MARIJA

MAGDALENA
ena Koju Svet Nikada
Nee Zaboraviti
Robert D. Vilend

www.najvaznijevesti.com

Robert. D. Vilend
MARIJA MAGDALENA
ena Koju Svet Nikada Nee Zaboraviti
Naslov originala:
Mary Magdalene The Woman the World Can Never Forget
By Robert J. Wieland
Prevod sa engleskog:
Mirjana eri
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad, 2015
tampa:
Apollo Graphic Production, Beograd; tira 50 primeraka
Dizajn korice:
Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com

Elektronska verzija knjige MARIJA MAGDALENA

ena Koju Svet Nikada Nee Zaboraviti besplatno je dostupna
na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu
knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs; (+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com; (+381) 064/40-29-428

Sadraj

Predgovor  5
Zato piemo o Mariji Magdaleni?  7
1. Upoznajte neobinu enu 9
2. Kako je Marija upoznala Isusa16
3. Kako Marija kae Hvala Ti? 21
4. ta je vera? Isus daje odgovor28
5. Kako Marijin in prikazuje Hristovu rtvu za nas35
6. Dela nastala iz Marijine vere41
7. Marija Magdalena i tih udnih 144 00044
Od Isusa s ljubavlju prirunik za prouavanje 52

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog zaveta preuzeti su iz prevoda Emilijana arnia, dok
su starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.

Predgovor
Ova neobina ena zauzima legendarno mesto u biblijskoj prii. Ukoliko se izuzme Isusova majka, o njoj je napisano
vie nego o bilo kojoj drugoj eni.
Marija Magdalena obuzme matu skoro svakog ko uje o
njenom tajanstvenom i egzotinom inu izlivanja dragocenog
mirisa, kojim je pokropila Isusove noge a potom ih oprala
sopstvenim suzama. Bio je to prizor nezabeleen u ljudskoj
istoriji.
Moda je najvelianstvenije tampano delo o Mariji Marija Magdalena: mit ili metafora od Suzane Haskins (Harcourt and Brace, 1993). To pozamano delo od 518 strana,
napisano je u vidu studije i potkrepljeno mnogobrojnim fusnotama i indeksima. Ono istrauje nekanonska Jevanelja
i spise crkvenih otaca i biblijskih naunika tokom vekova, kao
i umetnost proetu religioznou. Njegova osnovna poruka je
da misterija postaje utoliko vea to se vie zalazi u nebiblijsku
literaturu i umetnost.
Na skromni esej bavi se samo onim to se nalazi u etiri
Jevanelja Matejevom, Markovom, Lukinom i Jovanovom.
Ali, kad se u svakom od njih razmotri kontekst, otkriva se
iznenaujue detaljan portret ove ene.
Mora postojati razlog zato je Isus traio da se o njenom
inu govori sa tako posebnom panjom, gde god se uspropoveda ovo Jevanelje po svetu. Istraimo samu priu.

Za samo dva dana poee osmodnevni praznik Pashe i praznik beskvasnih hlebova. Prvosvetenici i knjievnici traili su nain kako bi u tajnosti
uhvatili Isusa i ubili Ga. Sloili su se da to ne treba
da se desi tokom pashalne sedmice. Ne elimo da
imamo posla sa razgnevljenim mnotvom, govorili
su.
Isus se naao u Vitaniji, kao gost nekadanjeg
gubavca Simona. Dok je veerao, ula je jedna ena
nosei bocu sa skupocenim mirisom. Otvorivi je,
izlila je to miro na Njegovu glavu. Neki od gostiju su
se razbesneli. To je rasipnitvo! isto razmetanje!
Ovo miro moglo se prodati za vie od jedne godinje plate i to dati siromasima. Negodovali su tako
gosti u svojoj ljutnji, spremni da iskale svoj gnev na
Magdaleni.
Ali Isus im je rekao: Ostavite je; to joj stvarate neprijatnosti? Ona uini dobro delo na meni. Jer
siromahe uvek imate sa sobom, i kad hoete moete im dobro initi, a mene nemate svagda. Uinila
je to je mogla; unapred je pomazala moje telo za
ukop. I zaista vam kaem: gde god se uspropoveda
jevanelje po svemu svetu, kazae se i ta ona uini.
Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice, skovao je zaveru sa svetenstvom, odluan da izda Isusa. Ovi prosto nisu mogli da veruju svojim uima i
obeali su da e mu dobro platiti. On je pak poeo
da trai zgodnu priliku da im Ga preda.
- Poruka, Marko 14,1-11, Piterson

ZATO PIEMO O
MARIJI MAGDALENI?
Zato je Isus traio da se pria
o velikom greniku objavi svima?
1. Kao to fotografski otisak lii na svoj negativ, tako je
njen udan in liio na Njegovu veliku rtvu. Isus je morao da
je odbrani jer, radei tako, On je branio samog sebe i svoj krst.
2. Ona je platila ogromnu cenu za tu alabastersku bocu
sa dragocenim mirom (300 srebrnika, godinja plata jednog
radnika). Isus je platio ogromnu cenu da nas otkupi.
3. Ono to je Marija uinila bilo je prilino preterano:
rasipanje cele boce sa vrlo skupocenim mirom, a bila je
dovoljna samo kaiica. Isus je u jo veoj meri bio rasipan
prolio je svoju krv da spase ceo svet, iako je znao da e samo
mali broj ljudi odgovoriti na to.
4. Marijina pobuda bila je obeleena potpunom nesebinou; nije ni pomiljala na nekakvu svoju slavu. Sve to
je ona elela da kae bilo je: Hvala ti, Gospode, to si spasao moju duu! Tako je i Isusov naum bio ista i jednostavna
ljubav prema izgubljenim ljudima, bez koristoljubivosti koja
bi zamraila taj isti plamen odanosti prema nama. Marija je
nesvesno odraavala Isusove tenje. Njena opaanja, njena
razboritost, bili su izotreniji nego kod bilo kog od dvanaest
uenika.
5. Biblija je naglaeno izdvaja kao grenicu (Luka
7,37); njoj je mnogo oproteno, a ne malo. Ona je to znala
i shvatala; zato je njeno, nekada greno, a sada obraeno srce
moglo da prui mnogo ljubavi (47. stih). Otuda to njeno zadivljujue delo, najlepe od svih koje je ikada u istoriji uinio
neki grenik pokajnik.

6. Isus je zato u njoj video primer, prototip, ispoljavanje onoga to Njegova agape-ljubav moe a konano e i proizvesti u 144 000.
7. Njen in ljubavi ni na koji nain nije doprineo njenom spasenju; on je za nju bio samo izraz zahvalnosti za njeno
spasenje koje je ve dobila.
Tako je Isus definisao najjasnije ispoljavanje onoga to
re vera znai: Idi s mirom, rekao je, vera tvoja spasla te je
(50. stih). Isus je za sva vremena utvrdio jasnu definiciju vere:
Zahvalnost iz srca za ono to je On uinio za nas, spasavajui
nas od samog pakla. Kada se vera shvati na takav nain, ona
ne moe nita drugo nego da se pokazuje delotvorna (Galatima 5,6).

1. UPOZNAJTE NEOBINU ENU

ta moe istina Jevanelja da uini za nekog iji je ivot
postao istinska tragedija?
Ovde vidimo enu u bespomonoj situaciji, izopaenu
usled seksualnog iskoriavanja. Pogubne posledice takvog ivota bile su takve da Biblija govori o sedam demona koji su
imali vlast nad njom (Galatima 2,5.14; Marko 16,9). Sagledajmo tu priu u naoj neformalnijoj verziji:
I kada je bio u Vitaniji u kui Simona gubavog, dok je leao za trpezom, doe jedna ena koja
je imala sud od alabastra sa skupocenim pravim
nardovim mirom; ona razbi alabastarski sud i izli na
njegovu glavu. A neki negodovahu govorei meu
sobom: zato je tako prosuto miro? Moglo se, naime, to miro prodati za vie od trista dinara1 i dati
siromasima; i prigovarahu joj. No Isus ree: ostavite je; to joj stvarate neprijatnosti? Ona uini dobro
delo na meni. Jer siromahe uvek imate sa sobom, i
kad hoete moete im dobro initi, a mene nemate
svagda. Uinila je to je mogla; unapred je pomazala
moje telo za ukop. I zaista vam kaem: gde god se
uspropoveda jevanelje po svemu svetu, kazae se
i ta ona uini - za seanje na nju. - Marko 14,3-10
Marko nije imenovao tu enu, ali koristi odreeno knjievno sredstvo da nam ukae na osobu zvanu Marija Magdalena, u 15,40.47 i 16,1.9. Matej iznosi ovu priu umnogome
kao Marko, ali ni on ne identifikuje junakinju (26,6-13). S
druge strane, Jovan to jasno ini (12,2-9).
1 Dinar je bio grki kovani novac po vrednosti ravan jednoj radnikoj
dnevnici (Matej 20,2). Tri stotine bi bilo skoro kao godinja plata.

Marija Magdalena

Ona je ili izvanredna osoba ili neobuzdani fanatik. Tih

tri stotine dinara (srebrnika) fantastian je iznos koji je ona
potroila za samo nekoliko trenutaka aromatinog blaenstva
na tom skupu. U prvom trenutku izgledalo je da pojedini,
kojima se nije svideo njen postupak, imaju pravo. Jerusalim i
njegova predgraa bili su puni siromanih ljudi kojima bi dobro dola hrana i odea kupljena za tu kraljevsku sumu novca.
Ali, Isus je spasava od sramotne optube da je fanatik. On
je pretvara u poznatu enu: Isus nikad nije govorio tako uzvieno ni o jednoj drugoj osobi onog vremena! Ima li, njoj u prilog,
vee potvrde pod Nebom? Ova skromna knjiga nastala je kao
majuni prikaz Isusovog pohvalnog govora i naloga da pria
o njoj mora biti objavljena po celom svetu. U stvari, moda i
ne moemo da istinski razumemo ovo jevanelje sve dok ne
ujemo i ne shvatimo ono to Biblija govori o toj eni!
Ima neeg u toj prii to pogaa davno ugasle strune naih dua. Mogli bismo da propovedamo o mnogim doktrinama o kojima volimo da govorimo kao o sadanjoj istini,
ali ako propustimo ovu priu, liiemo svoje sluaoce osnovne
istine koju ljudi poslednjeg vremena eznu da razumeju.
Isus je nameravao da pria o toj eni bude sastavni deo
objavljivanja venog jevanelja svetu. Sve do naeg vremena posletka nije bilo mogue zamisliti da e ta pria biti
ispriana po celom svetu, kako je On to rekao. Dirljiva istina
sadrana u ovoj prii sada probija stare prepreke u srcima hinduista, muslimana, budista, pagana, sekularnih ljudi tvrdog
srca, mlakih hriana, svih ljudi. Moemo samo naslutiti
zato naa poruka jo uvek nije privukla panju svetovnog
sveta, do kojeg tek treba da dopremo.
Uveravanje razuma putem prikaza doktrine, uz korienje vizuelnih i drugih savremenih pomagala, sjajna je stvar;
ali sve dok nije dotaknuto srce, nai napori ostaju uzaludni.
Isaija govori o tome kako je Otac sakrio svog Sina Isusa kao
tajno oruje, otru strelu u tulu Njegovom, da bi se probio

10

Upoznajte neobinu enu

do srca ovog sveta. U Marijinom tulu nalazi se strela evangelizma, koja e irom sveta prokriti sebi put i do onih srca do
kojih je sada teko doi.
Ono to je Isus rekao deluje jasno: mi moramo uposliti
Mariju da nam pomogne da dosegnemo do srca ljudi. Meutim, kako to uiniti, ako nae srce prethodno ne bude omekano?
Jovan daje jo jedan znaajan
detalj koji je Marko ispustio
On odaje tajnu o iznenaujuem identitetu tih nekih
koji su osudili Marijino rasipniko rtvovanje dragocenog
mirisa (12,1-8).
Na svoju venu sramotu, kritiari su bili upravo dvanaest apostola! Samo nekoliko dana pre Golgote, ovde ih vidimo
spremne da se bez imalo razumevanja prikljue osudi neega
to se ispostavlja kao najlepe delo koje je ikada uinio grenik
pokajnik, neega to rasvetljava ono to se dogodilo na krstu.
Zatim apostol Jovan otkriva jedan, jo vie zbunjujui,
detalj. Osim saznanja da je bezimena junakinja bila zapravo
Marija Magdalena, on nam saoptava i zato je jedanaest apostola bilo spremno da svojim glasovima doprinese estokoj
osudi te ene: oni su slepo sledili vostvo Jude Iskariotskog, koji
e ubrzo postati izdajnik.
Jedanestorica apostola nisu nastupili tako to e okrutnim reima osuditi Marijin dar. Ali, oni su bili voljni da se
povedu za najozloglaenijim otpadnikom svih vremena, i to u
sedmici raspea za koju je trebalo da se pripreme. Oni su imali
sva uputstva koja im je Isus dao, ali ih nisu sluali.
Naravno da im je Hristos oprostio to su se poveli za Judom u ovoj sramnoj proceni. Ali, kroz celu venost, oni e
se u svojoj dui, iako im je oproteno, oseati nekako unienim zbog te slepe spremnosti da slede izdajnika. (Osuivanje

