^ASOPIS ZA KWI@EVNOST, UMETNOST, KULTURU I DRU[TVENA PITAWA

Godina XLV Broj 46 Jesen - zima 2010. g.

- “Tok” je osnovalo Kwi`evno dru{tvo “Rade Drainac” 1965. u jesen. - “Tok” je izlazio kao list i kao ~asopis. - Prvi broj lista “Tok” iza{ao je maja 1966. i izlazio je do maja 1967. (iza{lo sedam brojeva lista). - Prvi broj ~asopisa “Tok” iza{ao je u jesen 1967. i do leta 1969. iza{lo je {est brojeva. - “Tok” ponovo izlazi kao list: oktobar 1970, februar 1971. i januar 1972. (tri broja). - “Tok” po~iwe ponovo da izlazi kao list: od oktobra 1975. do oktobra 1980. (iza{lo 15 brojeva). - Od aprila 1981. “Tok” izlazi kao ~asopis do decembra 1992. (iza{lo 30 brojeva).

Dosada{wi urednici “Toka”: Milan Joksimovi} i Blagoje Glozi} (maj 1966 - maj 1967), Voja Krasi} (1967 - 1989), Dragan Barjaktarevi} (1990 - 1995, 2004), Ratko Ze~evi} (2000), Daniel Jovanovi} (2001), Dragan Ogwanovi} (2003, 2009, 2010), Qubi{a Krasi} (2005-2009) Zoran Cvetkovi} (2005).

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 TOK: ~asopis za kwi`evnost, umetnost, kulturu i dru{tvena pitawa / za izdava~e Biserka Milosavqevi}, Dragan Ogwanovi}. God. 1, br. 1 (1966) - god. 7, br. 1 (1972); N.S. God. 6, br. 1 (1975) - . - Prokupqe : Dom kulture : Kwi`evno dru{tvo “Rade Drainac”, 1996 - 1972; 1975 - (Ni{ : Bones). - 24 cm Tromese~no ISSN 0351-4978 = Tok (Prokupqe) COBISS.SR-ID 16461314

S A D R @A J

RE^ UREDNIKA Dragan Ogwanovi} - Kako ste? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POEZIJA Miloje Don~i} - Budilnik patrijarha Pavla, Gradska ve}nica, Grobarina za Luisa Borhesa, Klinika Ivanovi}, Napad na dvorac Nade`de Petrovi}, Odlazak Remboa, Rektorat u Mitrovici, @i`ak domovine, Si|i u ovaj grad, Truba za srpsko vojno pove~erje, Veliki petak u Valandovu . . . . . . Dejan \or|evi} - Da izvri{timo pesmu, Tebi za ro|endan, Tamo daleko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Olga Man~i} Lodika - Tra`ih ~oveka, ^ovek crta ku}u, Se}awe Gordana Q. Miqkovi} - Nema crne ta~ke u preseku, Misao . . Ivana Rasinka - Supermarket, Strah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vesna Marinkovi} - Mili}ev dlan, Nemir . . . . . . . . . . . . . . . . \or|e Petkovi} - Tri dekonstruisana soneta sa repom i akrostihom u ogledalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predrag Ja{ovi} - Kosovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Biqana Babani} - Kako sme{, Samo nemoj ti . . . . . . . . . . . . . Milena Dulovi} - Znoj sa ~ela, Grlim te srcem . . . . . . . . . . . PROZA Dejan Stojiqkovi} - Prolog - Pogled iz beskona~nosti (Konstantinovo raskr{}e) . . . . . . . . . . . . . . 31 Vladimir Jagli~i} - Skaka~i u prazninu . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Neboj{a Jevri} - Luda ku}a, Tranzicija, Radovan u "Ludoj ku}i" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 7

9 14 15 17 19 20 22 25 28 29

3

Jelena Deqanin - Figurica od gline, Finaly countdown, Sistem of down . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PREVOD Vladimir Jagli~i} - Xorx Santajana: Na neradosnoj zemqi . . PUTOPISI Sandre Petkoski - Lukovska Bawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sne`ana Milojevi} - Vozni red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SRETEWSKI SUSRETI 2010.

57

61

71 92

Miladin Beri} – Aforizmi, Poezija: Dabogda umro u buretu piva, @alobitna pjesma, Dok ~eka{ metak . . . . . . . . . . . . . . . 99 @ivko Vuji} - Deset visokih zapovijesti, Ja u Hagu, Rijetko sposobni, Asfaltirawe puteva . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 OVDE JE NEBO MOJE Dane Stojiqkovi} - Zimski dani rane Danetove mladosti . . Oqa Vuka{inovi} - Kondor i kojoti, Zbog ispovesti Lucifera, U kanxama ta{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . \or|e Stojanovi} - Posle mene ne}e biti Boga i naroda . . Radoslav Filipovi} Rajko - Brzina qubavi..., Da li ponekad..., Du{u mi tuga obavi..., No}as ispijam ~a{e... . . . Sla|ana Veli~kovi} Zmaj - Rastapawe, Misli, Pro{losti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ESEJ Daniel Jovanovi} - Prvi roditeqski koraci . . . . . . . . . . . . 125 Dragan Ogwanovi} - Mitologizam u kwi`evnosti predlo`ak za razumevawe Xojsa, Mana i Marinkovi}a . . . . . 129 TUMA^EWA I PRIKAZI Gordana Vlahovi} - Pogledom u plavo, ka pesmi (Dejan \or|evi}, Nepristajawe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 105 117 119 120 122

4

Danica Andrejevi} - Miloje Don~i}, pesni~ka optu`ba sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sibin [ovi} - Stanko Ili}, "Kreativno obrazovawe" . . . Dragoqub Mirkovi} - Ran|el Jani}ijevi}, "Posledwa re~enica" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dragan Ogwanovi} - Dragoqub Mirkovi}, "Tumarawe" . . . . Qubi{a Krasi} - Andri}ev {e{ir, (Sne`ana Milojevi}, "Meditativna proza Ive Andri}a") . . . . . . . . . . IN MEMORIAM

136 139 144 147 150

Mi{a Mijatovi} - Prokupa~ki ro|ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 EKOLOGIJA Miodrag Damwanovi} - Plasti~na kesa: realnost, problemi i zamena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 ISTORIJA Darko @ari} - Porodica vojvode Petra Bojovi}a u Toplici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Golub Ja{ovi} - Prilog prou~avawu ojkonimije Gorwe Toplice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 POLEMIKE Radoqub Joti} - I opet boja kod Plo~nika nije bilo . . . . . 189

5

6

Dragan Ogwanovi}

RE^ UREDNIKA Dragan Ogwanovi} ^ASOPISI
^asopisi se dele na one koji je imaju i one koji je nemaju. Naravno, mislim na re~ urednika. Svaki put, kada se po zavr{enom ure|ivawu broja, urednik ponovo na|e pred tekstovima koje je izabrao, on je u dilemi. Kako da po~ne, {ta da istakne, {ta je najva`nije, o ~emu da pi{e, {ta da ostavi nezabele`eno. ^asopisi se dele, rekao bi neko - na dobre i lo{e, klanovske i otvorene, moderne i staromodne, profesionalne i amaterske... Ali, kako se ~asopisi mno`e?! Te{ko, skoro nikako - u Srbiji ih je sve mawe. Zato, pisci, urednici, ~itaoci, finansijeri - ~uvajmo na{e ~asopise, oni su na{e blago, blago na{eg grada, regije, na{e dr`ave. Negujmo ih kao decu i imajmo strpqewa dok odrastu i dostignu zrelost. Drain~evi kwi`evni susreti, najzna~ajnija kulturna manifestacija u Toplici, odr`ani su u maju po 41. put. Kroz Prokupqe i topli~ke op{tine pro{ao je pesni~ki karavan zauvek ostaviv{i trag u srcima i du{ama kulturi vernog naroda. Posetili su nas izme|u ostalih: dobitnik nagrade "Drainac" Aleksandar Luki}, Ra{a Popov, Ja{a Grobarov, Tode Nikoleti}, Bratislav Milanovi}, Gordana Boranija{evi}, Zoran Vu~i}, Miloje Don~i}... naravno, bili su tu i topli~ki pisci. Zatim, odr`ana je i sesija Srpskog filozofskog dru{tva sa temom "Mit, filozofija, kultura" uz u~e{}e: Bogoquba [ijakovi}a, Slobodana Kawevca, Sretena Petrovi}a, Jovana Aran|elovi}a, Milanka Govedarice,

7

RE^ UREDNIKA

Irine Dereti}, Bojana Jovanovi}a, \or|a Vukadinovi}a i Aleksandra Luki}a. Gosti su bili i pisci bibliotekari: Sreten Ugri~i}, Miro Vuksanovi} i Dejan Vuki}evi}. Obele`en je i veliki jubilej, 100 godina bibliotekarstva u Prokupqu. Proslavu 100 godina od osnivawa prve ~itaonice u Prokupqu, "Gra|anske ~itaonice" koja je osnovana inicijativom nastavnika Gimnazije 1910. godine, obele`io je bogat program: izlo`ba "100 godina bibliotekarstava u Prokupqu" koju su zajedni~ki priredili kustos istori~ar Narodnog muzeja Toplice Darko @ari}, istori~ar Istorijskog arhiva Toplice Boban Jovanovi} i bibliotekar zavi~ajnog fonda Narodne biblioteke "Rade Drainac" Dragan Ogwanovi}, sve~ana akademija, sednica Zajednice mati~nih biblioteka Srbije (prvi put odr`ana u Prokupqu), stru~ni seminar za bibliote~ke radnike Toplice. Bilo je jo{ toga, naravno i "Boemsko ve~e Draincu u ~ast", ali ne mo`e se ba{ sve nabrojati. Pro{etali smo se kroz najbitnija de{avawa izme|u dva broja TOK-a i preostaje nam {etwa kroz 46. broj. Bedeker }e ovoga puta biti kratak, pa }ete morati vi{e da se oslonite na svoju intuiciju. Ako do sada niste upoznali Aleksandra Luki}a, dobitnika nagrade "Drainac", upozna}ete ve} na slede}oj strani. U rubrikama poezija pet i proza {est autora. Preveden je Stiven King, a eseje su pisali @arko Mileni}, Milijan Despotovi} i Miodrag Damwanovi}. Rubrika "Ovde je nebo moje" donosi poeziju topli~kih pesnika, a objavqeni su i nagra|eni radovi sa tradicionalnog \ur|evdanskog konkursa Kwi`evne omladine Prokupqa. Prikazane su nove kwige topli~kih stvaralaca i jedna kwiga pesnika iz kom{iluka (Kru{evca), kwiga poezije Jelene Proti} Petronijevi}. Najmawi zajedni~ki imenilac dva teksta u "Hronikama" je Udru`ewe Topli~ana u Beogradu dok je jako puno onoga {to ih razlikuje. Da i u ovom broju ne ostanemo bez istinskih putovawa, osvajawa prostranstava i visina, pobrinuli su se ~lanovi Planinarsko smu~arskog dru{tva Toplica iz Prokupqa Izgleda da re~ urednika, kao rubrika, opravdava svoje postojawe. Ili, mislite da ova rubrika ne treba da postoji? Svejedno, va`no je da postoje ~asopisi.

8

Aleksandar Luki}

NAGRADA DRAINAC ZA 2010. GODINU SAOP[TEWE o dodeli nagrade "Drainac"
@iri za dodeqivawe kwi`evne nagrade "Rade Drainac" za poeziju razmatrao je na uzajamnim konsultacijama kwige poezije savremenih srpskih pesnika objavqene 2009. godine pri ~emu je sa~inio u`i izbor kwiga kandidata za "Drain~evu nagrade" prema Pravilniku ove nagrade: "^rte i reze" (Andrej Jeli} Mariokov), "Zlato i srebro" (Sne`ana Mini}), "Qubavnik nepogode" (Miroqub Todorovi}), "Govor Prozorqivog" (Bojan Jovanovi}), "Ne spomiwi |avola" (Aleksandar Luki}), "Magnolija nam cveta itd." (Radmila Lazi}), "U~iteq se}awa" (Dragana \ilas). Na radnoj sednici 10. maja 2010. godine `iri je jednoglasno odlu~io da se nagrada "Drainac" dodeli pesniku Aleksandru Luki}u za kwigu "Ne spomiwi |avola" u izdawu KVO (Kwi`evna op{tina Vr{ac) 2009. godine. Zbirka pesama Aleksandra Luki}a "Ne spomiwi |avola" ba{tini srpsku pesni~ku poetiku 19. i 20. veka u kojoj do sna`nog izra`aja dolazi ukr{tawe objektivnog lirskog govora sa vizijama pro{losti i do`ivqajima savremenog `ivota. Ukr{taju se u Luki}evom pesni~kom govoru uzdr`ana narativnost i intelektualizam, te sna`an pesni~ki do`ivqaj anti~kog sveta, kao i dunavskog ambijenta zasnovanog na autenti~nim slikama prirode i savremenog ~oveka. Poezija je izraz razvijenih mitskih pre-

9

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

dstava, ali i diskretnih intelektualnih veza sa nacionalnom i evropskom (svetskom) pesni~kom tradicijom. Kao takva na potpuno autenti~an na~in osavremewuje izraz Drain~eve pesni~ke poetike. ^lanovi `irija: prof. dr Goran Maksimovi} (predsednik `irija) Dragan Barjaktarevi} (~lan) Zoran Vu~i} (~lan) Prokupqe, 10. maj 2010.

10

Aleksandar Luki}

Aleksandar Luki} BREZOVA DRAIN^EVA METLA
@ivot, sudbina i delo pesnika R. Drainca, poligrafa, najtipi~nijeg predstavnika kosmopolitske poezije u nas, sav je u znaku puta, koji se nikada ne}e svr{iti. Koji je to put? Kakav je to put? Najlep{i portret Rada Drainca, delo velikog prijateqa Mihaila S. Petrova (uni{ten u pesnikovoj rodnoj ku}i posle wegove smrti, kori{}en kao poklopac kace za ki{eqewe kupusa, prema svedo~ewu jednog od wegovih ro|aka u Trbuwu, novembar 1998. - preuzeto iz devete kwige Dela Drainca, Cirkus Drainac, 1999) izgubqen je. Priznao je da duboko pati {to pi{e, on koji je rado svirao na violini, i prepevavao na srpski sa nekoliko svetskih jezika. Sa sigurno{}u je tvrdio da }e za wim, koliko sutra, drugi tragati sa istim intelektualnim po{tewem i kura`ima, ali je upozoravao budu}e da nikom ne}e biti zastava. I u tome je bio apsolutno dosledan. Jedino priznawe koje je ovaj pisac dobio za `ivota be{e Albanska spomenica (1921). Tridesetih godina minulog veka Drainac, citira Strindberga (Boga tra`i{, a na|e{ |avola. To se meni dogodilo – A. Strindberg: „Inferno“) i tako priznaje u nekoj groznici koja mu je ledila mozak, da je protivu toga da se zavarava nadama, da ga je stid da poha|a crkvu, po kojoj hodaju trgovci, da je bezvernik, i da bi Bogu mogao pri}i s obzirom na stawe u kome se nalazio samo sa podlostima u du{i, da se kukavi~ki spasava. Kakvom verom da se spasava? Pita. Upornim ili krvavim tragawem za velikom tajnom. Pi{u}i: „Ne tra`im da mi niko ni{ta ne opra{ta. Neka pre|u ako mogu preko ~iwenica na{ih bi}a... Jer ono {to ostaje uvek i svagda u prvom planu, to }e uvek biti samo `ivot na{, tvoj i moj, vezan u misterioznim dubinama trajawa istim trage-

11

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

dijama, po`udama, snovima, istom dramom neizrecivoga...“, ovako pi{u}i, Drainac se obra}a budu}nosti, nama. Da, Boga je tra`io, a na{ao je |avola. To se Draincu dogodilo! To nije te{ko dokazivati. Hvaqeni romanopisci, lovorikama oven~ani u na{oj kwi`evnosti sa tim stavom, svakako podsticajnim, dobili su besplatno temu da razmi{qaju: kakva bi se kwiga o tome mogla napisati! Ali, slaba je vajda od wih bila. Od ve}ine, wa~e}ih zavodnika. Neopozivo. Pesnik Drainac je Srbin koga su Srbi osudili na smrt! U jednoj od gimnazijskih soba Gimnazije u Blacu ~etnici su Drainca osudili na smrt, ponovimo tu istinu za sve one koji se i dan dawi prave gluvi kod u{iju, da je ovako presnu jo{ jednom ~uju. U~ini{e to na{a bra}a, davno iz {taba ~etni~kog vojvode popa - Mike. Pesnik koji nije krio da se nagladovao, napatio i namu~io u `ivotu, kao junak Hamsunovog romana Glad, prvu svoju kwigu objavio je u samo tri primerka! Drainac je kwi`evne otrove konsumirao sa jednom demonija~kom nasladom za duh - kako sam priznaje, nikako, me|utim da otruje celokupno bi}e. Bore}i se za integralnu ~ovekovu slobodu, i svoju u prvom redu, ne zna~i da je sa tim faktom bio gluv i slep pred stvarnim ~iwenicama 20. veka, u kom je ~ovekova sloboda, sa stanovi{ta ekonomskopoliti~kog, jedna fikcija. Drainac je strasno verovao da je sloboda ja~a od qubavi koju je zamenio mr`wom i dubqa od svih teorija po kojima je ~ovek an|eo i sladak kao mleko. Sloboda nije hri{}anskog porekla ni utopija: ona je pravo na `ivot... @estoko je kritikovao, pored ostaloga, i tzv. „kwi`evne fantome“, mnoge neute{ne literatore, koji su se i danas namno`ili, kao u Drain~evo doba. Vaqda |avolu treba zahvaliti {to je sa~uvana Drain~eva sveska u kojoj je zapisan tekst Punopravne odbrane, koji je nagovestio po{ast nadolaze}e revolucije i otrov tzv. pisaca-demokrata. Drainac je bio aktuelan ju~e i prekju~e, ali nema sumwe da je danas jo{ aktuelniji, barem za one koji strpqivo i{~itavaju wegova Dela. Drainac je jo{ 1937. godine pokazao da na{eg ~oveka {ibaju vekovne nepogode, i da nepo{tovawe wegove slobode mo`e biti fatalno! Ukriva se da je Drainac vi{e bio prorok nego „boem i bandit“. Niko nije tako `estoko i pronicqivo kritikovao tzv. pisce-demokrate (Krle`u, M. Risti}a). Niko nije tako bespo{tedno {ibao bedu na{ih kwi`evnika. Postoji jedna `alosna stvar u literaturi uop{te: pisci

12

Aleksandar Luki}

`ele da spasu svoje odvratne le{ine u grobu. Sve {to rade, podsvesno ima zna~ewe wihovog zagrobnog trijumfovawa. Oni imaju samo jednu `equ na srcu: ve~nost. @ivot je za wih u drugom planu. Wegove gnusobe, floskule, podlosti i izdajstva stide se da otkriju, da ne bi time svoje le{ine u grobu u~inili gadnijim nego {to su.... itd. Demokratiju na{ih pisaca Drainac nikako nije mogao razumeti, jer je vrlo dobro znao, da oni koji tako glasno trubqahu o jednakosti, slobodi i bratstvu, u privatnom `ivotu, na delu, behu svi odreda aristokrate... Buntovnik protiv patentiranih koterija, koje su oduvek imale upori{ta u srpskoj kwi`evnosti, putnik, poligraf, Drainac nastavqa stazom bez kraja, stazom bunila i ludila, kako bi rekao Sioran; svojim `ivotom i delom dokazuju}i da se banalnost mora prevazi}i svim sredstvima i ostvariti preobra`aj, koji nije drugo do ispuwewe apsolutne izra`ajne snage. Da time i zavr{im, jedan od stotinu mogu}ih pogleda na delo pisca, koje je obele`eno i patwom, koja je, zna Sioran – put odvajawa, razdvajawa, centrifugalna sila koja te odbacuje od sr`i `ivota, gde sve te`i da se ujedini u qubavi i ne`nosti... Drainac je sawao o Obnovi, istinskoj, koja je vi{e nego potrebna, upravo sada, srpskoj kwi`evnosti, kulturi i dru{tvu. Wegova dela su objavqena tek pre jedanaestak godina, bezmalo pola veka posle wegove smrti, i ona su bila odli~an povod da se ponovo vrednuje i prevrednuje wegovo Delo u celini, ali je to izostalo. Drainac je prili~no ukriven pisac, uprkos svemu, izvikan nepoznat pisac u nas, posle toliko godina i posle svega. Drainac poligraf je na{ savremenik. On je jedan od onih koji su zapo~eli prevrednovawe u srpskoj kwi`evnosti. U svakom slu~aju ta~no je uo~io u svojim najintimnijim tekstovima : Ima korova u svemu na svetu: u dru{tvu, literaturi, u qubavi, trgovini, u prijateqstvu itd....Treba o~istiti pekarnice od pacova, podrume od kiselih vina, literaturu od samozvanih kriti~ara, a jedna brezova metla je danas potrebnija od svega.... Eto, te metle sam se ja Gospodo, prihvatio bez stida. Ona se u mom pesni~kom Delu, trsi, to je ve} odavno postalo da bude i neurastenicima iz moje mladosti jasno. Te{ko je `iveti me|u savremenim u{kopqenicima. (Beseda izgovorena prilikom dodele kwi`evne nagrade „Rade Drainac“ 19.05. 2010. godine u Prokupqu.)

13

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

Aleksandar Luki} Fajront belog rubqa
Bi}e da je to bilo na obali Dunava, rumunskog seoceta, goblenu prirode. Oprano rubqe za svadbenom no}i leluja oka~eno po `icama dvori{ta. U mojim mislima, ispre~ene nage kupa~ice, vape za dru{tvom na razvalinama prikqe{tene rubom potopqenog naseqa. Du{e nepostojanih predaka padaju po na{im telima, gar dogorele vatre jedva da je to bio. Na toj obali se zatekoh, u ovom opskurnom ~asu prijatequ. Ti mora da postoji{ negde. Zbog tebe vetar wi{e belo rubqe obznawuju}i pqeskom fajront.

Zemaqsi posao
Kopawe rude, ili pak {trojewe veprova, se~a hiqadugodi{wih stabala u {umi, ko{ewe trave pred ki{u uz jeku gromova – bez izuzetka mrzim, ali me vrta~a prostih zanimawa ne pu{ta iz sebe.

14

Aleksandar Luki}

Mra~ni sine okupan u znoju istrajavaj na vlastitim mukama. Krckaj u miru dnevnicu. Harfa nek ciguqa. Te{ki su zemaqski poslovi. Devoj~e sa grguravom kosom, me|u paqevinama hrama prosi milostiwu. A ko vlada zakonima? Sa grudima mawim od pesnice, devojke sa penom u uglu usana, ovde sam - pri|ite srne moje.

Bro{
Bro{ borove smole sa stabla visi o tankom koncu a u wemu insekt udavqen. Izme|u stena i oblaka na ivici litice, leluja vazduhom preslica umetnosti same po sebi, a ja ponesen {etwom stigoh pred wu. Ni slavuj, ni kobac, a dokle se uspeh? Du{o moja, rekoh li, maju{ni insektu, sakriven u krvi i mesu, ko }e sti}i do tebe? Mo`da vetar mlak, ili devojka uplakana u ~asu kad razbije kr~ag na izvoru, rascvetan cvet mle~a, budu}a Gernika livade – prozor~i} za kojim `udi{, pupoqak prole}a? Bera~ice malina odve{}e nas na gozbu gde tu`ne pevaju nage peva~ice, o na{em `ivotu nasred hana, na pedaq ispred nosa uvijaju}i se u struku bezobrazno. Ko`a wihovih tela ne daj da nas

15

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

op~ini to je samo masna zemqa na |onovima cipela starih udovica. Uskoro }e no} i zapeva}e senke za brdima, oglasi}e se ptice i insekti, pevaj i ti o sebi. Tesna koliba grli svoju tu`balicu. Otkrij tu muziku smrtnih bi}a izvan Boga, maleni insekt `edan i zato~en u smoli slika je i prilika stvarnosti oko tebe.

Vijun
Na br{toku tik uz vir bejah godinama sakriven za starim stablima vrba odakle osmatrah butine devojaka, starijih koju godinu od mene. Toliko dugo kr~mih tu sliku u ma{tarijama. Te svetle `enske butine ugla~ane kundake u pam}ewu. One sa vretenom u ruci odmotava{e konac niz talase reke, mlade i gizdave `eqne qubavi, behu odreda. Izvor~i} sa vodom zelenom a nad wim leska, zrnevqe le{nika sa grana. Zlatna ikra. Tu je ~ist kraj. Re~na trava podse}a na de~ije ~uperke, u brzacima vrhovi jova nalaze ogledalo. Nakon svega ja sam onaj krupni kowski zub izba~en posle povodwa na sprud zlatast, peskovit, oce|en. Mre{}ewe riba u pli}aku Peka, uzmu}en muq, kqu~awe vode za ribqim perajima nali~i mom se}awu.

16

Aleksandar Luki}

Vijun iz muqa, pomaqa glavu. Po{to utihne ribqi mrest – dunu}e vetar i zaquqati brest nad vodom. Sa mese~inom }e se pli}aku reke privu}i grabqivice. Ikre je i previ{e, zasiti}e nezvane goste.

Bele ru`e
Po poqu pala slana, srebrwaci narodne kase sijaju prosuti uz put. Moj pogled je to. A, ipak u wemu nije sve druga~ije iskri qubav moja. ^e`wa za wom najavquje provalu letweg pquska po zelenom lugu ali to ose}awe nedostaje u dubini zate~ene slike. Za bre`uqcima, za senicima i kukuruzi{tima razla`e se moje bi}e. Srebrne igle probadaju iza no}i, ne`no. Bele ru`e jutarwe slane, ah, dirqive negda{we maske, podi`u novo gnezdo napravqeno u ostacima starog.

Ostati veran
Marini Cvetajevoj U praskozorje za|oh u ru`i~wak, a tamo po~e se dru`iti sa mnom povetarac tih, ma{e mi pred nosom, a potom, privi mi se uz lice, stidqiv i nerascvetao gase}i no}.

17

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

Beli pupoq~e, najednostavnija ~e`wo jutra. I ja sam odba~eno dleto bio {to je rezbarilo duborez – udahwuju}i poseban ritam umetnosti. O~i vrtlara, ne mogu da te vide, kao {to to ~inim ovog jutra ja. Posao vrtlara podre|en je dnevnici – okopavawu ru`i~waka od ranog jutra skidawu biqnih va{i sa mladih pupoqaka. Svi}e, svi}e, da bi lepota buknula iz tame. Da bi buknula izme|u nas. No}ima prizivah glas pupoqka, ~as kad }e me pozvati sebi – do{ao sam ti pupoq~e – ka`em – {ta nam vaqa ~initi sad? Klawati se nismo umeli ni pred kim. A takve baca{e u `ivi kre~, odreda. Ah, Marina, nek te ne pla{i ba{tensko crno kamewe. Alatke ba~ene uz ogradu.

Preko granica
Dve dojke priqubqene na grudima na lopaticama sredwovekovnog skeleta; za ovaj `ivot, za ovaj rat. Uobi~ajeno smewuju se no} i dan. Gladna usta izgubqenih starica u ramu praznih izloga u ulici odmah ispod „Moskve“ hotela

18

Aleksandar Luki}

na glasu. [ta da ka`em o `ivotu? Nimalo uzvi{en nije `ivot. Preko granica, pora`ene du{e umiru. Pate daleko iza fronta. Sunce i Mesec, svezani. Ho}e li ko poverovati ako ka`em: stanujem blizu protuva. U otad`bini tokom rata, u ~iju re~ se sumwa. Muqa~u gro`|a nalikuje otad`bina. Otuda umesto vina curi krv u posude zemqane, oko mene: "Draga mamice – slikam krv sa krvqu".

Podmetni glavu pod jastuk, kad nema{ sna, kao {to pospane ptice glavu gurnu pod krilo, odredi otkuda gruvaju topovi, jesu li blizu, u {ta ciqaju te{ki topovi? Jesu li to porodi~ne ku}e, ima li u wima stanara; majki sa uplakanim devoj~icama stisnutim u naru~ju u kutu sobe; ili u podrumu me|u kacama. U Srbiji za vreme rata, kao u svim ludnicama, bez vrata, ~ekao sam da do|u po moju glavu, granatu nabijenu osamom puwenu stihovima – rasutu u stihovima.

@estina buke
Za|i u prostor poezije, neznan~e. Toliko razli~itih bogova upozna}e{ izvan svoje vere. Jedan odapiwe strelu, drugi pokre}e {iva}u ma{inu. Divan je prostor poezije.

19

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

Le`aqka u vazduhu zlati se oka~ena o grani stoletnog stabla. De{ava se da u nekom lugu peva {eva, kad joj za to vreme nije takav je izbor preovladao u duhu; poigravawa sa vremenom – me{awem godi{wih doba. Divan prostor poezije slikaju mastionice. To je nakon svega preostalo, provalija negda{wih glasova. Poznavah prave prijateqe u wemu. Odiseja (koga opona{a mawina) {to putova{e morima, jure}i za sostvenim repom. Ustanike u predahu borbe susreh zajahale na tre{wevim topovima. Divan je prostor poezije! Skrasi}e se u wemu misli nekog deteta. Za redom kuqa}e red. @estina buke, `estina na{eg imena.

Tvrdo kosmopolitensko govno
Du{a kom{ije u prolazu – truli krompir; {ta da mislim? Prasice u toru klanice, pevah ti do skora. Kobasice u dokolenicama. Ideje evropskih seka persa – plesan skoreo, primoravaju odva`ne da ih namagar~i. Imam o{tru testeru – ne obo`avam ni~iju dr`avu, saveze, {trajkove – otad`binu pogotovu. Ne tu remenicu. Ne redenike, krijum~are; ludice na{ih zlo~ina kako izgleda{ pokuweno sad, sa krivim volanom sukwe? @ilava kurvice, istr~ala iz no}i. Vladaj se blago prema silnicima, ako ho}e{ naplatiti tu|e ~asove radosti. Diktiraj cenu.

20

Aleksandar Luki}

Usijawe
Ta, `ario sam svu no} vatru, bez sna – opet ~araju}i ugarke. @ara~em ~im dodirnem cepanice i senke srqaju da nestanu na zidu – o, ti trubo sukna, {to se razvija{ preda mnom, doneta iz drevne vaqavice gde te voda u~ini takvom? Da mora{ imati vek trajawa pa da mre{? Mislio sam svu no}, bacaju}i pogled na `ivot dosada{wi, pa dobro kao da rekoh sebi u bradu, ne od stida, gledaju}i u plamen vatre: bio si i ostao sam. Beli jorgovan u cvetu, na vrhu klisure iznad Peka u maju. ^uvaj vatru. Jesam li takao tokom no}i rodoslov? Od {upqih glavwi vrvi {uma, kriju}i kukuvija bezbroj. Usijala se tabla {poreta, kunem se, da je soba hajdu~kih dukata poprimila sjaj. Aj, na sve`u kowetinu, izbijala je para vatre sa ringle. Moj HH vek. Nek mi ne veruje{, ti staro sumwalo. Govorih tako o sebi u prilikama sli~nim ovoj no}i. Nisam uzvi{en ja ve} moj duh nateran od malena da svedo~i o svetu u slikama skupqenim u album zasvagda. To, {to zastupam pred Bogom, koliko znam, prekor je moj stari, i treba da nervira sitna puvala. U kwi`evnosti nisam slu~ajno. Ne mazim socijalisti~ke metle. Pi{em bi}e o sasvim obi~noj no}i. Dr`im ~vrsto `ara~ dat mi od starina, iz Eleuzine kao da je? Pepeo se ~ini lasnim |ubrivom. Ali, ti i{ti plamen. Brat mi ga u~ini krasnim poklonom, budu}i da je talentovaniji imao dar. U Homoqu, kovan je ovaj `ara~ neke no}i, sli~noj ovoj u kojoj bdim, prikani. Ma{tarije }e po}i napred kamo sle}u ka nekom bludnom sinu. Trube }e kliznuti niz zidinu, ali, osta}e svest o tome kako su `iveli, najboqi me|u najgorima.

21

DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

O, moje budno oko, dokle si stiglo? Prikqu~iti se {to{ta mo`e jo{ `ivotu. Ringli. O, qubavi, ~ere~ewu plena, juh!

Zvi`d – klube
Objavi: kako nam za srebrnu godi{wicu braka sa jednom zmijom uz samu ku}u pristigo{e stotine istog roda, svijaju} se u klube - kako `iva krpewa~a palaca jezikom u parewu? Draga, {apnuh sa praga, do|i pa vidi ispod svoda ku}e gde se ven~asmo ~udnu svadbu, pa uporedi. U strahu jedva da si rekla sve same {arke. Otrovnice, dodah ja, donesi guw da prekrijem u zanosu kamewarke. Odvajkada se pripoveda da qudima ispod guwa kad se zmije razmile u prirodu, ostaje na dar dragi kamen; tako vele, da je neka devojka vide} ih u `buwu postupila. Neki seqak, pak, kowima sa repa odseca{e pramen da bi pokrio iste takve. [arene, od glave do repa, u cik cak rombove, ri|ovke. Uzmi moj ili tvoj kaput i dodaj ja }u ga prebaciti preko wih, sudbina se mora isterati. Otrov wihov, moja re~, ovaj put, mimoi}i }e nas. Na buwi{tu se ne sahrawuje qubav ni~ija. Ve} probu{en lonac u kome se gotivio, red kupusa, pa red slanine, a ozgo poklopac. Objavi: Dragi kamen ne dobija svaka {u{a na godi{wicu, i na{a qubav, gajena dosad, podse}a na bistru ki{nicu, u kornetu zelenog lista. Potra`i u fioci stola lisnicu, gde pi{e da se obe}asmo jedno drugom odavno, pa uvij ono {to smo bili sa tim kamenom u smotuqak. Sa {arkama }e ubudu}e drugovati osionije glave no na{e – nepoznati qudi, ja znam, slaba je vajda zbog wih tugovati.

22

Aleksandar Luki}

Jedni se ra|aju da bi drugi umrli, budi sigurna u to. Ova bele{ka nema nameru da sudi gubitnicima {to se u mahovima zateko{e u lepoti. Objavi: Pre no postanemo grubi – na sav glas da te ~uju- trubi, trubi kre}u}i se ka ve~nosti, mi ne ka`emo zbogom, ve} vidimo se, jer, du{e ro|ene za susretawa jesu kamen ~uven po lepoti mi nosimo sa sobom.

Plafon porodi~ne biblioteke u Mi{qenovcu
Pomiwem stihove pisane rukom, u krug oko sijalice pesnika razli~itih epoha po plafonu: su{i~av student pisa{e ih u mladosti. Naizust umesto bajalice; Rilke, pozni Gete. Eliot. Paund. Onda Pasternak. Skup ~itav. O, jadan, ja. O, crna varalice, kriknu otac kad spazi ~ime se bavi wegov stariji sin: Ostavi vragove u mraku; ako ve} pla}am {kolarinu, vrati se pravima, me| zakonima su dva plus dva oduvek jasna matematika, terpentin za parnice. Pa, nabroja bogate advokate i {ta tu sortu zanima da bi re{ili spor. Lekciju saop{tenu starijem bratu upamtih; stroga be{e ta re~, a misli, kako se glo`e pripada{e literaturi. Iako mi prilike ba{ ne dr`a{e stranu. Bejah uz brata. I tu dragi, Bo`e primih greh na svoju du{u. Odluka je pala. Stihovi pre`ive{e krase}i plafon. Vala va`niji doga|aj to bi od Uskrsa. Ja bejah zatim upu}en da izu~avam zanat o dvotaktnim ma{inama i sudba se bratovqeva ponovi, jer, pobegoh glavom bez obzira otud ne mogav{i u drobu metala i kablova na}i srce. Krug stihova sa plafona, ofira kud sam se uputio. Brat je bacio kamen~i} u more, i koncentri~ni krugovi se {iri{e u beskraj.

23

24
DRAIN^EVI SUSRETI 2010.

Zoran M.Mandi}

POEZIJA Zoran M.Mandi} Okviri 19.
I diplomirani apostoli pripadaju senzacijama Okvira wihovih punih i praznih skupova koji se kombinatori~ki dele jedni od drugih onako kako se svetlo odvojilo od tame kopno od mora gravitacija od bezvazdu{nog prostora U bezdu{nostima deoba Apostoli su se naj~vr{}e dr`ali za Skute sopstvene ideologije i wenih Jevan|eqa kako na obroncima sveta u nastajawu tako i prolaznosti koju su virusno selili iz jednog u drugo vreme Zato je i prolaznost okvir bez koga bi svet izgubio smisao u svakom od svojih pa i najmisterioznijih Okupa

20.
Jedino je qubav neprolazno stawe Prolaznosti Sva unutra kao sokovi ma{te kao erupcija

25

POEZIJA

Muzike iza koje }utawa i mukovi li~e na najpustije Pustiwe nad kojima nerazlu~eno stoje svetlo i tama a ispod se kopno i voda me{aju u istom koritu upleteni u razne afere sa mitovima strasti me|u prepla{enim simbolima koji ozna~iteqski uvek kasne gore od svakog geometra

21.
Gore i tu`nije od svakog pisca koji u svom romanu glume}i Dostojevskog poku{ava da razokviri nerazokrivqivo i to me|u likovima koje je Dostojevski naterao da misle da pate u nesanicama poreme}enih snova nasrnuli jedni na druge kao pobednici na pora`ene kao prevaranti na prevarene kao bogovi na polubogove i wihovu izmanipulisanu vanbra~nu decu Svet je i sa wima samo jedna sumorna idila pogre{no postavqenog stawa stvari koje surovo svojim nadmenim statusima ru{e logiku qubavi i weno ropstvo me|u wima i wihovim okvirima A svi se pozivaju na sebi~no carovawe Matematike kao carskog proro~anstva i Prora~unarstva

22.
Bogovi me|utim kao uvek od svojih prvih biografskih listova }ute

26

Zoran M.Mandi}

Usred wihove }udqive muzike stvari iz svojih okvira zapo~iwu nerazumqive ratove i ~ine razna zlo~instva zbog kojih nenaoru`ane qubavi uvek pla}aju velike cehove Sopstvene propasti ne podilaze}i ~ak ni u smrti ni jednoj jedinoj Stvari ni jednom jedinom Okviru Nestaju me|u tajnama neprokazivih galaksija

23.
U tim nestajawima galaksije se povla~e sve dubqe u Tamu u me|uprostore tajne prezaposlene za {ifrantskim stolom na kome se {ifarski okviri zatvaraju iznutra onako kako emocije postavqaju ta~ke Posledwu ta~ku iz samopo{tovawa nasle|enih tekstova i wihovih okvirnih proporcija Ose}ati ne zna~i biti na strani sentimentalnosti Bez obzira da li se ona otvarala iznutra ili spoqa Okviri nestajawa svake godine slave Dan svoje logike ^uvaju je od uroka anarhista koji poput trubadura {estare vascelim uokvirenim svetom u potrazi za prvim okvirom s kojim su po~ele sve nesre}e razlika i jedna~ewa

24.
Kodovi okvira zaposeli su posede gotovo svih prostora tajne Hristos je samo u jednoj besedi napomenuo problematiku tog zaposedawa Wegova retori~ka nesigurnost u~inila je okvire jo{ oholijim Posle Histosa jo{ ubedqivije su pro{irili svoja

27

POEZIJA

Prava Popuniv{i svojom limfom gotovo svaku poru na op{tem telu senzacije kroz koju svet silazi u nepovratno i vra}a se na Po~etnu stranicu svog pretra`iva~a Za~u|uju}e je sa koliko je lako}e Tesla }utao o tim odlascima i vra}awima i koliko je bio nemaran u zavr{nim radovima projektne dokumentacije nejezi~kih i drugih sporazumevawa Ne{to je opasno znao i sa sobom vratio tamo odakle je i stigao

27.
Uvek su najdubqe }utali disciplinovani Sledbenici straha U vrtovima i vo}wacima bo`ijih sokova pevali su uz muziku svojih lauta radovali se lovu i hrani pentrali na visove izme{ane depresijama podno`ja raznih saobra}ajnica`me|usobno ukr{etnih sa razlazima neukro}enih linija pomo}u kojih su Stari Grci zaveli Novi Svet nazva{i to geometrijom duha U prahu Da li su i ~iwenice `ivota Okviri ili samo deo te nametnute Geometrije

28.
Zato se nesigurni izmanipulisani svet vi{e i ne oslawa na ~udovawa filozofa koji se u svojim kolibama qubomorno bave Pesnicima neumorno smi{qaju}i smicalice pomo}u kojih `ele da ih iskqu~e iz Istorije naga|awa i obuku se u Wihove Re~i

28

Zoran M.Mandi}

Ali te{ko je sa pesnicima Te{ko je demantovati wihovu Istoriju poricawa Okvira Wihovo slobodno zidarstvo bez kalkula i pozivawa na Ponore i Lavirinte Bo`e s koliko su hrabrosti gasili svetla iza sebe da bi i oni drugi iza svako za sebe palili prema svom vidu i prema nacrtima svojih slika I dobro je {to Karava|o nije znao da naslika Druge Slike niti da se u wima {ega~i sa Da Vin~ijevim porukama i Hipotezama

29.
Dobro je {to postoje i okviri Istorije vere u mno{tvu neverovatnih verovawa u kojima mno`ine ujediwuju jedninu u jedninu Ne daju joj da se rasprskava izme|u i pored Sebe U poretku stvari drugi poredaka Svest mno`ine je oduvek tragi~no nedostajala wenoj Samosvesti Ali smrt nije pokri}e ni za jedno nedostajawe ma kako ga opisivali i prepisivali Biografijama trenutka i wegovih Okvira

30.
Magi~ni okvir broja i wegovih konvencija ume{an je u mnoge sastave pri~a Poezija je oduvek bila trn u wihovom oku Nastoje da je izmeste ~ak i izvan svojih i ostalih Okvira Da je u~ine neuticajnom Nepotrebnom

29

POEZIJA

Sklapaju mnoge saveze u tim poslovima Ali Gle ~uda Poezija peva o okvirima neometano izlazi iz wih ve~era sa wima Zaviruje u wih i izviruje iz wihovih Muzeja Kladionica Kadionica Kancelarija

31.
I zaista Gle ~uda Poezija je propevala samu sebe Unutar razvaqenog kruga U kome skepti~ari lavirinata tajno zasedaju ne bi li obrnuli stvar mu~no je wihovo dodvoravawe uredniku su{tina mu~nije od svake ontolo{ke i filozofske Mu~nine Sama u sebi poput Muzike Poezija je zaista prepu{tena Sama sebi Iako Kako to neko sladuwavo re~e Ona je slobodna a negira slobodu Pevaju}i ona peva muziku Divi se bo`anskom sazve`|u wenih Ritmova i melodija Wenoj nadmo`noj versifikaciji u nemo}i Svih kojima nije uspelo da je defini{u Neuhvatqivu Neuhvatqiviju od qubavi i wenih Pomerawa Ispred i iza sebe

30

Zoran M.Mandi}

32.
Uokviriti Zna~i izgubiti `ivot Pomeriti ga ukoso prema pojmovno Neobuhvatqivom pojmu Platon se mu~io sa tom neobuhvatqivo{}u Otuda i wegova nesigurna misaona pomerawa Wegove optu`be Poezije Nerazumevawe okvira koji uvek seju Smrt ~ak i smrt smrti A radost je kada se ostane me|u simbolima i kola`ima neuokvirenog Se}awa

33.
Se}awe tajno poma`e okvire Stavqa im na raspolagawe sve svoje fondove Arhive Enciklopedije i Leksikone Poput farisejskog licemerja ono se {iri u wima Okvir u okviru rekao bi Pesnik nastoje}i da iz svog se}awa izbri{e svako Se}awe Wegovo podlo poslovawe sa okvirima i wihovim zamkama postavqenim u re~ima me|u bakterijama i virusima wihovih metastaznih i metastazi~nih procesa nagomilanih pri~a u Zamku preuokvirenih re~i nemo}nih da se odupru gramatici okvira koji ne posustaju u trajawu

31

POEZIJA

*** Milen Milivojevi} Nemu{ti jezik Otkrivawe
Tajna ni~e iz jave java klija iz svake tajne dok se ne sretnu Tajna raste iz govora iz }utawa u govor u }utawe iz no}i u no} iz tajne u tajnu Tajna cveta i pod ko`om ~oveka i pod zemqom grada i pod jezikom govornika i pod kapom nebeskom Tajna peva u kamenu u vazduhu u vodi u biqkama u korenu u nadi u cvetu u plodu Tajna `ivi u drvetu u travi u pokretu u koraku u dimwaku u betonu u pogledu u semenu Grad buja u glas u tajnu tajna je najve}a gra|evina

32

Milen Milivojevi}

pod lobawom Tajna di{e da bi rasla bujala tr~ala cvetala pevala `ivela tajila Pred tajnom tajna nema tajni tu|a tajna tajanstveno je dovede u dan

Pam}ewe
A`daja je moja opet gladna guta sve pred sobom zaboravila {ta je sve progutala A`daj~etu wenom umiqatom gutawe je materwi jezik ono se rodi ~im progovori A`dajac guta bez milosti progurao i za}utalo a`daj~e a a`daja ga neizmerno voli A`daja se moja ni~ega ne se}a zaboravila i da me progutala glad je weno jedino pam}ewe

@ivoderci
Radili su to i mojim precima i zato ja ostajem i nedosoqen i sasvim sirov Ne meke}em kao jarac

33

POEZIJA

da ne pomisle da sam lik iz pri~e Ovo {to mi rade jeste za pri~u o `ivodercima Dok me `ivoderac `ivog dere podsti~em ga tako {to se ne derem

Ra`aw
Poznat mi je grm u kome le`i zec ali se od tog grma ne mo`e napraviti ra`aw Zato zec i ne bere brigu dok ja berem ko`u na {iqak [iqak za ovakvu priliku br`e se na|e nego ra`aw za zeca Nedostaje mi {uma ali imam ra`aw i ose}am se kao zec

Su|ewe
Ka`em jagwetu da se ostavi rasprave sa vukom On mora biti u pravu

34

Milen Milivojevi}

dokle god je vuk a jagwetu ne prili~i da se sva|a ako `eli da ostane jagwe Posle na sudu mene nisu ni zvali Kqu~ni svedok ka`u bila je voda Bistra je bila na strani jagweta i vuka a mutna se ni~ega nije se}ala Sudija je onda po~eo ne{to da muti (a nije o vodi re~) ne toliko {to se pla{i vuka koliko zato {to voli jagwetinu Su|ewe jo{ traje

Sazrevawe
Tradicionalno gro`|e nebrano je baldisalo ube|uju}i me bojom da vi{e nije kiselo Zna se iskrena lisica koliko voli istinu No i gro`|u ne verujem kad mu pogledam visinu I tako sam zelen eto jo{ u gro`|u neobranom Beru}i nezrele la`i bojim ih svojom istinom

35

POEZIJA

Nemu{ti bejzik
Ako razumem govor trava koje svako gazi svi bi se divili mojoj snazi Niti je vladavina zdrava niti ima vladavine prava ako su svi svoj jezik u klup~e savili jer ih je zbunio nemu{ti bejzik * Lep{e }utim jezikom biqa nego kad sa sobom razgovaram Boqe razumem vetar kad lagano dune nego jezik mog zmijskog cara kad me silno posred lica pqune Jasnije su mi i biqke i `ivotiwe nego qudi ili qudi zmije kad me pqunu ili kad ih pqunem a najneodgonetqivije mi je kad sebe nemu{to kunem * Bez nemu{tog jezika brzo bih stradao Svoj bih jezik polomio ako bih materwim vladao * Kad bi me neko nemu{tim jezikom darovao ja bih preko svake mere dobro carovao Nikoga ne bih morao

36

Jelena Proti} Petronijevi}

da prislu{kujem i kad {apu}e ja bih mogao svakoga dobro da ~ujem A kako narod i nekada i sada na{ega cara govorom slika on ne bi mogao da vlada ni sa znawem dva nemu{ta jezika * @ivotiwe mi mahawem repom obja{wavaju qubav deteta biqke mi plodovima obja{wavaju postanak sveta qudi grubom re~ju da su prirodna {teta a kompjuter zujawem da sam wegova meta

*** Jelena Proti} Petronijevi} Srbija po Davi~u
Ako je me|u opalim {qivama I na opustelim wivama I ako je tra`e tamo Gde nikad nije bila Tamo gde je naju`asnije Ona ipak sija Negde na po~etku veka Tamo gde put zavija Za nepoznato Dozivaju je iz daleka Oni kojima je najmilija Ba{ zato [to je me|u wima Daqina

37

POEZIJA

Ona se razvija Niko ne zna kako Nikome tajnu ne otkriva Kako je jo{ uvek `iva Ona sve opsade I blokade Razbija I svuda sti`e preko reda Ona je pametnija Nego {to izgleda Weno pam}ewe daleko Se`e u pro{lost Kada se Amerika Nije ni rodila Ona je devojka Koja je uvek kriva Ali to dobro nosi Ona u stvari Ne voli da prkosi kao {to joj pri{ivaju I strpqivo podnosi Sve {to je sna|e ~ekaju}i taj dan Kad }e pred svet Da iza|e U punom sjaju Neprepoznatqiva

Srbija, prevarena
Oj Srbijo Me|u pevaqkama Me|u tajkunima Ko }e jo{ tebe da prevari Oj Srbijo Me|u gladnim svrakama

38

Jelena Proti} Petronijevi}

I ostalim grabqivicama Koje kradu zlatne stvari Oj Srbijo u kojoj niko ne mari Za |ubre na obalama Divnih reka Oj Srbijo me|u kesama Koje lete na vetru [ta li te jo{ ~eka Oj Srbijo na po~etku Ovog veka me|u o{amu}enim glavama Od marihuane I belog praha I nekih ludih pilula Sa kim si ostala? Da li si ga prepoznala?

