svoje duse,
a ne samo idejama. Ali ako ta svest ne dospe do zemaljs.kog zivota, to
je zato !ito fizicki i eterski organizam, kad spavamo, ne evoluira; on je
dovrsen i mi vise nemamo da radimo aktivno na njemu. 0 njemu stva.
ramo iskustvo u uslovima \koje Isam juce opisao.
Tokom predzemaljske egzistencije, nasa veza sa univerzumom u nasta
janJu - Sa onim koji se postupno sazima da bi postao nas buduCi fizick!i.
organizam - obrazovana je snagama, unutrasnjom delatnoscu koja se
manifestuje u nama u stanju svesti razlicitom od onog koje poznajemo
na zemlji . To je stanje pune svesnosti ,intenzivnije cak i od bude svesti;
ono nam prenosiiskustvo rada koji izvrsavamo mi sami u pogledu nase
buduce zemaljske egzistencije.
Kad posmatramo na zemlji svoj fizicki organizam pod formom kakvu
nam predlazu ili njegov spoljasnji izgled, iIi fiZiologija i anatomija, mi
nimalo ne mozemo prizvati bljestavu grandioznost, velicanstvenost univer
zuma, zvezdanog sveta, mnozine koja nas okruzuje. Kad se prizove sve
ono sto skrivamaterijalna supstanca organizma, sve ono sto je prikri
veno u ljudskom bicu koje zivi na zemlji , prikriveno zato !ito je uvuceno
pod yeo materije, i kad se vidi preme!iteno u duhovne obHke, treba
zamisliti jedan univerzum kOjem se nas fizicki svet, uprkos svim svojim
zvezdama i svim svojim sunCima, ni izdaleka ne moze pribliziti po
velicini, moei, velicanstvenoscu.
Silazimo na zemlju posta smo stekli duhovno i-skustvo jednog mocnog
grandioznog sveta. I najveca del a na kojima mozemo raditiovde dole,
beznacajna su prema onom u kome covek ucestvuje tokom predzemaljske
egzistencije. Kazem: u kOjem ucestvuje, jer bezbrojna duhovna bica naj
razlicitijih hijerarhija rade s njim na tom cudesnom delu - fizickom or
ganizmu. Rad koji ih ispunjuje blazenstvom.
Jer, sta cini ljudsko bice tokom svog predzemaljlskog zivota, izmedu
smrti i novog rodenja? Odgovor na to pitanje zahteva zama!ian posao: na
izvesnom stadijum'U ono radi sa duhovima Kosmosa na okupljanju 'u
Svoje delove, na mudrom izgradivanju fizickog tela od kojeg isprva obra
zuje univerzalan model koji je njegova klica. Jedino ovo, uporedeno sa
onim sto ce on upoznati na zemlj.i, jeste nebeska egzistencija. Ono sto se
ovde ispunjava, naCi ce se kasnije prikriveno u dubinama fizickog orga
nizma koji ce biti odeca dUse, i od svih elemenata koji nas tvore
onaj koji je najmanje dostupan obicnoj svesti.
Drarna materijaUzma jeste !ito se veruje da se uistinu upoznaje ma"!
terija kad se govori 0 njenim zakonima. Ali svaka materija je ozivljena
duhom a ne samo 'onim sto se otkriva u njoj, nego takode i duhom kolf',i
mozemo obelodaniti jedino upravljajuCi svoj pogled ka dalekim epohama,
ka sasvim razlicitim stanjima svesti od nase. Materijalni fizicki organi
zam je ono !i to materijalista najmanje poznaje. Trebalo je da se rodi
materijalisticki mentalitet da bi tako kompleksno materijalne forme or
ganizma ostale skrivene ocima moderne nauke inace tako dostojne div
ljenja.
*
* *
Za ocrtavanje ove etape predzemaljskog zivota koju sam upravo opisao,
jednako 5e moze reCi: sve ono !ito okruzuje coveka, a sto je ,za ,njega
53
'
u iSto vreme njegovo unutrasnje biee, on to upoznaje u oseeanjiU
zajedniee sa duhovnim univerZ'"/-l."11om. Taj duhovni univerzum je skup
realnih, aktivnil biea, u cijem krugu dusa i duh, ljudsko biee se oseea
kako zivi. Ta silno Ziva jasna svest pocinje tada, pocev od izvesnog mo
menta, da se pomracuje, ibriSe. Nema covek osecanje tog slabljenja, vee
uporedena sa jasnoeom i intenzitetom koje je imala u prethodnoj fazi,
ona slabi.
Da bih izrazio jednom 'slikom to intenzivno oseeanje, mogao bih reCi
da u jednom odreaonom momentu prenatalne egzisteneije, ljudsko biCe
[pocinje sebi da kaze: Imam oko sebe i, u isto vreme, U 'sebi druga,
duhovna bi ea. Cini mi se sada da mi se ta bic'a ne objavljuju
potpuno. Cini mi se da se zaodevaju oblieima koji ih sluivaju; da postaju
slicna onim zvezdama 0 kouima lSam stekao iskustvo u svojoj prethodnoj
zemaljskoj egzisteneiji, pod njihovom materijalnom formom. Ona jos
nisu te zvezde, ali mi se ukazuju kako se uplieu na putu, gde ee od
duhovnih biCa postati zvezde.
OSeeanje koje on tada trpi jeste oseeanje duhovnog sveta koji ee se
malo po malo od njega udaljiti, da bi bio zamenjen slikom koja nosi
njegov pecat, kosmickim izrazom njegove realnosti. Do.iivLjeno, aktiVIlo
iskustvo intuieije, ustupa mesto inspiraeiji zadobijenoj kanalom te kos
micke slike duhovnog sveta.
Ta vizija je dozivljeno osecanje: duhovni svet u svojoj prvoj i pra
voj supstanei nestaje, a d;usa od njega opaza jos samo objavu. To sto
se budi u njoj u tom momentu, voleo bih da nazovem jodnom recju po
zajmljenom iz govora zemlje - recju lisavanje. Dusa oseca zelju da
opet pronade ono sto je u toku da izgubi. Pre svcg<J., to jos nije iz
gubljeno, ali nesto sto je ranije posedovala, ona oseea kako ee izgubiti.
LstovremEmo rada se oseeanje da biva liSavana, i zelja dn. opet pro
nade ono sto ee biti izgubljeno.
Na tom stadijumu predzemalj-ske egzisteneije dusa je osetljiva na snage
meseea. Oseca se lisavanom, trpi jednu zelju i ta osec'anja je pripremaju
da primi utieaj me-secevih kosmickih snaga. Do tada, one za nju nisu
postojale. Ali u momentu kada duhovni Kosmos pocinje da se povlaci ,
vrsi se stapanje mesecevih snaga, koje svojim vibracijama struje uni
verzumom, i snage zelje i lisavanja koja izbija u dusi. Kosmos, isprva
sjedinjen sa covekom u eeloj svojoj ZIVOj duhovnosti, ustupa mesto
jednoj objavi; parlelno, aktivna i ziva intuieija ustupila je mesto ak
tivnoj i zivoj inspiraeiji, a snage meseea deluju u coveku tako da pre-.
poroduju u njemu oseeanje licnog unutrasnjeg Zivota. Nije vise sasvim
rastopljen u univerzumu, da se subjekat i objekat jos ne mogu razlikovati
jedan od drugoga. Sada je on personalizovan. Ranije, njegov zivot se
mesaD sa Zivotom drugih biea; sada, on opet pronalazi svest koja ga
cini subjektom i omogueuje mu da vidi oko sebe objekte. Oseea da ZIVl
'u sebi samome, ima 0 sebi jedno licno oseeanje koje duguje snagama me
seea, a objava Kosmosa postaje za njega spoljasnji svet.
U toj !judskoj dusi koja je sada ucinjena unutrasnjom, ozivljava
rnisao, koju bih, koristeCi izraza.jna sredstva zemaljskog govora opisao
ovako: oseeam potrebu za posedovanjem tog fizickog tela koje je bilo
eilj delanja, duhovna kosmicka kliea na cijem sam stvaranju saradivao.
Tako ljudstko bite postaje zre10 za silazak na zernJju. LiSavano, i puno
zelje, pod uticajem snaga meseea, zrelo je u teznji za zivotom na zemlji,
54
da side na zemlju
tvovanja u rad;u, koji
fizickog tela. Govaria
ono !ito priprema
ga iznava guraju da :
covek je isprva izvan
isto vreme rada se u l'
novo ka zivatu na zel
ali' u coveku adzvanja
premu svog fizickag tel
Za nastavak izlagan;
sima sa inspirativnim
Iskustvo kaje, take
biCe stice u jasnaj i l:
skom stavu, u zivatu
aseea sjedL1jena s ba:
religioznosti. Kada dns
sebi samaj pad kajim
za zivota na zemlji, u
prelazi na opazanje ar
sebi: od egzisteneije ' stc
egzicsteneiju; poeinjem
cinfm unutrasnjam tu
Rekao sam vee da c
Ali, .srazmema tame, d
same, zbog koga jaj SE
nje. Tako se ljudsko b
kao Clanom Kasmasa. S
egzisteneije unutrasnje i
Ako u zemaljskam zj
mudrosti, to je pasledie
Ligiozna svest je pasledi
gom. Ova stanja bila s
nose svoje plodove u 2
Prisutna su kada cavek
dan zameni noC!, ava
iskustvo zvezdanag svet
kao sto je Ozivljena i sa
njeg stadijuma, stadijun
vot'Ll, i kosmolagiji dali
zemaljskog zivata ueini
U trenutku kada je lj
spolj asnj i svet, nekada
samo kao abjava, u tc
sjedinjavala 5 tim ljuds
tela, na kajoj je i an s
On sada paseduje jt
obasjan zeljom za zivat,
da side na zemlju - zelja koja je posledica njegovog prethodnog uces
tvovanja u racl;u, koji je izgradio . duhovhu, kosmicku, univerzalnu klicu
fizickog tela. Govorio sam 0 tome jos juce, meseceve snage su uvek
ono sto priprema ljudsko bite za zemaljski Zivot. Za vreme spavanja one
ga iznOva guraju da se vrati na zemlju. Tokom predzemaljskog zivota,
covek je isprva izvan njihovog delokruga, ali onda prodire u nj . i u
isto vreme rada se u njemu osecanje koje ga usmeraya da se okrene po
ka zivotu na zemlji. Fizicko telo i etersko telo jos nisu pris'utni,.
ali' u coveku odzvanja, eho onoga sto je sam izvrsio u Kosmosu za pri...
premu svog fizickog tela.
*
* *
Za nastavak izlaganja 0 ukupnom ljudskom zivotu u njegovim odno
sima sa inspirativnim i intuitivnim saznanjem, reci eu pre svega ovo:
Iskustvo koje, tokom izucene etape predzemaljskog zivota, ljudsko
biee stice u jasnoj i bistroj svesti jeste one koje se odrazava u sustin
skom stavu, u zivotu duse tokom zemaljske egzistencije, dok se ona
o;seea sjedinjena s bozanskim temeljem sveta - odnosno, u teznji 1ca
religioznosti . Kacl.a dusa, tokom predzemabjskog zivota, ' hoee da objaSni
sebi samoj pod kojim ce se oblikom njeno sadasnje iskustvo pojaviti
za zivota na zemlji, u trenutku kada iz sjedinjenosti .sa zivim Kosmosom
prelazi na opazanje onoga sto je sarno njegova objava, treba da kaze
sebi: od egzistencije sto je Bog celu prozima prelazim 11 jednu kosmicku
pocinjem sada, pod uticajem snaga meseca, da stezem, da
cinim unutrasnjom tu jasnu, ' beskrajnu svest Kosmosa.
Rekao sam vee da ce se ova jasna kosmicka svest postepeno izbrisati.
Ali, srazmemo tome, dusa oseea kako u njoj taste jedno oseeanje nje
same, zbog koga joj se objave Kosmosa . ukazuju sada kao da su izvan
nje. Tako se ljudsko biee vraea stadijum'U inspiracije, u kome se oseea
kao clanom Kosmosa. Stice, dakle, u toj drugoj etapi svoje predzemalj ske
egzistencije unutrasnje iskustvo kosmologije.
Ako u zemaljskom zivotu nosi u sebi sklonosti ka jednoj kosmoloskoj
mudrosti, to je posledica iskustva koje smo upravo opisali; isto tako, re
ligiozna svest je posledica prve etape, u kojoj je svest cela prozeta Bo
gom. Ova stanja bila su predena u toku predzemaljske egzistencje; ona
nose svoje plodove u zemaljskom zivotu; ona se obnavljaju svake nod.
Prisutna su kada covek dolazi na svet, jer ih nosi u obliku teznji. Kada
dan zameni nod, ova stanja se povlaee u senku. Ali svake n06, zivo
i;skustvo zvezdanog sveta, planetarnog sveta, ozivljava kosmoloske teznje,
kao sto je ozivljena i sarna egzistencija cela prozeta Bogom tokom posled
njeg stadijuma, stadijuma najdubljeg spavanja. Da bismo religioznom zi
votu i kosmologiji dali temelj saznanja. covek mora da pri punoj svesti
zemaljoskog zivota ucini da izrone <slike koje smo upravo opisali.
U trenutku kada je ljudsko bice zahvaceno snagama meseca, dok mu se
spoljasnji svet, nekada svet njegovog buduceg organizma, ukazuje jos
sarno kao objava, u tom trenutku ono gubi svest 0 vezi koja ga je
sjedinjavala 6 tim ljudskom univerzumom. Ta univerzalna klica fizickog
tela, na kojoj je i on sam radio, za njega se briSe i nestaje.
On sada poseduje jedan unutrasnji zivot, izazvan snagama meseca,
obasjan zeljom za zivotom na zemlji, okrliZen slikama jednog duhovnog
55
,
I
Kosmosa. Ako u tom trenutku hoce da ill dohvati, one se cepaju. Jer,
realnost koju one pokrivaju nije viSe tu, ona je umakla bicu. Realna
ljudskog univerzuma nestala je za dusu, u njoj i oko nje.
Malo vremena nakon tog iScezavanja zbiva se na zemlji zacece. Sada ce
o tom .zgusnutom fizickom telu brigu voditi univerzum, koji nastavlja
njegovu izgradnju u vezi sa naslednim tokom. To sto je ljudsko bice iz"
gradilo, taj duhovni univerzum, ugasilo se za njega, ali se opet javlja
kad se fizicka klica obrazuje u zacecu. Nastavlja se duhovno delo u kome
je covek u visinama ucestvovao, ali na zemlji - materijalno. 0 tom kon
tinuitetu ljudsko biCe nema nimalo svesti, ni pre, ni posle rodenja. Du
hovna izgradnja njegovog fizickog organizma kao da se stropostala i
kontrahuje se sada u malo telo embriona. Velicanstveni veliki univerzum
je ceo skupljen, prostrujen i prozet onim Ato donosi naslede. Realnost
koju je ranije posedovao, covek opaza sarno kao sliku: to je jedna vrsta
secanja na ono sto je bila kosmicka realnost, realnost izgradnje njegovog
fizickog organizma
U toj fazi predzemaljskog zivota, ljudsko bice je zrelo da pomesa
etersko sa tim slikama kOije su 'od sada bez supstance. Jer Kosmos je ta
koae i eterski Kosmos. Iz njega covek izvlaci, skupljajuCi ga, svoje etersko
telo. Te kosmicke slike, ta secanja kosmicka, ispunjava on na neki nacin
univerzalnim eterom kojeg sebi privlaci i kondenzuje i tako se obrazuje
njegov eterski organizam. Taj rad se desava kada mu fizicko telo umiCe
da bi se zacecem sjedinilo sa naslednim tokom, dok se on sam zaodeva
eterskim organizmom.
On donosi sa sobom osecanje frustracije, zelje i htenja - koje oziv
ljuju I1Ijegovo bite - da zvi na zemlji. Taj eterski organizam naviknut je
d8i se sjedinjuje sa fizickim telom, jer prozima ceo fizicki Kosmos. Tako
se raaaju snage koje privlace sada coveka ka svemu onome sto m'u. je
ranije bilo nesvesno. Zaodenuti sada eterskim telom, dusa i duh zele da
'siau - i silaze - u fizicki organizam u formiranju na zemlji, onaj
kome je Sam covek pripremio duhovni oblik. Tako ce se dusa i duh sje
diniti sa fizickim telom.
* *
Verujem da sada, u ovom pC'slednjem ovako oslikanom stadi;jumu pred
zemalj'skog zivota, moze jasno da se vidi gde se nalazi granica izmed'u
onoga sto je u dusi svesno i onoga !ito je njoj nesvesno. Ona ima svest
o delovanju koje meseceve snage eini unutra!injim - univerzalnitablo
koji je postao skup slika, secanja; ona ima svest 0 sakupljanju snaga u
univerzalnom eteru, koje ce tvoriti IlIjeno etersko telo. To !ito jo} umice,
je5te ono sto se , na zemlji zbiva oko tog fizickog organizma, koji sa,
posto je prosao jednom metamorfozom, materijalizuje i sledi svoju evo
luciju nakon zaceca, umetnut u nasledni tok. Ali, kao sto sam malocas
ukazao, ona dolazi da se sa svojom poslednjom svescu 0 kosmickim
realnostima sjedini s a onim sto joj je, na zemlji, nesvesno i u sta cela
uronjava.
56
U tom mornentu ko:
nesvesno secanj e na S'
egzistenciji. Nesvesno I
dusi sasvim malog dete
tak organizma, iako on
onog zivota, tokorn kc
kome smo upravo gov
vajar; on modeluje SVI
canje radi na oblikoval
prvih godina detinjstva
oblik u zavisnosti od
dodate tom univerzalnc
Stvar se cini protivrec
razumeti da jos mnoge
aktivno kosmicko secaJ
Kad bi dusa rnogla )
zivela tokom poslednje
svoju duhovnu supsta>
ljudski organizam daje
MeClutim, nedostaje
u jednom periodu pred
to sto je njegov fizicki
za:sto najzivlja filozofij:
snolike Vidovitosti, irna
ona je to zbog duhovno
potrebu da razume zel
Filozofija je uvek pon
posebno kad je ziva. U
periocla svog prenataln
trebalo bi da se seti S1
bilo spontano prisutno
tokom prethodne etape,
koga su se realna biCa v
na prvom stadijurnu pre
Tako su religiozno 5:
ske - jos darovi nade
ce moci da donose hra
Pokusao sam danas
roaenja. U danima koJi
cinjenica, onu koja je
stepeno upotpuniti slik:
na zemlji imaju pravu
posledica onoga sto lj u
nadeulnog zivota. Jer 0
svetu duha, svetu dusa, i
na svakom stadijurnu
ga sjedinjuju sa nadeuln
0
U tom momentu kosmi6ka svest se gasi i malo dete beleZi kao neko
nesvesno seeanje na sve one sto je ' biee dozivelo u svojoj prenatalnoj
egzistenciji. Nesvesno seeanje, istina, - ali zivo u intenzivno delatnoj
dusi sasvim malog deteta. Ta aktivnost - seeanje oziveee mozak i osta
tak organizma, iako oni jos nisu dobro izdiferencirani. Za vreme embri
onog Zi vota, tokom kojeg se malo po malo ispunjava sjedinjavanje,
kome smo upravo govorili, i nakon toga, po rodenju, covek radi kao
vajar; on modeluj e svoj mozak i ostatak svojih organa. To aktivno s
eanje radi na oblikovanju organizma sa izvanrednim intenzitetom tokom
prvih godina detinjstva. U siUstini, on je bio pripremljen ranije i uzima
oblik u zavisnosti od te pripreme, ali mnoge stvari treba jos. da budu
dodate tom univerzalnom duhovnom organizmu sazetom u fizicko telo.
Stvar se cini protivrecnom, ali nakon ovoga !i to sam izloZio, moze se
razumeti da jos mnoge u stvari treba da budu dodate telu, Nesvesno, ali
aktivno kosmicko seeanje j e to sto unutar modeluje odojce.
Kad bi ci.usa mogla na zemlji da sacuva seeanje na sve one sto je do
Zivela tokom poslednje etape prenatalne egzistencije, filozofija bi sacuvala
svoju duhovnu supstancu. Jer, upravo delovanje kosmickog etera na
ljudski organizam daje filozofiji pogled koji opaza zive realnosti.
Medutim, nedostaje joj jos nesto. Jer ona je imala svoje poreklo
u jednom periodu predzemaljskog zivota, tokom kojeg covek ne poznaje
to sto je njegov fizicki organizam i 0 njemu nema nikakve svesti. Eto
zaJsto najzivlja filozofija, ona koja je III vrlo davna vremena rodena iz
snolike vidovitosti, ima nesto sto je zemlji strano. Kad je filozofija ziva,
ona je to zbog duhovnog iskustva stranog zemlji; zato ona uvek ima jako
potrebu da razume zemaljske realnosti, iznad kojih se oseea da lebdi.
Filozofija je uvek pomalo Uedan idealizam, ona ne pociva na zemlji,
posebno kad je ziva. U s tvarnosti, covek je filozof sarno tokom pos.Jednjeg
perioda svog prenatalnog Zivota. Da bi to bio jednako i na zemljli,
trebalo bi da se seti svega onoga sto je, tokom tog poslednjeg perioda,
bilo spontano prisutno u njegovoj svesti. Bio je takode pravi kosmolog
tokom prethodne etape, kad je pred pogledom imao objave Kosmosa, od
koga su se realna biea vee b ila povukla. A upoznao je pravi religiozni zivot
na prvom stadijumu predzemaljskog zivota, kako sam to vec ukazao danas.
Tako su religiozno saznal1!je, kosmologija i filozofija - kad su sustin
ske - jos darovi nadculnog sveta. Kad budu spoznati kao takvi, tada
ce mod da donose hranu duhovnim potrebama covec anstva.