11

Marija Magdalena

Marijinog ina podrazumeva osuivanje Isusa, kao to emo

dalje videti.)
Ko je bila ova ena?
Tokom vekova, meu uenim ljudima i teolozima bilo je
popularno obeleiti Mariju Magdalenu kao prostitutku. Iznenaujue detaljan mozaik proistie iz onoga to etiri Jevanelja govore o njoj, ali izgleda da tu nema nikakvih nagovetaja da je ona bila prostitutka. Umesto toga, njen problem bio je
neka vrsta greha koji ju je doveo pod vlast demona.
Biblija bez ustezanja govori o prostitutkama, ukoliko to
odgovara istini. U tom pogledu, nita nije sakriveno. Marija
je, moda, imala ak ozbiljniji problem nego to je obina prostitucija: neki strunjaci veruju da postoji dokaz da je ona bila
nimfomanka, ena koju je demon poude, a ne elja za zaradom, udaljio od razumnog rasuivanja.
Demonska seksualna opsednutost nije prijatna opsesija.
Njeni robovi vrsto su vezani, jer zamke seksa u naoj psihi
prodiru do iskonskih korena naeg postojanja. Mi smo bia
stvorena po Bojem liku, muko i ensko. Seks nije neto
ime se treba aliti; tu su ivot i smrt ukljueni u duboke tajne
Bojeg stvaranja.
U Mariji nije bio samo jedan demon koga je trebalo isterati; sedam njih borilo se za njenu duu. Broj sedam nije
puki eufemizam. Biblija svedoi o tome da je ona bila veoma inteligentna osoba; a to ste inteligentniji, to vie demona
moe stanovati u vaoj dui, kada jednom u nju uu. Ova ena
je zaista bila otila veoma daleko.
Kako je ona postala takva?
Bog ne stvara ljude u takvom stanju! Delovi mozaika u etiri jevanelja, dopunjujui se meusobno, pokazuju da je Ma-

12

Upoznajte neobinu enu

riju seksualno zloupotrebio najpre farisej Simon (pria u Luka

7 ne znai nita drugo, kao to emo ve videti). Deri L. Vols
i Dozef R. Dongel analiziraju hipotetiki primer onoga to se
deava nevinoj devojci koja doivljava slinu sudbinu: Razmotrimo sluaj mlade devojke koju je seksualno zloupotrebljavao njen ujak. To iskustvo dovodi do emotivnog rastrojstva i
znatno doprinosi stvaranju krajnje negativnog utiska o samom
sebi, to, izmeu ostalog, utire put ka seksualnom promiskuitetu. ... Ugroena devojka nastavlja da se bori sa oseanjem
krivice i kompleksom nie vrednosti kroz ceo svoj ivot.2
Marija je oigledno, kao mlada i ranjiva, bila izloena
seksualnom zlostavljanju. Iako su njena starija sestra i brat
prisutni u biblijskoj prii, nema detalja o ocu, koji bi trebalo
da je Simonov brat. Iz nekog razloga, otac je izgubljen iz vida u
biblijskoj prii. Iz biblijskog teksta nazire se da je Marijino odgajanje i obrazovanje preuzeo Simon, istaknuti crkveni voa
koji je iveo u Vitaniji (predgrau Jerusalima, u blizini kue
Marijine sestre Marte i brata Lazara).
Kao to se ponekad deava sa strievima i bratanicama,
Simon, kako se da pretpostaviti, zapoinje emotivnu vezu
sa Marijom. ivei bez oca, ona je moda naivno udovoljila
njegovoj elji proetoj jedva primetnom agresijom. Karsten
Donson u svojoj maloj knjizi Zapis u pesku, deo prie o Mariji Magdaleni koji vam nikada nije isprian3, navodi na misao
da je ona ostala u drugom stanju. Ako je tako, stric Simon je
sigurno oajniki eleo da je to pre otera, kako njegova svetost i ugled svetenika ne bi bile ukaljane glasinama koje su
oigledno bile istinite. Marijin odlazak iz doma mora da je bio
zagoran najdubljim oseajem ozlojeenosti, koji bi se javio
kod svake mlade ene u takvoj situaciji.
Popularno gledite po kome se ona poistoveuje sa enom uhvaenom u preljubi, u Jovanu 8,1-11, izgleda da nema
2 Why I Am Not a Calvinist, InterVarsity Press, 2004, p. 208.
3 New York: Vantage Press, 1984.

13

Marija Magdalena

biblijsku potvrdu. Marijin problem bio je opsednutost demonima, a ne preljuba. Kao mlada Jevrejka iz izvrsne porodice,
postavi vrlo rano pobona zajedno sa svojom sestrom Martom i bratom Lazarom, ona se, po svemu sudei, nije odala
prostituciji ni preljubi. ak i da je bilo tako, kontekst se ne
uklapa u to. ena iz Jovana 8 bila je u Jerusalimu, a Marijini
problemi desili su se u Magdali, na dalekom severu Galileje.
Najverovatnije, s obzirom na ljudsku prirodu, sasvim razumno zvui pretpostavka da je Marija otila u Magdalu da
time jednostavno prikrije svoju sramotu. Obuzeo ju je oaj.
Filozofija opteg besmisla kao da je postala njen ivotni stav.
Oaj, mraan kao pakao, uz odgovarajue neverstvo, predstavljali su osnovu za viestruku demonsku opsednutost.
Dalje, vreme deavanja prie o preljubnici iz Jovana 8,
smeta se pred kraj Hristove misije, neposredno pre raspleta drame, kada je prepirka sa narodnim voama predskazala Njegovo skoranje raspee. Ali Marijin problem postao je
oigledan dosta rano, tokom Hristovog prvog misionarskog
putovanja, jer je do njenog osloboenja dolo ili tada ili ubrzo
posle toga. Saznajemo da je ona pratila grupu prilikom drugog
misionarskog putovanja. Marijin lik jedva da se uklapa bilo u
profil jerusalimske prostitutke bilo u profil preljubnice.
Njen stric Simon bio je veoma istaknut, izuzetno potovan religiozni voa. Verovatno nikakva pria o bilo kakvom
neprikladnom odnosu sa Marijom nije procurela niti dospela
u medije toga doba. Uvek uena da potuje starije i patrijarhe svoje porodice, Marija se potinjavala ispoljavajui krotost,
ali je dozvoljavala i da je drugi gaze, gubila je samopotovanje
a njen emocionalni temelj bio je ozbiljno uzdrman. Poto su se
frustracija i beznadenost uselili u njenu duu, ona je gajila u
svom srcu tako ogorenu mrnju da se emotivno poremetila.
Kad se njena intelektualna otroumnost udruila sa emotivnim oajem, to je bila odlina podloga da je zaposednu demoni. Broj sedam to dobro opisuje.

14

Upoznajte neobinu enu

Poto je bila potpuno liena samopotovanja (opsednutost demonima prouzrokuje takvo stanje srca), i drugi mukarci su onda mogli da je zloupotrebljavaju (u Galileji je bilo
rimskih vojnika). Time je njena mrnja prema mukarcima
uopte, postajala sve dublja i ogorenija. I nije prolo mnogo
vremena, a ona je postala ljudska dua naseljena tim udovitima drevne tame. Kad Biblija insistira na broju sedam, to
podrazumeva da je Marija Magdalena bila van domaaja bilo
ijeg terapijskog delovanja.
Ali susret sa Nekim ko zna kako da pomogne, Nekim ko
moe da pomogne i nama, doneo joj je veliku sreu.

15

2. KAKO JE MARIJA
UPOZNALA ISUSA
Moda su brat Lazar ili sestra Marta ugovorili taj susret.
Ona nikada, ni izdaleka nije upoznala takvog oveka. Umetnici i pisci vekovima su izmiljali prie o seksualnoj privlanosti
izmeu Marije i Isusa, ali Biblija tako neto ne nagovetava.
Isus je znao da je Boji Sin. Ali On je bio i Sin oveji, potpuno ljudsko bie, u svaemu iskuan, kao i mi, osim grijeha (Jevrejima 4,15 Karadi). Njegova ljudska priroda stalno je bila
vidljiva. Meutim, na planeti Zemlji nikada nije postojala ena
tako lepa i privlana koja bi mogla da postane nevesta otelotvorenom Sinu Bojem. On je, naime, ve bio u ljubavi, veren ako
hoete, sa jednom drugom enom, svojom istom buduom
Crkvom, kako to Biblija govori. Njegova brana ljubav ve je bila
usmerena ka njoj. Crkva, kao telo, na kraju e postati Jagnjetova
ena na koju je On morao dugo da eka da bi se pripremila.
U meuvremenu, dok je bio otelotvoren, nijedna ena
nije mogla da zauzme njeno mesto. Nikakva manja ljubav nije
mogla privui Isusa! Oni koji piu takve prie i snimaju filmove, ne razumeju Isusov karakter niti prirodu prave ljubavi.
Kad ve volite, nijedna druga osoba ne moe zameniti voljenu
(zbog ega je preljuba nemogua za svakog ko voli!). Boji Sin
je oduvek voleo samo svoju buduu suprugu.
Dok je bio u telu, Isus je u srcu imao isuvie istinske ljubavi, poznate kao agape, da bi bilo koju enu i najmanje ohrabrio da o Njemu razmilja na romantian nain mada je, po
Bibliji, mogao biti iskuan i u tom pogledu. Za Njega je bilo
dovoljno strano ve i to to e Ga njegova neduna majka videti raspetog. Kako bi onda mogao dozvoliti da jo neka ena
doivi takvo muenje, ak i kada bismo dopustili mogunost
da On do kraja ispolji svoju ljudsku prirodu?

16

Kako je Marija upoznala Isusa

Biblija izdvaja Mariju, Njegovu majku, kao jedinu enu u

istoriji ija je dua trebalo da bude probodena maem, kako
joj je stari Simeon rekao u hramu (Luka 2,34.35; grka re
romfaia, veliki Golijatov ma). Isus bi svaku drugu enu potedeo duevnih muka kojima je bila izloena Njegova majka!
No, Isus je voleo Mariju Magdalenu, to je sigurno, ali na
isti nain na koji je voleo bilo koje drugo ljudsko bie. To je
bila nesebina, ista, samoportvovana ljubav. S obzirom da
je postao kao i drugi ljudi (Filibljanima 2,7), i s obzirom da
je sam znao ta bee u oveku (Jovan 2,25), On je razumeo
Mariju bolje nego to bi to bilo u stanju ijedno drugo ljudsko
bie. On je razumeo sloenost njene enske ljudske prirode,
posebno onu stranu njene due koja je ispatala zbog zlostavljanja. On lino, kao Stvoritelj ljudi i Otkupitelj, znao je bolje
od svakog drugog oveka ta je ona oseala prema mukarcima.
ak i u takvom obinom kontaktu, Isus bi svakom ljudskom biu koje sretne prenosio, na neki nain, oseaj samoportvovane agape ljubavi. Ako bi te due otvorile srce da je
zadre, izvesna mera uzajamne ljubavi nastala bi istog trena.
Prepoznavanje bi u poetku bilo bez rei, jer bezdana bezdanu doziva, kad je neija dua klonula, kao to je bila njena.1
To nije bio njen instinktivan odgovor, ve neto mnogo dublje od toga, jer Isus je rekao: Moje ovce sluaju moj glas...
i idu za mnom (Jovan 10,27). Marija je ula taj Glas, koliko
god da je bio slabaan njegov odjek u njenoj mranoj dui,
zagluenoj bukom. Mi itamo da ljubav [agape] ne prestaje
nikada. Oigledno, ak i u demonima opsednutim duama,
ukoliko su iskrene, sposobnost da se oseti agape ljubav nikad
ne prestaje.
U skrivenim slojevima svoje svesti, Marija je poela da
osea boanski upliv nadzemaljske ljubavi koja je Isusa na kraju dovela do krsta. To je osvojilo njenu duu. Sa svoje strane,
1 Psalam 42,7

17

Marija Magdalena

ona je prepoznala tu ljubav, mada u samo neznatnoj meri. Za

nju je bilo potpuno nezamislivo da na Zemlji moe postojati
ovek koji bi je voleo istom, to jest istinskom ljubavlju. Ali,
Ovaj ju je ba tako voleo. Poslednja iskra due, preostala u njenom srcu, bila je podstaknuta. Ona je elela ono to je On imao,
a to je bilo neto beskonano iznad seksa ili ljudskog druenja.

Pouka iz Isusovih molitvi

Ako ste se ikada zapitali zato morate uvek iznova, i opet
iznova, da se molite radi neijeg obraenja (ili ak svog linog!), nai ete odgovor u ovoj prii o Mariji Magdaleni. ak
i Isus, Boji Sin, Spasitelj sveta, morao je da se moli sedam
puta pre nego to je Marija bila osloboena. Njen sluaj bio je
teak (a tako je i sa svakom izgubljenom duom, ukljuujui
vau i moju).
Nita u biblijskoj prii ne upuuje na to da su te molitve
izgovorene u jednoj jedinoj prilici. Mudri pisac nam govori
da je sedam puta ona ula Njegov prekor demonima koji su
upravljali njenim srcem i umom.2 Demoni ne odustaju lako,
posebno ako je re o seksualnim sklonostima. Kakva god da je
bila priroda njene strasti, Marija je nalazila samo privremeno
olakanje nakon isterivanja prvog demona; ali, njeno poverenje bilo je pobueno. Poela je da nazire nekakvu nadu. Kao
da je sitno proleno cvee nakon teke zime poelo da cveta u
njenom umu i srcu. Da, ona je mogla ponovo da postane ena
koja potuje samu sebe!
Meutim, kada je novo iskuenje navalilo na nju, ona je
pala. A nita ne boli kao pad nakon ubeenja da ste izbavljeni. Ponovo ophrvana oajem, Marija je mogla samo da uputi
molitvu kojom se molio Psalmista: Jer podigavi me bacio si
me (Psalalm 102,10). Ali, Isus se iznova molio za nju i ona je
iznova bila izbavljena. Drugi demon je isteran!
2 Ellen G. White, The Desire of Ages, p. 568.