Koncert
^ekali su koncert Platili unapred Doneli su preokret U finansijski d`et-set Obi~ne su dinare Preto~ili u evre Sve se fino slo`ilo Na razne ra~une Te no}i za pare Te no}i za tajkune Bilo je i pucwave Al' ne one prave To su samo petarde To je samo vatromet

39

POEZIJA

Dok puca platni promet Dok okre}e se svet Samo oko wih A narod se skupio A narod je slavio I koncert je uspeo Onaj {to je platio Nije ni{ta pitao

Ko je ona?
Tra`ena Bla`ena Osve`ena Obna`ena Uobra`ena Razma`ena Osna`ena Omra`ena Optu`ena Su`ena Pru`ena Zga`ena Al nikad pora`ena Naru`ena Pogru`ena Zaslu`ena Sa`e`ena Naje`ena Okru`ena Zgro`ena Slo`ena @ena

40

Jelena Proti} Petronijevi}

Horor dream
Neka `ena razroga~enih o~iju Pretila je Sve se de{avalo u ku}i na litici Dovla~ila je Poznanike i qubavnike Dok se nije jasno naslutilo Da ih ubija Jer nikada ne bude ono {to je O~ekivala Sve po wenom Kad smo shvatili da je ona ubica Pobegli smo Da je ne srtenemo Sjurili smo se niz liticu Iz te uklete ku}e Ali ne znam da li smo Pre`iveli

Eto tako
Ko sedi osedi Ko stoji postoji Ko tr~i pretr~i Ko leti preleti Ko gazi pregazi Ko krije otkrije Ko pali zapali Ko bije prebije Ko pije ispije Ko brani zabrani Ko moli izmoli Ko ~ini za~ini Ko ~ini u~ini Ko soli dosoli Ko ~uva sa~uva

41

POEZIJA

Ko kuva zakuva Ko jede pojede Ko kasni zakasni Ko spava prespava Ko radi zaradi Ko sadi zasadi Ko sladi zasladi Ko pije napije Ko di{e uzdi{e Ko stane prestane I jednom nestane

*** Neboj{a Lap~evi} Razlike
Ukrao sam koko{ku {to nosi zlatna jaja, u{uwao se u belu ku}u i ukrao pi{toq {to seje wive mecima zlatnim. Presko~io sam strujni zid, dva kerbera, i tri quta zmaja, obukao bade mantil namazan kavijarom, i gustirao ga grickaju}i. Sedeo je u foteqi poput lava s grivom zlatnog suncokreta. U istom trenu Sandinisti maskirani

42

Neboj{a Lap~evi}

vulkanskom pra{inom zauzimaju parlament u Managvi. Izgladnela deca Etiopije sa tirkiznim amajlijama {to {tite plu}a i srce poziraju za svetske agencije. Engleska kraqica sedi kraj prozora u belo-beloj haqini razmi{qaju}i o poretku drvoreda. Detaq po detaq neumitno otkriva razliku u odevaqu.

Sve ono {to nam ostaje
Sve ono {to nam ostaje je civilizacijska nit jedni reko{e:Arijadna nije imala pametnijeg posla, drugi reko{e, Egip}ani su predugo ra~unali na snove; Sfinga je bez o~iju, tre}i opet, od lirskih kapqica Albija Tibula jo{ se otreznili nismo, {ta }e se dogoditi sa stihovima kad dah presahne i zaboravimo svoj glas, da li krenuti nizbrdo ili gore ka nebeskim stolicama, gde jo{ uvek hu~i prareka se}awa.

43

POEZIJA

Bista neznanom pesniku
Zid po zid, vrt po vrt, ograde, nasipi, ograde, list po list, ~itaonice, lo`nice, ~itaonice, tavani, podrumi, tavani bez krovova, lavirinti, hodnici, }elije i grobnice vrata po vrata, otvaraju se... To lebdi narodni pesnik pesmom uzajamnom nad svojom bistom u zakr`qalom picin-parku i kazuje: nisu mi potrebni venci, ~ak ni sve`e cve}e, ni vo}e, ni wene ne`ne ruke, one ne znaju za te`inu Domoklovog ma~a. nisu mi potrebni uspomene, ni se}awa, ni sve}e, ni beskvasni crni hleb, ni kovanice s lovorom, ni okovi, ni maslinova gran~ica ni okovi, oni ne znaju za moje ruke od stihova. Dok lebdi pesma naizust jo{ uvek nenapisana. Dok golubovi se oko zrnevwa natpevavaju zelen- pesmom o praprole}u. Zato, napi{ite: Ovde, ne stoji bista neznanom pesniku, ovde stoji monokultura...

44

Gordana Vojinovi}

Popravqamo ki{obrane
Postoji u meni ki{a, i sunce u ravnodnevici, i more uokrug. Otkuda dolazi ta voda? Gde li ki{nica oti~e? Postoji u meni ribar i barka s mese~inom i {evar uokrug. Otkuda dolazi ta slika? Gde li je kraj snovima? Postoji u meni de~ak, i uzvikuje kao glad: popravwamo ki{obrane! Otkuda dolazi ta glad? Ako je u meni ki{a!

*** Gordana Vojinovi} 26.
Nacrtaj vrata Na mojoj ko`i I u|i Nose}i pri~u Od koje deca rastu No}u Dok ~ekaju Da svet Za wih sazri I budi dare`qiv

45

POEZIJA

Jer naviknuta sam Na rasko{ ]uti Neka re~ nema Zvuk la`i. A onda obri{i Vrata I stavi ~elo na moju glavu Neka se misli spoje Kao ~amac Sa dva vesla Da zaplovimo daqe Po nama.

27.
Probudi me No} je stawila Svoje skute U vlasti dana I sunca Jutra se bude Ispri~a}u ti Da i vetar ne odlazi Dok ne zavr{i svoju pri~u Postoje prepletawa U vremenu Gde {apat mo`e Klicu da budi Iz nekog dalekog jutra Maglovitog i samog Jasnog po cvetu kad procveta. Probudi me ]elije se vezuju u nizove Nova planeta ra|a se Od pra{ine zvezdane.

46

Gordana Vojinovi}

22.
Nije ovo Itaka U kojoj mo`e Da se ~eka Da se igram smehom Dovoqno daleko Nisam se sklonila. Volim Veliko belo grlo Koje peva Imam te Duge niske za prido{le I{~ekivawem ni`em Tvoj brod ne pristaje Nema ga ni na obzorju A ovo nije Itaka Naru~ujem kilogram sna I tonem Prividno sam tu I to me raduje Sada i ja Treba da se vratim Moje samopo{tovawe raste Tako je lak{e I tebe I sebe ^ekam.

18.
Doroti Melton Je kriva za sve Nije se ni rodila A nepravdu spoznala Prstom ukazala Na vetar Koji u pogre{nom pravcu Produvava

47

POEZIJA

Doroti Melton Nero|ena, a smela Svoj red ~eka Da neko pravu qubav Spozna I rodi je Da ne ostane kriva za sve Za nemawa A sawawa Ta Doroti Melton U`asno kriva za sve. Ko je Rekli su joj Samo je vode pod {ifrom Da se to ne sazna ^ula je glas Izaberi mesto koje svetli I tu se rodi Gazimestan – rekla je Jer {ifra Doroti Melton Se ~ita Kosovka Prosto je.

48

Biqana Milovanovi} @ivka

PROZA Biqana Milovanovi} @ivka ASKA
Dok je nervozno gurao kqu~ u bravicu volana, ri|okosa devoj~ica ga je ~upkala za dugu ,gustu, u}ebanu kosu vezanu u rep i glasno se smejala. Pogledao je na sat. Bilo je 15.45. - Prestani! - izgovorio je trude}i se da zvu~i strogo, ali wegov glas je bio miran i neubedqiv, ba{ kao i na ~asovima, na kojima je do malo~as poku{avao da smiri razularenu gomilu pubertetske dece. Bio je nastavnik muzi~kog. Devoj~ica je nastavila da ga ~upka za kosu, pevaju}i sada pesmu koja je wemu bila nepoznata. - [ta to peva{? - upitao je negoduju}i, ne odustju}i od namere da upali kola. - U~ili smo novu pesmu u {koli! - odgovori ona {krto i nastavi da peva tamo gde je stala. ... Hajde, odlu~i se, Ja boqa sam od we, Boqa sam od we, Boqa sam od we... - Ta pesma nije u programu. Siguran sam. Automobil je krenuo {tucaju}i i klackaju}i. Devoj~icu bi uvek obradovao miris benzina koji je prilikom kvarova dopirao otpozadi, pa ga je sada sa u`ivawem udisala, prave}i kratke pauze u pevawu. Nije bila nadarena, ali je volela da peva. On joj nije branio jer je smatrao da je jo{ mala i da }e joj se sluh, uz mnogo truda i ve`be, razviti do pro-

49

PROZA

se~nog. Neverovatno je li~ila na majku, a od wega nije nasledila ni{ta do klempavih u{iju. Wena majka je bila izuzetno lepa, visoka i vitka mlada `ena, koja je dosta polagala kako na svoj, tako i na izgled svoje k}eri. Zato je devoj~ica bila uvek pod{i{ana po posledwoj modi, nosila novu i sa ukusom odabranu ode}u, sun~ala se zajedno sa majkom na terasi i lakirala nokte posle svakog kupawa. ^im su stigli ku}i, devoj~ica je potr~ala u susret majci. Izqubile su se po tri puta u obraze, a zatim mala uzviknu: - Danas je dolazila u~iteqica plesa! - Stvarno? Hajde prvo operi ruke! – izgovorila je majka postavqaju}i sto. - Da, dr`a}e ~asove u tatinoj {koli, u sali za fizi~ko! Dva puta nedeqno, subotom i sredom! - re~e devoj~ica, otr~a da opere ruke, ubrzo se vrati za sto i nastavi da pri~a: - Da vidi{ mama kako je lepa! Ima plavu kosu. I mnogo se lepo {minka! - govorila je klackaju}i se na stolici, dok joj je majka sipala u tawir vrelu supu. - Je li mlada? - Ne znam, vaqda! Jako je mr{ava. Ali je lepa. Ubrzo su }askale o skupocenim elegantnim kostimima koje nose plesa~ice i divile se wihovoj ve{tini da se u sandalama na {tiklu tako ve{to okre}u i skaku}u. Gledale su jedna u drugu kao op~iwene, smejale se, grlile, dr`ale za ruke. Bile su vrlo bliske. Wemu to nikada nije uspevalo. Wih dve su svakodnevno razgovarale za stolom, prepri~avaju}i jedna drugoj {ta se desilo dok su bile razdvojene. Wega su, blago ga ignori{u}i ili ga smatraju}i nezanimqivim sagovornikom, ostavqale za kraj, kada bi ve} iscrpele sve teme. Iz pristojnosti ili sa`aqewa, obratile bi mu se formalnim pitawem: - A kako si ti proveo dan? - a on bi uvek odgovorio isto: Dobro. I tu bi se razgovor zavr{avao. Ose}ao se otu|eno i zapostavqeno, ali nikada o tome nije govorio. Otkako je rodila dete, wegova supruga kao da je potpuno zaboravila na wega. Sa setom je prizivao vreme dok su se zabavqali. Provodili su no}i u wenoj mansardi. ^itala mu je bajke za laku no} ili ih izmi{qala sama, trude}i se da budu po wegovom ukusu. U svakoj je postojao junak koji ume lepo da svira ili igra, i junakiwa koja se bespo{tedno borila za wegovu qubav. Omiqena im je bila pri~a

50

Biqana Milovanovi} @ivka

Aska i vuk, na koju su, ne zanemaruju}i wenu simboliku, smi{qali brojne varijante razli~itih zavr{etaka. On je voleo da Aska zavr{i u zubima zlog vuka, ali ona bi uvek smislila sre}an kraj za neopreznu ov~icu. Na kraju bi podelili uloge: on bi bio zli vuk a ona Aska, i suo~ili bi se prsa u prsa. Borba bi trajala sve dok jedno od wih dvoje ne posustane i padne onom drugom u zagrqaj. Dok joj je le`ao u krilu, mazila je wegove u}ebane pramenove kose, uspomenu na rege bend, koji se raspao kada je on zavr{io Muzi~ku akademiju i po~eo da radi u {koli. Sada, posle sedam godina braka, zanemarivala ga je pod izgovorom da se maksimalno posve}uje detetu, svojim nezavr{enim studijama, obavezama u butiku u kome je radila. Bila je pet godina mla|a od wega, ali se prema wemu postavqala maj~inski. Nije `eleo da prizna, ali povremeno bi prema devoj~ici ose}ao qubomoru. Devoj~ica je sada bila ozbiqno zainteresovana za ples, ili u~iteqicu plesa, svejedno. - Pa {ta ka`e ta u~iteqica plesa, kolika je cena? - upita majka kupe}i svoju ri|u kosu u pun|u. - Sigurno nije skupo! – odgovori devo~ica - Ple{e se rumba, salsa,samba, ~a-~a-~a! I valceri, engleski i be~ki! Ima jo{ plesova, ali nisam sve zapamtila... - A {ta ka`e tata? - upita mlada `ena prinose}i ustima ka{iku. - [ta? - tr`e se on iznena|eno, kao da nije prisustvovao razgovoru. - Dozvoli mi, dozvoli mi, tata! - povika devoj~ica. - Ah, to... Pa mo`e, sla`em se, za{to da ne! - odgovorio je, polaskan i posti|en {to se tako ogre{io o wih, kada ih je malo~as u sebi optu`io da ga uvek iskqu~uju iz razgovora. * Sutradan ga je devoj~ica `urno odvukla do sale za fizi~ko, nestrpqivo cupkaju}i u novim, crvenim cipelama za ples. Ispred otvorenih vrata tiskalo se jo{ nekoliko devoj~ica sa ma{nama u kosi i belim, u{tirkanim kragnama. Iz sale je dopirala muzika sa klavira. Kada je muzika stala, za~u se odlu~ni pqesak i `ustro kora~awe po parketu. Za nekoliko trenutaka pred wima se stvorila sitna prilika kratke plave kose, o{i{ane do u{iju u pa`. Oko glave, po sre-

51

PROZA

dini ~ela, imala je tanku vrpcu opto~enu crvenim {qokicama. - Li~i na vilu - pro{apta devoj~ica razroga~enih o~iju, i uzdahnu progutav{i pquva~ku. - A tek {to ima lepu sukwu! - dodade kada se malo pribrala. Sukwa je bila {iroka, crvena, du`ine do pola kolena. Crna, uzana majica bez rukava, sa ve izrezom, jedva je dopirala do pupka. Oko vrata je imala tanak svileni {al. Mr{avim ali mi{i}avim rukama podbo~ila se oblikuju}i slovo F, i ispitiva~ki gledala kroz duge crne trepavice. Devoj~ica pogleda u oca, o~ekuju}i da ne{to ka`e, ali on je dr`ao usne ~vrsto stisnute, kao da je sasvim izgubio mo} govora. - Vi ste novi, je l’ da? - izgovorila je ne`nim i tankim glasom, kao da pevu{i. - Da - odvrati devoj~ica. - Ah, pa ti si ona mala iz vrti}a! Takve ri|e kovrxe se ne zaboravqaju! - Pomilovala je devoj~icu po glavi. Devoj~ica stidqivo spusti pogled i potvrdno klimnu glavom. - A ovo je tata? Ispru`ila je ruku u visini wegove brade i primakla se za korak, zabadaju}i vrh svoje {tikle u prag sale. - Da - odgovori devoj~ica umesto oca, gledaju}i ga prekorno i qutito. Prihvatio je dlanom wene vla`ne prste. Za trenutak, kao da nije znao {ta treba da u~ini, ali devoj~ica mu naredi: - Poqubi joj ruku, tata! On se nespretno izvi, dotaknu ovla{ usnama ko`u wene nadlanice, pa ustuknu, kao da ga je oprqio nevidqivi plamen. - Da li se mi poznajemo? - upita ona povla~e}i ruku. - Ne, ali ja radim ovde kao nastavnik muzi~kog. Mo`da ste me... – promuca on nesigurnim glasom. - ... Videla u {kolskom holu, tako je! - osmehnu se ona pokazuju}i bele zube. - Tako nekako... - odahnuo je, zahvalno je pogledav{i zbog te dragocene pomo}i, jer se devoj~ica umalo nije rasplakala zbog sramote koju joj je naneo svojom nespretno{}u. - Devoj~ica mo`e da ostane. Do|ite po wu za ~etrdeset minuta. Ako vas interesuje, dr`imo ~asove i za odrasle, pa mo`ete da upi{ete sebe... i suprugu, ako `elite - izgovorila je poslovnim tonom. Ali wene o~i gledale su u wega druga~ije. Pqesnula je dlanom

52

Biqana Milovanovi} @ivka

o dlan, daju}i time devoj~ici znak da u|e u salu. Za wom je ostao miris crvenog leta. Kada je stigao ku}i, osetio je neku ~udnu malaksalost. Kao da ga je pregazilo krdo od stotinu slonova. Te no}i je sawao. Bio je sa u~iteqicom plesa sam u sali. Plesali su lebde}i metar iznad poda. Zvuci ^ajkovskog preplitali su se sa Bizeom, [trausom, Bobom Marlijem, kubanskom muzikom i nekim nepoznatim zvucima klavira i harmonike. Ona je na sebi imala vrlo interesantan kostim – kostim ov~ice. Ispod wega, bila je potpuno naga. On je nosio crni frak, a u ustima dva izra`ena o~waka, koja }e se zariti u ne`ni vrati} `rtve koja ne}e umeti da se brani... Kada se probudio, ose}ao se posramqeno. Ali ose}aj miline bio je ja~i. Izlomqenost i malaksalost od pro{le no}i nisu ga napu{tale. Jedva je ustao iz kreveta. Na ~asovima je bio samo fizi~ki prisutan. Pustio je decu da se smeju i galame do mile voqe. Zagledan kroz prozor, nije se obazirao na papirne avion~i}e koji su leteli svuda oko wega i padali po podu u~ionice, pretvaraju}i ga u avionsku pistu. Kada je zazvonilo za kraj ~asa, po{ao je kroz nepregledno brdo papira ne primetiv{i ga. Deca su se za wim glasno smejala. * Odlu~io je da se u prvom slede}em terminu prijavi za ~asove plesa. Znao je da wegova supruga ne}e imati ni{ta protiv. Ona je qubomoru smatrala niskim i prqavim ose}awem koje ne prili~i inteligentnim parovima. A devoj~ica ga je odu{evqeno podr`ala. Ve} na prvom ~asu, bio je najzapa`eniji polaznik. - Ooo, pa vi ste sigurno ve} u~ili da ple{ete! - uzviknula je u~iteqica plesa odu{evqeno vrte}i glavom. - Ne, nisam - odgovorio je uzdr`ano. - Onda ste ro|eni talenat! Va{e noge igraju same! Da ste samo malo mla|i, mogla bih od vas da napravim ~udo! - izvila je obrve i pqesnula dlanom o dlan. Zatim je, posle kra}eg prebirawa po diskovima, pustila be~ki valcer. Pri{la mu je i ispru`ila svoju malu ruku prema wegovoj bradi. Ostali polaznici povuko{e se po obodu sale, oblikuju}i nepravilni krug. Prihvatio je wenu ruku polako, jedva je dodiruju}i, a niz ki~mu po~e da ga obliva hladan znoj. - Idemo! Desno, levo, okret ... - diktirala je korake

53

PROZA

mehani~ki, a wegovo srce po~e da udara kao ludo. Weno telo je treperilo u wegovom zagrqaju. Ramena su joj podrhtavala, a grudi se zadihano podizale i spu{tale, u ritmu muzike. Kroz providnu haqinu nazirale su se tanke bretele boje ko`e, koje su pridr`avale malene grudi, kao u devoj~ice. Jedna bratela je povremeno izvirivala, usecaju}i se u znojavo rame. Okrenuo je glavu u stranu. Ali kraji~kom oka opet je mogao da vidi weno lice i jednu stranu tela. Kosa joj se vijorila {ire}i mirise egzoti~nih ostrva i mame}i wegove nozdrve da zarone iza wenog otkrivenog uha, ukra{enog velikom srebrnom alkom. Weni prsti su igrali valcer za sebe, prebiru}i po wegovom vratu i lepe}i se iza u{iju. Izgledalo je kao da to ~ini nesvesno, jer joj je pogled bio uperen negde daleko. Dr`ao je {aku na wenom struku, nesigurno i pla{qivo, kao da igra sa lutkom od stakla. Wen vrp~ani kai{ kotrqao mu se po ledenim dlanovima nesnosno ga golicaju}i, ali nije sebi mogao da dozvoli ni najmawi pokret koji bi ubla`io svrab, jer bi ona to mogla protuma~iti kao nepristojnost. Me|utim, ona izvi svoju glavu pribli`iv{i mu se koliko joj je konstitucija dozvoqavala, i zadr`avaju}i poslovni ton, izgovori: - U subotu uve~e, posle ~asova, u svojoj mansardi mogu vam pokazati neke te`e korake. Ni{ta nije odgovorio.

*
Razmi{qaju}i cele no}i o onome {to se desilo, olu~io je da sla`e. - U subotu vodim decu na ekskurziju - izgovorio je za ru~kom ne trepnuv{i. - Sutra? Kako, zar ste se tek danas dogovorili? - pogleda ga supruga iznena|eno. - Da, bilo je povuci-potegni i na kraju je odlu~eno da se ipak ode sutra. U pitawu je samo jedno no}ewe. - Dobro, spremi}u ti sendvi~e sa {unkom. Ho}e{ sa ke~apom ili bez? - upitala je blago. Iako to nije pokazivala, znao je da brine svaki put kada ga sprema za ekskurziju. Spustila je pogled i uzdahnula, a izme|u obrva joj se ucrtala mala kriva bora. Za trenutak je u woj pono-

54

Biqana Milovanovi} @ivka

vo video upla{enu Asku, koja igra po podu mansarde, o~ekuju}i kraj koji }e on smisliti. Na licu joj je po~ivao neki tajenstveni muk. Nije mogao da zna da li to ona sada, svojim {estim ~ulom, naslu}uje da on ne{to krije, ili je sve to wegova uobraziqa. - Bez ke~apa - odgovorio je posle kra}e pauze. Ona je nastavila mirno da jede, nude}i devoj~icu {opskom salatom. Odahnuo je {to se sve tako brzo zavr{ilo. Nije se nadao da }e biti tako lako. Prosto je bio ponosan na sebe i svoju hrabrost da tako brzo, u trenutku, smisli la` koja }e opravdati wegovo odsustvo u subotu uve~e. Ose}ao se vrlo mu`evno i prvi put u `ivotu se divio sebi. Dok je wegova supruga pravila spisak stvari i sitnica koje }e mu spakovati za put, ma{tao je o igri sa novom Askom... Sutradan, u 8.00, iza{ao je iz stana nose}i mali ko`ni ranac o levom ramenu. Kao i svakog jutra, poqubio je suprugu u obraz. - Nedostaja}e{ nam - izgovorila je ona i mahnula mu s praga. Devoj~ica je jo{ spavala. Krenuo je putem koji vodi prema {koli, planiraju}i da skrene iza prvog }o{ka i ode {to daqe od ku}e. Dan je proveo luwaju}i po gradu, razgledaju}i izloge i zalaze}i u novootvorene CD - klubove, za koje nije ni znao da postoje. Kada je posledwi put kupio disk, u gradu su postojala samo dva CD - kluba i nekoliko uli~nih tezgi sa piratskim izdawima. Sada ih je bilo na desetine. U jednom se zadr`ao tri sata, kao op~iwen oble}u}i od stola do stola, ne mogav{i da se obuzda dok nije pregledao sve. Diskovi nisu bili `anrovski razvrstani, pa je imao dosta muke da uo~i ono {to ga je interesovalo. Nije bio siguran da se wegovoj novoj poznanici dopada rege muzika, pa je re{io da joj kupi ^ajkovskog. Primetio je da voli muziku za balet, sigurno }e joj se dopasti: Uspavana lepotica ili Pikova dama. Odjednom, prebiru}i po gomili diskova novokomponovane muzike, koji su na naslovnim stranama prikazivali obna`ena tela mladih peva~ica, primeti jedan sa likom devojke koja mu se u~ini poznata. Izvukao ga je i pa`qivo se zagledao u sitna slova na vrhu. Yann Tiersen, pisalo je - Le Fabuleux Destin d` Amelie Poulain, Un film de Jean - Pierre Jeunet. Setio se filma, mada ga nije odgledao - imao je te ve~eri Sednicu nastavni~kog ve}a. Ali supruga i devoj~ica su ga odgledale i rekle da je odli~an. Glumica sa slike na disku neverovatno je podse}ala na wegovu novu poznanicu. Kupio je disk i polako

55

PROZA

krenuo prema {koli. Bilo je ve} 19.00, a to je vreme kada ona zavr{ava ~asove za decu i po~iwe ~asove za odrasle. Hodao je hitro i nestrpqivo, kao da ide na prvi qubavni sastanak. Ali kada se pribli`io {kolskoj zgradi, za trenutak je zastao, iznenada ophrvan mislima o svojoj supruzi. Zapravo, u~inilo mu se da je spustio lakat na istureni xep ranca, u kome su stajali uredno spakovani sendvi~i. Neoprezno ga je pritisnuo ja~e nego {to je smeo. Uznemirila ga je ta briga za sendvi~e koji su mogli biti spqeskani, onako nena~eti. Iako je u toku dana dva puta osetio jaku glad, nije ih dirao. Kupio je hamburger na ulici. I sada, dok je stajao ispred {kole, ti sendvi~i su ga opet opsedali, ne dozvoqavaju}i mu da u`iva u trenutku koji je toliko i{~ekivao. Re{ewe mu je nudio veliki sivi kontejner, koji je stajao kraj ograde {kolskog dvori{ta. On otvori xep ranca i izvadi kesu, kroz koju su se providele salvete u koje su sendvi~i bili umotani. ^im ih je bacio, oseti stra{an napad gri`e savesti. Ali to je trajalo vrlo kratko. Iz {kolske sale dopiralo je prigu{eno svetlo, a zvuci klavira, pome{ani sa zvucima zrikavaca koji su iz trave isprekidano pevali svoju rustikalnu odu, u~inili su da zaboravi na sve. Vru} vetar mu je zalelujao tanku ko{uqu i zagolicao mu o~i. Toplota koja se {irila wegovim telom postajala je nepodno{qiva.

*
Mansarda sa `utim zidovima mirisala je na ju`no vo}e. Probudio se rano i nije otvorio prozor, kako bi jo{ malo u`ivao u iluziji zaba~enog pustog ostrva. Ustao je i pustio ponovo disk koji joj je poklonio i koji su pro{le no}i u zanosu slu{ali. Ne`ni zvuci klavira i harmonike preplavi{e sobu... - Aska... – izgovorio je najpre tiho, za sebe. Nova Aska se nije pomerala. - Mogu li da vas zovem Aska? - upitao je kada mu se u~inilo da se probudila; prome{koqila se i izgovorila jedno tegqivo: mmmm. - Kako? - okrete se ona prema wemu i pogleda ga poluotvorenim o~ima. Jedva vidqive mre`ice oko wenih o~iju bile su sada jasno i duboko ucrtane bore. Wene svetle trepavice pokrivale su anemi~ne du`ice wenih o~iju, a kosa joj je, poput slamene kape,

56

Biqana Milovanovi} @ivka

be`ivotno po~ivala na crvenoj jastu~nici. - Aska... - ponovi on, a glas mu zadrhta. Umesto odgovora, ona se samo protegla, zevnuv{i lewo i ne zatvoriv{i {akom usta. Bez imalo interesovawa za Asku, o kojoj o~ito ni{ta nije znala, okrenula se na drugu stranu i ponovo zatvorila o~i. - Skuvaj mi, molim te, kafu dok se rasanim. Imam nizak krvni pritisak – izgovorila je mamurno. Zazvu~ala mu je piskavo, poput seqanke na pijaci koja `eli da nadja~a sve rivalke i prva proda svoj kajmak i sir. Ustao je iz kreveta i stavio lon~e na re{o. Zatim je oti{ao u kupatilo i dugo se umivao. Kada je trebalo da obri{e lice ispred ogledala, i pogleda svoj odraz na kojem je od jutros ne{to moralo biti promeweno - nije se usudio.

57

PROZA

Radi{a Dragi}evi} MUDIJADA
Subota je moj najmiliji dan. Subotu ~ekam ve} od nedeqe ujutro. Znam, re}i }ete, nedeqa ipak u sebi nosi prazni~niju notu. Ali posle nedeqe dolazi ponedeqak, rano ustajawe i obaveze. Nedeqa je, tako, dan u kome ve} nave~e po~iwe da vas hvata gr~. Otkad je stekla status neradne, pa ~ak i ona prva, koja se posledwa izborila, subota je pravi praznik. Dan kada se mo`e kasno ustati. Dan kada se mo`e kasno i le}i. Subotom najmirnije, uz {oqu kafe, gledam u smiraj kako oti~e sunce niz {ine pruge pod terasom na{e zgrade. I kako nebom leti crna usamqena ptica. I kako predve~erwi lahor smiruje li{}e na~eto otrovnim dimom. I kako beli konci dalekih mlazwaka za{ivaju oblake. Subota je dan u kome sa lokalne pijace ispod dva velika dimwaka, koji ne{tedimice upumpavaju smrt u na{a plu}a, sti`u u dve velike torbe na silu dozreli i skupi paradajzi, bele krtole kropmira, pasuq tetovac, {argarepa i salate, sir; dva pakovawa recikliranog toalet papira; ponekad, kad na na{e teku}e (mada bi pravilnije bilo kazati otekle, istekle, poput suvih korita) bankovne ra~une legnu svotice sve slaba{nijih dinara – tu se smesti i komad mesa; ako ne dovoqan za pe~ewe, ono bar samleven; smesa koja }e za~initi papriku, sarmu ili musaku. Blago re~eno – omasti}emo brk, napuniti trbu. Neko }e, mo`da, posle toga, popiti, zadovoqan, ~a{u crnog vina – prvu jo{ za stolom, a drugu na terasi, zagledan u nepravilna ve{ta~ka brda jalovine preostale od utrobe nekada{weg rudnika; rudnika koji se danas i sam pretvara u jalovinu, kao {to se sve oko nas pretvara u jalovinu. Subota je i dan kada u na{u ku}u sti`u `enski ~asopisi; naravno, wih ~itaju prvo k}eri – koja ih prva dohvati ili koja bude snala`qivija i ja~a, potom `ena, pa sin; ja, kao i u svemu – na kraju, {to preostane.

58

Radi{a Dragi}evi}

Bog da `ali ovaj papir, uglavnom je moj komentar na sadr`aje, po{to je sin ve} pre mene, dobaciv{i mi to {arenilo, izrekao i merodavniji sud. Sa wim, sa sudom, dakle, slo`i se i `ena, naj~e{}e i k}eri, ali u na{u ku}u ipak svake subote dolaze `enski ~asopisi kao nepo`eqan ali uporan kom{ija na kafu. Ponekad, retko, iz tog {arenila sine, zaintrigira neki redak. Vest. Poput one o turisti~koj atrakciji Mud(r)ijada, u selu Ozrem kod Gorweg Milanovca, 27-29 avgusta: manifestaciji na kojoj se jedu beli bubrezi jo{ od 2004, kada se okupilo 600 qudi. Za po~etak. I, eto mi, namah, iz se}awa, kao iz raspakovanog fajla, lika Milo{a [troja~a koji se tih ranih {ezdesetih (i ranih godina na{ih detiwstava) ukazivao iza krivine na ulazu podno ku}a i dvori{ta, bar jednom u mesec dana. Wegovu pojavu je uvek najavqivalo stewawe plavi~astog mopeda koji se peo uz makadamsku uzbrdicu na prilazu selu poku{avaju}i da izbegne rupe na izlokanoj kaldrmi i krupnije kamewe ogoqeno ~estim bujicama. Eto ga [troja~! – grajali smo i tr~ali ka tarabam, koje su uglavnom pod teretom godina, visile nad drumom iz na{ih dvori{ta. Ide Milo{! – orilo se od trke – trke ka jedinom motorizovanom ~udu koje se tih godina ukazivalo na drumu koji je na{e selo spajao sa svetom, a Milo{ je ve} sa repom plavi~astog dima krivudavo zalazio izme|u dva reda ku}a. [irili smo nozdrve udi{u}i omamquju}i miris sagorelog benzina u trci za wim, dok na zaravni ponad na{ih ku}a ne zaustavi i ugasi bu~no dvoto~ko ~udo, prethodno ra{iriv{i i spustiv{i obe noge ka kaldrmi, kao da }e i nogama zako~iti. Nije sjahivao, onako kako to ~ine motoristi, verovatno u nemo}i (zbog godina) da podigne i prebaci nogu preko sedala od skaja, ve} se, jednostavno, povla~e}i unazad, izmicao od wega, s mukom pridr`avaju}i ru~icu da ne padne. A onda gurao moped do oguqene drvene bandere i prislawao pa`qivo, i sa desne ru~ice skidao ko`nu ta{nu, istu onakvu kakvu je doneo novi u~iteq kad su ga doveli jer nam je u~iteqica, stomaka nabubrelog do grudi, oti{la da rodi bebu. Milo{ je kraj nas prolazio }utke, gotovo ne pogledav{i nas, ne opomenuv{i nas da ne diramo ni{ta jer je znao da tada{wa deca nisu li~ila na dana{wu, i jo{ uko~enim nogama kretao ka avlijama na ~ijim su ga kapijama ve} ~ekali potencijalni kli-

59

PROZA

jenti, boqe kazano – vlasnici klijenata. Ispod izbledelog ka~keta, odzada, klatio mu se ka vratu ~vor pertle kojom je vezivao svoje pozla}ene nao~are. Sada znam, a onda su novine u na{em selu bile retka pojava a televizori nepoznanica – da je bio poznatiji lik mo}noga druga Bevca, mnogi bi, susrev{i ga, pomislili kako eto, poput pri~e o nekada preru{enom kraqu Petru Prvom koji je obilazio sela, eto, i drug Edvard Kardeq, nau~ni marksista, mislilac, ustavotvorac i dr`avotvorac, pod ka~ketom, sa crnom ko`nom ta{nom punom va`nih spisa, obilazi sela zaboravqena od Boga, koji je tada bio zabrawen od dr`ave. Toliko je sli~io. Ali, namesto spisa, Milo{ je iz ko`ne torbe vadio smotuqak, stavqao na klupicu, zid, ogradu, prinesenu stolicu – nikada na golu zemqu – smotuqak iz koga bi na sun~evo svetlo sinuo neobi~an no`, makazice, igla; konac ispreden od konopqe; prten, kako smo ga nazivali. Name{taju}i nao~are, iz fla{e koju je ve} prineo doma}in, tek jezikom, ne gucnuv{i, isprobao bi ja~inu prepe~enice i wenu efikasnost (gucnuo bi mo`da samo doma}in, ~ak i kom{ije koji se, uvek u takvim prilikama na|u – da pridr`e noge, pomognu, ili da samo gucnu), i ovla{ otpirao ruke te kratkim i tankim mlazom zapirao mesto reza nesre}nika koga su ve}, isprepadanog priveli. Ako je krma~ica, rez je bio na stomaku: brz, bolan; ski~awe, glas krma~ice se pretvarao u ciku, o~i pretile da isko~e iz dupqi i bol se mogao samo slutiti iz wenih trzaja savladanih stiskom ~vrstih ruku; Milo{ je potom ve{to, kao kroja~ na zavr{nom ~inu, u{ivao ranu, ukr{tao, stezao, potpuno miran i odsutan od cike, od trzaja, od sveta. A onda jo{ jedan quti mlaz na ranu, a potom opet na svoje krvave ruke, dok se izbezumqena krma~ica ve} gubila daleko od xelata i pomaga~a u neprebolu. Ako bi se pred wim pojavio klempavi budu}i vepar (vepar koji nikad ne}e juriti avlijom sa penom na ustima i zaskakati krma~e privedene konopcem vezanim oko pasa ili oko jedne od zadwih nogu), Milo{ mu je prilazio odzada i britko, muwevito, ~inio dva reza. Ili je bol bio sna`niji, ili ~iwenica da su ipak pripadnici mu{kih vrsta kukavi~iji, cika je bila bar za oktavu vi{a, a prasetovi testisi (muda) ve} su drhtavo belasali u podmetnutom plehanom tawiru: "Nosi gore, kod mater. Nek pr`i!", zapovedao bi mi deda, ako se to de{avalo u na{em dvori{tu; otac je ve} le`ao mrtav u hladu mlade smreke u beloj zemqi grobqa pod selom, na brdu. Prasac bi, u{iven i opran

60

Radi{a Dragi}evi}

qutom (koju je moj deda "terao" do 28 gradi, do otrova, pla{e}i se da }e je meku kom{ije i gosti br`e popiti), oslobo|en stiska dr`a~a, nesigurno se podigao i {epesavo se povode}i, nestao iza kamare da boluje bol. A onda, kad preboli, kad umesto poriva za parewem, nadvlada poriv za tovqewem, neumitno doraste opet do no`a, no`a koji }e mu prese}i tada ve} grlo sakriveno salom. Odlazio sam, gotovo na prstima, za wim tamo, iza kamare: u hladu, gde je u blizini bio i valov od leta tople i prqave vode, valov od crnog na~etog drveta ispod ~ijih su senki uvek, kva{ene vodom, izbijale mlade trave – uglavnom `ito iz rasutog semewa u blatu – nesre}nik je le`ao tamo, uzdrhtalih bokova i mutnih o~iju. Pogledi su nam se sretali u ~udu: upla{eni, nerazumqivi, nemu{ti. A gore, za stolom pod viwagom uz predwi zid na{e ku}e, {iroko otvaraju}i usta, ve} je mqackao moj deda. Nikada ga nisam voleo, a jedan od razloga nevoqewa bio je i na~in jedewa: `ivotiwski bu~an. Nije me ni nudio jer je znao da to (muda) nikad, ni pod pretwom, zgro`en, ne bih jeo, a ostale uku}ane nije ni smatrao potrebnim da nudi. A onda bi, na kraju tog kratkog u`itka, par~etom hleba, ne okrajkom, ve} sredinom jer je mek{a, omazao i tawir, sve `alosno gledaju}i u wegovo dno. Milo{ev moped je nastavio svoj jaukavi uspon uz uzvi{icu pod na{im malim i zaboravqenim mestom i mnogo godina jo{. I onda, kada je, wegovim tragom, krenuo i moped po{tara Mi}e koji se, isto tako, motorizovao; i onda, kada su zabrektali prvi kamioni i automobili; i onda kada je uvedena prva autobuska linija; i, onda, na kraju, kada je (leta 1976. u vreme kada sam u rodnu avliju uo~i Sv. arhagela Gavrila do{ao kao ve} napola doslu`en vojnik) izlokanu kaldrmu zamenio uzan ali nov i ravan asfalt. Po avlijama su pod wim ski~ali i ci~ili nevoqnici, guckala se quta, i pr`ili beli bubrezi. Tamo, gde je bilo vi{e nevoqnika, okupqao se ~itav kom{ijski svet, i sve se tada pretvaralo u pir i ~ak pijanke za pam}ewe i pri~e. I Stojana je prvi put do{la na mopedu. Iste boje kao Milo{ev, uz istu banderu ga ~ak prislonila, samo se nije, poput Milo{a, odmakla od wega, ve} je, onako po mu{ki, sjahala. Namesto crne ko`ne ta{ne donela je torbu sa oznakom debelog i jasno uokvirenog crvenog krsta i natpisom veterinarske slu`be. Ne znam koliko je godina imala kad je prvi put iznenada stigla:

61

PROZA

trideset; mo`da koju vi{e ili mawe. U pantalonama, odlu~nog lica uokvirenog kosom boje `ita, kratkih i o{trih lokni. "Ajde, mu{ki!", viknula je jo{ sa sredine put. "Ko ima muda za se~ewe?!" Tako je po~ela wena era. Ne znam kada je ustuknuo Milo{ jer su me ve} putevi bili odveli iz tog malog, zaboravqenog mesta. Mo`da su ga savladale godine ili odlu~na Stojana jer mu je u vi{e mahova pretila da }e ga prijaviti za zatvor. Doma}ine je ube|ivala da ga se klone jer radi nezakonski, mimo veterinarske slu`be, da je nestru~an i da }e im upropastiti stoku, te pretila da }e i wih da prijavi samo li ga pozovu, a oni, trpeqivi, }utke okretali glave u stranu, te{ko prihvataju}i promene – kao {to seqani te{ko prihvataju svaku promenu ma {ta ona nosila; samo joj je ve~ito pripiti stari Nikola uzvratio: „E, `enska glavo, dok smo mi jeli muda iz wegove ruke – ti si jo{ bila negde u mudima!“ Stojana je moped zamenila fi}om. Belim (vaqda zbog sanitetske boje), mada je, zbog jurwave seoskim putevima, fi}a naj~e{}e bio svakakav, samo ne beo. Stizala je u oblaku pra{ine, `ustro, kao da vozi kola hitne pomo}i i da od wene brzine i efikasnosti zavisi ne~iji `ivot, stajala naglo uko~iv{i tako da se zadwi deo fi}e gotovo podizao i `ustro pola~ila ru~nu. "Dajte muda!" bila je wena ~esta {aqiva komanda. ^ak je, dok su sakupqene kom{ije u pomo}i doma}inu hvatali i savla|ivali nevoqno `ivin~e na zemqu, Stojana znala da uzmahne ka wihovim pojasevima: "^uvaj tamo muda!" Znala je da posle, uzev{i prvu viqu{ku, zasedne s qudima uz bele bubrege, i ka`e: "Dobri su! Prva liga! A tek kad vas po{trojim, to }e gozba da bude!" I da potegne je umela mu{ki. Tako je }utqivi Milo{ brzo nestao iz se}awa. Milo{ je ranije dolazio po samo wemu znanom rasporedu, poput oblaka koji nai|e nebom. Stojana je dolazila samo po pozivu. Nekada i po dva puta na dan, ne zameriv{i drugom {to je nije pozvao kad je ve} bila jer se ne mo`e sve znati – ko dolazi, a ko odlazi – ~ak i u ovako malom mestu. Onog dana, kad su na ve~erwim vestima javili da je umro drug Tito, zatekla se u poslu kod }opavog Tome. Krava prvotelka, te{ko teqewe; teletu je vezala predwe noge konopcem, konopac izbacila napoqe iz male i uzane {tale u ruke {estorice i vrisnula: „Vuci!“ te su

62

Radi{a Dragi}evi}

svi popadali dole u |ubri{te i smok, kad je tele izletelo na debeli sloj pripremqene slame. Pamti se kako je posle (Toma je ~astio za uspe{an poro|aj) Stojana do pono}i zagrqena sa prqavim babicama pevala: "Dru`e Tito, mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo!" I kako joj je Toma sakrio kqu~eve od fi}e do jutra i smestio je u gostinsku sobu. Stojana se dugo nije udala, ali je na kraju varo{ice sama podizala ku}u. Brzo je dorastala do krova dok sam, subotama, odlazio u malo i od sveta zaboravqeno mesto. I ve} sam, uspavanog na zadwem sedi{tu, tamo odvozio prvoro|enog sina, daleko od senki otrovnih dimwaka. Leta, kada je prohodao moj sin, a prohodao je u vreme kad su svi wegovi vr{waci ve} tr~ali (zauzvrat je ve} ~avrqao kao trogodi{we dete), sreo sam se prvi put istinski sa wom. ^ika Aca, kom{ija, pozvao je na hitnu intervenciju. „O}u, rode“ – vikala je u slu{alicu (ve} su u mestu zaboravqenom od sveta postavili i telefone) – "Ali sino} sam se tumbala fi}om kod Saravskog potoka! [aqi nekog po mene!" Taj neko bio sam ja. „Gde si!“ uzviknula je kao da smo stari znanci, uska~u}i u starog stojadina. Za sedam minuta, koliko traje vo`wa od wene ku}e do mesta, stigla je da sazna sve {to je zanimalo. "Kako te slu`i?", stigla je i da pita lupnuv{i po volanu u mojim rukama, a ja sam razumeo da misli na stojadina. "Jebi ga, gde }u pre; niko ne misli na mene – svi misle da je wino najpre~e", `alila se. Ni kafu, posle intervencije nije htela da popije. Niz put, u povratku, dlanom je brisala znoj koji je navirao ispod kose. "Ajd, svrati da popijemo ne{to!" rekla je u prilasku ku}i, uprkos mom izgovarawu da moram {to pre natrag jer je kombajn ve} mo`da na na{oj wivi i da `etva ~eka. "Nek ~eka!"pokazivala je rukom kroz vetrobran: „Vidi, kakvu sam ku}icu napravila! Je l’ da, da je dobra! Ajde, da popijemo kafu, pa idi! Ne}e svet da propadne! Ajde, bre!" nepopustqivo je navaqivala izlaze}i na vrata i zastaju}i na dasci koja je, poput mosti}a, spajala asfaltnu traku preko rova sa wenim malim dvori{tem, ali sam ja ve}, nepropisno, na sred kolovoza, vr{io polukru`no okretawe i upravqao kola ka povratku, gledaju}i ve} u retrovizoru, prvo bo~nom, a onda i gorwem, kako se vetar igra pe{evima wenog raskop~anog mantila, uz wen povik: "Muda }u ja tebi da odse~em! Da zna{!"

63

PROZA

Dragoqub Mirkovi} LABUD DEZERTER -Kowi ne}e u ratMnogo je bilo ratova, ne znam o kom pri~am, znam da su i kowi i volovi bili popisani, regrutovani kao i qudi, za ne daj bo`e, a to ne daj bo`e ponavqalo se tri puta u jednoj generaciji. I odmah da ka`em, doma}in je imao pet sinova i dve k}eri, obradivu zemqu, pa{wake i {ume, sitnu i krupnu stoku, dva kowa, jednog za vu~u i teret a drugog za jahawe i svadbarski i prazni~ni ponos, sve to za lep i sre}an `ivot, za dovlet cele familije. Eee, |avo ne miruje, sti`e ono - zlu ne trebalo, jednog dana otera{e u rat, reko{e otaxbinski, oba vola, di~nog kowa i tri sina, najstariji sin uzjaha kowa i kao da odlete, drugi sin ode u tobxije a tre}i u izvi|a~e pe{adince. Na ispra}aju, `urnom kao da su neprijateqi tu u lugovima, niko nije zaplakao, taman posla, otac je bio ponosan a gutao je suze kao da guta trwe i najgor~iji lek, travu gor~icu, lice mu se skamenilo i izboralo kao pe{~anik me|a{. Majka i sestre su u muku skrivale o~i i lice {amijama. Odo{e ratnici bez re~i, bez mukawa i frktawa, samo su repati mahali repovima a stvorovi qudski sa obe strane mahali rukama. Bila je kasna jesen i posle prve borbe, u predahu, eto sina kowanika, sa nekom ragom, kao u prolazu, tek da se javi ku}i sa rage ne sja{u}i i donose}i `alosni jad da je brat tobija poginuo, majka i sestre se skupi{e i presamiti{e u krug, glavom u glavu, da `alost skupe ili podele, a otac po{to proguta stotine suza i rasvetli vid zapita: - Je li sine moj, ja{e{ li to na{eg Labuda izgladnelog i poru`nelog, odvedi ga u sewak, nahrani ga, jadi moji. - Ne o~e, ne, nije ovo na{ Labud, Labuda mi je pre boja uzeo komandir, a wemu ga je uzeo komandant, tako ti je to, zna{ i sam, meni dodeli{e ovu ragu da se ja sa wom alo{em kako znam.