Pokusao sam danas da vam opiSem izvesne stvari vezane za misteriju
rOdenja. U danitma koj i dolaze imaeu da vam izlozim i drugu stranu tih
cinjenica, onu koja je u odnosu sa misterijom smrti. Tako ee se po-
stepeno upotpuniti slika koja treba da nam pokaze da su stvari kOje,
na zemlji imaju pravu duhovrm vrednost, tek poslednji odbljesak, slika,
posledica onoga sto ljudsko biee moze doziveti, upoznati nauciti tokom
nadculnog zivota. Jer one nije sarno zemaljsko bice vec pripada takode
svetu duha, svetu dusa, iako hoce da ima potpuno osecanje onoga sto jeste
na svakom stadijumu zemaljskog zivota, treba da spozna odnose koji
ga sjedinjuju sa nadOulnim svetom.
*
* *
57
7. HRIST, COVECANSTVO I ZAGONETKA SMRlI
Prethodno predavanje je pokusalo da oslika kako ljudsko bice, dusa
i duh tokom predzemaljske egzistencije, prelazi iz duhovnog sveta gde
boravi na zernlju. Ako treba :dusa da vidi da se u njoj objavi kako su
Hrist i Mi.sterija na Golgoti delovaIi na evoluciju, apsolutno je neophodno
da buda dopustena realnost tog predzemaljskog zivota i da se otuda uz
mogne razumeti to sto je vecita jezgra ljudskog bica. Jer za pravo razu
mevanje Misterije na Golgoti, treba da se uzmogne slediti, u njegovom
silasku iz nadzemaljskih oblasti, to biCe sto pripada duhovnim svetovima
- Hrist. Dotle, to biCe je zivelo sarno u tim oblastirna naseg predze
maljsko boravka, pre no sto ce uzeti ljucbski oblik ru Isusu da bi u njemu
ispunilo svoje delo na Zemlji.
Ako se hoee dospeti do tog razumevanja Hrista u vezi sa rodenjem,
treba, pre svega, razmotriti duboki, sustinski preobrazaj kojim su dusa
covekova i njen unutrasnji Zivot prosli tokom evolucije. Danas se naj
cesce dopusta da je unutrasnje drzanje, obl'ik svesti modernog coveka
tokom budnoce i takode tokom spavanja, covecanstvo oduvek posedo
valo - bar one covecanstvo , cija nam je istorija poznata. Ide se cak
dotle da se u istoriji sveta pominje, postojanje kvazi-animalnih oblika
koje je posedovalo prvobitno covecanstvo i da se, u vezi s njima, pred
stavlja sebi kako su miSljenje, oseeanje i volja morali da se razlikuju od
istih modernog coveka. A.li se gotovo uopste ne poznaju pretrpljeni preo
brazaji svesti i celokupnog zivota duse od zore evolucije. A ipak, ti preo
brazaji tvore Cirrjenice od izvanredne vaznosti.
Da bismo naSli ljude cija bi svest i pSihicki zivot bili vrlo razliciti od
nnse, nije neophodno vracati se u davnasnje epohe: drugi ili treci mile
nijum pre misterije na Golgoti su dovoljno udaljena tacka. U tOj eposi,
covek -je vee pokazivao istu ostru razliku izmec1u budnoce i spavanja; ali
to ovde nije bila jedina promena kojoj je njegova svest bila potcinjena.
Danas covek drugu ne poznaje: budnocu ~ spavanje i, izmedu toga
dvoje, ~ snove. 0 ovim pOslednjima moze se, svakako, reCi da nude
svesti jedan sadrZaj, ali cesto iluzoran i da u svakom slucaju taj saddaj
nepokriva nek)u realnost koju bi covek mogao utvrditi neposredno po
moeu budne svesti; on to, istina, moze, ali posrednim putem.
OSim ta tri stanja svesti od kojih 'je jedno, one od sna, vrlo neizvesno,
bar za misaono saznanje, ljudi iz proslosti poznavali su i jedno posredno
stanje koje nije bilo nijedno od tri: ni san, ni puna svesnost budnoce, ni
duboko spavanje iIi sanjarenje u polusvesti: to su bili, moglo bi se reCi,
snovi puni slika koje su prolazile kroz njih . tokom budnoce kao ?ito
misli prolaze kroz nasu svest. Te slikovite forme bile su slicne formama
nasih danasnjih snova, ali su pokrivale jednu riadculnu realnost , . tako
cisto, kao sto danasnji opazaj i odgovaraju jednoj fizickoj realnosti.
S9
,
'
'
Dok opazamo boje i oblike nekog predmeta, znamo da taj predmet
postoji; eovek je nekada opazao u sebi slike koje su, u njegovoj svesti ,
bile pokretne, nepostojane kao slike naSih 5nova, ali eije je prisustvo
njemu jemeilo postojanje duhovne realnosti.
Menu tako opazenim realnostima nekadasnji eovek je nalazio odjek
svog predzemaljskog zivota. Svakog dana, ono !i to se zbivalo u njegovoj
dusi bilo je za njega apsolutan dokaz da je, pre silaska na zemlju, u cistom
duhovnom svetu vodio egzistenciju jednog duhovnog biCa, duha i duse.
Tako je neposredno dopustao postojanje veeite jezgre covekove j sveta
koji nije bio zemlja, ali kojem je pripadao i'sto tako kao i ovom ovde.
Posveeeni u Misterije, koji su u stara vremena imali saznanje 0
dubokim zadnjim namerama te situacije, mogli su svojim adeptima, svojim
vernima, da razjasne reei kOjima 5U ovi bili uveravani da opazaju odjek
svog predzemalj'skog zivota i u isto vreme duhovnog sveta kome eovek
pripada duhovnim srcem svog bica. Oni Su dospevali dotle zahvaljujud
bi eu kome je materijalno sunce fizieka slika.
Adept stare mudrosti Misterija je sebi, dakle, govorio: Moj pogled se
di ze ka -suncu, ali materijalna, fizi eka zvezda sarno je slika suneevog biCa
koje proZima duhovni svet odakle sam siSao na zemlju i zahvaljujuCi nje
govoj. snazi moja dusa, dok boravi na zemlji, nosi u sebi ono sto je
uverava da je veeito bice.
Dok je, podrskom posveeenih, ljudsko biCe imalo u sebi izvesnost
te milosti suneevog biea, u isto vreme i slikovito saznanje 0 svojoj
predzemaljskoj egzis tenciji i otuda eak i ono 0 worn veeitom bicu, nije
ono videlo u smrti niSta zagonetno. Ono je vrlo dobro znalo da se ta
smrt tice jedino fizickog organizma, I znalo je da u njemu postoji nesto
cemu je taj oganizam sarno obitavaliSte. Smrt nije domasivala taj deo
njega samog 0 kojem je imalo svest. Takav je bio unutrasnj i stav
starih vremena, epoha koje su prethodile Misteriji na Golgoti. Pogled
duse dizao se do pOimanja milosti suncevog biCa i opazao je, slobodno
objavljenu, misteriju rodenja; spoznaja te misterije eini la je smrt ne
eim drugim od onoga 'i to je ona postala za ljude koji su kasnije ziveli.
Ta Svest se razvijala u slikama, tako da su posledice !i to su te dike
imale na dU5U 'zauzimale mesto koje je kasnije imala da preuzme inten
zivna i aktivna liena svest koju moderno eoveeanstvo poseduje. Ljudsko
bice dizalo je svoj pogled do svoje veeite jezgre, ali nije bilo nastar
njeno osecanjem individualnog Ja. I ono ga nikada ne bi zadobilo da
mu je ostao taj dar sli-kovite svesti. Ali on mu je bio oduzet. Upravo u
dOba Misterija na Golgoti , slikovita svest se sve vise pomracuje. I para
le:lno se dize onaj oblik svesti . koji danas poznajemo, s onim o'strim kon
trastom izmedu spavanja i budnoce, a medu neizvesnim svetom snova.
\Lj'udi s)l tad izgubili saznanje 0 tom delu njih samih, koji im je omo
gucavao neposredno gledanje predzemaijske egzistencije i, sa njom, eg
zistencije veeite jezgre njihovog biea. Ali to je bila upravo neophodnost :
covek je imao da zadobilje punu svest 0 Ja, koja u tOj eposi jos nije bila
omogueena celom coveeanstvu: ona se lagano pripremala. Istovremeno,
izbi,la je pred ljudima zagonetka Ismrti u svojoj punoj SlTlm 1 5vojom
punom silinom. Jer otada oni nisu vi se neposrednim iskustvom imali
saznanje 0 svetu koji postojase i iz kojeg su dosli .
Bilo je to u eposi kada je covecanstvo prolazilo onom fazom, kad 5e,
silazeCi iz onog sveta odakle dusa dolazi jos dok se rada, pojavio Hrist
60
koji se u vreme dogact
U toj eposi, ljudi su
starih tradicija, a koj
SU, cak i pod tom op
svetu i 0 vezama koje
su tada reCi onima ko
bi ce cij om je miloscu cc
jek svog predzemaljsko
nj i odbljesak, to bice
u coveku Isusu. Ono >
od tog trenutka, bude
covek prolazi izmedu Sl
i da tu ucestvuje u Iju
Tako govorahu pos,
bejahu spremni da ih
mogli da nauee kako j
ucenjem, vee delima,
zagonetku smrti. Hris
coveku da odgovor k
smreu.
U vreme kada se
jos posedovali ostatke
o duhovnom bi cu
Opisivali su put lcojirr
nikada ranije nij e clo!
j e Hrist sledio da. bi :,
Nisu se zadovoljaval
istorijska lienost clolaz
svoj im pogl edom imal
gledao i njihovi sleclbe
Ali oni koji su, iz os
svest 0 duhovnim sve
suneev entitet koji je
putem koji ga je od
dogadaj ima Golgote. 1
bili izgubili moe
odgovora na zagonetkl
Sam taj entitet sisao
obliejem, prasao MistE
ali ovoga puta dolaze(
data unutrasnjim opa
Tom miloscu, u s
silu kojamu je clOPL
jer se nj egov pogled
je iCi napred. Trebalo
bi mogla da izbija i
to je trebalo prigusiti
o ve6itoj jezgri svog
i iz Isvoje sopstvene t
riju Golgote, da bi
I
koji se u vreme dogaciruja Palestine sjedinio sa covekom po imenu Isus.
U toj eposi, ljudi su jos cuvali upotrebu metoda koji su poticali ad
starih tradicija, a koji su bili sarno razvaline drevnih posvecenja, ali
su, cak i pod tom opalom formom omogucavali saznanje 0 duhovnom
svetu i 0 vezama koje su ga vezivale za ljudsko bice. Ti posveceni mogli
su tada reCi onima koji su bili spremni da prime njihove reci: Suncevo
bice cijom je miloscu covek potpomognut i koje mu je dopustilo da opaza od
jek svog predzemaljskog zivota, to bice kome je fizicko sunee tek posled
nji odbljesak, to bice sislo je k nama. Ono je imalo svoje obitavaliste
u coveku Isusu. Ono se zaodenulo jednim ljud-skim telom sa ciljem da,
od tog trenutka, bude ne sarno sjedinjeno sa duhovnim svetom kroz koji
covek prolazi izmedu smrti i novog rodenja, nego takocie da zivi na zemlji
i da tu ucestvuje u ljudskoj evoluciji.
Tako govorahu posveceni savremenici Misterije na Golgoti onima koji
bejahu spremni da ih cuju, koji imahu poverenja u njih. I ljudi su tako
mogli da nauce kako de Hrist usao u zemaljiSko telo da bi im ne nekim
ucenjem, vee delima, razresiO veliku zagonetku kOja se sada postavljala:
zagonetku smrti. Hrist je, govorah>Ll posveceni, dosao na zemlju da
coveku da odgovor koji je trebalo spoznati u zagonetci postavljenoj
smrcu.
U vreme kada se na zemlji ispunila Misterija Golgote, oni koji su
jos posedovali osta:tke starih inicijacijskih metoda govorili su pre svega
o duhovnom bicu Hrista i 0 njegovoj delatnosti u duhovnim svetovima.
Opisivali su put kOjim je, da bi siSlo na zemlju, proslo ono bice koje
nikada ranije nije doslo. Sustinski je 'u njihovom ucenju bio put koji
je Hrist sledio da. bi siSao do coveka Isusa i Slm postao covek u Isusu:.
Nisu se zadovoljavali izucavanjem istorij.skog Isusa i pitanjem: sta ova
istorijska licnost dolazi da cini u evoluciji? Jer istorijsku licnost pred
svojim pogledom imala je obiena svest. Jedan deo savremenika ju je
gledao i njihovi sledbenici imali -su 0 njoj sazanje konkretno iz tradicije.
Ali oni koji su, iz ostataka starog posvecenog saznanja, imali jos neku
svest 0 duhovnim svetovima, oni su mogli reci: To bice, nekada visoki
suneev entitet koji je rasipao milost 0 kojoj smo govorili, krenulo je
putem koji ga je odveo na zemhju do coveka Isusa. Ono je proslo
dogadajima Golgote. To je ono suncevo bice koje je ljudima - koji su
bili izgubili moe opazanja predzemaljske egzistencije, pa tako i nalazenja
odgovora na zagonetku smrti, - dalo snagu da pobede smrt na zemlji.
Sam taj entitet siSao je do zemaljske egzLstencije, zaodenuo se ljudskim
oblicjem, prosao Misterijom Golgote, da bi im tim istim dogadajem
ali ovoga puta dolazeCi spolja - vratio snagu koja im je nekada bila
data. unutrasnjim opazanjem odjeka njihovog predzemaljskog Zivota.
Tom miloscu, u stvari, posedovalo je ljudsko bice u svajoj svesti
silu koja mu je dopustala da spontano opaza vecitu jezgru svog bica,
jer se njegov pogled otvarao na predzemaljsku egzi'stenciju. Ali trebal0
je ici napred. Trebalo je razviti na zemlji jasnu lsvest 0 Ja, svest koja
bi mogla da izbija i da Se neguje samo u prisustViu culnog sveta. A za
to je trebalo prigusiti stari oblik svesti u kome je covek imao saznanje
o veeitoj jezgri svog biCa. Bice koje mu je iz visina duhovnih svetova
i iz .svoje sopstvene unutrasnjosti dalo tu mogucnost, ispunilo je Miste
riju Golgote, da bi covek, kontemplirajuCi je i shvatajuCi je, mogao
61
l
l
62
spoljasnje da dozivi u samom sr:bi one sto je nekada osecao '.1 sebL
Ono sto mu je Hrist dopustao iz visina duhovnih svetova, Hrist
mu danas ozivljuje na zemlji. U treeem delu ovog predavanja videcemo
sta taj dogadaj znaci za uocniju evoluciju covecanstva.
*
Razvaline starih inici'jacijskih metoda sto su s avremenicima Golgot
ske Misterije i njihovim naslednicima jOs dopustali da upoznaju one sto
je doist2. znacio Hristov silazak do ljudskog biCa Isusa, - te nuine su
se nastavile prenoslti do IV veka posl.e Isusa Hrista, ali kanalom jedne
snage koja je sve viSe slabila. U IV veku nase ere stari modeli potpuno
prestaju da u organizmu bude mod koje dopustaju sigumo saznanje
duhovnog sveta. covecanstvo je uslo u period gde je, u Elustini, raspolagalo
jos same pogled:lma i saznanjima crpenim u culnom svetu i u misljenju
koje poci va na utiscima i posmatranjima kOje on dopusta. Rasiren na
vise vekova, taj period evolucije pruza teren na kojem se razvija svest
o Ja.
Ne mozemo S8 predati nekom razlOl nom izucClvanju istorije, a da u
toj perspektivi lle razmotrimo vreme koje protice od IV veka posle Isusa
Hrista do, otprilike, XV veka. Ziveli su, svakako i ranije oni ljudi koji
Su bili pretece u raz,voju te svesti 0 Ja; ali postoji, medutim, velika raz
lika izmedu coveka IV i V veka, ma kako kultivisan iii znalac bio,)
onog iz XV ill XVI veka. PosmatrajuCi - recimo, ne sv. Augustina, U
kome je svest 0 Ja sazrela snagom koja ju je ucinila vidljivom, vidlji
yom onome ko opaza duse - posmatrajud Skota Erigena, koji je ziveo
u IX veku, vidi se lcako se razvijao malo po maloo ta svest 0 Ja, koja Ce
biti kasnije vlastito dobro i najprostijih ljudi; u isto vreme kad umire
Ona stara moe koja je dopustala, na primer, izucavanja alhemije, zasno
vana na intimnom stapanju onoga !ito SU oci gledale sa onim sto je dusa
osecala pred stvarima. Tek ce oka XV veka ; ljudi prestati da opazaju
nesto drugo osim cistih culnih svojstava, kojima ce stvoriti osnovu sa
znanja. Uporedo sa t om orijentacijom Ijudske misli u od:1oSIU na perspek
tivu striktno culnog opazanja, cija je apogeja bila u doba Kopernika,
Galileja i Dordana Bruna, uporedo s njom obrazuje 5e culna svest ,
svest 0 Ja.
Ali pod dej stvom te svesti 0 Ja, vizija duhovnih svetova tone u tamne
dubine. Duhovno gledanje sto Sll ga negovale Misterije, inicijacijsko sa
znanje, pomracllje se u IV veku; nakol1 toga, imace ono tel-\:: slaba nadziv
ljavanja. Ono !ito je nadZivelo od tog posvecenog saznanja bilo je sada
brizljivo prikrivano, cak i oeima kultivisanog covecanstva, koje ga napo
sletku gotovo uopste nije poznava:lo, tako da ono nije bezmalo nikakvo
delovanje vrsilo na opstu kulturu, na civilizaciju. S obzirom no. tu ci
njenicu, ono nije moglo da poucava - kako se tokom prvih vekova hriS
canstva jos cinilo - kako je Hrist bio siSao iz duhovnih svetova. Jedino
o cemu su ljudi tada imali saznanje - cak i najveCi znalci - bila je
istorij ska licnost, Isus
srednim gledanjem, bile
dodelj ivanja pravog mes
Tokom tog perioda,
da oslikaju istorijsku Ii
svega onoga 0 cemu Sl
su imali saznanje 0 duhc
Iz proSlih vremena,
znanja, crkva je sacuva
bez pominjanja onih st(
odgovarale, nacinila je (
Tako, dok se sirilo i
ljavala se pored njega ,
sta oSim za licnost Isusc
Ta situacija ce se nastav
jedne teologije koja je pr
ljudsko bice Isusa, jer
mogla da prenese.
Ali, u meauvremenu,
a Ja, i kome je bilo
os!abio je sve one :ito
Markantne licnosti kod
naklonost za sadrZaj ve
sirila teologija cijem je
se jos 0 I,l'USU iz
ida naj savrsenijem od
Posto je, tokom prvi
vodio od Hrista do 1St
bio uziman kao polazna
prirom stvari , ovde me
moe cia doaemo do Hr
Palestini. Tako je teal
gledajuCi sarno Isusa.
Ta sitluacija maze bit
koje sam u nj egovim
predavanja, a kOje vodi
mom. Ono daje moguc'n
da se dospe do nepo
otuda posmatra Hrist d
Misterija polazeCi od H
se moderna teologija tiC
Hrista. Tako ce mOl'i
spozna Isus tu kOjem s
perspektivi razume Mi!
unutrasnj i razvoj ljudsk
istorijska lieno'st, Isus eiiii Zivot belezi istorija, a da se - bilo nepo
srednim gledanjem, bilo inieijaeijskom tradieijom - nije dospelo do
dode\jivanja pravog mesta Hrtstu koji ,se bio sjedinio s njim.
Tokom tog perioda, Crkve su, dakle, mogle svojim vernieima sarno
da oSlikaju istorijsku lienost, da im prenesu njenu zivu sliku. Ali od
svega onoga 0 eemu su, prvih vekova nase ere, jos govorili oni koj i
SU imali saznanje 0 duhovnom svetu, od svega toga niSta nije preneseno.
Iz pro!ilih vremena, kada su dhse euvale izvesna znanja iz posveeenog sa
znanja, erkva je sacuvala pouke koje je prenosila U obliku dogmi i,
bez pominjanja onih !ito ,su jos opazali duhovni sadrzaj kojem su one
odgovarale, nacinila je ona od nj ih objekat prostog verovanja.
Tako, dok se sirilo i produbljivalo saznanje 0 eulnom svetu, ustanov
Ijavala Se pored njega vera u dogme, koja nije mogla da se veze ni za
!ita oSim za lienost Isusovu, onu koja je obiena svest istorijom poznavala.
Ta situaeija ee se nastaviti tokom XVII, XVIII i XIX veka i dopreee do
jedne teologije koja je pretendovala da bude hriSeanska, a razmatrala je sarno
Ijudsko bi ee Isusa, jer to je bio jeclini njegov aspekt koji je istorij a
mogla da prenese.
Ali, u meduvremenu, oblik svesti u eiju korist se razvijalo iskustvo
o Ja, i kome je bilo dopusteno da iJstrazuje struktllru culnog sveta,
oslabio je sve ono !ito je dU$u vezivalo za tu dogmatsku gradevinu.
Markantne lienosti kod kojih je ta svest bila najjaea izgubile su svaku
naklonost za sadrZaj vere za HI1ista. A posebno u XIX veku .sve vise S6
sirila teologija cijem je pogledu Hrist potpuno iSeezao iza Isusa; govori']o
se jos sa:;10 0 I O l U ~ U iz Nazareta, predstavniku jednog Ijudskog biea, mo
zda najsavrsenijem od svih koji oSU ueestvovali u evolueiji eoveeanstva.
Posto je, tokom prvih ve];;:ova hriseanske ere, bio opisan put koji je
vodio od Hrista do Isusa u kome se on bio inkarnirao, sada je Isus
bio uziman kao polazna taeka ponovnog uzdizanja do Hrista. Ali saobrazno
prirodi stvari, ovde mozemo s arno priznati, iii ne priznati, svoju ne
moe da dodemo do Hrista, polazeGi od prostog Isusa koji Ije ziveo u
Palestini. Tako je teologija dobrog dela eoveeanstva izgubila Hrista,
gledajuGi samo I'susa.