18

Kako je Marija upoznala Isusa

Teko je sve to zamisliti, osim ako ste i sami proli kroz

borbu sa zavisnou. A ova ena prola je to sedam puta! Vi
kao da ujete Judu Iskariotskog i uenike kako govore Isusu da
je ta ena beznadean sluaj. Ti ne moe da spase svakoga;
ona je sasvim propala! Nerazumno bi bilo da se ponovo moli
za nju! No, On se i sedmi put molio za njenu izgubljenu duu.
Mi nismo dovoljno mudri da bismo dokuili koji je bio
taj sedmi demon, isteran na kraju. Ali na osnovu dosta skromnog pastoralnog iskustva, moglo bi se rei da je, najverovatnije, u pitanju bila gorka ozlojeenost koju je Marija gajila
svih tih godina u odnosu na mukarca koji joj je unitio ivot,
oveka koji je zgazio njenu duu i sebino napredovao u svojoj
karijeri preko ruevina njenog ivota.
Meutim, kada je uspela da mu oprosti, da se - budui
da je deo ljudske zajednice kao i on - pokaje umesto njega, da
shvati da je i ona kao lan ljudskog roda zgreila i izgubila
slavu Boju, kada je osetila da nema svoju linu pravednost
ve samo onu koju joj je Hristos 100% pripisao, tada je za nju
svanula nova zora. Nita nije bilo mogue dok nije spoznala
da bi njegov greh bio, zapravo, i njen greh, da nije blagodati
Spasiteljeve. Tada je Marija otkrila da je nemogui zadatak koji
se nalazio pred njom postao mogu: oprostila mu je.

I sada je ona konano osloboena!

Sedmi i poslednji demon je isteran. Sada je ona pevala:
Dua se naa izbavi kao ptica iz zamke lovake; zamka se raskide, i mi se izbavismo (Psalam 124,7). Nije tu bilo ni primisli o nekakvom inu ispatanja (u smislu pokore). Ta malena iskra, njena sposobnost da oseti agape ljubav, razvila se
u monu munju zahvalnosti u njenom srcu. Ona je pobegla
iz samog pakla! Ba kao Hrianin i Nadoljub u Banjanovoj
alegoriji, koji su pobegli iz tamnice Diva Oajnika. Poput njih,
zagledanih suznih oiju u tela ostalih ljudi koji su takodje bili

19

Marija Magdalena

vredni panje, ali su tu propali u svom neverovanju, i ona je

znala samo za suze ponizne ali zahvalne skruenosti.
Njeno obraenje nije bilo nalik nekom programiranom
postupku. Sve to je inila, bilo je zahvalno prihvatanje onoga
to je videla u Isusu. Pokazalo se da je njena vera bila istinska,
jer je odmah, kao to emo videti, poela da deluje.

20

3. KAKO MARIJA KAE HVALA TI?

Ona je ve prela put do pakla i nazad. Gorina koju je
ispila bila je uasna.
Biblija nam ne govori o bilo kojoj drugoj osobi suoenoj
sa sedam demona, ili nekome ko se oseao tako naputenim
od strane Boga (Veliki Izuzetak je, naravno, Spasitelj na krstu,
koji je povikao: Boe moj, zato si me ostavio?).
U svojoj izgubljenosti, koliko god je ljudski bilo mogue, Marija je uronila u dubine uasa sa kojim e se konano
suoiti i oni koji izaberu da pretrpe drugu smrt sa sotonom.1
Izlazak iz te mrane peine na svetlost Boje ljubavi ispunio je
njenu duu sreom koju niko ne moe da opie. (Svi mi delili
bismo tu radost da smo samo osetili mrak peine, ali nismo,
zahvaljujui Hristovoj blagodati!).
Marija je morala da kae Hvala Ti! na neki nain, i elela je da to kae glasno. Ali, na koji nain? Sve je bilo protiv
nje. Pre svega, ona je bila ena, a utati na javnom mestu bilo
je pravilo za enski rod.
Drugo, ona je izgubila i poslednji ostatak svoga ugleda.
Dalje, kako izgleda, ona nije imala dar govornitva, ili taj dar
nije preiveo u njoj. (Ona je na kraju postala veliki propovednik, ali ne pomou mudrih rei).
I ponovo, spajajui mali mozaik od delia datih u etiri
Jevanelja, mi otkrivamo da je ona dola na jedinstvenu ideju.
Ona je ula ono za ta su dvanaestorica bila gluva (ene zaista
imaju esto ulo, kao to je poznato). Isus je stalno ponavljao
da On ide u Jerusalim da umre. Dvanaestorica kao da su to
preula. Ako e On umreti, mislila je Marija, mogla bih bar
da pomaem Njegovo telo nekim dragocenim mirom.
1 Biblija govori o dve vrste smrti: druga koja je plata za greh u konanom
ognjenom jezeru (Otkrivenje 20,14); i san, kao iskustvo celokupnog
oveanstva i kao kraj ovozemaljskog ivota (vidi 1. Solunjanima 4,13-17)

21

Marija Magdalena

Tri Jevanelja naglaavaju da kakvo god da je miro nala,

ono je bilo skupoceno. Strunjak za finansije, Juda Iskariotski, procenio ga je na vie od trista dinara, srebrnika, to je
jednako radnikoj plati za celu godinu.2 Ako je apotekar i imao
jeftiniji miro, ona je to odbila. Ono to je kupila odgovaralo je
ugledu jednog cara, ili makar njegove ekscelencije, namesnika
Pilata. Bilo je poznato kao nardovo miro, uvezeno sa Himalaja, na severu Indije, proizvedeno iz korena specijalne biljke
koja uspeva samo u tim krajevima.
Uzevi dragocenu alabastersku bocu, Marija je otila kui
i odloila je do tunog dana, kada joj bude zatrebala. Ona
mora biti strpljiva (itamo da agape ljubav uvek ini strpljivim
onoga ko je poseduje).

Simon izlazi na scenu

Iako oigledno bezduan i okrutan jer je izagnao Mariju,
Simon je ipak bio ljudsko bie. Ljudskost je na kraju morala
da nadjaa njegove svetenike ambicije. Njegova savest nije
mogla da se oslobodi oseaja krivice. On je upropastio ivot
te ene i, na neki nain, njena krv bila je na njegovim rukama.
On bi mogao da se uporedi sa Davidom koji je napisao
Psalam 32, nakon to je ubio Uriju Hetejina i ukrao njegovu
enu. Taj Psalam muio je Simonovu duu: Jer dan i no titae me ruka Tvoja (32,4). Prizor sa Marijom koja oajno
lije suze, nakon to joj je naredio da ode, morala je opsedati
njegove misli i danju i nou, a posebno nou.
Krivica donosi oveku besane noi i nespokojne dane,
bez mogunosti da se to ublai. Simon je mogao biti sjajan
ovek na svom radnom mestu, ali nou bi ostajao sam u tmini,
sa Svetim Duhom koji ispituje i osvedoava u grenost.
Kada je neko optereen nerazreenom krivicom, esto se
deava da se najslabiji organ tela slama i oboleva. U ovom slu2 Matej 20,1-2

22

Kako Marija kae Hvala Ti?

aju, Simona je napala opaka bolest. Uasnut, saznao je da ima

gubu, to je znailo da mora da napusti svoj dom. Trebalo je
da bude neto vie od oveka pa da ne pomisli kako mu strogo
Boanstvo vraa za ono to je uinio Mariji.
Jednom umnom autoru dugujem otkrie sledeeg intimnog detalja: Simon je negde upoznao Isusa i tuno ga preklinjao da ga isceli od gube.3 Oigledno da je Isus na to odgovorio
svojom blagodau, ne traei nikakvo Simonovo obeanje, to je
bilo uobiajeno za Isusa. Sva Njegova isceljenja uinjena su novozavetnom blagodau. Simon se kui vratio srean, ali verovatno ne previe zahvalan. Budui da je isceljen od uasne bolesti,
a uz to bio i pristojan, sada je morao nekako da kae: Hvala Ti.

Ali kako bi mogao to da uini?

S obzirom da je uvek bio mukarina ije oi nikada nisu
zasuzile, Simon nije mogao da uini ono to i Marija, kada je
pred svog Spasitelja pala na kolena sa suzama u oima. Simon
je bio tipian mukarac koji ne ispoljava svoja oseanja. Milioni mukaraca voleli bi da mogu da puste po koju suzu. Ueni
jo od malih nogu da potiskuju svoje prirodne ljudske nagone,
oni postaju ljudi hladnog srca. Simon je bio zatoenik svog
hladnog srca i najstroe odan svom poslu.
Ali, konano je odluio ta da uradi: napravie gozbu i
pozvati Isusa i Njegove uenike da dou (Jovan 12,1-9). Za ovo
je, bez sumnje, bila potrebna odvanost, jer ostalo je jo samo
nekoliko dana do raspea, a atmosfera u gradu, pod uticajem
fariseja, bila je izrazito protiv Isusa. Simon ne bi morao da kae
nita to bi izazvalo neprijatnosti; njegova velika gostoljubivost
nenametljivo bi obavila posao i ... problem je reen!
Logikom svoje ljudske prirode, on nikada ne bi Mariju
stavio na listu gostiju. U stvari, Luka nam govori da je ona
saznala za tu sveanost i bez Simonove pozivnice (Luka 7,37).
3 Ellen G, White, Spirit of Prophecy, vol. II, p. 380.

23

Marija Magdalena

Saznavi za tu priliku, ona se setila neeg boljeg nego da

prospe miro na Spasiteljevo mrtvo telo: zato Ga ne bi pomazala dok je jo iv? Ona je razumela jasno biblijsko uenje da
mrtvi ne znaju nita, da nisu nieg svesni u svojoj smrti.4
Uzevi svoju dragocenu alabastersku bocu, uputila se na gozbu i zapravo upala u kuu.
Poto je nala Isusa, stala je tamo gde je On sedeo. Sva ta
suzdravana zahvalnost to ju je izbavio iz pakla, sada se, kada
je klekla pred Isusa, spontano provalila u vidu neplanirane bujice suza. Luka nam iznosi tu priu:
I gle, jedna ena, koja je bila grenica u gradu,
sazna da je on u farisejevoj kui za trpezom, donese
alabastarski sud s mirom, te stade podno kod njegovih nogu plaui, pa poe suzama kvasiti njegove
noge, i svojom kosom otra, i ljubljae njegove noge,
i pomazivae ih mirom.
Videvi pak farisej koji ga je pozvao, ree u sebi:
da je on prorok, znao bi ko je i kakva je ena koja ga
dotie, da je grenica (Luka 7,36-39).
esto sam se pitao ta bih ja uinio da sam bio na Isusovom mestu. On je znao celu priu o Simonovom ispadu sa
Marijom. Da li je Isus trebalo da digne ruke od Simona? Izbavljenje Marije bio je teak posao; zato nije otiao kui i odmorio se? Mislim da bih ja rekao domainu: Hvala ti, Simone,
to si me pozvao. Lepa veera, ali imam neke druge obaveze.
Preskoiu slatkie. Dovienja. A u sebi bih zakljuio: Ma,
nek propadne ovaj zato to me je kritikovao!
Meutim, Isus je voleo i jadnog Simona. Ako je Marijin
sluaj teak, Simonov je bio jo tei. Nju je opsedalo sedam
demona, a on je imao i onog osmog. Njegova dua bila je sva
opkoljena, okovana ponosom, opisanim u Otkrivenju kao zid
4 Propovednik 9,5

24

Kako Marija kae Hvala Ti?

otpora, to je skoro beznadeno stanje srca, najgore stanje u

kojem je Njegova crkva ikada bila stanje mlakosti.
Ukopan u ubeenju bogat sam i obogatio sam se, stavu
koji, kako izgleda, proima i poslednju od sedam crkava opisanih u Otkrivenju 2 i 3, Simon je postao skoro nedostupan za
omekavajui uticaj Svetog Duha. To polutvrdo srce je kao stanje izgubljenosti bilo najvei izazov sa kojim se Bog suoavao
tokom svih vekova ljudske istorije, posmatrajui svoj narod
koji ispoveda Njegovo ime. Simon je bio sve samo ne dostupan, kao to proroanstvo govori o anelu crkve u Laodikiji.
Skoro nita ne moe da dopre do takvog srca.

ta je Isus mogao da uradi za njega?