64

Dragoqub Mirkovi}

Majka nadve-natri strpa u vezenu bo{~u poga~u sira i slanine, otac uveza otkos sena i naramak kukuruza, izgubi se ratnik kowanik u jesewem sumraku bez dodatnih pozdrava i bole}ivosti. Komandant je na Labudu obilazio rovove, hrabrio tobxije i pe{adince, komandovao i predvodio juri{.Juri{ala je kowica sa dve strane, takti~ki i lukavo.U prvom boju pobeda je bila na{a, bez gre{ke. Komandant je pao kao poko{en u prvom naletu, prazan Labud pripio se uz moju ragu i samo {to mi ne re~e, ~uvaj se i ne hitaj. Kad smo se sabrali i pripremili za drugi juri{, drugi komandant je preuzeo Labuda, osedlanog i ukra{enog, bez ranice i klonu}a. U ratu, kowi znaju za pobede i poraze, `ale i tuguju za poginulima kowanicima, svojim saborcima, i omrznu neprijateqske kowe i kowanike, raspoznaju ih i `ive i mrtve. Sutradan, u drugom juri{u, na Labudu, izgubi glavu i drugi komandant, opet je Labud, nakon bitke pri{ao meni, i hteo je da mi {apne, ama, {apnuo mi, ne istr~avaj se tom ragom, ~uvaj glavu. O~e, ovu ~udnu pri~u ispri~a}u ti u predahu izme|u dva rata. Ovako je bilo : - Prvo, - strmeknu se starac na sina kowanika, - nisi smeo da dozvoli{ da ti oduzmu. Labuda, pa bio taj otima~ general ili kraq, morao si da ka`e{, ovog kowa sam ja odnegovao, primakao sam ga na prvi podoj, grlio sam ga kao `drebe i `drepca, mogli smo u boju da izginemo samo zajedno a nikako samo ja ili samo on. Ti si dozvolio da sa wim izginu tri komandanta, za pokor i sramotu. - Gre{i{ o~e, niko nije zamerio Labudu, nije ga osudio, Labud je bio i hitar i hrabar i ve{t i lukav, ali su kowanici komandanti bili gromoglasni prvojuri{nici, prsati megdanxije... - Posle pogibije tre}eg komandanta, Labud nije hteo da se odvoji od mene, nije mogao da ga osedla ni jedan kaplar ni narednik, ni da mu pri|e ijedan komandir ili komandant. Streqali bi Labuda da se nisam postavio ispred wega i da nisam obe}ao da }e za dan dva sve biti u redu. Da }u Labuda pripitomiti i umiriti. Tre}eg jutra Labuda nije bilo na kowskonm proplanku, nije bilo ni rasne kobile koju smo prozvali Labudica. Tamo ovamo, gore dole, danima ni traga od Labuda i Labudice.

65

PROZA

A borbe su trajale, `estoke i `e{}e, napredovali smo i udaqavali se od prve linije fronta. Slavili smo pobede. Ja sa mojom ragom koja me je vi{e mrko nego blagonaklono gledala. U ratnom nadirawu ka jugu ugasila su se se}awa na Labuda i Labudicu. I nije tu kraj pri~e.U bojevima je ginulo vi{e kowanika no kowa. Pre`iveli kowi nerado su i mrko prihvatali druge kowanike. Posle tre}e, ~etvrte bitke kowi su napu{tali vojne redove i prosto nestajali, dezertirali, u svojoj pameti demoralisani, razo~arani. Veruj mi, o~e, na Sokolovici se okupila ~itava ergela odbeglih, ratnih, poludivqih odmetnika, dezertera, i pastuva i u{trojenika i `drebica i mladunaca u ratu nastalih i stasalih. Sabrale se ~itave ergele kowa dezertera i na Belom kamenu i na Pasja~i ali je ova na Sokolovici bila najbrojnija i najslavnija. U ratu je u~estvovalo pet zava|enih vojski, iz ~etiri naroda, za divno i bo`ije ~udo na{ narod je imao dve zava|ene vojske. Za kowe ratnike nije to bilo va`no, kowi dezerteri iz svake vojske, sa odmicawenm rata u sve ve}em broju, prilazili su ergelama na nedostupnim proplancima najvi{ih planinskih vrhova, sjediwavali se i bratimili u zajedni~koj borbi za opstanak, hrane je bilo u izobiqu, zimi bi kri{om, tiho, no}u, silazili do seoskih sewaka, quti i stari seqani uzalud su pratili tragove, ergele su se iz meseca u mesec uve}avale prido{licama a i mladunci su pristizali, nesta{ni veseqaci nadahnuti jo{ od dolaska na svet slobodom i planinskim lepotama, mirisima visinskih {uma i mleka maj~inog, vetrovima {to se slobodno uvijaju od proplanka do proplanka u ritmu kaskawa i galopa. Slo`ni i sa obnovqenim nagonom divqaka, uspe{no su se branili i od vukova i od vojni~kih potera, Eskadroni se smawivali u svim vojskama a ujediwene me|unarodne ergele su rasle i mno`ile se. Rat se zvani~no zavr{io krajem prole}a ali su u na{im planinama i dolinama trajale borbe i pu{karawa izme|u novih buntovnika, odmetnika i osvetnika, dr`avnih potera i takozvanih narodnih nepri jateqa.Pet godina je trajalo to pu{karawe i krvoproli}e a ergele su opstajale na visovima i proplancima u opojnoj slobodi, jedinstvu, plodnosti i uspe{noj poludivqoj samo`ivosti. Za~udo, ergelu je pratilo jato gavranova, krilatih i mudrih

66

Dragoqub Mirkovi}

starih istovernika, bri`nih i graktavih stra`ara i nekoliko samotwaka sokolova, brzih i ve{tih obave{tajaca. Rat pro|e i zaboravi se, zato se i ponavqa, novi nara{taji, vedrinom `ivotnom i prirodnom zamagle i ublede se}awa i ~itav ratni `al i bol. Stariji seqaci pate od nesanice sve iz straha da im neko ~udovi{te ili ~ovek ne u|e ne~ujno u avliju i o{teti im mal ili marvu. U kasnu jesen, u samo svanu}e starac probudi najstarijeg sina Vladimira, ratnika kowanika koji je odveo Labuda i u ratu ga izgubio. Prodrma starac sina po ramenu preko ~erge: - ^uje{ li? - nagnu se nad wim - kao da je neka halabuka ispred na{e kapije, neko frktawe, wi{tawe, udarawe kopitama? - Stari prome{koqi se sin - stalno sawa{ i nada{ se da }e Labud da ti se vrati, eto to je... Ustade sin mrzovoqno, sawivo, malo je {epao od stare rane ratne u desnom kuku a kao mlado`ewa {epawe je u javnosti prikrivao ali je u avliji svojoj {epao vidqivo i slobodno, bez zamora. I do{epa Vladimir do kapije i sam je ~uo izbliza sve {to mu otac izre~e, najavi, pa lagano otvori i ot{krinu vratnicu velike kapije, htede lagano i oprezno da vratnicu zacelo otvori kad oseti udar i pritisak i miris kowske wu{ke koja naglo otvori vratnicu. Odjednom u avliju kao u znanu svojinu ulete{e dva kowolika ~udovi{ta. Starac je tek si{ao niz basamake i krenuo prema kapiji kad se ispred wega, glavom i grivom ispre~i Labud u svoj svojoj veli~ini i lepoti i pored Labuda vidqivo mlada `drebica. Vladimir se ve} bio sledio, skamenio i nije se pomakao od otvorene vratnice, skameni se i starac otvorenih usta, kao da je hteo da krikne pa je zanemeo. Kowi ne umeju da kle~e kao {to umeju volovi, koze i ovce, ali je Labud ispred starca kleknuo i klimao glavom kao da se moli, kaje, izviwava, potraja ta ~udna ti{ina minut-dva pa se Labud iskrenu u desno, naglo prile`e i u jakom kao u prigu{enom jauku ispusti du{u. Kowi u sudwem ~asu padnu na jednu stranu, glavom dva tri puta protqaju zemqu, isplaze jezik i ispuste mu~eni~ku du{u. Na mrtvog Labuda pade stariji ~ovek ra{irenih ruku bez jauka i doziva. Mlada `drebica, o`alo{}ena ali ponosita naslednica izvi vrat i pogledom dozva skamewenog Vladimira.

67

PROZA

Radul Jovanovi} MUVA
Bolestan, star, nemo}an le`i pored prozora. Muva zunzara uporna ho}e kroz staklo. Poleti, udari u neprobojnu prepreku, padne, pa opet. Glupa neka `ivotiwica. Gleda je starac i zna {ta je ~eka: tu }e da zavr{i, kao i svako drugo `ivo bi}e koje nerazmi{qaju}i ho}e kroz neprobojnu prepreku. I sam je bio u sli~nim isku{ewima, ali je prepreke zaobilazio. Muva za tu varijantu ne zna i... @ao mu je i ho}e da joj pomogne, kao {to bi i svakom drugom nemo}nom bi}u pomogao. Skupi malo od ostatka svoje iznemogle snage, podi`e ruku ne bi li je nekako uhvatio i usmerio ka spasonosnom pravcu, ali snaga ga izdaje, nasloni ruku na staklo i muva tu ostade: mrtva. - Ah, Bo`e, {to me ka`wava{, pa nisam to hteo, nisam ja ubica - sa prezirom gleda u svoju desnicu, nemo}nu da spasava, a, eto, sposobnu da ubija. U tom trenutku u|e wegov unuk Petar da pita dedu treba li mu {to. - Sine, donesi mi ~a{u hladne vode i sedi ovde pored mene da ti ne{to ispri~am, a ti pamti ili zabele`i, pismen si, hvala Bogu. Poslu{an, lepo vaspitan, a deda mu je uzor u mnogo ~emu, te bez pogovora poslu{a dedu. - Eto, sine, slu~ajno sam danas ubio jednu nesre}nu muvu, a `eleo sam da joj `ivot spasim, pa se setih jednog doga|aja iz svetskog rata sa Kajmak~alana 1918. godine. Unuk Petar zna ve} mnoge dedine pri~e, ali se re{i da i ovu strpqivo saslu{a, iako nema ba{ mnogo vremena, za tri dana pola`e jadan malo te`i predmet na Filozofskom fakultetu. - Kao {to rekoh, Kajmak~alan 1918. godine. Ti zna{ gde je ta planina, u~io si geografiju, a ja sam tu geografiju pe{ke i pod kur{umima na{ih krvnika pre{ao i evo me ovde jo{ `iva, ili polu`iva. Kakav je `ivot kada si stalno u le`e}em polo`aju, a tamo `ivot buja i bruji. No, neka to. Mi ratnici, solunci, ho}emo {to pre u Srbiju, a neprijateq se ispre~io pa ne da, bije

68

Radul Jovanovi}

iz svih raspolo`ivih oru`ja. Te{ka bitka, jaka vatra sa obeju strana, a mi juri{amo napred u Srbiju, u slobodu. U tom trenutku znao sam i glasno izgovarao samo dve re~i: Srbija i sloboda. Negde duboko u du{i mislio sam na svoju `enu, roditeqe i da li su `ivi. Ali takvu nesre}nu misao nisam smeo izgovoriti. Ne, nisam religiozan, ve} tako, nisam smeo, slutwa se ne sme javno re}i. Grmi vatra, gori i nebo i zemqa. Ubijamo se, a sve nas je mawe. I wih, hvala Bogu. Ne, ne nije to osveta, ne radujem se wihovoj nesre}i, iako su za na{u nesre}u krivi oni {to ho}e tu|e, {to u`ivaju u tu|oj nesre}i. Grunu granata tu negde blizu, rani mog druga, zemqaka, saborca Milisava iz sela Bresnice, lepo selo pod Jastrepcom, a on sin jednog uglednog doma}ina, ~uvenog vodeni~ara. Poku{ava, ne mo`e daqe, a mora, moram i ja napred, ali bez wega nikako. Do|e mi neka natprirodna snaga, bacih ga na rame i krenuh na juri{, kur{umi sevaju oko nas, ne}e u na{e zajedni~ko telo, ~uva nas sam Bog, kao da zna kuda `urimo. On je~i, moli: - Ostavi me, ti `uri. Za vojskom, mnogo smo ostali pozadi, ja }u nekako... Idi, ja }u ovde... - Jo{ samo sto metara i stigli smo u slobodu, u Srbiju, izdr`i, a tamo }emo sve lak{e. Nemoj da se predaje{, vredi `iveti za Srbiju, za slobodu, za na{u budu}u decu. - Eh, na{a deca, da li su... - Ma }uti, ne je~i, ne}u da to neko ~uje, posebno ne na{ krvnik koji be`i ispred nas kao zec ispred kera... Jo{ samo sto metara - ponavqam vi{e puta. Rawenik }uti. Juri{am napred, jo{ imam snage... Sti`em jednu karucu koju jedva vu~e umorno kquse, nekada kow za ponos, izratovalo se, gladno, iznemoglo, ali trza napred, i ono zna gde je sloboda, a u slobodi i za wega ima nade. - Tu }u ga... - pomislim i poku{am da ga spustim ali karuca be{e prepuna rawenika i poginulih vojnika. Idem daqe, jo{ samo sto metara. Sto metara, a ve} sam pre{ao preko dva kilometra. Najzad, ne se}am se vi{e kako, sti`em u ambulantu, improvizovanu pored stare {upqe vrbe. Morava? Mo`da! - Evo, spasite mi ovog druga, bio je veliki borac i dobar ~ovek. Zajedno smo preko Albanije, pa na more, Krf, glad, tifus, a, eto, `ivi smo. Jesmo li ve} u Srbiji, je li to stigla sloboda? - Jesmo jesmo, - re~e podnarednik Marko, mr{av, ko{~at, crn u licu, a nekako vedar, okretan, pravi vojnik, uliva sigurnost i

69

PROZA

nadu kod svojih boraca sa kojima deli sudbinu i vreme i kratko re~e: - Tvoj drug je potpuno mrtav, za wega je rat zavr{en, ali nije do~ekao slobodu. Umro je tvoj drug na tvojim ramenima, Bog du{u da mu oprosti, - re~e podnarednik, prekrsti se i dodade: Ovom hrabrom i humanom borcu skuvajte ~aj, da se malo okrepi, pa neka po`uri za svojom ~etom, a wegovog umrlog rawenika sahranite pored ove vrbe, u dnevnik unesite ime i prezime, a broj zare`ite na vrbi. Znate vi kako to treba, nije vam prvi put. Tragove umrlih moramo ~uvati, ne samo zbog rodbine, ve} i zbog otad`bine koja mora da brine kako o pre`ivelim tako i o poginulim ratnicima. - ... Danas kada sam ostario i onemo}ao, kada sam u ovoj muci i samo}i, jedinog stalno prisutnog prijateqa muvu, usmrtih, a da to nisam `eleo. @eleo sam da joj pomognem kao nesre}nom raweniku, ali mi eto, ne po|e za rukom. Kao {to vidi{, sine, ~ovek u nemo}i i iz dobre namere napravi gre{ku, a moja je gre{ka kobna, postadoh pred sam zalazak moga sunca ubica. Ba{ sam neki baksuz, matora budala. Unuk, koji je za sve to vreme prelistavao dosadan ud`benik, ipak je razumeo dedinu pri~u i gri`u savesti, pa ipak spontano re~e: - Ma, dragi moj dedice, to je bila ipak samo muva, koliko sam ih tek ja potamanio, ba{ su navalentne i dosadne. - Da, mo`da si ti u pravu, ali ipak je to `ivo bi}e i ima pravo na `ivot. Ko je nama dao za pravo da sudimo tim nemo}nim `ivim stvorovima. Ma {to te ja gwavim sa ovim mojim glupostima, ima{ ti pre~a posla, zato idi i u~i, vaqda }u sa~ekati da me obraduje{ jakom ocenom. Znam, ti to mo`e{, moja si krv, ja sam sve {to sam hteo i mogao. [teta samo {to su ratovi istro{ili, pojeli moje vreme kao zec detelinu. ... Kora~am {to br`e mogu. Tr~im a u stvari milim ko pu`, k’o korwa~a sa svojim te{kim oklopom, ja pod punom ratnom spremom, te{kom vi{e od dvadeset kilograma. Nema puta, nema staze, gazim po neravnoj povr{ini, ~as trwe, ~as kamewe, pucketa suvo grawe, a cokule na mojim nogama skoro i da ne postoje, pete ispucale, krv se zgru{ava. Idem napred a ne vidim kuda idem. Ciq znam. Samo u sebi, u srcu i glavi vidim Srbiju, ona je tamo gore, na severu. A zvezda upekla, `ari, nemilosrdna. Znoj i krv teku po mom telu... Ne mogu vi{e, ne mogu daqe... Do|e mi crna misao, upla{ih se, samo za trenutak, pa poluglasno sam sebi: Nije ta~no, la`e{, mo`e{ ti jo{, bivalo je i te`e,

70

Radul Jovanovi}

izdr`i... Ima{ bar dva razloga da spasi{ rawenog druga i da uhvati{ slobodu. Bunca{, rawenog druga vi{e nema na tvojim ramenima, ostao je pored vrbe i nije `iv. Znam to mesto, potra`i}u ga ako... A mora biti tako. @uri, tr~i, tamo je tvoja Srbija, tamo su tvoji najmiliji. Ako su `ivi. I tamo je bila neka buna, ustanak mojih Topli~ana. Ko zna ima li tamo `ivih. Surov je bio okupator. I prqav: palio je ku}e, ru{io mostove, silovao decu i starice, a potom masakrirao. Takav je taj silni okupator. A sada be`i ko bez glave. Neka, sti}i }emo ga, a... Ali, ~udan je Srbin. Ne}e osvetu i brzo ostavqa u zaborav sve te muke i tragedije. Vidim, a ne verujem samom sebi. Sawam li ja to? Pa ovo je Doqevac, pravo je reka Toplica, desno Morava. Ta~no, Toplica se uliva u Ju`nu Moravu. Ne verujem, stigli smo u Srbiju, a slobode jo{ nema. Levo je moje selo, samo desetak kilometara, malo vi{e, ali to je si}a u odnosu na pre|eni put od Soluna do Srbije. Pri|em podnaredniku, poku{avam da stanem mirno, kako treba pred stare{inom, ali teret me savija prema zemqi. - Gospodine podnaredni~e, tu levo blizu je moja ku}a, da skoknem i vidim jesu li `ivi, i ovde se ratovalo i ginulo. - Idi, - ka`e - ali gledaj da nas stigne{ tu negde do Aleksinca. Od sre}e i straha ima li ih `ivih, kolena mi klecaju, idem sporo i stalno ponavqam u sebi {ta li me tamo ~eka. Kora~am pra{wavim putem pognute glave pod teretom ratne opreme, ne gledam ni levo ni desno, pa ipak ose}am neko sivilo i ti{inu, pa se {trecnem da li ja uop{te idem pravim putem, ili sam negde zalutao. U tom trenutku, kao probu|en iz dubokog sna, prime}ujem spaqene i poru{ene ku}e, a nigde da sretnem `ivo qudsko bi}e. U seoskim dvori{tima nema ni `ivotiwa, ni ma~ka da pre|e put, ni pa{~e da zalaje, nema ni ptica u letu, nema... Ponovo slutim najgore, ali ipak `urim, znam kuda i za{to. Ali vreme je ve~nost, a put previ{e dug i te`ak. @eqa i nada daje mi novu snagu i uverewe da }u skoro do `eqenog ciqa. Tako i bi. Na domak sela na jednom bre`uqku zastadoh da bacim pogled na moju rodnu ku}u. Tek sada u mene se uvu~e slutwa i strah, a telo podrhtava. Selo je u nekoj izmaglici, a nema crvenih krovova koje sam toliko puta gledao i u predivnoj panorami u`ivao, uveren da lep{eg sela nema. Prva razumna misao i pitawe pade mi na um: Ima li ovde `ivih? Spustih se niz blagu kosinu i tu pored zapu{tenog {qivaka sretoh staricu

71

PROZA

koja vo|a{e jedno mr{avo krav~e, vaqda negde na pa{u. Rekao bih da je to... pa ipak oprezno je oslovih: - Jesi li ti strina... - i ne usudih se da izgovorim ime. - Jesam, jesam, vidim `iv si, a ~iji be{e ti? - Ja sam... vra}am se iz rata. - Ako, ako, tvoji su `ivi, osim babe... koju zlikovci iseko{e na komade, tu na pragu ku}e, pa ku}u zapali{e. Pri~a se da je bugarskom vojniku pqunula u lice kada su je pitali gde su ostali. [ta }e sirota, dala svoju glavu, sa~uvala potomstvo. - Idi, idi {to pre ku}i, tvoji na zgari{tu podi`u neku stra}aru, krov nad glavom. Mora da se `ivi, do slede}eg rata, bo`e mi oprosti, idi, idi! - A tvoji? - pitam sa strahom. - Ja nemam nikoga, hvala Bogu, a za ostale ~u}e{ od drugih, ja ne mogu o tome, suvi{e je stra{no za pri~u. Usporenim korakom idem kroz selo. Sve same ru{evine i miris gare`i. Nikoga da sretnem, ako se neko i pojavi, brzo nestaje, sklawa se, izbegava susret sa nepoznatim do{qakom. Znaju qudi da ni{ta dobro ne mogu da ka`u, a lo{u vest nerado saop{tavaju. Najzad, stigoh u avliju moje ku}e koje vi{e nema. Roditeqi, zauzeti poslom oko izgradwe nastre{nice kao da me ne vide ili me ne prepoznaju. A mo`da se pla{e da ne donosim tragi~nu vest. Ipak, otac sav garav, neobrijan, pri|e mi i gleda me pravo u o~i. Vrisnu, neverovatno: - Na{ sin! Evo ga tu je! @iv! Svi sko~i{e, pla~u. Grle me, qube, a ni re~ da progovore. Zanemeli od iznena|ewa i radosti. Majka, hladnokrvna, uzdr`ana `ena, pri|e i tiho mi re~e: - Sine, skini taj tovar i sedi, umoran si i gladan, ~itam ja to iz tvojih o~iju, iako sam nepismena... Sada }e majka da spremi ne{to {to je dao Bog, a malo je dao. Posle toliko godina ovo mi je bio najsla|i ru~ak, a bila je obi~na tarana. Ne znate {ta je tarana? To ti je sirotiwska hrana, a u ratu smo svi sirotiwa, osim {pekulanata i ratnih profitera. Ina~e, tarana se pravi tako {to se testo trqawem po bra{nu pretvara u grudvice, a potom se kuva u vodi. Doda se malo soli, po `eqi tucana quta paprika. Divota jedna, zdrava hrana. Tu prospavah jednu no} sa `enom, tre}i put od kako smo se ven~ali u manastiru Sveti \or|e u Ajdanovcu. Bilo je to ba{ uo~i polaska u rat. Lepa uqudna devojka iz doma}inske ku}e,

72

Radul Jovanovi}

zapala je za oko vi{e mojim roditeqima nego meni. Dogovori{e se za svadbu a da nas dvoje mladih nisu ni pitali. A nije da nas ta odluka nije obradovala. Potajno smo oboje `eleli tako ne{to, ali stidqivi, povu~eni, to nikada glasno nismo izgovorili. Zora, spremam se da krenem, treba da dokraj~im taj prqavi rat. Navla~im opremu, }utim, nemam re~i niti o onome {to je bilo u ovoj no}i ni o onome {to me ~eka. Tek sada ose}am strah od neizvesnosti, nametnula mi se nova `eqa za `ivotom, a u ratu ~ovek je jeftina roba. Pogledam Milunku, `enu moju, i u o~ima vidim suze i `equ da ponovimo igru. Bacim se na Milunku kao tigar na `rtvu. - Bo`e, {ta mi to uradi?! - Bi}e i drugi put, i vi{e puta, ako se vratim, - ka`em vi{e za sebe. - Vrati se vrati... bi}e mu{ko, znam ja to - no, kada je kraj tog rata? Kada se ja vratim, ako... Kada sam se sa ratnom opremom pojavio u dvori{tu ve} se razdanilo. Na drvqeniku sedi otac i dr`i za dizgine opremqenog kowa. [ta li to zna~i, pitam se u sebi. - Pozajmio sam ovo kquse kod kuma Pantelije, ra~unam da }e{ br`e i lak{e do tvoje ~ete. - Zahvali se kumu kada se vratim kupi}u mu boqeg od ovoga. Rat je, a kowi nam trebaju, preda}u ga komord`ijama. Mi vojnici juri{amo pe{ke. U beloj prtenoj torbi koju mi pru`i majka uz napomenu "neka ti se na|e"... komad proje i polakil~e rakije: - Pa neka ti je sre}an put, sine, i zdravo da mi se vrati{. Negde u blizini Aleksinca stigoh moju ~etu. Raportiram podnaredniku, poku{avam da mu objasnim, ali on nema{e vremena za to, ve} samo izdade komandu: - Juri{ za Beograd i daqe... u slobodu.

73

PROZA

@ivka Man~i} St ojiqkovi} OBI^AN DAN
Probudila sam se sa ose}ajem grozne poti{tenosti. Uspavala sam se kasno, negde pred zoru, jer me svuno} mu~ila nesanica. Ustala sam i sluwala se kao luda po stanu, oslu{kivala buku vozila koja su tutwala ulicom pored na{e zgrade. Onda sam se svaqivala na kau~ poku{avaju}i da zaspim ali mi san kao za inat nije dolazio na o~i. Puno sam razmi{qala, dolazile mi svakojake misli na pamet, se}ala sam se i nekih doga|aja koji su mi se zbili nekada davno i koji nisu ni bili va`ni. Tek oko tri sata uspelo mi je da zadremam i tako sam poluspavaju}i provela neko vreme. Kad sam se probudila, bilo je ve} {est sati. Moram da ustanem - rekla sam glasno, zakasni}u na posao. I ve} sam desnu nogu spu{tala na pod, ali sam je brzo vratila natrag jer sam zakqu~ila da ionako kasnim i da }e mi {ef Vrani} pet minuta zaka{wewa ra~unati kao ceo sat. [to bih sad `urila, spremi}u se natenane, popi}u prvo kafu a Vrani} neka bele`i vreme kako mu je drago. Tada sam se setila da nemam trun~icu kafe, ju~e nisam mogla da je kupim jer je po celom gradu nije bilo. Pokrila sam se }ebetom preko glave, }utala tako desetak minuta. Iznad mene tavanica je krckala, to se moj gorwi sused Ja{a sprema za posao. Leva noga mu je kra}a od desne, pa se ~ini kao da sabija parket. Pre dve godine Ja{i je umrla `ena od sr~anog udara i sada je sam. Dece nisu imali. Mla|i je jo{ ~ovek ali se ne `eni, ka`e da ne mo`e da na|e vi{e takvu `enu kao {to je bila wegova Soja. Moj pokojni mu` ^edomir veoma je cenio Ja{u, govorio je da je Ja{a plemenit ~ovek i da je danas na svetu takvih malo. Dok je ^edomir bio `iv, malo smo se dru`ili sa Ja{om i Sojom. Posle sam se ja otu|ila, ose}ala sam se nekako suvi{nom u wihovom dru{tvu iako su me oni pozivali da ih pose}ujem. Posle Sojine smrti jo{ re|e sam vi|ala Ja{u i vrlo sam se iznenadila kada je za Osmi mart do{ao da mi ~estita praznik. Kada sam mu pru`ila obraz da me poqubi, osetila sam da mu je lice sve`e izbrijano i da miri{e na kolowsku vodu

74

@ivka Man~i} Stojiqkovi}

~iji mi je miris bio nekako poznat. Setila sa sam se da je takvu vodu upotrebqavao i moj ^edomir. Ja{a se nije dugo kod mene zadr`ao, samo je popio kafu i ~a{icu rakije, pa je zbuweno se osvr}u}i oti{ao u svoj stan. Sat je zazvonio. Bilo je ve} {est i trideset. Sino} sam ga navila da zvoni u pet i trideset. Pogre{ila sam, svakako. Ustala sam i pri{la prozoru. Napoqu je peklo sunce. Bi}e vreo dan, rekla sam i otvorila prozor. U parki}u ispred na{e zgrade muvala se gomila sveta. Gledala je prema soliteru nedaleko od na{e zgrade. Na sedmom spratu prozor je bio otvoren a staklo na jednom krilu slomqeno. Cve}ar Vitko je otvarao cve}arnicu. I on je gledao u prozor na soliteru. Dozvah ga: - Ej, Vitko, {ta se dogodilo? - On odmahnu rukom: - Neka devojka je sko~ila kroz prozor. Stra{no. Spremala sam se oklevaju}i. Pokreti su mi bili spori, uko~eni.Svaki me mi{i} boleo. U VC-u je iz kazan~eta curila voda. Mora}u ponovo da pozovem vodoinstalatera. Zvala sam ga ju~e ali nije do{ao. A voda neprestano curi. Dabome, zatvori}u ventil. Bila sam luda {to pro{log utorka nisam kupila vi{e kafe, kupila sam samo 100 grama. I sada nemam kafu. U glavi mi mutno. Kad bih popila {oqicu kafe bilo bi mi lak{e. Si{la sam dole i pro{la kroz parki} ne gledaju}i u soliter. Sama pomisao na udes izazivala je u meni mu~ninu. Bojala sam se da se ne onesvestim. Morala sam da po`urim, bilo je ve} {est i ~etrdesetpet. Za pet-{est minuta sam u kancelariji. A tamo me ~eka gomila ra~una. Vrani} mi stalno nabada na nos da sam spora. Prokleti Vrani}! Od kako je izabran za {efa , postao je nepodno{qiv. Kao onaj ubogi siroma{ak kad su ga postavili za cara, pa ro|enog oca obesio. U kancelariju sam stigla u {est i pedeset. Kasnila sam punih dvadeset minuta. Koleginica Milka me gledala za~u|eno: - [ta je Petrana, kako to izgleda{? Kapci ti ote~eni kao da nedequ dana nisi spavala. Vrani} je qut {to te nema, otrov je da ujeda. Odgovorih joj zlovoqno: - Neka ujeda, nego, skuvaj mi kafu, a ja odoh da se javim Vrani}u. Vrani} je sedeo u svojoj kancelariji i razgovarao sa nekim telefonom. Desnom rukom je dr`ao slu{alicu a levu be{e zabio u pojas od pantalona. Sako na grudima bio mu otvoren, grudi je prsio, videlo se da je pun sebe. Kad u|oh, mahnu mi rukom da sa~ekam da zavr{i razgovor. Nestrpqivo sam cupkala gledaju}i u saksiju sa fikusom u uglu kancelarije. Fikusu je li{}e

75

PROZA

po~elo da opada. Ve} je pro{lo sedam sati. Vrani} je nekom govorio, verovatno `eni, da ne}e do}i ku}i na ru~ak jer ide pravo sa posla na va`an sastanak. Neko pokuca na vrata i na wima se pojavi Lara, debela, ve} vreme{na devojka koja je radila kod nas kao tehnolog. Kad me ugleda, namr{ti se. Uvek je tako gledala sve `ene koje bi se na{le u Vrani}evoj blizini. Bila je Vrani}eva qubavnica i pre nego {to je Vrani} postavqen za {efa. Nije se udavala pa je u Vrani}u gledala boga. Sada se pla{i da joj ga neka mla|a i lep{a `ena ne preotme. Vrani} nije neki lepotan, naprotiv, belomusav je i ve} ugojen, ali je {ef. Odahnula sam kad Vrani} spusti slu{alicu. Lari re~e da sedne a na mene se okosi krive}i va`no usta: – Gde si ti, Petrana? Kasni{, drugarice, kasni{. Govorio je to nadmenim izaziva~kim tonom od kojeg me spopada muka. Bio mi je odvratan onako raskre~en u foteqi i pun gadqivog samozadovoqstva {to mo`e da se svojim pot~iwenima obra}a kao beslovnoj marvi. Znala sam ga dugo, skoro dvadeset pet godina, radio je sa mnom u obra~unskoj slu`bi. Izabran je za {efa na{eg pogona na op{te zaprepa{}ewe svih nas koji smo radili s wim. Pitali smo se, zar je mogu}e da taj puki neradnik koji je zbog alavosti i zabu{avawa bio i ka`wavan, taj podlac i cinkaro{, tako lako dospe do {efovskog mesta. Posle smo saznali da je biv{em {efu, priprostom i tuwavom Veli~ku, podmetnuo prqavu rabotu, zapravo optu`io ga da je primio tobo` devize od magacionera Bo{ka kada ga je prebacio sa mesta transportnog radnika u magacin. Veli~ko se nekako opravdao ali je ostala qaga. Onda su na{i vi{i rukovodioci smatrali da je najboqe da wega po{aqu u penziju a na mesto {efa na{eg pogona postave Vrani}a. Sve ovo mi je u trenu, dok se on zlobno cerio u`ivaju}i da me kiwi, protutwalo kroz svest, ali sam }utala poku{avaju}i da savladam bes jer sam znala da }e Vrani} na svaku moju re~ prosuti stotinu re~i i u~initi me mawom od makovog zrna. Imao je ludu snagu da neumorno dugo o jednoj istoj stvari pri~a, pa je i sada motao kako je zaka{wavawe na posao jedna ru`na navika koje treba da se oslobodim ako mislim da se i daqe zadr`im u na{oj firmi. Rekoh mu da na posao dolazim uglavnom na vreme. Od Nove godine na ovamo zakasnila sam svega dva puta, sada i proletos kada mi je na putu od stana do posla bilo zlo, morala sam da odem do lekara. I no}as mi ja bilo zlo. Vrani} me nije slu{ao, i daqe je bqucao kako sam neuredna i spora, meni je

76

@ivka Man~i} Stojiqkovi

bilo ve} prekipelo i ja mu qutito odbrusih da je on najmawe pozvan da mi vrca pridike na ra~un mog posla jer svi znaju kakav je mu}karo{. On se tada razgnevi i nagnuv{i se se preko stola ustremi se na mene siknuv{i da sam ja najgori radnik u na{oj firmi i da zaslu`ujem otkaz. Ipak on nije toliko ne~ove~an, prebaci}e me u magacin na mesto pomo}nog radnika. Mislila sam da }u pu}i od besa premda mi Vrani} i nije saop{tio nekakvu novost jer se odavno u firmi {u{kalo da on namerava da magacionera Bo{ka prebaci na moje mesto a mene u magacin. Pri~alo se i to da se zdru`io sa Bo{kom, zajedno idu u kafane gde mu Bo{ko pla}a ru~kove i pi}e. Nisam htela da ga vi{e slu{am, okrenula sam i iza{la zalupiv{i vrata za sobom. ^ula sam kako se zlobno smeje. Kad sam u{la u svoju kancelariju, Milka je bila odavno skuvala kafu, bila se gotovo ohladila, te je u jednom gutqaju ispih. U dvanaest sati smo opet popile kafu. Sve vreme smo }utale. Nije ni bilo potrebe da Milki govorim o sukobu sa Vrani}em, ona je sve znala. Kada sam po{la da operem {oqe, spazila sam kroz prozor u dvori{tu Vrani}a i Laru. Vrani} je ulazio u na{a slu`bena kola i sme{tao na sedi{te za volanom. Lara je stajala sa suprotne strane i ~ekala da joj Vrani} otvori vrata. Na krovu kola bio je uglavqen nekakav zamotuqak iz kojeg su virili pecaro{ki {tapovi. Dr`e}i {oqe u rukama bacila sam pogled na sat. Bilo je dvanaest i trideset. Setila sam se da sam jutros na Lari videla, ispod malo raskop~ane bluze, kupa}i kostim jarko crvene boje. Sada je bilo o~igledno da su se wih dvoje unapred spremili da u radno vreme zbri{u na pecawe. Osmehnuh se gorko i pomislih: huqe sve isplaniraju, i dobro znaju da se odbrane blate}i druge. Radno vreme je bilo isteklo. Kazaqke na satu pokazivale su ~etrnaest i trideset. Iza{la sam tromim bezvoqnim korakom napoqe. Bilo je vrelo da se jedva moglo disati. Sa asfalta je u nozdrve tukla jara. Nave~er }e mo`da pasti ki{a. Pro{la sam pored solitera. Videla sam na plo~niku tamno obojeno mesto. Li~ilo je na usirenu krv. Tu je le`ala ona devojka, odneli su je odatle, ostala je samo mrqa. Kad padne prva ki{a i ta mrqa }e nestati.

77

PROZA

Sne`ana Milojevi} [E[IRI GOSPO\E MARTE
Ova moja emancipovana majka ni{ta ne}e da radi. Od kako je direktor, hranimo se kod ~ika Mi}e u kafani. Po ceo dan je besna ili pla~qiva. Do Ujediwenih nacija i qudskih prava sti`e samo preko istoimene dijete. Ovako je ~isti fa{ista. Lepo naplakuje, bar mu{ki padaju na te fore. I stalno `va}e kisele jabuke. Jeste te{ko, ali to je ulagawe u budu}nost, dobra linija je jako va`na stvar. Tata wu zove maco, ona wega kuco, a on i jeste k’o ku~e, samo da ona ka`e aport. Dok jednog dana nije odlu~ila da isprobava svoje mo}i i tehnike manipulacije na drugim qudima. Ja sam tu, ostareh `eqna obi~ne, da ne ka`em normalne `ene u ku}i, pletenih {alova, neu{tirkanih krpa (to za goste je uvek funkcionisalo), deqewa `enskog vremena. Zbog tih u{tirkanih krpa veliki broj `ena je verovao da je ona vrsna doma}ica. Ali mama je imala druga~iji plan. Dobro, ubacila me preko veze u tu vi{u {kolu, k’o da sam ja debil pa ne mogu sama. Zaludela mi tada{weg momka, koji je vi{e sa mnom spremao moje ispite nego {to je mislio o svojim. Njegova mama slala torbe pune hrane. Carstvo ukusa, radost zgr~enim studentskim `elucima. Ne od gladi, nego od one fine predispitne napetosti. Potpuno me je predala wima. Oni }utali, nisu se bunili, ra~unali da `ena ima meru. Mislili da ako ima dobru `vaku, iza toga stoje i dobra dela. Kakva predrasuda! Ali to je wen stil. Kome me sve nije uvaqivala u raznim fazama `ivota, samo da me ne da ocu, jer onda ne bi mogla da glumi `enu `rtvu. A i lepo je da ka`e{ kako si se polomio brinu}i o detetu, bar za ovu sredinu, pa cap – izvu~e{ gotovu devojku da se osmehne kao dokaz. Pola `ivota je provela po partijskim sastancima, a pola po raznim {valeracijama. Ni o jednom ni o drugom nismo suvi{e pri~ale. Ponekad me je zloupotrebqavala, kad ho}e da iznervira `enu nesre}nika kom se namera~ila. [to mu `ena dosto-

78

Sne`ana Milojev

janstvenija, ona pre zavr{ava posao. Obraz debeo k’o |on. Zimi je umela da me izmami iz hladne sobe i pozove u toplu, gde je sa nekim pijanim, zbuwenim ~ovekom, koji i ne sawa {ta ga je sna{lo, pa ka`e, vreme je da saznam za wihovu qubav. Obavezno pateti~no, da se zna kako je u pitawu dama, na re~ima. U svakom slu~aju, wene izmi{qotine hipnoti{u}i odzvone u ti{ini glave naprasno otre`wenog ~oveka, koji se prvo pita ko tu koga voli, a onda broji minute toga - ne~ega. Zna ona da ne}u odoleti da se pohvalim kako moja mama ovoga puta nije sa nekim {oferom sa linija – Smejton – @itni potok ili Smejton – Resinac, ve} pijanim advokatom, izbezumqenim profesorom… Mislim da im je stavqala ne{to u pi}e, ina~e {ta bi oni radili s wom. Posao je posao. Stalno smo imali neke sponzore. Navla~ila ih je kao da ne `eli da joj oni pla}aju, pa kad do|e vreme za naplatu… Bila je `ena sa stilom, fakultetom, ne ba{ ne{to tra`enim i te{kim, ali zgodnim za razglabawe o du{i. Bila je i direktor, kao {to rekoh, ali se mnogo para nakrala, pa je morala da se povu~e na mirnije radno mesto. Sad ima vremena da ~ita kwige za koje je odavno lagala kako ih je ~itala. Znam da sprema neki spektakl da ponovo u|e u `i`u. Kad se zavr{ilo to moje kratkotrajno {kolovawe, posva|ala se s mojim dobricom od momka. @elela sam da bar jedan roditeq mog deteta bude neko iz normalne porodice, ali mama je mislila da ja zaslu`ujem vi{e. Raskantala nas je sa nekoliko intriga za celi `ivot. Sad ~ekam da mi na|e mu`a. I dok ~ekam, pratim modne trendove. Ne mogu vam opisati svoju radost kada su u modu ponovo u{le pletene kape, pa jo{ oni bo`anstveni {e{iri}i sa malim obodom. Pola ih je mojih drugarica imalo, reklo bi se: jeftina moda za {iroke narodne mase. Ovde to niko ne tretira, ali kad mrdne{ daqe vidi{ : ru~ni rad, pa, op, visoka cena. Moja {kolska, Dragana, otkrila je da wena kom{inica Marta radi za pare takve stvari. Slu~ajno su pri~ale na stepeni{tu. Nije skupa, mala penzija pa da se pripomogne. E, tetka Marta ili baka Marta, takvih `ena nema vi{e. Ona radi samo jednu mustru, ima {ablon po kome radi. Radi u tri veli~ine, pa ko se uklopi, uklopi se. Ostavila sam Gagi da ona odlu~i {ta }emo. Ona ja poverewe dala Marti – `ena zna, ima iskustva. Vaqda }e biti taman. Zakazala nam je jednog petka da do|emo po svoje {e{ire.

79

PROZA

Zvonimo ta~no u pet sati, u dogovoreno vreme. Gospo|a otvara s osmehom. Bela kosa, prirodno talasasta, uredno je pod{i{ana. Stan je nevelik i obiluje zidnim satovima. Na jednom je bilo sedam i pet, na drugom pet do osam. Ali ona nekako zna da smo do{le ta~no na vreme. Satovi izgledaju kao suveniri s putovawa. Svi su okrugli. Prvi donosi pri~u idili~ne pla`e sa ku}icom od pru}a, vaqda Havaji. Ka`e, donela joj kom{inica sa letovawa iz Gr~ke. Oni u cetnru grada su, sem we, jako bogati. Centralno mesto na drugom satu zauzima koala koja glavom vrti levo – desno, ona prati ritam vremena. Druga je tu`na i le`i na stomaku. Tre}a je daleko i potpuno u`iva. Onaj sa grbom Srbije, ka`e, sama je kupila. Pre}utkuje koalu. "Bo`e, blagoslovi onog ko ulazi u ovaj dom, za{titi i sa~uvaj…", re~i vladike Nikolaja nam `ele dobodo{licu. Na jednom ekseru ~uturica u ko`nom povezu – zgodan suvenir. Metalni lavor, sa~uvan iz perioda kada se dr`alo do dizajna no}ne posude, slu`i kao podmeta~ za saksiju s cve}em. Saksija je nekada bila metalna kutija za masline. Tanka i jaka ru~ka jo{ stoji sa strane. Iz toga izrasta lozica. Na ramu Vilerovog goblena oslowene fotografije dva vesela nasmejana deteta. To su , vaqda, weni unuci. Devojka iz kom{iluka sa svojim blizancima. Neka zgodna crnka sa nekim mladi}em. Onda, rekla bih, Marta kao mlada, ili je to wena }erka. Hvata na{e poglede i neumorno obja{wava qude s fotografija. Niko nije wen sin, mu` ili }erka. I to nisu ba{ weni unuci, a kao da jesu. Oduvek je sama. I ne ~uje ba{ dobro. Prekida ve} dugu pri~u da bi nas poslu`ila slatkim od kupina. Dragana se raduje tome. Ja ~ekam svoj pleteni {e{ir koji `elim tako dugo. Odabrala sam crnu boju. Mama ka`e da je morbidno i da to mogu nositi kad ona umre, ali ja mislim da je to najjednostavnije. U nekoj sam fazi kad mi se ba{ ne sla`u boje. Mada, ko zna kako }e to meni stajati. I ne znam za{to, raspredamo vi{e od sat vremena o Martinim ro|acima, wenim neostvarenim qubavima i putovawima. Moj izraz baksuza ugursuza podse}a Draganu da je meni dosadno, pita za {e{ire i tu nastaje pravo ~udo. Marta vi{e ne izra|uje {e{ire, suvi{e je stara, ne vidi dobro. Izlazimo u {oku, ona nam ma{e, dodaju}i da za petnaest minuta dolazi druga grupa devojka. Sve po~iwem da shvatam fatalisti~ki. Nije mi su|eno da

80

Sne`ana Milojev

imam svoj ru~no ra|eni {e{ir. I kako nas babuskera forta dve nedeqe na tu temu. Sigurno postoji neko ko to radi za novac. Mislim, boqe da je lagala da gleda u {oqu, vezuje razvezani pupak (ma {ta to zna~ilo), gleda u tarot ili {ta drugo nego ne{to ovako va`no. Gaga ka`e da bi to Marti bilo ispod ~asti, jer je ona iz fine porodice. I samo ne znam otkud joj toliko ki~a u ku}i. I da li ona uop{te zna da plete? Kao dama iz stare ugledne porodice. Pa imala je slu`avke kao mala. Sad ih nema, nema ni stilski name{taj, ni onaj ~uveni stari gramofon na navijawe. Jedino svojom razli~ito{}u {tr~i komoda od punog orahovog drveta. A o woj ni{ta nije htela da ka`e ili nije bilo vremena. Za petnaest minuta sti`u druge devojke koje dolaze po svoje pletene {e{ire. Jo{ one za danas.

***
Da vam ne pri~am kakvo je spektakularno kaobajagi obijawe vikendice izre`irala mama. U stvari, ne wene nego wenog najnovijeg magarca tegqa~a. Shvatila je da su srodne du{e kad je javno za{titio u~enika optu`enog za silovawe retardirane devojke. ^ak je filozofirao na temu ko je tu despot, a ko `rtva. Iz {upqeg u prazno, udru`eni mogu ~uda da naprave. Kre}u parole, pa izjave, pa suze, mislim da su svi naseli. Kao zbog wenog politi~kog opredeqewa. K’o da je ona bitna ne{to. Bilo je za Oskara. ^ak je mene pomenula kao `rtvu pre|a{weg sistema. Mislim da su tu sa wom saose}ale i one prave dobre mame ~ija su deca zaista morala da odu iz zemqe. Za to vreme sam u Bonu. Uvalila me tetki, mada sam ja odrasla osoba koja mo`e da se sama brine o sebi. No, navike su navike. Tamo ba{ i nema tako mnogo Srba. Radim na magnetnoj rezonanci. To je jako dobar posao. Mama je ponosna. Slikam se povremeno jako doterana sa iznajmqenim mladi}em na nekom lepom mestu i {aqem joj fotografije. ^emu bih ja slu`ila, osim tome da se ona hvali uokolo?! Po{to sam dokazala iskreno bri`noj tetki da sam zrela, dobila sam dozvolu da se osamostalim. Tra`im stan za iznajmqivawe. Skoro u samom centru stan izdaje izvesna gospo|a Marta. Iz fioke sa uredno pore|anim se}awima izvla~im osmeh. Ovoga puta imam mnogo vi{e razumevawa za la`nu pletiqu {e{ira. Nije lako biti sam, nije lako ni na}i dru{tvo

81

PROZA

koje bi s tobom o tvojim {e{irima. Zaokru`ujem oglas i odlazim kod we. Soba koju izdaje je velika, svetla, sa minimalnim, ali dovoqnim name{tajem. Njen deo, u kome pijemo ~aj, jako je rasko{an. Komoda od orahovog drveta je bo`anstvena. Lampe sa starinskim aba`urom daju tako prefiwenu svetlost. Na zidu su fotografije wenih predaka. Prepoznajem SS uniforme. Sa ponosom pri~a o wima, iako o~ekuje od mene, strankiwe, ne ba{ arijevske krvi, da iznajmim sobu. Moja iskonska `eqa da mi `ivot ~ine filmske situacije, ali i visina stanarine, presu|uju da prihvatim ponudu. Ispostavilo se da je `ena potpuno o.k. U~i me da radim poentles. To je, ka`e, najte`e. Zna i da hekla i da plete i da veze. ^ekam pravi trenutak da je pitam zna li ona ne{to o izradi kapa. Mo`da stignemo i do {e{ira. Ali ko jo{ to nosi. Posle ovih trideset godina ~ekawa, sve gubi dra`. Sad poku{avam da na|em mu`a. Mama je daleko i ne mo`e da se me{a, mada, to se nikad ne zna. Ona uvek na|e kanale da nanosi {tetu. Ne mogu sada o tome. Ovo je potpuno zabavno, ~etiri kosicom, pa nametne{, provu~e{ dva puta i dobije{ kvadrat, ve} sam ih napravila na stotine. Malo podse}aju na zatvorske re{etke, ali to je samo na prvi pogled. Na drugi, to je ne{to {upqikavo.