Ta sitJuaeija moze biti promenjena samo modernim posveeenjem, onim
kOje sam u njegovim sitstinskim eftama definisao tokom prateklih
predavanja, a koje vodi imaginaeiji, inspiraciji, intuieiji pod novom for
mom. Ono daje moguenost da se vidi i povrh Isusa, istorij,ske lienosti,
da se dospe do neposredne vizije predzemaljske egzisteneije; da se
otuda posmatra Hrist duhovno biCe, i da se razumeju Isus i Golgotska
Misterija polazeCi od Hrista. Tako ce moCi da se pranade put od kojeg
Se moderna teologija udaljila i, ne videCi niSta viSe osim Isusa: izgubila
Hrista. Tako ce moGi dn. 5e duhovnim gledanjem spozna Hrist , da se
spozna Isus iu kojem se on naeinio covekom i da se u antropozofskoj
perspektivi razume Mi.sterija Golgate. Videeemo sada sta to znaci za
unutrasnji razvoj Ijudskog bica.
*
:1': *
63
Vee smo spomenuli da se sa prvim bljescima svesti 0 Ja pred du
sarna pajavila zagonetka smrti. DrugaCije nije moglo biti: od trenutka
kada je Ja u punoj jasnoci bilo prisutno na polju unutrasnjeg zivota,
fizicki organizam postaje realna osnova obicne 'svesti. Ta svest, neod
vojiva od osecanja Ja, ima za osnovu fizicki organizam i covek tin
stiktivno oseca da moze saznavati sarno posredstvom tog oganizma. .
SlikovHa svest, koja mil je davala viziju njegovog vecitog biea, uto
nula je u nesvesnost. To sto je zemaljlskoj egzistenciji davalo najviSu vred
nost, svest 0 Ja, bilo je upravo one sto je ogranicavalo njegov pogled na
fizicko telo i pokazivalo mu ga je obrazovanog prema svesti usred
sredenoj na licnome Ja.
Ta ,svest nas ne ovlaseuje da kazemo da u nama postoji neiS to sto nad
zivljuje smrt. Nekada je, zahvaljujuci jednom uzviSenom suncevom biCu,
covecanstvu bio otvoren pogled na predzemaljsku egzistencijlu i primao
je svetlost koja je sjala s one strane smrti. Od sada, svest je dosezala
punu jasnoeu jedino identifikujuCi se sa osecanjem organizma. covek je
mogao da konstatuje sarno ovo: Ti imas u sebi snage koje te cine svesnim;
ali one ti dolaze od tvog fizickog tela. Ono se raspada nakon smrti.
U svemu onome sto prodire u po.IJje svoje svesti, nema nicega sto te
uverava u nadzivljavanje u drugom svetu. Mozda one postoji - ali ti,
ti 0 njem\.! ne primas nikakvo saznanje u svojoj obicnoj svesti.
Zagonetka smrti sa silinom se bila postavila dusama u prvim veko
virna hri seanske ere, dok su ljudi bili jos vrlo osetljivi na te stvari. Ali
posveceni su prenosili saznanje 0 Misteriji Golgote i, u vekovima koji su
sledili , ljudi koji su vodili hriScanstvo u njegovoj evolucij i jos su imali
pribeziste na putu dogma.
Koje je, dakle, bilo pravo znacenje tog doga(\aja za covelm?
Ono sto u njemu moze v6zati sponu sa Hristom, !ito je spremno. da
dopusti Misteriju Golgote, to treba da uCini da u njegovu svest ude
nesto !ito joj culni svet ne moze dati. Duh koji ceo uronjava u izu
cavanje culnog sveta izvlaci iz njega sarno negativan staY, :jer niSta oct
onoga !ito nam iznosi razumevanje Bulnog sveta ne moze sluziti za
razumevanje Golgotske Misterije. Njoj treba svoje srce da otvorimo i kad
u sebi - 0 onome sto je bio taj dogadaj ispunjen na zemljJ, a koji se
sarno duhom moze razumeti - negujemo razumevanje zasnovano na ose
eanjima, istrzemo se svakidasJ1Jjem razumu koji prihvata jedino podatke
cula, onome koji je upravo i doneo tSvesti 0 Ja njenu jasnocu i cvrstinu..
Ako se ne napusti polje culnoga, ne moze se dospeti do razumevanja
Golgotske Misterije. Ali ako se odreknemo onoga sto nam nudi culno sa
znanje 0 tom dogadaju, ako ga posmatramo u perspektivi koju nam
otvara vera, unutrasnja usrdnost i postovanje, ona koja prihvata da je
za covecanstvo Hrist sisao iz duhovnog' sveta na zemlju, - tada se
izdizemo iznad razumevanja Jedino culnog sveta sa istom onom snagom
ukljucenom u zemaljsku svest, koja je najvise osvojenje tog razuma cuI
nih stvari . U samim nedrima svesti klija i rascvetava se tako snaO'a
koja se ne moze sarna od sebe razviti. Treba uroniti u sebe
i pojacati svojl1. svest ako se zeli da se razumu culnih stvari pridruZi
unutrasnja snaga sposobna da u Golgotskoj Misteriji, u onome sto ona
duhovno znaci za ljudsku dusu, spozna jedna realnost.
Odricuci se podataka culnog razuma, buduCi da se prihvata da je
Golgotski dogadaj uistir.,lu jedna misterija, spoznajuCi da je Hri,st zaista
64
'l iveo na zemlji u Is
jedan nebeski, nadzj
duj e se ona snaga
koja je danas iScezla.
Ta snaga je otV[
t8Jko Isvqsti polet }
mestu treba da Gol!
razvija za priznaval
osirn na unutrasnje
Ne js., nego Hrist
Misterije moze Hris
smrcu.
Sutra cemo sledit
tovog biea. One tvc
sam juce govorio. f
koje je u prvim vek
dima pred kojima s
Osmotrite, govori
seze i koristi svest
gledu sve one sto t
Ja, covek 5e nade k
i ogranicen na njegl
onoga sto u njemu p
Vidite, govorio jE
u svesW. 0 Ja, proiz\
kojom one otkriva
dakle, bolest.an, jer
ima takoc1e i svest
razvio na takav nar
kao bolestan. Tada
sarno onaj !ito pouca
ono sto je bolesno u
Tako 5U ti posve,
kao lekara is(
ih ne poznaje i i
zivali kako linLja ev
ganizam ima.o bolesCt
urnes a bozanski Sp,
duhovnog w eta. Ta
celu evoluciju: znac
To ucenje 0 duh(
zima svaku materl
zivot, ne samo da ;
u prethodnim pred:
Tako ce covecanstv(
proslosti: svest 0
To je ovde cilj kOI
inicijacije bio je on:
rij ama kosmickog dl
To gledanje na 1
ponovo hriseansku
zlveo na zemlji u Isusu i da se Golgotskom Mistel;jom ispunio na zemlji
jedan nebeslr..i, nadzemaljski dogadaj ciji domasaj nema kraja, nadokna
duje se ona snaga kOja je nekada sasvim prirodno bila data svesti, a
kaja je danas iscezla.
Ta snaga je otvarala pogled na predzemaUsku egzistenciju i davala
t8!ko ;sv{1sti polet koji ju je nosio s one strane smrti. Na njenom
mestu treba da Golgotskom Misterijom prodre u dusu krepost koju ona
razvija za priznavanje nj ene realnosti, bez osIanjanja na nesto dl\Ugo
osim na unutrasnje osecanje. Tada u dusi ozivljuju reci svetoga Pavia:
Ne ja, nego Hrist u meni. Tada snagom koja emanira iz Golgotske
Misterije moze Hrist izdiCi dusu izvan polja svesti ogranicene fizickom
6mrcu.
Sutra cemo slediti izlaganj.e 0 vezama izmedu misterija smrti i Hris
tovog biCa. One tvore odgovarajuci pol misterijama rodenja 0 kojima
sam juce govorio. Hteo bih da zakljucim danas nase izucavanje reclma
kOje je u prvim vekovima hriScanske ere jedan posveceni mogao reei lju
dima pred kojima se vee u punoj svojoj sirini izdizala zagonetka smrti:
Osmotrite, govorio je, onaj stadijum evolucije tela, kada covek do
seze i koristi svest 0 Ja. U tOj fazi, fizicko telp skriva njegovom po
gledu sve ono ?ito tvori ljudski entitet. Od trenutka kad razvija svest 0
Ja, covek se nade konstituisan na takav naCin, da svojim fizickim telom
i ogranicen na njegovo polje nikada ne bi mogao da pojmi egzisenctju
onoga sto u njemu pripada smrti .
Vidite, govorio je taj posveeeni, dospevate do tacke kad fizicko telo,
u svesti 0 Ja, proizvodi svoj naj uzviSeniji plod. A to je ista ona tacka
kojom ono otkriva svoju nedovoljnost . Covekov fizicki organizam je,
dakle. bolestan, jer ukoliko bi bio dOista zdrav, dopustao bi coveku da
ima takoue i svest 0 svojoj duhOvnoj prirodi. Taj fizicki organizam se
razvio na takav nacin od pocetka, da je u odnosu na Zivot duha bi.o
kao bolestan. Tada je Hrist siSao do Golgotske Misterije, da bude ne
sarno onaj !ita poucava, vee i onaj ?ito ozdravljuje duse, da bi dusom lecio
ono ?i to je bolesno u telu.
Tako su ti posveeeni prvih vekova hriseanske ere predstavljaJi Hrista
kao lekara dusa, iscelitelja, Spasioca covecanstva; ali moderna teologija
ih ne poznaje i cak je Jseeanje na njm izbrisano. / Oni lSU poka
zivali kako liniJja evolucije sledi jedan silazeCi pad, kako je ljudski or
ganizam imao boleseu da oslabi u najvisim zadacima svesti, sve dok se ne
umesa bozanski Spasilac, lekar dusa, obnavljajuCi du?ievni stay spram
duhovnog sveta. Tako je duboko znacenje koje 6U dava-Ii HristJu za
celu evoJuciju: znacenje ilscelitelja sveta, Spasioca Ijudi.
To ucenje 0 duhovnoj, bozanskoj egzistenciji koja ustanovljuje i pro
zima svaku materiljalnu egzistenciju, ako se imaginacijom povrati U
zivot, ne sarno da ce oziveti apstrakt!!(u filozofiju, kao sto sam ukazao
u prethodnim predavanjima, vee ee je i prozeti Hristovim impuIsom.
Tako ee covecanstvo moei da ponovo nade ono sto su posedovali ljudi
proslost i: svest 0 bozanskom, duhovnom Ocu u svakoj f<izickoj stvari.
To je ovde cilj kame su teZili prethriseanski posveeeni. Najvisi stepen
inicijacije bio je onaj u kome je posveeeni , OtOC, predstavljao u Miste
rijama kosmickog duhovnog Oca.
To gledanje na svet, kad ga ozivljavamo i cinimo Zivdm u sebi, rada
ponovo hriseansku filozofiju. Ako modernom inspiracijom IuBimO da sa
65
l
znajemo one sto su posveceni kao preteee. poueavali tokom prvih vekova
hriScanske ere, znamo ka:ko je jedno bozansko duhovno bice, Hrist,
doslo iz duhovnih svetova da 5e sjedini -s a evolucijom i da joj obrazuje
stozer. Toj evoludji i njenim zakonima dajemo puni smisao ueeci da
je vezujemo za Kosmos pogledom koj i se dize ka kosmickom Hristu. Ucimo
kako je nebo preuzelo brigu 0 zemlji, kako se Kosmos pOlS tarao 0 po
slovima covecanstva i to siri kosmologiju dajuCi joj karakter duhovne
kosmologije, hriscanske kosmologije.
Kad Ijudsko biCe, . u smislu Pavlovih reci (Ne ja, nego Hrist u
meni), iskuje u iSebi Zivu vezu sa Hris tom i Golgotskom Misterijom,
Hrist mu pomaze da razresi zagonetk;u smrti i vodi ga ka obnovljenom
duhovnom zivotu; ono tada uci da spoznaje novi duh koji treba da Iju
dima uCini razumljivim kako iznad fiziekog sveta postoji duhovni svet
koji njime upravlja i prozima ga svojim poretkom i svojim impu1sima.
Uei da spoznaje misiju ozdravbjujuceg duha, posvecenog od samog Hri-s ta.
Uei da spoznaje Misteriju Svetog Duha osnovu novog religioznog 6aznanja.
Trojstvo, dugo vremena predstavljano kao dogma, opet zadobija zivot
u eoveku. U prethriScanskim mhsetrijama Ziveo je Bog Otac Ii. on jos
uvek nastanjuje svet za na:s. lVIisterijom Golgote Bog Sin 6e priblizio
eoveeanstvu i spojio ga sa ozdravljujucim duhom, Svetim Duhom. To
Twjstvo nije viSe dogma, one zivi, one je vidljoivo.
DajuCi ponovo ziv'ot svesti 0 Ocu, ustanovljuje se hriScanska filozofija
- svesti 0 Sinu, 'Ustanovljuje 6e hriScanska kosmologija. Svetim Duhom,
takvim kakvog ga je Hrist obuhvatio i rasirio na eoveeanstvo, postavlja
se saznanjem nova osnova hriScanske religije.
U vezi sa tim trostrukim prozimanjem hriScanskih snaga, govoricemo
sutra 0 misteriji smrti, 0 njenim vezama sa biCem Hrista i' tokom evolucije.
*
* *
66
8_ OBleNA SVEST I VI
Iduca predavanja izu(
sa Hristom i evolucijom
s nove tacke gledista, J
Posmatrajmo dva star
i tSpavanje. Ono 'ito se p
tokom spavanja ponisten
oseca, hoce. Sve !ito u s
nalazi poniSteno.
Sve to ozivljuje stepe
iCi'jom Pre svega, da bi
ditacija treba da se osloni
meditirajuCi, mogu kori,
saznanja. Izueavanje koj
jednom i jasnije izlozen
sto se paralelno moze
umiruCi, izgraduje sa svo
dusom i svojim duhom s
Kad se miSljenje kori
pre svega, iskustvo 0 01
vreme, mi nismo sposob
Treba hrabrosti, energije
zalo one sto se tog mon
budila u dusi jedna dela!
pocinje misliti. Dostignut
svoju obienu svest; ja to
zavamo se :u stanju uob
stalno prelaziti iz jednog
stanju svesti u koje se n
obicnu zemalj sku sliku
mis li; medutim, ako 5e
jaeava i vraca 5e zivot mil
U stanju uobicajene SVI
one su proizvedene svim v
mi sljenje delatno je lSamo
sopstvenog zivota; tu se If
sloju tog zivota, a ne 0 S
Pred pogledom se stvarn
~ r a d u j e i: prozim2.' telo i
nama od roClenja ispunilo
Ijenja, osecanja i htenja,
iz njegovog dubokog i sty
8. OBleNA SVEST I ViSA SVEST
Iduea predavanja izucavaee problem smrti i besmrtnosti duse u vezi
sa Hristom i evolucijom hriSeanstva. Za ovo je neophodno jos jedanput,
s nove tacke glediSta, razjasniti sto sam vee izl01l0.
Posmatrajmo dva stanja sto se izmenjuju u to'ku zivota - bludnocu
i LSpavanje. Ono sto se pre 'svega ukazujle svesti jeste da su culni opazaji
tokom spavanja ponisteni, a takode i sve one sto dusa. trpi dok misli,
osee a, hoee. Sve sto u stanju budnoee tvori nase Sebe, u spavanju se
nalazi poniSteno.
Sve to ozivljuje stepen po stepen imaginacijom, inspiracijom i inttu,.
iCijom. Pre svega, da bi se dalo rodenje imaginativnom misljenju, me
ditacija treba da se osloni na uobicajeno miSljenje. Vee sam opisao kako se,
meditirajuCi, mogu koristiti misli da bi se dospelo do imaginativnog
saznanja. Izucavanje koje se tice problema smrti zahteva da bude jos
jednom i jasnije izlozen put preden na stazi posvecenog saznanja, zato
sto se paralelno moze konkretno pokazati koje odnose ljudsko biCe,
umiruCi, izgraduje sa svojim fizickim telom, s 'jedne strane, i sa svojom
dusom i svojim dul10m s druge strane.
Kad se miSljenje koristi po metodtu na koji sam ukazao, stvara 'se,
pre svega, iskustvo 0 odavanju duse od fizickog tela; ali, za izvesno
vreme, mi nismo sposobni da mislimo. Misljenje na. neki nacin umice.
Treba hrabrosti, energije i takode izvesnog prrsustva duha da bi se opa
zalo one sto se tog momenta zbiva. Primeeuje se tada kao da se pro
budila u dusi jedna delatnost, mnogo jaca nego pre i da se ponovo at.
pocinje misliti. Dostignuti napredak dopusta, pre svega, da sacuvamo
svoju obicnu svest; j a to izricito podvlacim: dok realno imaginiramo, odr
zavamo se :u stanju uobica:jene svesti - a trebalo bi da uzmognemo
stalno prelaziti iz j ednog stanj a u drugo i obrnuto. Ali u tom drugom
stanju svesti u koje se moze uCi - u obicnoj svesti c.uvamo, prirodno,
obicnu zemaljsku sliku - gubi se na neki nacin sposobnost proizvodenja
misli; medutim, ako se meditacija nastavi, unutrasnja delatrwst se po
jacava i vraea se zivot misli krepkiji no pre.
U stanju uobicajene svesti misli se vezuju za culni svet ili za seeanja;
one su proizvedene svim vrstama reminilscencija i emocija. Ali novosteceno
mi sljenje delatno je !S arno po sebi i dopusta da se u svesti primi tok naseg
sopstvenog zivota; tu se radi, kao sto sam vee ukazao, 0 jednom dubokom
sloju tog zivota, a ne 0 secanjima koja uobicajeno ugoscuje obicna svest.
Pred pogledom se stvarno odvija jedna eterska delatnost, ona koja iz
prozimf\l telo i koj a ga je uvek prozimala. Sve sto se 'u
nama od rodenj a ispunilo: rastenje, obrazovanje organa, sposobnosti miS
ljenj a, oseeanja i htenja, sve one snage postupno proiziSle iz organizma,
iz njegovog dubokog i stvarnog zivota, nepoznatog svesti - sve to iZbl.ja
67
'
j
.
pod oblikom delatnih su!itastvenih i konkretno osecanih misli. Prelazi se,
dakle, kao prekaracuj uci neki bezdan, od obicnag misljenja na jednu
drugu snagu kaja )lmi-sli etersko telo.
Dok se tako otkriva imaginativno miSljenje, treba vrlo strogu paZnju
obratiti na sve ono !ito napusta svest u momentima kada je prisutno
jedino imaginativno misljenje. Ono sto prvo iScezava jesu secanja koja
obi t avaju u uabicajenoj svesti. Ali pored ove u tokru je da se razvije ima
ginativna svest. Elem, u toj poslednjoj nema secanja. Evo kako bih ;yam
objasnio s tvar: Kad se prisecamo neceg, zivimo kao i uvek u saddajima
obicne svesti, u sadasnjem momcntu. Zamecujemo ono sto je aktuelno
prisutna u unutrasnjem poglectu" a cak i kad prizivamo proslost, pred
sobom imamo :sadasnju sliku te proSlosti. Uobicajena svest poznaje sarno
sadasnjost. Imaginativna svest opaza tok egzistencije jednim pogledom
koji abuhvata sve njegove delove u jednoj jedinoj celini, kao kad bi ci
njenice rasprostrte u vremenu bile poredane jedna do druge u prostoru.
U CUInom opazaju, obj ekti koji se predstavljaju opazeni su s vi istovre
meno, a is to tako opaZa se svoja vlastita proslost: sve cinjenice su isto
vremene_ Vreme po.staje prostor. Dogadaji prozivljeni u tridesetoj, osam
naestoj, desetoj, sedmoj, petoj svi su prisutni u dusi, jedan do drugog.
Po tome 5e imaginativna iskustva razlikuju od iskustava obicne svesti.
Ova i ivi jedino u sadasnjosti; od proslosti ona poznaje sarno secanje.
Imaginativna svest opaza razlicita doba ali ih opaza istovremeno. A secanja,
misli-secanja, prvo Za nju nestaju. Nesto sto je za svakidasnji zivot
od velike pomoCi, odnosno, Isecanje, u imaginativnoj svesti iscezava. Ra
zuml jivo posto ostajemo normalni uvek cuvamo sposobnost secanja. Ali
na polju nove svesti, u tom zivotnom toku pod jednom novom formom,
nemamo secanj a.
Pretpostavite da neko ko medi tira ima, u jednom datom momentu,
imaginativni opazaj svog zivota. On zeli da ga ponovo nade tri dana
kasnije. BiCe mu nemoguce da ga pronadu u svom secanju. Da bi dotle
dospeo, trebalo bi da cu.nntrasnje ponovo izvrSl sve napore koji su
ga dotle doveli. Secanje 0 nekom fizickom objektu ne mora biti prisutno
u pamcenju, treba ga potraziti. Na isti nacin, to imaginativno iskustvo
eterskog tela nije neposredno prisutno u secanju, jer je ono takode
jedna realnost i tl'eba je potraziti .
To je cinjenica koja obmanjuje mnoge od onih koji upraznjavaju
unutrasnja vezbanja. Oni ih primenj uju, postiZiu rezultate, imaju opazaje.
Veruju da su ti opazaj i stecni i da mogu biti uvek ponovo pronadeni
u secanju. Ali ih ne pronalaze i prevareni ISU. Uvek treba da budu ob
novljeni napori koji dozvoljavaju da se dotle stigne.