Ovde u prii imamo izvrstan primer onoga to je bilo
svakodnevno Isusovo iskustvo. U izvanrednom pronicanju u
Isusov tajni lini ivot, Isaija opisuje Njegove svakodnevne jutarnje molitve: Gospode, Veni... budi mi svako jutro ui, da
bih sluao kao to uenik slua. Gospode, Veni, ui mi otvori
i ja njemu niti se protivih, niti ustuknuh (50,4-5). Pitersonov
prevod Biblije to izraava jo ivopisnije: Gospodar, Bog, dao
mi je uen jezik, tako da znam kako da ohrabrim umorne.
On me budi ujutro... i ja se nisam vraao snu, nisam navlaio
pokriva preko svoje glave.
Isus se sigurno ozbiljno molio svako jutro da Ga Otac
naui ta da kae u bilo kojoj prilici koja e se zbiti toga dana.
(I mi imamo istu priliku da to uinimo svakog jutra!)
Sveti Duh je bljesnuo u Isusovom umu priom koja je
mogla da spase Simona od sebe sama; ta pria spasava i nas,
ukoliko shvatimo njenu poruku. Bio je to odgovor na Simonovo samozadovoljno razmiljanje:
Isus mu pak odgovori i ree: Simone, imam da
ti kaem neto. A on: uitelju, kai.

25

Marija Magdalena

Ree: Dvojica su bili duni jednom zajmodavcu; jedan je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset. Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici. Koji
e ga, dakle, od njih vie ljubiti?
Simon odgovori: mislim onaj kome je vie poklonio. A on mu ree: pravo si prosudio (Luka 7,4043).
Simon je svakako bio dovoljno inteligentan da odmah
shvati poruku. ena koju je prezirao dugovala je pedeset srebrnika; njegov dug iznosio je pet stotina.
Isus je mogao da se zaustavi na tome, i Simon bi bio blagosloven pravilnim razumevanjem svoje krivice. Ali, Spasitelj
je odluio da utisne trn jo dublje:
I okrenu se eni, te ree Simonu: vidi li ovu
enu? Uao sam u tvoju kuu, nisi mi dao vode za
noge; a ona je suzama oblila moje noge i svojom kosom otrla.
Simon je sigurno, na te rei, pocrveneo. Ali trn ide jo
dublje:
Poljubac mi nisi dao; a ona, otkako sam uao
nije prestala da mi ljubi noge...
Simon je sada ve sigurno tamnocrven u licu. Ali jo nije
gotovo:
Nisi mi pomazao glavu (obinim) uljem; a ona
je mirom pomazala moje noge.
Svi su uli svaku re. Simon je, verovatno, eleo da propadne u zemlju. A onda Isus izgovara formulu ije razumeva-

26

Kako Marija kae Hvala Ti?

nje Simon oajniki potrebuje, formulu ije razumevanje jeste

nasuna potreba Bojeg mlakog naroda danas, ukoliko ne
eli da ostane mlak jo jedan vek ili vie:
Stoga ti kaem, oproteni su joj mnogi gresi,
jer je imala mnogo ljubavi; a kome se malo prata,
on malo ljubi (Luka 7,44-47).
Ovde se nalazi jedna duboka pouka o savlaivanju najteeg zadatka, koji svako od nas treba da naui: Kako da volimo.
Da li bi bilo lake kada bismo shvatili formulu koju nam Isus
nudi?

Ali, ta se desilo Mariji?

Na kraju ove rasprave sa Simonom, lea i dalje okrenutih
fariseju, a obraajui se Mariji, Isus veli:
Vera tvoja spasla te je; idi s mirom (50. stih).
Ovo pokree pitanje: ta je vera? Ona je spasla Mariju,
iako je bila izgubljena. Oigledno, Isus eli da nam kroz njeno
iskustvo osvetli pravu definiciju vere.

27

4. TA JE VERA?
ISUS DAJE ODGOVOR
Na toj veeri, Isus je rekao Mariji: Vera tvoja spasla te je;
idi s mirom . Ona je imala dragoceni imetak: istinsku veru.
Ali ta je to istinska vera?
Kineska poslovica kae da slika vredi vie od hiljadu rei.
Vera je conditio sine qua non1 istinskog hrianskog iskustva.
Pravednost se dostie samo verom, ne od dela, da se niko ne
pohvali (Efescima 2,8-9).
Ali, moramo da napravimo razliku izmeu istinske vere
i njenog falsifikata, ako elimo da ikada iskusimo mir u srcu.
Odgovor Marijinog srca na osloboenje od sedam demona,
Isus visoko uzdie i to prikazuje onako kako bi Kinezi voleli:
kao sliku vere. Vrednost slike vea je od mnogih hiljada rei.
Iskazana na jednostavniji nain, ova definicija bi glasila:
Vera je zahvalnost srca za agape ljubav, koja je navela Sina
Bojeg da umre za nas na krstu. Vera je ono to je Marija imala.
Od prvog kontakta sa Spasiteljem, ona je poela da otvara svoje srce Svetom Duhu da bi u njega izlio tu agape ljubav.
Ona isprva nije mogla da primi mnogo, ali iz dana u dan njena
mogunost primanja poela je da raste.
U svom prvom susretu sa njom, u Magdali, Isus je izrazio tu agape ljubav, moda ne reima, ali pogledom, dodirom,
duhom, vatrenou svoje molitve za njeno izbavljenje. Ona je
bila skoro sasvim unitena, ali je ono malo due to je ostalo u
njoj moglo da odgovori slabanom iskrom zahvalnosti. Nakon
toga, sa svakom sledeom molitvom njena zahvalnost za Njegovu agape ljubav sve je vie rasla.
Ono to ju je pobuivalo nakon toga nije bio strah od
pakla, niti nada da e biti nagraena, niti ljubav prema Nebu,
1 Sine qua non - uslov bez kojeg se ne moe

28

ta je vera? Isus daje odgovor

niti elja da je drugi slave, ve potpuno nesebina zahvalnost

za ono to Biblija izraava reima: ...irina, i duina, i visina,
i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja prevazilazi nae saznanje (Efescima 3,18-19).
Ona je doivela predivnu stvarnost opisanu u Rimljanima
5,5: A nadanje nee se osramotiti, jer se Boja ljubav [agape]
ve izlila u naa srca Duhom Svetim koji nam je dat. Agape
ljubav ispunjava prazno srce kao kad se sipa vino u krag!
I kad je srce konano ispunjeno, ljubav iz njega izliva se
i tee ka drugima tako lako i prirodno kao to se izlivalo Isusovo srce. Nije re o tome da vi pokuavate da se ponaate kao
Isus; posmatrajte, vidite, shvatite stvarnost sadranu u Njegovom srcu; osetite koliko Ga je kotalo da vas spase; tada e
isto ponaanje potei i iz vaeg srca. Kao utakmicu u areni,
mi posmatramo ovu dramu kako se odvija nesvesno u Mariji.
Ona je praktian prikaz spasenja jednog grenika.

Veza izmeu Hristove ljubavi i Marijine vere

Razbivi alabastersku bocu dragocenog mira da bi pomazala Isusa, Marija je odrala lekciju celom svetu. Ona je pokazala isti duh portvovanja zapaen u Isusovom ivotu i smrti.
Marijin in ima posebno znaenje za nas kao ilustracija onoga
to je Hrista odvelo na krst.
Njen in u Vitaniji istie se u istoriji kao najlepe, najdirljivije delo koje je ikada uinio pokajani grenik. Ono je blisko
povezano sa tokom i okonanjem velike borbe izmeu Hrista i
sotone, jer je predstavljalo dokaz da je sotonina osnovna tvrdnja bila pogrena: ljudski rod je zaista sposoban da iz dubine
due iskae zahvalnost za rtvu koju je Isus prineo.
Marija nije imala sopstvenu pravednost; ali pravednost
njenog Spasitelja bila joj je dodeljena i tako postala sastavni
deo njenog karaktera. Ona ju je svesrdno primila. Pravednost
o kojoj je re, nije joj bila samo formalno pripisana; ona je

29

Marija Magdalena

nala svoje boravite u njenoj dui. Kao to je Jov mnogo ranije

dokazao da sotona nije bio u pravu, jer se moe sluiti Bogu
bez ikakve oekivane nagrade, tako sada i Marija daje velianstven prikaz te istine, iako ne shvata do kraja svoju ulogu.
Preko nje se ispoljava ona sila koja prati in samopredaje.
Ona spaljuje sve mostove za sobom: od sada, ona predaje sebe
Spasitelju, sve stavlja na Hristov oltar. Pavle kae: Jer Hristos
je za mene ivot.2 Odsad, ona vie nema problema sa poslunou. To nije samo spoljanji in, ve je to u njenom srcu.

Da li je Marija pomogla Isusu?

Zamislite kako je njeno plemenito delo obradovalo srce
Spasitelja u Njegovim najmranijim satima, kada je visio na
krstu! Nijedan aneo s neba nije mogao da Ga utei kao to je
moglo seanje na Marijinu rtvu prinesenu sa suzama. U njenoj
portvovanoj veri usmerenoj ka Njemu, On je video zalog svoje
konane radosti. Trud Njegove due obezbedie Mu dragocenu
nagradu pojavljivanje mnogih pravednika koji to postaju kroz
veru koja se kroz ljubav pokazuje (Galatima 5,6; Isaija 53,11).
Hristova smrt na krstu ispunila je zahteve zakona za izmirenje. Teolozi mogu beskonano da se prepiru oko toga. Ali
buenje takve pokajnike ljubavi u ljudskim srcima je neto to
menja ivot. To je Spasitelju nagrada za Njegovo bezrezervno
samortvovanje.

Dug Hristu, i dug ovoj eni!

Svet moda duguje Mariji neto to nikada nije jasno uvideo. Kada je to bilo najpotrebnije, ona je ohrabrila Onoga koji
je bio okrutno kuan do krajnjih granica. Dvanaestorica hladnog srca nisu Mu mogli pruiti utehu kao Marija, koju su oni
prezirali zbog njenog neobinog dara.
2 Filibljanima 1,21

30

ta je vera? Isus daje odgovor

Marija nije mogla da zna zato je bila pokrenuta da to

uini. Dobila je nagovetaj i podsticaj iz jednog zagonetnog,
pa ipak nepogreivog izvora mudrosti agape ljubavi. Ona je
potroila sve to je imala samo da bi kupila to miro. Ono to
se stvarno desilo jeste da je ona pomazala Hristovo telo unapred za ukop; i On joj je zbog toga odao puno priznanje!
Ona je bila nesposobna da odbrani svoj in pred uenicima spremnim da je ukore, tako da je Isus lino morao da je
uzme u odbranu. Time je On, zapravo, dao svojim uenicima
pouku o znaenju krsta.
U stvari, na osnovu onoga to je rekao, izgleda da je potrebno saoseajno razumevanje Marijinog dirljivog ina, ako
elimo da razumemo samo jevanelje. On predskazuje potovanje koje e Njegovi sledbenici u svim vekovima ispoljavati
prema njenom postupku: Gde god se uspropoveda jevanelje
po svemu svetu, kazae se i ta ona uini za seanje na nju.
Daleko ubedljivije od bilo kog zapisa u mermeru, u znak seanja na nekog od rimskih imperatora!
Ovo je dovoljan razlog da Mariji posvetimo dunu panju.

Ali zato je Isus

tako preterano hvalio Mariju?
Da li je On bio neuravnoteen kao to je to ona naizgled
bila? Zar On nije mogao da bude uzdraniji i oprezniji u svojim reima? Mudri ljudi najee ne pokazuju oduevljenje u
toj meri.
Zbog ovog jevanelja miomiris njenog ina treba da se,
kao to Isus kae, objavi irom sveta. Ovde je klju za ono to
ovde deluje zbunjujue. Marija je odrala propoved. Isusova
preterana ljubav zahtevala je preteran odgovor, i zato Isus
mora da je odbrani. On mora, u stvari, da brani svoj krst! Imao
je za to dovoljan razlog:

31

Marija Magdalena

Njen in rasvetljava jevanelje, i reljefno prikazuje

njegove principe ljubavi, rtve i uzvienosti,
Sitniavost uenika prikazuje nau uroenu tvrdou
srca kao reakciju na ljubav koja je ovde otkrivena.
Da smo mi bili prisutni u toj situaciji, shvatili bismo
da je teko ne zauzeti stav Jude Iskariotskog. On je govorio
glasom razuma! Moda bi mnogi crkveni i oblasni odbori rekli amin! na tu ispravnu finansijsku procenu.
Marija je uradila neto to je, naizgled, bilo tako iracionalno i rasipniki. Ako trista dinara, kolika je vrednost mirisa, predstavlja radniku platu za godinu dana (dinar na dan
je bila uobiajena plata Matej 20,2), takav iznos bi verovatno bio dovoljan da obezbedi obrok za pet hiljada mukaraca
osim ena i dece, prema Filipovoj opreznoj proceni; a mogao
je i da pomogne mnogim siromanim porodicama (vidi Jovan
6,7; Matej 14,21). Zato se Isus nije obazirao na te primedbe?
Da ne znamo ishod ove drame u Vitaniji, ta bismo mislili
o ovoj nerazumnoj rasipnosti? Ko meu nama ne bi razumeo
strogost uenika? Ova emotivno poremeena ena zasluuje
prekor! Zato se ovo miro ne prodade za trista dinara i ne
dade novac siromasima?