82

Ivana Bisenovi}

PREVOD Prevela: Ivana Bisenovi} Stiven King - biografija
Stiven Edvin King je ro|en u Portlandu (Mejn) 1947. godine kao drugo dete Donalda i Neli Rut Pisburi King. Roditeqi su mu se razveli jo{ dok je bio mali, a wega i wegovog starijeg brata odgajila je majka. Deo detiwstva proveo je u Fort Vejnu u Indijani, gde se nalazila porodica wegovog oca i u Strafordu u Konetikatu. Kada mu je bilo jedanaest godina, wegova majka se vratila u Duram. Stiven je poha|ao osnovnu {kolu u Duramu, a zatim i sredwu {kolu Lisabon Folsu u kojoj je i diplomirao 1966. godine. Ve} na prvoj godini studija na Univerzitetu Mejn u Oronou, pisao je nedeqne kolumne za {kolske novine The Maine Campus. Tako|e je bio aktivan u studentskoj politici kao ~lan Studentskog senata. Podr`avao je antiratni pokret u studentskom gradu Orono i tako oformio svoj stav iz konzervativnog ugla da je rat u Vijetnamu protivustavan. Diplomirao je 1970. engleski jezik i tako stekao kvalifikacije da predaje u sredwim {kolama. Na pregledima prilikom regrutacije, koja je usledila odmah nakon diplomirawa, ustanovqena su ~etiri razloga nesposobnosti za vojsku: visok krvni pritisak, lo{ vid, ravna stopala i o{te}ene bubne opne. O`enio se Tabitom Sprus januara 1971. Upoznali su se me|u policama za kwige Fogler biblioteke Univerziteta Mejn, gde su oboje radili kao studenti. Po{to Stiven nije uspeo odmah da na|e zaposlewe kao nastavnik, `iveli su od wegove

83

PREVOD

zarade u industrijskoj perionici u kojoj je radio kao obi~an radnik i od Tabitinih studentskih kredita i u{te|evine, uz povremene prihode od prodaje kratkih pri~a mu{kim magazinima. Prvu profesionalnu prodaju svoje kratke pri~e ("Stakleni pod") ostvario je 1967. kada ju je prodao ~asopisu Startling Mystery Stories. Tokom prvih godina braka nastavio je da prodaje pri~e mu{kim magazinima. Mnoge od ovih je kasnije skupio i objavio u zbirci “No}na smena” ili u drugim antologijama. U jesen 1971, Stiven je po~eo da predaje u sredwoj {koli Hempden Akademije, dr`avnoj {koli u Hampdenu u Mejnu. Pisao je uve~e i vikendom i tako nastavio rad na kratkim pri~ama i romanima. U prole}e 1973, izdava~ka ku}a Doubleday & Co. je prihvatila da objavi wegov roman "Keri". Maja te godine, Stiven je saznao od izdava~a Bila Tomsona, da }e mu prodaja omogu}iti sredstva sa kojima mo`e da napusti predavawe i da se u potpunosti posveti pisawu. Krajem leta 1973, King se sa svojom porodicom preselio u ju`ni Mejn zbog sve lo{ijeg zdravstvenog stawe wegove majke. Iznajmio je letwikovac na jezeru Sebago u severnom Vintemu tokom zime i upravo je tu, u maloj sobi u gara`i, napisao svoj drugi roman koji je objavqen, najpre naslovqen "Drugi dolazak", zatim "Sudbina Jerusalema", da bi na kraju roman bio nazvan "Sudbina Salema". Tokom tog perioda majka mu je preminula od raka u 59-oj godini. Roman "Keri" je objavqen prole}a 1974. Iste godine, u jesen, Kingovi napu{taju Mejn i odlaze u Bolder u Koloradu gde zavr{ava pisawe romana “Stav” ~ija je radwa velikim delom sme{tena u Bolder. “Zona smrti” je napisana u Brixtonu. Danas Stiven i Tabita provode zime na Floridi, a ostatak godine u ku}ama u Bangoru i Lovelu. Stiven je {kotsko-irskog porekla. Svoja iskustva iz dramskih sekcija, koje je poha|ao tokom studirawa, upotrebio je u malim ulogama u nekoliko filmskih adaptacija wegovih dela, kao i u filmu Xorxa Romera "Vitezovi". Svoj re`iserski i scenaristi~ki debi King je ostvario na filmu "Maksimalno optere}ewe" (adaptacija wegove pri~e "Kamioni") 1985. godine. Stiven i Tabita obezbe|uju {kolarine za lokalne studente i

84

Ivana Bisenovi}

doprinose mnogim lokalnim i nacionalnim dobrotvornim akcijama. King je 2003. dobio Medaqu za izuzetan doprinos ameri~koj pisanoj re~i Nacinalnog kwi`evnog udru`ewa.

1408 (Stiven King)
Dok se lift pewao, Majk se obratio Olinu, "Ne{to me zanima. Za{to jednostavno niste izmislili gosta za sobu 1408, ako Vas pla{i toliko kao {to ka`ete? Kad malo boqe razmislim, gospodine Olin, za{to je niste proglasili svojom rezidencijom?" "Pretpostavqam da se pla{im da me ne optu`e za prevaru, ako ne qudi koji su odgovorni za sprovo|ewe dr`avnih i federalnih prava gra|ana – hotelijeri razmi{qaju o qudskim pravima verovatno koliko i va{i ~itaoci razmi{qaju o zveketu lanaca u no}i – a, ono moji nadre|eni, ako za to saznaju. Ako ne mogu Vas da ubedim da ne idete u sobu 1408, sumwam da bih imao vi{e uspeha u ube|ivawu odbora direktora Stenli koorporacije da sam savr{eno dobru sobu povukao iz upotrebe zato {to se pla{im da }e nekakve aveti da nateraju nekog trgova~kog putnika da sko~i kroz prozor i prospe se po celoj [ezdeset prvoj ulici." Od svih stvari koje je Olin do sada izgovorio Majka je ovo najvi{e uznemirilo. Vi{e ne poku{ava da me ubedi, razmi{qao je. Kakve god da je ube|iva~ke sposobnosti imao u svom uredu – mo`da je tu mo} dobijao od persijskog tepiha - sada ih vi{e nema. Da je kompetentan, jeste, moglo se to videti dok je potpisivao ra~un, ali ne zna kako da ubedi. Nema li~ni magnetizam. Ne sada, ne ovde. Ali on veruje u to {to pri~a. Veruje u sve to {to pri~a. Iznad vrata lifta iskqu~io se broj 12, a ukqu~io se broj 14. Lift se zaustavio. Vrata su se otvorila otkrivaju}i savr{eno obi~an hotelski hodnik sa crveno zlatnim tepihom (sasvim sigurno ne persijskim) i elektri~ne lampe koji su podse}ale na fewere iz devetnaestog veka. "Stigli smo", rekao je Olin. "Ovo je Va{ sprat. Oprosti}ete mi, ali ja }u Vas ovde napustiti. Soba 1408 je na kraju hodnika, sa Va{e leve strane. Osim ako ba{ ne moram, ne prilazim joj bli`e od ovoga."

85

PREVOD

Majk Enslin je iza{ao iz lifta, a noge su mu se ~inile te`im nego {to bi trebalo da budu. Okrenuo se ka Olinu, debequ{kastom ~ove~uqku u crnom kaputu i sa pa`qivo vezanom kravatom boje vina. Olinove izmanikirane ruke su sada bile sklopqene na le|ima, a Majk je primetio da mu je lice bilo belo kao kre~. Upadqive su bile kapqice znoja na wegovom visokom neizboranom ~elu. "Naravno, u sobi postoji telefon," rekao je Olin. "Mo`ete da ga upotrebite, ako budete u nevoqi... ali sumwam da }e raditi. Ne}e, ako soba to ne bude `elela." Majk je pomislio da mu {aqivo odgovori, da ka`e kako }e mu to bar u{tedeti novac koji bi dao na sobnu uslugu, ali mu je, iznenada, i jezik postao podjednako te`ak kao i noge. Samo je nepomi~no le`ao u ustima. Olin je jednu ruku sklonio sa le|a i Majk je primetio da se ona trese. "Gospodine Enslin," rekao je. „Majk, nemojte to da radite. Za ime Boga..." Pre nego {to je zavr{io re~enicu, vrata lifta su se zatvorila, prekidaju}i ga. Za trenutak je Majk stajao ne mestu gde se na{ao, u savr{enoj ti{ini hotela u Njujorku, na spratu hotela Delfin za koji niko od osobqa ne bi priznao da je trinaesti i razmi{qao da li da pritisne dugme i pozove lift. Ali kada bi to uradio, Olin bi bio pobednik. I ostala bi velika rupa na mestu gde je trebalo da bude najboqe poglavqe wegove nove kwige. ^itaoci mo`da to ne bi znali, mo`da wegov izdava~ i agent to ne bi znali, mo`da ni advokat Robertson... ali on bi znao. Umesto da stisne dugme i pozove lift, podigao je ruku i opipao cigaretu koja mu je stajala iza uha – taj stari, nesvestan pokret – i popravio kragnu svoje omiqene ko{uqe. Zatim je krenuo niz hodnik prema sobi 1408, klate}i torbu koju je nosio. II Najinteresantniji artefakt koji je ostao posle kratkog bdewa Majkla Enslina u sobi 1408 (trajalo je oko sedamnaest minuta), bila je traka u wegovom diktafonu sa snimkom od jedanaest minuta, koja je bila malo ugqenisana ali ni blizu toga da je bila uni{tena. Ono {to je fascinantno u vezi pri~e zabele`ene na toj traci je to koliko malo pri~e je zabele`eno. I to kako je ta pri~a postala ~udna.

86

Ivana Bisenovi}

Taj diktafon je poklon od wegove biv{e `ene, sa kojom je ostao u prijateqskim odnosima posle razlaza od pre pet godina. Na wegovom prvom "istra`ivawu slu~aja" (Rilzbi farma u Kanzasu), on je diktafon do`ivqavao kao neizostavan deo, kao {to je to bio slu~aj i sa `utim rokovnikom i ko`nom torbom punom nao{trenih olovaka. Tri kwige kasnije, kada je stigao ispred sobe 1408 hotela Delfin, sa sobom je imao jednu jedinu hemijsku olovku, jednu svesku i pet praznih kaseta od devedeset minuta pored one koju je stavio u diktafon pre nego {to je iza{ao iz stana. Otkrio je da mu pri~awe u diktafon vi{e koristi nego zapisivawe; mogao je da zabele`i anegdote, od kojih su neke bile prokleto dobre, onako kako su se de{avale – kao {to je bio slu~aj, na primer, sa slepim mi{evima koji su ga napali u navodno ukletoj kuli Gartsbi zamka. Vri{tao je kao devoj~ica na svom prvom putovawu kroz ukletu ku}u u zabavnom parku. Prijateqi koji su to ~uli su se, svi do jednog, dobro zabavili. Taj mali diktafon je i prakti~niji nego pisane bele{ke, naro~ito ako se nalazi{ na ledenom Nju Brunsvi{kom grobqu, a oluja ti, u tri ujutro, sru{i {ator. U takvim okolnostima ne mo`e{ ba{ da hvata{ bele{ke, ali mo`e{ da pri~a{... {to je Majk i uradio, pri~ao je sve vreme dok se izvla~io iz mokrog {atora koji je mlatarao na vetru, pri tom ne gube}i iz vida umiruju}u crvenu lampicu diktafona. Tokom godina i „ istra`ivawa slu~ajeva“, Sonijev diktafon mu je postao prijateq. Nikada na toj tananoj traci koja se vrti izme|u dva kalema nije snimio pri~u iz prve ruke o nekom istinitom, natprirodnom doga|aju, a to ukqu~uje i isprekidane komentare koje je snimio tokom svog boravka u sobi 1408, ali, verovatno nije iznena|uju}e {to je toliko zavoleo tu spravu. Kamionxije, koje voze duga~ke destinacije, zavole svoje kamione; pisci pa`qivo ~uvaju odre|enu olovku ili staru, razdrndanu pisa}u ma{inu; ~ista~ice se nerado odri~u svog starog usisiva~a. Majk nikada nije morao da se suprotstavi pravom duhu ili psihokineti~kom doga|aju pri ~emu bi ga ~uvao samo wegov diktafon– wegova verzija krsta i belog luka – ali bilo je puno hladnih, neprijatnih no}i. Trezven je, ali to ne zna~i da nije ~ovek. Problemi sa sobom 1408 po~eli su i pre nego {to je u wu u{ao. Vrata su bila iskrivqena. Ne puno, ali su bila iskrivqena, u stvari, vrlo malo isko{ena u levo. Prvo {to mu je, u tom trenutku, palo na pamet

87

PREVOD

bili su horor filmovi gde re`iser poku{ava da do~ara mentalnu nestabilnost nekog lika name{tawem kamere na kadrove iz ugla junaka. Za ovom asocijacijom sledila je jo{ jedna – na to kako vrata izgledaju na brodu kada je vreme lo{e. Kretala bi se napred-nazad, levo-desno, tik-tak, sve dok vam se ne zavrti u glavi i u stomaku. Nije da se on sada tako ose}a, ne nikako, ali – Da, tako se ose}am. Samo malo. I rekao bi to, ako ni zbog ~ega drugog, a ono zbog Olinove insinuacije da ga wegov stav spre~ava da bude pravedan prema potpuno subjektivnoj oblasti sablasnog `urnalizma. Sagnuo se (svestan da je pomalo mu~an ose}aj u stomaku nestajao istog trenutka kada bi sklonio pogled sa tih blago iskrivqenih vrata), otkop~ao rajsfer{lus na svojoj torbi i izvadio diktafon. Dok se ispravqao stisnuo je dugme za snimawe, video je da se mala crvena lampa ukqu~ila i zaustio da ka`e "Vrata sobe 1408 nude svoju originalnu dobrodo{licu; izgleda da su krivo name{tena, malo isko{ena u levo." Rekao je Vrata i to je bilo sve. Ako poslu{ate traku, ~u}ete jasno re~ Vrata, a zatim i kako stiska dugme STOP. Zato {to vrata nisu bila iskrivqena. Bila su savr{eno prava. Majk se okrenuo, pogledao preko puta, u vrata sobe 1409, a zatim ponovo u vrata sobe 1408. Vrata su bila ista, bela sa zlatnim brojevima i zlatnim kvakama. I savr{eno prava. Majk se savio, podigao torbu rukom u kojoj je dr`ao diktafon, drugom rukom prineo kqu~ bravi, a onda je ponovo zastao. Vrata su ponovo bila kriva.Ovog puta su bila malo nagnuta u desno. "Ovo je sme{no," promrmqao je Majk, ali je mu~nina u stomaku ve} ponovo po~ela. Nije to bilo samo kao morska bolest; to jeste bila morska bolest. Pre nekoliko godina je obi{ao Englesku putuju}i brodom Kraqica Elizabeta 2 i jedna no} je bila izuzetno gadna. Ono ~ega se Majk najjasnije se}a je da je le`ao na krevetu u svojoj kabini, na ivici da se ispovra}a ali bezuspe{no. I toga kako su se vrtoglavica i mu~nina pogor{avale kada je gledao u vrata... ili sto... ili stolicu... kada je gledao kako se kre}u napred-nazad... levo-desno... tiktak... Za sve je kriv Olin, pomislio je. To je ta~no ono {to on `eli. Spremao te je za to, dru`e. Smestio ti je. ^ove~e, kako bi ti se samo smejao kada bi mogao da te vidi. Kako bi – Tok misli mu se prekinuo kada je shvatio da Olin najverovat-

88

Ivana Bisenovi}

nije mo`e da ga vidi. Majk je ponovo pogledao niz hodnik, prema liftu, jedva primetiv{i da je mu~an ose}aj u stomaku prestao istog trena kada je sklonio pogled sa vrata. Iznad lifta i sa wegove leve strane, video je ta~no ono {to je i o~ekivao: kameru. Jedan od ~uvara hotela ga mo`da ba{ sada gleda i mogao je da se opkladi da je i Olin sa wim i da se obojica cerekaju kao majmuni. Da mu padne na pamet da do|e ovde, da se razbacuje svojom veli~inom i svojim advokatom, ka`e Olin. Pogledajte ga samo! odgovara ~uvar, cerekaju}i se jo{ vi{e. Beo kao duh, a jo{ nije ni otkqu~ao vrata. Sredili ste ga gazda! Sredili ste ga skroz na skroz! Prokleti da ste, ako me gledate, pomislio je Majk. Boravio sam u ku}i Rilzbijevih, spavao u sobi gde je najmawe wih dvoje ubijeno – i JESAM spavao, verovali ili ne. Proveo sam no} pored groba Xefrija Demera i pored jo{ dva spomenika o kojima je pisao jo{ H. P. Laverkraf.; zube sam prao pored kade gde je ser Dejvid Smit navodno udavio obe svoje supruge. Odavno sam prestao da se pla{im pri~a o duhovima. Proklet da sam ako me vi upla{ite. Ponovo je pogledao u vrata i ona su bila prava. Pro~istio je grlo, gurnuo kqu~ u bravu i okrenuo ga. Vrata su se otvorila. Majk je u{ao unutra. Dok je tra`io prekida~ vrata se nisu zalupila za wim, ostavqaju}i ga u potpunoj tami (osim toga i svetla apartmana preko puta osvetqavala su sobu). Prona{ao je prekida~. Kada ga je ukqu~io, luster iznad wega, oki}en vise}im kristalnim ukrasima, je zasvetleo. A ukqu~ila se i lampa pored stola na drugom kraju sobe. Iznad ovog stola se nalazio prozor, tako da bi neko ko tu sedi i pi{e mogao da napravi pauzu i baci pogled na [ezdeset prvu ulicu... ili da na istu sko~i, ako ga ne{to obuzme. Osim {to – Majk je spustio svoju torbu, zatvorio vrata i pritisnuo dugme za snimawe. Malo, crveno svetlo se ukqu~ilo.

1408
"1408" je druga audio kwiga iz zbirke "Krv i dim" koju je napisao Stiven King, a objavqena je 1999. godine, 2002. godine objavqena je u pisanoj verziji kao dvanaesta pri~a u zbirci " Sve ima kraj: 14 mra~nih pri~a". U uvodu u pri~u King ka`e da je "1408" wegova verzija onoga {to on zove "sablasna soba u gos-

89

PREVOD

tionici", wegov termin za uklete hotelske ili motelske sobe u horor pri~ama. Originalno je prvih nekoliko strana ove kwige napisao kao dodatak kwizi "O pisawu", kao primer kako se pri~a mewa od jednog plana ka drugom. Tako|e je napravio bele{ku o tome kako brojevi u naslovu ove pri~e, kada se saberu, daju nesre}ni broj 13.

Kratak pregled pri~e
Kao i u ve}ini Kingovih dela, glavni junak je pisac, Majk Enslin, koji pi{e kwige o ukletim mestima. Njegova serija kwiga, "Deset no}i u deset ukletih ku}a", "Deset no}i u deset ukletih grobqa" i "Deset no}i u deset ukletih zamkova", postali su bestseleri, ali Enslin li~no ose}a krivicu i `aqewe zbog wihovog uspeha, po{to on li~no priznaje da ne veruje niti u paranormalno niti u natprirodne elemente za koje se zala`e u ovim kwigama. Uprkos tome, on odlazi u hotel Delfin u 61. ulici u Njujorku, sa namerom da no} provede u zloglasnoj sobi 1408, kako bi istra`ivao za svoju slede}u kwigu "Deset no}i u deset ukletih hotelskih soba". U po~etku Enslina ne zbuwuje morbidna istorija sobe 1408. Po pri~i upravnika hotela, gospodina Olina (koji je sobu namerno ostavio praznom ve} dvadeset godina), soba 1408 je odgovorna za bar 42 smrtna slu~aja, od kojih su 12 bila samoubistva i najmawe 30 „prirodnih“ smrti tokom perioda od 68 godina. Iako ka`e da ne veruje da u sobi 1408 postoje duhovi, ipak tvrdi da ne{to postoji u sobi, ne{to {to ~ini da se qudima koji odsedaju u woj, makar i na kratko, de{avaju stra{ne stvari, ne{to {to uti~e na elektronske sprave, ~ine}i da ru~ni satovi, digitroni i mobilni telefoni prestanu da rade ili da se nepredvi|eno pona{aju. Od gospodina Olina saznajemo da zbog sujeverne prakse da u hotelima ne postoji trinaesti sprat (soba je na ~etrnaestom), ova soba je ukleta postojewem na trinaestom samom ~iwenicom da kada saberemo cifre u broju ove sobe dobijamo broj trinaest i to ~ini stvari jo{ gorim. On moli Enslina da dobro razmisli, veruju}i da }e takav skeptik biti jo{ podlo`niji prokletstvu sobe. Enslinu nije ba{ svejedno, ali wegova odlu~nost da sprovede svoje istra`ivawe i da ne poka`e strah pred g. Olinom pobe|uju. Olin ga nerado vodi na ~etrnaesti sprat, ne `ele}i da mu pravi dru{tvo daqe od lifta.

90

Ivana Bisenovi}

Enslinovi problemi sa sobom po~iwu pre nego {to je i zakora~io u sobu. U stvari, vrata u po~etku deluju kao da su kriva. Kada pogleda ponovo vrata izgledaju prava, a onda opet kriva (iako su ovog puta iskrivqena na desno umesto na levo). Kada je u{ao u sobu i po~eo da je razgleda, Enslin je po~eo da pri~a u diktafon i tada wegov tok misli dobija haoti~ne preokrete – upore|uje je ih sa ose}awem "kao da je ura|en lo{im, jeftinim dopom". Po~iwe da do`ivqava ne{to {to mogu i ne moraju biti halucinacije; jezik u jelovniku na no}nom sto~i}u mewa jezike i na kraju postaje drvena figura de~aka koga su `ivog pojeli vukovi, slike na zidu se mewaju u zastra{uju}e prizore (mrtva priroda tj. naranxa postaje Enslinova otkinuta ruka), a Enslinove misli postaju bizarne i nepovezane. Poku{ava da telefonira, ali ~uje samo ko{marne glasove koji pevaju bizarne fraze, kao {to su, "Ovo je devet! Devet! Ovo je devet! Devet! Ovo je deset! Deset! Pobili smo tvoje prijateqe! Svi tvoji prijateqi su mrtvi! Ovo je {est! [est!" Enslin pronalazi kutiju {ibica i sam sebe zapali {to poni{trava ~aroliju sobe dovoqno dugo da on mo`e da pobegne. Kako pada, zapaqen ispred sobe, gost koji uzima led iz ledomata uspeva da ga ugasi. Taj isti gost baca pogled u sobu, ne{to ga mami da u|e, ali ga Enslin upozorava da to nikako ne ~ini. Nakon ovog doga|aja, Enslin prestaje da pi{e. Ima mnogo problema da provede no} u svojoj sobi, ostavqe upaqeno svetlo na no}nom sto~i}u "tako da uvek znam gde sam kada se probudim iz ko{mara", sklawa sve telefone iz ku}e i spu{ta zavese na prozorima jo{ u sumrak, jer ne mo`e da podnese `u}kastonaranxastu nijansu koja ga podse}a na sobu 1408 pre nego {to je uspeo da se spasi. [vedski re`iser Mikael Hafstrom je po ovoj Kingovoj pri~i snimio film u kome Enslina glumi Xon Kjuzak, a gospodina Olina Semjel L. Xekson. Sa prikazivawem filma po~eto je 22. juna 2007. i ve} prvog vikenda ostvario je finansijski uspeh inkasiraju}i 20,1 milion dolara.

91

92

@arko Mileni}

ESEJ @arko Mileni} PREVO\EWE I STVARAWE
Mo`e li se nau~iti kwi`evno prevo|ewe? Je li potreban fakultet za prevo|ewe? Na oba ova pitawa bez dugog razmi{qawa odgovaram potvrdno. Sol Belou je jednom dao savjet onima koji `ele postati pisci da se uzalud ne mu~e ako nemaju izvjestan talent za pisawe. Mo`e se re}i ako nemaju minimum potrebnog talenta. To dobivamo ro|ewem. Poslije se to nadogra|uje prevodila~kom praksom. Kakav je to talent koji prevodilac mora imati u startu da bi se po~eo baviti kwi`evnim prevo|ewem? To je, nazovimo to tako, sposobnost ~itawa misli pisca ~ije djelo prevodilac `eli prevesti. Dakle ono poznato pitawe "[to je pisac htio re}i?" ne mu~i samo kriti~ara ve} i te kako mora mu~iti i prevodioca. Drugo je, naravno, poznavawe jezika s kojeg prevodite, a jo{ va`nije poznavawe jezika na koji prevodite. Koliko je dovoqno znati jezik s kojeg prevodite? Moja kolegica iz Osijeka u Hrvatskoj, Ivana [ojat Ku~i, prevodilac s francuskog i engleskog, smatra da je dovoqno 40%. To se, naravno, ne mo`e adekvatno izmjeriti, postoje testovi koji to mogu u relativnoj mjeri pokazati, no mislim da je to, otprilike, neki minimum. Kao urednik kwige koju je prevela jedna prevoditeqica s talijanskog imao sam puno posla da bih korigirao wen prijevod pun gre{aka. Weno znawe talijanskog je bilo izvrsno i na testovima u samoj Italiji je dobila maksimalne ocjene, no, po

93

ESEJ

meni, nije imala onaj spomenuti minimum i lo{e je poznavala hrvatski, jezik na koji je prevodila. Prevodila je uglavnom doslovno prenose}i sintaksu talijanskog u hrvatski jezik. I sam sam dugo vremena imao predrasude da je za prevo|ewe nu`no vrhunsko znawe jezika s kojeg se prevodi i da prevodilac mora aktivno govoriti jezik s kojeg prevodi. Da nije tako bilo po~eo bih prevoditi znatno prije a ne tek prije sedam godina. Uz to je vezana i predrasuda da mogu dobro prevoditi samo oni koji su studirali jezik s kojeg prevode. Spomenuta Ivana [ojat Ku~i je izvrsna prevoditeqica iako nije studirala ni francuski ni engleski jezik. No bitno je re}i da je i spisateqica, {to je i sa mnom slu~aj. Smatram da prevoditeq kwi`evnog djela mora biti i pisac, {to ne zna~i da mora iza sebe imati i jedno objavqeno djelo, no mora biti u prevo|ewu kreativan kao {to je neki pisac, mora prevoditi kao da pi{e novo kwi`evno djelo. Strani jezici se mogu, naravno studirati na vi{e sveu~ili{ta u Hrvatskoj. Ruski jezik i kwi`evnost se studira samo na Odsjeku za isto~noslavenske jezike i kwi`evnost Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Studenti koji na petoj godini izaberu prevodila~ki smjer imaju dva semestra vje`be iz prevo|ewa. Po meni je to malo i radije sam za poseban studij kwi`evnog prevo|ewa. Da bi se studenti bilo kojeg stranog jezika bavili problemom kwi`evnog prevo|ewa mora za to postojati odgovaraju}a literatura. Moram sa `aqewem konstatirati da je u Hrvatskoj nema. Hrvatski sveu~ili{ni profesor Vladimir Ivir objavio je kwigu "Teorija i tehnika prevo|ewa" koja je iza{la u Novom Sadu, u Srbiji 1984. kao uxbenik za tre}i i ~etvrti razred sredweg obrazovawa prevodila~ke struke. Ta je kwiga u Hrvatskoj odavno nedostupna. Ostaje ~iwenica da je trenutno jedina adekvatna kwiga na temu kwi`evnog prevo|ewa iza{la na podru~ju B-H-S govornog podru~ja, ona koju je objavio Miodrag Sibinovi}, sveu~ili{ni profesor i slavist u Begradu pro{le godine. Rije~ je o kwizi "Novi `ivot originala". Osim u Srbiji i u Bosni i Hercegovini su prije rata postojali prevodila~ki smjerovi u sredwim {kolama, i to osamdesetih godina nakon ukidawa gimnazije. Zanimqivo je da se u Hrvatskoj mo`e upisati na te~aj takozvanog kreativnog pisawa koji vode ve}inom pisci. Te~ajeva za (a za{to ne staviti tako|er kreativno?) prevo|ewe za sada nema. U zadwih nekoliko godina porastao je interes za studij Ruskog jezika i kwi`evnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu,

94

@arko Mileni}

ali mislim da je malo wih koji se `ele upisali na tu grupu s motivom da se jednog dana bave kwi`evnim prevo|ewem. Ako se u tome i oku{aju tijekom studija te{ko da }e se odlu~iti time daqe baviti uvidjev{i da je to te`ak i odgovoran i vrlo podcijewen posao. Uz to treba imati u vidu da je izdava{tvo u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini u krizi te da se mnogi izdava~i nekorektno pona{aju prema kwi`evnim prevoditeqima i zakidaju ih u honorarima. Zbog svega ovog ne ~udi ~iwenica da se u Bosni i Hercegovini mo`e spomenuti samo tri aktivna kwi`evna prevodioca s ruskog, a u Hrvatskoj samo {est. Znatno vi{e ih ima u Srbiji. Zbog svega ovog navedenog te{ko se mo`e o~ekivati da }e u spomenutim zemqama do}i u dogledno vrijeme do osnivawa fakulteta za kwi`evno prevo|ewe. Tu bi mogla pomo}i dr`ava no mora se, sa `aqewem konstatirati, da je, na primjer, Ministarstvo kulture Republike Hrvatske od pro{le godine znatno smawilo sredstva za potporu izdava~ima i kwi`nicama, a sli~no je i u Bosni i Hercegovini gdje tu funkciju obavqa Fondacija za izdava{tvo koje je ove godine ukinula izravnu pomo} izdava~ima za prevedene kwige. Zato i ne ~udi {to se u zadwe dvije godine od ruskih djela u Bosni i Hercegovini objavquju samo klasici ~ija su djela uvr{tena u obaveznu {kolsku lektiru. U Hrvatskoj prevodioci koji su ~lanovi Dru{tva hrvatskih kwi`evnih prevodilaca mogu biti ~lanovi Hrvatske zajednice slobodnih umjetnika i preko we im se pla}a zdravstveno i mirovinsko osigurawe, dok u Bosni i Hercegovini ne mogu ni to. Sa `aqewem se mo`e konstatirati da se u takvoj situaciji entuzijazam kwi`evnih prevodilaca u spomenutim zemqama smawuje. (Pro~itano na Prvom kongresu prevodilaca u Moskvi, rujna 2010)

VELIKI ZNA^AJ FONDACIJA ZA POTPORU PRIJEVODA U MALIM ZEMQAMA
Te{ko je biti pisac u maloj zemqi. Iskusili su to mnogi pisci koji su pisali u maloj zemqi i na malom jeziku. Mnogi su tek poslije smrti progla{eni velikim. Jedan od wih je i veli-

95

ESEJ

ki hrvatski pisac Janko Poli} Kamov. Godinama se predlagalo da se u Hrvatskoj osnuje fondacija koja bi dobila naziv po Kamovu, a koja bi pomagala prevo|ewe djela hrvatskih pisaca na druge jezike. Na `alost to se jo{ nije ostvarilo. Dodu{e pri Ministarstvu kulture Republike Hrvatske djeluje Odjel za nakladni{tvo u kome je formirana komisija, koja osim zahtjeva za potporu i otkup kwiga hrvatskih izdava~a odlu~uje i o zahtjevima stranih izdava~a koji bi `eqeli objaviti prijevod neke kwige hrvatskog pisca. Isprva je ta komisija podupirala svaki takav zahtjev. Wih nije stizalo mnogo tijekom godine, svega dvadesetak. No do{la je kriza (a kriza se u Hrvatskoj i u ve}ini zemqama biv{e Jugoslavije naro~ito osjeti u kulturi) sredstva za izdava{tvo uop}e su smawena te se stala ~initi selekcija. Neki od onih izdava~a koji su dobili potporu od 500 eura vratili su je jer je to bilo malo da se ne{to u~ini. Kao pisac i prevodilac osobno sam radije za posebnu Fondaciju u kojem bi kompetentni qudi ocjewivali pristigle zahtjeve. Onako kako se to radi u Sloveniji gdje djeluje Fondacija "Primo` Trubar", ne pri Ministarstvu kulture Slovenije, ve} pri Dru{tvu slovenskih pisaca, {to mi se ~ini logi~nijim. Jedina od zemaqa biv{e Jugoslavije. Zahvaquju}i toj Fondaciji sa slovenskog jezika je za prvih deset godina od wenog osnivawa prevedeno vi{e kwiga slovenskih pisaca no za prethodnih pedeset! Skoro da nema slovenskog pisca od zna~aja kome nije bar jedna kwiga prevedena. Takva Fondacija treba imati najve}u potporu od svoje dr`ave, odnosno od Ministarstva kulture, ali i pojedinih odjela za kulturu u pojedinim dijelovima zemqe i gradovima. U komisijama bi trebali biti ugledni kulturni radnici koji }e biti objektivni u svojim odlukama. U Srbiji i Makedoniji tako|er se potpora za prevode pisaca iz wihovih zemaqa mo`e dobiti od nadle`nih ministarstava kulture. Trenutno jedan od najprevo|enijih srbijanskih pisaca, Zoran @ivkovi}, nikada nije dobio potporu za prijevod nekog od svojih romana Ministarstva kulture Srbije. Iz po~etka je sam ulagao u prijevode svojih kwiga na engleski, {to mu se isplatilo jer su tako ~uli za wega a poslije i u zemqama gdje se ne govori engleski i tamo ga sami stali prevoditi. Na `alost ve}ina pisaca nije u stawu da sami financiraju prijevode svojih djela kao {to je to isprva ~inio @ivkovi}. To bi trebala biti djelatnost Fondacija za potporu prijevoda.

96

@arko Mileni}

U jednim srbijanskim novinama @ivkovi} je pisao o svom slu~aju i o slu~aju drugih istaknutih srbijanskih pisaca. Napomenuo je tada kad bi Ministarstvo kulture Srbije izdvojilo samo dio novaca kojeg izdvaja za srbijanski film rije{io bi se problem prevo|ewa srbijanskih pisaca na druge jezike. Na `alost u Bosni i Hercegovini, zemqi u kojoj `ivim, nemogu}e je dobiti potporu za prijevode bosanskohercegova~kih pisaca. Tamo postoji Fondacija za izdava{tvo, ali ona ne daje potpore stranim izdava~ima za prevode svojih pisaca. Po tome je Bosna i Hercegovina, ako ne jedina, onda jedna od vrlo rijetkih europskih zemaqa koja ni{ta ne ~ini po tom pitawu. To ni ne ~udi tim vi{e {to je nedavno predsjednik Dru{tva pisaca Bosne i Hercegovine Gradimir Gojer iznio sramotnu ~iwenicu da niti u jednom od vi{e bosanskohercegova~kih ambasada u cijelom svijetu ne radi niti jedan pisac! Niti u jednoj zemqi biv{e Jugoslavije nema pisca koji `ivi samo od pisawa. Svi su pisci hendikepirani {to nisu, na primjer slikari ili muzi~ari kojima prevodioci nisu potrebni. Jo{ vi{e su hendikepirani pisci iz malih zemaqa, iz malih jezika, {to ne `ive u nekoj velikoj zemqi, {to ne pi{u na nekom velikom jeziku koji mnogi govore i s kojih se mnogo prevodi. Pisci iz zemaqa biv{e Jugoslavije, osim slovenskih, hendikepirani su ~iwenicom da wihove zemqe nedovoqno ili ni{ta ne ~ine da se za wih ~uje u velikim zemqama, da se prevode na velike jezike. Oni se zala`u da se osnuje fondacija koja bi pomagala prijevode wihovih djela na druge jezike. Isti~u zna~aj takve fondacije. Na `alost do sada su u wihovim zemqama nadle`ni organi pokazali da im nije stalo do toga, kao {to im nije naro~ito stalo ni do samih svojih pisaca.

97

ESEJ

Milijan Despotovi} DU[A ME\U MISLIMA Julija Radenkovi}: "Staklena kolevka"
Poezija je jedan od na~ina prisvajawa `ivota, koji ina~e, ne pripada nama, wime raspola`e samo vreme kao odrednica van koje se te{ko mo`e bez poezije. Pesnici, po prirodi buntovni, i ne priznaju te stege i zato vaqda pi{u, zavode i bivaju zavo|eni stilom svog glasa u stalnom poku{aju da svu zagonetnost `ivota ra{~ine i daju mu sasvim druga~ije mesto u empirijskim okvirima koje su sami zamislili. Zato i ka`emo da je poezija, ~esto, svest koja mewa i provocira su{tine odr`avaju}i `ivom bitnost do koje je pesniku stalo. Mo`da je "Staklena kolevka"1, nekako oslikala tu simboli~ku percepciju `ivota, kao jednog putovawa koje je uslovqeno diskurzivnim okolnostima, kakav je bio `ivot pesnikiwe Julije Radenkovi}2. Velike teskobe `ivota kojima je izmicala pesmom, kao da su je vrebale, ili je to skup doga|aja izrastao u velik’ breg preko koga se nije daqe moglo, tek, oti{la je prerano ostaviv{i u {tampariji kwigu nekrolo{kog naslova. A sve je staklo, i sve puca, i sve opovrgava bilo kakve normative u `ivotu jer, mi "u krugu idemo nebom" u peni, a "sve je pena", kako je to pevao i za Juliju, kao za mnoge pesnike iz Zlatiborskog kraja, kultni pesnik Paun Petronijevi}. Ono {to je sada proishode}i zakqu~ak za pesnika jeste "zagovarawe u rukopisu"3 a taj
Julija Radenkovi}: "Staklena kolevka", Kwi`evna zajednica Vaqeva, Vaqevo, 2010. godine. 2 Julija Pavlovi} Radenkovi} (Partizanske vode, kod ^ajetine Popu~ke, kod Vaqeva, preminula 2009), pisala je savremenu i haiku poeziju. Objavila {est pesni~kih kwiga. 3 Pred iznenadnu smrt Julija je kwi`evnim novinama "Svitak" poslala svoju neobjavqenu pesmu "Rukopis koji zagovara", koju ovde unosim u celosti u strahu da je nije sa~uvala, jer sam je neuobi~ajeno dobio ispisanu kao ceduqu: RUKOPIS KOJI ZAGOVARA Paunu Petronijevi}u Moje plave oluje, zrele, u neko jutro svrate, kao uzaludni budilnik, na tvoj prozor, negde u neznani dom na uzvi{ju pored Lu`nice. Samo kaza: o ti si lasto?Umorna li si od leta, i nesta. Svetlost je postala ja~a a rukopis nedovr{en, jo{ ~itqiviji, po~e da me zagovara.U wemu sam prona{la `ivot me|u mislima, umornu mladost koja se stalno stihovima obnavqa, a svitalo je nad Jelovom Gorom lasta se sama vratila svojoj ku}i.
1

98

Milijan Despotovi}

proces bismo delimi~no, po Mi{elu Bitoru, mogli sasvim slobodno nazvati pesni~ka iterologija. Naime, pesnici se uporno, kao {to je ~inila i Julija, bave"problemima qudskog preme{tawa, pomerawa i kretawa". Kod wih ni{ta ne sme stati, kao {to ne staje ni nesre}a na koju mogu samo polifoni~ni glasovi pesnika uticati, skretawem pa`we na "komade stakla koji su na tabanima". Sve se u jednom trenutku preodene, a putovawe se stavqa pod znak pitawa: klo{ari obla~e mese~eve rite, ru`e postaju stewe, a pesnikiwa sluti da je trebalo negde krenuti ranije. No, sve se doga|a u onaj ~as i nikakva esencijalisti~ka niti konvencionalisti~ka promi{qawa to ne mogu da zaustave: "Kasno je sada, previsko mi je iznad glave". Pesma je imetak koji se ostavqa u nasle|e i u odre|enim, sada je kod ove pesnikiwe po~etna, amplitudama ona poziva na ponovni susret koji je za savremenike nekako i obavezuju}i4 . Julija se borila za pesmu, za motive wenog nastanka i uvek je, nekako smatrala da je wena pesma usamqena. Nasuprot tome bila je svesna poezije koju pi{e i u wu je unosila discpilinu forme ne skrivaju}i svoju intelektualnu smelost i du{evnu ose}ajnost. [ta je, u krajwem, za wu zna~ila pesma govore stihovi: "Pesmu kad nemam,nemam ni sebe". Kada je teskoba i o~aj u pitawu, a ona proizlazi i iz naslova kwige, onda se mo`e kazati da je Julija bila opasno pritisnuta i vremenom gde je otu|enost sveta i pojava ugro`avala ~oveka uop{te. Pesnicima to najte`e pada, i oni se po zakonu duha okupqaju u onostranom svetu koga su stvarali da kona~no sve stvari dovedu u sklad. To je u nekrologu povodom wene smrti, zapisao i Milo{ Tabi}: "Tamo te ~ekaju dragi i bliski po peru (...) tamo se boqe ose}amo no ovamo gde nakratko samo bivakovasmo. (...) Miqkovi}a na{eg, za koga besmrtni Tin kaza da je tvorac novije poezije srbske, kada sretne{, a sre{}e{ ga znam, prenesi su pozdrav od mene li~no, a ostalo sve zna{e i sam. Pre nego ruku ti pru`i, zamoli ga da, po mojoj `eqi, rukavice skine i pozdravi se s’ Tobom, kao sestrom koju nije imao"5. Taj pozdrav Tabi} je uprili~io da bi ukazao na susret filozofije i poezije kod Julije, u ovim ali i ranijim pesmama koja im omogu}uje da
4 Prvi takav susret je kwi`evno ve~e odr`ano krajem juna u Klubu Narodnog muzeja u Vaqevu, pomen - ve~e, za Juliju Radenkovi}. * Vidi: Svetlana J. Petroni}: "[ekspirovska po tragici", kw. novine „Svitak“, br. 63-64, 2010, Po`ega, str. 19. 5 Milo{ Tabi}: "Oma` za Juliju", iz teksta namewenog da se kao opro{taj pro~ita "ne{to pre ukopa poetese Julije Radenkovi}".

99

ESEJ

„usamqeno opstaju na kriti~kim ili ~ak izgubqenim mestima“ (po Dejanu Xori}u), pa i tamo gde se donosi „buket cve}a od kamena“. Julija je, opet, verovala da je kamen plemenit koliko i svetlost i kao da joj se negde `urilo, u pesmi je pitala: „Gde li su?“. Izgledalo je da je u svojoj plemenitosti bila i umorna od nerazuma i besmisla „besmislu, ti moja jedina istino?“. Ima jedna pomisao potrebnija od svetlosti - pomisao na svetlost. Renesansi zavi~ajne poetike, koju je negovao pesnik Mihailo ^upovi}, doprinela je i Julija. Ona je, pored svih urbanih slika iz gradske sredine, koloritu pesni~kih slika zlatiborskog kraja darivala `ive slike prostora koje karakteri{e erski na~in meditacije i rimovanih misli. Posebno se izdvaja wena pesma "Livada" koja je, sama po sebi, mali leksikon misli o tom stvarnom prostoru, ali i livadi kao nekoj fikciji: "Livade u zore (...) imaju masku"; "Livade mrske (...) kosa su u travi". Pesnikiwa se u onostrani svet i sama zaputila u decembru a slutila je ("Prole}e ne}e do}i") da }e voda prole}a jednog ki{nog da "raznese snove i rane wene". Sledili su i razgovori sa mrtvom majkom ("Pismo") u kome se `alila: "Nagledala sam se svakog kako se pretvara,u sve, osim u ~oveka". Svim tim razgovorima branila se, poput Pauna Petronijevi}a, od one crne ptice ~iji je poziv na bu|ewe odbijala i u pesmi: "ne}u da se budim (...) kad mi je u snu, sve lep{e izgledalo". Elegi~na su i wena qubavna se}awa, na U`ice, odakle joj ne sti`u ni pisma od majke ni od dragog, na \etiwu koja je odnela "slatkaste i lepqive snove", na Zlatiborske ki{e koje samo ponekad "mutne i te{ke" do|u do we. Jadala se da u ve~itim seobama me|u stvarima vi{e wene "du{e nije bilo". Ima je, itekako, u poeziji i ove kwige, ona je weno sredi{te "Most me|u mislima". Julija Radenkovi} je ona "pesnikiwa vidqive jezi~ke kulture i pesni~ke odgovornosti, koja gradi svoj {areni pesni~ki svet od mnogobrojnih `ivotnih i svakodnevnih detaqa, unose}i u wih {iri i op{tiji smisao, posebno u zvukovnosti i velikoj pokretqivosti jezika u pesmi, zbog ~ega i mislim da je wena poezija lako prijem~iva. (...) Ova pesnikiwa `eli svojom poezijom da nas obavesti da pesnik `ivi neizbrojano mnogo `ivota, i da se u svim tim `ivotima, krije po deli} wega samog, zbog ~ega i ima taj misionarski smisao u ukupnoj duhovnosti ~ovekovog `ivota"6 . Te deli}e sam kod Julije otkrio jo{ u wenoj haiku
Branislav Boji}: "Ispovedni spomenar...", iz predgovora zbirci pesama "Staklena kolevka", str. 3, 4.
6

100

Milijan Despotovi}

poeziji koju je objavqivala u ~asopisu za haiku "Paun" a izborom od ~etiri pesme uvrstio sam je u veliko {estokwi`je Jugoslovenskog haiku pesni{tva.7 Julija je, u haikuu, poput isto~nih mislilaca, dala za pravo prirodi a ne ~oveku koji se od we odavno udaqio i postao zagubqenik. Zato su wene haiku pesme, ali i pesme iz kwige "Staklena kolevka", jedna vrsta dijalektike duhovne medicine {to gnoseolo{ki otvara puteve umetnosti koja poni{tava anti`ivot. Pesma "Stakleni grad" mo`e da bude oma`na poeti~ka postavka ove kwige, ona je u nekom rasporedu priqe`nog ~itawa zatvara. Problematika stakla, wenog ogledala i krhkosti ne pripada slabosti i neizdr`ivosti, nasuprot tome, pesnikiwa je sve izdr`ala {to je izdr`ati trebalo da bi poezija oja~ala toliko da mo`e sada sama da govori. Sa u`ivawem sam i{~itavao taj daleki fon. U Po`egi, 3. avgusta 2010.

7

"Dr Qiqana Markovi}, Milijan Despotovi}, dr Aleksandra Vrane{: "Jutro pripada pticama", Filolo{ki fakultet, Beograd, 2002. str. 55.

101

ESEJ

Miodrag Damwanovi} ZVONA TOPLI^KIH CRKAVA
Izvod: Prvi poznati natipis o upotrebi zvona u hri{}anstvu javqaju se krajem VI veka. U VII veku po~iwu da se grade posebni zvonici u koje se sme{taju ve}a zvona, koja bi se ~ula na ve}em daqinama. Zvona se liju od bronze, legure bakra i kalaja da bi imala milozvu~ne tonove. Liju se u najboqim i najpoznatijim livnicama Srbije, Italije, Austrije i Rusije, od ruku najboqih majstora i na zahtev srpskih znalaca. Eho irkvenih zvona ~uje se na daleko. U narodu se zna da zvona zve~e, ogla{avaju se i na radost i na `alost. To narod dobro raspoznaje i sa tim u skladu se pona{a. Zvona su kori{}ena jo{ u pradavna vremena. Arheolo{ki nalazi svedo~e da su se zvona slu{ala u Vavilonu, starom Egiptu, kao i u anti~koj Gr~koj i Rimu. U nekom obliku koristila su se i u Kini i Indiji. Kqu~ne re~i: zvona, eho zvona, livewe zvona. Prvi poznati zapisi o upotrebi zvona u hri{}anstvu javqaju se krajem VI veka kao znak za okupqawe vernika na liturgijske skupove u crkvenim hramovima. U VII veku po~iwu da se grade posebni zvonici u koje se sme{taju ne{to ve}a zvona koja bi se ~ula na ve}im daqinama. Grade se od legure bakra i kalaja da bi imala milozvu~ne tonove. Od XV veka zvono se posve}uju posebnim za{titnicima (titularima) te se na wih ulivaju natpisi s porukama. Uz prakti~nu primenu

102

Miodrag Damwanovi}

za pozivawe vernika, zvonima se ~esto pridaje i niz drugih simboli~nih funkcija.