Uzmimo za primer jednog predavaca koji govori na o.snov.u tog novog
met.oda meditacije. On ne govori u apst raktnim formulama, nego pozi
vajuCi se na Ziva gledanja. Nemoguce mu je da se pripremi uceCi na
pamet svoje beleske. Jer napametse moze naueiti ono sto se tiee fiziekog
sveta, ali nikako ono sto se odnosi na imaginativnu svest, ciji sadrZaj
treba biti nepres tano iznova stvaran. Moze se, istina, i za to pripremiti,
ali ta priprema odgovara jednoj unutrasnjoj vezbi.
Ta dusevna delatnast odgovara sticanju jedne unutrasnje sposobno::;ti.
Svaki rad uz meditaciju jeste pomoc kad se zeli govoriti 0 nadculnom
68
svetu. Ali treba ga sva
sa hoce cia to. bude zivi
odzvanjaju kao odjek
Dozvolicete mi da e
izvesne teme trideset iJ
lakSa; tesko je kaa i PI"
sta taj prodU;k.tivni rad
jeste koncentracija mir;
mogao primetiti - rnaci
prineti razjasnjenju
dolazi da cuje 0 duhavn
pre predavanja sve vrstl
nik nakon nekolika mil
Takav je subjektivni
javlja to ziva, aktivno
vreme kOja je prava I
svesti moze se pogled
rea1nu osnovu_
U stvarnnsti, svaka 1;
ne zna ko u njemu no
duse nis:u bile negovane.
tu snagu koj a je u nje]
fizicko telo, teren obicn
latnost , ta nesvesna mac
Kad ostajemo u stat
svesnim to aktivno miSI.
ono tada klizi u fizicki
u njemu: tako se racti
realnosti, nego ogledna ~
1 te misli kOje prolecu k
ko poznaje i oSeCa jedir
alnost. Misli obicne s v e ~
aktivno mis1jenje ude im:
koj misli - slici postoj
snaga kOj a j e ucinila mIa
Takav je prelaz od 0
hvaljujuCi naporima ka;
prvi polet ka, s.paznaji
kao odraZavajuci aparat,
u moguenosti razmatran
dugo, kako nemamo u ~
fizickom objektu. Aka ljl
u nekom fizickom telu.
na problem smrti, treba
sebe, kao neRi spoljaSnji
kad umremo. To je ovde
ka resenju prablema sm
tom putu.
svetu. Ali treba ga svaki put iznova. stvoriti, u istom trenutku, ukoliko
se hoce dB. to bude zivi plod. Tada i!Zgovorene reci, u samoj 6VOj Oj formi,
odzvanjaju kao odjek neposredno iz duhovnog sveta.
Dozvolicete mi da evoeiram ovde jedan lican detalj: obradivao sam
izvesne teme trideset ili cetrdeset puta. Tridesetog puta stvar nije niSta
lakSa; tesko je kao i Prvi put, a put za prelazenje potpuno je tsti. Ono na
sta taj rad ima potrebu da se osloni kao na neku osnovu,
jeste koneentraeija mir; u miru dusa moze da proizvodi. Mozda bi ovde
mogao primetiti mada nije preko potrebno, ali ipak ce primedba do"
prineti razjasnjenju - da se u tom pogledu j edan auditorijum, koji
dolazi da cuje 0 duhovnom svetu, moze cak surovo ponasati, postavljajuci
pre predavanja sve vrste pitanja i ne vodeCi racuna 0 cinjeniei da govor
nik nakon nekoliko minuta treba da zahvata sa izvora dUhovnog sveta.
Takav je subjektivni aspekt imaginativnog iskustva. Kad se zna kako se
javlja to zivo, aktivno miSljenje, koje otkriva tok zivota, zna se u isto
vreme koja je prava priroda obicnog misljenja. Izkrila imaginativne
svesti moze se pogled na nj preneti i spo=ati da one nema nikakvu
realnu osnovu.
U stvarnosti, svako ljudsko biCe imaginira({. Ali one to nesvesno cini,
ne zna ko u njemu nosi tu misaonu snagu. Zato sto energije njegove
duse nis:u. bile negovane, ona ostaje suviSe slaba da bi dovela do svesti
tu snagu koja u njemu i kad hoce da misli, one koristi sarno svoje
fiziCko telo, teren obi6nog midjenja. sta tada postaje ta unutrasnja de
latnost, ta nesvesna moc imaginacije?
Kad ostajemo u stanju obicne svesti i ,kad drzimo nepoznatim, ne
svesnim to a.ktivno misljenje cija svetlost sja u imaginativnom saznanju,
one tada klizi u fizicki organizam. Ono ga koristi i nalazi se odrazeno
u njemu: tako se nase obicne misli, koje nemaju niSta vise
realnosti, nego ogledna slika nekog objekta. Fizicko telo nam se upucuje
i te misli koje prolecu kroz nasu obicnusvest sarno su odbljesei. Gnome
kQ Iloznaje i oseca! jedino odbljeske, nepoznata je svaka sustastvena re
alnost. Misli obicne svesti nemaju ni soka, ni kreposti. Naprotiv, kada
aktivno miSljenje ude imaginaeijom u igru, one postaje U sva
koj rrusli - sliei postoji jedna supstanea, jedan sok, jedna LSnaga. Ista
snaga koja je ucinila mladiCem dete koje smo bili mi sami.
Takav je prelaz od obicne realnosti na etersku realnost, ispunjen za
hvaljujuCi naporima koji vode imaginativnom miSljenju. Tada je dat
prvi polet ka spoznaji fizickog tela. Konstat'nje se da ono funkeionise
kao odrazavajuCi aparat, a, one sto on vraca jesu misli. To je pocetak
u moguenosti razmatranja problema smrti, sto nije bilo moguce tako
dugo, kako nemamo u svom fizickom telu svest koju imamo 0 jednm
fizickom objektu. Ako ljudsko biCe egzistira posle smrti, to izvesno nije
u nekom fizickom telu.. A ako hocemo da za zivota nademo odgovor
na problem smrti, treba da uzmognemo posmatrati fizicko telo izvan
sebe, kao neki spoljaSnji objekat, sto zapravo i postaje u momentu
kad umremo. To je ovde koji karakterise prvi polet sto nas vodi
ka resenju problema smrti. Sada cerna videti kalw treba produziti na
tom putu.
*
* *
69
Saznanjem stecenim kako sam to opisao,ljudsko bite moze cak da
vidi koje su veze !ito za telo vezuju dusu i duh. Sarno tim metodima
saznanja, imaginacijom i onome sto sledi iza nje moze se pogledom
obuhvatiti, kao sto se to cini za spoljasnje objekte, fizicko telo, eterski
organizam i dusevno i duhovno biee; moze se tada cak videti u koj im se medu
sobmm odnosima nalaze ti razliciti delovi bica u razlicitim ZivotnilY"
situacijama. Eto zasto je izvanredno vazno da pored nacina nadculnog
saznavanja, covek odrzi svoju obicnu svest, onu od dnevnog zivota, da
se odrZi u njoj i pored svih iskustava koje drugde moze steeL
Na polju imaginativne svesti moze se imati pred sobom, na primer,
kod deteta od devet ili deset godina, prisutno radanje izvesnih moralnih
teznji koje duguju jednoj stanovitoj konstituciji; fenomen opazamo ima
juCi pred pogledom fizicko sa dusom. Vidimo ono sto se do
godilo u organizmu u dobu od devet ili deset godina. Ali ne treba zbog
toga gubiti obicnu svest. Treba da se uzmogne gledati tim novim okom
one sto je bilo ostalo neopazeno; a s druge strane, treba' da se svoje
voljnim cinom uzmogne pronaei seeanje iz tog doba !ito ih moze dati uo
bicajena svest. Treba da se uzmogne konstantno UJloredivati ono sto
donosi visa svest ,s onim sto skriva obicna svest i, kako se uobicajeno
s jednog mi!iljenja prelazi na drugo, preCi od imaginacije na uobicajenu
svest i obrnuto.
Ta karakteristicna sposobnost viSe svesti je od jedne ' izvanredne vaz
nosti. Kad se na antropozofsko istrazivanje primenjuju spoljaSnji kri
terijumi, cesto se veruje da su misli - slike sarno vizije, halucinacije.
Treba da se shvati korenita razlika koja ocJ.vaja prve od drugih: Vizio
narski opazaj zapravo donosi coveku sUke, ali mu oduzima njegovu svest.
Ona se gubi u onome !ito vidi i on nema sposobnost da se svojevoljno
vrati u obicajeno stanjesvesti i obrnuto.
Naprotiv, mislilac koji imaginira ne gubi svoju svest da bi je preo
brazio u neku viziju. On dodaje tOj svesti bogatstva imaginacije. Ona
Se pridruzuju onome sto svest vee poseduje. Eto zasto imaginativni mi
slilac kategoricki odrice viziju, a on zna u kakvim se uslovima ona
proizvodi. Kad se dosegne nivo saznanja 0 kome preciznoseu
se moze videti da je dusa delatna, .da ona koristi fizicki organizam i
da se ispunjuje sliikama koje joj ovaj vraea. Imaginativni i inspirativni
mislilac zna koji su, u normalnom stanju svesti, odnosi duse sa telom
i moze tako proceniti opazanje vizionara. On zna da se u njemu dusa nije
oslobodila fizickog tela. Jer on dobro zna, buduCi da i sam to radi, kako
se odvaja dusa oct tela, kako je cinimo deiatnom. Kad posmatr'l. vi
zionara dok ovaj opaza viziju on {U njemu vidi dU5U utonulu u telo dublje
nego uobicnoj oSvesti, kad opaza fizicki svet.
Tu je razlika izmedu imaginativnog mislioca i vizionara: Ovaj gnjura
u organskim funkcijama cJ.ublje nego obieno, dok . se onaj . stvarno iz:
dvaja iz organizma, pri tom potpuno zadrzavajuCi uobicajene veze iz
medu duse i tela. Ako se ne uoei ova razlika u svoj njenoj vaznosti, koja
je znatna naSota\'ice se 'sa brkanjem aktivne imaginacije pod strogom
kontrolom pored uobicajenog miSljenja - sa vizionarskim odvijanjima
koja se zbivaju bez ikakve kontrole, a koja su mozda sarno oSlabosti koje
pogadaJju jetru ili stomak, neugodnosti koje se oseeaju vee tu obicnom
zivotu, a u koje je biee vizionara celo zagnjureno.
7C
Imaginativni mislil
nj.egovim organima; (
men duse koji je do
1,VU-ie, dakle, od
nekoj vizij i. Uznosenje
proti v vizionarskih usl
dusu u pravcu suprotn
fizickog organizma, ci
domasujuei unutrasnj E
bitno je fizicko telo;
misljenja, koji nemaj l
trast izmedu
da se ucini jasnijim (
iCiju, sposobnosti viSe I
Ti nacini spoznaje (
vezani za telo. Iskustv
eoveku da oseti i da
viSe imao fizicko telo
zagonetka smrti, treba
polagalo tim telom.
Molim vas da razum
zrivoseu misaone dela,
lema smrti. To je probl
da pokazemo kako ,o:;e
vanju sa svom oprezt
zasto se ne ustrucava
formu; ono treba da 11
lema smrti koje cemo
Imaginativnim; inspil
stice se celovito gledan.
se proceniti u kojim
votnim situacijama. Pr'
na izgradnji svog fizic
bi mu bio vraeen, ali
toga, pokazao sam kakc
uzimajuCi za polaznu t
zivotu na zemlji, budw
treba, da bi malo po
videti koje veze povezuj
Kad u celini pozna
mozemo i da ' vidimo
je postojao pre zivota
cern i rodenjem. U sty:
ce kasnije dati miSljenjl
Imaginativni mislilac, naprotiv, opaza slike koje nemaju nista s
njegovim organima; on svojevoljno upravlja svoj pogled na jedan do
men duse koji je do tada bio nesvestan. Imaginativna svest se ne uda
lj'uje, dakle, od obicne svesti da bi, kako to mnogi ljudi veruju, vodila
nekoj viziji. Uznosenje i vezbanj, sto ih ona zahteva su naproti'V, bedem
protiv vizionarskih ushicenja koja se ne mogu kontrolisati. Oni .razvijaju
dusu u pravcu suprotnom od onoga kojeg sledi vizionar; oni je oslobadaju
fizickog organizma, cineci je sposobnom da koristi, pre svega, eterski,
domasujuci unutrasnje iskustvo realnosti, stvari. U svakidasnjem zivot;u.
bitno je fizicko telo; a ono sto se zahvata van njega jesu odblJesci
miSljenja, koji nemaju nikakvu bit i nisu delatni sami po sebi. Kon
trast izmedu nadculnih opaiaja i vizionarskog zivota tacno dozvoljava
da se ucini . jasnijim ono sto karakteriSe imaginaciju, inspiraciju i intru
iciju, sposobnosti viSe svesti.
Ti nacini spoznaj edopustaju da se postepeno uoci kako su dusa i duh
vezani za telo. Iskustva oslobodena tela, s kojima se susrece, dopustaju
coveku da oseti i da Zivi unapred onako kako ce ziveti kad ne bude
vise imao fizicko telo. Da bi se tokom zemaljske egzistencije razreSila
zagonetka smrti, treba dospeti da se zivi kao kad 5e ne bude vise ra.s
polagalo tim telom.
Molim vas da razumete ovde u cemu nastojim da pokazem, 6a svom oba
znvoscu misaone delatnosti kako se u tom pravcu moze potraziti resenje prob
lema smrti. To je problem koji se danas cesto diletantski tretira. Imanio zelju
da pokaiemo kako -se antropozofsko istrazivanje posvecuje svom izucu
vanju sa svom opreznoscu koja se od milsljenja moze zahtevati. Etb
zasto se ne ustrucavam da danasnjem predavanjlu dam minucioznu
formu; ono treba da nas snabde solidnom o.snovom u izucavanju prob
lema smrti koje cemo sada nastaviti.
*
:>;: *
Imaginativnim; inspirativnim, intuitivnim saznanjem, sto sam vee rekao,
stice se celovito gledanje duhovnog bica i tela; zahvaljujuCi njemu, moze
se proceniti u kojim se medusobnim odnosima oni nalaze u svim zi
votnim situacijama. Pre nekoliko dana sam opisao kako covek saraduje
na izgradnji svog fizickog organizma i kako ,mu ovaj tada umice, ' da
bi mu bio vraeen, ali pod drugom formom, zacecem i rodenjem. Osim
toga, pokazao sam kako se ukazuje problem rodenja kad ga posmatramo
uzimajuCi za polaznu tacku predzemaljski . zivot. Sada cemo se posvetiti
zivotu na cta se on odvija izmedu rodenji8. i smrti i '&110
treba, da bi malo po malo razumeli ono sto se zbiva kada umremo,
videti koje veze povez;uju medusobno smrti i ro.denje iii, jos bolje, zacece.
Kad u celini poznajemo odnQse duhovnog bica sa telom
mozemo i da vidimo kako se jedan deo tog duhovnog bica, koji
je postojao pre zivota na zemlji, ' kompletno preobrazava prolazeCi zace
Cern i rodenjem. U stvari, ' on iScezava. Radi se 0 onom delu bic:a, .koji
ce kasnije dati miSljenje. On postoji pre zivota na zemlji; to je duhovna
71
l
jezgra koja nestaje u momentu kad dospevamo na zemlju. Sasvim malo
dete poseduje od nje jo!i ostatke, koji takode malo po malo nestaju;
ali kako?
Ono !ito tu nestaje, preobrazava se da bi dalo zivot i oblik nase glave.
Treba dobro razumeti to !ito se dogaall. i ne verovati - to bi bila velika
greska - da su dusa i duh eoveka tu, pre zemaljske egzistencije, da ih
telo na zemlji snabdeva nekom vrstom kuee u koju oni ulaze kao takvi,
da bi tu obitavali. Za onaj dec duse 0 kome govorim, to je netacno. On
se gubi, iScezava i preobrazava se u jednu fiziCku, materijalnu supstancu
koja je organizam nase glave. Preobrazeni zivot i obUk glave su jedan
duhovni elemenatkoji je prethodio zemaljskoj egzistenciji. Pogledwjte vasu
glavu - ne zelim da kaiem sarno onu koja se gubi kad se odsece,
vee celu organsku glavu, sa nervnim vlaknima, krvnim sudovima - sve
je to proizvod preobrazaja jednog dela predzemaljskog eoveka, dela koji
je nestao da bi se opet pojavio pod matenjalnom formom.
Ako taj organizam glave moze da sluzi kao ogledalo i da odrazava
misli, to je zato sto je on stvarni preobrazaj onoga sto je ranije zivelo,
zato sto je fizieka slika nase predzemaljske egzistencije, zato sto je
zadobio formu i zivot misli prozivljenih pre zemaljske egzistencije. To
je one sto mu dozvoljava da odrazava misli koje nam dol aze kad opa
zamo stvari oko sebe.
POred njega i razlieito umetp(..lit u zivot duse, smesta se onaj dec
biCa, koji se, prolazeei zaeeeem i rodenjem, ne preobrazava u fizieko telo',
nego se veze mnogo manje stesnjenim vezama za metabolizam i udove.
To je dec duse koji oseeamo u obienoj svesti pod formom volje
dite ga sa misljenjem, Sa predstavama. U misaonoj delatnosti budnoee
mi smo uvek potpuno svesni. Biti budan znaei ziveti od predstava.
Ali drukeije je to sa voljom.
Uzmite jedan vrlo jednostavan voljni cin: DiZete ruku ili saku. sta
vi znate 0 tom gestu u vasoj svesti? Ona poznaje jedl",u misao: Ja dizem
ruku. Zatim, nesto se desava u dubinama organizma. Vi , istina, oseeate
sve vrste zbrkanih utisaka, mozda i trag-ove afektivnih pokreta. Ali one
sto se jasno ukazuje, !ito je savrseno svesno, jeste rezultat : Ruka je
dignuta. Vi je mozete videti dignutu. Ono sto 'se uistinu dogodilo, one
sto se zapravo htelo izmedu te dYe konstatacije, ostaje is to tako malo
primetno obienoj svesti, kao i one sto se desava tokom spavanja. U
nRsem misaonom zivotu rui smo budni. U nasoj volji, cak i budni, mi
spavamo.
To delimicno spavanje nase volje ne napusta nas, dakle ni tokom
budnoee. Jedan dec nase duse uvek spava, cak i kad smo budni; onaj
gde su zagnjureni koreni nase volje. To je tacno onaj deo nas samih,
koji 5e dok prolazimo zaceeem i rodenjem, ne preobrazava da bi postao
organskL Jedan deo naseg duhovnog bica ponovo se javlja pod for
mom organske glave. Ali metabolizam i udovi ne nose neposredan peeat
drugog dela. Oni su proizvod fizickog sveta i taj drugt dec duse sjer
dinjen je s njima mnogo manje usko, tako da oni ne odrazavaju one sto
u nj'emu Zivi. Eto zasto covek nije svestan snaga koje ozivljuju njegovu
volju, nit[ onoga !ito se zbiva u metabolizmu, u organskim promenama.
Za nadculno saznanje je taj dec duse, dok se posmatra kako se . vezuje
za organizam, sasvim sliean astralnom telu i Ja, celoj dusi, dok su tokom
72
spavnja izdvojeni oct
mnogo komplikovanij
opisi nadcl
budan, njegova dusa i
oni su od njega odvo
izraziti u najboljem s
u njegovoj celini.
o onom delu dusev
kojih izronjavaju u Sl
u momentu kada d03'
plod vezbanja koje r
opaia one sto obieno
volje. Jer za budnu s,
u inspiraciji, ali koja
stvar izgledala, moze
rodu volje, vidi jedn
duhovni svet. Ta dW:
nizam ;i viSe uopste
ima najmanje nateulIl'
neizmenjena, kao sto
momentt.:. lisena fizick
lju.dsko biCe je jos d
dopusta da opazamo f
On izgleda, kad se
svi radovi, svi impuls
nas zemaljski zivot.
perspektivi, najroladi \
On je na svo
koraea prema smrti
predzemalj ske egzister
svet. U dubinama nase
i mozemo je videti k2
u jednom novom dill
stenciju, treba, pre sv
kome poeiva nasa vOljl
Ta tacka ce nas za
Sada eu da zakljucirr:
stavku biti vodeni celo
Hrista.
Nadculno saznanje
biCa kroz predzemaljs
smrti. Ali taj pogled,
gonet
1
wm koja se po
a d prethodnog prE
Ja zavisna od fizickog
t:ovek, u toku svog r;
I
spavnja izdvojeni od fizickog organizma. 4judsko bice je, treba to reCi,
mnogo komplikovanije nego sto se abieno veruje.
Izvesni' opisi nadeulnih einjenica kazu nam jednostavno: Kad je eovek
budan, njegova dusa i njegov dU;h nastanjuju njegov organizam; kad spava,
oni su od njega odvojeni. Stvar nije tako jednostavna i tako se mozemo
izraziti u najboljem slucaju ako govorimo 0 glavi, ali nikako 0 organizmu
u njegovoj celini.
o onom delu dusevnog zivota koji je uspavan, i 0 tamnim dubinama: iz
kojih izronjavaju u svest sarno izvesne predstave, 0 njima imamo videnje
u momentu kada dosezemo intuiciju. Ona je, kao sto sam to vee izloziO,
plod vezbanja koje pokreeu volju. Te vezbe dopustaju da se postepeno
opaz.a ono sto obicno ostaje skriveno tokom budnoee, nairne, - misterije
volje. Jer za budnu svest volja je misterija kOja se delimieno objavljuje
u inspiraciji, ali koja je otkrivena tek intuicijom. !VIa kako paradadoksalno
stvar izgledala, moze se reCi da kad l ~ u d s k o biee dospe cIa otkrije pri
rodu volje, vidi jednako pred 5vojim oeima da se pojavljuje bozanski
duhovni svet. Ta d'lJ,hovna supstanca je, u njegovoj glavi, postala orga
nizam ;i viSe uopste nije moguee opazati je. Glava je u eoveku ono sto
ima najmanje nateulnog. Ali u ostatku Illiegovog orgaJl.lizma dusa je tu,
neizmenjena, kao sto je bila i tokom predzemaljske egzistencije, u tom
momentu liSena fizickog i eterskog tela. U svemu sto zivi u dubini volje,
ljudsko biCe je jos duh, eak i izmedu rodenja i smrti , a intuicija nam
dopusta da opazamo taj duh.