Sam Isus branio je Mariju

Mogli bismo da upitamo: Gospode, zar ne bi bilo razumnije i praktinije da je Marija upotrebila samo nekoliko kapi
da pomae Tvoju glavu, a zatim ostatak prodala i priloila u
na dobrotvorni fond? Zato se toliko zalae za nju?
Mogli bismo moda da Mu izrazimo zadovoljstvo to takvi fanatini pobornici, poput Marije, ine manjinu u dananjoj crkvi. No, takvo, naizgled nesmotreno, Isusovo ponaanje
ipak zbunjuje.
On je jednostavno mogao da joj kae neto lepo, da je
pohvali zbog topline njene ljubavi, istovremeno je prekorava-

32

ta je vera? Isus daje odgovor

jui zbog rasipnitva. On je mogao ljubazno da je ohrabri, ali

i da stia pravedan gnev dvanaestorice. To je ono to bi svaki
mudar pastor pokuao da uradi, ne bi li zadrao svoj crkveni
odbor na okupu!
Ali Isus nije tako postupio! Nesrena pokajnica pokuava
da pobegne neprimeena, sva zbunjena i osramoena, plaei
se da e sestra Marta, brat Lazar, a moda ak i Isus, o njoj
misliti da je luda i nepromiljena. Meutim, Njegove rei su je
zaustavile i zadrale. Isus svojim glasom nadjaava gunanje
uenika: Ostavite je; to joj stvarate neprijatnosti? Ona uini
dobro delo na meni (re dobro je kalos na grkom, to znai
precizno, tano ono to treba).
Daleko od toga da odobri navodnu brigu uenika za siromane, On daje drugaije tumaenje Marijinih pobuda, te se
ispostavlja da njen in predstavlja daleko istinitije milosre.
Njen in postao je sredstvo za objavljivanje Jevanelja. Isus je,
zapravo, njenom inu dao simboliki znaaj, a da ona sama
toga nije bila svesna:
U alabasterskoj boci, razbijenoj kraj Njegovih nogu,
On je video svoje telo, ranjeno i slomljeno nas radi.
U dragocenom miru koje je kapalo na pod i nestajalo
u uvek ednoj zemlji, On je video svoju krv koja se proliva za
mnoge radi oprotaja grehova, a ipak odbaenu i prezrenu od
strane mnogih ljudi.
U pobudama koje su Mariju pokrenule na taj postupak - u ljubavi koju je to slomljeno, pokajniko srce gajilo prema Njemu - Isus je video istinski odraz svoje ljubavi prema
nama.
U njenoj rtvi koju je uinila kada je kupila miro
po ceni jedne teko steene radnike plate za itavih godinu
dana3, On je video potpuno pranjenje sebe, odricanje od
samoga sebe, u ulozi boanskog Zarunika naih dua.
3 Izgleda neprikladno misliti o njenih 300 srebrnika kao o plati prostitutke!
(Vidi 5. Mojsijeva 12,18)

33

Marija Magdalena

U njenoj prividnoj rasipnosti gledao je velianstvenu

sveobuhvatnost nebeske rtve, jedino dovoljne da spase svet,
iako e je prihvatiti samo aica stanovnika ove Zemlje.
I upravo zato je Isus bio primoran da brani svoj krst pred
onima od kojih se s pravom oekivalo da potuju i cene njegovu neopisivu vrednost.

Mi, naalost, vidimo sebe u liku

ljudi hladnog srca - Simona i dvanaestorice
Juda se podrugljivo i prezrivo odnosio prema tom odrazu najistije i najsvetije ljubavi koju venost poznaje; a uenici
su jednostavno sledili podsticaje svog sebinog, kritizerski nastrojenog brata. Da li mi pomiljamo kako smo svetiji od njih?
Dobro je podseati se da je Marija bila prosvetljena tajanstvenim podsticajima Svetog Duha. On se sputa do nas
bez nekog odreenog razloga. Ovo nadahnue pronalazi vrata
jedino slomljenog i skruenog srca.
Uenici nisu bili svesni takvog uticaja, iako su neposredno primali saznanja o Isusovoj skoroj smrti o kojoj Marija,
kako izgleda, jedva da je ula. I tako sada jedna neuka ena
dri propoved o krstu daleko reitije nego Petar na dan Pedesetnice. Sve do danas njena propoved ini da zatrepere srca
onih koji o njoj duboko razmiljaju.
Sada uviamo da poznavanje istorijskih detalja raspea
nije nita u poreenju sa srcem koje je na tome zahvalno. Ako
telo i krv ne mogu da razumeju uenje o Hristovoj linosti, kao
to je Spasitelj rekao u Kesariji Filipovoj4, onda je sigurno da
telo i krv ne mogu da shvate ni uenje o krstu.

4 Matej 16,17

34

5. KAKO MARIJIN IN PRIKAZUJE

HRISTOVU RTVU ZA NAS
Razmotrimo pobude koje su podstakle Mariju. To nije
bila nada na nagradu, pa ak ni elja da zbog svog postupka
bude slavljena. Ona je elela da proe neprimeena. Odao ju
je samo iznenadni miomiris koji je ispunio sobu. Vera koja
radi samo kroz ljubav bila je njen vodei princip, a to je, opet,
bio samo odraz Isusove ljubavi prema grenicima.
Koji Ga je to motiv odveo na krst? Teolozi mogu da ispiu ogromne tomove knjiga u pokuaju da objasne to udesno
delo na Golgoti, ali e se na kraju, iscrpljeni, ipak vratiti shvatanju da se nijedan razlog ne moe dati osim agape ljubavi.
Kako je ohrabrujue bilo za Isusa da u Mariji vidi odraz
svog karaktera! Zar u greniku? pitate se vi. Da, u eni...
koja je bila grenica (Luka 7,37) i to teka, On je video svoj
odraz. Kao pozitiv otisak koji se dobija sa negativa fotografije,
On je u njenoj ljubavi video veran odraz svoje sopstvene uzorne ljubavi. Sramota satre srce moje, vapi On (Psalam 69,20);
pokajanje je sada slomilo njeno srce kroz slubu Njegovog slomljenog srca. Njeno srce postalo je slino Njegovom.
Nebeski aneli, pevajte pesme pobede! Plan spasenja je
uspeo! Velika prekretnica se dogodila. to se tie dvanaestorice hladnoga srca, ispada da rizik koji je Bog preuzeo na Golgoti moda i ne izgleda ba sasvim opravdan, ali se pokazao
potpuno uspenim u sluaju ove ene iz Vitanije. To znai
da e i za mnoge druge biti uspean! Boja rtva u Hristu
podstakla je njenu duu na drugu rtvu koja dopunjuje onu
prvu: Duh skruen, srce skrueno i poniteno. Na sreu,
Bog se razlikuje od svojih uenika; On ne odbacuje (Psalam 51,17).

35

Marija Magdalena

Razmotrimo rtvu
sadranu u Marijinom inu
Njeno delo najsjajnije blista kad se uporedi sa rtvom
koju je Isus prineo za nas. Dok ju je hvalio, rekao je: Uinila
je to je mogla. I On je isto tako uinio sve to je mogao.
Da li je Marija ikada bila nagraena nekom zemaljskom nagradom za ono to je potroila da kupi miro mi to ne znamo. Ali
neka Onaj koji je izlio samog sebe, koji je unizio samoga sebe i
postao posluan do smrti, do smrti na krstu (Filibljanima 2,8)
neka On bude obilno nagraen za svoju rtvu! Mi nemamo alabastersku bocu sa mirom da je razbijemo pred Njegovim nogama,
ali moemo li bar da prolijemo koju suzu i da ih operemo? Gospode, zar ne moe i u nama da pronae sedam demona i da
ih izagna, kako bismo nauili da volimo kao to je Marija volela!

Velianstvenost Marijinog dela silno

blista kad se uporedi sa Isusovom rtvom
Razmiljanje uenika ilo je u ovom pravcu: emu rasipanje neeg tako dragocenog? Sve se prosulo po podu! Tri stotine srebrnika naisto propalo! I mi volimo Isusa ali, Marija,
bilo je dovoljno izliti i samo nekoliko kapi na Njegovu glavu.
Slino bismo i mi razmiljali!
Sve do danas ljudsko srce nije u stanju da ceni velianstvenost rtve na Golgoti, sve dok se Sveti Duh nekako ne probije do njega.
Zato da se poloi boanski ivot kao otkupnina za
mnoge, kada e se samo neki odazvati?
Zato izliti pravu Nijagaru samoportvovane ljubavi,
ako e sve osim nekoliko kapi biti izliveno uzalud?
Hristova rtva bila je dovoljna da spase milijarde grenika na Zemlji; zato platiti tako veliku cenu kada e konani
dobitak biti tako mrav?

36

Kako Marijin in prikazuje Hristovu rtvu za nas

Zato bi boanski Pastir plakao nad bezbrojnim Jerusalimima ove Zemlje kada Ga oni nisu prepoznali niti mare
za dan svoga pohoenja?
Zato On ne bi ograniio svoju ljubav i njeno ispoljavanje na onih nekoliko koji e se odazvati, umesto da je beskrajno rasipa ne dobijajui nita za uzvrat?1
Tako su nekada razmiljali uenici, suoeni sa Marijinom
velikodunou; tako i danas ljudi misle o Onome na iju je
ljubav Marijina samo podseala!
Kao odgovor, moemo jedino rei da ljubav nikada nije
prava ukoliko nije rasipna! Ljubav nikada ne krtari, nikada ne
rauna! Marijina skupocena posudica od alabastera nije bila
kupljena na rasprodaji. Ona je platila punu cenu za najbolju
robu koja se mogla dobiti, ne gunajui to nita nije uspela
da utedi. Moemo samo zamisliti kako Marija odlazi trgovcu
i trai mirisno ulje. Videi u njoj siromanu seljanku, on joj
nudi neki jeftin proizvod. Zar nemate nita bolje? pita ona.
Da, imamo, ali e morati da odbroji dve stotine groa!
A imate li neto jo bolje od toga? uporno e Marija.
Da, imamo neto najbolje i najskuplje to se moe nai
na tritu! Kota tri stotine groa! Marija, ti to ne moe kupiti! Taj miris je spravljan za careve!
Dajte mi ga! odgovorila je ona. Rukovoena verom
koja kroz ljubav radi, nije mogla da uini nita manje.
Zar je Bog, koji je i sam ljubav, mogao da uini ita manje
od toga? On se nije preraunavao kako da otkupi spasene uz
najmanju moguu cenu! Nebo, palate od slonovae, odanost
mirijada anela, prestole beskrajnog svemira, ivot veni, da,
ak i dragoceno zajednitvo sa Ocem, sve je to Hristos dragovoljno dao, dajui sebe! Pravi okean vode ivota tako obilno
izliven, da bi se za uzvrat dobilo nekoliko krhkih zemaljskih
1 Ovakvo razmiljanje imaju i mnogi dananji hriani koji se strogo dre
kalvinistikog predeterminizma. Oni smatraju da je Hristos umro samo za
izabrane.

37

Marija Magdalena

sudova punih ljudskih suza ljubavi! Kako beskrajno dragoceni

moraju biti ti sudovi (Psalam 56,8) naem Spasitelju!? Neka
eka Izrailj Gospoda! Jer je u Gospoda milost, i velik je u njega
otkup! (Psalam 130,7).

Hladna reakcija gubavog Simona

na Marijin in deluje uznemirujue
Na domain bio je tihi svedok Marijinog ina odanosti. On izgleda nije bio zabrinut samo zbog njenog raskonog
dara kao dvanaestorica. Jo mranije pretpostavke proimaju
njegovu duu, iskrenu i praktinu, koliko je to bilo moguno
u njegovom sluaju.
On jo nije poverovao da je Isus Spasitelj, iako se nadao
da e se On moda zaista dokazati kao Mesija. Iskusivi uzbuenje nakon udesnog izleenja od gube, on je sada, u znak
zahvalnosti, udostojio Galilejca i Njegove siromane sledbenike svojim pozivom na drutveno okupljanje. Postupajui na
takav nain, on izbegava da Isusu oda ast i priznanje kao nekom ko je ravnopravan u drutvenom smislu.
Dok posmatra uzvieni prizor kako pokajana grenica
svojom kosom brie suzama nakvaena stopala Spasitelja sveta Simona opsedaju mrane misli: Da je on prorok, znao bi
ko je i kakva je ena koja ga dotie, da je ona grenica (Luka
7,39). Kako je teko samopravednom srcu da prepozna ono
to nosi peat neba!
U paraboli koju je koristio da prosvetli jadnog Simona,
Isus otkriva pouku o krstu koja prosvetljuje svako iskreno
srce, spremno da zastane i da je razmotri: vi volite u onoj meri
u kojoj oseate da vam je oproteno.
Vi ste samo mali grenik? Dobro, onda ste osueni i da
malo volite.
Simon, onaj koji je prvobitno naveo Mariju na greh, jasno je prikazan u paraboli kao dunik koji duguje pet stotina

38

Kako Marijin in prikazuje Hristovu rtvu za nas

srebrnika. Suprotstavljajui Simonovom hladnom srcu, lienom ljubavi, toplu Marijinu odanost, Isus taktino otkriva
Simonovom mranom umu jednu odista zapanjujuu istinu:
Ako onaj kome je najvie oproteno najvie voli, onda bi ba on
trebalo da ima takvu pokajniku, Marijinu ljubav.
Svetlost koja i danas sija sa krsta obasjala je Simonovo
srce i otkrila mu da je on zapravo jedan skoro beznadeni
grenik. Beskrajno Isusovo saaljenje sauvalo ga je od konane propasti, vee od one koju bi Marija doivela. Simon je kao
i Marija, takoe mogao da zapeva Veslijevu himnu Isuse, Ti
to ljubi duu moju.

uvajte se pogrenog razumevanja

Isusova parabola nije trebalo da pokae da razliiti grenici treba da osete razliiti stepen obaveze. I Simon i Marija bili su veiti i beskrajno veliki dunici prema boanskom
Poveriocu. Meutim, Marijina ljubav bila je posledica njenog
shvatanja da je grenica i da joj je mnogo oproteno. Simonu je
bilo oproteno malo, jer je mislio da je samo malo greio.
Da li bilo ko u Bojem venom carstvu moe imati oseaj superiornosti u odnosu na druge? Ja nikad nisam bio kao
obini ljudi! Ja dolazim iz dobre porodice i odrastao sam na
pravoj strani ulice! Moji prijatelji nisu bili kloari koji ive bez
obaveza i koriste droge. Ja sam bio dobar sam po sebi i samo
mi je bilo potrebno da me neko malo pogura ka vrhu, pa da
uem u carstvo!
Zar ovakve rei nisu primerenije nekom ko e ostati izvan
kapija Grada nego onima koji su unutra?
Ako je Pavle mogao sebe da nazove prvim meu grenicima, smemo li mi uiniti manje od toga? Kakvu je svetlost
krst mogao da baci na neosetljivo srce Laodikeje, poslednje
od velikih sedam crkava u istoriji! Mlaki, samopravedni sveci
zaostajae iza carinika i bludnica koji e se, kao Marija, rado

39

Marija Magdalena

pokajati kada uju poslednju poruku milosti. No mnogi prvi

bie poslednji i poslednji prvi.

40

6. DELA NASTALA
IZ MARIJINE VERE
Ako prihvatamo da su naa svetovna srca hladna, ako nijedna suza zahvalnosti nikad nije nakvasila nae oi, treba li
tada da se predamo avolu i ponovimo Marijino posrnue da
bismo nauili kako da volimo vie? Ne, jer mi moda nikada
ne bismo pronali put povratka kao to se s njom dogodilo.
Ali, postoji bolji nain da se naui kako voleti vie.
(a) Shvatiti, (b) videti, (c) sagledati, (d) dokuiti da je
vaa istinska krivica vea nego to ste je zamiljali. Vidite da
stojite rame uz rame sa Simonom i da dugujete pet stotina
srebrnika, a ne samo pedeset. Mislite o tome ta biste bili da
vas Isus nije ve spasao od toga to ste mogli postati.
Seam se da sam gledao dokumentarac o nacizmu. Da
sam bio nemaki deak koji je rastao pod Hitlerom, okruen
upornom propagandom, uen da bespogovorno slua naredbe, odan patriotskom putu, ta bih mogao da postanem? Kad
sam roen, nisam imao ugraen odbrambeni sistem koji bi
me uinio pravednijim od bilo kog drugog!
Nova engleska Biblija ispravno prevodi nama dobro
poznati tekst koji bi mogao da nas uini pomalo samozadovoljnim. Rimljanima 3,23 nam obino govori da smo svi, tu i
tamo, zgreili: Svi su zgreili... Ali pravi prevod glasi: Svi su
jednako (na jednak nain, u jednakoj meri) zgreili. Niko od
nas ljudi nije prirodno pravedniji od drugih.
Svi smo nasledili, preko svojih gena i hromozoma, istu
grenu palu prirodu. Roeni smo odvojeni od Boga i samim
tim otueni od pravednosti. Roeni smo bez Boga; svi smo
morali da uimo o Spasitelju. Morali smo da ujemo jevanelje
ono nije bilo standardna oprema, sastavni deo naih gena.
Da nismo uli za njega, ko zna gde bismo zavrili.

41

Marija Magdalena

Kako god bilo, dobrota koju mislimo da posedujemo bila

je pripisani i dodeljeni dar Hristove pravednosti. Da nas je On
napustio, bili bismo bespomoni, to znai bez sile da spasemo sami sebe od zla na koje bi nas naa grena priroda podsticala - da zlo inimo i zli budemo.
Izvan blagodati Hristove, gresi nekog drugog bili bi dakle
i nai gresi. To jesu nai gresi... ali poloeni na Njega! Poruka Hristove pravednosti pokazuje da je u toj pravdi Njegovih
100%, a na nije ni jedan jedini procenat. Meutim, naa svetovna srca vrea ovakvo ponizno razmiljanje. Jevreji Hristovog doba bili su uvreeni; i mi smo danas skloni tome. Da
budemo poteni, mi smo isti kao i gubavi Simon.

Mi dugujemo svih pet stotina srebrnika

Ova formula koju je Isus saoptio Simonu (oproteno
mnogo, voli mnogo; oproteno malo, voli malo), ako se razume, postaje istina koja e preobraziti mlaku crkvu u crkvu
gde pulsira nebeski ivot.
Isus je znao da bi za Simona bilo teko da to shvati, ba
kao to je za nas Laodikejce teko da to pojmimo sada. Znao
je da mora da ukori Simona i njegovu pogubnu logiku, kako
bi Simon postao svestan svog poloaja. Formula oproteno mnogo/voli mnogo, u elji da se pronae precizniji izraz,
opisana je kao kolektivna krivica i kolektivno pokajanje.
Kolektivna krivica odnosi se na grehe koje nismo lino poinili, ali koje bismo poinili da smo se nali u dovoljno snanom iskuenju, i da nas Spasitelj nije drao za ruku.
Neko je mudro rekao da knjige nebeske belee grehe
koji bi bili uinjeni da se za to pruila prilika.1 Moda oajavate u svojoj nevolji: Nema kraja mojoj krivici! Nema nade
za mene! Ali, bilo je nade za Mariju izbavljenu od njenih
sedam demona; bilo je nade za Simona izbavljenog od nje1 Ellen G. White, Signs of the Times, July 31, 1901.

42

Dela nastala iz Marijine vere

govog osmog demona. I zapamtimo: ako postoji naa kolektivna krivica ogromna kao ceo svet koji je razapeo Sina Bojeg, postoji i beskrajna pravednost Hristova koju On ezne da
nam pripie i dodeli. On je oprostio onima koji su Ga razapeli,
a budui da smo mi ti koji su to uinili, nama je oproteno!
Ne postoji biblijski nagovetaj da je Isusov samoportvovani trud oko Simonove due bio uzaludan; farisejevo srce
bilo je dirnuto. Bez sumnje, on je postao obraeni Isusov sledbenik. Hristova jutarnja molitva toga dana bila je usliena!
I pre nego to je umro, Isus je u obraenom Simonu video
proroanstvo o obraenoj Laodikeji! Drite se vere; ima nade
za nju. Crkva moe biti isceljena.

43

7. MARIJA MAGDALENA
I TIH UDNIH 144 000
Marija je izgleda potisnuta u istoriju. Isus ju je hvalio sa
najveim oduevljenjem i odobravanjem (uinila je to je
mogla, to znai da je uinila sve to je mogla). Sada dolazi
ta udna grupa ljudi kojima takoe pripadaju najvie pohvale u istoriji, jer je za njih reeno da idu za Jagnjetom kuda
ono ide... i la se ne nae u njihovim ustima; neporoni (bez
mane) su (Otkrivenje 14,4-5). To je izuzetno visoka ocena!
Bez premca u celokupnoj istoriji.
Izgleda da je Marija bliskije povezana sa ovom udnom
grupom nego sa dvanaestoricom. Mi emo tek na kraju vremena videti pojavljivanje dugo oekivanih prvenaca od ljudi
Bogu i Jagnjetu, koji ine tu tajanstvenu grupu.
Ako je Isus i Mariju tako izrazito pohvalio, proizilazi
da se njen odlazak u istoriju odlae sve do pojave te posebne
grupe poslednjeg vremena. Ona zasluuje da bude u takvom
drutvu, vie nego meu dvanaestoricom. Postoji razlog zato
se ona pojavila u datom trenutku, upravo pred Isusovu smrt.
Evo kako je opisana ta grupa poslednjeg vremena:
Potom videh etiri anela gde stoje na etiri
ugla zemlje i dre etiri zemaljska vetra, da ne duva
vetar na zemlju, ni na more, ni na ikakvo drvo. I
videh drugog anela koji se podie od istoka sunca i koji ima peat Boga ivoga, te povika snanim
glasom etirma anelima kojima bi dano da naude
zemlji i moru, govorei: ne udite zemlji, ni moru, ni
drveu, dok sluitelje Boga naega ne zapeatimo na
elima njihovim. I uh broj zapeaenih: sto etrdeset i etiri hiljade . Otkrivenje 7,1-4

44

Marija Magdalena i tih udnih 144 000

Nekoliko njihovih karakteristika su sasvim izrazite:

Oni imaju ime Oca... napisano na elima svojim
(14,1). To su isti oni koji e biti zapeaeni na elima njihovim (7,1-4).
Oni imaju kljunu ulogu na kraju ljudske istorije, jer
se njihovo zapeaenje deava u isto vreme kada etiri anela
zadravaju konanu provalu ljudske mrnje rat kakav se do
tada nije video. Upravo to precizno odreuje vreme kada e se
144 000 kao grupa pojaviti na svetskoj sceni.
To to su oni bez mane pred prestolom Bojim razlog je nastanku najslavnije simfonijske i horske muzike koja
se ikad ula: A glas koji uh bee kao od kitarista koji pevaju
uz svoje kitare. I pevahu novu pesmu pred prestolom i pred
etiri iva bia i pred stareinama, i niko nije mogao da naui
tu pesmu sem onih sto etrdeset i etiri hiljade koji su iskupljeni sa zemlje (14,2-3). Oni slave pobedu na koju je Nebo
dugo ekalo.
Mora da su to oni o kojima Isus govori u svojoj poruci anelu crkve u Laodikiji; posebni su jer u vreme kad i
sama ideja pobede postaje predmet poruge i biva proglaena
perfekcionizmom, oni tiho i hrabro pobeuju... kao to je
i [Hristos] pobedio (3,21). To je odlika poslednje od sedam
crkava. Marija Magdalena prua svetu uvid u to kako izgleda
osoba ija je vera odraz vere i agape ljubavi Isusove; a sada se
deava da mnotvo ljudi prikazuje to isto.
Marija je izala iz stranog iskustva opsednutosti od
strane sedam demona, te je njena radost zbog tog izbavljenja
svakako retko snana. Tih 144 000 imaju, takoe, iskustvo
koje se retko sree u ljudskoj istoriji. To su oni to dolaze od
velike nevolje, koji oprae svoje haljine i ubelie ih u Jagnjetovoj krvi (7,14). Njihova nevolja mogla bi se ogledati u
fizikom bolu zbog krvavog progonstva, kako mi to obino
zamiljamo; ali ta velika nevolja moe poticati i od muenja
u ozbiljnoj borbi sa zlim duhovima.

45

Marija Magdalena

Oni znaju za ivotnu borbu koja obuzima ovekovu

duu do njenih najdubljih dubina. Jakovljeva uvena no
rvanja nije bila samo fiziko muenje; mentalna agonija i duhovne dimenzije ovog dogaaja predoavaju konanu borbu
kroz koju prolaze 144 000. Ako niko drugi ne moe da peva
njihovu posebnu pesmu, to mora znaiti da nijedna prethodna grupa u istoriji nikad nije upoznala ozbiljnost duhovne
borbe kakvu e ovi imati.
Marijinu veru Isus je predstavio kao jedinstvenu u dotadanjoj istoriji. ak ni Avram, otac verujuih, nije zasluio pohvalu kakvom je Isus obasuo Mariju. Grupa od 144 000 je, dakle,
neto jedinstveno na kraju istorije; oni pevaju tu novu pesmu
pred prestolom, to je bila prednost koju nijedna druga grupa
nije imala. Niko nije posedovao njihovo jedinstveno iskustvo.
Oigledno, ovek mora da izae kao pobednik iz
borbe sa sedam demona da bi se za to kvalifikovao! Koja je
druga generacija u istoriji bila suoena sa jaim i privlanijim
sotoninim kuanjima, kao to je to naa danas? Samo u vreme
svetskog terorizma takva pobednika vera moe da se suoi sa
najjaim iskuenjima koja e, s druge strane, takvu veru uiniti naroito vidljivom.
Budui da 144 000 predstavljaju prvence... Jagnjetu, izgleda skoro neverovatno to Isus sve do samog kraja vremena mora da eka i eka, pre nego to bude video te prvence kao plodove svoje velike rtve.
ta emo sa svim onim slavnim podvizima vere,
opisanim u Jevrejima 11 i u prii o reformatorima i muenicima u protekla dva milenijuma? Zar njihova dostignua nisu
dovoljna za tu ast? Mora li sve to silno mnotvo da se skloni u
stranu, zamukne i s potovanjem slua dok ovaj poseban hor,
njih 144 000, sami pevaju svoju deonicu? Odgovor je oigledno potvrdan. No, mora postojati razlog za to.
Ko ini ovu udnu grupu, da li je njihov broj doslovan ili
simboliki to se ne usuujemo da tvrdimo. Ono to sigurno

46

Marija Magdalena i tih udnih 144 000

znamo jeste da je njihov izlazak na scenu znak da se zavrava

duga velika borba izmeu Hrista i sotone.
Oni pretvaraju u stvarnost ono to je Nebo eznulo da
vidi; ono to je jo Isus na krstu, pre nego to e izdahnuti,
unapred video kao plodove svoje rtve. Pre nego to pogne
svoju glavu i umre, On mora znati (kao to Psalam 22. kae)
da e smerni jesti i nasititi se, i da e hvaliti Gospoda koji Ga
trae; ivo e biti srce vae doveka. Opomenue se i obratie se
ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i poklonie se pred Njim sva
plemena neznaboaka. Jer je Gospodnje carstvo; On vlada
narodima. ... Seme e njihovo sluiti Njemu. Kazivae se za
Gospoda rodu potonjem (stihovi 26-31). To seme je javni
prikaz vere koja e obasjati svemir pred kraj velike borbe izmeu Hrista i sotone. Aneli eznu da to vide.
Hristos je ostvario velianstvenu kosmiku pobedu, ali
sada, pre nego to umre, Njemu mora biti dozvoljeno da verom sagleda krajnji ishod. Nije On eleo da dobije veliku nagradu za sebe; On je izlivao svoju duu do smrti, druge smrti.
Ba kao kad bi neko na Titaniku svesno izabrao da potone, a
da nama ustupi svoje mesto u amcu za spasavanje. Tako se i
On radovao to e naa srca iveti zauvek.
Rod koji mu slui, upravo je ono to je On oekivao.
Njegova sluba u Svetinji nad svetinjama na Nebu je ono to
im daje snagu za poslednje iskuenje. Izabrani ne smeju biti
zbrisani kanonadom barane vatre poslednjim obmanjivakim iskuenjem neprijatelja.

144 000 imaju posebnu ulogu

u toj poslednjoj velikoj drami
Svaki pojedinac e izvojevati tu jedinstvenu linu pobedu, pobeujui kao to je [Hristos] pobedio. Svako e imati
svoju posebnu borbu. Oigledno je da e sotona smisliti 144
000 razliitih vrsta iskuenja za svaku vrstu ljudskog iskustva.

47

Marija Magdalena

Alkoholiari, narkomani, ljubitelji pornografije, seksualno

izopaeni ljudi, i oni koji su dovedeni do ivice samoubilakog
ponora, mlaki lanovi crkve sve su to osobe koje su bile u
neposrednom sukobu sa neprijateljem ljudskih dua. Njihova
ljudska priroda, stvorena po liku Boijem, izdrala je napore neprijatelja da je uniti. Oni su osetili bliskost sa Marijom
Magdalenom u njenoj duhovnoj tamnici oaja.
Da, svi e oni imati istog, zajednikog neprijatelja, kad
je o kuanju re. Jedino to e svako to iskuenje nositi odlike neke od mnogobrojnih i razliitih kultura Istoka, Afrike,
Istone Evrope, Malezije. Oni dolaze sa istoka i zapada i svako ima svoju jedinstvenu linu borbu, svako slavi Hrista na
osoben i neponovljiv nain.
ak e i neki sa samog dna holivudske kulture sigurno
dobiti blagodat da nadvladaju iskuavanje! I oni mogu da slave
Hrista na jedinstven nain. Obeanja iz Otkrivenja garantuju
da e i neki pripadnici rimske kurije u Vatikanu otvoreno istupiti i hrabro prigrliti istinu Jevanelja.

Marija, tvoja braa i sestre stiu!

Svi oni imali su borbu sa svojih sedam demona, kao to
ste je i vi imali, i svi su ih nadvladali verom, kao i vi budui da ste svi negovali posebno zajednitvo sa Jagnjetom koje
je pobedilo u borbi na krstu. Svi oseaju duboku zahvalnost
za irinu, duinu, dubinu i visinu beskrajne Hristove agape
ljubavi. Oni su konano stasali do savrenog oveka, do pune
mere Hristovoga rasta, zajednikog tela vernika, pripravljenog da bude ena Njegova koja se pripremi za Jagnjetovu
svadbu. enina odea je pravda svetih, pravednost Hristova1, koja im je dodeljena, a sada je putem vere postala njihova2
(vidi Otkrivenje 19,7-8). Oni dolaze u Sion. Isaija ovako opi1 Dikaiosune, grki
2 Dikaiomata, grki

48

Marija Magdalena i tih udnih 144 000

suje to silno mnotvo koje se okuplja tokom poslednjeg sveopteg evaneoskog pohoda:
Podigni oi svoje i pogledaj unaokolo: svi se
oni skupljaju i ka tebi idu; iz daleka tvoji sinovi ti stiu, a keri se tvoje u naruju nose. Prenue se tad i
radovae se i srce e tvoje zaigrati... Sinovi e tuina
zidove ti prezidati, i kraljevi sluie ti njihovi... Tvoja
vrata svagda e otvorena biti, nee se ona ni danju ni
nou zatvoriti... Samo e pravednika u tvom narodu
biti (60,4-21).
Pomenuta, gotovo nemerljiva iskuenja pogodie pojedince iz svake narodnosti i svakog plemena i jezika i naroda
poslednjeg vremena. Za svakog od njih veno jevanelje postalo je, na jedinstven nain, pojedinana, lina sila Boja na
spasenje svakome ko u njega veruje. Svako od njih znaajan
je deo celine. Ne moe se proglasiti konana i potpuna pobeda
u velikoj borbi sve dok nije savladan svaki napad neprijatelja. Onaj koji ima veru Isusovu ispoljavae Njegovu silu koja
spasava od svakog demonskog zarobljenitva u ma kom delu
sveta da tako kaemo, od svih 144 000 kategorija ovog ropstva. Vi ste Mu i te kako vani!
Najponiznija osoba na svom najskromnijem mestu imae sopstveno iskustvo pobede nad iskuenjem, kao 144 000-ti
deo celine. A bie tu i careva i prineva koji e poneti svoj
deo konanog tereta. Cela vojska vernika stajae zajedno, blisko povezanih jedan s drugim, kao veran odraz srca iskuavanog Sina Bojeg, ali koji je izvojevao pobedu na svom krstu.
Marija je bila prototip, proroanstvo u malom, onoga to e se
tek dogoditi.
Popularno je smatrati nemoguim da cela crkva duhovno raste i da nadvlada kao to je [Hristos] nadvladao. Ta
ideja esto se odbacuje kao perfekcionizam. Ali oni koji pro-

49

Marija Magdalena

puste da spoznaju Hristovu definiciju vere, ne mogu da shvate

koliko je zaista dobra ta Dobra vest. I svetu i njima izgleda da
je Crkva ogrezla u samoivosti; ak je i naa pravednost orijentisana ka sopstvenom ja. Naa definicija vere je egocentrina. Nae himne su esto proete nama samima. Briga za
nae ja postala je neto osvetano. Mi traimo ravnoteu
izmeu brige za sebe same i, eventualno, neto malo brige za
Hrista. Sada se, meutim, ta ravnotea pretvorila u nau ve
poznatu mlakost; delimino smo vrui, a delimino hladni.
Neto ljubavi prema svetu, neto ljubavi prema Hristu.
Ali mlakost e uskoro postati prolost. Njeno vreme je
isteklo. Tihi propovednik iz Vitanije zauvek ju je prognao.

Isus se obradovao
pre no to je ispustio svoj poslednji dah
Njegova agape ljubav uda je inila u jednoj otkupljenoj
dui iz Magdale. Test uzorak pokazao se uspenim. Marijino
hriansko iskustvo dalo je Spasitelju pouzdanje za kojim je
eznuo pred svoju smrt. Vera zahvalna za Njegovu agape rtvu
iznedrila je jednu osobu koja je odraavala Njegov karakter;
jedan narod ljudi iz celog sveta koji stoje neporoni pred
prestolom Bojim doivee to isto. Nije onda udo to je razapeti Isus umro lica obasjanog bljeskom slave.
Gospod je u svojoj velikoj milosti poslao najdragoceniju
vest svome narodu, da ih pripremi kako bi mogli da se odre
u veliki dan Gospodnji. Vest treba da preraste u glasan pokli
koji e probuditi svako ljudsko srce i dovesti ga do konanog
izbora prihvatiti ili odbaciti vest.
Marijina vera, nadahnuta agape ljubavlju, moe da nas
poui novim nainima dosezanja srca venim jevaneljem.
Nijedan odbor ne bi mogao da smisli tako neobian nain irenja vesti, kako je to ona uinila. Tako e i svaka osoba meu
onih 144 000 kategorija svetih dati svoj poseban doprinos bla-

50

Marija Magdalena i tih udnih 144 000

goslovenoj misiji etvrtog anela u prosvetljenju Zemlje slavom zavrne vesti. Ljubav e biti njihov uitelj.
ena koju je nekad opsedalo sedam demona mislila je da
je beskorisna; ali ona je bila i te kako znaajna.
I vi ste.

51

RADOSNA VEST

OD ISUSA S LJUBAVLJU
prirunik za prouavanje
ena koju svet nikada nee zaboraviti
Ima jedna pria u Jevanelju po Marku koja je toliko lepa
da opini svakoga ko je voljan da je saslua. Ona je, poput dragog kamena u runoj zemljanoj posudi, smetena izmeu dve
najstranije prie ikada ispriane, ba kao to je Isusov krst bio
poboden izmeu dva razbojnika.
Prva od te tri prie govori nam o tome kako su svetenici i knjievnici odluili da ubiju Isusa. Trea opisuje jo sramnije delo jednog od uenika, Jude Iskariotskog, koji izdajom
prodaje svoju duu avolu i alje Isusa u smrt. U sredini nalazimo ovu predivnu priu o eni koju nikad neemo zaboraviti.
Nikada nijedna ena nije uinila neto poput nje. Isus je
njenom inu obezbedio trajno seanje: Zaista vam kaem:
gdje se god uspropovijeda ovo jevanelje po svemu svijetu,
kazae se i to za spomen njezin to uini ona (Marko 14,9).
To znai da je njen in bitan deo venoga jevanelja i kao
takav trebalo je da bude objavljen od strane trojice anela iz
Otkrivenja 14. Stoga i mi moramo u ovu seriju pouka ukljuiti jednu posveenu iskljuivo njoj. Iako pria o njoj nesmanjenim sjajem blista gotovo dve hiljade godina, mnogi je jo
uvek, naalost, ne znaju.
Svaki od etvorice Jevanelista opisuje taj dogaaj, ali sa
razliitim pojedinostima. Puno njegovo znaenje izranja iz
praine vekova kao prastari mozaik, jasno oslikan, ali tek nedavno otkriven.

52

Ova ena je bila beznadean sluaj

1. Proitajte u Jevanelju po Marku 14,1-9 kakav
je poklon ova ena donela Isusu.
ODGOVOR: _________________________. Koja je
bila njegova novana vrednost? __________ dinara (originalna grka re bila je denarius, srebrna kovanica vrednosti
jedne nadnice; videti Matej 20,2).
2. Kakvim reima je Isus pohvalio ovu enu?
Marko 14,6.8.
ODGOVOR:
Ona
je
meni
uinila
_________________________ _____ ... ta je mogla ____________________ pomazala ______
_____________________________ .
Grka re prevedena ovde kao dobro znai:
fantastino, ugodno, savreno, upravo kako treba. Ako
Isus jednoga dana bude mogao rei za vas i za mene da
smo uinili ono to smo mogli, to e biti najvea mogua pohvala. On nam nalae da priu o Mariji iznosimo gde god se bude propovedalo ovo jevanelje po
itavom svetu (Marko 14,9; Matej 26,13). Mora biti
da u toj prii postoji neto to razjanjava Novi zavet.
3. S kakvom se vrstom neoekivanog protivljenja
ona susrela? Marko 14,4.5.
ODGOVOR: Neki su se ____________. Ko su bili
ti tajanstveni neki? Matej 26,8 _________________. Kako
Jovan 12,4.5 tano ukazuje na izvor tog negodovanja? Zaetnik svega bio je ___________________.

53

Juda je podmuklo naveo jedanaestoricu uenika na pomisao da je on u pravu to optuuje tu enu.

Njima je nedostajalo duhovne pronicljivosti. Nisu
imali ni najbleu sliku o tome koliko je on bio lo,
a koliko je ona bila dobra! U ovim poslednjim danima potrebna je vea mo sagledavanja ili pronicanja
nego to su je oni u to doba imali!
4. Ova ena koja je pomazala Isusa i od Njega dobila takvu pohvalu, bila je zaista posebna! Koju je
vrstu sramotne prolosti ona imala? Marko, 16,9;
Luka 8,2; Jovan 12,3.
ODGOVOR: Njeno ime _______________________.
Bila je opsednuta od strane sedam ___________ , to je bilo
uasno stanje izgubljenosti.

ena koja je pomazala Gospoda, u Mateju
26,7, Marku 14,3 i Luki 7,37 predstavlja istu osobu
koja je u Jovanu 12,3 imenovana kao Marija. Nijedan pisac Jevanelja ne bi se usudio da ispria povest
o Isusu, a da ne poslua nalog da u svoje Jevanelje
ukljui priu o njenom inu pomazanja.
U Luki 7,37.39 kae se da je ona bila grenica
to znai, blae reeno, da je izgubila svoj moralni
ugled (uporediti Matej 21,31 i Luka 15,1.2). S mnogo takta Luka iznosi drugi deo prie (7,36-50), koji
obelodanjuje nekoliko zapanjujuih injenica: svojom neizreenom primedbom, Simon farisej nam
otkriva da je on lino i intimno poznavao Mariju.
Time to je jasno stavio do znanja da je Simon deset
puta vei grenik od nje, Isus je naznaio da je upravo Simon bio taj koji ju je prvobitno zaveo i unitio
njen ivot.

54

Kada devojka koja ima samopotovanja pretrpi takvu nesreu, ona obino postane, u psiholokom smislu, neugledna olupina. Marija nije mogla
da potrai psihijatra koji bi joj pomogao. Oseajui
se povreenom i okaljanom, pobegla je u oajanju i
bezglavo se bacila u bezdan samozaborava. Demoni
su uli u nju da bi opseli njeno srce i um. Takve stvari se deavaju svakome ko ne zna za nadu, ve samo
za oaj.

Susret sa Isusom
predstavljao je za Mariju neizmernu sreu
5. ta je Isus uinio za Mariju, izgubljenu u oaju,
oseaju krivice i oskvrnjenosti? Marko 16,9; Luka
8,2.
ODGOVOR: On je isterao _______________________.
Kada bi se molio da neko bude osloboen sotoninih kandi,
kako se Isus molio? Poslanica Jevrejima 5,7: Sa ___________
______________________.
Ne samo jednom ili dvaput, ve sedam puta
Isus je izlio svoju duu u molitvi za ovu ljudsku ruinu opsednutu avolom. Poznavanje ljudske prirode
navodi na misao da je sedmi demon, koji je konano
isteran, bio Marijin duboki prezir prema oveku
koji je okaljao njenu duu i upropastio njen ivot.
ena koja je pretrpela rodoskvrnjenje prirodno e
gajiti duboki prezir prema onome ko ju je zloupotrebio, gorinu koja tinja u njenoj podsvesti.
Kada je poslednji koren mrnje bio iupan,
Marijino osloboenje bilo je potpuno. Mnotvo ljudi nosi skrivene oiljke prezira proetog mrnjom,

55

koje samo Isusov glas velikom vikom i suzama

moe da izlei. Naa zahvalnost Bogu koji nam prata omoguava nam da oprostimo drugima koji su
nam teko skrivili. Poto je Marija znala da je njeno
ogoreno srce konano bilo isceljeno, elela je da na
neki nain Bogu kae: Hvala.
6. uvi Isusa kako pominje svoju smrt koja se
pribliavala, (o emu su uenici nerado sluali),
kakva se sjajna ideja rodila u njenoj glavi kao nain da kae: Hvala Ti to si spasao moju duu?
Marko 14,8.
ODGOVOR: Da pomae Njegovu ________________.
(a) Kakva je bila vrednost ulja, ili mirisa, koje je kupila? Stih
3: ___________ (b) Koliko je srebrnika za to potroila? Stih
5: Tri _________. (c) Kako ga je pomazala? Stih 3, poslednji deo: Ona je __________________________________ na
Njegovu glavu (a i na noge; videti Luka 7,38.46; Jovan 12,3).
(d) ta je upotrebila umesto ubrusa da obrie njegove noge?
_______________________.
Nikakav parfem koji se mogao jeftino nai na
rasprodaji nije bio dovoljno dobar za Marijinu nameru, nikakvo ulje inae dovoljno dobro za seljane
ili ak za plemstvo. Ovo je bilo dostojno samog cara.
Moete li zamisliti da se za to potroi 300 srebrnika
iznos godinje plate radnika? Ne mari; nita nije
bilo suvie vredno da se potroi na Onog koji je njenu duu izbavio iz pakla.
Saznala je za Simonovu veernju gozbu i smislila sjajan plan. Ukoliko bi ekala Isusovu smrt da
to uini, On nikada ne bi saznao za njenu duboku
zahvalnost. Bila je iskljuena sa Simonove liste gosti-

56

ju, ali e ona doi i nezvana da Ga tamo pomae, ni

sama ne shvatajui duboko znaenje svog dela.
Dugo zadravan izvor u Marijinoj dui naglo je
potekao. Vrele suze oprale su Spasiteljeve noge, a zatim je grenica klekla da ih obrie svojom dugom
kosom. Ovo je bilo najuzvienije delo koje je ikada
uinio neki pokajani grenik, ali Juda, okorelog srca,
i otupelih jedanaest uenika nisu uspeli da zapaze
velianstvenost prizora.
7. Isus je pohvalio delo te ene, uzdiui ga do nebesa! Marko 14,6-8. Kakvi se razlozi mogu navesti
u prilog njegovim oigledno preteranim reima o
njoj?
On je video neto to Njegovi uenici u svom
slepilu nisu mogli da vide.
(a) U alabasterskoj boci, razbijenoj kraj Njegovih nogu, On je video svoje telo, ranjeno i slomljeno nas radi.
(b) U dragocenom miru koje je kapalo na
pod i nestajalo u uvek ednoj zemlji, On je video
svoju krv koja se proliva za mnoge radi oprotaja grehova, a ipak odbaenu i prezrenu od strane
mnogih ljudi.
(c) U pobudama koje su Mariju pokrenule na taj postupak u ljubavi koju je to slomljeno,
pokajniko srce gajilo prema Njemu Isus je video
istinski odraz svoje ljubavi prema nama.
(d) U njenoj rtvi koju je uinila kada je kupila miro po ceni jedne teko steene radnike plate
za itavih godinu dana, On je video potpuno pranjenje sebe, odricanje od samoga sebe, u ulozi boanskog Zarunika naih dua.

57

(e) U njenoj prividnoj rasipnosti gledao je

velianstvenu sveobuhvatnost nebeske rtve, jedino
dovoljne da spase svet, iako e je prihvatiti samo aica stanovnika ove Zemlje.

Da li bismo se mi sloili
sa onim to je rekao Juda Iskariotski?
8. Koji je naoko plemenit cilj Juda predoio,
objanjavajui zato ga ljuti ono to je Marija uradila? Jovan 12,4.5
ODGOVOR: Zato se ovo tri stotine dinara (srebrnika) dalo______________? Koliko bi od toga dospelo do
siromanih? Stih 6: ___________. Da li je jedanaest uenika
znalo za njegovo potkradanje blagajne?
Judino rezonovanje zvualo je logino i naizgled u skladu sa Isusovim podseanjem da treba
nahraniti i odenuti siromahe. Da smo mi bili tamo,
da li bismo se pridruili jedanaestorici i svim srcem
kazali Amin! ili Bravo! na Judin hladan, neosetljiv pravedni gnev?
Jesmo li i mi slepi i tvrdog srca? Boji najvei
problem danas moda nisu carinici I prostitutke
nego ljudi koji tvrde da su religiozni a preziru agape
kad se s njom susretnu. Duhovno stanje savremene
Laodikeje (Otkrivenje 3,14-21) slino je stanju jedanaestorice koji su bili zaslepljeni Judinom obmanom. Koliko esto takozvanim Hristovim sledbenicima nedostaje mast za oi; oni nemaju nimalo vie
pronicljivosti od uenika u trenutku kada ih je od
Golgote delilo samo nekoliko dana! A bili su rukopoloeni za propovednike i apostole, za voe crkve!

58

Isus je voleo ak i
hladnog i okorelog Simona
9. Koja je bolest pogodila Simona fariseja? Marko 14,3; Matej 26,6.
ODGOVOR: _________. ta je on zakljuio o Isusu?
Luka 7,39 ; on je smatrao da Hristos nije _____________.
Simon je bio jedan od gubavaca koje je Spasitelj
izleio. Njegov nain da kae hvala to si me iscelio bio je ponosit, dostojanstven, tipino farisejski.
Kada je, meutim, video Isusa kako prihvata Marijinu rtvu, bilo mu je drago to od sebe nije napravio
budalu priznavi ga za Mesiju.
Ako je Mariju muilo sedam demona, Simonovo stanje bilo je jo gore, jer njega je muio jo
jedan, osmi ponos i prezir prema veri kojom agape
nadahnjuje oveka.
10. Kako je ljubazno i taktino Isus otkrio Simonu
njegovu stvarnu duhovnu potrebu? Luka 7,40-46.
ODGOVOR: Simon je bio taj koji je dugovao
___________ __________, a ne samo __________________.
11. Koji je odnos izmeu greha i pratanja? Stih 47.
ODGOVOR: Oni koji su dobili oprotaj za ___________
grehe, vole vie; dok oni kojima je malo _____________,
imaju __________ _____________.
Sutina Isusovih rei nije u tome da se moramo
prepustiti avolu i poiniti mnoge grehe kako bi-

59

smo nauili da volimo onako kako je Marija volela

(moda nikada ne bismo nali vlastiti put povratka
iz tog pakla!). Mi moramo shvatiti da smo krivi za
mnoge grehe, da smo mi zapravo onaj ovek koji
duguje 500 srebrnika, a ne pukih 50. Samo zahvaljujui Hristovoj milosti gresi koje su drugi poinili
nisu i nai gresi. Nikome nije uroeno da bude bolji
od ma koga drugog. Kako je Luter rekao, svi smo
nainjeni od istog testa. Jedino kroz istinsko pokajanje i poniznost duha moemo isterati i onog osmog
avola.
12. Teolozi i propovednici su dugo raspravljali o
tome ta je smisao vere. Kako glasi Isusova jednostavna definicija vere? Luka 7,50.
ODGOVOR: Ono to je _____________ imala bila je
istinska vera svesrdna zahvalnost _______________ ljubav.
Nita drugo nije vredno da se nazove verom.
13. Da li ste zaista zahvalni za ono to ste nauili
tokom prouavanja ove dragocene knjige, Svetog
pisma?

Ovo je 10. lekcija iz Dobre vesti - Od Isusa sa ljubavlju Lako

razumljivog Vodia za prouavanje Svetoga pisma, koja je dostupna u formi knjige.

60

Da li elite da se jo bolje upoznate

sa Najdragocenijom Veu?
elite li da je podelite sa svojim prijateljima? Pored knjige koju upravo
itate u ponudi su i sledee knjige i broure Dobre Vesti koje sadre
samu sutinu ove jedinstvene poruke.
MONA DOBRA VEST, Robert J. Wieland
Knjiga sadri pregled modernih koncepcija jednostavne poruke koje bi trebalo da budu sila Boja na
spasenje (Rimljanima 1,16), a koje su postale alostan izvor zbunjenosti. Nasuprot tome, ovo delo baca
sasvim novo svetlo na svu tu frustraciju, bezvoljnost,
opadanje i mlakost koji se ogledaju na duhovnom
planu. Da li smo propustili da sagledamo koliko je
Dobra vest zaista dobra, ili nismo poverovali u to?
Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bibliji
i predstavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srca desetina hiljada ljudi
irom sveta. Ova knjiga posebno se obraa onima koji trae vrsto tlo
kao temelj svoje nade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO TO MISLITE,

Robert J. Wieland
Milioni ljudi veruju loim vestima. Evaneoska poruka je tako dobra vest, da je to ponekad teko i poverovati. Boja milost je...beskrajno bolja nego to
ste mislili. Prvi put odtampana 1985, ova knjiga
nastavlja da izaziva panju.

Radosne Vesti: OD ISUSA SA LJUBAVLJU

Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obradovati Vae srce. Podeljene na tri odseka: Dobra Vest
koja uzdie um (srce), Dobra Vest o budunosti i
Pronalaenje Bojeg mesta sigurnosti.

Podeli Dobru Vest objavljujui je reima i delima

Svaka od sledeih broura tampana je u formatu 95x140 mm. Njihov
sadraj predstavlja poruku opravdanja verom, slobodnu od svakog legalizma.

BLIZINA VAEG SPASITELJA

Jeste li umorni od oseaja krivice? Oseate li se odbaenim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE VESTI. Hristos je preuzeo inicijativu da vas povede putem
ka srei ovde i sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.

OBRNUTA MOLITVA
Voda ne tee uzbrdo, a i ljudi obino ne izgovaraju
molitve poput one zapanjujue u Jevanelju po Jovanu
4, koja je obrnutog smera.
Jesmo li spremni za tektonsku promenu u svom pristupanju Bojem prestolu?

RE KOJA JE PREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla da milione preobrazi
u ljude spremne da umru za svoja ubeenja, a ostale
milione u njihove progonitelje edne krvi?
Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?

DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i ene mogu da kroz
Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na svoje
probleme. Mera vere enja za Bogom usaena je
u svakom ljudskom srcu. Bog svakako zna kako e odgovoriti na ovu enju.

ENA KOJA JE REKLA DA BOGU

Tokom mnogih vekova, razvilo se mnotvo mitova o
Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog hrianima evangelistikog usmerenja, ova brourapredstavlja pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.
KAKO SPASITI BRAK
Kako iveti s loim branim partnerom. Bog ima lekovite Dobre vesti koje e doneti blagosloveno olakanje
u svaki nesrean dom, i dodatno ohrabrenje za sve one
koji su sreni u svom braku. Lek je u onom to verujemo, a ne u onom to inimo!

Preporuujemo i sledee knjige:

ZLATO PREIENO U OGNJU,

Robert J. Wieland
Knjiga koja je imperativ za svakog ko eli bolje da
razume znaenje Isusove vere i Hristove prirode.

U POTRAZI ZA KRSTOM, Robert J. Wieland

Autor istrauje putovanja onih osoba koji su se
uputili prema krstu, meu kojima su, pored njega
samog, Isus, Marija Magdalena i Pavle. On nam otkriva kako moemo stei svoje lino iskustvo na tom
istom putovanju, i naglaava da krst nesumnjivo
ima snagu da protera svaki strah iz ljudskog srca.
Radi se o dirljivo i ubedljivo napisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.

CIP -
,
27-312.55 Marija Magdalena
,
Marija Magdalena : ena koju svet nikada nee zaboraviti
/ Robert D. Vilend ; [prevod sa engleskog Mirjana eri]. Novi Sad : Eden kua knjige, 2015 (Beograd : Apollo graphic
production). - 62 str. ; 19 cm
Prevod dela: Mary Magdalene / by Robert J. Wieland. - Tira
50.
ISBN 978-86-85197-37-6
a) ,
COBISS.SR-ID 295323399