ISTORIJAT PRIMENE ZVONA
Kada se u vreme nedeqne svete liturgije i o velikim praznicima, oglase crkvena zvona, onda se misao molitvenika ve} nalazi u nadzemaqskim predelima. Prazni~nim jutrom melodije zvona sjedini{vi se sa molitvama qudi, neprestano odjekuju i bude duboka ose}awa zajedno sa an|eoskim horovima, {to bruje kroz eho crkvenih zvona, u ~udesnom i opojnom zanosu i ose}awu qubavi doti~u dubine du{e vaseqenske. Sa ehom zvuka i glasom crkvenog zvona dugo se ~uje tu`ni i sumorni {um ratnika koji nikad nije dovoqno o`aqen.

UPOTREBA CRKVENIH ZVONA
Eho crkvenih zvona ~uje se u celom selu i na {irem prostoru crkvene parohije, izlivena od specijalne legure bronze, negde u Srbiji, Italiji, Austriji ili Rusiji od ruku najboqih majstora a na zahtev srpskih znalaca. U narodu se zna da zvona zve~e, ogla{avaju se i na radost i na `alost, {to qudi dobro raspoznaju i sa tim se skladno i pona{aju. Ako zvona zvone na radost onda je to uo~i nedeqe ili povodom nekog srpskog praznika. Tada svaki vernik zastane i prekrsti se. Ukoliko se sa zvonika oglasi `alost, tada nastaje raspitivawe u ~iju slavu zvona zvone, a qudi odlaze da pale sve}e i `ale za umrlim ili poginulim sugra|aninom.

Hilandarska zvona

103

ESEJ

Na Vidovdan, veliki srpski praznik, u crkvenoj porti okupqa se narod, potomci i rodbina svih onih koji su izginuli u ratovima a posebno onih ~ija grobna mesta nisu poznata. Toga dana zvona, skoro ceo dan, odzvawaju `alosnim tonom. Nekada se na tim parastosima mnogo tugovalo, ali je danas to sasvim druk~ije.

Zvona irkve Sv. arhangela Gavrila i Mihaila u Konxequ ZVONA POZIVAJU VOJNE OBVEZNIKE Crkvena zvona su pozivala vojne obveznike, rodoqube, ~uvare slobode na mobilizacijska mesta. Tako su i po~etkom oktobra 1912. godine, nekoliko dana uzastopno pozivala regrute kada je formiran Pe{adijski puk kwaz Mihajlo. Puk je ispra}en zvowavom, radosnim tonom velikog broja zvona sa topli~kih crkava, ispra}aju}i mladost Toplice, Jablanice i Zaplawa u o~ekivani rat za slobodu i o~uvawe Srbije. Stariji qudi pri~ali su da su na dan oslobo|ewa 1918. godine crkvena zvona zvonila po nekoliko sati neprekidno. Zazvonila su kada je prvi srpski ratnik kro~io na srpsko tlo i dugo posle toga ogla{avala pad austrougarsko nema~ke vojne sile i dolazak slobode srpskom narodu. Potpisivawe kapitulacije u Prvom svetskom ratu zvona srpskih crkava radosno su propratila, zvonila, ogla{avaju}i propast zloglasnog nema~kog i austrougarskog carstva, na radost i slobodu ostalih evropskih naroda.

104

Miodrag Damwanovi}

ZAKQU^AK
U XIII veku nemawi}ke crkve dobijaju zvonike. Pored novih crkava grade se visoki zvonici. Zvona se u po~etku dobijaju sa strane a kasnije se liju u Srbiji i Rusiji. Eho crkvenih zvona se ~uju o praznicima i u slu~aju preno{ewa `alosnih vesti, a tako|e i radosnih vesti. Zvona topli~kih crkava 1912. godine, pozivala su vojne obveznike da se jave u svoje jedinice za odlazak u oslobodila~ke ratove. Godine 1918. zvona su objavila ulazak srpskih vojnika na srpsku teritoriju, a iste godine i propast nema~kih i austrougarskih osvaja~a.

105

106

Dane Stojiqkovi}

OVDE JE NEBO MOJE Dane Stojiqkovi} Zimski dani rane Danetove mladosti
XXI Ako smo slu~ajno bili zajedno Znam nismo stekli pravo Da se jedno drugome Na ulici javqamo Prijateqi smo samo Ako jedno mi{qewe delimo Jer niko ne zna Kuda ide vetar ovog vetra A dan ovoga dana Ve} ulazi u nedequ Nedeqa ulazi u mesec Mesec ulazi u godinu Godina ulazi u du`inu Koja mi skra}uje mogu}nosti I ako stalno idem Kao da tra`im majku Ona nije bila na mom ro|ewu Ona me ~eka negde u budu}nosti O lakomislena prora~unqivosti Milione po~etnih prole}a Nezavr{enih koraka Na ne~emu [to je okruglo Kao ova zemqa

107

OVDE JE NEBO MOJE

XXII Ni moja majka Ni moj otac Ni{ta nisu u gotovu Pripremili za mene Oni su mi dali samo vreme Na mogu}nost ra~unaju}i Da }u sve u wemu na}i XXIII Kad nevoqa peva Budu}nost je slu{a Moja krvi Ja nisam prvi Ali idem kao prvi I kad qubav umire Zemqa puca Prema svom srcu Moja krvi Svet ispod moga prozora Ho}e sa mnom da razgovara XXIV Sve moje re~i su obi~ne Svakodnevne Iste sa re~ima drugih qudi Samo su na putu k nere~enome Samo su bli`e pticama Samo govore jutrima Samo sada hvataju vreme Pored jedne reke I nose ga Da ga istovare U budu}e vekove

108

Dane Stojiqkovi}

XXV Na stolu Ve~erwe novosti I ~itam nesre}ne slu~ajeve Jedan {ofer bezvezwakovi} Pregazio vreme Pogreb danas u 14 ~asova Na starom grobqu Jedinstvena prilika Da se pri|e tom odru Kakva gu`va Konfekcijskih intelektualaca I danas imam neku posetu Prvi put sazanajem Da smo bili dvojica XXVI Kao jesen Moja bolest Moj brat bez kucawa Ulazi u korewe {uma Moj brat ne poznaje mene Moj brat ne govori za seme Koje u prole}e Prekida zelenilo biqa vreme XXVII Moj brat Le`i u belom krevetu Prugaste pixame Prazne pixame Idu po parketu XXVIII Kada slu{aju muziku Prugaste pixame Kada gledaju televizor

109

OVDE JE NEBO MOJE

Prugaste pixame Prelaze u koloseke I dawu I no}u To~kovi klize A san Otkucava ritam Tu|ih koraka XXIX U ~etvrtak i nedequ Ta~no posle podne u dva Sve druge Prugaste pixame primaju Cve}e ^okoladu Posetu Prugaste pixame se osmehuju Kao biqke u maju I ako Granama biqa Zelenilo ouzimaju XXX Jedna devojka koja je do{la u posetu Kod mog druga Mo`da neka wegova ro|aka Pogledom mi govori Tvoje su o~i zelene Kao o~i juga Kao zelene paprike Zelene su Van ba{te zelene XXXI Ni u vatri Ne mo`e sve Odjednom da izgori

110

Dane Stojiqkovi}

Dok neko iza mojih o~iju Tamo Daleko Pozdi Tiho govori Na pijaci na zelenom jugu Tvoj otac Prodaje zelene paprike Tra`i zelene devojke Za zelene o~i svoga sina XXXII Izme|u belih kreveta U prugastoj pixami Ju~e je jedan mladi} Pro{ao kroz grad A on je samo hteo u grad Ali nije mogao Praznu pixamu da skine I videli su ga U svetlu sve}a I u buketu cve}a I videli su suze Wegove devojke I videli su Wegovu devojku uve~e Kako `uri na igranku XXXIII A se}a{ li se na po~etku Doktor Laban Bele krevete I prugaste pixame Za tri meseca Govori svakome

111

OVDE JE NEBO MOJE

XXXIV Posle tri meseca Dolazi prole}e Dolaze ptice Dolazi cve}e Ali sada je po~etak Hladne zime I vrapci I svrake I vrane Su ptice [to se pored zamrzlih korita Ispred {tale hrane XXXV Napoqu Be`e qudi i pada sneg U sobi Idu po parketu Prugaste pixame Prazne pixame XXXVI Jutros je u na{u sobu Do{ao doktor Laban Jutros je jedan radnik Rekao hvala Najve}em buketu I `ena mu je donela Belu ko{uqu I crno odelo Zato }e no}as Blesnuti Weno golo telo XXXVII Ja nisam bolestan

112

Dane Stojiqkovi}

Do{ao sam iz bolnice Do ju~e smo bili dvojica Sada znam Rekao mi je lekar Da sam jedan I setih se jedne devoj~ice Iz Prvomajske ulice Wen tata je veliki buxa Sada joj je kupio i kola Idem najpre kod we Al' wena majka zalupi vrata I re~e Nije kod ku}e ne.... I prvi put se setih rata I moj glas se razbi O visoke hodnike Pa i moj tata ratovao je Kakva nesre}a [to nije poginuo Kad nije posle rata Zauzeo neki vode}i polo`aj Kada se nije progurao... Odmah poleto{e misli uvis A progurati se ne mogu svi Tu su prvi na red poltroni I kao odjek vrati mi se glas Bez obzira ko {ta je govorio Ve}ina uvek ratuje za mawinu Pa posle wihovi psi Lep{e `ive Od ve}ine I pojurih od centra grada U predgra|a Gde ~ist vazduh vlada Svojom ~istotom Qudskih du{a XXXVIII Kako je u mom selu

113

OVDE JE NEBO MOJE

Tako je u ~itavom svetu Kad ~ovek vidi da stari On odmah po`uri Da se oslobodi Kao ptica I poziva svog sina I ako nejakog jedinca Da ku}ne poslove vodi A ovaj odmah napravi gre{ku Mlad je ne zna da se sna|e I mogao bi da poludi Starac vidi tu vrte{ku Ali jo{ }uti I to mu vi{e godi Mnogo je boqe sada Da vidi svog sina jedinca Kako se sam davi u vodi I u posledwem trenutku Pru`i mu iskusni starac Mali prst I sin ispliva na obalu Mrtav umoran Kad vide blagi o~ev osmeh On dobi nadqusku snagu I odmah ponovo sko~i u vodu Kao odlazak dana Nestade osmeh sa o~evog lica I stvori se u najlep{e hvala Koje svi u jedan glas izgovori{e Ovaj lepi dom pokojnika Ne bi mu bio nikakva senka Da nije znao da pripremi Sebi dobrog naslednika XXXIX Evo me ponovo Izlazim na ulicu Idem niz grad Ulazim u poqe I vidim pticu

114

Dane Stojiqkovi}

Leti negde daqe Ne mogu da po|em za wom I na drumu Ulazim u prvu kafanu Kad tamo sve Neki starci Oka~ili medaqe I piju I parama se busaju A neki sasvim Prosti qudi Ovog prostog vremena Ne smeju od telohraniteqa Koji ih pendrekom ~uva U lice da im pquju I tako oni veselo I slobodno u{ima mrdaju Pijano ruke pru`aju Prema peva~ici A ona im peva I meni okom seva Tako Sve dok konobar Ne oglasi fajront Ona do|e za moj sto I re~e Ove glupe qude Lepo izvu~e rat I odmah u kafani Prigu{i se svetlo A napoqu jo{ ve}i mrak Ni no`em ne mo`e Da se probije XL Tako je mra~no Da nikad vi{e Ne mo`e lep{e Da se vidi Qudska du{a

115

OVDE JE NEBO MOJE

U najve}em mraku Najlep{e se slu{a Glas Najve}e daqine I glas Najve}e dubine I svi putevi su nevesta A ja wihov dever Dr`im ih ispod ruke I ti me pita{ {ta Ako ovaj put vodi Na sever Severni vetar Mo`e nas zakovitlati Preko severnog pola I tako po zakonu inercije Mi }emo morati Na drugoj strani planete Put produ`iti Od severnog pola Daqe U ju`ne krajeve I posle }emo devoj~ice Na jugu spavati A za budu}e hladne no}i Ima}emo pokrivku Od ovih para [to mora{ odmah da zaboravi{ Kada si se na ulici dala XLI No}as sam spavao sam A ti sa onim [to ima veliki trbuh Bar da si mu uzela velike pare On je iz policije Da to znam Sigurno kad te ve} celu uzeo on je govorio

116

Dane Stojiqkovi}

kako je opasno da se bavi{ tim poslom i da te ne}e privesti zato {to je slu~ajno dobar ~ovek o da li }e on ikada saznati kome }e se smejati ovaj vek wegovoj tobo` dobroti ili tvojoj lepoti koju je uzeo tek onako i tu koriste}i slu`beni polo`aj ma ne sekiraj se moja mala luda na ovom svetu ni{ta gadnije nema nego wegov le`aj XLII I ja sam znao Pa {ta Zatvor I to je nekih dom S prole}a Kad ~uje{ Prvi grom Iza}i }emo I uhvati}emo se ^vrsto za ruke I po}i }emo niz Najboqi put Tako kad se sunce Za nama Digne Do polovine neba I kada nam bude Toliko toplo Koliko nam je

117

OVDE JE NEBO MOJE

Sada hladno Izabra}emo najlep{e drvo I u}i u wegov hlad Ovde mi je jedan ~ovek obe}ao Da mi obezbedi rad Preko nekog wegovog prijateqa Ja sam mu ve} rekao hvala Misli da nisam pogre{io Zato jo{ vi{e stegnimo Na{e ruke Samo kada mislimo na sre}u Kako se lako krate ove muke XLIII Jo{ malo Pa }e podne Jo{ malo Pa }e sunce u zenitu Pa kako to mislite Da nisam zapamtio Svoju majku Jo{ kada me kupala U de~jem koritu Tako je lepo pevu{ila Tako je lepo ti{inu dozivala Da su sve ptice sletale Na drvo ispred na{e ku}e I pevale onako Kako sam ja lepo Nogicama pquskao Po vodi Al' kad postadoh de~ak Od nekoliko godina Na{ prvi kom{ija Tako me izlema Samo zato {to sam bio Ja~i od wegovog sina I dan-danas ne znam Za{to sam svemu Ja bio kriv

118

Dane Stojiqkovi}

Prvi put kad odoh Na vir Da zahvatim vodu Jedna devoj~ica Ostavi druge de~ake I oni umesto da odu Svaki svojoj ku}i Meni pocepa{e ko{uqu I sutradan nisam imao [ta obu}i XLIV Na sredini dana Podjednako smo udaqeni I od jutra I od ve~eri [ta li sad radi Tamo daleko Bogu iza le|a Pred sun~ev zalazak Moja majka samohrana Pa da li }e pre Sunce za}i Ili se wen sin vratiti Jo{ jedanput ku}i To je zasad U ~itavom svetu Najve}a zagonetka Koja }e sutra Ceo svet obi}i A mudri mudraci Kroji}e joj kapu ^as onakvu ^as ovakvu Samo kakao im najlep{e Odgovara Drugom na glavu da je nataknu

119

OVDE JE NEBO MOJE

XLV Se}a{ li se one prodavnice Pored `elezni~ke stanice Tamo smo mogli Uvek da kupimo hleb A onda samo pre|e{ Preko ulicu U mesarnicu I stane{ u red Za xigericu U parku Na klupi ]utimo I jedemo Dok oko nas Lete gradske ptice I skupqaju mrvice [to se mrve Sa krajeva na{ih usana I pisak lokomotive Nas probudi iz sna @elezni~ka stanica Nam je tako blizu A ciq puta Tako daleko Stani Mo`da bih ne{to rekao Al' ne}u Sa~eka}u do sutra XLVI Kada smo ve} tu Na `elezni~koj stanici Da li si ikada pomislila Na{ta ti najvi{e li~e Ovi nosa~i Ne... Pogledaj ga Kako gura kolica

120

Dane Stojiqkovi}

Zar te to ne podse}a Na velikog skakavca Tako je tako su pro`drqivi pa ti si najdivniji kada si im na{ao tako lepo ime i u srcu mi je sada lepo zbog takve divne osvete pa tako im i treba kad nam milicijom prete da }e nam zabraniti ovu tezgu i ona se slu~ajno okrenu na drugu stranu pogledaj odjednom svi skakavci na ~etvrtom peronu sigurno dolazi neki boqi voz ma opet idemo pa {ta bude mi }emo preko ovuda skroz XLVII Nosa~i Skakavci Uvek postoje Ve}i bednici Ja pru`am moju ruku Najlep{oj putnici Voza iz Pariza Ona sre}no stupa U rodni grad Tamo je oti{la Pre tri godine Na rad

121

OVDE JE NEBO MOJE

I do prvog taksija Pod istim korakom Kao rukom pod ruku Samo {to ja imam muke S wenim te{kim prtqagom Nosa~i Skakavci [to stojite Na ulazu `elezni~ke stanice Kako gledate kriomice Kada ulete velika para U moj xep I kao po komandi Okrenuste se na drugu stranu I ja vidoh kako va{ rep Potra`i milicionera I odmah pre|oh preko Stani~nog skvera Uz balkansku Odo po{teno Na ve~eru XLVIII Gotovo je Nosa~i Skakavci Nas pobedi{e I milicioneri Nas posledwi put Opomenu{e I vi{e ni{ta Niko nam nije kriv [to nismo znali Dok smo bili mali U popravnom domu Bi nas odgajali Nemamo velike gradove U kojima bi bilo po nekoliko @elezni~kih stanica Hajde molim te

122

Dane Stojiqkovi}

Prestani devoj~ice Pri~a baba Ne {to je bilo Nego {to joj je milo Da ima toliko Sinova i k}eri I jo{ deset puta vi{e Unuka i unuke A pogledaj [ta imamo mi Moje dve I tvoje dve ^etiri ruke I kada se za obe dr`imo Mi stvorimo krug Hajde pewi se U posledwi vagon Ovaj voz Putuje za jug XLIX Na najlep{em keju Izvukao te Najlep{i mladi} A ja nikad ne bih poverovao Da sam takav slabi} Odmah sam pobegao I sebe sam usput kleo Odjednom Zabacio sam glavu Preko ramena Hteo sam i ja k nebu Al' nisam mogao Pa sam se samo Smejao Smejao Smejao I usred najve}eg smeha Tvoje usne Zalepqene na nebu

123

OVDE JE NEBO MOJE

Tako su tiho progovorile Da su samo moje bubne opne zatreperile Da bar kupim Ve~erwe novine... A novine mogu da pi{u [ta ho}e Razlog Nije nesre}ni slu~aj Razlog Su svi oni ^ije cve}e Zalivaju drugi .... i ve~eras }u oti}i U luna park Da se okre}em Na onoj vrte{ci A tebe }e sigurno Sahraniti o dru{tvenom tro{ku... Samo da zna{ Jo{ mawe bi ti bilo `ao Kako su lepi Kad ~ovek odleti...

*** Slavomir Demirovi} - Slavko Polen nostalgija
Mogao sam da osetim ti{inu, da ~ujem travu kako raste, kad, oni do{li su {uwaju}i se, ukrali mi spavawe, zaposeli san, iz zasede se uselili u moje misli i u mraku krstarili wime. Gonili su me mojih predaka duhovi, preko neobele`ene pogrebne zemqe preko grobova obraslih korovom, izme|u `ivota, sna i smrti.

124

Slavomir Demirovi} - Slavko

Gonili su me mojih predaka duhovi, nevidnim potonulim mostovima, lampama davno uga{enih ~ergi, zaboravom na ovoj strani reke. Uzalud sam tr~ao prapredelima, bio sam zato~enik }orsokaka uma, nisam poznavao wihove staze ali oni, poznavali su mene. Znali su za moju polen nostalgiju skrivenu u mojim nozdrvama, koja nabuja negde s prole}a kad li{}e prolista i trava ozeleni; znali su za oko koje srcem zatreperi u kopitama pra{wavim drumovima.

Nemu{ti jezik
Kraji~kom uma kraj svog odra videh qude u mimohodu, i prepoznah oca i majku gde mi nemo celivaju ~elo. Kroz koren du{e pro{lost pro`dire beskraj u mraku, bolom ki{a li{}e napaja, seta nad rekom bez mostova prevodi, a snovi zdanci u povoju, za oko ma{tu kriju. Poqem mrtvih se}awa po tankoj liniji svetlosti, {to nejasna granica je, samuje nemu{ti ciganski jezik topi se, uvire, nestaje. Ne sawam jezikom predaka odavno ve},

125

OVDE JE NEBO MOJE

ko bisere gubim re~i, povijaju se obezglavqene sene. I kako onda za oko sawati kad za oko nema ma{te, kad `ivi mrtvima sahrawuju snove ?

Moj brat
(otu|ewe) U ogledala burnih voda gledam odraz svog brata, unezverenog, bez jezika, sa pogledom na civilizaciju koja mu je ogulila boju. Na raskr{}u mutnog uma {aputao sam ime svog brata, dozivao ga jezikom praoca, na mojim usnama moj brat nije prepoznao svoje ime. Pevao sam pesme koje bude sokove ~e`we, pokazivao bratu bose noge golotrbih plesa~ica, tragove put Himalaja gde mesec zalazi na po~inak, moj brat ih nije prepoznao. Pokazivao sam bratu crne dojke na{e pramajke gde gladna deca glad gase, pokazivao nebo koje krije ostatke vekova nagomilanih u mom se}awu, U Z A L U D, mog brata pojeo je zaborav.

126

Slavomir Demirovi} - Slavko

Svuda a nigde
Semenom `utog masla~ka prazni vetrovi raznose mi du{u, stegao sam srce pa trpim. Zemqa na kojoj sam posejan u meni je hladna, pamte nas putevi. Vetrovi su oti{li, stopama poniko{e klice ali nikako da pustim korewe. Kowske zaprege, u puteve upregnuti istopili su se u oku putnika, teku magle. Kao no} u zoru utrinama be`e aveti se}awa, pevaju se mrtve pesme. Bez glasa povorka ve~itih lutalica stigla je odnekud iz bezvremena, i kuda? Ima nas svugde, stigli smo najdaqe {to smo mogli, i nigde nas nema.

Nostalgije lave`
Korakom kroz beskraj idem tamo gde treba da se ide, noge ne stoje, kamen se topi nastaje jauk, o~i ne vide, samo srce oseti vreme kao la` no}ne nesanice;

127

OVDE JE NEBO MOJE

rastu u meni poko{ene nade, na drugoj strani obale nestaju na tren, pa se ponovo sa prole}em vrate kroz sela i gradove; be{e, i{li smo senama na{ih poko{enih nada, svici mese~evog lika pokazivali su nam pute; tog ki{nog prole}a ~uo se nostalgije lave`, u mojoj utrobi.

*** Slavoqub Obradovi} Krugovi
Posledwi krug `ivot na ivici tone Ledom detiwa ruka lik tvoj {ara Sunce topi se u magli pomr~ina pada sa visina Bol je `iva tamnim Horizont ne di{e Oblak i ja tebe prislu{kujemo Rodila se u slobodi misao ponovo u oboma Svira~i i svici zovu prole}e Oblak bez ki{e u vazduhu Ose}am tebe opet la`nu

128

Slavoqub Obradovi}

Da Ja sam Pravi

Misao druga
Ne stojte nad mojom glavom Verujem u svanu}a Preselio sam uspomene u sada{wost Obuzimaju me re~enice Bogovima se klawam Umira}u lagano govore}i svoju misao i protica}u u oblacima ve~no

Sawati
O snu ne govorim iz straha zbog sre}e dawu ve} kad opet se strasti pojave u no}i burnoj

Vetar
Vetrom zatreptim sav poput kukureka nepreglednom dolinom osetqiv, ne`an takav sam Vetrom se wi{e{ u brezi a ja umoran glasom ja~am Vetrom odlazi{ uspravna o~iju svetlih a ja svikao na blizinu postajem uspomena ti

129

OVDE JE NEBO MOJE

*** Milica Obradovi} Kasno je
Nebo je daleko Cve}e izga`eno Neprolazno nepoznato U na{oj ba{ti `ivota Smrt uveliko cveta Kasno je

Se}am se
Se}a{ li se leta Gledala sam s puta Katoli~ke hramove Od hladnog kamena Puste i ogromne Sunce je sijalo najja~e Iznad na{e male crkve Pravoslavne Zaba~ene i sаkrivene Ali prelepe Do we sam do{la uskom stazom Slikala usput palme I iza wih more Da mi je vratiti vreme Ne bih samo }utala U miru svetom, istinskom Rekla bih ti ne{to Da me pamti{ Najlep{i dani mog `ivota Obavijeni mirisom soli Provedeni uz Boga I u tvojim o~ima Bez osude Pravedno Bez zapitkivawa

130

Milica Obradovi}

Sunce je sijalo najjja~e Iznad na{e male crkve Pravoslavne 23. april 2009.

Tema dana{wice
Jeftini grehovi I budala{tine koje se dobijaju besplatno To je tema dana{wice Ka`u, kriva je dr`ava Nije ba{ tako Si{la sam s krova I sagledala svet realnim o~ima Qudi sitni Promi~u kao i vreme Promenqivi Razli~ita lica danono}no O istim stvarima trube Ho}u da odem u grad Da vidim jesam li usamqena Svako `uri svojim poslom Bojim se {ta }e biti Tema sutra{wice Februar 2009.

Kad ~ekam
Moje o~i su velike Kao dve bele ptice Moje no}i su crvene Negde pred svitawe Ugasim misao na tebe Pre}utim pitawe Ostavim samo osmeh Da mi dan dobro krene Da ne bih, uspavana Propustila sve autobuse Probudim se Bez tebe Septembar 2010.

131

OVDE JE NEBO MOJE

Novembar
@elim da daleka prostranstva U mojim o~ima do~ekaju jutro Da pri|em bli`e Dalek si i za mene nem Misao o tebi kao biser se ni`e Zarobi u sebi zrak mene kad u tvoje oko pada Sa~uvaj ga Nosi ga kao amajliju oko vrata Ti... ostani takav Neobi~an i redak lepote primer Ostani takav Uramqen u ram ti{ine Doka`i da ipak takav postoji{ Kao junak moje pesme Za hladne no}i novembarske pisane Prekida{ moje stvarnosti nit Ti ostani tu Ti si prijateq no}i Moja pesma je mit Sklopqenih ruku ~ekam zoru I novi o tebi stih Novembar 2010.

*** Sa{a Milovanovi}
Na putu za K. Mitrovicu 2009.

Izgleda kao da mene ~eka
Ona uvek sedi na istom mestu, sa majskim `itom na ramenima, sa ~arapama pikasovko-keopsovskim, a meni izgleda kao da mene ~eka.

132

@arko Koqibabi}

I }uti mi toliko toga, a ja bih joj pri~ao do kraja sveta, i dok prebacuje sunce, sa jednog na drugo rame, za tren, ugledam vrat kao, sedef. Mo`da nekome nosi prole}e, onako snena i bela, ~iste joj o~i nekome slute jutro, u rukama joj dodiri za sve rumene no}i. Ona uvek sedi na istom mestu, a meni izgleda kao da mene ~eka.

*** @arko Koqibabi} Poqubac
Odrastaju}i na usnama na tom buni{tu Pohodi ga ~e`wa za pustolovinama Iz tog poleta postaje boem Plivaju}i po opsjednutoj tvr|avi Priziva srce osvaja du{u Ne pori~u}i svoju prolaznost Nijemi doga|aji sje}awe bez sluha Uznemiruje i miri postaju}i most Skra}uje rastojawe izme|u sna i jave Pokre}e oblast koja otvara nebo Donosi {apat zvijezda uhodu mjeseca Miris ba{ta poj ptica U virovima ribe se mrijeste Idealni poqubac ne gleda masivnost oblina Geografiju lica koje qubi Nalog sti`e iz usijane lo`e tajno Zate`e da se pridigne i zaprijeti `alac Kad prijene na osvojen posjed sa pokri}em

133

OVDE JE NEBO MOJE

Cijelo tijelo izgubi kontrolu nad sobom Ruke se upletu zategnu udovi rije~i ostaju Da du{a prosija da povrati dah Usne postaju zahtevnije nado|u u bijesu Prihvataju igru podaju se bez uzmaka Skra}uju}i rastojawe izme|u sna i jave Toplo je nebo koje ih dodiruje Jer Do{ao je najdra`i gost u kosmosu Koji daje da bi jamio.

Oka moga glas
Govori mi oka moga glas Da si ti samo `ena jedna Bo`ji dar Nezrela zukva trnu zubi Dok di{e{ na pupak jutra Jedri{ kao {qiva moravka Sewacima Dok te o~ekujem Sve mi se ~ini samo Radi tebe zora ustaje U poqubac jutra se pewe Meni u susret trag ponavqa{ Drhti{ kao ma~ u ruci Ubrzano di{e{ Mojom rukom na sebe kidi{e{ Ponavqa{ se Mala moja oka moga glas Govori mi Da si ti samo `ena jedna Bo`ji dar Nezrela berba Mladika Zbog koje zora ustaje U poqubac jutra se pewe Iznad Gra{evaca.

134

Radenko \alovi}

*** Radenko \alovi} Pesma o pesmi
Sva od treptaja i paperja, Tiha kao devoja~ka tuga, Topla kao suza radosnica! Pesma!!! Krio sam je me|u kwigama, Obilazio je, uvijao je U nevidqive papire. Zatvarao sam prozore, Spu{tao zavese i draperije, ^uvao je od sunca i meseca, Svakoga daha i paha. ^itao sam je iz daqine Ne doti~u}i je prstima. Danima se spremao Da je prepi{em na pergamentu. Ali nije se dala, Devoj~ica moja mala! Durila se, pu}ila usta, Kao svako dete Kad ga ne pomilujete, Ili ne povedete! Smi{qao sam za wu malene de~je pesmice, Bila je jo{ si}u{na kao tek izle`eno pti~e senice! Pla{qiva kao da{ak masla~ka, Unezverena kao lane. Voleo sam je kao radost, Zvao sam je cvetnim imenima, Mladuncima `ivotiwa.

135

OVDE JE NEBO MOJE

Voleo je do uzdaha i bola, Najlep{e moje devoj~e Me|u hrpama kwiga-devojaka. Od svih qubavi, qubav najdra`a, Cvet me|u pesmama! Volela je zelenilo, cve}e, goru, vodu, ptice, Sve {to je meni drago. Mrzela je sve {to ne volim ja: Gliste, da`devwake, zmije, Gavrane, lavove, tigrove, hijene. O, mala moja mezimice, Voleo sam te kad nisi postojala I nisi znala za moju samo}u divqu. Kad sam no}u budio zaspale ptice, Tra`e}i jagwe izgubqeno u planini, U predelima mojim, dole, ju`nim. Kako sme{ da miri{e{ na topli~ko prole}e I da upija{ sokove wegovih ~ari? Voli{ ti{inu wegovih poqa i boje wegovog neba?! Sad si odrasla: Visoka, vitka i lepa, Kosa ti razbaru{ena vetrom, Duga do samog struka. Puna si mladala~kih snova, Mo`e te vihor vozneti U nebeske visine. Ili vetar u daleke Zemaqske predele ti{ine. Moje slutwe se obistini{e! Nekog sutona skrila se ona pored reke:

136

Radenko \alovi}

Da slu{a grgoq i gleda belasawe vode, Tu da sa~ekuje osvit zore, jutarwi poj ptica I pucawe bulki, zumbula i ciklama. Potom je vihorom otitrala u poqe Nepoznato i daleko, gde zaborav tihuje, Gde nese}awe bezbri`no ispreda se}awe. Tamo se izgubqeni pojmovi i `ivi stvorovi, Kao zanimawem, neprestano tra`e, A niko nikoga nikada nije na{ao. Ja sam te ~ekao, pevao te slavujima, ^itao te zrikavcima, recitovao te tiho li{}u I jablanima kazivao tvoje rime! Samo vrapci ne razumeju tvoje rime, ~ak ni ime! Mo`e{ li se}awem dosegnuti Do ba{te restorana u maloj varo{i I na{eg tango plesa ispod lipe? "A tango je tu`na misao koja se ple{e!" Posle mnogo godina, Ne na|oh ni restoran, ni ba{tu, ni lipu! Tvoja tu`na misao be{e u meni, Sa wom sam plesao tango u se}awu. Qubavi moja, Nisi ti nestajala! Bojazan je moju ma{tu razigrala, a ti si stalno u meni: krijem te u ti{ini zelenila u prostranstvu beskraja, u prazninama samo}e, u dubinama du{e! Traje{ stalno u meni, krijem te u }utawu zelenila, U prostranstvima samo}e, u prazninama beskraja, U dubinama du{e! Prokupqe, decembra 2008.

137

OVDE JE NEBO MOJE

Sumorne misli
Kako da nadu razdelim na dobro i na zlo? Kako da misao zalutalu opravdam istoriji? Dugo ve} {etam ivicom neverovatnog! U qutoj zbuwenosti vidim nevidqivo. O~ajawe je ja~e od svih iluzija. Govorim vodi i gori, No} bezumqa je blizu! Slutim! Razroko vreme misle crne ptice. Cve}e boluje nad provalijama. Utvare i le{inari nad jamama vrebaju Nepomen krvi! Reci mi {ta zna{, [apni mi lozinku! Izneveri mi sumwu, Nespokoj mi obuzdaj! Zakqu~aj mi senku da u miru pro{etam! Oporavi mi zube, {krgut mi je u grlu! Beograd, januara 1989.

Ne}e moja zemqa pasti
Ne}e moja zemqa pasti, [arna joj duga nebo ~uva! Postoji zanosno cve}e {to }e umeti Da sav poni{ti zadah {to duva. Imaju {ume tihe {apate razvigora, Imaj vode tajne `ubore {to s izvori{ta Sa gora se slivaju do mora.

138

Radenko \alovi}

Toj zemqi niko ne mo`e ni{ta! I kad bezumni naprave {are, podele, me|e i crte, Zabrinuti listamo spomenare, Pra{wave slike, ve} satrte. I tiho {ap}emo:''Ne}e pasti, Wu }e nevidqiva, vazdu{asta Iz na{eg sazdana daha Qubav nebeska spasti!'' Beograd, marta 1989.

Kad tebe nema O.
Kad tebe nema sve je druga~ije: Soba je prazna, jastuk ne miri{e tvojim dahom. U ormanu haqine, s divnim oblinama, sat otkucava ti{inu! Usamqen odlazim, {etam, gledam: @ene sna`nih bedara, lepe kao ikone. Kad tebe nema... U gradu vreva i drvoredi `ure. Zalazim u tajne ulice, bezimene, u svim Skadarlijama ispijam pi}e. Kad tebe nema... Tvoje ime pi{em krupnim slovima I smi{qam divne misli za povratak. Kad tebe nema... Septembar nije mesec za samovawe, Vreme je da se vrati{! Beograd, 1986.

139

140

Ana Ili}

KWI^@EVNA OMLADINA PROKUPQA

\ur|evdanski kwi`evni konkurs 2010. I nagrada Ana Ili} ***
Sedim na terasi ne~ijeg tu|eg stana. slu{am qude koji se sva|aju. vri{te jedni na druge. Sada ~ujem prasak! Ne{to je slomqeno. Ja ne razumem o ~emu oni pri~aju. Ne razumem {ta ne razumeju. Vidim da sada devojka ulazi u sobu. Otvara fioku. Uzima nekakve tablete. Proguta dve. Zatim legne na krevet, sklapa ruke, sklup~a se i po~iwe da se quqa. Pevu{i nekakvu pesmu dok niz weno lice lije ki{a. Kao da poku{ava da uspava samu sebe. Wenu nerazumqivu pesmu prekida jecaj. Ona nastavqa da….. nestaje. Ja i daqe sedim na terasi i posmatram je.

***
Ona je mnogo godina @ivela u tom stanu Zatim je si{la sprat ni`e U novom stanu smetale su joj ma~ke

141

KWI^@EVNA OMLADINA PROKUPQA

Nikad ih nije volela

***
Lice I duge bele ruke Izdu`ena krhka figura Ona. Imala je dodir u svemu U glasu Nekako ~ulno se ogla{avala Ose}ala je bol u svemu Sve ju je povre|ivalo Nikada nisi znao ~ime si je ta~no povredio

*** II nagrada Ana Kni`evi} Impresija, zalazak sunca
U sumrak miris bosiqka {iri se me|u krila leptirova. Daleka neba obe}avaju ki{u, dok ova bli`a crvenilom odi{u. Umrla je trava, ose}a se wena smrt dok izdi{e na suncu. U daqini, koraci, urlici... Odjek me|u brdima.

142

Ana Kni`evi}

Truli pawevi izlo`eni bledoj mese~ini, ~ekaju da ih u sumrak neko ogreje.

Vlasi trave zaspale na modroj zemqi
Drve}e tajnu ~uva. Pst! Ne budi {umu. Udahni snagu vode, Za`eli `itna poqa. Sklopi o~i, vrati se. Samo jedan je put, Samo jedan je tren Dovoqan za plovidbu snom. Stara reka uspomenu ~uva. Stoj! Ne budi je. Nek se dlanovi na{i spoje Izvan qute vatre. ^itav svet je sada Samo odsjaj, Mi smo vlasi trave Zaspale na modroj zemqi. Stra`o! Ne budi nas! Ne gazi nas! Mi smo vlasi trave Zaspale na modroj zemqi.

143

KWI^@EVNA OMLADINA PROKUPQA

Ki{a
Sama. Miri{em jesewe li{}e, Ubiram slatke grozdove. Sama. Ljubim kapi ki{e, Dodirujem kopita vetra. Sama. ^ujem galop oluje, Vidim ples {ume. Sama. Hitam do zvezda, Letim preko poqa i planina. Ki{a, ki{a to je. Moj ve~ni drug.

*** III nagrada Milo{ Stojiqkovi} Artemidin mesec
Zasrebrila no} kroz pocepan svod i mesec se sumanut pozlatio. Sazve`|a su razapet oktopod koji se sasvim nespretno uhvatio u mre`u {to postavi Zevs - prepredeni ribar; mesec prosipa zlatne niti, pretvoren u raspukli }ilibar.

144

Milo{ Stojiqkovi}

Tvrdoglavi oblaci hvalospeve rimuju o ispro{enim suzama neven~anih no}nih k}eri. Glasovi vetra prkosno se {timuju; Eol ih {aqe na dvorove Heri. No}as, odavde do Albiona, pevaju horovi Erosa, Artemide i Apolona. Novoro|ena purpurna no} puno obe}ava. U idili wenih cvetova padaju mese~evi zraci po povr{ini vode, koju kao da je ohla|ena lava sivu i mirnu, u nepoznato odnose brzaci... No}as za sve zaqubqene parove, mesec svoju opijaju}u svetlost {aqe na darove.

Decembarski valceri
Zima se u ko{tac hvata erotskim zagrqajem sa granama golim. Sna`nija i od Golijata, dolazi Zima s namerama oholim. Staze su ve} posute belim prahom, na prozore se lepi iwe. Krici me}ave, smrznutim dahom, svud za sobom ostavqaju tragove golotiwe. Posle te bitke ni{ta ne ostaje. Pale su ~ini valcera decembarskih... A sne`no pseto i daqe laje u carstvu smetova - nasukanih brodova gusarskih.

145

146

Dimitrije Tasi}

TUMA^EWA I PRIKAZI Dimitrije Tasi} KLETVA - ZAVET DANETA STOJIQKOVI]A
(Dane Stojiqkovi}: Kletva za Bodana Dubovskog, "Poeta", Bgd., 2010) Posle {est pesni~kih kwiga, Dane Stojiqkovi}, kao kwigu sedmu u svom opusu, objavquje, godine 1999. i svoj prvi roman – Kletva za Bodana Dubovskog... Ali, recimo odmah – roman u stihovima, jer druga~ije nego pesni~ki Dane Stojiqkovi} niti mo`e da pi{e niti da `ivi, a pisati i `iveti, dodajmo i sawati – za na{eg pesnika – isto je. Ove godine, 2010. roman do`ivqava svoje tre}e izdawe. Kako je re~ o svojevrsnom autobiografskom romanu, wemu danas nedostaju potowih 11 Danetovih godina `ivota u kojima je pesnik objavio jo{ tri kwige stihova, ali i izgubio svog `ivotnog druga, suprugu @ivku, koja mu je bila i stvarala~ki drug, kao slikarka i spisateqica, sa jednom za `ivota objavqenom kwigom pri~a (@ena, qubav i pas, 1983) i dva romana u rukopisnoj zaostav{tini, od kojih je jedan objavqen (Glogovo seme, 2003), a drugi je pred izlaskom iz {tampe (Rodoslov Pelikana). Autobiografsku prazninu od 11 godina u tre}em izdawu Kletve za Bodana Dubovskog, pesnik ispuwava na sebi svojstven na~in: celovitim pesni~kim ciklusom Citadela na Vr{niku, koji objavquje kao prilog u romanu Rodoslov Pelikana supruge @ivke Man~i} Stojiqkovi}. Kletva za Bodana Dubovskog i jeste roman pesnikovog `ivota. Jer ime Bodan Dubovski, kao ve} i

147

TUMA^EWA I PRIKAZI

znano Dane Stojiqkovi}, jedan je od pseudonima pod kojima je svoje stihove objavqivao autor ~ije je ime, zapravo, Slobodan Atanaskovi}. A pseudonim Bodan Dubovski, vi{e nego li ijedan drugi, skriva ili otkriva, kako ho}ete, na{eg autora: on ~uva wegovo pravo ime, u skra}enom ali prepoznatqivom obliku (Slobodan – Bodan), ali nas vezuje i za mesto pesnikovog ro|ewa – selo Dubovo, pod vrhom Vr{nikom topli~ke planine Pasja~a, a upu}uje nas i na pesnikovu najbogatiju i najdubqu metaforu – dub. "Linija povu~ena iz Dubova", jedna od najlep{ih Danetovih pesama, po kojoj je naslov dobila i pesnikova kwiga izabranih pesama, ta dubovska linija pup~ana je i sr~ana vrpca Danetovog `ivota i wegove poezije, pa jednako i ovog wegovog pesni~kog romana, jer je povu~na iz svega dubovskog, iz Dubovskog oca i Dubovske majke, kako pesnik ka`e, iz dubovskog korena, iz najdubqeg dubovskog ose}awa koje se pesniku "pod ko`u/ klize}i/ u srce uvuklo...". Iz korena, dakle, kao i iz kro{we duba, gorostasnog i uspravnog drveta {to stole}ima {umori i sa zemqom i sa nebom, sa qudima – i `ivim i mrtvim... Sveto drvo iz paganskih jo{ vremena – kao Perunovo drvo, i hri{}anskih jednako – kao zapis (drvo sa use~enim krstom u wegovom deblu), pod ~ijom su se kro{wom obavqali mnogi obi~ajni obredi, prinosile `rtve, pevale molitvene pesme za zdravqe i beri}et u svakodnevnom `ivotu; kao badwak, ~ije grane gore za Bo`i}, a ~iji plamen doziva boga me|u qude, na ve~eru i vino; kao drvo ~udotvorno, ~ija je svaka gran~ica odbrana od uroka... Pod dubom-zapisom kazivani su i li~ni, i porodi~ni, i seoski i najvi{i narodni istorijski zaveti, kao {to je pod takovskim dubovskim grmom dat srpski zavet o ustanku... Nisu uzalud bogovi govorili da je dub dete Srbije... peva na{ pesnik, poistove}uju}i se: Ja i hrast potpuno isti stojimo na vidiku beskona~nosti... Srbije... Ta linija povu~ena iz Dubova povezuje i roman Kletva za Bodana Dubovskog, povezuje wegovih sedam poema, u koje nas uvode sedam krathih proznih uvertira punih poetskih vibracija, kao {to u poemama ima dokumentarne naracije, koja do

148

Dimitrije Tasi}

opipqivosti o`ivqava mnoge doga|aje iz pesnikovog `ivota, one najli~nije, porodi~ne i preda~ke i one od zna~aja za dubovsku ili naj{iru zajednicu. Rekli smo – autobiografski roman, ali i mnogo je vi{e od toga ova stihovana romansijerska kletva... Jer ona o`ivqava ne samo li~no se}awe pesnika Daneta-Bodana, wegove porodi~ne loze, zavi~ajne zemqe i podnebqa, dakle svekoliko i najdubqe dubovsko se}awe, ve} i istorijsko i mitsko se}awe celog roda, srpskog i op{te~ove~anskog – od nigdina i postawa do dana{wih ~ovekovih lutawa i nadawa, ushita i stradawa – od pasja~kog Vr{nika do Vladivostoka i od svih zemaqskih brazda do nebeskih... Tako Dubovo postaje i Edenovo, i Kosovo, i Konstantinovo, i Smederevo, i Merdarevo, i Jesewinovo i Mom~ilovo... Variraju}i eliotovsku temu po~etka i kraja: ro|ewem svakog novog dana udaqavao se od svoga kraja, a kraj je uvek bio na po~etku i po~etak je uvek bio na kraju, na{ pesnik je uvek video sve u svemu: me{ao vremena i strane sveta, zemaqske i nebeske puteve, stani{ta podzemqa i nadnebesja, prirodu i duh, `ivot i pri~u, istoriju i mit, stvarnost i san, vidqivo i nevidqivo... Kao lajtmotiv romana iskrsava pri~a o ranopreminulom pesniku Radetu, sahrawenom u Kru{evcu, ali koji je `iv i ve~no mlad ostao u se}awu, da vi{e ne stari i ne umire, pa }e i wegov iskopani grob u rodnom selu Mom~ilovu ostati doveka prazan – simboli~na predstava besmrtnosti duha. Nema groba ni za qubav, besmrtna je i ona, oli~ena u mladoj Stani, koju na{ pesnik prevodi preko i ispod sedam dubovskih jezera, voli ispod dubovskih dubova, ven~ava u poqskoj crkvi iznad dubovskih livada, imaju}i za kumove tri duba... {to su oko crkve raslo-stajali... Poistove}enoj sa ve~nom prirodom, ni smrt joj ni{ta nije mogla: i wen grob je ostao prazan dok je ona, Mala Stana, jedinstvena Topli~ka Euridika, de~jom rado{}u... preletala sa zemaqske na nebesku stranu. I da nije napisao nijedan stih vi{e nego li samo poemu o Maloj Stani, wen autor je mogao da ponese i ime koje se, tako|e, vezuje za pesnika Daneta Stojiqkovi}a – Topli~ki Orfej.