On izgleda, kad se otkrije intuiCiji, kao ISkupljae u kome se okupljaju
svi radovi, svi impulsi, sve moraIne i intelektualne tewje koje ozivljuju
nas zemaljski zivot. Ovde je, kao sto sam to ukazao u jednoj drugoj
perspektivi, najmladi dec duse, onaj koji na zemlji zivi kao neki embrion.
On je na poceH.. u svog razviea. U ljudskom bieu on se pojavljuje kako
koraea prema smrti kao prema rodenju, upravo kao sto dusa, tokom
predzemaljske egzistencije, koraea ka zaeeeu i rodenju da bi dosla na
svet. U dubinama nase volje, jedna dusa u klici otkriva se nasem pogledu
i mozemo je videti kako 'smreu dospeva ona do jednog rodenja, racta se
u jednom novom duhovnom zivotu. Da bismo razumeli zemaljsku egzi
stenciju, treba, pre svega, da u nadculnom identifikujemo taj entitet na
kome pociva nasa volja.
Ta taeka ee nas za jedan korak primaCi razumevanju problema smrti.
Sada eu da zakljueim ova razmatranja, a sutra eerno u njihovom na
stavku biti vodeni celovitorn gledanju na odnose izmedu smrti i problema
Hrista_
* *
Nadculno saznanje dopusta da se pogledom obuhvati evolucitia vecitog
lJiCa kroz predzemaljsku egzistenciju, zemaljsku egzistenciju i Zivot posle
smrti. Ali taj pogled, ako je bez oglava, nalazi se pred gigantskom za
gonetkom koja se pOstavlja kad 5e razrnatra svest 0 Ja.
Od prethodnog predavanja mogli ste da zapamtite da je ta svest 0
Ja zavisna od fiziekog organizma; jer ona moze da 5e rodi tek u momentu kada
covek, u toku svog razviea, postane sposoban da koristi taj organizam.
73
I
Imaginativno, inspirativno, intuitivno saznanj e nas sa najveeom jasno
com precizno obavestava, da covek osvaja svest 0 Ja u fizickom svetu,
izmedu rodenj a i smrti, i da je to osvo,jenje vezano za upotrebu fizickog
tela. Elem, u smrti, one je za nas izgubljeno.
Zivot duse, kakvog s'u ga ljudi poznavali pre razvoja svesti 0 Ja,
ne moze drugacije da s e ukaZe visem pogledu, takav kakvog sam ga
up1' avo opet okarkterisao, osim kao prethodan zemaljskoj egziistenciji i
njoj nadzivljavajuei - drugim recima: kao prolazeCi kroz uzastopne
zivote.
sto se tice svesti 0 Ja,' mi za momenat sa izvesnoseu znamo da smo
je zadobili tek posredstvom fizickog tela; mi isto tako znamo da smo,
u .eposi kada je Golgotska Misterija nastupila u evolucij i, naueili da se
sluzimo tim telom na takav nacin, da se i,u njemu svest 0 Ja mogla
zapaIiti
Treba, dakle, da strahujemo da ce' nas, u trenutku smrti, sa tim ' fi
ziCkim organizmom napustiti i svest 0 ja. Takav je jedan od aspekata
problema smrti. Ono sto j e vecito u nama, one sto se objavljuje na
zadnjem planu misljenja, oseeanja, volje, ' mi s mo videli da se preobrazava
i u neku ruku nestaje cia bipos talo organski zivot glave i da se odrazava
u miSljenju; u volji, mi smo u prisustvu svega onoga sto, u ostatku 01'
ganizma, vodi jedan klijajuCi zivot da bi se uistinu rodilo tek nakon
smrti. Sada nam dolazi strah koji nije iz reda oseeajnog nespokojstva,
vee 'koji se izdize iz svesti. Pitamo se: od naseg fiziekog organizma, sta
mi nosimo s one strane smrti? Jer samo telo se raspada u tom momentu.
BuduCi da od njega mi imamo svest 0 naSem Ja, ne treba Ii logieno
postaviti sebi pitanje: ka:ko sacuvati tu svest 0 Ja s one strane smrti?
Na to pitanje jedino Misterija GOlgate donosi odgovor. Nikada ljudi
ne bi u smrti sacuvali svest 0 Ja, da se ta svest nije sjedinila !sa Histom
koji je odrzava u moment1.l kada ona preti da se rastopi kad dusa na
pusta telo. Ona bi nestala da je nije bilo sjedinjeno u Hristu u smislu
Pavlovih reci: Ne ja, nego Hrist u meni(' Jer Hrist je taj, koji prs
uzima 0 njoj br,igu i omogueuje mu da prede dveri smrti. Kako, - to
je ono sto eemo detaljnije izloZiti u iduCim predavanjima.
Jedino antropozofsko :istrazivanje dopusta da se u svoj svojoj ispre
pletenosti otkrije problem Hrista i onoga sto on znaci za ljudski zivot.
Ne ukazuje Ii se to znacenje vee kao izvanredno vazno kad se radi
'jednostavno 0 filozofiji? Jer svakidasnja filozofija zadobija Zivot i susta
stvenost samo ako primi novu hranu zahvaeenu u imaginativnom. sazna
nju. Vidite one sto sam rekao na pocetku ovog predavanja: kad se
meditacijom uznapreduje do imaginativnog saznanja, prekoraeuje se neka
vl'sta ponora, MiSljenj e prestaje da funkcionise - prolazi se j ednom
prazninom izme$ njega i imaginacij e, aktivne i pune zivota. Tu praz
ninu miSljenja osetili su i neki filozofi, na primer, sveti Avgustin i De
kart, ali nisu znali da je protumace. Govorili su 0 .sumnji koja je
pocetak filozofije. Ta sumnja nije niSta drugo do praznina misljenja
odrazena u svesti, ona praznina koja 5e umeee izmedu uobieajenog nacina
misIjenja i imaginativnog misljenja. Ali ni sveti Avgustin, ni Dekart nisu
dospeli da u njega urone celom svojom dusom; 0 njemu oni, dakle, nisu
stvorili jstinsko unutrasnje iskustvo, oni ' su samo opazili odbljesak tog
iscezavanh miSljenja - a .posebno cele . moei pameenja.. Ta:ko vidimo da
74
filozofija upravlja s
tek u Isvetlosti imagi
Videli ste takoa
istrazuje etersko tel
ceo :livot organizma
moze videti sarno j
v,ide predmeti smestE
dobro osetio kad je
ulogu u njegovoj fi
predosecanje realno,
kovito i jedno do
to predstavlja apstr
kaze on, stice se cis!
pozofskog saznanja,
dopusta imaginativn
Na svim tackama
povratiti zivot i s u ~
to danas ueinilL I,
religija takode prof,
vezujuci ga za prob
saznanje 0 svom v l a ~
Golgote. Hteti tu mi
tovo bi ce u svojoj u
nom filozofijom, dul
postavljanju osnova
ljenog hriseanstva,
filozofija upravlja svqjim idejal11a na taj nacin, da se one
tek u '5vetlo'5ti imaginativne filozofije.
Videli ste takode kako, '5aznanjem kOje dopusta svesnoj dusi da
istrazuje etersko telo, dolazimo do toga da pred ocima imarno u celini
ceo zivot organizma, a stvoren irpak od uzastopnih dogadaja. To sto se
moze videti sarno jedno nakon drugog, opaza se istovremeno, kao !ito se
v.ide predmeti smesteni u jednoj prostoriji. To lje ono !ito je Bergson vrlo
dobro osetio kad je razvio !svoju teorij>,u, trajanja, koja igra vrlo veliku
ulogu u njegovoj filozofiji. Ali takva kakvu je on ona. je sarno
predosecanje realnosti, realnosti koja se sastoji u celovitom videnju, sli
kovito i jedno do drugoga, onoga sto se odvijalo u vremenu. Bergson
to predstavlja apstraktno: ako se u miSljenju prevazide pri6utni svet,
on, stice se cisto oseeanje trajanja. Ali kako ne doseze teren antro
pozofskog saznanja, on nalazi sarno jednu sliku - odbljesak onoga !ito
dQPusta imaginativno saznanje i cemu on daje naziv trajanje.
Na svim tackarna koje dotaknemo objavljuje se da filozofija moze
povratiti zivot i sustastvenost sarno ako ih njoj vratimo, kao !ito smo
to danas ucinili. Isto tako, kao sto sam to skicirao, kosmologija i
reIigija takode pronalaze zivi sadrZaj. Nastavicu ovo izucavanje sutra,
vezujuCi ga za problem Hrista. Videcemo tada da u su!itini svako vise
saznanje 0 svom vlastitom bicu jeste za svakog coveka poziv na Misteriju
Golgote. Hteti tu rn.iJster,iju, znaci uciniti da ponovo u svest prodre Hris
tovo bice u svojoj ukupnoj, nadculnoj realnosti, to je ono sto ce, dubov
nom filozofijom, duhovnom kosmologijom, voditi saznanje u nasoj eposi
postavljanju osnova ne 'sarno produhovljenja zivota uopste, vee produhov
Ijenog hriseanstva.
..
"" *
75
9. DOGADAJ SMRll, NJEGOVA VEZA SA HRI STOM
UobiC3ijeni unutrasnji Zivot protiCe i gubi se u fenomenima miSljenja,
oseeanja, volje. U osnovi tog stanja stvari postoji, od trenutka budenja,
u fizickom organizmu prisustvo eterskog organizma, astralnog organizma
i Ja.
Kad covek spava, ova dva poslednja su odvojena od fizickog - pre
ciznije od fizicke glave. Ali u stanju budnoee, oni su za njega potpuno
vezani oni su u njemu delatni. Tokom spavanja, dusa sarna po sebi nije
toliko jaka da bi ucinila da u svest prodre sve one !ito ona opa.za astral
noseu i Ja. Tokom budnoee, u to polje svesti prodire jedino one sto je
eterskom, astralnom i Ja delatnoscu odrazeno u fizickom telu.
Kad bi covek bio sposoban da u budnom stanju upozna svu delatnost
kOju razvija njegovo celokupno bice, opazao bi isprva tok svog vlastitog
zivota, tj. zivotne realnosti na koje se nakalemljuju secanja. Jednako bi
imao saznanje 0 onim nesvesno izgubljenim kosmickim sferama tokom
spavanja 0 kojima smo vee govorili. Kad bi posedovalo punu potrebu
svog astraJ.nog tela, ljudsko biCe bi svesno opazalo tu sliklu planetarnih
pokreta koju poznaje tokom nom. U svom disanju, u svom protoku, ose
ealo bi kako protiee priliv sto ga odrazavaju ti pokreti. Moglo bi
reCi - stQ se moze ciniti paradoksalnim: kroz moje arterije proWSe moe
Sunca, ojacana kreposeu Marsa kojeg prozima susta.stvena snaga Jupitera,
itd. Oseealo bi kako protion kroz njegovo bice ,struje planeta orijentisanih
na razne nacine. I kad bi bilo sposobno da unutrasnje doziv.Jjava celo
l ~ u p n o svoje Ja, u svom duhovnom bieu bi se oseealo prozeto nebom zvezda
stajacica.
Sve je to ponisteno za vreme budnoee. U njegovoj svesti nista ne
opstoji od te delatnosti eterskog tela, - istinskog porekla na!ieg zivota,
niti od pokreta planetarnih tela ciji stimulativni impulsi prolaze nasim
dahom i nasom krvi po , zapovesti delovanja naseg rustralnog tela; niti
iSta od onoga sto nasim ocima objavljuju konstelacije zvezda stajacica,
cijom je slikom stvoreno vecito covekovo biee, njegovo Ja. Nista u
njemu nije prisutno sto bi ga nagnalo da kaze: Ja samsav prozet
bozanskim Zivotom.
Svako jutro kad se probudi, ljudsko biee se zaodeva, kao kad se
navlaci neka odeea, svojim fizickim orgaizmom i u njemu lSe odvija de
latnost eterskog tela, astralnog organizma i Ja. Ono prozima svoj or
ganizam snagama sto ih je prikupilo tokom svog spavanja, prolazeCi
zvezdanim svetovima. Delatnost tri polja njegove duse - eterskog, as
tralnog i bica Ja - gnj,!ura u njegovom fizickom organizmu od budenja
sve do veceri i radi na njemu na taj nacin, !ito cista delatnost koju pro
izvodi izaziva predstave, misli koje on sam vraea svesti. O n ~ ne poznaje
Zivotnost koja se odvija u njemu, pokrete planeta i svet konstelacija
zato sto je, dok je budno, sva unutrasnja delatnost odrazena u fizickom
organizmu. Culima, uti caji spoljasnjeg !sveta u njega se uvode: oni od
77
I
svetlosti - ocima oni od sveta zvukova - USlma, realnosti toplote i
hladnoce culom za toplotu, itd, Delatnoscu' sto razvija dusa, sve je ovo
odrazeno pod formom misli i dusa poznaje ovaj svet misE promisljenih
na polju svesti.
Takvi su uslovi u Iwjima se nalazi nasa dusa tokom budnoce. Taj zivot
budnoce cini da izbije pitanje: Kojim Ise delovanjem duse na fizicki or
ganizam misli pojavljuju tako promisljenel(? Pre nego sto odgovorimo na
to, zadrzacemo se sa odredenjem da je fizicki organizam prepreka koja
izoluje dusu od spoznaje kosmickih realnosti ciji eho vibrira u njoj bez
njenog znanja. Sada cemo izucavati kako se odvija taj zivot budnog stanja.
*
*
Pre svega, pogledajmo kako ovo trojstvo eterskog, astralnog i Ja deluje
na organizam glave. Konstatuje se, pre svega, da one upraznjava delatnost
razgradivanja. Kad bi etersk'i organizam jedini delovao !radila bi, naprotiv,
neprekidna zivotnost na izgradnji u glavi ,koja bi se njome cela ispu
nila. Ali tada svest ne bi postojala, Ona se rada u fizickom jedino tamo
gde se astralno njega docepa .A ta aJstralnost razvija svoju delatnost
zbog predzemaljske egzi'stencije. Njen zadatak se sastoji ne u izgradnji,
u obradi tog fizickog tela nacinjenog od materije, nego u sledenju nje
gove duhovne forme svojom delatnoscu, kao sto je to cinila pre rodenja.
Jer astralno telo je odjek, reprodukcija svega onoga sto je bilo izvrseno
dU50m 'u nedrima planetarnih misterija, zvezdanih misterija, za izgradi
vanje onoga sto sam nazvao kosmickom klicom fizickog organizma. De
latnost astralnog tela ne izvrsava se, dakle, u smislu preobrazaja ka
fizickom, nego u smislu preobrazaja ka duhovnom. Ona teli 'konstantnom
produhovljenju organizma, bar u onome sto je glava i mozak. U nasoj
glavi, astralni organizam je konstantno na delu da bi je produhovio: to
preobrazenje se ne objavljuje vidljivo, ali one je uvek potencijalno u
izgradnji.
Kao tendencija, one je uvek prisutno. Bez prestanka snagama koje
izgraduju, koje proizvode izviranje uvek obnovljene ali nesvesne Zivotnosti;
pridruzuju se u glavi snage koje se njima suprotstavljaju, koje teze da
uniste organski zivot, sa ciljem da ucine da iz njega izbije svetlost du
hovnog organizma; jer &stralno telo je za njega vezano jos od pred
zemaljskee gzistencije. Ali fi.zicki organizam mu se opire. Onne pristaje
na uniStenje; on to odbija u momentu kad bi podlegao raspadanju koje
nastoji da dostigne u njemu astralni organizam" u momentu kada hi iz
gubio zivot pod njegovim uticajem - on to odbija zahtevajuCi spavanje.
Tada su jedino snage eterskog tela. u njemu delatne.
. Da bismo okarakterisali one sto razlucuje spavanje od budnoce, mo
zemo, dakle, reCi: Tokom budnoce, astralne snage konstantno izlaz1u smrti
organsku glavu. U trenutku kad n0ihova delatnost zapreti da se . ostvari,
da prede od potencijalnog ii realno, u tom momentu upliviSe spavanje.
Imaginativno saznanje potvrduje to stanje stvari u izgledu eterskog
tela tokom budnoce i to-kom spavanja.
Tokom budnoce, to etersko telo, cija nematerijalna delatnost prozlma
fizicko telo, postaje u oblasti glave sve manje diferencirano. U delovima
78
organizma gde se na
razlikuje, javlja se l L
budnoce, u skladu s n
nediferencirano. apo!
sto snage grade, ,
astralnog tela gase Zi.
Tokom spavanja,
strukog i bogato izdil
postaje is to tako izn
one koje stvaraju ob]
Ziva.
Tako, tokom zema
glavi, latentnu 'smrt.
organizam postojano 11
organ planetarnog kl
uniStavalac.
Kad bi savremena
jOj nemoguce da se a
nas zapravo uei da se
kao i u jetri iIi u stor
Ali to j e apsurcl.
dflatnosti, to nije
vec je to upravo zato
tenjem, zato sto u nj t
zivot ne znaci razvijati
stupili u obicnu svesl
ustupe mesto dusi. F
bismo: Zivot c!use ni
umre, da napusti gla,
latnost .
Takvi 'su stvarni d
trenutku kad se rada,
saznanjem ucimo da jE
vanje u tome ometa.
pojacanje neprestanog
votu. Tako dugo kako
gradnje, od delovanja
Ali delatnost
na to. Ona to cini s;
zivota i'ste ucinke kac
drugi dec astralnosti.
u svim organima gcle
krvi, lJtd I mada deluj
nacin kao astralnost
hvate, da je konstantnl
Drugi deo ast-ralno:
struji disanjem i prot
mnogo im manje stet
nog organizma Sa zi'
Tamo gde se dusa izn
organizmom glave koj
organizma gde se nalaze pluea:, jetra, stomak, itd. udovi one se vrlo
raZ'likuje, javlja se III kompleksnim i bogatim formama. Naprotiv, tokom
budnoee, u skladu :s njenim produzenjem, ono gubi to bogatstvo i postaje
nediferencirano. Naposletku, 'javlja 'se kao jednoobrazni oblak i to zato
sto snage koje grade, obicno gu:be svoju aktivnost, dok razgradujuee snage
astralnog tela galSe zivotnost glave tokom budnoee.
Tokom spavanja, imaglnativna svest opaza, naprotiv, navalu mnogo
strukog i bogato izc:!.iferenciranog etel'skog organizma u glavu. Na kraju
postaje isto tako iznijansirano kao i ostatak tela. Tako zivotne snage,
one kOje stvaraju oblike , bdiju u glavi koja postaje nesvesna, ali vrlo
ziva.
Tako. tokom zemaljs!wg zivota, budan covek nosi u sebi, u svojoj
glavi, latentnu smrt. Teznja ka umiranju 'je uvek prisutna, jer astralni
organizam postojano nastoji da produhovi glav'u. On hoee da od nje nacini
organ planetarnog kretanja, sliku lwnstelacija; on je njen neprestani
LiniStavalac.
Kad bi savremena nauka imala saznanje 0 tom stanju stvari. bilo bi
joj nemoguee da se oda materijalizmu Materijalisticko tumacenje coveka
nas zapravo uei da se zivotni, organski. procesi odvijaju u glavi isto tako
kao i u jetri ili u stomaku i da proizvode u mozg"u misli i Zivot duse.
Ali to je apsurd. Jer ako mi'slimo, alw imamo svest 0 unutrasnjoj
dElatnosti, to nije posledica nekog ozivljavanja. neke organske izgradnje,
vee je to upravo zato sto je nas nervni sistem neprestano ugrozen uniS
tenjem, zato sto u njemu mi ugoseujemo smrt. Imati svestan ul'l,utrasnji
zivot ne znaci razvijati u sebi organski zivot, vee ga usmrcivati. Da bismo
stupili u obicnu svest. tn::ba da ti organsl{i procesi budu na samrti i
ustupe mesto dus,i. Kad bismo na sve to imali pravo gledanje, rekli
bismo: Zivot c!use ni0e proizvod organskog zivota, jer ovaj treba da
umre, da napusti glavu. da bi dusa mogLa u njoj da razvije svoju de
latnost.
Takvl 'su stvarni odnosi izmedu delatnosti duse i delatnosti tela. U
trenutku kad se rada, ljudsko biee nosi u sebi teznju ka smrti. Natculnim
saznanjem ucimo da je smrt postojano delatna u nama i da je jedino spa
vanje u tome ometa. Krajnja smrt, smrt celog tela,' samo je zblr,
pOjacanje neprestanog procesa koji <se konstantno odvija u budnom Zi
votu. Tako dugo kako fizicki organizam opstoji, on se brani od te raz
gradnje, od delovanja astralnog tela. Glava je .sediSte te borbe.
Ali delatnost astralnog tela tokom budnoce ne ogranicava se samo
na to. Ona to cini samo jednim delom astralnosti. Tokom zemaljskog
zlvota j,ste ucinke kao tokom predzemaljske egzistencije proizvodi jedan
drugi dec astralnosti. On ne deluje u glavi. nego u ritmicnom organizmu,
u svim organima gde se odvijaju organski ritmovi; u disanj'U, u protoku
krvi, litd. I mada deluje u ovom delu tela, on n1je za njega vezan na isti
naCin kao astralnost koja deluj e u glavi, vrseCi u njoj tako moene za
hvate, da je konstantno vodi smrti.
Drugi dec astralnosti pronice i prozima zivot organskih ritmova; on
struji disanjem i prot okom, ali ih steze sa mnogo manjim intenzitetom;
mnogo im manje steti. Rezultat je taj, sto se od tog sjedinjenja astral
nog organizma sa zlvotnim ritmovima ne moze roditi nikakva misao.
Tamo gde se dusa izrazava. to je zato sto je njena delatnost promiSljena
organizmom glave koji konstantno tezl smrti - fenomen iz kojeg rezul
79
i
:
80
tira svesno miSljenje. Pokretno jedinstvo astralnosti i organskih rit
mova ne do-seze ovaj fenomen promiSljenja u fizickom, u izvoru jasne
svesti. Ono rada sarno manje razgovetno oZivljavanje koje je zivot na
sm osecanja, zivot srca. On se rada kad astralni organizam tokom bud
noee pronice 6VOjim pulsaciJja..rna dah i krv, ali ne unistavajuci ih, ne
prodiruci u njih duboko; on u njima sarno budi Zivot nasih oescanja.
U ritmickom sistemu zivi, dakle nesto, sto je covek upoznao tokom
predzemaljske egzistencije, ali 0 cemu nema jasne svesti.. Ta cinjenica
ima jednu vrlo preciznu poslediclu.. Jer, u dubinama nesvesnog odvija
se konstantno nesto sto duguje tom -sjedinjavanju astralnog organizma
sa organskim ritmovima, nesto od cega jasna svest opaza sarno slab
odjek. To 'je ono sto cemo pobliZe izuciti.
Dela koja covek ispunjava u svom fizickom telu, nisuza njega (prosti
prirodni fenomeni; impuls koji dolazi iz nasvesnih dubina, tera ga da
im pridaje izvesnu vrednost, da ih procenjuje moralnim iii nemoralnim,
korisnim iii nekorisnim, mudrim iIi Uvek se jedna moralna
oeena mesa .sa zivotom misli, koji je sam po sebi amoralan, ali ne
moralaJl.
Koja je, dak1e, sto baca tako svaju svetlost u visine i nagoni
nas da kazemo: Ovo delo je dobro, a ovo lose; ovaj nacin delovanja
je mudar, a ovaj drugi nije?
To je delatnost duse koja se odrzava od predzemaljske egzistencije,
koja pronice organske ritmove, disanje i protok, ali koja ne moze
svojim punim talasom domasiti rnisljenje. Ona ga jednostavno boji,
mada u njOj one ima odjeke vrlo dragocene unutrasnje aktivnosti u
pogledu delovanja. Nasa del a nikako ne prosuctujemo sarno misljenjem.
U rtmickom sistemu 'tl nama zivi astralna duhovnost, pod vidom koji
je analogan onome od predzeI!J.aljskog zivota; razgovetna po sebi, ne
razgovetna sarno za obienu svest. Qna je ta koja odobrava iIi ne odo
brava one sto cinimo. Tu zivi sud nase duse, a taj sud je isto tako
stvaran kao onaj u nasoj glavi, u nasoj misaonoj dusi.
Eto zasto .su, u stara vremena, Ijudi koji ISU hteli da, saobrazno me
todama iz proslosti stupe u viSe saznanje, pok;t!savali da svesti privedu
delatnost ritmickog sistema disanje i takode Cirkulaciju krvi. Upoznali
su tako svoju vlastitu vrednost posredstvom onDga sto je Kosmos upi
sivao u njihovom disanju. Od pluca, stari indijski jogi cinio je da se u
njegovom mozgu izdizu sudovi m.oralno prirodnog ili prirodno moralnog co
veka. U joga - saznavanju, on je od svog mozga pravio organ disanja i
oZivljavao je u njemu ono !ito j e Kosmos imao da mu kaze.
Ovaj sud Kosmosa 0 nasim delima je vrlo stvarna delatnost naseg astral
nog organizma. I kad se u smrti lisavamo svog fiZlickog tela, nestaje prepreka
kOlja sputava coveka da u svesti ima prisutno sve one sto zivi u njego"
yom disanju i u njegovoj cirkulaciji. Fizicki organizam je kao neprobojni
yeo koji pokriva sve ono sto se desava u astralnosti, a sto sam upravo
opisao. Eto zasto se s cne strane smrti odr7.ava u Ijudskom bicu sve
ono !ito je zivelo u toj astralnosti. Kakose to desava, videcemo izucava
Juci iskusLva kojima prolazi dusa prelcoracujuCi prag smrti.
*
*
Kad se u trenutku
eterskom organizmu, u
da cini prepreku razvi
svoju sferu; ona odm<
S d ruge strane, ona n
tel o. To eterslco telo
otuda takode, ono ob,ul
ke snage. ProlazeCi s r
o ko.smickom eteru.
Sve sto poseduje, 1'1
fizicki organizam Cillio
od onoga sto se oko n
telo. Talco u delovanju
val,juju u njega i u SY'
U isto vreme, oslabodl
eterskom organizmu, U
z/Jm om, eterskim Kasm
Ali, ljudsku dusa je
II tmiverzum. Svetlost
ra. Uporedeno sa tom
tom smanjenom bicu
ljudskog biCa tokom z
je fizicko telo postojanl
sla u tom univerzalnOI
etersko telo Se brzo ]
covek cuva jos jedino
AstTalnost obuhvata
kad je bila vezana za j
organizma 6uva svoj
veza koja ga sjedinjuje
ovaj ritmicki sistem, CO
a to se odrazava i nak
opstoji podrzana kom
odrZavali tokom
kosmiCkom ritmu.
IzgraUWe S8 taka je,
ralnu vrednost dela kaj:
za njega je moralni
obrazovala na zemlji, t
zivi i bije u njemu
Tim unutrasnjim pu:
s njima pomesa jedna
- a ne nemoralna - G
Jer u rujoj ne razlucu
nam se ukazuje neutr:
sjedini sa ritmickim I
udise Kosmos u njeg'o
tvori njegovu moralnu
jedna moralnost, sacinj
nosi svoj im zemaljskim
samom.
Kad se u trenutku smrti fizicko telo izdvoji, Ijudsko biee jas zivi u
eterskom organizmu, u astralnom organiznw,. u Ja. Fizicko telo je prestalo
da cini prepreku razvi9anju duse u Kosmosu, prestalo je da je vuce u
svoju sferu; ona odmah ima moguenosti da zadobije svest 0 Kosmosu.
S druge strane, ona ima etersko telo koje viSe nije vezano za fiziCko
tela. To eters ko telo jednim delom predstavlja tok njenog zivota; ali
otuda ono ob;u.hvata postojano delovanje sto su ga vrsile kosmic
ke' snage ProlazeCi s njim kroz smrt, dusa, dakle, u sebi stvara iskustvo
o kosmickom eteru,
Sve sto poseduj e, priliva se sada u njeno etersko telo, jer je jedino
fizi6ki organizam cinio prepreku tom prilivu. A etersko telo je izdvojeno
00. onoga sto se oka njega desa'la u Kosmosu mnogo manje nego fizicko
telo, Ta.ko u delovanju unutar kosmickog etera sve snage U talasu pro
valjuj1.1 u njega i u svest 5e siri sve ono sto je Zivelo 1.1 etarskom telu,
U isto vreme, osloboaen svog fizickog tela, covek se prilagodava svom
eterskom organizmu, umece se u snage koje neprestano proti6u univer
zbmom, etersldm Kosmosom.
Ali, Ijudska dusa je jedna; astralnost i Ja prodiru, dakle, s eterskim
u univerzum. Svetlost svesti svetli sve jasnije u nedrima kosmiCkog ete
ra. Uporedeno sa tom ogromnoscu, sarno etersko telo je vrlo malo, a u
tom smanjenom bicu Zivi univerzalni eter. Fto zasto vlastita iskustva
ljudskog biCa tokom Zivota, upisana u etersko i odciavana vezom koju
je fizicko telo postojano tvorilo, nemaiju uskoro za coveka nikakvog smi
sla u tom univerzalnom okeanu svsti u kojem se sire, Nakon smrti,
eterslm telo se brzo rastvara. Sa kosmickom 6vescu koju ce zadobiti.
covek cuva jos jedino svoju astralnost i svoje Ja.
Astral1lost obuhvata jos posledice svega onoga sto je zivelo u njoj
kad je bila vezana za fizicko telo. Opisao sam kako jedan dec astralnog
organizma Quva svoj kosmicki karakter, zato sto ostaje olabavljena
veza kOja ga sjedinjuje sa disanjem i cirkulacijom. To je deo koj i, kroz
ovaj ritmicki sistem, coveku daje moguCnosti da sebe moralno prosuauje,
a to se odrazava i nakon nestanka odgovaraju6ih organa. Dakle, ta moe
opstaji podrzana komickom svescu, To sto su disanje i Cirkulacija
odrzavali tokom zemaljskog zivota, nakon smrti ce se prilagoditi jednom
kosmickom ritmu.
Izgrad}lje se tako jedan novi ritam, kroz koji 1judsko bice opaza mo
ralnu vrednost dela koja je izvrSilo na zemlji. SadrZaj njegove astralnosti
za njega je moralni saclrzaj, skup 1l,l1utrasnjih svojstava kakva su se
obrazovala na zemlji, u dobru ili zlu, u mudrosti iIi u ludost i. Sve to
bvi i bije u njemu
Tim unutrasnjim pulsacijama kao stalan priliv i izvana nailazi, da se
s njima pomesa jedna jos nevina kosmicka struja, jos uvek amoralna
- a ne nemoralna - a 0 kojoj nam zivot prirode daje sliku na zemlji.
Jer u l'lIjoj ne razlucujemo ni dobro ni zlo i u toj perspektti.vi sve
nam se ukazuje neutralno. Taj kosmicki zivot ritmi cki dolazi da se
sjedini sa ritmiCkim pulsacijama naseg moralnog suda. Ljudsko bice
udi se Kosmos u njegovoj nevinosti; izdiSe prema njemu sve ono !ito
tvori njegovu moralnu vrednost. I dusa opaza kako se u Kosmosu raaa
jedna moralnost, sacinjena od svega onoga sto svako Ijudsko biCe do
nosi svoj im iskustvima i sudovima koje je odaslao 0 sebi
samom
81
'

82
Tako je u nedrima Kosmosa polozena svaka moralna posledica dela
poCinjenih tokom zivota. U jednom stanju 5vesti u kome niSta vise ne
(Hni prepreku, covek je svedok moraine supstance koja lSe obrazuje tako
u Kosmosu u pogledu buduceg sveta. Pod svojim aspektom prirodnog
sveta, nas lmiverzum je moralno neutralan. Ali iz njega, rodice 5e jedan
drugi univerzurn, u kojern, ce biti prirodno sve one s to je moralno
cela priroda bice moralna. KLicu tog univerzuma covek svojim delima
noSi u Kosmos. Jedno veliko pitanje postavlja se tad pred dusu: Jesam
Ii dostojan svojim moralnim svo}stvima koje sam zadobio da ucestvujem
jednog dana u torn Kosmosu budiucnosti cija slika nece biti viSe jedna
indiferentna priroda, vee jedna moralna priroda?
. Ono sto dusa nakon smrti trpi i oseca - mozemo upotrebiti te iz
raze, mada oni lose i.skazuju iskustvo kojim ona prolazi u nadculnom
svetu - jeste s tvarna vrednost moralnih impulsa u fizickom svetu. To je
one sto njenom Zivotu nakon smrti daje posebnu nijansu. Ta iskustva naCi
cete opisana iz jednog drugog ugla u Teozofiji, gde 'SU ona okupljena
pod naslovom Svet dusa.
Kad bi nakon ISmrti Ijudsko biCe moralo da ostane u toj fazi, one
ne bi moglo pripremiti kako valja duhovnu jezgru svog buduceg fizickog
organizma. Kad bi moraIne nesavrsenosti nastavile da pritiskuju njegovu
dusu one je ne bi moglo kako valja izgraditi. Eto zasto, izvesno vreme
nakon smrti , dusa ima da prodre u jedan svet gde se brisu iskustva koja
sam upravo opisao, gde zivi u 'jednom prociScenom Kosmo-su. Tamo gde
se oseca jos sve one sto cini moralnu vrednost jednog dela, mogla bi
da se obrazuje samo jedna izopacena klica buduceg fizickog organizma.
Jedno zdravo fizicko telo moze biti obrazovano samo ako dusa prodre
u jedan svet, gde je ni sta viSe ne domasuje od onoga sto je zivelo tokom
njene prethodne egzistencije, gde prima same dejstvo bozanskih duhovnih
impulsa.
covek treba da prodre u taj svet duhova, u to pedino mesto gde
moze saradivati na univerzalnom obliku svog duhovnog organizma kojii
ce se zatim preobraziti u fizicko telo. Treba da za neko vreme bude
osioboaen nesavr!ieno:sti svog prethodnog zivota, inace bi se rodio izo
blicen.
Sa aJS tralnim telom, covek, r azumljivo, donoSi u svet duhova svoj u
individualnost, s'Voje Ja. Takode i to sustastvo Ja treba da prode kroz
izvesnu pripremu cilje ce izucavanje biti predrnet naseg iduceg predavanja.
Danas eu zavrsiti opisom odnosa koji povezuju oblike !ito ih je ljudsko
bite usvojilo posle smrti sa hri seanskom evolucijom i Golgotskom Mi
sterijom.
Dopusticete sada da se prava kosmologija ne moze izgraditi bez
obuhvatanja onoga, sto inspiracija dozvoljava da se sazna, 0 umetanju
u Kosmos jedne moraine klice - kao sto je ona u kojOj sam upravo
~ o v o r i o . Sva kosmologija bi os tala nepotpuna ukoliko ne bi pokazala da
":e sadasnj i illliverzum u kome je priroda jedna neutralna, amoralna slika,
jednog dana biti preobrazen zivotom ljudi na taj nacin, sto ce ono !ito
je prirodno biti moralJ
rnologija moZe se rodit.
donosi inspiTacija; take
.1 edino prhivatajuCi reZl
trebna ta kosmologja.
U epohama koje >
radili druglim metodima
su znali to !i to se dogal
smrti i moogli su vee
u svet dusa, gdeeete a
su im srodna. Ali vi n
vijaju u vas oj dusi da
ralnog >:,uda !i t o ga nos
svest 0 vama samima
Posveeeni koji su z
nakon llije, govorili su
kojisledi fizicka evolw
Ijudsko biee kad proal
odjeka svoje moraine
moze one samo njegov,
otvori uticaju suncevog
zemlju, uzel o Ijudski 0
Golgote. Covek moze,
sveta; moze razviti ind
misteri:je vezanu za n,
njegovo astralno telo, (
zi vi posle smrti - prj
od izvrsenja te Misterij,
inaee ostala pomracena
se u ovom poslednjem
pripremi, pod njegovim
Djudska evolucija,. go
i u prvim narednim veko'
da preae iz sveta dUSt
Izvrsio je cin Golgote
na taj nacin da, posle s
tako bogatu viziju da
fizickog organizma, zal
10m dusa je prociseen
c
Sada vidite veze ko}
I. ucijom covecanstva. N:
znanje kOje sam uprav
prisutna nova nauka p<
nosa Ijudskog bica sa :
zemaljske egzistencije o
svoju dusu i cini je sp<
fizicki organizam razlicil
novog hriScanstva nije l
se radaju bolesna tela
impuIs, zahvaljujuci kor
javiti organizmi puni kn
je prirodno bib moralno, ono sto je moralno biti prirodno. Prava kos
mologija moZe se roditi jedino oboga,Civanjem !:i to ga obicnim saznanjima
donosi inspiTacija; tako isto Ii. prava filozofija moze zadobiti zivi sadrzaj
Jedino prhivatajuCi rezultate imaginativnog 'saznanja. A hriSeanstvu je po
trebna ta kosmologja.
U epohama koje su prethodile Golgotskoj Misteriji, posveeeni su
radili drugrim metodima nego !ito su to metodi modernog posveeenja. Oni
su znali to sto se dogada IU duhovnom svetu u koji covek prodire nakon
smrti i moogli su vee da kazu svojim adeptima: Nakon smrti uCi eete
usvet dusa, gde cete opazati odjek vasih moralnih svojstava i onih koja
su im srodna. Ali vi ne mozete snagama koje se, u tom momentu, raz
vi j aju u vasoj dusi da prodrete u zemlju duhova, jer posledice tog mo
ralnog ~ i U d a sto ga nosi vasa astralnost zamracuju, gase vasu svest 0 Ja,
svest 0 varna s amima koju imate da steknete u zemlji duhova.
Posveeeni koji su ziveli u eposi Golgotske Misterije i tri-cetiri veka
nakon nje, govorili su onima koji su hteli da budu njihovi adepti: Put
koji sledi fizicka evolucija, evolucija fizickog organizma, je takav da je
ljudsko biee kad prode kroz svet dusa /tako dobro uhvaeeno u mrezi
odjeka svoje moraIne vrednosti, da, ukoliko bi rse svelo na ono !ito
moze ono sarno njegova svest bi se pomracila i ono ne bi moglo da se
otvori uticaju suncevog biea. Eto zasto je sarno suncevo biee 'SiSlo na
zemlju, uzelo ljudski oblik u telu Isusa iz Nazareta i izvrsilo Misteriju
Golgote. Covek moze, na zemlji, mnoge stvari steCi gledanjem (3).llnog
sveta; moze razviti individualnu svest. Ako tome doda viziju Golgotske
mistertj e vezanu za njegova osecanja izmedu roCienja i smrti, tj. za
njegovo astralno telo, onda to astralno telo - u delu koji nastavlja da
zivi posle smrti - prima taj isti uticaj sto ga je zemlja primila j o ~
od izvrsenja te Misterije. Ta snaga obasjava i jaca licnu svest - koja bi
inace ostala pomracena - u prelasku iz sveta dUsa u svet duhova. Tada
se u ovom poslednjem moze opazati sve ono sto ga cini sporsobnim da
pripremi, pod njegovim dulhovnim oblikom, svoj buduCi fizicki organizam.
lJjudska evolucija,. govorahu oni koji Stl ziveli u doba Golgotske Misterije
i u prvim narednim vekovima, pastala je takva da covek nema danas snage
da prede iz sveta dusa u svet duhova. Ali Hrist je siSao na zemlju.
Izvrsio je cin Golgote i poslBdice tog cina na ljudsku dusu jacaju je
na taj nacin da, posle smrti, kad prodre u svet duhova, ima 0 Kosmosu
tako bogatu vizi ju da moze saradivati na obrazovanju svog budueeg
fizickog organizma, zahvaljujliCi impulsima koje prima. HI'i!stovim de
lorn dusa je prociScena prolazeCi iz sveta dusa u svet duhova.
Sada vidite veze koje sjedinjuju misteriju smrti sa hriSeanskom evo
lucijom covecanst va. Nakon IV \Teka posle Isusa Hrista, posveeeno sa
znanj e kOje sam upravo okarakterisao palo je i izgubilo se. Danas je
prisutna nova nauka posve enja, koja ponovo moze skinuti veo sa od
nosa ljudskog biea sa Hristom I susom_ Ona nam kaie: Onaj ko tokom
zemaljske egzistencije otvori svoje srce t ajni Golgotske Misterije, taj jaca
svolju dU5U i cini je sposobnom da, kad prodi re u svet duhova, oblikuje
fizicki organizam razlicit od onog kojd bi se obr azovao da mu taj impuls
novog hriSeanstva nije bio dat. Bez njega, buduea bi zemlja gledala kako
se radaju bolesna tela. Obnovljenim hriseanstvom ur onj avamo u ovaj
impuls, zahvaljujuCi kome se za ostatak zemaljske inkarnacije mogu po
javiti organizmi puni kreposti.
83
Takva je duboka veza ljudske evolucije kroz smrt, sa bieem Hrista;
u pravoj kosmologiji. on treba da postane univerzalna snaga, kosrnicka
moe koju dusa opaZa dok nakon smI1ti prelazi iz sveta dusa '11, svet
duhova.
U idueem predavanju, nakon izlaganja 0 svetu misli i svetu oseeanja
u coveku, izucavacemo kako prolazi kroz smrt ono sto je u obicnoj
svesti voljna objava - kako ta snaga izmedu smrti i novog rodenja po
staje klica snaga koje -se izrazavaju u idueoj egzistenciji, - kako se, od
zivota do Zivota odvija Karma. Videeemo iznova kako ljudsko bite sto
se tice njegove volje, ima da razvdje vrlo vaznu vezu koja sjedinjUje
biee hrista. i Golgotsku Misteriju sa celokupnom hriSeanskom evolucijom.
Videli smo danas koje mesto pripada Hri<stu u pravoj kosmoloskoj spoz
naji; videeemo sutra koje mu mesto treba dati u obnovJjenoj religi
oznoj spoznaji.
* *
84
10. VOLJA, NJENO IJ
Sadrz.aj obicne svest,
sima. Realnosq skrivenu
prethodnih predavanja,
kojim vezama se misaon
u jednom odnosu koji
virna: diSanjem, cirkulai
vezom za nas fizicki i e'
Misaoni deo duse je
iscezao u nj emu. Nasa
duse. Dok covek misli
delatnosti, vee se opaza
mozga i nervnog sistema
tih organa daju sredstv(
funkcionisanje jasno obi
Oseeajna dusa, osee.
Cas cela prodire u dis"
ginativnom i inspirativ:
autonomna delatnost i
iScezava u cirkulatornorr
nestala i tako redom.
Volja se ponasa na
organizam, nije s njim
visna. Svojim sopstvenir
i eterskog coveka, Ona
na polju duse i duha,
sprecava.
Reei cemo, dakle, d
cak i tokom zmaljske
realnosti koja se skrive
koji ostaje duhovan,
Medutim, volja se sj!