149

TUMA^EWA I PRIKAZI

Ali na{ pesnik, poput drevnog peva~a koji je za~aravo sve `ivo i ne`ivo u prirodi, zemaqske `ivotiwe i biqke, kamewe i reke, kao i nebeske vetrove i bogove, i sam je poistove}en sa prirodom. Ve} smo spomenuli stihove: Ja i hrast / stojimo potpuni isti... Sa istim korenom-srcem u istoj zemqi, kako nam to ka`u sami prvi stihovi pesnikove Kletve...: Bodane Dubovski seqaku iz Dubova sa... duboko u zemqu zakopanim srcem ispod Pasja~e... Od te dubovske zemqe, koju pesnik do`ivqava kao svoju majku... i pre i posle Kosovskog boja, na{ pesnik se nikada ne odvaja, ma u koje da se daqine, telom a jo{ vi{e duhom, zaputi, nose}i sve weno seme, izda{no ga rasipaju}i posvuda, od zemaqske do drugih planeta.... Nema ni travke, ni cveta, ni drveta, {to raste na dubovskoj zemqi, ni `ivotiwe ni ptice pod dubovskim nebom, a da jednako ne `ive i u Danetovim stihovima, i to kao bi}a koja imaju vi{e smisla za pravdu i istinu od svih qudskih zakona na svetu..., pa }e se pesnik, koji priznaje samo bo`ju pravdu-pravdu prirode pitati: za{to nismo opona{ali prirodu ve} smo sve zakone oneprirodnovali. Narator romana, U~iteq [kole, znalac matemati~kih formula kojima otkriva kosmi~ke dubine, govorio je Bodanu Dubovskom: cela tvoja tajna snaga bila je prirodni vow... Ali Dane Stojiqkovi} je i pesnik koji je naj`ivqe, sa srcem na dlanu (srcem bez ostatka) i zagrcnutom re~i u grlu, prisutan i me|u qudima, `ivim i mrtvim, od postanka zemqe i preko zavr{etka sveta... posebno sa likovima iz porodi~nog i dubovskog stabla – iz rodne ku}e, @idine kafane, sa autobuske stanice i seoskih zborova (sa seqacima prqavih odela a ~iste du{e i gradskih politi~ara ~istih odela i prqave du{e); iz Beograda – sa gradskih plo~nika, kafana, radili{ta i studentskih domova, pesni~kih tribina i buntovnih demonstracija; iz srpske istorije – sredwovekovne, sa wenim prvim i kosovskim imenima, Nemawom i Lazarom, Obili}em i

150

Dimitrije Tasi}

Brankovi}em; ustani~ke, sa Kara|or|em; i pro{lovekovne, sa balkanskim i svetskim ratovima do najnovijih bratoubila~kih, i do NATO-bombardovawa na milenijumskoj me|i... Iz svih tih minulih i aktuelnih vremena iskrsavaju mnogi znani i neznani likovi – mudraci i ratnici, junaci i izdajice, nasilnici i `rtve, zemqodelci i zanatlije, politi~ari i pesnici, profesori i studenti – koje je na{ pesnik, ve} kako koga, i voleo i kleo, opevavao i lajao na wih, kao pasja~ki pas na zvezde, ili gubio mo} govora u bolu za wima, kao posle maj~ine smrti, 5. marta 1973. godine: Tako wenom smr}u uvodi{ ti{inu nad Dubovom... ... sedam dana }utawa i bdewa nad wenim grobom danima i no}ima... I mnogih drugih je jo{ `ivotnih sudbina u romanu Kletva... koje ni pesnik ni wegovi ~itaoci ne}e pre`aliti. Ako broj sedam mo`da i slu~ajno obele`ava mesto romana Kletva za Bodana Dubovskog u opusu na{eg pesnika, u gorwim stihovima, kao i u mnogim drugim u romanu u kojima se pojavquje broj sedam, re~i o slu~ajnosti ne mo`e biti, ve} samo o jednom ili vi{e simboli~kih zna~ewa kojih ovaj broj nebrojeno ima u svim kulturama sveta... kao magi~ni broj, a u hri{}anstvu posebno kao broj sveukupnosti, dovr{enosti, zaokru`ewa stvarala~kog ~ina: sedmi dan kao kruna stvarawa sveta... Tako }e i na{ pesnik svoj roman zaokru`iti sa sedam poema, ispuwenih sudbinskim zbivawima, u `ivotima znanih i neznanih - od postanka... i preko zavr{etka sveta... Posle dubovske zemqe na koju je pao iz maj~ine utrobe, koju je bosonog gazio i ostavqao je i milom i silom (isterivawe iz {kole) i uvek joj se vra}ao, i milom i silom (proterivawe iz Beograda), na{ pesnik je od zarana, za vremena, kao |ak osnovak, `iveo i u Beogradu. Ali zna~ajnije za na{eg pesnika bilo je wegovo drugo bivstvovawe u Beogradu – mladi}sko-studentsko (posle sredwo{kolskog |akovawa u Prokupqu i Pri{tini), kada sve svoje dubovsko {to je poneo u srcu, uz jedno maj~ino kuvano jaje u xepu, sa lako}om iznosi uz Balkansku ulicu u Beograd. Jednako tako, ~ini se, sa lako}om, danono}no, bez krova nad glavom, a sa rukama punim ugqa, pru`nih pragova, betonskih stubova, ali i – prvih pesama, ovaj Dubovac... gazi beogradsku kaldrmu..., otvara

151

TUMA^EWA I PRIKAZI

vrata kafana i kwi`evnih redakcija, objavquju}i svoje prve pesme pesme u Delu, Studentu, Beogradskoj nedeqi, Savremeniku, me|u wima i jednu proro~ku – ^ovekovo ro|ewe (pesma o Apolu 11, pre wegovog poletawa na mesec). Cela jedna poema romana Kletva... posve}ena je studentskoj pobuni 1968. u Beogradu, u kojoj je na{ pesnik dejstvovao i pesni~ko-filozofski nadahnuto i vidovito, prepevavaju}i re~i mudrog profesora-filozofa Mihajla \uri}a koga je tih dana Dane slu{ao na Pravnom fakultetu: Pesnici i filozofi imaju tre}e oko zbog toga mogu videti preko brda i planina gde na{a budu}nost sama be{e beskraj sun~eve svetlosti koja se daleko iza tame prelama… ali i studentsko-buntovni~ki sr~ano, ska~u}i na studentske pesni~ke i buntovne bine i tribine, govore}i, kako samo on ume, Dijalog u studentskoj menzi "Vera Blagojevi}" (prva pesma o studenstkim demonstracijama, objavqena u Kwi`evnim novinama, 8. juna 1968), i pozivaju}i studente da probiju policijske obru~e… Ali ovaj jedinstveni rat u istoriji ~ove~anta rat izme|u o~evai i sinova zavr{i}e se studentskom "Pirovom pobedom". Niz Dunav odo{e nam veliki studentski dani… Sa takvim svojim `ivotnim bremenom u velikom gradu, kroz koji je sve vreme vidqivo i istrajno nosio svoje selo Dubovo, na{ pesnik se, posle poraza studentske pobune, vra}a, mogli bismo re}i biva proteran, iz Beograda. Vra}a se, iz Beograda, jednako iz beogradske kafanske Moskve, pesni~kog Vladivostoka i Kalkute, sun~evih planeta i nebeskih sazve`|a, vra}a se u svoje Dubovo, pun zime, ali sa jo{ `ivim mentalitetom juga, vra}a se na dubovsku autobusku stanicu prole}e. @iva i bogata pesnikova imaginacija sve ~ini vidqivim i opipqivim: na dubovskoj autobuskoj stanici jednako se uzbu|eno ~ekaju i oni koji nikada ne dolaze i |aci koji dolaze na vikend / ta~no / u dva posle podne, a sa zbijenom gomilom putnika jednako vidqivo i daqina se pewe u autobus... Ali u wegov pogled sa Vr{nika daqine su mu se jednako

152

Dimitrije Tasi}

vra}ale i postajale mu bliske. Mogao je u wima sve da vidi, sve slike sveta i ~ovekovog `ivota, ali najdubqe je bio zagledan u qudsku zvezdu patwe – od izgona iz Edena i prvog bratoubistva, Kainovog, do ubistva devoj~ice Bojane iz Merdara, na Dan Uskrsa 1999. godine, koje je po~inio "Milosrdni an|eo" tokom tromese~nog NATO-bombardovawa Srbije. Ali pesnik ne}e zakqu~iti na zlu i smrti, ve} na nepokornosti i `ivotu svih, svih mrtvih i svih `ivih, od po~etka sveta: Neka se ~uje do beskraja da se ovde samo `ivi... Zato je Kletva Bodana Dubovskog, ova pesnikova samokletva, u stvari wegova posveta, zavetna zdravica ~oveku i `ivotu, neugasivoj `ivotnoj `i{ki i ve~nom letu ~ovekove `ivotne strele... Qudskim duhom dubovsko sunce ve~no da greje... I zaklu~uje jo{ Kletva Bodana Dubovskog na nepokornosti i pevawu: bi}u sre}an da te moja kletva stigne pesmom samo da se brani{... Dane Stojiqkovi} se poduhvatio nemogu}eg, samo pesniku datog, da zemaqskim putevima pro|e u nebeskim, pesni~kim ko~ijama, da, kao zemqodelac ralom po wivama, on olovkom po qudskoj du{i ore, najdubqe po svojoj.

153

TUMA^EWA I PRIKAZI

Golub M. Ja{ovi}

JEZI^KE NOVOTARIJE ZORANA NEDEQKOVI]A ISPIRAWE ZLATA, Svet kwige, Beograd 2010.
Zoran Dobri Nedeqkovi} je afirmisani kwi`evni poslenik, pesnik i nau~ni radnik, rodom iz zaseoka Babi}i iz Lukovske Bawe, koji je punu kwi`evnu afirmaciju stekao na Kosovu i Metohiji (u Pri{tini), a potom u izgnanstvu, u Kraqevu, nastavio sa objavqivawem vi{e pesni~kih kwiga i jedne monografije sa tematikom iz oblasti filozofije, wegove u`e struke. Pesni~ka zbirka Ispirawe zlata je veoma zanimqiv rukopis koji sadr`i ~etrdeset i pet pesama podeqenih u dva ciklusa: Ispirawe zlata (dvadeset i {est pesama) i ^vorovi brojanice (devetnaest pesama). Osnovni motiv i glavni junak pesni~kog kazivawa stihozbirke Ispirawe zlata jeste lirski subjekt otelotvoren u re~ni val znanih i bezimenih voda, koji tra`i, slika, vaja, gradi, stvara, posmatra i/ili kreira faktografske i fikcionalne slike na {irokim horizontalama i vertikalama stvarnog i nestvarnog. Motiv vode imenovane hidronimskim apelativima, ili od wih na~iwenim geografskim nazivima ~iji su sastavni delovi pomenuti geografski pojmovi: voda, reka, izvor, jezero, potok, je ~est i u usmenoj i u umetni~koj poeziji, ali je malo publikacija u kojima je voda subjekt od kojeg sve po~iwe i sve se zavr{ava. Brojne vode pesnikova detiwstva, starog i novog zavi~aja, opevane su unutar korica ove stihozbirke. Naj~e{}e i najsna`nije progovara o rekama: Ibru, Bistrici, Dunavu, Savi, Drini, Lukovskoj reci, Ribnici, @i~koj reci, Pri{tevki,

154

Golub M. Ja{ovi}

kite}i ih ruhom sa~iwenim od mitolo{kih i filozofskih tkawa i kazivawa slu~ajno usput ili namerno otrgnutih iz svakodnevnice ili iz li~nog ili kolektivnog pam}ewa. A da bi sve bilo oslikano i kazano onako kako je u~iweno pesnik koristi leksi~ka, gramati~ka i stilska sredstva iz sfere standardnog jezika. Me|utim, ~esto mu sve to ne}e biti dovoqno pa je prinu|en da u svojoj pesni~koj radionici postoje}oj leksici i frazeologiji, na primer, dodaje i novostvorene oblike ili postoje}im re~ima daje nova, druk~ija, neuobi~ajena zna~ewa. Primera radi pomenu}emo leksemu ispitak koju na{ pesnik upotrebqava vi{e puta i u vi{e pesama, a we nema u Re~niku kwi`evnog jezika Matice srpske i Matice hrvatske. Nema je ni u velikom Re~niku Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, nema u zna~ewu u kom je Zoran Nedeqkovi} upotrebqava. U pomenutim re~nicima nema ni imenice ra{qar, a u Re~niku kwi`evnog jezika Matice srpske i Matice hrvatske nema ni lekseme violinar, ali je ima u velikom Re~niku SANU (kw. II/642, Beograd 1962) sa zna~ewem onaj koji pravi violine, kakvo ima i u tekstu pesme u kojoj je upotrebqen. Jedna od karakteristika poezije Zorana Nedeqkovi}a, koja ga i ~ini prepoznatqivim i originalnim pesni~kim stvaraocem jeste upotreba brojnih ekspresivnih izraza. Na prvi pogled uo~qiva su brojna pore|ewa i skra}ena pore|ewa, metafore. Vrlo efektne pesni~ke slike dogra|ene su komparacijama tipa: plamen raste kao ru`a, glas se pewe kao loznica, mrak je kao mahovina, zeleni mrak kao da savija grane, {iweli su kao neposlu{no kamewe, talasi Drine kao p~eliwe sa}e, sun~evi zraci se rasprskavaju kao kasetne bombe, svaki ~vor brojanice otvra se kao oko, valovi kao zamr{ena kosa, sunce je kao o~i Hrista i mnoge druge. U najuspelije Nedeqkovi}eve stihove svakako se mogu ubrojati neobi~ni metaforski leksikostilemi: sunce je riba koja izrawa iz vode, no} je ris koji se {uwa okolo, mesec je zeleni plast sena, Ibar je Mle~ni put, talasi Ibra plamen, zve~anska tvr|ava posledwi stepenik na putu ka nebu, Ibar je prastari svitak. Deo pesnikovog novogovora jesu i brojne personifikacije koje Nedeqkovi}u slu`e kao ~arobni {tapi} za o`ivqavawe svega postoje}eg i brisawa granica izme|u onog {to be{e i {to jeste, vidqivog i nevidqivog, bitnog i nebitnog. Stoga u wegov-

155

im pesmama nije nikakvo iznena|ewe ako stena na pojavu moje senke iskezi zube i po~ne da re`i, pe~urke me u mimohodu pozdravqaju odmahuju}i glavicama kao {e{irima, kamewe }uti dok se jove na obali reke qube, a mesec u naru~ju nosi Ibar u momentu kada je pesnikov pogled zavadio re~ne talase. U nekim stihovima trava se kupa u sopstvenom znoju slu{aju}i kako Bistrica bistri svoje misli, brzak, praslovenski glagoqa dok se mrak umesto `ita vekovima na ovim prostorima meqe. Sve navedene leksikostileme u funkciji su davawa smisla projektovanoj gra|evini – stih, pesma, pevawe. Mo`da bi ovde trebalo pomenuti jo{ i stihove hiperboli~no intonirane: gorim zapaqen tu|im pogledima, jeka bogoslu`benog pojawa skida pozlatu sa oltarskih ikona, posledwu pesmu pisa}u ~itavu ve~nost onda kad budem pod zemqom. Na kraju, umesto zakqu~ka, treba re}i da je pred ~itaocima kwiga u kojoj autor, Zoran Dobri Nedeqkovi}, poput Andri}a u Prokletoj avliji, dijalogom u formi krugova slika `ivot kao i mnogo puta ranije, ali sada to ~ini sredstvom zvanim metafora vode.

156

Dragan Barjakt arevi}

Dragan Barjakt arevi} PESMA KAO OGLEDALO, Jelena Proti} Petronijevi}: POPISIVA^I, KOV, 2010.
Za ~itaoca koji je sopstvenu recepciju poezije izgradio na kodu na{eg savremenog pesni{tva u prilici je da izvan umetni~kog stanovi{ta izvorne poezije i po strani od prakse antipoezije, kwigu pesama Jelene Proti} Petronijevi} "Popisiva~i"do`ivi kao uzorak savremene lirske realnosti. Odmah treba re}i da ova poezija ne be`i od tradicije zbog manira pomodnosti ve} se usagla{ava sa prevladavaju}im kulturnim miqeom koji sugeri{e perspektivu poezije. Izvesno, po{to je ovo {esta pesni~ka publikacija pesnikiwe, mo`e se ustvrditi da wena lirska biografija ima temeqitu konstituciju. Poezija Jelene Proti} Petronijevi} u zbirci "Popisiva~i" dr`i se iskustva op{tewa u duhu na{eg vremena sa svim procesima na{e savremenosti. U svetlu takvih pretpostavki dolazimo do uverewa da pesnikiwa, po mnogim osobenostima lirske vizije, po svojoj konkretnoj i mitskoj realnosti koje se me|usobno pro`imaju, po izrazu koji te`i sinteti~koj slici `ivota isti~e individualnost lirskog subjekta koja je bitna za umetni~ki ~in ove vrste. Svojim eti~kim poimawem `ivota ova poezija silazi u dubqe prostore i tokove i na slikovit na~in ispoveda intimne preokupacije i protest prema obesmi{qavawu mnogih vrednosti. To zna~i da poezija ove pesnikiwe ima realnu podlogu i da je prvenstveno motivisana `ivotom. Prete`no, pesnikiwa se dr`i stvarala~kog naloga, i poezija iz ove zbirke po svojoj inspiraciji, po karakteru i temperamentu sva u ovovremenom miqeu, sva od wegovih obele`ja i od protivure~nosti, od zamki i strahova, od do`ivqavawa wegovih lepota ali i od egzistencijalnih strepwi. Stvarala~ki podsticaji u pesni{tvu Jelene Proti} Petronijevi} ukazuju na ~iwenicu da je ona u onom krugu pesnika koji se ne dr`e samo emotivnih impulsa u do`ivqaju, napro-

157

TUMA^EWA I PRIKAZI

tiv pesma mora sadr`avati i ne{to vi{e od do`ivqaja - mora u sebi nositi i odnos prema svetu, mora biti slika li~noga iskustva i iskustva vremena u kome je nastala. Pesnikiwa nije po strani veristi~kog iskustva koje omogu}ava izrazitije pesni~ke oblike. Zbirku "Popisiva~i" ~ine sedam ciklusa koji su na ~isto pesni~kom planu oblikovana poglavqa usredsre|ene lirske hronike izatkane u atmosferi prisne vezanosti sa svetom. Sam pesni~ki postupak ukazuje na proces kroz koji pesma prolazi od po~etne inspiracije do wene kona~ne kristalizacije. Pesnikiwa Jelena Proti} Petronijevi} ima svojstveni postupak koji daje jasnu pesni~ku situaciju kada se ima u vidu odnos autora prema pesni~kom ~inu u zasnovanoj poetici. Tako }e nam pesma "Ogledalo" kojom po~iwe drugi ciklus u kwizi (ciklus "Ispod pra{ine") zadr`ati pa`wu kao otkri}e arspoeti~kog modela koji karakteri{e ovu kwigu. Autorka isti~e da smisao pesni~kog ~ina mo`e biti izvestan "Ako Nekom Drugom/ mogu da ponudim pesmu kao Ogledalo/ Bar ne{to izvesno/" {to ukazuje da je to jedan pesni~ki obrazac (Ars poetic) u prisutno poetskom oblikovawu i jezi~koj percepciji. Koliko je ova pesma dragocena kao sto`erno obele`je vidi se i po tome kako su usagla{ene sve skupine pesni~kog teksta oko sredi{ne linije govora koja vodi ka krajwem ciqu - da istakne svest poezije. I sve druge pesme iz ovog ciklusa nude se jasnom slikom i jezi~ki odmerenim iskazom kao precizan odraz iz ogledala naspram nas. Treba re}i da je slikovitost ove poezije wena primarna estetska vrlina. Ve} naredni ciklus "Iz dnevnika ru`okradice" ostvaren je kao lirsko-scenska monta`a u kojoj lirski subjekt deluje diskurzivno u kontaktu sa replikama iz poezije Vaska Pope. Peskiwa vodi pesmu tragom motivacije i smisla koje su produbqene u sintagmama i slikama velikog pesnika, grani~nog i neponovqivog, {to jeste izraz tragala~kog duha ove poezije i te`we da se dosegnu izra`ajnije lirske su{tine. U wima se u jednoj komponenti naslu}uje sudbina poezije, jer ako "Ni{ta nema od igre" nu`na je i nova transformacija smisla lirske pojave zbog ~ega treba na}i nove zamke i zagonetke, mo`da u premisama koje nudi mitski do`ivqaj sveta pod skutom religijskog poimawa `ivota. "Bo`i}", posledwa pesma iz ovog ciklusa nagove{tava novu mogu}nost uzdizawa i euharistije od procesa o~ekivanog preobra`aja u emocionalnom vidu,

158

Dragan Barjakt arevi}

/Skru{eno o~ekujemo nekoga/ Neko o~ekuje da mu otvorim/, posledwi su stihovi pesme. Jo{ jedan literarni izvor uveden je u pesni~ki svet zbirke "Popisiva~i". Ciklus "Kafka bi znao" za potku ima reminiscenciju na pisca Franca Kafku pri ~emu je metafori~ki sublimat teme o piscu i vlasti, i eksplicitna oznaka zatamwene senke ideologije nad umetno{}u. Ovde je motivacija dramati~nija i jezi~ka slika izra`ena u slutwama koje prodiru dubqe u sferu do`ivqaja. ^ini se, da literarne ikone koje pesnikiwa apostrofira, imaju svoja mesta u pesmi kao suptilne spone sa ~ovekom koje u pesni~koj transpoziciji dobijaju izraz "slutwe i opomene" neophodne da izazovu katarzi~no rasvetqewe kao znak metamorfoze. Na osnovu celokupnog sagledavawe zbirke skloni smo konstataciji da se ova poezija najpotpunije iskazuje na terenu prirode i `ivotnog okru`ewa. Neke pesme iz toga kruga dosti`u najve}i lirski domet u veristi~koj poetici. Pesme su nepretenciozno iznete iz panteisti~kog sklada gde su vidqive sve nehumane intervencije u tkivu prirode. Zato stih /Po zlu }e nas zapamtiti/ nije usputna dosetka u pesmi "Reka opstaje uprkos" ve} je udar iz poente da ~ovek vi{e upropa{}uje nego {to stvara. I pesma "Popisiva~i" koja daje ime zbirci jeste izraziti primerak pesni~ke tarnspozicije jedne slike iz uobi~ajenog miqea gde ima trivijalno zna~ewe u drugi kulturni miqe gde postaje izraziti lirski sublimat. Zbirka J.P.P. ostavqa upe~atqive utiske slikovito{}u jezika i izgra|enom strukturom pesni~ke forme. Wena slabija strana je jezik kolokvijalnog tipa koji te{ko da }e mo}i da obuhvati nove pesni~ke strukture ove autorke. Jezi~ka ba{tina bi verovatno mogla biti po`eqna varijanta za ovu poeziju, a tek bi gra|ewem jezika pokazala nove obuhvate.

159

TUMA^EWA I PRIKAZI

Dragan Barjakt arevi} APLAUZ GLUMCU "Maske i daske Miroquba Mirovi}a", priredio Tomislav Risti}, Prokupqe, 2009.
Hroni~ar i spisateq Tomislav Risti} svom bibliografskom opusu dodao je sedmu kwigu, a ovoga puta jo{ jednu personalnu monografiju u seriji zapo~ete prezentacije biografija onih Prokup~ana koje smatra izrazitim u nekoj vrsti. Publikacija o kojoj je re~ u naslovu ovoga zapisa ti~e se pozori{ne karijere Miroquba Mirovi}a Facira, povodom ~etrdesetogodi{wice wegovog rada u prokupa~kom pozori{tu. Autor /prire|iva~/ ve} u podnaslovu monografije isti~e pijetet prema glumcu, budu}i da su pozori{ne maske i daske rekviziti „barda prokupa~kog pozori{ta“ koji je uzdigao umetni~ki nivo nare~ene pozori{ne ku}e. Prepoznaje se tenzija u strukturi publikacije: to je netipi~na monografija, mimo kli{ea kwiga ove vrste tako {to u {emi izlagawa postavqa dva narativna toka: geneolo{ko porodi~nu pri~u i hronolo{ki-umetni~ku fizionomiju glumca. Obe delnice su uklopqene i stoje komplementarno u kompoziciji celokupne gra|e kori{}ene u svrsi `anra. Pri~a o korenima i preda~kom poreklu uklapa se u demografski proces naseqavawa Toplice s kraja 19. veka, pro`eta je sve{}u o opstanku i razvoju genetskog materijala u vremenu i dru{tvenim uslovima, pri ~emu se akcenat stavqa na porodi~ne tradicionalne vrednosti, homogenizaciju i egzistencijalnu organizaciju porodi~ne celine, {to mo`e usloviti va`ne motivacije i sklonosti u mnogo kojem pogledu. Recenzent Sr|an @ivkovi} smatra da Mirovi}ev besprekorni izgovor i scenski izgled poti~e od bjelopavlovi}evskog porakla. Risti} je organizovao li~nu glum~evu pri~u i davao joj literano-stilska obele`ja: {to se naro~ito o~ituje u pogledu porodi~ne etikecije (porodi~ne poslanice, kult predaka i roditeqa) kao {to su sve druge `ivotne i ~iweni~ke relacije iz ovog kazivawa oblikovane selektivnom invencijom prire|iva~a. Mo`da

160

Dragan Barjakt arevi}

bi, delom dramatur{ke obrade, ovo mogla biti prva monodrama vezana za ime glumca. Re~ju, ovaj deo monografije je svojevrsna porodi~na spomenica na zadovoqstvo onih kojih se doti~e. Poglavqe monografije koje tretira umetni~ki rad M. Mirovi}a obuhvata pozori{ni period od 1969. do 2009. godine. Ve} spomenuti pojam "bard" u naslovu monografije, u recenziji i u naslovima prenetih novinskih tekstova u vezi glumca, ukazuje na visoki scenski rang postignut u istoriji prokupa~kog pozori{nog amaterizma. Stvar je u tome da je M. Mirovi} svoju qubav prema pozori{tu konstantno dokazivao u~e{}em u repertoaru {to mu je omogu}ilo da ima i kqu~nu ulogu u bliskoj istoriji pozori{nog delovawa. Iz repertoarskog popisa koji daje monografija vidi se wegov "razvojni put" i sistemati~an umetni~ki anga`man: igrao je pisara Vi}u, a potom kapetana Jerotija u "Sumwivom licu" kao {to je bio Mane kujunxija, a kasnije Haxi Zamfir u „Zoni Zamfirovoj" a to se retko kome dalo u na{oj pozori{noj klasici. Wegov pozori{ni anga`man koincidira pozori{noj politici vezivawa za savremenu srpsku dramu, pri ~emu, isticawa radi treba navesti podatak da su na prokupa~koj sceni igrane dve predstave iz posledwe stvarala~ke faze Alaksandra Popovi}a (Mre{}ewe {arana, Bela kafa), a znatno je prisustvo Du{ana Kova~evi}a sa pet dramskih tekstova (Radovan III, Urnebesna tragedija, Sveti Georgije ubiva a`dahu, Profesionalac, Generalna proba samoubistva), {to je jedan karakteristi~an deo pozori{ne istorije. Prema {irini repertoara koji je glumac igrao narasla je visina wegovog gluma~kog izraza. Od svih aplikacija koje Tomislav Vl. Risti} unosi u monografiju dragocene su one koje kao zapisi kvalifikuju Mirovi}a u ~arobnom prostoru pozornice. Iz napisa Hranislava Dragutinovi}a istr`emo ube|ewe da je M. M. Facir „u~inio najdubqu brazdu u istoriji prokupa~kog pozori{ta“ decenijama, te da je „ostavio dubok trag u kulturnoj istoriji na{eg grada“. Rediteq Dragutinovi} daqe isti~e glum~evu darovitost, talenat, intuiciju i inteligenciju, scensku verodostojnost i jednako uspe{no tume~ewe razli~itih qudskih naravi i strasti. Za Zorana Cvetkovi}a on je "istinski gospodstveni glumac" koji scensku igru ostvaruje „sa `arom po~etnika i ubedqivo{}u barda“. Konstatacija da je jednako uspe{no igrao u drami, komediji i modernom pozori{tu podsti~e nas da se vratimo unazad do autoriteta kakav je bio francuski enciklopedista Denis

161

TUMA^EWA I PRIKAZI

Didro (18. vek) koji je u ~uvenom spisu "Paradoks o glumcu", uz mnogo izra`ene strogosti prema glumcima - razlikovao glumce koji glume ose}awem i glumce koji glume razumom. Izvesno je da bi M. M. Facir kod Didroa bio u drugoj grupi, jer glumac koji glumi razumom uvek istim umetni~kim intezitetom ostvaruje rolu, za razliku od "ose}ajnog" glumca koji ne mo`e uvek igrati istovetno, sa istom emocionalnom stra{}u. Naravno, Didro je dao prednost glumcu koji glumi razumom, a Facir ume "da parafrazira gledao~eva ose}awa". Sastavqa~ monografije Tomislav Vl. Risti} nastojao je da sa~ini portret zaslu`nog glumca onako kako je glumac pravio teatarske portrete: obuhvatno, sa jakim otiskom. Monografija je podr{ka glumcu pred ve~no{}u, uz aplauze i priznawa. I vaqan prilog na{oj pozori{noj kulturi.

162

Sibin R. [ovi}

Sibin R. [ovi} RADOMIR – BALE MILOJKOVI], "NEMIR KOJI PRIJA"', edicija "Tragawa", peta kwiga, Kur{umlija 2010.
Prethodna zbirka lirskih pesama "Ve~ni cvet" pre dvanaest godina je ugledala svetlo dana i odmah pokazala pesni~ku imaginaciju du{e autora, Radomira Milojkovi}a, po temama, po raznovrsnosti forme i po iskustvenom sagledavawu `ivota. Koriste}i razli~ite asocijacije, dao je zbirku pesama sa ciklusima koji pevaju o nesavr{enosti ~ovekovog sveta i o nemirewu sa nestajawem bez traga. Pesnik je pevao te 1998. godine u ovoj zbirci: "I bi sve, i pro|e sve/ jer do|o{e/ sna`ni vetrovi vremena./ I drugi / i vetrovi oduva{e vetrove./ Zbrisa{e / lice i stvari / I sebe same/ I ni od ~eg ne ostade ni{ta/ samo bajka..." Na prvoj stranici zbirke pesama "Nemir koji prija" uva`eni kwi`evni poslenik je zapisao: "Kwigo moja…pesme moje, NEMIRA KOJI PRIJA, u va{e ruke, evo, predajem svoje du{e krila…" Poetsku zbirku je posvetio `ivotnoj saputnici @ivanki, svom prvom ~itaocu u znak "osobite pa`we i zahvalnosti za sve godine wene tihe, svestrane podr{ke i punog razumevawa za ukupni stvarala~ki rad…" Na 143 stranice je 13 ciklusa pesama, ukupno 87 pesama ili 1961 stih. Prvi ciklus, "Ledovi i topline", ima ~etiri pesme ispevane u katrenima, tercinama ili slobodnim stihom. Du`ina stihova je razli~ita, rimovawe je ukr{teno, pevano je u prvom licu, zna~i ispovedno, uz kori{}ewe personifikacija, komparacije, apostrofe: "...previ{e je na svetu tuge kad i ptice pla~u..." Antonimi ledovi i topline dopuwavaju sliku stalne borbe koja se vodi u prirodi jer tu su se sreli me}ava i pesnik - dva krvnika, uz epitet gruba ide najlep{a imenica

163

TUMA^EWA I PRIKAZI

posle imenice `ivot. To je pesma, ili kako ka`e Du{an Mati} neprekidna sve`ina sveta. Pesnik je grubi plakat koga svako mo`e da zaboravi i umesto wega mo`e zaplakati ki{a jer neko je zgrabio pesnika za re~i. Pesma "Pra{tawa" je ispevana u prvom licu uz kori{}ewe komparacije i velike te`we za susrete sa qudima. I naslov je u pluralu, jer je jedna od najve}ih osobina ~oveka spremnost na pra{tawa. Neobi~no je pitawe za pesmu "Galebovi, za{to pla~ete?", u woj kratkim stihom, petercem, ispevana je nada da u ovom na{em svetu ne bude toliko tuge da i ptice moraju da pla~u. Drugi ciklus, "Da `ivot bude to {to se sawa", dobio je naslov od zavr{nih stihova iz jedne pesme i po~iwe pesmom "Moj kredo" i pesnikovim uverewem da ispoveda ono u {ta veruje. Tu je moto tekst, a to je zapis o sre}i: "...I ko jo{ smrti da se seti!/ U mom se veku kroz bitku stari. /Koje{ta! Sve donde ne}u mreti / Dokle se sre}a ne zacari…" Wegovo bavqewe poezijom je dugotrajno, sveprisutno i ispovednim stihovima postavqa pitawa o smislu `ivota. Koriste}i oktine i katrene, on `udi za sre}om svih qudi, a u wegovo doba se samo kroz bitke stari. Ovakvi refleksivni stihovi ukazuju na `ivotno iskustvo i razumevawe autora koji je `ivot ugra|ivao u brojne generacije |aka Kur{umlije. Wegova je qudska `eqa da pro|e kroz kapiju duge i to ne u snu, ve} na javi. Koriste}i tri ta~ke kao interpunkcijski znak za ja~inu ose}awa i neobi~ne obrte u pesni~kim slikama, autor peva o te`wi za druga~ijim okolnostima. Tre}a pesma, "Da sre}a qudska svetom odzvawa" pripada grupi misaonih pesama i u woj se pesnik bavi potrebom da: "...o~i i u{i, misli i ruke,/ ovo je, znajte, jedino va{e,/ jedino mogu}no - va{e vreme,/ da `ivot bude to {to se sawa -/da sre}a qudska svetom odzvawa…" Pesma "Volim, volim" je ispovedna i pokazuje veru u boqe rezultate, u promene na boqe, za `equ svoje voqe i {to mo`e da se osvrne na neke "plodove zrele" i da obrne to~ak za mnoge vekove cele. Rimovawe je ukr{teno u katrenima. Bajkoviti je naslov slede}e pesme ovoga tematskog kruga "Iza {uma, iza gora…" To je 15 katrena sa ukr{tenim rimovawem i pevawem o ve~itoj promenqivosti onoga {to je blizu, ili daleko i o ve~itoj te`wi ~oveka da zaviri u "taj svet…iza zavijutka…" Koriste}i refren u posledwoj i prvoj strofi pesnik je zaokru`io pesmu ukazuju}i na saznawe, znati`equ i ~ari novina. Jer, more, zavijutak i `eqe donose

164

Sibin R. [ovi}

nove reke, nova htewa i nove te`we. U pesmi "Qubav i mr`wa" ~etvercima i antonimima autor je, koriste}i komparaciju, objasnio da je to qudsko nesavr{enstvo i da u svoj `ivot unosi ova dva ekstremna ose}awa kojima mo`e posti}i razli~ite stvari. Ve} u slede}oj pesmi "Dleto, iskra i zvezda" autor spomiwe Dantea, Janga i [ekspira u misaonom tuma~ewu trojstva iz naslova va`nim za klesawe svoje li~nosti. U pesmi "^oveku" vidqiv je napor autora da istakne vrednosti i zna~ewa ~oveka u najpohvalnijem smislu. Misaonost u pesmi je data preko katrena sa parnim i ukr{tenim rimovawem i obaveznom upotrebom crte na polovini stiha. Dugogodi{wi profesor jezika i kwi`evnosti je iskustveno pokazao da pesme mogu imati razli~ite forme i oblike kazivawa preko lirskih deseteraca i lirskih osmeraca koji su uobi~ajeni u na{oj umetni~koj poeziji. O ~oveku govore i stihovi slede}e pesme u ciklusu "Hej, ~ove~e, uspravi se", ali va`na i zbog podnaslova Moja deklaracija. U stihovima autor je dao svoje shvatawe {ta pesma zna~i ~itaocu: "…Hej, ~ove~e, uspravi se!/ sve {to `eli{ i {to tra`i{,/ ova }e ti pesma dati…" Time je devet pesama ovog ciklusa zaokru`eno stavovima pesnika od iskustva, znalca forme i sadr`ine lirskih pesama i poznavaoca kwi`evnih tokova i raskr{}a. Ciklus "Nemir i moja du{a" ima pet pesama, ispovednih po tonu, u 1. licu, ispevanih u katrenima, sekstinama i iskazuju `alost zbog ve~itog protoka vremena, sa ukr{tenom rimom. U pesmi "Beline" nekad su beline bile autorove, ali vi{e nisu. Iz pesme "Meseci i moja du{a" iz ~etvrtog katrena uzeo je pesnik ~etvrti polustih za naslov zbirke. Mesec, taj ve~iti nebeski putnik, stoji na nebu i dobacuje zrake koji prijaju autorovom nadahnu}u. Koriste}i apostrofu, obra}a se mesecu uz komparaciju `ele}i da svaka du{a bude u mislima sa srodnom du{om. I "Pesma o mojoj tuzi" je data u katrenima, kvintama, tercinama, a raznovrsnost du`ine strofa doprinosi jasnosti misli i pesni~kih slika. Ispovedaju}i se u ukr{tenoj rimi, pesmom dominira re~ tuga, a uz komparaciju i upotrebu antonima iz tuge "...proni~u suncem grejane, ki{om pokisle, radosti moje – pesme…" U pesmi "No} u meni" u osam katrena je rimovawe ukr{teno, ose}awe je dato ispovedno u 1. licu, a podnaslov slu`i da objasni pesnikov stav. To je "Molitva u no}i" i obra}awa bogu, pitawa srcu, brige zbog mraka, tmu{e sve je u funkciji da pesnik bude ponovo svoj na svome, bez nemira. ^ovek

165

TUMA^EWA I PRIKAZI

je mali, jedinka pred beskrajem kosmosa, pred uznemirenim mislima i ostaje mu samo da se nada. Pesma "Ti{ina" je karakteristi~na po distihovima. Wih je ukupno trinaest, bez rimovawa, sa slobodnim stihovima u rasponu od devet do ~etrnaest slogova i karakteristi~na tvrdwa da "...`ivot nije bez re~i pesma...". ^etvrti ciklus, "U vrtlogu qubavi" ima osam pesama i slavi lepotu qubavi kad slavuj bo`anskom pesmom poziva "draganu svoju" izvode}i nokturno "~as meko, toplo, ~as sitno, `urno…" U pesmi "Kap" ~ovek je kao kap, ili kad autoru kapnu kap po kap ~asovi lepe osame… A pesma "Pla~" donosi rimovawe ukr{teno i peti stih pomeren za deset slogova s leva u desno, a u drugoj strofi, tercini pomereni su ~etvrti i peti stih kao re~i nagomilane, ki{a, jer ih pesnik vidi kao pla~ prirode posle kojeg dolazi susret sa qudima. Pesme "Zapis o bolu" i "Pitawa za no} iza kupea" su date u tercinama, odnosno u distihovima. One potvr|uju pesnikovu veru da srce ne umire od rana, ali ostaje se}awe na ruke koje su upirale kopqa u srce. I kad voz ode, u dvanaestercu, iza stotine vidika u oku, ne ostaje mawe ~e`we. "Krin" je od pet katrena dugih stihova sa ukr{tenim rimovawem i peva o sre}i koja je svetlo trajno ostalo u ~oveku i zato se `ivot raduje u svom toku. Jedno pro{lo, precvalo, pozno prole}e je pozdravqeno lukovima stihova i strofa preko obra}awa devojci iza vidika. Pesma "Kraj pruge karaula" je samo ~etiri stiha sa ukr{tenim rimovawem sa neprimqenim pozdravom i budnom strepwom "...~ak i kad sve odhita...". Pesma "Mr`wa" je pesnikova ispovest da ta misaona imenica postoji samo u wegovoj glavi, ali nema je u srcu, na usnama, iako su sve ove lokacije na tako maloj razdaqini. Peti ciklus je skup od ~etiri pesme posve}ene princu srpske moderne poezije u sedmoj deceniji dvadesetog veka. Branko Miqkovi} je ven~ani kum @ivanki i Radomiru. U prvoj pesmi ovog ciklusa, "Pesma kose raspletene" nosi posvetu: "Seni Branka Miqkovi}a na glas o tragi~noj smrti pesnika, mog ven~anog kuma februara 1961. godine u Kur{umliji". Autor se pita koja je to nemo} oborila vladara pesme nove i "uma carski sjajna". Branko je orli} kome su pokidana krila, wega }e bolovati pesme koje nikad nije stigao da ispeva. Kumovi su kao na reci sa jednom obalom "predvojeni crtom tvoje prejake re~i", ali se kum nada da }e, iz imena Brankovog i "vatre i ni{ta", pepeo dati nove razgorele vatre. U "Lirskom oma`u velikom pesniku" datom u akrostihu

166

Sibin R. [ovi}

Branku Miqkovi}u autor se podse}a na lirski trio onog "wihovog Ni{a" i daje u ime bolnih se}awa svojih ovu "starodrugarsku" pesmu. Stihovi su razli~itih du`ina, a tih {ezdesetih godina je to bila pesni~ka moda u srpskoj lirskoj poeziji. I u pesmi "Princu poezije srpske" datoj u akrostihu - Izme|u dva sveta, a sa moto tekstom odlomcima iz "Tragi~nih soneta B. Miqkovi}a" sa nagove{tajima {ta bi se to moglo kriti u dnu pesme, kum je bio ve~ito radoznao sa sveskom i kwigom i niko nije bio mali za velikog Branka Miqkovi}a. A on je bio sva~iji svojim pesmama i postoji samo jedna istina da Srbi nemaju vi{e tako velikog pesnika u novim poetskim pokolewima. Branka je ubila prejaka re~… U najdu`oj pesmi zbirke sa tri stranice, devetnaest strofa ili 68 stihova "Jo{ jednom – princu poezije srpske"' sa moto tekstom iz pesme B.Miqkovi}a "Pesma za moj 27. ro|endan", R. Milojkovi} je dao lirski oma` kumu i princu poezije. Posle \or|a Popovi}a, Veqka Vidakovi}a i Gordane Todorovi} ima mnogo onih koji nose ambicije da steknu "velika poetska imena svoja", ali jedan je Branko za koga se govorilo: "Ka`e Branko, misli Branko, smatra Branko...". Nema vi{e ni "Koparca" u Ni{u, tog divnog "poetskog gnezda". Radomir Milojkovi} poziva kuma da ostane me|u najlep{im zvezdama bezmernog no}nog neba, bolna pojava i ime, a kum bi napisao sasvim druga~iju pesmu od ove. [esti ciklus, "U cvetu svet - u svetu cvet", dobio je ime po prva dva stiha pesme "Cvet". Ima pet pesama, deskriptivnih, kratkim stihovima je prvo dao pesmu "^i~ak" u tercinama i sekstinama, biqka koja je pored puta, pored ~oveka a kao nije potrebna. Jalova je, {iri dosadu i prosipa "qubi~astu boju svojih bar{unastih o~iju". Ipak, besprekorna ru`no}a ~i~ka ulep{ava svet, jer bi bez wega svet bio siroma{niji. Za ovu pesmu autor je dobio prvu nagradu na konkursu "Prosvetnog pregleda" 1972. godine. Budu}i da je autor vi{edecenijski prosvetni radnik, jasno je koliko mu je ova nagrada zna~ila. U pesmi "Kaktus" peva o biqci koja nije sa na{ih prostora, ali jeste simbol za ''je`a flore'' i on zove "bodqasto i zeleno", ali uzalud jer su wegovi dlanovi onakvi kakve ima. Koriste}i personifikaciju dao je u kratkim stihovima pesni~ke slike o biqci koja je tu, pored nas, ali nije sa nama. U pesmi "Jedan cvet u {umi" u {est katrena, opisnim slikama dao je pejza` sa ukr{tenim rimovawem i obaveznim pesimizmom. [umski cvet ne zna

167

TUMA^EWA I PRIKAZI

kad zora svi}e, a grob }e mu biti tu gde stoji, na kraju leta. Pesma "Kartop" je data u tri kratke tercine u personifikaciji vatre i iskara sa }utawem lepote. Sli~na je po formi i pesma "Cvet", data u ~etvercima sa parnim rimovawem, dat u grupi 33 stiha i jednim katrenom sa parnim rimovawem. Cvet je, po vi|ewu autora, uvek "praizvor svake energije i iskara koje se vra}aju…". Sedmi ciklus je te`wa pesnikova ka mo}ima prirode, "[to nisam priroda umna". Ima deset pesama, opisne su i koristi epitete to su: "^etiri godi{wa doba","Prole}e","Mihoqsko leto","Jesewi akvarel","Susret jeseni i zime","Vetar 1", "Vetar 2","Opet su nam do{le na{e drage laste","Balada o umrloj lasti". To su pesme koje ispovedno pevaju o pesnikovom vi|ewu prirode u razli~itim dobima. Pejza`i su u ~etiri strofe o ~etiri godi{wa doba, sa parnim i slobodnim rimovawem. U svim pesmama ovog tematskog kruga je kori{}ena personifikacija sa onomatopejom }uk muk. Tu su distihovi i tercine uz obavezni refren sa strofama na po~etku i na kraju pesme. Posebno se izdvaja pesma neuobi~ajeno dugog naslova "Opet…" jer iskazuje te`wu pesnika da se opet sebi vrati kao {to se laste vra}aju u prole}e, uz komparaciju "…{to nisam kao priroda… kao lasta...". Najemotivnija je posledwa pesma ovog ciklusa "Balada o umrloj lasti". Ispevana je u personifikaciji u dijalogu izme|u ~oveka i laste koja nije mogla da odleti na jug. Onda se pesnik obra}a qudima kazuju}i da je na wegovom dlanu izdahnula jedna lasta, sa rimovawem obgrqenim i bolom ose}ajnog ~oveka. Pesni~ke slike su preplitawe pejza`a u jesen i ose}awa ~oveka u du{i. Osmi ciklus je grupa od {est rodoqubivih pesama "Korewe: Srbiji - zemqi mojoj", pesma o Crnom \or|u, posve}ena prijatequ Gordanu Mihajlovi}u, o jutru na Kraqevici gde su streqani u~esnici Timo~ke bune sa Qubom Didi}em na ~elu, o kapetanu kraqevske vojske Jovanu Jon~i}u, de`urnom u {tabu Pete armije koji je na kapiji ni{kog grobqa izvr{io samoubistvo 9. aprila 1941. godine jer je domovina okupirana. To je i pesma o trubi koja lele~e kraj groba nekog ratnika, kad pote~e tuga i sve te lokalno obojene trube dirnu u du{u pesnika koji zna {ta je `ivot i ovom pesmom slavi taj muzi~ki instrument. Pesma je dugog stiha, bez rimovawa, ali sa nagla{enim ose}awem za vrednosti trube koja poziva u `ivot, u rat, na sahranu, na juri{, na svadbu. Kori{}ena je anafora i

168

Sibin R. [ovi}

dodat refren. I pesma "\avoqa varo{" opisuje ono iz obi~aja srpskog naroda o ~emu je govorio Veselin ^ajkanovi}, o legendama, koje prate sve nejasno}e oko toponima, oronima i onomastikona na{eg naroda. Grafi~ki gledano autor je stihove i wihovu du`inu pisao tako da podse}aju na kamene kape na zemqanoj glavi i divovsko telo dr`i ~udnu konstrukciju koju je stvorila priroda, a legende opisale. Pesma "Letwa no} i dan –u Aran|elovcu" ima osam katrena i jednu strofu sa pet stihova. Rimovawe je ukr{teno, a prostori opevani iz du{e pesnika koji ose}a sklad sa lepotama koje priroda daje, po{tuje i brani. Tu su: svici za o~i, popci za u{i, misao da odvoji ~oveka kao najsavr{enije `ivo bi}e. A iznad svega je veli~anstveno sunce, simbol `ivota i plavo nebo sa ve~nim znacima Ora{ca, Kara|or|a, vo`da srpskog. Deveti ciklus, "Hramovi"ima ~etiri pesme kojima je zajedni~ko jer pevaju o freskama, o Mile{evi, o petoj karijatidi i Aja Sofiji. U Pe}koj patrijar{iji je freska koja di{e i koja prati pesnika pogledom iz svih uglova. Data je u tercinama, katrenima i sekstinama u apostrofi sa dosta anafora u drugoj strofi i predstavqa lepotu zami{qenu nad qudskim trijumfima. I bez rimovawa je stilski i jezi~ki savr{enstvo. A an|eo iz Mile{eve na kamenu je simbol po kome Srbi sebe pamte. U komparacijama i slobodnim stihovima Vladislav i Beloslava su ozna~eni kao vladari za koje je freskoslikar radio "belinu belu, lepotu lepu". U misaonoj delu pesme autor nagla{ava da se ne mora verovati u ~udo jer se ono de{ava i vidi. To je heruvim, zvezda koja nas spaja sa na{om ve~no{}u. I "Peta karijatida"je spomenik na Kalemegdanu, dve strane i ~etiri karijatide, a peta je ona koja hoda - sloboda. Ona, kao dobra sestra, uzdahom skida teret sa sestara i podupire nebo. Personifikacija i komparacija sa metaforom daju pesni~ku sliku trajnosti, slave i ve~nosti. Stih je slobodni, a katreni, tercine i distihovi su oblici strofa. "Aja Sofija" ima moto, hram bo`anske vrednosti i nosi monumentalnost xina u carskom ruhu. Kao {to su nekad Justinijan i Teodora, tako su u kasnijim vekovima sultani i sultanati nadmetali se u hvalospevima, tako sada{wi umetnici slede u mislima jednu ble{tavu ta~ku u te`wi da lepotu smisla i hrabrost osmi{qavawa spuste u obi~an `ivot. Deseti ciklus, "Poezijo mog imena" ima devet pesama. Kroz stihove pratimo genezu stvarawa ovog kwi`evnog dela, a to je uvek samo}a. Svet kwi`evnog dela je uvek takav da pesnik mo`e

169

TUMA^EWA I PRIKAZI

sve da ~ini osim da mrzi i la`e, govorio je D. ]osi}. Kad je pesnik nasamo sa svojom muzom i kada ga uhvati letargija, onda nastaju karakteristi~ne pesni~ke forme u kojima je tre}i stih uvek pomeren za devet slogova s leva u desno. Slu`e}i se apostrofom autor poziva muzu da ga osna`i divovskom snagom i dahom da stvara "'lirski list". Tada se vidi "[ta bi htelo par~e belo" jer `eli da bude u katrenima sa ukr{tenim rimama i da verno prenese pesnikove boli. Jer "Pesma je ~udo" , a pesnik jo{ ve}e jer pokre}e svet kao {to to ~ini ~arobwak svojim pesmama, a one su frule ~arobne {ume. Karakteristi~na je "Moja pesma", cela u devet distihova, sa parnim rimovawem, u devetercima i wome se pesnik pribli`ava oku i srcu ~itaoca. To je i ve~ito pitawe iz onog stvarala~kog trougla: pisac-delo~italac. Kome pripada pesma? I slede}a pesma "Pesma smisla i besmisla" u sedam katrena sa obgrqenim rimovawem, pevana u lirskim osmercima dokazuje namere autora da svaki stih ima smisla, a da besmisao bude oteran. Tu se prepli}u odnosi pesnika, ~itaoca, muze, pesme i te`we da poezija bude u dru{tvu prepoznatqivo potrebna. "Pesni~ka avantura" je komparacija u sjaju i lepoti izme|u stihova i bro{a koja pokazuje smisao pesni~ke avanture da stvori pesmu jedino onakvu kakva mo`e i sme da bude. "Pesmo moja, suzo moja" u ispovednom tonu u katrenima i jednoj kvinti, kroz ukr{teno rimovawe, postaje poezija wegovog imena iznikla kao Feniks, ptica iz bezna|a. Autor je smogao snage duhovne da ispeva 1961 stih i wegovo "Nadahnu}e" pokazuje najva`nije odlike lirske poezije: da je subjektivna, da joj inspiracija traje kratko i da treba odmah delati "... da u sate kasne / pesma ne splasne…" To se vidi i kroz ciklus "Zrnca pesnikova" koja po~iwu sa "Tri lirske minijature" sa tri distiha i parnim rimovawem dugih stihova. Onda slede "Najve}e istine" o `ivotu i smrti, o tome kako pesnik otvara du{u, ili pomalo haiku ili {ta je ki~. Kur{umlija je uvek oko wega i traje kroz wegove stihove. Pretposledwi ciklus "Po~etak i kraj" ima 15 pesama: o Vojni~koj ~esmi i ostajawu u ovom lepom potkopaoni~kom gradu, sa obja{wewem o toponimu Vojni~ka pesma, o bajci, o `ivotu i smrti, o ukletom brodu sa moto tekstom, sudbina qudska, u osam katrena i jednom kvintom sa ukr{tenim rimovawem. To je i pesma o kristal-~a{i, o metli, vatrometu u kome svaki pad zvezde zna~i ne~iju smrt. Posebno va`na je pesma "Memento mori" sa moto tekstom,

170

Sibin R. [ovi}

seti se smrti, ispevanoj dan po sahrani sestre Radmile. Dok golub u blizini gu~e, na grobu je bio ju~e opro{taj. Zatim, tu je pesma "Zapis na jednom koloseku" koja u kvinti peva o posledwem putovawu. Na wu se naslawa pesma "Epitafi sebi samom" u tri grupe stihova: oktava, sekstina i septina, kroz razmi{qawa o samo}i i vrednosti poezije koja je svedok postojawa pesnika. Pevaju}i u pesmi "Svet bez jedne pesme" sa moto tekstom D. Eri}a "Kad umre seqak, zemqa dobije ~vorugu" autor autobiografski ka`e da je po ocu iz timo~kog sela ispod Tupi`nice. On `eli da ka`e `eqe i snove koje je nosio u `ivotu i snio u svetu. On je u {koli bio i ostao, a tamo je klupa isto kao u parku. Personifikacija nosi mogu}nosti da ~ekawe klupe pretvori u lepu pesni~ku sliku. Autor `eli da se obra~una, u pesmi, sa smr}u, da slavi `ivot i qubav. A tu je negde i |avo i autor bi `eleo da igri nadmudrivawa nikad ne bude kraj. Jedino {to treba da uradi je labudovsku pesmu da smisli… Posledwi ciklus u zbirci je "Poreklo dobrote-prijateqima". Pesnik je "Poreklo jedne svetlosti" posvetio Qubici Filipovi}, akademskom slikaru bez vida, a za moto teksta je uzeo stihove B. Miqkovi}a "Kula lobawa":"Zvezde koje se nad glavom mojom pale/ kojima zamenih vid i ime svog pravca…" Pesmu "U ~ast muze To~anke" u akrostihu posvetio je pesnikiwi Anici Savi}, a "Pohvalu prijateqstvu na{em" u akrostihu posvetio je kolegi i prijatequ Stanku \or|evi}u. Akrostih glasi: "Bata Bale, bata Stanko". I autoru je Danica Baki} Venera posvetila pesmu "Kolega Bale, stvaraj i daqe". Pitawe wegove poetike je u ovoj zbirci dato kroz sopstveni `ivot, tu najmo}niju tvorevinu, a poetske vrste su mu ponekad neodre|ene, jer je dobro poznato da se pesma mo`e napisati i izme|u dve vrste. Rado peva da je radio stihove u dva veka. Nije bio ni~iji epigon, a to je retkost jer je pevao na svoj na~in. Imao je u posledwoj deceniji za pesnike sagovornike qude iz K K "Milutin Uskokovi}" i znao da je poezija nepresu{na sve`ina sveta.

171

TUMA^EWA I PRIKAZI

Prof. Sibin R. [ovi} Autobiografski zapisi Trajke N. Popovi}
G|a Trajka N. Popovi} je svoje drugo delo, zbirku autobiografskih pripovedaka, "Detelina sa ~etiri lista "posvetila"generaciji |aka maturanata Trgova~ke akademije 1951. godine u Prokupqu. Za danas, za sutra, za ve~nost!" Na po~etku zbirke je posveta prijateqima a weni prijateqi iz svih dana su i mladi i ostali. Najpre, to je unu~ica Mili~ica, za koju je baka zapisala: "…Mili~in zvonki glasi} i radost na licu, u susretu sa nama i svojim qubimicama-macama na{a je neizmerna i najdra`a sre}a. U wu je utkana sva na{a qubav, snaga, lepota `ivota, nada, nova trajawa..."/ Listi}i deteline/ Neobi~na je pripovetka "San" u kojoj se prepli}u ideje sa jave i tokovi sna pro`eti `eqama da zdravqe mo`da ima negde svoje mogu}nosti u sferama nauke. Kad je to te`wa da se prijateqima pomogne, onda sve dobija smisao, jer ~ovek je ~oveku prijateq. Da bi se sve ostvarilo, da bi se poverovalo, treba verovati u najve}u i najmo}niju snagu, verovati u qubav prema bli`wima. I zato autorka zapisuje: "…Ja duboko verujem u qubav, jer to je najve}a snaga bo`anska, neizmerna, uvek traje i ~ini da nemogu}e postane mogu}e..." Gra|a ove zbirke je data u osam ciklusa, tematskih krugova koji hronolo{ki prate porodicu Trajke i Dragoquba nekoliko decenija. Istinitost i sugestivnost, uverqivost i va`nost za prepoznavawe qudi i doga|awa su najva`nije karakteristike ovog wenog drugog kwi`evnog dela. Ambijent je realan jer predstavqa porodi~ni, istorijski i geografski prostor radwe zbirke. Malo memoarski, ali vi{e ispovedno i autobiografski traje pripovedawe o do`ivqajima i putovawima pre nekoliko decenija. Mnogo je godina, doga|aja, qudi i dru{tvenih procesa sagledano iz vizure majke i supruge koja mnoge u~i, zna i iskustvom procewuje postupke i qude.

172

Sibin R. [ovi}

Dejstvo ove zbirke pripovedaka obuhvata se}awa autorke, kao subjekta umetni~kog procesa kroz socijalno-psiholo{ko poreklo i tuma~ewa u socijalnoj akciji koja }e zauvek trajati. Iako je pisala tj. pevala o svojoj porodici i sebi, Trajka N. Popovi}, po~iwe ovu zbirku pripovedaka od doga|aja kojima je zavr{ila prvu zbirku "Kad odraste{". Zato prvi ciklus "Dani detiwstva" ima {est pripovedaka i govori o vremenu na kraju Drugog svetskog rata i po~ecima wenog {kolovawa u Maloj Plani i Prokupqu. De~je `eqe prenosi pripovetka "Eskadrilice…" : "…po{aqi nam haqinice i bombonice, a mo`e i cipelice…" Uz te godine idu prepoznavawa te{ko}a posleratnog vremena sa svim onim osobinama koje prate porodicu Nikole i Stojice. Sloboda sti`e lagano, pra}ena je gubicima najdra`ih, krv je jedina cena kojom se pla}a proterivawe okupatora. Toplica je bez okupatora posle ~etiri godine i onda dolazi Badwi dan, sabori, se}awa na sve one koji su bili tu i omogu}ili deci mirno detiwstvo, makar i u siroma{tvu, ali da dani odrastawa budu bezbri`ni. U proslavi Dana ustanka, prvoj posleratnoj, u~estvuju svi, stari i mladi. ^itava sve~anost ima i svoju tu`nu notu, jer je mnogo mladih dalo `ivote za slobodu. Karakteristi~na je pripovetka "Sloboda i se}awa" jer je sinteza gra|e o kona~nom zavr{etku rata i posle tridesetak godina dono{ewu odluke da se sagradi vikendica na imawu Nikole i Stojice "…zamenom za najboqu wivu od pradede, dobijam sunce, prirodu, vidik, lepotu…" A sabori su oduvek u srpskom na~inu `ivota bili mogu}nost upoznavawa, birawa, predstavqawa i kona~nog odlu~ivawa o budu}nosti mladih. Takav je i sabor u Konxequ, na Vidovdan. I dok odrasli brinu brige odraslih, "…devoj~ice sa obu}om u rukama putuju po `elezni~kim pragovima. Wima niko nije kupio bombone na saboru, iako su ih prodavci nametqivo nudili…" Zato su pejza`i u pripovetkama dati uverqivo, odabranim epitetima, pa`qivo biranim mestima i stilski odmereno: |a~ki `ivot, sneg, hladno}a, po{umqavawe, svetli praznik. Priroda u prole}e i detelina su zelene, a mladi tragaju za detelinom sa ~etiri lista… Po pripoveci "Detelina sa ~etiri lista" zbirka je dobila prepoznatqivo ime zbog simbolike zna~ewa ove biqke u narodnom shvatawu. Qudi tuma~e pri~e o detelini kao o mogu}nosti da se sre}a mo`e ostvariti. Mo`e, ali ako je ~uvaju,

173

TUMA^EWA I PRIKAZI

ako veruju, u~e sa wom, pa makar ubrali detelinu i bez ~etvrtog lista. Ciklus "\a~ke godine" ima jedanaest pripovedaka i nastavqa se na prvi ciklus. U~e}i u Progimnaziji, u Prokupqu i Maloj Plani, autorka se sa rado{}u i ponosom se}a {kolskih drugova i drugarica, svih |a~kih do`ivqaja sa polo`enom malom maturom i posle letweg raspusta odlazak u Prokupqe, ali su veruju}i u sebe, ostvarili su da su zvezdane staze u wima, sa wima. U~estvuje u omladinskim radnim akcijama u po{umqavawu brda Umac i u prikazivawu priredbe u Velikoj Plani. Pesma je odjekivala planinom, kao i u obele`avawu Dana ustanka. Se}a se, sa nostalgijom, jednog kola~a sa tre{wama, jedne bebe koja je zaustavila voz i obradovala sve putnike, {efa stanice, prisutne i roditeqe. Le~ewe bolesti kroz veru da Vidova~ki kamen mo`e izle~iti o~ni vid pokazuje da se u prosve}enost ide preko edukovawa, ~itawa i - vere i nade. U Trgova~koj akademiji, u horu koji peva u Radio - Ni{u, u "izgubqenom" ~asu, svuda je u~enica Trajka odli~an |ak i vrstan drug. Ona sa ostalim |acima sprema zavr{ne ispite od ranog jutra, ponekad i bez dovoqno hrane ili novca. To je prag mladosti, to je hod ka budu}nosti, a |aci to ose}aju i razumom i du{om. Borba protiv neznawa je dala rezultate, a oni }e se videti na generacijskim susretima. Svi su bili zaposleni i nisu se pla{ili rada. A g|a Trajka ka`e: "…U tom vremenu i istom gradu provela sam najlep{e godine mladosti od osamnaeste do dvadeset dve godine. Bila sam sre}na, radosna, zaposlena, bez posebnih planova, bez `urbe, bez velikih pretenzija ka materijalnim stvarima. Volela sam {etwe sa svojim dru{tvom, volela igranke u ba{tama gde se igra rumba i samba, gde se prosto leti od brzih pokreta, sa puno smeha, {ala, umora i neprospavanih zora... Volela sam sve ~ari mladosti, posebno kada ste zdravi, bezbri`ni, slobodni, bez velikih obaveza, kad ma{tate, letite, sawate i lepi ste uvek u svom ogledalu i verujete da ste najlep{i i najsre}niji na svetu…" Lepe, re~enice su pune lirike i ta~nosti, pro`ete rado{}u i optimizmom i adekvatne su za mlade koji sebi grade sada{wost i budu}nost. Vremenski to zna~i: po~etak i druga polovina dvadesetog veka, detiwstvo i prva mladost u kojoj je uvek aktuelno: "...Od kolevke...". Iako lokalno ograni~en na tri mesta, vremenski strogo

174

Sibin R. [ovi}

odre|en, de~ji svet ovog ciklusa pripovedaka dobija op{ti smisao i zna~ewe jer ga stalno daruje umetni~ka vizija g|e Popovi}. Dete-|ak je u sredi{tu svih dugih i kratkih pripovedaka-se}awa. Tre}i tematski krug "Godine rada" ima {est pripovedaka. To je mladala~ko doba kad treba gledati na celi budu}i `ivot, na svoju porodicu i na odgovornost prema sebi i roditeqima. Za g|u Trajku posao u Narodnoj banci je ostvarewe sna radnikapo~etnika, mogu}nost da zara|uje od svog rada, da bude po{tovana i da ona po{tuje i sa rado{}u se se}a ~ika Sin|eli}a po pa`wi i {oqici kafe i tete Jele po mirisu zumbula i ru`a. Posao je bio `eqen, naporan, ali i isplativ jer se od plate moglo kupiti u prodavnicama mnogo stvari i darova. To su bila vremena kad je Trajka mogla radosna srca da peva: "Kad ja po|oh na Bemba{u za vodu…" i da je ispra}aju na prvi dan posla, prosipawem vode po stazi kojom ona odlazi. Posao kontrolora je odgovoran zbog onih koji poku{avaju da zaobi|u pojedine propise i da ogovaraju radnu strogost "…jedne male na {alteru banke, jo{ nosi pletenice, ali strah i trepet je za korisnike…" Pripovetka "Desa" je divno qudsko se}awe na do`ivqaj u topli~kom selu kada radnici iz SDK idu slu`beno i onda svrate u Tmavu kod Dese koja sama brine o doma}instvu i rado do~ekuje goste. Ona je doma}ica koja ume da goste po~asti pitom, poga~om, ali i pristojnom re~ju i pozivom da opet do|u. U mnogim li~nim osobinama Desa je sli~na Mioni Xami} iz pripovetke M. Gli{i}a "Prva brazda". ^etvrti ciklus "Mladost" ima pet pripovedaka i prava je ispovedna proza o sebi. Autobiografske pripovetke su koncipirane tako da hronolo{ki prate pristupawe onoj fazi `ivota mladih kad treba formirati porodi~no gnezdo biraju}i `ivotnog saputnika…Pripovetka "Qubav" daje autorkinu definiciju qubavi: " … Ona je smisao i lepota `ivota, pokreta~ka snaga, qudsko postojawe. Ona je nemerqiva, sna`na, lepa, draga, ve~na, neuni{tiva... Svuda prisutna, svako je `eli i uvek je razli~ita. Zbog we se ra|a, zbog we umire, pla~e, pi{e, peva, tuguje. Nosi se stalno u srcu, ona je amajlija, ve~nost i dugove~nost. Za ratnu i poratnu generaciju, svaka sitnica {to `ivot zna~i i pokre}e, pripisivana je qubavi. Ona je za nas bila velika, jaka, toplija od sunca, sa wom smo hrabro zale~ili rane, pobedili bolesti, u~ili, odrastali, gradili poru{eno,

175

TUMA^EWA I PRIKAZI

verovali u budu}nost. Qubav za nas mlade u tom periodu bila je veliko bogatstvo. Ako smo ne{to ili nekog voleli, imali smo ose}aj kao da je ceo svet na{, da smo najsre}niji, a u du{i milina, spokoj. Imate nekog ko vas voli, stalno misli na vas, ~eka, {titi, brine i deli posledwi zalogaj. Ove qubavi nisu nam dozvoqavale da mrzimo druge, da tugujemo {to pismo kasni, ili dugo ~ekamo voqenog…" "Ven~awe" i ostale pripovetke povezuju wu i wega preko porodica, prvog putovawa i letovawa na ostrvu… To je i verna slika opisa tradicionalnog obi~aja ven~awa ili sklapawa braka u pedesetim godinama pro{log veka. Ven~awe je bilo svedeno na administrativni akt u kancelariji ali je slavqe bilo ipak tradicionalno, srpsko. Ve} 1955. godine i{li su Trajka i Dragoqub na letovawe, Jadran je i tada bio prigodna destinacija. Za mladence je to doba kad na ostrvu Krk ona voli ~istu svilu a on je budi ne`no{}u, pletu}i joj tanke pletenice da bude ''afrikan~e''. Pa`qivo birane re~i, zgusnuti opisi doga|awa i razgovora obasjavaju ovaj tematski krug zapisa o po~ecima zajedni~kog `ivota dvoje mladih u ku}i na periferiji. Peti ciklus je devet pripovedaka u tematskom krugu o porodi~nim letovawima i putovawima po Gr~koj, Jugoslaviji i Italiji. Ona je zapisala: "…Moje prvo i jedino devoja~ko letovawe bilo je na Zlatiboru, za vreme mog godi{weg odmora organizovanog preko Sindikata…" Sve re~enice su pro`ete impresijama o va`nosti lepota prirode, o potrebi odmora i zato Ru`ica ka`e pomalo tu`no:" …Kao pesmice da mi recituje{… Voli{ sigurno Zlatibor. ^esto si i{la slu`beno i sa porodicom. Mo`da }u i ja, kada budem penzioner…" u {ali, pomalo setno re~e Ru`ica. "Divne su ti ove pri~e, ba{ mi prijaju! Podse}aju me uvek na na{ zajedni~ki odmor na Zlatiboru…" U pripoveci "An|eo sa Olimpa" an|eli borave na najvi{em vrhu Balkana, u nebeskim visinama i svojom du{om miluju ne`no, toplo, dirqivo, nezaboravno… Onda je do{la hiqadu devetsto {ezdeset i peta godina i turisti letuju u prirodi, u {atorima, sami spremaju hranu i kamperi postaju moda. Nastavak upoznavawa domovine je na talasima Jadrana. Paradajz-turisti su bili i ostali moda kroz decenije, iako skupqa ipak predstavqa posebnu radost i neponovqivo u`ivawe. Opisi qudi, predela i aktivnosti su jasni, bez suvi{nih

176

Sibin R. [ovi}

detaqa, sa jasno nagla{enom karakteristikom li~nog do`ivqaja. I kad do|u na red kumborski razgovori onda je re~ o Prokup~anima na letovawu koji opu{teni i veseli provode ve~erwe trenutke uz dru{tvo i obavezno ogovarawe poznanika. Oja~ali u turisti~kim turama ~lanovi porodice Popovi} krenuli su preko mora. Upoznali su Vezuv, Ve~ni grad, Firencu. Putovali su drevnim prostorima, videli slike, figure, vulkan, Rim i Firencu. ^italac putuje sa porodicom Trajke i Dragoquba, sa Sne`anom i Vladanom u`ivaju}i. A tu su i zajedni~ka letovawa u jadranskim destinacijama, auto-kampovima u kojima Prokup~ani su celog dana na suncu, deca su u pli}aku, a uve~e su svuda ''kumborski razgovori'', puni {ala, duhovitih dosko~ica i nehoti~nih slika porodi~nog `ivota koje ostaju da se pamte i posle pola veka. Deca su odu{evqena, Trajka je zadovoqna, a Dragoqub je neumoran. Snala`ewe u saobra}aju i u auto-kampovima je bilo lako, sigurno a bedekeri su bili od pomo}i. "Velika zemqa" je sedam autobiografskih pripovedaka se}awa na putovawa nepreglednim prostorima Sovjetskog Saveza, na qude koji su organizatori turisti~ke razmene grupa mladih izme|u Jugoslavije i "bra}e sa istoka". Posetili su poznate nau~ne ustanove: Univerzitet Lomonosov, Crveni trg, Lewinov mauzolej, Kremq, duhovni prostor Zagorsk. U Lewingradu na{i studenti posetili su Piskarevsko grobqe, Ermita`, balet "Labudovo jezero" i dr. Bra}a sa istoka vodili su mlade iz Srbije po veli~anstvenim prostorima Rusije, grada Moskve i svuda je bilo beskrajno lepo u dru{tvu prijateqa. Trajka i Dragoqub su `udno upijali utiske hodaju}i pa`qivo i ponosni odavali priznawe velikanima "ruskog svetili{ta". Tu je beskrajni moskovski metro, tu je ta~nost u dolasku i odlasku vozova. A Zagorsk je zauvek ostao mesto svih qudi: "…Na{i dragi prijateqi iz Rusije ve} su posedali na travu i razvezali {arene salvete sa svojih tepsija. Izneli su i neka osve`avaju}a pi}a i pozivaju nas da sedimo sa wima. Niko se od nas nije ustru~avao. Sedeli smo izme|u wih, slu`ili se divnim slatki{ima sa vo}em, orasima, prelivima. Na{i kavaqeri doneli su svoja pi}a od ku}e i po~elo je nazdravqawe u zapu{a~ima od fla{a. Sada smo slobodniji, razdraganiji, pri~ali, sporazumevali se rukama uz ~a{icu votke, doma}e {qivovice, razmenili po koju zna~kicu, suvenir~i} i morali da se ve} rastajemo…"

177

TUMA^EWA I PRIKAZI

U Lewingradu su posetili grobqe, polo`ili ru`u za Tawu i razgledali Ermita`,"Auroru" i bili na baletskoj predstavi "Labudovo jezero". Rastanak je bio i radostan i tu`an, ali `ivot te~e daqe, budu}nost mo`e doneti nove susrete. Sedmi ciklus je "Se}awa", sadr`i ~etiri pripovetke i ispovesti porodice Popovi} u dono{ewu va`nih odluka, opisa ku}e na periferiji i pripovetka sa najvi{e qudske topline "Moja svekrva". Ove ~etiri pripovetke imaju pe~at prave porodi~ne qubavi, ali i prise}awe na jedan pravi |a~ki do`ivqaj u kojem u~enica Trajka pred komisijom zamewuje profesorku… U pripoveci "Ku}a na periferiji" g|a Trajka zapisuje se}awe: "…U{la sam u ovu ku}u, sa sredwo{kolskim obrazovawem, sa puno qubavi, voqom za rad, bez mr`we u du{i, bez politi~kog opredeqewa i sa dosta patrijahalnog vaspitawa nau~enog od roditeqa…" Udala se u doma}insku ku}u, patrijarhalnu porodicu u kojoj zaova je Vukica voli kao ro|enu sestru, svekrva je uva`ava, svekar po{tuje a dever je kao ro|eni brat. Trajka je uzvratila privr`eno{}u, po{tovawem i qubavqu. Zato je u prole}e u ku}i na periferiji bilo: "…Prole}e nam je uvek mirisalo na zumbul, qubi~ice, lale, majske ru`e, rascvetalu kajsiju i ranu jabuku petrovku. Stigli su mali jagawci i male mace od na{e Cani. Sadili smo malo ranog crnog i belog luka, per{una, {argarepe, zelene salate. Rad je svuda i uvek bio osnova `ivota, prirodni dar za qudska bi}a, zadovoqstvo `ivqewa i spokoja u du{i, da se radom sve mo`e posti}i i opstati i u najte`im vremenima…" Posledwi, osmi ciklus u ovoj zbirci autobiografskih pripovedaka je "Savremenici". Karakteristi~an je po lirskim zapisima g|e Trajke o qudima koji su oko we, koje ona pamti po plemenitim postupcima. To su: prof. Milivoje Andrejevi}, prof. dr Milan Milanovi}, Vlajko ^apri} i Vida i Dragi Mom~ilovi}. Posebni deo ovog tematskog kruga su tri pripovetke: "Budilnik","Cve}e sa mirisom du{e" i "Prole}e u novembru". To je autorkin do`ivqaj pisawa, objavqivawa i promovisawa prve zbirke pripovedaka "Kad odraste{". Predstavqawe je bilo u novembru 2008. godine u Narodnom muzeju Toplice i predstavqalo je veoma prijatno iznena|ewe za sve wene poznanike, prijateqe i ro|ake. To delo je, plemenita baka Trajka, poklonila unuci Milici. Gledala je u svet otvorenih o~iju i

178

Sibin R. [ovi}

napisala "Kad odraste{" u trenucima velike radosti " ...zbog ro|ewa moje prve unu~ice Milice..." @elela je da znawa deteta o `ivotu dede i babe po ocu, uka`u da se qubavqu, u~ewem, radom i znawem oplemewuje du{a, a `ivot sagleda kao najve}i dar i sre}a. Majstorski sa~iwena hronika detiwstva je dar Milici za detiwstvo i u~ewe. Kwi`evne vrednosti ove druge zbirke pripovedaka su iznad prethodne u mnogim elementima: u dijalozima, pejza`ima, portretima. Koriste}i retrospekciju, kao najva`niji postupak u tehnici epskog kazivawa, spisateqica je iskoristila da pi{e o pro{lim doga|ajima oblikuju}i ih se}awima i unutra{wim monolozima. Jasna autobiografska nota u zbirci doprinosi uverqivosti i jasnosti u pesni~kim slikama. Jezik u pripovetkama je kwi`evni, savremeni. Iako dela govore o vremenu pre nekoliko decenija, svi primeri jezika su ovda{wi, prepoznatqivi, bliski. Zapisali su mudri qudi da je sada{we vreme sjediweno sa pro{lim vremenom i bez toga bi na{e budu}e vreme bilo veoma neizvesno i u nevidelici. ^ovek je rod svojima onoliko koliko je qudskog zadr`ao od predaka i onoliko koliko }e ostaviti svog li~nog napora i rada. Zato se drugarstvo i prijateqstvo, a kasnije i qubav neguju do`ivotno. Jasno je da je qubav zvezda vodiqa, snaga i radost. Nema u pripovetkama pesimizma. Likovi nisu dovoqno individualizirani, ali pejza`i su originalni, slikoviti i poetski osmi{qeni. U wihovim opisima vlada saglasje izme|u qudi i prirode, odraslih i dece, qudi i `ivotiwa, svuda su to razumqivi treptaji du{e... ^ovek se veoma malo promenio, ali su se ~esto mewale okolnosti i dekori zbog de{avawa u kojima `ive Srbi i to je autorka proverila na sebi na{av{i se na brdu iskustva i brdu godina. Wu su svih ovih godina prizivala doga|awa iz detiwstva i se}awa na qude i prostore iz mladosti.

179

TUMA^EWA I PRIKAZI

Qubi{a Krasi} SAN JE DAR ZA VE^NOST
(Sla|ana Veli~kovi} Zmaj, Sad bih da usnim, KD ''Rade Drainac'', Prokupqe, 2009)
1. Neobi~no darovawe otvara ovu zbirku pesama. Na dar svemu {to je izvan pesnikiwe je sve {to raduje `ivot, ~ak i nezaspalo sunce milovano u kutku probu|ene trenutne lepote. Sve {to je re~ju i setom imenovano, sve {to tvori drhtaj koji slabi mirise sre}e, Sla|ana, udi{e. Ona je za{titnica, ona je imeniteq svega dobrog. Me|utim, beskrajem oivi~en i deqiv je put kojim teku weni koraci, put kojim ne hode nadawa iako wihovo mogu}e postojawe najavquje prostirka sjajnih mese~evih zraka. U~estali naleti raskr{}a javqaju nesnala`ewe i usporavaju sposobnost odabira pravog pravca kretawa. U pogre{no odabranom be`e milovawa, rasipaju se snovi i oti~e `ivot a dolaze bezizlazi, gubqena snaga, praznine. I no} predugo traje i du`i ionako dug neprohodan put. I nema bega, no} je pesnikiwina pomo}nica. U woj je ona skrivena od `ivota, nespokoja i miliona patwi, ona ~eka nova svitawa bez radosti ali i bez straha. U tako otrgnutoj i izgnanoj od strane nelepog, javqa se `eqa za nestankom ''dalekotamo'', za predajom. Uporedo sa takvom `eqom postoje, kao wena suprotnost, i se}awa. Se}awa pesnikiwu le~e kada `ivot u no}i, ki{i i nesvitawu traje. Ta se}awa najavquju dan kada se qubav davala naglo i odjednom, dugo i bez predrasuda i kao takva, veoma ~esto, udaqavala voqenog mu{karca. On, upleten mislima tra`e}i re~ i dah, upla{en novim tokom, vra}a se ve} davno ispisanom, predvidivom i jednoli~nom sudbinskom putu. Pesnikiwa zna da hod ve} utabanim stazama voqenom mu{karcu ne donosi bi}e koje }e ga opet voleti. No, ni takvo saznawe ne

180

Qubi{a Krasi}

olak{ava postoje}u realnost. I kuda udomiti nekradenu, a veoma ~esto od strane `ivota rasipanu, lepotu. Gde je ogrejati i zaceliti? U snu. Jer sve {to traje i vredi, sve {to je ~ini `ivom je misao o snu. U snu je qubav, `eqa i strast. U snu je ~ekawe. U wemu qubav je disawe trava, drhtawe sunca, govor ptica. U wemu je on-lopov {to obogatio se kradu}i misli, snove, `ivot, srce, sve je u wemu {to ga jedna~i sa Bogom. Javqa se sposobnost odupirawa ve} napisanom `ivotu i `eqa da se leti, a leteti zna~i postojati. Prolaznost se gasi i sve traje u nekom nemiru, nedosti`no je dosti`no, a pesnikiwa raste br`e i vi{e od usnulog svemira. Ona je sada qubav bogatog kradqivca. Oboje su iskreni i ve~ni. U snu, koji je samo wen, spoznaje se `e`ena snaga qubavnog ~ina, `e`ena snaga strasti i `eqe onoga {to je jako `eli. Bu|ewe se javqa spu{tawem poqupca na usne i dodirom jutra prstima. Vrele usahle suze donose lutawe kroz splet tamnih boja `ivota ka ne~emu {to je krik, {to je oko i {to greje, sada ve}, hladan san. Ne, kradqivac nije nestao, on je tu kao bol i spasewe. I qubav je rana dok ja~a u wegovom naru~ju. A, `ivot? @ivot te~e po me|ama qubavi i sna. 2. Ona bi htela da je na|u u {umi, da je uhvate sa zvezdama, da je uberu sa cve}em, da joj {apu}u pod qeskavom vrbama, da je razastru zelenim poqima. Ona je pastoralna slika – kao te~e rekom sva u belom i bremenita od sunca u krilu svog zelenog viteza. Ona je prijateq i qubavnica. Ona je boje sutona, boje qubavne sre}e. Ona je ostvarewe `enske slabosti, ne`nosti i nesposobnosti da prizna surovost, bezose}ajnost `ivota. Ona je se}awe na mladala~ke dane bez stida, na o~i pune `eqa. S wom dolaze dugi poqupci i muzika Bitlsa. Ima o~i srne i zna da nije sre}na, jer ''za sre}u treba jo{ hiqadu sre}a'' . 3. Izabrano vreme je ~ekawe tajne tihe i lelujave. Ono je ram za snove, unosi svetlost i jak zagrqaj. ^ini je `ivom. U wemu je weno ime pamtqivo i nije ga lako dosegnuti kroz lavirint boja `ivotvornih koje ki{a ne spira ve} ga u wima mno`i. Vra}a neostvarene `eqe u dane javqawa. Deo je lepote satkane od bola

181

TUMA^EWA I PRIKAZI

fizi~kog i emotivnog i opro{taja. Ono je vera u spasewe i nepostojawe ''qudi sa srcima bez qubavi''. Izabrana strast je postojawe wenog imena na wegovim usnama u ~inu vo|ewa qubavi. On ne postoji bez we. Lepota je woj data, a `eqa da je dodiruje u mu{karcu je ve~ita. Izabrana strast nisu samo trzaji nagih lepqivih tela i zadovoqewa nabreklih `ila, ona je snaga tek stvorenih drhtaja koji ''raskopavaju ledene zvezde'' i najavquju ro|ewe novog `ivota. Odlazi zima. Izabrana misao su daqine bez boje sumraka, ona je beg od tame i neradosne pro{losti. Izabrana misao je pra{tawe neoprostivog. Ona je slika plodne i blagotvorne, lepe i ponosne, bogoboja`qive, ne`ne i rasute iskrene Srpkiwe. Izabrana misao je pesma protiv osvaja~a, pesma napisana srcem, u kojem je majka, otac `uqevitih ruku i toplog zagrqaja, i ona, wena }erka Oqa, wena vila koju ''po sto puta sahrani i ra|a''. Izabrano vreme, izabrana strast i izabrana misao su deo izabranog sna. Sada bih da usnim, govori nam pesnikiwa. Neka usni. San je dar za ve~nost.

182

Milentije Pe{akovi}

HRONIKE Milentije Pe{akovi} TOPLI^ANI U BEOGRADU SASTANCI, AKTIVNOSTI...
U istoriji Udru`ewa Topli~ana u Beogradu posle Drugog svetskog rata u dva detaqa komedijant slu~aj se ume{ao u vrlo interesantnom i simpati~nom detaqu. Udru`ewe Topli~ana u Beogradu postojalo je i dejstvovalo pre Drugog svetskog rata. Imalo je svoju arhivu, pe~at, {tambiq. Vojin Vuk Bajovi} bio je 1946. godine pomo}nik ministra unutra{wih poslova Srbije, u ~ijem delokrugu je bila i problematika organizacija sli~nim zavi~ajnim dru{tvima, kao {to je bilo i Udru`ewe Topli~ana. Te godine Vojin Vuk Bajovi} je primio i zaplenio skromnu arhivu, pe~at i {tambiq Udru`ewa Topli~ana u Beogradu. Vuk Bajovi} nije to uradio na svoju ruku, niti je ovakav postupak primewen samo prema Udru`ewu Topli~ana u Beogradu. Ne, bio je op{ti politi~ki stav tada{we vlasti da nikakve organizacije sa elementima i politi~koga delovawa ne mogu nastaviti svoju delatnost na raniji na~in, po ranijim propisima. Re~ju, nikakve organizacije sa elementima politi~koga delovawa ne mogu postojati van Narodnoga fronta, kasnije Socijalisti~koga saveza radnog naroda Jugoslavije, odnosno Srbije. To se nije odnosilo, recimo, na organizaciju Crvenoga krsta, Lova~koga saveza, ali prestalo je da dejstvuje i Kolo srpskih sestara. Tako je to bilo, i tu Vuk Bajovi} je bio samo puki izvr{ilac op{ega politi~koga i dr`avnoga ure|ewa zemqe.

183

HRONIKE

Posle 40 godina, ta~nije 1985. godine, u Beogradu je odr`ana osniva~ka skup{tina Udru`ewa Topli~ana u Beogradu. Na tome skupu izabrana je i nova uprava Udru`ewa, na ~elo uprave kao predsednik Udru`ewa izabran je Vojin Vuk Bajovi}. Eto, u ova dva detaqa u istoriji Udru`ewa Topli~ana u Beogradu ume{ao se komedijant slu~aj, ponavqam: na interesantan i simpati~an na~in. Tako|e, i u biografiju Vojina Vuka Bajovi}a. U ovom intervalu od 40 godina, kada nije postojalo Udru`ewe Topli~ana u Beogradu, bilo je sastanaka, aktivnosti, mawih ili ve}ih skupina Topli~ana u Beogradu. Ja }u se sa po nekoliko re~enica osvrnuti na te sastanke i aktivnosti, sa napomenom: osim u dva slu~aja, na svim drugim sastancima i aktivnostima li~no sam i neposredno u~estvovao. I slede}a va`na napomena: i kada je osnovano Udru`ewe Topli~ana 1985. godine, bilo je sastanaka i aktivnosti skupina Topli~ana u Beogradu van organizacije Udru`ewe Topli~ana u Beogradu.

***
U jesen 1945. godine na Beogradski univerzitet upisao se relativno veliki broj svr{enih gimnazijalaca iz Toplice. Taj relativno veliki broj bio je posledica ~iwenice da za vreme okupacije 1941. do 1945. nije bilo realnih uslova da se svr{eni maturanti iz 1941, 1942, 1943. i 1944. upi{u na fakultete u Beogradu. Me|u novupisanim studnetima iz Toplice bilo je i malo starijih omladinaca i omladinki, uz to, ne mali broj od wih bili su partizanski simpatizeri, neki i u~esnici u vojnim jedinicama partizana, odnosno Narodnooslobodila~ke vojske. Najzad, ne mali broj wih bili su ~lanovi SKOJ-a a neki i Partije. Rado{ Jovanovi} Seqa ro|en je i proveo detiwstvo u porodi~noj zadruzi u Grguru, zadruzi koja je imala 42 ~lana. Toliki broj ~lanova zahtevao je odgovaraju}u organizaciju, uslovno kazano: znalo se ko {ta radi ove nedeqe, {ta slede}e nedeqa, ko je doma}in, stare{ina te zadruge. Razume se, u zadruzi je bila mnogo mladih ~lanova, |aka, momaka, devojaka... Rado{ Jovanovi} Seqa bio je student, kasnije profesor u Poqoprivrednoj {koli u Prokupqu. Opet je bio okru`en mladim qudima, oni su mu bili osnovni, tako da ka`em, "materijal za rad". Kona~no, za vreme rata 1941-1945, Rado{ Jovanovi} Seqa bio je u Toplici sve ~etiri godine prva politi~ka li~nost partizanskoga pokreta. Omladina je bila najbrojnija i

184

Milentije Pe{akovi}

osnovna snaga partizanskih odreda, tako|e i pozadinske aktivnosti. Kona~no, Seqa je li~no poznavao ne mali broj tih novih studenata iz Toplice u Beogradu. Ja svim ovim elementima obja{wavam ~iwenicu da je on po~etkom 1946. godine u Beogradu, u prostorijama tada{wega Ministarstva prosvete u Takovskoj ulici okupio desetak studenata iz Toplice na radni sastanak, dana{wim `argonom kazano. Sredinom 1946. Rado{ Jovanovi} Seqa preme{ten je iz Prokupqa u Beograd, postao je pomo}nik ministra za industriju, odnosno privredu. Opet je krajem 1946. okupio ve}u skupinu studenata iz Toplice, ovoga puta u prostorijama jedne zgrade u ulici Alekse Nenadovi}a. Na svim tim sastancima Rado{ Jovanovi} Seqa se interesovao da li su studenti iz Toplice dobili stipendije, kako su sme{teni u studenstskim domovima ili privremenim zgradama, kako je sa ishranom i drugim pitawima iz uobi~ajenoga studentskog `ivota. S obzirim na Seqin autoritet i razmatrana pitawa na tim sastancima, ovi sastanci ostali su u trajnom se}awu sudenata. Neki se i danas `ivo se}aju svega toga, pa i nekih iz toga vremena problema: {ta bi i kako mladi u socijalizmu trebalo da rade i kako da `ive. Samo dva primera: Prokup~anin Qubi{a Kilibarda bio je talentovani violinista. Po~eo je da odlazi po kafanama i u wima muzicira. Kilibarda "soc }emani, po kafani", pe`orativno se ponekad tada komentarisalo. Marko Cvetkovi}, poznat pod nadimkom Mate, bio je izvrstan plesa~. Odlazio je u neke no}ne lokale po Beogradu i u wima stepovao. I to stepovawe po no}nim lokalima komentarisano je kao "moralni problem" mladih u socijalizmu. No, vremenom se sve mewa, samo su promene ve~ne! Ovi sastanci topli~kih studenata sa Seqom mnoge je podse}alo na sintagme: "Srpski studenti u Be~u pre Prvog svetskoga rata, odnosno: Jugoslovenski studenti pre Drugog svetskog rata u Pragu, me|u kojima je bio kao istaknuti "buntovnik" i Topli~anin Ratko Pavlovi} ]i}ko. I drugi, ili tre}i, odnosno ~etvrti sastanak Topli~ana u Beogradu vezan je za ime Rado{a Jovanovi}a Seqe. Po~etkom 1947. Seqa je imenovan za ministra finansija u Vladi Srbije, a slede}e godine je postavqen za funkcionera u Ministarstvu spoqnih poslova Jugoslavije. To je bila neminovna stepenica da bi kasnije lak{e oti{ao u diplomatsku slu`bu. I avgusta 1948. Seqa je postavqen za ambasadora Jugoslavije u Rumuniji u Bukure{tu. Bilo je to vrlo delikatno vreme, zahuktavala se

185

HRONIKE

kampawa Informbirao. Ambasador na{ u Bukure{tu, Radowa Golubovi}, izjasnio se za Rezoluciju IB i zbog toga je bio opozvan sa du`nosti. Jo{ bih hteo da ka`em: danas kad se ka`e ambasador to skoro ni{ta osobeno ne zna~i. Mnoge ambasadore danas, u vreme razvijene telefonije, interneta, itd. nazivaju i “po{tansko sandu~e”. Svakoga sata dobija telefonom, telefaksom, internetom, itd. direktive {ta i kako. Ranije, tako i 1948. ambasador je zvu~alo visoko, morao je sam da donosi odluke od dalekose`noga zna~aja. To je bilo naro~ito nagla{eno ba{ za mesto ambasadora u Bukure{tu, budu}i da je Rumanija bila tada posebno agresivna prema na{oj zemqi, i jer se dotada{wi ambasador Golubovi} izjasnio za Rezuluciju IB. Dakle, Seqino imenovawe tada, u tim okolnostima, za ambasadora u Rumuniji zna~ilo je mnogo za wega li~no, ali i za Topli~ane. To je bio razlog da se pred Seqin odlazak za Bukure{t, Topli~ani u Beogradu okupe na drugarsko ve~e i time isprate Sequ na novu du`nost. To ve~e je organizovano u hotelu "Palas" u Beogradu. Ne znam ko je i za{to odabrao ba{ ovaj hotel, ali izgleda da se i u ovom slu~aju ume{ao na simboli~an na~in komedijant slu~aj: hotel "Palas" se onda nalazio, a i danas se nalazi u ulici Topli~in venac. Dakle: Topli~ani, na Topli~inom vencu ispra}aju Topli~anina, u novi boj, za narod svoj. Upravo tih dana sam se u Beogradu upisao na fakultet i po~eo da radim u Pokrajinskom odboru omladine Srbije. Bio sam obave{ten, pozvan na to ve~e i rado sam oti{ao. Bilo je to vreme velikih oskudica, racionalizovanog snabdevawa, itd, a prostorije hotela "Palas" i sve ono {to se te ve~eri de{avalo, bilo je na viskom nivou. Name{taj, foteqe i stolice, stolovi i sto~i}i, zavese, poslu`ewe, priznajem: ostalo mi je sve to u `ivom se}awu. Na skupu u "Palasu" bilo je oko 50-60 osoba. Bilo je relativno mnogo drugarica. Sve su one bile do grla zakop~ane, mada je bilo toplo vreme, nije bilo golih ruku do iznad lakata, niti dekoltea. Da bi mladi ~itaoci ovoga teksta imali jasniju sliku onoga vremena samo jedan detaq: moja poznanica, Ivanka De{evi}, }erka poznatoga Beogra|anina i borca u Prvom svetskom ratu, velikoga umetnika slikara radila je 1947. kao novinarka u redakciji lista "Glas", Vlajkovi}eva ulica br. 8. u Beogradu. "Glas" je tada bio organ Glavnoga odbora Narodnoga fronta Srbije. Kao, po onda{wim kriterijima, "naprednu omladinku" kandidovali su je za ~lana SKOJ-a. Me|utim, na sastanku neki prisutni se usprotive tome predlogu

186

Milentije Pe{akovi}

sa obrazlo`ewem: “Ivanka farba nokte, ima crvene nokte. E to ne mo`e ~lan SKOJ-a! Buro`oaska je to osobina!" Ivanka je primqena u ~lanstvo SKOJA-a, ali vi{e nije farbala nokte. "To su bili kriteriji morala proletkulta, razumije{ li, dru`e". Me|u u~esnicima te ve~eri bilo je dosta Seqinih prijateqa, drugova, poznanika, koji nisu Topli~ani. Neki od wih bili su partizani u Toplici, mnogi su radili s wim u ministarstvima ili CK Srbije u Beogradu. Me|u Topli~anima meni su posebno ostali u se}awu: profesori Milentije Stojiqkovi} i Vasilije Radosavqevi} “Vasko To~anac”, zatim Ogwen Raki}, advokat iz Beograda, tada sudija Vrhovnoga suda Srbije u Beogradu, pa onda Vukoje Stojanovi}, okru`ni javni tu`ilac za Toplicu, u Prokupqu, tada u Vrhovnom vojnom sudu u Beogradu, Bogoqub Popovi}, advokat iz Prokupqa, zatim Drago Mu~alica, u~iteq, tada u inspektoratu Ministarstva prosvete u Beogradu, itd. Posebno se se}am Draga Mu~alice. Bio je {to bi se kazalo: spiritus movens za dobro raspolo`ewe: znao je da zaigra, i crnogorsko oro, i kozara~ko kolo, i argentinski tango, da zapeva, da se na{ali... Me|utim, bio je jo{ jedan razlog zbog kojega sam to ve~e posebno gledao u wega - on je bio otac Du{ice Mu~alice. Du{ica je bila nekoliko razreda ispred mene u prokupa~koj Gimnaziji, za vreme rata bila je sekretar aktiva SKOJ-a u Gimnaziji, kako bi psiholozi kazali, bila je introvertna li~nost, nekako uvek zami{qena, okrenuta tajanstvenim mislima u ne{to meni nedoku~ivo. Bila je kasnije uhap{ena, provela je ostatak okupacije u Ni{u, u nema~kom logoru, kasnije je preba~ena u Smederevsku Palanku „logor za vaspitawe omladine“, mislim da se tako to zvalo u Nedi}evoj vladavini. U nekim grupnim razgovorima, za jednim, za drugim stolom, govorilo se kako bi bilo dobro ako bi se Topli~ani jo{ koji put okupili na ovakve ve~eri, zabave. Ali, kako to biva - sve je ostalo na pri~ama, bar za du`e vreme. Ostali smo u hotelu „Palas“ sve dok se nije po~elo razdawivati. Seqa je posle dan-dva otputovao za Bukure{t. Slede}e masovnije i, da ka`em, oficijelno okupqawe Topli~ana u Beogradu bilo je 1955. godine u jednoj sali na Pravnom fakultetu. Kako je poznato, posle rata, a pod uticajem teorije i prakse iz SSSR i u na{oj zemqi pridavala se velika va`nost planovima privrednoga razvoja, posebno petogodi{wim planovima. Te, 1955. godine po~ele su pripreme za dono-