Ali to nije postojano s
kod oseeanja. Kad nase
koja je motiv delovanj a
pri rasudivanju. Kad raz.
to se tice Mmo glave;
j e, bar vodi ka rasp ad;
pojmimo neku nameru:
duse se siri od glave ru
jedan impUils, jednu astr
bolizma ili udova; ta n
na glavu, nego i na. org
10. VOLJA, NJENQ DELOVANJE POSlE SM RTI
SadrZaj obicne svesti se izrazava mislima, osecanjima, voljnim impul
sima. RealnosQ skrivenu iza njih treba da trahimo u onome !ito sam tokom
prethodnih predavanja, nazvao astralnim organizmom i Ja. Pokazao sam,
kojim vezama se misaoni dec du!ie veZ/Uiie za glavu i kako je o,secajni deo,
u jednom odnosu koji se drugacije izgraduje, vezan s organskim ritmo
virna: disanjein, cirkulacijom, itd. Nasa volja je vezana mnogo labavijom
vezom za nas fizicki i eterski organizam.
Misaoni dec duse je potpuno razliven u organizmu i na neki nacin
iscezao u njemu. Nasa glava nUdi fizicku i e t e ~ s k u slikJu nase misaone
duse. Dok covek misli tokom budnoee ne vidi se odvijanje te miJsaone
delatnosti, vee se opaza sarno njen otisak u fizickim i eterskim procesima
mozga i nervnog sistema. Zato fiziologija i anatomija kroz fizicko saznanje
tih organa daju sredstvo za upoznavanje duse: !struktura mozga i njegovo
funkcionisanje jasno objavlju5u otisak onoga sto se desava dok mislimo.
Oseeajna dusa, o,seeajnost, ne umeee se na isti nacin u organizam.
cas cela prodire u disanje i cirkulaciju, da cak po,staje nevidljiva ima
ginativnom i inspirativnom opaZanju, cas se izdvaja iz njih, postaje
autonomna delatnost i rada oblike. Oseeajna dusa tako naizmenicno
iSeezava u cirkulatornom lSiJstemu, dalje se izdvaja iz njega da bi ponovo
nestala i tako redom.
Volja se ponasa na sasvim razlicit naCin. Ona nije trajno vezana za
organizam, nije s njim cak ni na.i.zmeniCno sjedinjena a potom neza
visna. Svojim sopstvenim snagama ona se odrzava po stram od fizickog
i eterskog coveka. Gna vodi nezavisnu egzistenciju. Odrzava se tako
na polju duse i duha, gde 'bi i ostaJa da ne uplivise nesto sto to
sprecava. .
ReCi cemo, dakle, da voljna dusa, volja ostaje dusevna i duhovna
cak i tokom zmaljske egzistencije. A kad intuicijom steknemo videnje
realnosti koja se skrive iza te volje mozemo izucavati deo ljudskog bica
koji ostaje duhovan.
Medutim, volja se sjedinjuje sa fiZlickim organizmom, sliva se s njim.
Ali to nije postojano stapanje kao kod misljenja, iIi naizmenicno kao
kod oseeanja. Kad nase miSljenje posredstvom glave, poirna neku idej'li
koja je motiv delovanja, stvari se zbivaju drugacije nego kad ostrujemo
pri rasuaivanju. Kad razmiSljamo 0 stvarima ovog weta bez neke namere,
to se tice iSalTIO glave; a to je ona delatnost koja unistava glavu i:1i
je, bar vodi ka raspadanju, smrti, kako sam to juce izloziO. Ali ako
pojmimo neku nameru: Hocu da ucinim to iIi ovo - delatnost misaone
duse se siri od glave na metabolizam i na udove. Intluicija tada opaZa
jedan impU)1s, jednu astralnu delatnost kaja se siri u rna koji dec meta
bolizma iIi udova; ta misao - namera vrSJ rusilacko delovanje ne sarno
na glavu, nego i na organe metabolizma i udove. Nakon te destruktivne
85
delatnosti realna snaga koja je u osnovi volje, siri se sada u metabo
lizmu iii u (u,dovima i uspostavlja, nadoknaduje ono sto je miSljenje
razorilo.
Uzmimo jednu sliku: Padne mi na paunet da podignem ruku. Ideja se
sjuri iz glave u ruku i tu izazove jedno rasturanje, rusenje, koje mozemo
odrediti kao sagoreVanje U organizmu ruke nesto je unisteno. Tada se
supstanca astralnog organizma koja odgovara vOlji priliva i uspostavlja
ono sto je razruseno. Ruka se dize tokom izvrsenja tog uspostavljanja.
Nesto je sagorelo i to se regeneriSe, a u tOj regeneraciji izvrsava se
upravo volj ni cin.
Elem, u onom delu astralnog organizma koji tvori osnovu nasih voljnih
impulsa, biee Ja je jednako prisutno, tako da je u delovanjlu volje
uvek i delovanje Ja. Kad se u coveku razvija volja, vidimo kako 5e
astralni organizam i Ja prilivaju, a zatim razlivaju u fizickom i eterskom
organlzmu. To se dogada takode i kad voljni impuls ne dopire do
nekog pravog gesta ili cak ne ide izvan neke zivo oseeane zelje. Dogada
se, dakle, taj isti fenomen, sarno sto su to mnogo suptilniji delovi orga
nizma u koje se priliva realnost voljne duse.
Kao sto vidite, moze se vrlo dobro iz'u,cavati kako funkcionise volja,
al;i za to treba spoznati duhovnu sustinu covekovu. Bez te spoznalje ne
moze se proucavati volja, ne moze se, inace, pojmiti to sto je Ja, jer
od njega u svom miSlj;enju nalazimo tek bledu lSliku; u oseeanjima se
javlja sarno kao impuls i jedino je u volji uno stvarno prisutno na
zemlji. Pored tog sirenja volje na izvesnoj motivaciji, volja pociva
na jednoj drugoj realnosti: na postojanoj zelji 'U bieu da lSe sjedini s
fizickim organizmom. Voljna dusa nesvesno zeli da se zaodene metabo
lickim organizmom i udovima. Kad se izbllze izucava ovaj fenomen, po
gledom se uronjava u dubine duse koje su vrlo udaljene od obicne
Svesti .
Vee sam izloZio da su fenomeni unistavanja i obnavljanja koji se tako
odvijaju - nesvesni. Osim njih, postoje i drugi procesi, druge vrlo re
alne delatnosti, ali koje se, tokom zemaljs,ke egzistencije nikada ne sllvaju
u 'svest. Juce smo videJi kako se u oseeajnoj dusi vrsi neprestano proce
njivanje onoga sto je u bieu moralno i nemoralno. Kretanje moralne
svesti, <spontani sudovi 0 nasim sopstvenim dellma, sarno su oslabljeni
odbljesci pristigli do svesti od jedne snazne i odlucne delatnosti. Svemu
onome sto cini, covek je sudij,a u nesvesnim dubinama svoje duse. Ali
osim tih procena, voljna dusa jos nesto poznaje.
Tokom zemaljske egztstencije, astralno telo i Ja, zajedno sa tom
voljnom :sa astralnim snagam i snagama Ja u Kosmosu izgraduju
Ui5tinu jedno bice koje vodi prigusen zivot. SudeCi 0 svojim sopstvenim
sposobnostima, mi radamo aJStralno biCe koje nas nastanjuje i koje sve
viSe raste. Realnost tog biCa stvorena je nasim ocenama, a oseeajna dusa
je sarno njegovu pojavu u ideji ili - nakon sto su dela
pocinjena - pod oblikom nesvesnog seeanja. Kad je delo pocinjeno, rada
se nesto u nasem voljnom bieu sto ide jos dalje. Sud: POOiniO sam
jedno zlo deio postaje jedno biee :u nama. Mi u sebi nosimo to biCe
k{)je je konkretna realno:st sudova sto ih izrazavamo svojim delima.
Mrulocas smo upravo videJi da taj VOljiIli deo duse sadrZi nesto
je vee postojalo pre nego -SltO Ije covek sisao duhovnog sveta u fizicko
-eterski organizam. U tom delu duse neprekidno treperi odjek zelje da se
86
sagradi jedan ljt
pre zivota na ze
predstavlja
i uglovima. Ali t
njom sjedini6e :
sudovi kOje bez
biCe u kome se
nase ostvarene n
kad se zavrsi nas
Moje izlaganje
stano na delu sm
kuju proprust i kc
delu duse mi imf
bude. Ta borba i
matjske egzistenci,
dimo nesvesno ob
U trenutku kae
prilagodena zemlj i
treba da se prila
ovaj nameee; ono
prelazi prag smrti.
sus tina.
Postavlja se, da:
Ijudsko biee, nakor
nastoji da stvori fiz
Pre nego sto odl
zemaljskog Zivota I
Ljudski organiEaJ
druge grade. Kad 1
oseeanjem, uravnotE
prestavljaju dakle,
navljanja. Te izmel
prema zivotnom do'
da zna to sto mu du
tu ravnotezu sto se
cesa izgradnje na j
struja koje vrse sv.
vaspitavati na odgo
tivnih 'snaga na de
na njih.
fjI.'O!.l)';'J,>,;{I/!,f
sagradi jedan ljudski organizam, jer de
pre zivota na zemlji. Delatnost koja S8 sada sudara
predstavlja fizieki organizam, koji jQj se
i uglovima. Ali ta delatnost S8 odrzava pod
njom sjediniee se biee, realnost 0 kojoj sam
sudovi koje bez prestanka nosimo u nama samima.
biee u kome se stiqu zelja za oblikovam.jem jednog
nase ostvarene moralne ocene. To bke mi odvlaeimo
kad se zavrsi nas zemaljski zivot.
*
* :.!:
Maje izlaganje ee vam dopustiti da vidite da
stano na delu snage koje nuiStavaju i ona
kuju prop3Jst i kOje OZivljuju; koje pomraQ'uju i
delu duse mi imamo paralizujuee snage, u voljnom
bude, Ta borba izmedu smrti i zivota odvija se
ma]jske egzistencije, A kad ova dode do kraja, mi
dimo nesvesno obrazovan rez,ultat nasih moralnih
U trenutku kada eovek prekoraei prag smrti,
prilagodena zemlji, siri 5e i postaje kosmieka.
treba da se prilagodi fiziekom organizmu; one
ovaj nameee; one se isto tako prilagodava
prelazi prag smrti. Ono sto je obieno oko
sus tina.
Postavlja se, dakle, pitanje: sta se zbiva
ljudsko biee, nakon smrti, obuhvati u sebi samom
nastoji da stvori fizieki i eterski organizam?
*
* *
Pre nego sto odgovorimo na ovo pitanje
zemaIjskog zivota uzima,ituei za polaznu taeku vee
Ljudski organir:am je popriste na
druge grade. Kad mislimo, rusimo; kad hoeemo,
o'seeanjem, uravnotezujemo gradnju i
prestavljaju dakle, zajedno neprestanu izmenu
navljanja. Te izmene su izvanredno kompleksne
prema zivotnom dobu. Vrlo je vazno za vaspitaea,
da zna to sto mu duhovno saznanje saopstava 0
tu ravnotezu sto se utvrauje izmedu hranjenja i razlaganja, prelaz od
cesa izgradnje na fenomene razgradnje i obratno,
struja koje vrse svoja delovanja na organizam.
v3Jspitavati na odgovam juCi naein ako se ne
tivnihsnaga na deeji or ganizam i kako se
na njih
to upravo i bila njegova delatnost
s preprekama sto ih
protivi svim svojim pregradama
obli'kom temje, I s tom teZ
upravo govorio: moralni
Tako u sebi nostIno
novog organizma i
s one strane smrti
su u organizmu nepre
druge koje grade; koje uzro
koje bude, U misaonom
- snage koje
celim tokom nase ze
u duhoovni svet uvo
svojstava.
njegova svest, do tada
Na zemlji, Ijudsko bice
oseea granice koje mu
kosmiekom prostoru kad
njega postaje njegova vlastita
stirn moralnim sudom kad
kosmieku svest i kad
definisaeu Ijos izvesne uslove
izlozena razmatranja.
kome neprestano jedne .snage ruse, a
gradimo, a kad ZiVlUnO
razgradnju. MiSljenje oseeanje, volja
izmedu unistavanja i ob
i 'ureduju se razlieito
za onog ko podueava,
ovim naizmenienim igrama,
tu neprestanu izmenu
Ne moze se p.oueavati i
poznaju dejstva ovih pro
vaspitanjem moze delovati
- i.I r.fI If.t\}f: \ ,87
\l;Go....\-l) \1... 1\'
,
i
'
,
!
,
j
Uzmirno jedan primer: dati detetu o.a nauCi napamet upravo ono
sto mu odgovara i dati mu previ se, opteretiti njegovo pamcenje dYe
su razlicite stvari. Danas se te stvari razmatraju na takav naCin da
lako pactamo u iskusenje da poverujemo kako posledice toga trpi jedino
dusa deteta. Ali to nije tacno. Kad se nekom detetu daje previSe da uci
napamet, ono bez r eda -sm esta U SVGje pameenje misli - seeanja koje,
od glave, izazivauu izvestan nered 5e pod obl.j.kom li.ntencija u
metabolizam i zivot udova. MoCi eemo da zakljucimo da je pameenje de
teta bilo maltretirano i da ee se ta pedagoska gTeska manifestovati U
njegovoj 40-oj iii 45-oj godini poremeeajima u varenj u tti me'taboTizmu.
To je ovde samo jedan primer blizak nasim razmatranjima. Stvari su
izvanredno kompleksne, a duhovno saznanje coveka dozvoljava stvarno
pedagogu da razume, da odredi znacaj svega onoga s to daje detetu da
cini, fizicki i unutrasnje. Prava pedagogija moze se zasnivati sarno na
saznanju Iju<iskog biCa koje obuhvata fizicko telo , dusu i duh i koje
jasno vidi u uzajamnim uticajima !i to ih jedni na druge vrse. Ta peda
gO!5'ija se neguje i ostvaruje u lcrilu naseg antropozofskog pokreta, u
valdorfskoj skoli. Treba reCi da nauka culnih fenomena, koja je danas
uopste prihvaeena, ne moze slliZiti kao osnova pravoj predagogiji, vee to
cini mogueim jedino proc1u.bhjivanje nauke antropozofijom.
Nadculni pogled opaza naizmenicne promene izmeau snaga hranjenja i
raz!aganja, izmeau unis tavanja i obnavljanja. Prilivanje i izlivanje, pome
sani sa delatnostima sto razaraju i delatnostima sto obnvljaju i reguIisu
u organskoj celini ili u organima izdvojeno, dobro iii lose zdravstveno
stanje. Da bismo razumeli bolest u njenim manifestacijama, treba da
uzmognemo u celoku,pnom organizmu, ili u 'jednom organu, ili u grupi
organa, slediti bilo ut icaj procesa unist,avanja, koj i suse i stvardnjavaju
organizam, bilo proces obnavljanja koji fenomene razmnozavanja.
Ili 5e jos zapaza 'kako 5e razlaganje u suprotnom smeru mesa u hranje
nje, nosed tako lose preraaene produkte metabolizma. Taj pogled koji
opaza anomalije u ravnotezi izmedu hranjenja i razlaganja neophodan
j e kako onome ko zeli da se brine 0 bolesnima, tako i vaspitacu.
Fizicki svet koji nas okrjuiuje svojim razlicitim carstvima - mine
ralima, biljkama i delom takoae zivotinjama - nudi se pogledu kao
prozet jednom dusom i jednim duhom, mada nama nevidljivim. Otkriva
tako u jednoj odreaenoj biljci obnavljajuee snage, koje, pripravljene na
izvestan naCin i uenesene u organizam sprecavajuCi anormalne procese
razlaganj a. Za sve ono sto je anormalno u tom domenu, nalazimo u
prirodi lekove, a tu vezu izmeau bolesti i Ieka ne bismo mogIi opaziti
kad ne bismo bili sposobni da shvatimo U organizmu Zivot koji smo
upravo okarakterisali. Ma kakvo bilo delovanje preduzeto na jednom
bolesnom organizmu - uzimanje lekova, tretman narocito prilagoaen
slabom organizmu, za kojjm covek dobrog zdravlja nema potrebe, leko
vita euritmija, itd, - sve te mere irnaJju za cilj da uspostave ravnotezu
izmedu prekomernih snaga hra.njenja i procesa uni stavanja koji prema
suju svoje polj,e normalnog delovanja.
Vidite medicina zasnovana na prostom culnom saznanju treba da gucte
upotpunjena i pros irena svim onim sto moze ponuditi nadculno gleda
nje, saznanje Ijudskog organizma u njegovoj ukupnosti. Fiziologija i ana
tomija m{)gu poznavati sarno sp01jasnji izgled tog organizma; samim
t im, medicina moze naCi odnos izmeau leka bolesti jedino eksperimen
88
tisanjem. Inspiracija
tra ' nja veza koja ci
i da zameni empiri
naln om terapijom za
cenja. 0 ovim stva
ali vi vidite da je a
obogaeenja u perspel
i prakt icne primene 1
lVIi potpuno uvaz
dostigla. Ali ta do t
duhovnim g'ledanjen'
jama, a to se savrs
jedino ono sto im
koj em ISU u odnosu
razumeli, treba da
tela, astralnog tela i
U smrti, covek 1S 8
a njegovo Ja i njeg
telom. Vee sam spor
tim barijerama od u
neprestano se prilivf
iz nj ega izli vaju. Zat
smrti, njeg'ova svest
udomlj eno u eterskc
dvojilo od fizickog
steno je tim iskustv
vanjem nj egove svesti
praga smrti covek SE
ne QSeea ono biee (
moralnim sudovima.
n asu astra.ln{)st, nos
neposredno iza smrt
steni ECosmosu i opa
taj zivot obrazuje
vremena mi vi dimo
nam se ukazuje izm
koliko dana. Njeno
licito - sa ;snovima
sto se t ice obra:
onoga sto smo proi i
jucerasnjeg. Ono stc
pasebnu vezu sa star
jucerasnjem razgovO
dakle, neposredno n8
nekom treeom osobe
I 0 toj OSObi nastav
prikladan nacin izuc
one se, vee prema I
je video juce, drugi
sto se dogodilo pre
smrti, zivimo u svo
tisanjem. Inspiraeija, imaginaeija i intuieija dopustaju da se opazi unu
trasnja veza koja cini srodnim jedan 1ek iii lekoviti proees sa bolescu
i da zameni empirijsku terapiju, podvrgnutu eksperimentisanju, raeiv
nalnom terapijom zasnovanom na saznanju Ijudskog biea i proeesa izle
cenja. 0 ovim stvarima mogu ovde raspravljati samo vrlo ukratko,
ali vi vldite da je antropozofsko 'Saznanje za patologiju i terapiju izvor
obogaeenja u perspektivi koju smo upravo okarakterisali; a vee su rodene
i prakticne primene unutar naseg pokreta.
Mi potpuno uvazavamo i lwristimo uno sto je moderna medicina
dostigla. Ali ta dostignnea mi do kraja razjasnjavamo spoznajom duha,
duhovnim gledanjem. Nazivaju nase medieinske koneepeije detinjari
jama, a to se savrseno objasnjava u ustima onih koji iele da upoznaju
jedino ono sto im nude cula. Time oni pokazuju sarno neznanje u
kojem su u odnosu na pravu prirodu stvari. Jer, da bismo i njih dobro
razumeli, treba da do najmanjeg detalja upoznamo delatnosti eterskog
tela, astralnog tela i Ja.
U smrti, covek 'se oslobaaa svog fizickog organizma. On je lisen njega,
a njegovo Ja i njegova astralnost su od sada zaodenuti samo eterskim
telom. Vee sam spomenuo da ovo poslednje nije stri'ktno izdvojeno cvrs
tim barijerama od univerzalnog kosmickog eterskog, Od eterskog Kosmosa
neprestano se prilivruju u. Ijudski eterski organizam snage koje se zatim
iz njega izlivaju. Zato 5e, u momentu kada ljudsko biee prekoracuje prag
smrti, njegova svest siri do eterskih granica, dole se u isto vreme oseca
udomljeno u eterskom telu koje je njegovo vlastito dobro i koje se iz
dvojilo od fizickog tela. Tokom te faze, eelokupno ljudsko biee prepu
steno je tim iskustvima eterskog Kosmosa koja se smeniclju Sa zgusnda
vanjem njegove svesti svedene na sam n.iegov eterski organizam. S one strane
praga smrti covek se oseea kao potopljen tom kosmickom sveseu. On j os
ne oscea ono biee 0 kome sam govorio, bies koje se u nama obrazuje
moralnim sudovima koje donosimo 0 samima sebi. Mi ga, umetnuto u
nasu astralnost, nosimo is one strane smrti, ali u trenueima koji slede
neposredno iza smrti mi njega nimaio nismo svesni. Mi smo eeli. prepu
steni Kosmosu i opazanju toka Zivota sto smo ga isp'Unili na zemlji, jer
taj zivot obrazuje sadasadrz.aj naseg eterskog tela. Tokom izvesnog
vremena mi vidimo kako 5e pred nama odvija nasa egzistenei ja, koja
nam se ukazuje iznutra odmah nakon iSmrti. Ali ta faza trade samo ne
koliko dana. Njeno trajanje je uporedljivo - a individuaIno vrlo raz
licito - sa c<;novima koje u nama izazivaju dnevna iskustva.
~ t o se tice obrazovanja nasih snova, uno je, u stvari, uvek odjek
onoga sto smo proiiveli bilo ,samog tog dana, bilo jucerasnjeg bilo prek
jucerasnjeg. 000 sto nam dolazi od samog dana moze da 5e iudruZi u
posebnu vezu sa IS tarijim iskustvima. Sanjamo na primer, 0 jednom nasem
jucerasnjem razgovoru sa takvom iIi ovakvom osobom. To iskustvo izbija,
dakle, neposredno na polju sna. Ali moze biti da smo se zivo zabavljaIi s
nekom treeom osobom koju smo poslednji put videli pre deset goruna.
I 0 toj osobi nastavljamo da sanjamo sve moguee stvari. Kad bismo na
prikladan nacin izucavali snove, dobro bismo upoznali te zavisnosti. Ali
one se, vee prema Ijudima, razlicito stvaraju. Jedan sanja 0 onome sto
je video juce, drugi 0 vnome sto se desilo prekljuce, treCi opet 0 onome
sto se dogodilo pre tri -ili cetiri dana. A trajanje stanja u kome nakon
smrti, zivimo u svom eterskom telu,vezano je za tu sposobnost. Stvar
89
bih mogao drukcije da okarakteriSem kazavsi: trajanje tog stanja je
dnako je vremenu koje lj.udsko bice moze provesti bez spavanja, u kome
moze ostati izostrene budnoce. Nekog san obara cim ne spava jednu
noc. Drugi Ce moci da istrpi vise i probdece dve, tri ili eetiri no.6. Takva
je duZina iskustva kooe ljudsko bice ima nakon smrti u svom eterskom

Zatim smo sve VIse uronjeni u jednu IS vest koja se prilagodila etet:
skom Kosmosu. Na neki nacin, nas vlastiti organizam se prozima ovim
paslednjim. Osecamo etersko Kosmosa, a potom se vraeamo u svoje
etersko telo: t.ada nan} se ono ukazuje kao da se sve viSe i viSe uve
cava. Naposletku iscezava i imamo jos sarno jedan astralni organizam
kojim ueestvujemo u Kosmosu, u stanju kosmicke svesti. Tada nam
se ruatazuje ono sto sam nazvao bicem, ono ostvarenje sudova kOje
nosimo 0 moralno-duhovnim svojstv1ma. Osecamo se kao obelezeni njime.
Istovremeno tada imamo u nasQj Isvesti sve ono sto se rasirilo u dimen
zijama IKOls'.mosa i sve ono sto nas vraca iskustvima koj'a slede iza
smrti, nuznoscu onog bica koje je na neki nacin nas moralni bilans.
Kosmieka svest j e neprekidan izvor snaga ravnoteze i tako se u bicu
racta izvanredno mocna teznja da ispravnim deJima nadoknadi sve ono
sto je poeinjeno lose i bezumno. Tako u fazi: kad obitavamo, kako san::.
juee izloZio, u svetu dusa, mi svoj zivot prilagodiujemo ritmu po kojem
prelazimo od iskustva 0 nasim moralnim svojstvima do iskustava 0
Kosmosu Unutar tih izmena rada se jedna ukupnost teznji koje
gur3(ju da izravnamo losa dela. Ako smo prema nekome delovali tako
da ga povredujemo, gurani smo ka izvrsenju jedne nadolrnade IU nasoj
buducoj egzistenciji. Ukratko, klica sudbine koja tece kroz viSe zivota
je ta koja ce se obrazovati na taj nacin. Ali u isto vreme, jako gasne
i prigusuje se cista kosmicka svest pod uticajem onoga sto nosimo u sebi.
Tokom celog prolaska kroz svet dusa ljuc1sko biCe se odrzava u stanju
pomracene svesti - ili bar priguseniue no pre - 'sve dok mu se ne
nametne neophodnost da prodre u !Svet duhova, da se oslobodi bia 0
kome smo govorili, da zivi cisto u Kosmosu koji je amoralan, a u koji
ne mozemo uvuCi taj bilans moralnosti iii nemoralnosti cije smo isku
stvo proziveli u svetu dusa.
*
Za oslikavanje tog prel3Jska od svesti sveta dusa na iskustvo duha,
moze se, sa glediSta zemaljske egzistencije, reCi ovo: Tako dugo, kako
bice boravi u svetu dusa, tj. prelazeCi od oseeanja kosrnickog na osecanje
,noralnog bita koje je bilo tokom svoje zemaljske egzistencije tako dugo,
kako oseca da priticu i isticu te dYe realnosti, ono je jos usmereno ka,
svojoj prosloj egzistenciji. To je ota realnost koja ga je sarna uvela, koja
predstavlja njegovu moralnu i duhovnu vrednost, a plod je njegove
poslednje egzistencije. Njegova je dusa jos vezana za nju i tek kad
prevazide tu sklonost, tu privrienost, moze ono preCi na cisto iskustvo
Kosmosa. Tim iski.I:stvom Zivece ono u zrujednici sa natculnim bicima
kojima ce opazati snage sto ce izgraditi duhovnu kosmickJu klicu nj17
govog buduceg fizickog organizma.
90
Tako formulisam
Ali mozemo e okara
Naon sto se ludsko
govo astralno telo j
zivot, ono je unutr
kupaju Kosmos Vee
dogada tokom spav2
s1edi iza zemalJske.
eoveka 'sa zivotom
da ga spreei da se
ali jos uvek teli ela
meseca.
Uobicajeno zemal
vezano za fizicki 0
sten, prestaje jedna
biCe nije, dakle, ViSE
no, Ijer snage meseCl
odrazavaju u njemu
l\::oje sada nosi u seb
Ali neophodno je
oslobodi tIh mesecev
odr,zavaju neku vrst
prekidno iznose, u 1
koje ih sjedinjuju
0 duhovnin
sko bice treba ipak
dugo kako vrse svoj!
cavaju.
Medutim, on trel
njegovoj perspektivi
bi pristupiO toj fazi
svest. Tako stize,
mi smo centralna ta
Kosmosu. U onom
njamo pogleel u Ko:
mi vidimo sarna t
kako se to moze c
jedine tacke, oel nas
od jedne cele se1'.i
nekog prostora. Kval
podrueje zvezda stajl
Izmedu smrti i n
kog sveta u kome :
koja su prethodila
sasvim drugaciji nac
zivot eovekov p1'etrp,
zer te evoluciUe. I Zl
se dogodio taj ulaza
hriScanske evolucije.
Tako formulisana, cinjenica je izrazena sa zemaljs ke tacke glediSta.
Ali mozemo e okarakterisati takode u perspektivi kosmicke svesti i reCi:
Naon sto se ludsko biCe lisilo svog eterskog tela i dok njegovo Ja i nje
govo astralno telo jos odrazavaju teznje koje ga vezuju za njegov proW
Zivot, ono je unutrasnje prozeto du,hovnim snagama meseca ciji talrusi
kupaju Kosmos Vee sam govori,O 0 tim snagam izucavajuCi ono sto 5e
dogac1a tokom spavanja. Pronalazimo ih opet na delu u egzistenciji koja
s1edi iza zemaJjske. Uvek su to one koje sjedinjuju iIi teze da sjedine
coveka Isa zivotom na zemlji. Ovde, nakon smrti, njihovo delovanje tezi
da ga spreci da se od njega udailji. covek je napust io svoje fizicko telo,
ali jos uvek tezi da se vrati na zemlju i to zato sto je prozet snagama
meseca.
Uobicajeno zemaljs ko je prestalo posle -smrti : one !je bilo
vezano za fizicki organizam glave. Buduei da je taj organizam napu
sten, prestaje jedna funkcija koja je imala materijalno poreklo. Ljudsko
biee nije, dakle, viSe neposredno vezano za zemlju; ali ono je to posred
no, Ijer snage meseca jos deluju unjemu. Dugo vremena nakon smrti one
odrazavaju u njemu teznju da se vrati na zemlju u prisustvu tog biCa
koje sada nosi u sebi, a koje je njegovo delo.
Ali neophodno je da covek umakne tom obuzimanju, da se unutrasnje
oslObodi tin mesecevih snaga koje priticu i deluju u njemu. One u njemlU
oddavaju neku vrstu kosmickog seeanja na ritmicke snage; one mu ne
prekidno iznose, u vidu inspiracija i imaginacija, kretanje planete i veze
koje ih sjedinjuju Sa zvezdama 'stajacicama. One ga tako od
is kustva 0 duhovnim biCima cija su fizicka slika te konstelacije. Ljud
sko biee treba ipak neophodno da prodre u cist duhovni svet, a tako
dugo kako vrse svoje delovanje u njemu, te snage meseca ga u tome s pre
cavaju.
Meautim, on treba da opaza taj Kosmos iu kome HVi, ne samo u
njegovoj perspektivi koju poznaje Sa zemlje, vee i u jednoj drugoj. Da
bi pristupiO toj fazi mora da razvije U'sebi jednu kosmicku, cistu duhovnu
svest. Tako stize, na neki nacin, do periferije Kosmosa. OVde dole,
mi smo centralna tacka i upravljamo svoje poglede na sve strane prema
Kosmosu. U onom drugom videnju mi smo na periferiji i odatIe ura
njamo pogled u Kosmos. Ali mi ne vidimo fizicke slike duhovnih biCa,
rni vidimo sarna ta duhovna biea. Ne gledamo ka centru s periferije,
kako se to moze ciniti u prostoru. Ovde, nas pogled polazi od jedne
jedine tacke, od naseg oka, ka Kosmosu; a tamo, mi gledamo ka centru
od jedne cele sfericne povrsine. A ipak, stvar ima upravo karakter
nekog prostora. Kvalitativno je oseeamo kao takvu. Nas se pogled siri na.
podrucje zvezda strujacica i mi ga vidimo spolja.
Izmec1u smrti i novog roc1enja moramo se uciniti nezavisnim od fizic
kog sveta u kome se odvija nasa zemaljska egzistencija. U vremenima
kOja su prethodila Golgotskoj Misteriji covek je dolazio do toga na
sasvirn drugaciji nacin nego danas. Tokom evolucije na z0mlji, unutrasnji
Zivot covekov pretrpeo je snazan preobrazaj . Dogadaj s Hristom je sto
zer te evolucilje. I zato eu, da zakljucimo nasu studiju, opisati jos kako
se dogodio taj ulazak covekovog duhovnog biea 'u zemlju duhova tokom
hriseanske evolucije.
*
* *
91
,
l
Pre no !ito prodremo u sam duhovni svet, odnosno pre no !ito na;
demo druge neinkarnirane dus e, a koje su u ana:lognom staclijumu
one s kojima smo vee ziveli u proslosti - naroCito pre no sto uspemo
da pronademo najvisa duhovna biea, ona koja svoj fizicki odraz imaju
u konstelacijama, eovek mora da napusti u Isferi mesecevih snaga sve
sto je tvorilo sud 0 njegovom moralnom bieu. Mora bez njega da pro
dre u oblast zvezda, u kojoj ee, pri:sustvom vrlo visokih duhovnih biea,
biti date snage njegovoj dusi da pripremi, izgradi duhovnu klicu svog
buduceg organizma.
Pre Golgotskc Misteri je, stari posveeeni su ovako opisivali prelazak u
zemlju ctul1ova, onakav kakav se Ijudima dogac!ao: da biste nakon smrti
presli iz sveta dusa u zemlju duhova, treba da u s feri meseca napustite
sve ono sto ce, od. vasih dobrih i losih dela, imati pos'ledice na vasu
sudbinu. Ali taj vi ne mozete ispuni:ti vasim vlastitim snagama.
Zbog toga ee se za vas pobrinuti suncevo biee kome je fizicko sunce
slika. Vas materijalni zivot se odvija zahvaljujuei uticaju svetlosti i top
lote sunca; takode nakon smr ti 0 vasem bieu brine visoko suncevo biee
koje vas oslobada supstance vase sudbine i prima u zvezdanu sferu, gde
mozete izgradivati duhovnu klicu vaseg budueeg organizma uz pomoe
vaseg s'uncevog 'lode. Tada mozete, posto ispunili taj zadatak, da se
vratite na zemlju. Na tom povratku, sfera meseca vas ponovo docekuje.
U njoj cete pronaCi biCe vase sudbine koje ste doneli po zavrsetku va; e
prethod.ne egzistencije prekoracujuCi prag smrti . Sjedinjujete se s njim.
ali mozete, posto ste s pomoeu suncevog biCa pripremili klicu vaseg bu
dueeg organi ::;rl1a, da 5e odmerHe po njemu. Mozete ga pridruziti snagama
kOje se III varna okreeu ka budueem zemaljskom organizmu. Nakon tog
prolaska mesecevom sferom, prodirete u zemaIjske oblasti saobrazno
opisu koji smo prethodno dali.
Posveeeni, savremenici Golgotske Misterije, ili oni koji su ziveli u 51e
deCim vekovima, sve do III i IV veka, govorili 5U svojim ucenicima: U
obliku ; to ga Ijudski organizam uzima tokom zemaljskog zivota sve viSe
se utiskuje J a. Ali istovremeno covek gubi snagu da procire u tu oblast
gde mu visoko suncevo biCe moze biti voda u duhovnoj oblasti zvezde.
*Eto zasto je Hrist sisao na zemlju i tu ispunio Golgotsku Misteriju. Snaga
*polozena u dusi oseeanjima koja su ga na zemlji sjedinjavala sa Gol
"-J,;. gotskom Misterijom, t a sns,ga delu.ie s one strane smrti i otkida dusu
1. od sfere meseca i biea obelezenog sudbinama, i pod uticajem Hrista,
1.\ Hristovim impUlsom, ro.l5a nalzi snagu da prode kroz zemlju duhova,
"*da obrazuje svoj buduCi organizam i da mu kako valja pridoda jezgru
-.,J,... svOtj e sudbine.
/ Danas, na osnovu posveeenog saznanja, odgovara da se doda i ono sto
*' slecli: takvo je zapravo delovanje Hristovog impulsa 6 one strane smrti.

'1 J a svojom Q.i 8! J _g o!g2
tsko
)
:..t Istrze s e i r adi nacin
....
odnosu p relllime
,L .....moZe... sle<ii.H..vo 1 udsko
1( t eret sudbine tokom svojih buctu,Cih zivota izravna ono 'e sarno
.... - --- - -
92
Takav je u sustin
covek nakon smrti:
oovek, svojom vlasti
svojom sudbinom, s:
u nadzemaljskom s
zemalj ske egZlis tencij
vodi do duhovnih
posledicu determini
covek koji se na
donosi t ako, umetnu:
dice tog sjedinjenja
duhova. Ako u sebi
slobode i u vezi s nj
na zemiji moze post
zvezda u sferu mesec
Duhovno saznanje
u dusi intuiCiju vei
uk azivanjima starih
j e urustavao telo. JE
Se utoliko veca sna
pre svega zeIja da SE
nicavaju fizicki organ
eire u njega: Ona je
cia u n jega uroni, t:
t Ui cije. Takav je rezu:
Ali u nasoj eposi
rij e fi zlcko telo je u
niti primati njime pI
li zovati fi zicy,j organi
da se u nj em'u raz\
svesti 0 svoj oj slob
sa impulsom datim 0
Zato vezbe volj e
cinilo, vee da jacaju
duSi, a dusa je ta ko
su posveceni odavali
sto se tice iskustava
tiiSe vezbi namenjenih
vremena nije mogao
covek moze steCi . ve
nij e mogao da "e, izrr
bieem koje je imalo
Golgotske Mi sterije,
uci ni nakon smrti.
Sa hriSeanstvom
svest, .jer je ta reI
bozanstvo.\[1 sto ga je
moderna lr.licijacijska
Moze se, dakle, s pt
ligioznu ,svest, kao s
Takav je u su!itini no vi aspekt iskustva mesecevih oblasti !ito ga stvara
covek nakon smrti: tokom te kosmicke egzistencije postoji momenat kada
covek, svojom vla:s titom kretnjom, obnavlja veze svog bica u evoluciji sa
svojom sudbinom, sa svojom Karmom. Zemaljsa s1i.ka t og cina izvrsenog
u nadzemaljskom svetu 0e ljudska sloboda oseeanje nezavisnosti u t oku
zemaljske eg?Jistencije. Pravo razumevanje ideje sudbine, razmnevanje koje
vodi do duhovnih svetova na Kojima se ona osniva, nema uopste za
posledicu determinizam, vee istinsku filozofij"u slobode.
Covek koji se nakon smrti prilagodio razlicitim duhovnim oblastima
donosi tako, umetnut u svoj organizam i vezan za svoju sudbinu, posle
dice tog sjedinjenja sa duhovnim svetovima koje je proziveo u zem1ji t
duhova. Ako u sebi nosi Hrista, moderni covek ima unutrasnje iskiustvo *
slobode i u vezi s njom oseeanje da je prozet bozanstvom, osecanje koje *
na zemlji moze postati odjek onoga sto je osecao vratajuCi se iz sveta *
zvezda u sferu mesec a i boraveCi u ovoj ovde. >It
Duhovno saznanje Isnaznim radom pristupa tim realnostima, izgradUljuei
u dusi intuiciju vezbama koje 5e t icu volje. U stara vremena, prema
ukazivanjima starih posveeenih, ta intuicija se sticala asketizmom koji
je uniStavao telo. Jer uniStavajuci ga paralizujuei to fizicko telo, daj e
se utoliko veca snaga nezavisnoj volji; inace bi se u volji i'zrazavala
pre svega zelja da S'3 spoji sa fizicklim organizmom, Asketske vezbe ogra
nicavaju fizicki organizam na taj nacin, da v01ji postaje vrlo tesko da pro
dre u njega ' Ona je u neklu ruku od njega odgurnuta i sto joj je teze
da u njega uroni., tim bolje prodire u duhovni svet i moze <roditi in
tuicije Takav je rezultat postignut asketizmom.
Ali u nasoj eposi bezumno je odavaU mu se. Nakon Golgotske Miste
rUe fizicko telo je uzelo o b l ~ k u kome ne moze vise podneti asketizam,
Diti primati njime plodove. Nastavljati sa tom praksom znacilo bi para
lizovati fizicki organizam na t3Jj nacin, da '5vest 0 Ja ne bi viSe mogla
da se u njem'U razvija. Tad covek nikada ne bi mogao da dospe do
svesti 0 svojoj slobodL Jos manje bi mogao da se slobodno sjedini
sa impulsom datim od Hrista.
Zato vezbe volje ne smeju da ogranicavaju telo, kako 5e to nekada
cinilo, vee da jacaju ciste psihicke i dubovne moei; t. ako telo ne umice
dusi, a dusa je ta koja malo po malo p rodire u duhovne svetove. To sto
su posveceni odavali svojim ucenicima, izmenjeno je danas, ne sarno one
!ito se tice iskustava izmeod,l. smrti i novog rodenja, nego takode i sto 5e
tice vezbi namenjenih stupanju coveka u nadculno saznanje. Asketa proSlih
vremena nije mogao zadobit.\ kraljevsko oseeanje slob ode, koj e moderni
covek moze steCi, vee samom svojom danasnjom organizacijom. On jos
nije mogao da 5e, izmedu smrti i novog rodenja, predstavi pred suncevim
bieem koje je imalo da izvrsi za njega ono !ito ljudsko bite, nakon
Golgotske Misterije, moz,e od sada da u samome sebi nade snagu da
ucini nakon smrti.
Sa hriScanstvom koje prodire u evoluciju, preobrazila 5e religiozna
svest, jer je ta religiozna svest zemaljski odjek oseeanja prozetosti
bozanstvom sto ga je cQvek isk)u;.sio u duhovnom svetu. Na svim tackama,
moderna inicij acij:.;ka nauka nas vodi dubljem r azumevanju hristologije.
Moze se, dakle, s punim pravom red da antropozoHja produbljuje re
li gi Oznu ,west" kao sto se tokom prethodnih predavanja moglo red da
93
obnavlja i Ozivljuje filozofiju, proSlruje kosmologiju, obogacujuCi ih svim
onim sto duhovni svetovi saopstavaj,u inspiraciji i intuiciji. Celokupno
covecanstvo moze u tom antropozofskom produbljivanju naci korist, za
hvaljujuCi kojoj ce se obnoviti religiozna svest, koja ce tada u punoj
lucidnosti, biti svest hriscana. Antropozofija zeli da saraduje u buducoj
evoluciji hriscanstva, ne zasnivajuCi ni'kako nel<"JU novu religiju, nego
pomazuCi rascvetavanju te hriscanske religije koja lj e Golgotskom Miste
rijom dosla u svet. Jer ona ima snagu da se razvije i antropozofija zeli
da se ,razume ta snaga i da pomogne tom razvoju.
U ovim predavanjima sam pokusao da yam pokazem kako a n t r o p ~
zofija moze da oplodi filozofiju, kosmologiju i religioznu spoznaju. Ra
zumljivo, to religiozno saznanje nije religija. Religija se takode moze
oziveti i otvar3ljuCi srce bez ''UEtezanja prema svemu onome sto objav
Ijuje intuit'ivna spoznaja. Obnavljanjem religioznog saznanja, mogu, dakle,
tako biti produbljena religiozna osecanja.
o svim tim stvarima mogao sam yam dati tek skicu. Ona se jasno
ukazuje tek posto se ude u detalje. Kad bismo mogli to da ucinimo, videli
bismo kako se u svim svojljJffi Zivim bojama, sa svim mogucim nijansama,
ukazuje o n ~ !ito sam skicirao. Tada bismo pred ocima imali potpunu sliku.
*
94
Rudolf Stainer
. . Covek ima potrebu za filozofijom; on takode ima potrebu za kosmologi
jcm. On hoce da razume kako je on , to Ijudsko bice zatvoreno u svom or
ganizmu na jednoj datoj tacki zemije, vez un za ceo univerzum i kako se,
malo-po malo tokom evolucije, iz njega izdvojio . ..
.. Sva kosmologija bi ostala nepotpuna ukoliko ne bi pokazala da ce sa
da5nji Univerzum, u kome je Priroda jedna neutralna amoralna slika, jed
nog dana biti preobrazen zivotom Ijudi na taj nacin , 5to ce ono 5tO je
prirodno biti moralno, ono 5tO je moralno biti prirodno . ..
.. Kosmos - voleo bih ga zvati Ijudskim Kosmosom - da taj Ijudski
Kosmos, koga bice opaza kao da cini deo njega samog jeste njegova in
dividualna egzistencija. Ali istovremeno, covek oseca prisustvo drugih
duhovnih bica i drugih Ijudskih dU58 koje ne silaze do zemaljske egzis
tencije . ..
R. Stajner
Antropolofska misao ~ 86-900943-1-8 VU ISBN