187

HRONIKE

{ewa Petogodi{weg plana Jugoslavije, Srbije, a time i svih drugih administrativnih jedinica, za period od 1956. do 1960. godine. Tada u Srbiji nisu postojali okruzi, ni oblasti, ali su svuda pripremani planovi razvoja za {ira podru~ja, za neke privredno prihvatqive celine. Tako je i za Toplicu, kao celinu, bilo prethodnih teza za Petogodi{wi plan te regije. U Beograd je, u ime tela koje je za Toplicu pripremalo nacrt toga plana, do{ao Miqojko Maksimovi} Damjan, populano zvan Da~a. Na pomenutome sastanku na Pravnom fakultetu bilo nas je nekoliko desetina. Ja sam prisustvovao kao Topli~anin, ali i kao novinar, ~lan redakcije "Ekonomske politike" tada poznatog ekonomskog nedeqnika u Jugoslaviji. Damjan-Da~a nam je referisao nekoliko op{tih informacija: veli~ina teritorije Toplice, demografske prilike, uslovi za ovu ili onu privrednu delatnost, itd. Bilo je diskusije na tom sastanku. Uglavnom je bilo pitawa o koje~emu, mawe o predlozima da bi trebalo planom obuhvatiti to ili to. Meni je taj sastanak ostao u se}awu posebno zbog toga {to sam tada prvi put ~uo o akumulaciji Selova, kako }e ta akumulacija re{iti problem vodosnabdevawa Kur{umlije, Prokupqa, mnogih sela, omogu}iti i razvitak nekih privrednih oblasti. Nije tada precizirana godina kada }e ta akumulacija biti zavr{ena, ali, koliko znam, jo{ ni danas to nije okon~ano. U me|uvremenu, mnogo hiqada stanovnika se iselilo iz Toplice i ne znam da li ta okolnost u ne~emu dovodi u pitawe kalkulacije ove akumulacije. Slobodan Nestorovi} Baja i ja drugari smo iz Prokupqa, kasnije sa studija i novinarstva. Pozvao me jedoga dana i predlo`io da do|em u hotel "Srbija" u [umice, u Beogradu, bi}e tamo jo{ nekoliko Topli~ana da se o koje~emu porazgovaramo. Prihvatio sam taj poziv delom i iz radoznalosti: nikada nisam bio u tome hotelu, pa da vidim kako izgleda. Sastanak smo odr`ali jednog kasnog jeseweg popodneva u prostoriji na prvom spratu. To je mawi separe, verovatno predvi|en za poslovne razgovore. Osim Baje i wegovog brata Qubinka Nestorovi}a Ozrena i mene, bila su jo{ ~etvorica drugara koje ja poznavao nisam. Zapamtio sam da su svi, osim mene, bili rodom s desne strane Toplice. Popili smo po rakiju, kafu, i posle uobi~ajenih pitawa i odgovora: "Kako si? Kani{ li ovo, ono"... Slobodan Nestorovi} je uzeo re~ i kazao, pi{em najsa`etije: ... "U Beogradu `ivi mnogo Topli~ana, mo`da i vi{e od 20.000, mo`da bi bilo dobro da se nekako organizujemo,

188

Milentije Pe{akovi}

~e{}e sastajemo, dogovaramo o koje~emu. Svi smo prihvatili taj predlog. Nikakve odluke nismo tada doneli, osim da Slobodan Nestorovi} Baja bude ubudu}e pokreta~ i koordinator budu}ih inicijativa, akcija i, da bi bilo dobro da se ubudu}e sastajemo u restoranu "Grafi~ar" na Sewaku. Kako se se}am, predlo`en je taj restoran jer su bra}a Nestorovi}i u wemu imali neke poznanike me|u ~lanovima uprave ili konobarima. Ja sam samo jednom oti{ao u restoran "Grafi~ar", opet i iz radoznalosti nikada nisam ranije bio u tome objektu, a ~uo sam da ima lepu lokaciju i dobar ro{tiq. Kada sam do{ao u taj restoran u rane ve~erwe sate, bilo je nekoliko Topli~ana u dru{tvu Nestorovi}a. Znam da su se i kasnije sastajali u tome restoranu, ali koliko i da li je i{ta tamo odlu~ivano, ne znam jer vi{e nisam odlazio na te sastanke. Bilo je to vreme kada su se ve} bili organizovali ^a~ani (sastajali su se subotom u "Maderi"), U`i~ani (sastajali se tako|e subotom u hotelu "Park"na Slaviji ), [ap~ani (sastajali se tako|e subotom u restoranu "Savinac" blizu hrama Svetoga Save), kao i drugi iz drugih krajeva Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Stipe [uvar sociolog, nau~nik, ina~e tih godina jedan iz ideolo{ke komisije CK SK Hrvatske, pisao je kriti~ki o tim organizacijama i okupqawima. On je, zapravo, imao tezu da su ta zavi~ajna okupqawa manifestacija "filozofije" bratstva, plemena: Vasojevi}i, Rovci, Hercegovci, Rasinci, itd. i da bi bilo logi~nije, i progresivnije, sadr`ajnije da se qudi okupqaju po profesionalnoj orijentaciji: lekari sa lekarima, in`eweri sa in`ewerima, agronomi sa agronomima itd. bez obzira iz kog su kraja poreklom, zavi~ajem. Te [uvarove teze nisu imale nikakvog odjeka me|u "zavi~ajcima", pa ni me|u Topli~anima. Pored ostaloga, i zbog toga {to su bili retki qudi koji su ~itali te [uvarove tekstove. Me|utim, imam nekoliko drugara iz gimanzijskih dana, dakle Topli~ana, koji se sa svojima okupqaju na profesionalnoj osnovi - svi su ti drugari - lekari. Znaju da se svakoga meseca mnogi Prokup~ani i Topli~ani sastaju na zajedni~kome ru~ku (o tome kasnije vi{e) i da me|u wima ima i wihovih {kolskih drugara i drugarica, ali ne dolaze na te sastanke, ru~kove Prokup~ana, Topli~ana. Ni oni se nisu opredelili za profesionalnu skupinu, pod uticajem [uvarovih ideja, jer za wih nisu ni znali. Pomenuti sastanak u hotelu "Srbija" u [umicama bio je po~etkom osamdesetih godina. Dve godine kasnije Qubinko

189

HRONIKE

Nestorovi} Ozren boravio je u [paniji. Kao obo`avalac Ratka Pavlovi}a ]i}ka u [paniji je nastojao da prona|e neka dokumenta: (fotografije, novine, biltene, itd.) o {panskim dobrovoqcima iz Jugoslavije, a pre svega o Ratku Pavlovi}u ]i}ku. Imao je uspeha u tome nastojawu. Kasnije je pridru`io tim dokumentima iz [panije i dokumenta o ]i}ku iz Toplice, Praga, itd. i priredio je izlo`bu svih tih dokumenata u Beogradu, u prostorijama ULUS-a, ugao Knez Mihajlove i Vuka Karaxi}a. Prilikom okupqawa Topli~ana na toj izlo`bi, rodila se i ideja, kasnije nazvna, "Jedna kwiga-sto autora". Trebalo je, po toj ideji, da Topli~ani ili qudi van Toplice, ali koji imaju se}awa o Toplici, napi{u svoja se}awa, komentare, odnosilo se to prete`no na ratni period 1941-1945. i da kasnije od svih tih priloga redakcija, koja bi kasnije bila odre|ena, priredi tu kwigu. Rukopise je trebalo da predajemo Radovanu Pejovi}u Cuci. Nekoliko godina kasnije dva puta sam bio kod Pejovi}a, i rezultat je bio - nula! Samo dva drugara su napisala svoja se}awa i to su objavili u monografijama o svome kraju ili svojim jedinicama, odredima, brigadama. I obojica su bila poreklom, opet, sa desne strane Toplice. Topli~ani su se svake godine 14. januara okupqali u prostorijama Savaza boraca Srbije na Trgu savskom, preko puta @elezni~ke stanice u Beogradu da obele`e dan formirawa Pete srpske udarne brigade, 14. januara 1944, koja je toga dana osnovana u Velikoj Plani ispod Jastrepca. Vremenom bilo je sve mawe boraca te brigade, a sve vi{e wihovih potomaka. Umirawe, starost. Posledwi put kada sam bio na tome sastanku, beja{e to pre nekoliko godina, bilo je me|u prisutnima skoro vi{e onih koji su se toj brigadi prikqu~ili oktobra i novembra 1944. iz okolnix sela ispod Avale, od nas boraca iz Toplice. Koliko znam, tih sastanka vi{e nema, jer nema ni onih koji bi fizi~ki mogli da do|u. Vreme ~ini svoje, uvek i svuda, pa tako i me|u nama Topli~anima. ^ak i me|u nama Topli~anima! U proteklim decenijama, Topli~ani u Beogradu okupqali su se desetak puta povodom pisawa i promocija kwiga koje su napisali Topli~ani, ili su te kwige bile posve}ene pisawu i o Toplici. Ekipa u sastavu: Radovan Pantovi}, Rado{in Rajovi}, Velimir Mati}, Krsta Milosavqevi} i Petar Vidovi} pristupila je pisawu monografije o Rado{u Jovanovi}u Seqi: pro-

190

Milentije Pe{akovi}

fesoru, partizanskom lideru, diplomati, narodnom poslaniku za Toplicu. Priloge za tu monografiju, u vidu svojih se}awa, dalo je i dvadesetak osoba van peto~lane ekipe. U tome procesu bilo je vi{e raznih sastanaka, razgovora, provera podataka i se}awa. Pri kraju, po nekoliko drugova ~italo je pojedine delove monografije a u svrhu da sve bude ta~no, jasno... Kada je monografija objavqena, bila je wena prezentacija, promocija u Domu vojske u Beogradu. Bila je prepuna sala. Meni je u se}awu ostala posebno ~iwenica da su na promociji u velikom broju bili qudi rodom iz leskova~koga i vrawskoga kraja. Godinu-dve kasnije objavqena je kwiga Radomira Mrdakovi}a Rgajca o Ratku Pavlovi}u ]i}ku. Mrdakovi} je sam pisao kwigu, samo je nas nekolicinu ponekada konsultovao ne o sadr`aju, nego o kompoziciji, rasporedu pojedinih delova monografije. I promocija te kwige bila je u Domu vojske u Beogradu. I tom prilikom sala je bila ispuwena do posledweg mesta. U moje se}awe sa te promocije posebno se urezala diskusija: da li mo`da nije bila gre{ka Pokrajinskoga komiteta Partije za Srbiju {to je na rukovode}im mestima u ~etama i odredima partizana u Toplici bilo dosta osoba sa strane, qudi koji nisu poznavali ni teren, ni mentalitet qudi, itd. Bilo bi, po nekima, boqe, pokret bi bio uspe{niji, gre{ke mawe, re|e, da su me{tani bili masovnije rukovode}i qudi u odredima. Miqojko Maksimovi} Damjan, Da~a, napisao je "Hroniku Kosanice". Prete`ni deo kwige odnosio se na rat 1941-1945. i prilike u Kosanici. Razume se, najvi{e o partizanskom pokretu u Kosanici. Promocija „Hronike“ bila je u prostorijama Privredne komore Beograda, na petome spratu, u prisustvu, tako|e, velikog broja Topli~ana, ovoga puta naro~ito rodom iz kosani~koga kraja. Sa te promocije u se}awu nosim dva detaqa: prvo, po du`ini i sadr`ini diskusiju akademika Vojina [ulovi}a, ~oveka rodom iz Kur{umlije; i drugo, ocenu - o ratnim prilikama u Kosanici napisane su ve} dve kwige, autora Veqka Popovi}a iz Dubrave, Da~ina je tre}a kwiga, a u Kosanici partizanski pokret bio je mawe razvijen od recimo pokreta u selima Topli~koga sreza. Ta~nije: od Barlovskoga visa, a to je od moga Plo~nika sve do Blaca i okolnih sela podno Kopaonika, pa dolinom do Jastrepca i do Prokupqa. Me|utim, konstatovano je na toj promociji, napisana je samo monografija o prilikama u 1941. i prvoj polovini 1942. - autor Joca Savkovi}. Neko se tom prilikom na{alio: pa ne mo`emo mi iz

191

HRONIKE

Prokupa~kog sreza i jedno i drugo, i da budemo istaknuti u ratu i posle jo{ i u pisawu. Koliko znam problem o kome je re~ i danas je aktuelan. Petko Marjanovi}, vi{i kustos istori~ar Narodnog muzeja Toplice iz Prokupqa objavio je svoju kwigu pod naslovom „Toplica kroz vekove“, prvi deo u izdawu Skup{tine op{tine Prokupqe i Narodnog muzeja Toplice iz Prokupqa 1999. godine. Ta kwiga je februara 2000. godine promovisana u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu. Uvodnu besedu o ovoj kwizi i kwigama ovakve vrste uop{te, imao je Tanasije Tasa Mladenovi}, kwi`evnik i pesnik. On je bio zamoqen i prihvatio je ponudu da bude uvodni~ar na promociji i zbog ~iwenice da je septembra-oktobra 1944, kad je u Prokupqe u{la partizanska vojska, u Prokupqu izlazio bilten Glavnoga {taba NOV za Srbiju, a urednik toga biltena-vesti bio je Tanasije Tasa Mladenovi}. On je koji mesec ranije stigao iz Bosne i Hercegovine na slobodnu teritoriju u Jablanici i Toplici. Na promociji je govorio i direktor Muzeja iz Prokupqa. Prezentacija je bila protkana sa nekoliko vrlo ucpe{nih ta~aka kulturno-umetni~koga programa, koji su izveli umetnici iz Beograda. Sva mesta u Atrijumu bila su ispuwena. Me|utim, ja sam prepoznao samo dva ~oveka iz Toplice u publici. Istina, bilo je mnogo mla|ega sveta, qudi iz raznih instituta Akademije nauka i umetnosti, Filozofskog fakulteta, beogradskih muzeja i studenata. Verujem da je me|u tom publikom bilo qudi poreklom iz Toplice, ali ih ja nisam poznavao. Ta promocija za mene je bila posebno zna~ajna jer mi se tom prilikom rodila ideja za jedan tekst, koji sam kasnije napisao i objavio, a ~ija je poenta u slede}em: Topli~ani ce hvale svojim ratni~kim, borbenim vrlinama i doga|ajima, pa sam tu stranu Topli~ana imenovao jednom sintagmom koju sam ranije ~uo od jednoga Topli~anina za drugoga Topli~anina: „Wegova se pu{ka ~etiri godine nije hladila“. Razvijao sam misao da bi ubudu}e mo`da bilo boqe i svrsishodnije ako bi Topli~ani hvalili svoga zemqaka re~ima: „Wegovo se pero nikada nije su{ilo“. Godine 2002. obele`ena je 85-ta godi{wica Topli~koga ustanka. Tim povodom u ku}i \ure Jak{i}a, na Skadarliji, odr`ano je u organizaciji nekolicine Topli~ana ve~e posve}eno tome jubileju, sa posebnim osvrtom na literarne inspiracije toga ustanka i analizom nekih primera. Uvodnu re~ na toj ve~eri

192

Milentije Pe{akovi}

imao je istori~ar akademik Andrej Mitrovi}. U Ku}i \ure Jak{i}a tih godina bilo je jo{ nekoliko manifestacija posve}enih Topli~anima i Toplici. Promocija kwige pesama Vladete Stankovi}a, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, poznatijeg kao „Beli bojaxija“. Bilo je mnogo Topli~ana, pre svega Prokup~ana, na toj ve~eri. U istim prostorijama bila je prezentacija kwige Tomislava Risti}a iz Prokupqa, pisana orginalnim "prokupa~kim jezikom“ tj. re~nikom: „gu“, „ga“, „gi“. Nau~ni saradnik Ekonomskog instituta iz Beograda Petar Bjelica, rodom sa Beloga Kamena, jedne ve~eri u Ku}i \ure Jak{i}a prezentirao je svoju analizu o privrednim resursima i razvoju privrede Toplice. U istoj ku}i jedno ve~e beja{e posve}eno i pesniku Danetu Stojiqkovi}a iz Dubova. I na toj manifestaciji beja{e ve}i broj Topli~ana. U hotelu „Ma`estik“ Ran|el Jani}ijevi} iz Resinca, odnosno Beloqina promovisao je dve svoje kwige. Naslov prve beja{e: „Pri~e iz Ma`estika“, a druge „Crvena bogiwa“. Jani}ijevi} je sve dane bombardovawa na{e zemqe 1999. provodio u kafani hotela „Ma`estik“ i pisao dnevnik sa uspelim literarnim i istorijskim asocijacijama sa brojnim elementima iz zavi~aja Toplice i Prokupqa. Promocija tih kwiga bila je sa izuzetno visokim umetni~kim programom: nastupi poznatih glumaca, operskih peva~a, sa ukusnim aran`manom celoga ambijenta, kona~no i bogatom ve~erom. Bilo bi neophodno u ovoj hronologiji zabele`iti i samostalnu izlo`bu u prostorijama ULUS-a Prokup~anina Radoslava Milenkovi}a, poznatijeg kao Lale slikar. Njegove portrete i druge slike na toj izlo`bi posetio je prili~an broj i „~istokrvnih“ Prokup~ana i Topli~ana. U 2000. godini Ivan Ivanovi}, kwi`evnik i Milan Dan~evi}, in`ewer, obojica Topli~ani, pokrenuli su ~asopis pod nazivom „Topli~ke sveske“ na oko 120-130 stranica. „Sveske“ su obra|ivale uglavnom teme iz istorije i aktuelne problematike Toplice, a autori su bili mahom Topli~ani. Izlazile su tromese~no, objavqeno je deset brojeva. Prestale su da izlaze 2004/05. godine sa obrazlo`ewem: materijalne te{ko}e, nije bilo sponzora. Bilo je i onih koji su prestanak izla`ewa „Svezaka“ obja{wavali drugim razlozima: pokreta~i-izdava~i su u iza{lih deset brojeva uglavnom obradili teme koje su ih zanimale, bilo da su svoja se}awa i opservacije priveli kraju, ili, pak da su zadovoqili svoje budu}e kombi-

193

HRONIKE

nacije u kojima su publikovani materijali u „Sveskama“ trebalo da poslu`e kao gra|a za wihove budu}e spisateqske kreacije. Bilo jedno ili drugo - ili i jedno i drugo -pokretawe i izdavawe „Svezaka“ okupilo je grupu Topli~ana, kao autore, ili kao pristalice i podr`avaoce orijentacije koju su „Sveske“ imale i ostvarivale. Sastanci i razgovori Topli~ana okupqenih oko „Svezaka“ odr`avani su ~esto, najmawe tromese~no jednom, u restoranu „Centar“ na Savskome trgu, preko puta `elezni~ke stanice u Beogradu. Vremenom, po~elo je osipawe broja osoba koje dolaze na te sastanke, ja sam posle broja 4 prestao da dolazim, pa je posledwi broj „Svezaka“ „sahrawen“ sa najmawim brojem prisutnih. U svakom slu~aju, ostaje ~iwenica da su „Sveske“ ostavile trag u aktivnosti Topli~ana u Beogradu na po~etku 21. veka. Na kraju ove hronologije pomenu}u jo{ dve skupine Topli~ana, pre svega prokupa~kih gimnazijalaca u Beogradu, koji su se godinama okupqali skoro svakoga meseca na zajedni~kim ru~kovima ili na „kafu, rakiju i }askawe“. Jedna grupa je bila okupqena oko Bratislava Bate Grbi}a, wegova generacija iz prokupa~ke Gimnazije. Sastajali su se obi~no svakoga prvoga petka u pet po podne u hotelu „Metropol“. Vremenom, a posebno posle smrti Bate Grbi}a, okupqawe te grupe Topli~ana je prestalo. Druga grupa, starija po godinama i po vremenu nastanka i danas se sastaje, po pravilu, svakoga prvoga ~etvrtka u nekom beogradskom restoranu na zajedni~ki ru~ak i }askawe. Godine 1977. gimnazijalci iz Prokupqa, koji su polo`ili veliku maturu 1946. godine, okupili su se da obele`e 31 godi{wicu zavr{etka gimnazije. Vremenom, pro{irio se krug okupqawa i na gimnazijalce drugih generacija, pa onda i na Prokup~ane i Topli~ane u celini. Kona~no, posledwih godina na te sastanke, zajedni~ke ru~kove i }askawa, dolaze i neke dame Leskov~anke. Inicijativa za okupqawe ove grupe od prvoga dana do danas, dakle za oko 32 godine u kontinuitetu, pripada najvi{e Qubisavki Vasiqevi}. Ona je od prvoga dana do danas vodila i poseban zapisnik sa imenima i prezimenima prisutnih na pojedinim sastancima, a verovatno ima i druge pribele{ke o pojedinim sastancima. Od brojnih, da pomenem ovom prilikom dva zanimqiva detaqa: prvo, nekoliko gospo|a, poreklom sve iz prokupa~kih predratnih tzv. gra|anskih porodica: advokati, sudije, profesori, trgovci, itd. ~esto kod svojih ku}a pripreme torte, razne slatki{e, pa donesu i posle ru~ka

194

Milentije Pe{akovi}

po~aste sve prisutne. Dakle, dr`e nivo predratnih doma}inskih porodica. Drugo, mesar, kasapin, kako se to zvalo pre rata, izvesni Xamba oti{ao je na Pasja~u u partizane 1941. godine. Posle oslobo|ewa oven~an Partizanskom spomenicom 1941. mogao je da bude neki „buxa“. Ne, on se vratio svome zanatu i pomalo boemskome `ivotu. Za vreme oskudice posleratne on je imao dve sanske koze, koje je dr`ao u svom dvori{tu u ulici prema ^erkezmali. Odmah posle oslobo|ewa, izvoz drveta iz na{e zemqe bio je glavni izvor deviznih prihoda, novac s kojim je dr`ava mogla da uvozi najnu`nije artikle. Bila je velika se~a {uma, stariji }e se setiti: tih godina bila je mobilizacija mu{karaca na se~i drva, transportu itd. U tim okolnostima do{lo se na ideju - ka`u na misao Edvarda Kardeqa - da se zabrani dr`awe koza, jer one uni{tavaju {ume, a {ta }emo onda izvoziti, prera|ivati u doma}oj industriji. Toj zabrani dosko~io je Xamba na taj na~in {to je koze smestio na tavan svoje ku}e, donosio im hranu, vodu i tako ih ~uvao. Jednog jutra zaboravio je da donese hranu kozama. One se uznemire, rogovima probiju krov i po~nu da meke}u. Nai{ao nadle`ni inspektor, i dao Xambi re{ewe da koze uni{ti, ina~e... Slede}ega jutra, po snegu, Xamba je doveo koze na prag Skup{tine op{tine, tzv. na~elstvo i zaklao ih. Ostavio je na pragu aklane koze i pismo sa tekstom: "Dru`e Tito, zlato na{e, opet gazda kowa ja{e, radnik Xamba kozu ima, i ona mu se oduzima." Ponekad se na{alimo na ru~kovima o kojima pi{em, jer prisutni, a to su uglavnom dame iz predratnih, bogatijih prokupa~kih porodica, poru~e za ru~ak najskupocenija jela, vrhunskoga kvaliteta pi}a, mi sredwaci - ru~ak po 20-30% ni`oj ceni, a "tre}a klasa" ~a{u piva, pet }evap~i}a, ili samo pivo i ~orbu, a neki, osim piva ili kafe, ni{ta vi{e. Ina~e, na tim sastancima padne i poneka pesma, osobito ruska, zatim poneka recitacija... Posle 3-4 sata zajedni~koga boravka, mili moji, kud koji. I tako iz meseca u mesec, evo ve} 32 godine, ponavqam najvi{e zaslugom Ljubisavke Vasiqevi}. Nekada nas bude 5, nekada 15, nekada i 29. Ali i sa ovom dru`inom, vreme se ne {ali, ~lanovi umiru, ostareli, mla|ih zasada nema dovoqno. Taj minus uspe{no savaladavaju dame generacije 1946. svojim zajedni~kim fotografijama iz gimnazijskih dana: pri~aju o loknama, keceqama, soknama, susretima u Tabak-mali, ^erkezmali, kod ku}e fijakeriste Baq~e, prvim qubavima... Oj mladosti, najmilije doba!

195

HRONIKE

Sna`no sam motivisan da na kraju ove hronologije aktivnosti Topli~ana u Beogradu pomenem i dvojicu pojedinaca, koji su masovnije i stalno okupqali Topli~ane u Beogradu oko sebe, ili su se Topli~ani u Beogradu rado okupqali oko wih. Prvo, to je Ratko Krsti}, poznat kao Veliki Baja. Od 1964. godine, kada se sa porodicom preselio u Beograd do svoje smrti 1999, dakle u trajawu od tri i po decenije, wegova kancelarija i dom bili su ~esto svrati{te Topli~ana. Dolazili su kod svoga Baje na ~a{icu razgovora, da pitaju, da se posavetuju, da se po`ale, da zatr`epodr{ku i pomo}. Baja je uvek za svakoga imao razumevawe, i `equ da posavetyje, da pomogne. Zbog tih i takvih osobina i aktivnosti prozvao sam ga topli~kim konzulom za op{te poslove. Drugi pojedinac je Radul Jovanovi}. Njega sam nazivao topli~kim konzulom u Beogradu za kulturu i umetnost, za izdava{tvo i promociju. I on je celoga svoga `ivota u Beogradu bio svestrano anga`ovan da Topli~anima u Beogradu, ali i van Beograda, pru`i podr{ku, najvi{e da im ot{tampa neku kwigu pesama, eseja, osvetqavawa istorije Toplice, roman. I da se aga`uje da se te kwige u Beogradu ili Prokupqu, Blacu i Kur{umliji promovi{u. Radul Jovanovi} je bio jedan od pokreta~a i tri godine glavni i odgovorni uredik „Topli~kog venca“, publikacije koja je ostavila trag u kulturnoj istoriji Toplice.

***
Krajem pedesetih godina, jednog toplog prepodneva sedeo sam na terasi hotela "Evropa" u Prokupqu za stolom sa bra}om Nestorovi}, Ozrenom i Bajom i Radovanom Pejovi}am Cucom. Poru~ili smo po jednu qutu, a Ozren je zamolio konobara da mu donese jednu o~i{}enu glavicu crnoga luka, no` i viqu{ku. Tu glavicu luka je lepo izrezao no`am i ponudio kao meze svima nama. U toku razgovora, nekako opu{tenim glasom, Ozren re~e: "Kada bi ova na{a ovda{wa vlast gledala kako treba pa da investira u razvoj Prolom Bawe. Da se tamo i aerodrom sagradi, dolazili bi bogatiji stranci da se le~e." Prvi put sam ~uo za Prolom Bawu, pomislio sam da je Ozren prvenstveno motivisan da uputi neku kritiku topli~kim vlastima, nego {to je realna perspektiva to {to predla`e. Posle nekoliko godina bio sam na par sati u Prolom Bawi, izlet neki beja{e. Leskova~ki

196

Milentije Pe{akovi}

„Jugekspres“ svakodnevno je dovozio i odvozio putnike, svi oni sa najlon balonima, kantama, tiskaju se oko izvora vode. U blizini izvora nekoliko qudi se „kupa“ u toplome blatu. Rekoh u sebi: „Pravo ka{ilo za sviwe“- izraz kojim seqaci imenuju blato po svojim selima. Pomiwem ove detaqe u kontekstu razmi{qawa na pitawe: {ta sa Toplicom? Narod se seli, mnoga sela su ispra`wena, stanovni{tvo je sve starije i u proseku mawe kvalifikovano u stru~nom pogledu. Privreda je skoro u kolapsu. Dakle - {ta je perspektiva, koje su to realne mogu}nosti, grane privrede za neki napredak? Da ne du`im: dolazim do zakqu~ka da je za razvoj Toplice najve}a {ansa u bawskom turizmu. Razume se, \avoqa varo{ je nezaobilazna, zatim i pro{irewu rimskih i drugih iskopina i istorijskih mesta i objekata, wihovom atraktivnom izgledu za posetioce. Zatim: po{umqavawe velikoga prostranstva skoro cele Kosanice, pored Kosova i Metohije do podno Kopaonika, zatim okoline Jastrepca, i na toj osnovi razvoj lovnoga turizma i neke drvne industrije. U Prokupqu bi mogla da se o~ekuje neka prera|iva~ka industrijska delatnost. Po{umqavawe, o kome govorim, moralo bi da bude, pre svega, du`nost dr`ave, posebno imaju}i u vidu da }e blizina Kosova i Metohije i daqe biti limitiraju}i faktor za privredni razvoj, a time i za zadr`avawe stanovni{tva u okolonim selima. Akumulacija Selova svakako ostaje kao razvojni projekat i, treba se nadati da }e u slede}oj deceniji-dve biti u privrednoj eksploataciji. Da li Topli~ani u Beogradu, preko svoga Udru`ewa i na drugi na~in, mogu ne{to da doprinesu br`em privrednom i dru{tvenom razvoju Toplice? Mislim da su realne mogu}nosti sasvim skromne u tome pogledu. Trenutno iz Toplice su poreklom ~etiri vode}e li~nosti aktuelnoga re`ima: ministri vojske i policije, na~elnik General{taba i sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost, a tako ne{to nikada nije bilo u istoriji Toplice, ali {ta oni mogu? Vrlo malo. Ekonomski kriteriji su bitna stvar za razvoj privrede, a Toplica, po mome sudu, te kriterije ne ispuwava u ve}em obimu. Zbog svega, realno je o~ekivati i daqe seqewe stanovi{tva iz Toplice „u toplije krajeve“ kretawe prema Moravi i Dunavu, prema, Beogradu i Vojvodini, prema Evropi i svetu.

197

HRONIKE

NAPOMENA: 1. Hronologija je napisana na molbu Save Pantovi}a, lidera Udru`wa Topli~ana u Beogradu uokviru namere da se u ovogodi{wem broju "Topli~kog venca" obele`i jubilej Udru`ewa: 25godi{wica. 2. Razume se, ne insistiram da se moj tekst objavi. 3. Ako se `eli objaviti, uslovi su ovi: da se tekst dobro lektori{e. Lekturom se mo`e malo i skratiti. Ako se posledwi deo o privrednom razvoju Toplice ne uklapa u kompoziciju zami{qenoga obele`avawa jubilaja - neka se i ostavi. 4. Pre nego {to tekst bude {tampa,n obavezno da mi se poka`e, da ja obavim korekturu. Ovo zato {to imam gorko iskustvo sa "Topli~kim vencem": moje tekstove objavquju pod prezimenom "Pe{ikanovi}", dakle pogre{no, u jednoj pesmi izostavqen je jedan redak i time poreme}ena cela arhitektura pesme, u drugoj - pogre{nosu ot{tampane dve re~i pa se mnogo toga ne razume. 5. U hronologiji sam pomenuo samo one detaqe koji su se desili ili de{avali van Udru`ewa, koji nisu plod aktivnosti Udru`ewa; drugo, pomenuo sam samo ona zbivawa, sastanke, aktivnosti u kojima sam li~no neposredno u~estvovao. Izuzetak su pomenuti sastanci topli~kih studenata sa Seqom u Beogradu 1946. Ali o tim sastancima sam slu{ao od Seqe, i studenata: Vojina [ulovi}a, Sini{e Kokovi}a, Milo{a Stefanovi}a i Ljubi{e Dulovi}a, koji su u~estvovali na sastancima. 6. Znam za jo{ nekoliko sastanaka, promocija, aktivnosti, ali ih nisam pomenuo jer na wima nisam u~estvovao. 7. Ne dolazi u obzir da neko dopi{e jo{ jedan, dva, tri detaqa, koja ja nisam pomenuo pa da se onda potpi{e kao koautor hronologije. Ono {to sam ja napisao ho}u da bude potpisano mojim imenom i prezimenom (ali istinitim, a ne tamo nekim levim, kao u broju 3. "Topli~koga venca". Bilo bi lepo da u broju 4. i na "TV"- u bude objavqeno izviwewe meni i ~itaocima zbog gre{aka koje sam pomenuo u ovome tekstu. Da, jo{ i 8. Za razgovore, dogovore... kao i uvek otvoren, spreman. Beograd, decembar 01. 2009. Srda~no, topli~ki Milentije Pe{akovi}

198

Zoran Cvet kovi}

Zoran Cvet kovi} BEOGRADSKI SUTONI I TOPLI^KI OSVITI
Navikao sam godinama, ne smem da spomiwem decenije, da se ne bi znalo koliko duga~ko pamtim, kako razna udru`ewa Topli~ana, jer ih je u neka doba bilo i vi{e, postoje za jednokratnu godi{wu upotrebu, kada se sve svede na `derawe i oblokavawe u nekom od skupqih hotela beogradskih, nakon ~ega se sve vrati u zglobove svakida{wice, a niti zavi~aj ima kakve vajde od tih okupqawa, niti ~lanstvo, a pre svega ~elnici tih udru`ewa, imaju pojma zbog ~ega postoje i kojim se povodom zbra{e. Jedno vreme sam pravio pore|ewa sa sli~nim dru{tvima drage nam i napa}ene Srbije i, malo-malo, pa natr~im na vesti tipa: Dani Vrawa u Beogradu, Nedeqa be~ejske kulture u prestonici, ^a~ani prezentuju svoja dostignu}a zemqacima u glavnom gradu... Pitao sam se, {to ne bismo i mi tako? Pitawe je ostalo na nivou retorskog, pa utihnulo. I onda, zahvaquju}i nekim familijarnim vezama, to, jo{ uvek, jedino tako ide, do u{iju mi dopre vest da su sada na ~elu Udru`ewa neki novi, mladi, neiskvareni qudi, Gradimir Simijonovi}, Slobodan Stevi} koji bi, mo`da mogli... Mogli su i oni, ali nisu hteli, niti su sluha imali. Pa, da iskvarim re~. Jo{ ovaj put. Brzo i lako, u nekoliko preciznih re~enica, sam Slobi Stevi}u, nisam ni imao predstavu kako ~ovek izgleda, a ve} smo kod familijarno skra}enih verzija imena, izneo kamokada{wu `equ da se Prokupa~ko pozori{te, u povodu obele`avawa retkog jubileja, 90 godina postojawa, predstavi u Beogradu, pred svojima Tamo. Pomenuo sam mu, znaju}i da nudim ma~ku u xaku, da su kroz to pozori{te pro{li velikani srpskog glumi{ta poput Uro{a i Aleksandra Glovackog, Bate Grbi}a, Du{ana Jani}ijevi}a, Miodraga \uki}a, Mihajla Pqake Kosti}a, Tomislava Pej~i}a, pa ne{to mla|i, Qiqana Dragutinovi}, Qiqana i Sne`ana Ja-

199

k{i}, Miki Jovi}, Dragana Radojevi}, da na {kolovawu na FDU imamo petoro mladih, a da pozori{te, po jo{ jednom liku iz legende, odskora nosi ime Hranislava Dragutinovi}a... Neo~ekivano brzo i lako se dogovorismo i ve} nakon nekoliko dana, na promociji filma o Plo~niku, kada Topli~ani i mnogi ini napuni{e hol Narodnog muzeja u Beogradu, upoznasmo i Stevi}a koji re~e da se javim Draganu Todorovi}u, i on je na{ ~ovek, a radi u Narodnom pozori{tu. U kom Narodnom, dva puta ga pitam. Jel` ima vi{e Narodnih, odgovara on pitawem. ^ekaj, u Narodnom Narodnom??? Ostadoh ja u ~udu, ode Stevi} svojim poslom, nema on vremena da se zamajava sa zblanutim umetnicima. Dragan Todorovi} mi re~e da se zvani~no obratimo upravniku Bo`idaru \urovi}u i - ~ekamo odre|ivawe termina. Sad preska~emo euforiju nastalu me|u glumcima ansambla „Male“ kad su ~uli da }e nastupiti na sceni nacionalnog teatra. Na maloj sceni „Ra{a Plaovi}“, ali ta mala scena je velika koliko na{a sala! I odmah neizbe`no pitawe: A ko }e da nas gleda? Ne odgovaram, to jest pravim se da ne ~ujem, ali verujem energiji i poslovnosti qudi sa kojima sam se sreo, verujem u veru da je ovo neko novo Udru`ewe... I eto ga, 14. jun 2010. Na plus trideset i ne{to, autobus prepun `eqe za dokazivawem, neverice, kipti od i{~ekivawa i zebwe da se ne izbrukamo, uplovqava na parking ispred Narodnog pozori{ta. A mesto na parkirali{tu nam obezbedio jo{ jedan na{ ~ovek, momak iz Svar~a... Slikawe na sve strane, naro~ito pred velikim mese~nim programom u centru prestonice, gde svi pokazuju na dana{wi datum i gde(stvarno) pi{e: Prokupa~ko pozori{te gostuje u Narodnom!!! Grada i Sloba, sad smo ve} kod drugarski skra}enih imena, rastere}eni protokolarnog odnosa, sa~ekuju nas u kafani na Dor}olu i atmosfera namah postane prisna, kako bi ina~e kad su glumci u pitawu. Ali, vremena je malo, obaveze stisle, mora se, Francuskom ulicom, nazad, ali navi{e... Ekipa tehni~ara na{ih doma}ina, bukvalno za nekoliko minuta, pravi scenu kakvu nikad nismo smeli ni da zami{qamo, a kamoli da je imamo na raspolagawu (opet na{, kur{umlijski zet, {ef tehnike Ivan, pripremio radnike da nam se na|u i ispune svaku `equ). Scenograf Tr{a izvoqeva i uzdi{e: Eh, da nam je tre}ina, ma {esnaestina ovoga u Prokupqu! Glumci uzbu|eni, nervozni, malo-malo pa pitaju jel` ima publike. Odem da proverim. Neki gosti koje sam li~no pozvao

200

Zoran Cvet kovi}

~ekaju pred vratima, ka`u nema karata na blagajni, a oni bi da kupe! Svaka ~ast, zemqaci! Vra}am se i govorim glumcima ono {to i sami znaju: igrate za sebe i istoriju! Samo jedna je prva, sve su ostale druge! Puno ko oko. Topli~ani iz nekoliko generacija, u sve~anim toaletama, radosni i uzbu|eni, nesumwivo do{li da nam daju svesrdnu podr{ku. Mnogo poznatih i dragih lica, do{ao rediteq Sa{a Voli}, glum~ina Zoran Simonovi}, filozof Sloba Kawevac, Radoslav Pavlovi}, pisac teksta, navratio da nas pozdravi, `uri daqe, snima nastavak „Ro|aka sa sela“, nema veze, bio na premijeri u Prokupqu, tu na{a, nikada biv{a, glumica Milica Caki}, mnogobrojni studenti, biv{i klinci iz dramske grupe...Gase se svetla, po~iwe do sada nezabele`eni doga|aj, Prokup~ani na sceni o kojoj mnogi zaqubqenici u teatar mogu samo da sawaju.

Po~etna trema i{~ilela, sigurni Radosav Krivokapi}-Krivi i plemeniti Jugoslav Jovanovi}-Juga uveli narod u pri~u, dominantno je nastavqaju profesionalna Biqana Stojanovi} i kao nikad dosad raspolo`ena An|elija Cvetkovi}, pa samopouzdani Dejan Jovi~i}-[uca, uverqivi Milo{ \oki}-\ole i uvek spremni Zoran Milosavqevi}-Rmu{. Po~iwe ve} i nadigravawe, osvojili su prostor i gospodski Miroqub Mirovi} Facir i

201

HRONIKE

svekorisni Milan Ili}-Tr{a, i {armantni Sr|an Baktijarevi}-Fifi i nezamenqiva Qiqana Qiqa Milosavqevi} i majstorica Kara Popovi}, a tradicionalno, najvi{e simpatija ubire univerzalni Neboj{a Milenkovi}- Jumba, nema straha, publika di{e u ritmu predstave. I sve tako do kraja, kada, uz poneku prikrivenu i u mraku otrtu suzu, provali{e ovacije... Na koktelu i Gradi i Slobi i Draganu, vidim, spao kamen sa srca, nije im lako, xinovskim naporom su golemo ~udo isposlovali, a ipak su u{li na neprovereni teren. No ansambl ih je uverio da nemaju ~ega da se pla{e ni stide...A vreme leti, ve} je duboka letwa no}, zdravimo se sa svima kao da smo odrasli zajedno, idemo na jo{ nekoliko slikawa pred glavnim ulazom u Narodno, ki{a pomalo preti, ali navaquje tek kada smo u{li u autobus. Vra}amo se odakle smo do{li, ali svi znamo da, posle ove no}i, vi{e ni{ta nije isto. Sve je nekako ve}e, lep{e, izistinskije, mada ni sami nismo svesni {ta smo, zapravo, do`iveli. A da smo stekli prijateqe koji nam na rastanku reko{e da se slobodno javimo kadgod nam ne{to u Beogradu zatreba, to se sigurno desilo. I da prokquvasmo provincijalnu qusku, to nam je vi{e nego jasno, u ovom beogradsko-topli~kom svitawu.

202

Drako @ari}

Drako @ari} PSD "TOPLICA" PROKUPQE
Planinarsko smu~arsko dru{tvo "Toplica" osnovano je 22.7.2005. godine. Trenutno ima 110 ~lanova. Ciq PSD "Toplica" je afirmacija planina, prirodnih bogatsava i istorijskih nalazi{ta, organizacijom planinarskih izleta u Toplici u saradwi sa drugim planinarskim dru{tvima u Srbiji pa i {ire. Dugoro~ni ciq je otvarawe planinarskih domova u Toplici, za {ta postoje uslovi, adaptacijom napu{tenih seoskih {kola i domova kulture koji ve} dugi niz godina ne slu`e nijednoj nameni a propadaju. Planinarske akcije (izleti i usponi) U ovih pet godina koliko postoji, PSD "Toplica" je do kraja 2010. godine organizovalo : - 119 akcija (od 2005-2008. samo 37 akcija) u kojima je u~estvovalo i 92 u~enika. - Posetu drugih planinarskih dru{tava: PD "Pobeda" Beograd, PK "Kalafat" Ni{ i PK "@elezni~ar" Ni{, PSD "@elezni~ar" Novi Sad, PSD "Br|anka"Aleksinac, PD "Kowuh" Tuzla, PSD "Qukten" Trstenik, PSD Vlasotince, tj. 22 akcije, ukupno je do{lo 690 planinara. - ^lanovi PSD "Toplica" osvojili su slede}e zna~ajnije vrhove: - U svetu: Ararat 5137 m. u Turskoj; Kibo-Kilimanxaro u Africi; Botev 2376 m - Stara planina i Musala 2925 m - planina Rila u Bugarskoj; Glozglokner 3798 m - planina Alpi u Austriji; Negoiu 2535 m - planina Karpati, Rumunija; Mitikas 2918 m i Skolio 2912 m - planina Olimp u Gr~koj; Titov vrh 2747 m - [ar planina, Dve u{i 1766 m - planina Ko`uf, Veliki Korab 2764 m - Korab u Makedoniji. - U Srbiji: Mixor 2169 m - Stara planina, Trem 1810 m - Suva planina, [opot 1409 m - planina Radan, [iqak 1565m - planina Rtaw, Qukten 1219 m -Go~, V. Srete{er 1876 m - Vardenik i

203

HRONIKE

Roganska ~uka 1784 m - @eqin. Tako|e po prvi put PSD "Toplica" je u aprilu 2010. godine organizovalo [kolu skijawa na Kopaoniku u kojoj su planinari polo`ili za: A nivo - 6 skija{a, A * - 1, A ** - 1. Tako|e prvi put smo organizovali po~etkom 2010. godine ~asove "^itawa karata".

Mediji
Aktivnosti PSD "Toplica" su bile propra}ene od osnivawa u medijima 29 puta, od toga: 10 tekstova u novinama (Pravda, Press, Na{e novine, Novosti, Blic, Politika), 11 emisija na televizijama (RTS-Jutarwi program i Srbija danas, RTS Toplica, RTV 5 Ni{, TV Most, TOP3), 3 emisije na radiju, Radio Toplica, i 10 sajtova su objavili tekstove i fotografije.

Topli~ka transverzala
Od 2005. godine PSD "Toplica" je po~elo obele`avawe planinarskih staza tj. zapo~eto je markirawe Topli~ke transverzale a tom prilikom smo uradili slede}e poslove: 1. Izvr{eno je trasirawe puta od Prokupqa do Lukovske Bawe i to slede}im stazama: Prokupqe - Hisar 358 m - Rastovni~ko jezero - crkva sv. Petke 279 m - Pasja~ki vis 971 m (planina Pasja~a) - Beli Kamen 968 m - vrh Bandera 1155 m (planina Vidojevica) - Rgajska planina - Rgajski grad (6 vek) 657 m -Arbana{ko vrelo 680 m - selo Ba~ije 930 m - vrh Vijogor 1128 m - vrh Sokolovac 1260 m - vrh [opot (Radan) 1408 m - Sokolov vis 1370 m - \avoqa Varo{ 700 m - Prolom Bawa 600 m - selo Barlovo - Kur{umlija - selo Ba}oglava - Jerini grad 782 m - jezero Selova - Lukovska Bawa. 2. Izvr{eno je markirawe staze od Prokupqa preko Rastovnice, Pasja~e i Vidojevice do sela Rgaje u du`ini od 60 km. 3. Ura|eno je 12 pe~ata za vrhove na planinama Vidojevici, Pasja~i i Radanu: Hisar 358 m, Rastovnica 279 m, Pasja~ki vis 971 m, Beli Kamen 870 m, Banderu 1155 m,Rgajski grad 657 m, Vijogor 1128 m, Ba~ije 890 m, Sokolovac 1260 m, [opot 1408 m, Sokolov vis 1370 m i \avoqa varo{ 700 m. Napomiwemo da su ovo finansirali ~lanovi Dru{tva sop-

204

Drako @ari}

stvenim sredstvima i mawim delom PSS. TOPLI^KA TRANSVERZALA obuhvata planine Toplice: Pasja~a, Vidojevica, Rgajske planine, Sokolovica, Radan, Prolomske planine, Kopaonik i Jastrebac i: du`ina TOPLI^KE TRASVERZALE iznosi 280 km broj kontrolnih ta~aka je 31 sastoji se iz tri dela visinska razlika 8.000 metara nadmorske visine i isto toliko metara silaska TOPLI^KA TRANSVERZALA po~iwe u Prokupqu a zavr{ava se na Obla~inskom jezeru. Sastoji se od tri dela: 1. Prokupqe - jezero Rastovnica - planina Pasja~a- Beli Kamen- Bandera ( vrh Vidojevice 1155 m.n.v.) - Radan (vrh [opot 1409 m.n.v.) \avoqa varo{ - Prolom Bawa, oko 80 km 2. Prolom Bawa - Kur{umlija - Kur{umlijska Bawa Lukovska Bawa -vodopad Jelovarnik na Kopaoniku - Nebeske stolice (vrh Kopaonika) - spomenik na Mramoru kod Brze}a Trbuwe, oko 120 km 3. Trbuwe - Blace - manastir Ajdanovac - vrh Pogled na Velikom Jastrepcu - Mali Jastrebac - Obla~insko jezero oko 80 km Aktivnosti i faze rada na projektu: 1. Obele`avawe i ~i{}ewe staze transverzale 2. Stavqawe tabli i putokaza 3. Prelazak staze GPS-om. 4. Izrada web sajta Topli~ke transverzale 5. Izrada kwi`ice, pe~ata i zna~ki trasnverzale Staza transverzale prelazila bi se u kod svake etape u 7 podetapa tj. ukupno 21 podetapa. ZNA^AJ TOPLI^KE TRANSVERZALE je da Toplica po prvi put dobije planinarske staze na kojima bi planinari iz Srbije i sveta mogli da vide prirodne lepote Toplice, wene planine, pa{wake, manastire, sredwovekovne crkve, jezera, spomenike. Krajwi ciq je da TOPLI^KA TRANSVERZALA bude prihva}ena u Planinarskom savezu Srbije kao REPUBLI^KA AKCIJA. Siroma{na Toplica bi obilascima ove transverzale bila prezentovana Srbiji, Evropi i Svetu putem novina, televizija i sajtova. Planine koje pripadaju Toplicu su: isto~na strana Kopaonika sa najve}im vrhom Toplice Pilatovicom 1703 metara, Arbana{ka planina 1127 m, Radan 1245 m metara, Rgajska

205

HRONIKE

planina 834 m, Sokolovica 1047 m, Vidojevica 1154 m, Pasja~a 991 m, Veliki Jastrebac 1482 m. Ove planine pogodne su za izletni~ke, rekreativne, sportsko-manifestacione i druge turisti~ke potrebe. Planinsko zemqi{te iznad 1000 metara pogodno je za razvoj planinskog turizma. Odlikuje se dobro o~uvanom prirod, prostranim {umskim pa{wacima, bogastvom voda, divqa~i i nedovoqne turisti~ke ure|enosti. Na svim okolnim planinama Jastrepcu, Radanu, Sokolovici, Vidojevici i topli~kom delu Kopaonika postoje prirodni uslovi za afirmaciju zimskih sportova. U Toplici postoje izleti{ta koja su okru`ena planinama a koja planinskim turizmom nisu iskori{}ena kao Ajdanovac, Beli Kamen, \avoqa varo{ i sve tri bawe. Planinskim turizmom u Toplici se skoro niko do sada nije bavio osim mawim delom preduze}e Planinka iz Kur{umlije u ~ijem se sastavu nalaze Prolomska i Lukovska bawa. Svim ovim aktivnostima koje smo od 2005. godine imali, mi planinari PSD "Toplica", `elimo da propagiramo jedan zdrav sport koji je ve} zainteresovao ve}i broj qudi koji su se u~lanili u na{e sportsko dru{tvo.

206

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful