106 CRIMEN (II) 1/2011 str.

107-115

of incorrect interpretation, consequence was violation of a provision of Criminal Procedure Code which represented a basis for the abolition of the verdict. It is our opinion that it is not questionable that under property of citizens entered property of individuals, but in situations of legal entities it was necessary to determine intuitu personae elements, or in other words to determine if the property of legal entity is separated from the property of members of the legal entity or not. After the last legal changes it is not important which form of the exists. The only question is whether the net assets of the state exist or not. All mentioned in- dicates the need for precise interpretation of the term property of citizens and its distinction from the term private property.
words: property of citizens, private property, Criminal Code, interpretation.

PREGLEDNI RAD Primljeno:

18.4. 2011.

Jelena . Lopii-Jani* Akademija za diplomatiju i bezbednost u Beogradu

KONVENCIJA O POBOLJANJU SUDBINE VOJNIH RANJENIKA U VOJSKAMA U RATU OD 22. AVGUSTA 1864. GODINE
Apstrakt. U ovom radu dat je kratak prikaz, pravni aspekt i analiza enevske Konvencije o poboljanju sudbine ranjenika u vojskama u ratu od 22. avgusta 1864. godine. Ova konvencija se smatra kao prvi najznaajniji meunarodni dokument iz ratnog prava, kojim se vri zatita ranjenika i bolesnika. Nastanak enevske Konvencije iz 1864. godine se vezuje za Meunarodni Crveni krst u enevi, kao i za njegovog osnivaa vajcarskog knjievnika J. Henry-a Dunant-a. Konvencija je imala snaan odjek u itavom svetu, i uz nekoliko dopuna koje su izvrene' kasnije u XX veku nastale su poznate etiri enevske konvencije iz 1949. godine i Dopunski protokol I i II uz enevske konvencije iz 1949. godine. U naoj literaturi ova enevska konvencija iz 1864. godine samo je sumarno obradena, i neopravdano zaboravljena. Prvi put se objavljuje i originalni tekst enevske konvencije iz 1864. godine na francuskom jeziku. Srbija je pristupi- la enevskoj konvenciji iz 1864. godine, 24. marta 1876. godine. Naalost, enevska konvenci- ja iz 1864. godine je vie puta prekrena u ratovima u XIX i poetkom XX veka. Kljune rei: Konvencija, vojni ranjenici, bolesnici, Meunarodni Crveni krst, potpisnici.

U drugoj polovini XIX veka dolazi do poetka meunarodnog regulisanja ratnog prava. Praktino prvi korak ka regulisanju ratnog prava je Pariska deklaracija o pomorskom ratu koja je doneena 1856. godine. Smatra se kao prvi najznaajniji meunarodni dokument iz ratnog prava Konvencija o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u ratu, koja je donesena u enevi 1864. godine.

Prvi principi o humanitarnoj zatiti ranjenika i bolesnika su se pojavili u prvoj poluzvaninoj meunarodnoj konvenciji Crvenog Krsta u enevi u oktobru 1863. godine Na inicijativu vajcarskog knjievnika J. Henry-ja Dunant-a (1828-1910) i njegove knjige Seanje na Solferino" i nekoliko drugih linosti, osnovan je 1863. godine Meunarodni komitet za pomo ranjenicima". 2

F. Kalshoven /1991/: Constraints on the WagingofWar, Geneva, pp. 8-10; L. C. Green /1993/: The Contemporary Law of Armed Conflict, Manchester, pp. 24-25; Z. Vuini /2001/: Meunarodno ratno i humanitamo pravo, Beograd, str. 262-264. L. Oppenheim /1960/: International Law a Treatise, Volume II, London, pp. 353-355.

108 CRIMEN (II) 1/2011 str. 107-115

nr Dunant je bio prisutan tokom borbe u Solferinu 1859. godine gde je bio i svedok nepruanja adekvatne medicinske nege ranjenim i bolesnim u oruanim snagama. Ovo je praktino bio direktan povod za zatitu ranjenika i bolesnika, jer tokom rata za ujedinjenje Italije ranjenici su ostavljani bez ikakve nege i medicinske pomoi. Tokom te bitke koja je trajala pet sati 38.000 ljudi je ubijeno ili ranjeno. Bitka u Gettysburg-u 1862. godine je takoe bila jo jedan primer nepruanja adekvatne medicinske nege ranjenim i bolesnim. Oba ova dogaaja praktino su doprinela osnivanju 1863. godine Crvenog krsta u enevi i zakljuenju enevske konvencije o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u vojskama u ratu 1864. godine.2 nr Dunant je bio jedan od osnivaa Meunarodnog Crvenog krsta i inicijator diplomatske konferencije koja je usvojila enevsku konvenciju o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u vojskama u ratu, koja je sainjena u enevi 22. avgusta 1864. godine. Potpisnice ove Konvencije su bile sledee drave: Badenska, Belgija, Virteberka, Danska, Italija, Holandija, Portugalija, Pruska, Francuska, Hesen, vajcarska i panija. Do 1906. godine jo 36. drava pristupile su ovoj Konvenciji, to nesumnjivo govori da velika veina tadanje meunarodne zajednice priznaje humanizaciju tadanjeg meunarodnog ratnog prava u odnosu na vojne ranjenike i bolesnike.3 Meunarodni Crveni krst sa seditem u enevi osnovan je 1863. godine, koji se kasnije razvio u itav humanitarni svetski pokret. Danas Meunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca ini oko 190. Nacionalnih drutava, koja okupljaju 250. miliona lanova i saradnika, koji je mnogo doprineo da se u ratovima i oruanim sukobima sprovede zatita civilnog stanovnitva, ratnih zarobljenika, ranjenika i bolesnika.4 Naime, pre usvajanja navedene enevske konvencije iz 1864. godine praksa drava se razlikovala po pitanju statusa ranjenika i bolesnika u ratovima, jer nije postojala konvencija o zatiti ranjenika i bolesnika. U XIX veku je postojalo meunarodno obiajno ratno pravo, koje se primenjivalo i na ranjenike i bolesnike, ali svaka drava je to pravo tumaila na svoj nain imajui u vidu svoje interese. Razume se da su najtee prolazile pobeene drave, jer pobednici su tumaili i nametali svoje uslove pobede koje su obuhvatale i ranjenike i bolesnike. Kneevina Srbija je pristupila Konvenciji o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u ratu od 1864. godine, dana 24. marta 1876. godine5. Ova konvencija koja ima 10 lanova, je prva konvencija koja je izriito uredila postupanje sa ranjenicima i bolesnicima u vojskama za vreme rata. 6 U enevskoj konvenciji o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u vojskama u ratu od 22. avgusta 1864 godine prvi put je jasno istaknuta zatita vojnih ranjenika i bolesnika. Ova Konvencija ima svega 10. lanova. Poto se radi o prvoj meunarodnoj konvenciji o zatiti

2 3 4 5

A. Dinan /2009/: Seanje na Solferino, Meunarodni komitet Crvenog krsta iz Zeneve. M. St. Markovi /1906/: enevska konvencija, Beograd, Arhiv za pravne i drutvene nauke, broj 6, str. 553. A. Dinan /2009/: op. cit., str. 124.-125. Pregled meunarodnih ugovora i drugih akata od meunarodno-pravnog znaaja za Srbiju od 1800. do 1918. godine /1953/: Beograd, str. 67, Meunarodne Konvencije o ratnom pravu i sigurnosti /1979/: Zagreb, str. 281-282; H. S. Levie /1979/: Documents on Prisoners of War, Naval War College, International Law Studies, Vol. 60, Newport, p. 45; Le Fir Luj /1934/: Meunarodno javno pravo, prevod, Beograd, str. 604-606. S. Yves /1986/: Penal Aspects of International Humanitarian Law, International Criminal Law, Volume I, Crimes, New York, pp. 209-232.

ranjenika i bolesnika, daemo kraa objanjenja ove Konvencije, jer do sada u naoj literaturi veoma malo se objanjavala ili komentarisala ova Konvencija. Ova konvencija u originalu napisana je na francuskom jeziku: Convention de Geneve du 22. aout 1864. pour l'amelioration du sort des militaires blesses dans les armees en campagne. Geneve, 22. aout 1864. U jugoslovenskoj literaturi publikovana je u zborniku Meunarodne konvencije o ratnom pravu i o sigurnosti koju je priredio Boko Petrovi, Zagreb, 1979. godine. Zatim, je Meunarodni Crveni krst iz eneve (ne navodi se godina izdanja) objavio na srpskom jeziku knjigu Andi Dinan: Seanje na Solferino, gde je na strani 132.-141. objavljena ova konvencija. Potpisnici ove Konvencije u preambuli navode: vajcarska konfederacija, Njegovo visoanstvo Veliki vojvoda od Badena; Njegovo velianstvo Kralj Belgije; Njegovo velianstvo Kralj Danske: Njeno velianstvo Kraljica panije; Njegovo velianstvo Kralj Francuske: Njegovo visoanstvo Veliki vojvoda od Hesena, Njegovo velianstvo Kralj Italije; Njegovo velianstvo Kralj Holandije; Njegovo velianstvo Kralj Portugala, Njegovo velianstvo Kralj Prusije, Njegovo velianstvo Kralj Virtemberga, podstaknuti zajednikom eljom da ublae, onoliko koliko to zavisi od njih, zla koja nerazdrivo idu uz rat, da obustave suvine surovosti i da poboljaju poloaj vojnika ranjenih na bojnom polju, odluili su, sa takvim ciljem, da usvoje Konvenciju i imenovali svoje sledee Opunomoenike: vajcarska konfederacija: gospodin Gijom-Anri Difur, oficir Carskog reda Legije asti, vrhovni komandant federalne vojske, lan Dravnog saveta; gospodin Gistav Moanije, predsednik Meunarodnog komiteta za pomo ranjenim vojnicima i enevskog drutva za javne poslove; i gospodin Samuel Leman, federalni pukovnik, glavni lekar federalne vojske, lan Nacionalnog saveta. Njegovo visoanstvo veliki vojvoda od Badena: gospodin Robert Volc, vitez Lavljeg reda Cehringena, doktor medicine, medicinski savetnik u Direkciji za zdravstvo; oi gospodin Adolf tajner, vitez Lavljeg reda Cehringena, glavni lekar. Njegovo velianstvo Kralj Belgije: gospodin Ogist Vier, oficir Leopoldovog reda, venik u Savetu za rudarstvo. Njegovo velianstvo Kralj Danske: gospodin arl-Emil Fenge, vitez Danskog reda, odlikovan srebrnim krstom istog Reda, velikim krstom Reda Leopolda od Belgije, itd. lan Kraljevskog dravnog savteta. Njeno velianstvo Kraljica panije: gospodin Don Hose Eriberto Garsia de Kvevedo, plemi na slubi u Kraljevskom saboru, vitez Velikog Izabelinog krsta, vitez Reda arla Treeg, vitez prve klase Carskog reda i ratnika San-Fernanda, oficir francuske Legije asti, kraljiin ministar namesnik u vajcarskoj konfederaciji. Njegovo velianstvo Car Francuske: gospodin or arl Jegermit, oficir Carskog reda Legije asti, oficir Leopoldovog reda Belgije, vitez Reda crvenog orla Prusije tree klase itd. Zamenik direktora Ministarstva za inostrane poslove; gospodin Anri-Een Segino de Preval, vitez Carskog reda Legije asti, odlikovan Carskim redom Meidije etvrte klase, vitez italijanskog Reda Sen Moris i Lazar itd; gospodin Marten-Fransoa Budije, oficir Carskog reda Legije asti, odlikovan Carskim redom Meidije etvrte klase, odlikovan medaljom za vojne zasluge Italije, glavni lekar druge klase. Njegovo visoanstvo veliki Vojvoda od Hesena: gospodin Karl-August Brodrik, vitez Reda Filip-I-Magnanim, Reda Sen-Mihaela Bavarskog, oficir Kraljevskog reda Svetog spasa itd. Komandant bataljona i tapski oficir. Njegovo Velianstvo Kralj Italije: gospodin an Kapelo, vitez Reda Sen Moris i Lazar, kraljevski konzul u vajcarskoj, i gospodin Feliks Barofio, vitez Reda Sen Moris i Lazar, divizijski lekar. Njegovo velianstvo Kralj Holandije: gospodin

110 CRIMEN (II) 1/2011 str. 107-115

Bernard Ortunius Teodor Henri Vesenberg, oficir kraljevskog reda hrastovog venca, vitez Redova Karlosa treeg panskog, Pruske krune, Adolfa de Nasuaua, doktor prava, kraljevski sekretar poslanstva u Frankfurtu. Njegovo velianstvo Kralj Portugala: gospodin Hose Antonio Marke, vitez Hristovog reda, Reda Nostra Senjora de la Konsepsion de Vila-Visoza de San Benedikt de Aviz, Leopoldovog reda Belgije itd., doktor medicine i hirurgije, brigadni hirurg, zamenik efa Odeljenja za zdravstvo pri Ministarstvu rata. Njegovo velianstvo Kralj Prusije: gospodin Karl-Albert fon Kampc, vitez Reda Crvenog orla druge klase itd. Kraljevski izvanredni poslanik i opunomoeni ministar u vajcarskoj konfederaciji, lini savetnik u poslanstvu; gospodin Godfroj-Frederik Fransoa Lefler, vitez Reda crvenog orla tree klase itd. Doktor medicine, glavni lekar etvrtog korpusa armije; i gospodin or-Erman-il Riter, vitez reda Krune tree klase itd. Lini savetnik u Ministarstvu rata. Njegovo velianstvo Kralj Virtemberga: gospodin Kristof-Urlih Han, vitez reda Sen Moris i Lazar itd. Doktor filozofije i teologije, lan Centralne kraljevske direkcije za dobrotvorne ustanove".7 Ve u lanu 1. ove Konvencije navodi se da e ambulante i vojne bolnice biti priznate neutralnim, i u skladu sa tim biti tiene, i takvim e ih smatrati zaraene strane sve dotle dok se u njima budu nalazili vojni bolesnici i ranjenici. Ukoliko te ambulante i vojne bolnice zaposednu vojne snage neutralnost e prestati. 8 Vano i znaajno je da se prvi put u jednoj meunarodnoj konvenciji na izriiti nain spominju ambulante i bolnice, bolesnici, ranjenici i da e biti zatieni od zaraene strane. Takoe je znaajno u pogledu navedene zatite vojnih ranjenika i bolesnika da ambulante i vojne bolnice ne mogu zaposesti vojne snage. Ukoliko vojne snage zaposednu ambulante i vojne bolnice onda one ne mogu imati neutralnost, odnosno status zatienog objekta. Konvencija u lanu 2. precizno odreuje status osoblja u ambulantama i vojnim bolnicama, u koje spadaju osoblje zdrastvene slube, lica zaduena za nadzor, zdravstvenu negu, za transport vojnih ranjenika, i vojnih svetenika, pod uslovom da se pridravaju svojih obaveza i sve dok se nalaze u slubi. Navedena lica imaju isti status ukoliko se kao ranjenici nalaze na oporavku, negovanju ili ih treba dopremiti. U lanu 3. Konvencije je precizirano ukoliko ambulante i vojne bolnice padaju u ruke neprijatelja uivaju isti status ukoliko ispunjavaju svoje dunosti ili se mogu povui da bi se pridruili jedinicama kojima pripadaju. Ukoliko usled promenjenih okolnosti ova lica prekinu svoju delatnost, obaveza je okupatorske vojne jedinice da ih preda neprijateljskim predstraama uz puno uvaavanje i dunu zatitu. lan 4. Konvencije predvia materijalna dobra vojnih bolnica podleu vojnim zakonima kao i lica koja pripadaju tim bolnicama i koja su bila u slubi u ovim bolnicama a prilikom povlaenja mogu poneti samo stvari koje su njihovo privatno vlasnitvo. Za razliku od njih ambulante i vojne bolnice u istim okolnostima imaju prava da sauvaju svoju opremu. U lanu 5. Konvencije predviena je pomo vojnim ranjenicima od strane lokalnog stanovnitva. Voe zaraenih strana obavezne su da lokalnom stanovnitvu stave do znanja da se ovakvo humano ponaanje od njih oekuje, i da e im status u ovom sluaju biti tretiran kao neutralan. Navodi se da ranjenik moe biti smeten, preuzet i negovan u privatnoj kui, i da ta kua slui kao zatita, a metanin koji je preuzeo ranjenika treba da
7 8 A. Dinan /2009/: op. cit., str. 132-135. Meunarodne konvencije o ratnom pravu i o sigurnosti, op. cit., str. 281.

bude osloboen ratnih nameta i obaveze da vojnike svoje vojske prima na smetaj u svoju kuu. Smetaj ranjenika u privatne kue svakako je jedna novina u meunarodnom ratnom pravu sa aspekta zatite samog ranjenika kao i metanina. Oigledno da se esto deavalo u ratovima tog vremena da se broj ranjenika i bolesnika naglo uveavao, tako da nisu imali prostornih mogunosti smetaja u ambulantama, prihvatilitima i bolnicama, nego su ih upuivali u privatne smetaje kod metana. lan 6. Konvencije predvia status ranjenika i bolesnika za vreme rata. Proklamuje se da ranjenici i bolesnici bez obzira na nacionalnu pripadnost budu leeni i negovani. Zatim, preputa se nadlenim vrhovnim komandantima koji su ovlaeni, ako uslovi to dozvoljavaju i ako se o tome saglase obe zaraene strane, da neprijateljske vojnike koji su ranjeni u toku borbe, odmah predaju neprijateljskim predstraama. Posle ozdravljenja i oporavka vojnici za koje se proceni da nisu sposobni za dalju vojnu slubu, bie vraeni u svoju zemlju. Postoji mogunost i za ostale koji su prezdravili da se vrate u domovinu, pod uslovom da za vreme trajanja postojeeg rata ponovo ne uestvuju u njemu. Evakuaciono osoblje, sanitetsko osoblje, previjalita i depoi, uivaju bezuslovnu neutralnost.9 U lanu 7. Konvencije propisano je da za sve bolnice, ambulante i evakuacione jedinice treba da bude vidljivo istaknuta i dogovorena zastava kao i nacionalna zastava. Zatim, lica koja se nalaze pod zatitom neutralnosti moraju da imaju traku oko ruke, koja e ih razlikovati od ostalih lica-ranjenika i bolesnika. Zastava kao i traka oko ruke treba da ima Crveni krst na beloj osnovi. 10 U lanu 8. Konvencije predvieno je njeno sprovoenje, gde se navodi da e je vrhovni komandanti zaraenih armija na osnovu uputstava koja dobiju od svojih vlada, odnosno u skladu sa osnovnim naelima izloenim u ovoj Konvenciji, izvravati. U lanu 9. Konvencije je predvien postupak poziva za one vlade koje ne mogu da upute svoje punomonike na Meunarodnu konferenciju u enevi, u tom cilju protokol ostaje otvoren. U lanu 10. Konvencije predviena je ratifikacija Konvencije, a ratifikacije e biti razmenjene u Bernu, u roku od etiri meseca, ili ranije ako je to mogue. Posle usvajanja enevske konvencije o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u vojskama u ratu iz 1864. godine, kada ona jo nije bila primenjena u praksi, uvidelo se da je treba dopuniti. Na potrebu dopune navedene enevske konvencije iz 1864. godine ukazao je i vei broj ratova koji se vodio. Vie puta je pokretana inicijativa za dopunu ove Konvencije, ali do toga nije dolo. Razlog je bio taj to je ova dopuna naila na otpor velikih sila, kojima to nije bilo u interesu zbog osvajakih ratova koje su vodile kako u Evropi tako i van Evrope. Ipak, ova meunarodna akcija za humanizacijom postojeeg medunarodnog ratnog prava dovela je do usvanjanja dve Hake konvencije iz 1899. godine. Prva se odnosi na zakone i obiaje suvozemnog rata sa pravilnikom od 60. lanova, a druga kojom se naela enevske konvencije iz 1864. godine usvajaju i za pomorske ratove. 11 enevska konvencija o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u vojskama u ratu iz 1864. godine koje se odnose samo na suvozemni rat je kasnije, 1868. godine, dodatnim lanovima dopunjena i proirena i na pomorski rat i zatiti brodolomnika. Ove dopune nisu nikada stupile na snagu ali su ipak imale i praktinu primenu. Tako su se strane, koje su bile

9 10 11

Ibidem, str. 281-282; Z. Vuini /2006/: op. cit., str. 245-246. Meunarodne Konvencije o ratnom pravu i sigurnosti, op. cit., str. 281-282. M. St. Markovi /1906/: op. cit., str. 554.

112 CRIMEN (II) 1/2011 str. 107-115

ukljuene u Franusko-Nemaki rat u periodu 1870.- 1871. godine kao i pansko-Ameriki rat 1889. godine, sloile da e se povinovati tim odredbama. Kao to smo napred naveli, Srbija je enevsku konvenciju o poboljanju sudbine vojnih ranjenika u vojskama u ratu iz 1864. godine ratifikovala 24. marta 1876. godine. Ministar vojni Srbije S. Gruji je 1. decembra 1877. godine u Beogradu izdao Naredbu za sve oficire, nie inove i redovne vojnike Knja. Srpske stajae i narodne vojske kojom je saoptio naela navedene enevske konvencije i naredio oficirima, podoficirima i vojnicima da se strogo pridravaju ovih pravila. Naredba sadri osam lanova, u kojima se parafrazira enevska konvencija iz 1864. godine, i daju objanjenja i uputstva za praktinu primenu. znaajno je da se u lanu 8. ove Naredbe navodi da svaki oficir srpske vojske ima potpisati da je ovu naredbu proitao.12 Sa sigurnou moemo da zakljuimo da su to bili prvi konkretni koraci u regulisanju meunarodnopravne zatite ranjenika i bolesnika u ratovima, kao i prvi zaeci humanizacije rata na meunaronom planu u vidu meunarodne konvencije. Poto u naoj literaturi nije publikovan originalni tekst enevske konvencije iz 1864. godine, ovo je prilika da se publikuje originalni tekst na francuskom jeziku. Convention de Geneve du 22 aout 1864 pour l'amelioration du sort des militaires blesses dans les armees en campagne. Geneve, 22 aout 1864.13 ARTICLE 1. - Les ambulances et les hopitaux militaires seront reconnus neutres, et, comme tels, proteges et respectes par les belligerants, aussi longtemps qu'il s'y trouvera des malades ou des blesses. La neutralite cesserait si ces ambulances ou ces hopitaux etaient gardes par une force militaire. ART. 2. - Le personnel des hpitaux et des ambulances, comprenant l'intendance, le Service de sante, d'administration, de transport des blesses, ainsi que les aumoniers, participera au benefice de la neutralite lorsqu'il fonction- nera, et tant qu'il restera des blesses a relever ou a secourir. ART. 3. - Les personnes designees dans l'article precedent pourront, meme apres l'occupation par l'ennemi, continuer a remplir leurs fonctions dans l'hopital ou l'ambulance qu'elles desservent, ou se retirer pour rejoindre le corps auquel elles appartiennent. Dans ces circonstances, lorsque ces personnes cesseront leurs fonctions, el- les seront remises aux avant-postes ennemis par les soins de l'armee occupante. ART. 4. - Le materiel des h6pitaux militaires demeurant soumis aux lois de la guerre, les personnes attachees a ces h6pitaux ne pourront, en se retirant, emporter que les objets qui seront leur propriete particuliere. Dans les memes circonstances, au contraire, l'ambulance conservera son ma- teriel. ART. 5. - Les habitants du pays qui porteront secours aux blesses seront respectes et demeureront libres. Les generaux des Puissances belligerantes auront pour mission de prevenir les habitants de l'appel fait a leur humanite, et de la neutralite qui en sera la consequence.

12 13

Zbornik Zakona i uredaba izdanih u Knjaestvu Srbiji od 5. avgusta 1877. do 12. juna 1878. godine /1878/: broj 32, Beograd, str. 183. Droit Intemational Humanitaire-Traite & textes /1960/: International Committee of the Red Cro- ss, Geneva.

Tout blesse recueilli et soigne dans une maison servira de sauvegarde. L'ha- bitant qui aura recueilli chez lui des blesses sera dispense du logement des trou- pes, ainsi que d'une partie des contributions de guerre qui seraient imposees. ART. 6. - Les militaires blesses ou malades seront recueillis et soignes, a quelque nation qu'ils appartiennent. Les commandants en chef auront la faculte de remettre immediatement aux avant-postes ennemis les militaires ennemis blesses pendant le combat, lorsque les circonstances le permettront et du consentement des deux partis. Seront renvoyes dans leur pays qui, apres guerison, seront reconnus incapables de servir. Les autres pourront etre egalement renvoyes, a condition de ne pas re- prendre les armes pendant la duree de la guerre. Les evacuations, avec le personnel qui les dirige, seront couvertes par une neutralite absolue. ART. 7. - Un drapeau distinctif et uniforme sera adopte pour les hopi- taux, les ambulances et les evacuations. II devra etre, en toute circonstance, accompagne du drapeau national. Un brassard sera egalement admis pour le personnel neutralise, mais la delivrance en sera laissee a l'autorite militaire. Le drapeau et le brassard porteront croix rouge sur fond blanc. ART. 8. - Les details d'execution de la presente Convention seront regles par les commandants en chef des armees belligerantes, d'apres les instructions de leurs gouvernements respectifs, et conformement principes generaux enonces dans cette Convention. ART. 9. - Les Hautes Puissances contractantes sont convenues de com- muniquer la presente Convention gouvernements qui n'ont pu envoyer des plenipotentiaires a la Conference internationale de Geneve, en les invitant a accder; le protocole est a cet effet laisse ouvert. ART. 10. - La presente Convention sera ratifie, et les ratifications en se- ront echangees a Berne, dans l'espace de quatre mois, ou plus tot si faire se peut. En foi de quoi, les plenipotentiaires respectifs l'ont signee et ont appose le cachet de leurs armes. Fait a Geneve, le vingt-deuxieme jour du mois d'aout de l'an mil huit cent soixante-quatre

LITERATURA
Dinan A. /2009/: Seanje na Solferino, prevod, Beograd. Green L. C. /1993/: The Contemporary Law of Armed Conflict, Manchester. Hovvard L. S. /1979/: Documents on Prisoners of War, Naval War College, International Law Studies, Vol. 60, Nevvport. Kalshoven F. /1991/: Constraints on the Waging ofWar, Geneva. Luj Le Fir /1934/: Medunarodno javno pravo, prevod, Beograd. Markovi St. M. /1906/: enevska konvencija, Beograd, Arhiv za pravne i drutvene nauke, broj 6. Oppenheim L. M. /1960/: International Law a Treatise Volume II Disputes War and Neutra- lity, London, New York, Toronto.

114 CRIMEN (II) 1/2011 str. 107-115

Vuini Z. /2006/: Meunarodno ratno i humanitarno pravo, Beograd. Yves S. /1986/: Penal Aspects of International Humanitarian Law, International Criminal Law, Volume I, Crimes, New York. Droit International Humanitaire-Traite & texts /1960/: International Committee of the Red Cross, Geneva. Meunarodne Konvencije o ratnom pravu i sigurnosti /1979/: Zagreb.
Pregled medunarodnih ugovora i drugih akata od medunarodno-pravnog znaaja za Srbiju od 1800. do 1918. Godine /1953/: Beograd Zbornik Zakona i uredaba izdanih u Knjaestvu Srbiji od 5. avgusta 1877. do 12. juna 1878. godine /1878/:

broj 32, Beograd.

Jelena . Lopii-Jani Academy of

Diplomacy and Security

CONVENTION FOR THE AMELIORATION OF THE CONDITION OF THE WOUNDED IN ARMIES IN THE FIELD, GENEVA, 22nd AUGUST 1864 SUMMARY
Geneva Convention for Amelioration of the Condition of the Wounded in Ar- mies in the Field, from August 22nd 1864 is considered as the first major interna- tional instrument of military law, which protects wounded and sick. The Conven- tion consists of 10 Articles. Origin of this Geneva Convention is related to the International Red Cross in Geneva, as well as its founder Swiss writer J. Dunant. On June 24th, 1859, Dunant found himself in Northern Italy and witnessed the Battle of Solferino. Du- nant immediately began organizing local inhabitants to the wounded from the battlefield. They were taken to local churches where local doctors and their assi- stants and nurses helped relieve their suffering and this was the idea for writing this Convention. After this battlefield, Dunant decided to write a book about his - riences in Solferino. The name of this book is A of Solferino (1862)and his intention was to promote humanization of war, protection of sick and wounded combatants, making and adopting of convention about protection of wounded and sick combatants which would be signed between the countries. The Convention had a powerful influence in the entire world. It is considered that this Convention was the base for later Convention Relative to the Treatment of Prisoners of War from 1929 and Convention for the Amelioration of the Condition of the Wounded and Sick in Armies in the Field from 1929, and later Four Geneva Convention of 1949 and their Additional Protocols I and II from 1977. In our literature this Convention from 1864 is only summarily treated, and unjustly forgotten. The original text of the Convention was published on French language. In our legal literature the French version of this Convention was never published and it is the first time it is published integrally on French and Serbian Language. Serbia signed this Convention on March 24th 1876, and very shortly it was accepted in the Serbia legal system.

This international convention regulated the status and legal protection of wo- unded or sick combats. In the very short period of time countries signed this Convention from 1864, but unfortunately it was breached very soon in the wars during the end of nineteenth Century, as well as on the beginning of the twentieth Century, especially during the Great War, that is, First World War started in 1914 and grave breaches of this Convention occurred. This paper gives a presentation, legal aspects and analysis of the Geneva Con- vention for Amelioration of the Condition of the Wounded in Armies in the Field, from August 22 nd 1864.
words: Geneva Convention for Amelioration of the Condition of the Wounded in Ar- mies in the Field, J. Dunant, International Red Cross, wounded and sick

no iz grupe krivinih dela protiv polne slobode. To se ne moe nikako smatrati sluajnou ili formalnou, ve osmiljenom namerom zakonodavca da zatiti sve ljudske vrednosti i slobode, od kojih su polna sloboda i sloboda raanja, takoe jedne od osnovnih biolokih i prirodnih sloboda i prava, skoro jednako kao i pravo na ivot. Radnje proganjanje ili proterivanje na politikoj, verskoj, rasnoj, nacionalnoj, etnikoj, kulturnoj, polnoj ili kakvoj drugoj osnovi su radnje koje su izazvale i izazivaju dosta panje i rasprave u strunoj, ali i iroj javnosti. Ona je naroito karakteristina za vienacionalne, versko meovite, kulturno heterogene, politiki suprotstavljene, rasno i etniki sukobljene i polno diskriminatorske sredine, kakve jo uvek postoje u svetu, pa i kod nas. Navedene radnje i zatiene grupe su tako odreene i oznaene da pokrivaju veliki broj aktivnosti kao radnje izvrenja, ili se bar uz sve ostalo to je potrebno mogu kvalifikovati kao inkriminacije iz ovog krivinog dela. One se mogu izvriti nizom, realnih, verbalnih, slikovnih, grafitnih ili slinih aktivnosti. Iako se radi o velikoj razliitosti brojnih zatienih grupa, sve one pojedinano imaju prirodno pravo, socioloku potrebu i civilizacijski zahtev na zajedniko ivljenje, opstanak i razvoj jednih uz druge. Upravo zbog njihove razliitosti i potrebe ivljenja jednih uz druge, ini veoma osetljivim njihove odnose. Zbog toga je svako iskakanje iz tih odnosa, posebno tendenciozno, ee i provokativno veoma opasno i predstavlja ugroavanje bezbednosti i mira svih tih grupa. Interesi tih grupa, njihovih pojedinaca i sve vea arolikost i folklor istih u svetu i svim njegovim delovima, nametnuo je potrebu oveanstva i meunarodne zajednice da mnogobrojnim meunarodnim aktima preduzmu mere na regulisanju njihovih odnosa. Naravno, da je u interesu drava, koje su i same sve vie vienacionalne zajednice sa mnotvom razliitosti, da u svojim pravnim sistemima, a posebno krivinom zakonodavstvu urede i sankcioniu negativne pojave u ovoj oblasti koja postaje sve znaajnija. Sledee radnje u zakonskom tekstu krivinog dela zloina protiv ovenosti samo predstavljaju preciziranje i izvesnu dopunu prethodno navedenih radnji, to govori o ozbiljnoj nameri zakonodavca, da zbog velikog znaaja inkriminisanih delatnosti, nita ne prepusti sluaju. Da je to sve tano ukazuje i visina zapreene kazne za ovo krivino delo koja je najvea i iznosi od pet do etrdeset godina zatvora.

Poto, kako je ve reeno, ovo novo krivino delo - zloin protiv ovenosti, predstavlja omnibus svih ostalih krivinih dela iz ove podgrupe i poto uglavnom skoro u svim elementima ono pokriva ova krivina dela, posebno u domenu njihove krivinopravne zatite prava na ivot, opstanak, slobodu i druge vrednosti koje ovo pravo nosi sa sobom, to pojedinano o ovim krivinim delima u ovom radu nee biti rei.

66

KRIVINO DELO SUROVOG POSTUPANJA SA RANJENICIMA, BOLESNICIMA I RATNIM ZAROBLJENICIMA

Krivini zakonik Republike Srbije u glavi trideset etvrtoj u lanu 381. predvia kao posebno krivino delo Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima: Ko krei pravila medunarodnog prava surovo postupa s ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima, ili onemoguava ili spreava da koriste prava koja im po tim pravilima pripadaju, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.14 Ovo krivino delo u nepromenjenom nazivu i obliku nalazilo se i u KZ FNRJ iz 1951. godine u lanu 131. kao i u Krivinom zakonu Savezne Republike Jugoslavije u lanu 150.15 Krivino delo surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ Republike Srbije moe se izvriti za vreme rata ili oruanog sukoba. Meutim, ovo krivino delo prema ratnim zarobljenicima se moe izvriti i posle zavretka rata i oruanog sukoba, sve dok su ratni zarobljenici zadrani kod sile koja ih je zarobila. 16

Krivini zakonik Republike Srbije, Beograd, Slubeni glasnik, 2005, str. 268. Krivini zakonik sa uvodnim zakonom i objanjenjima, Beograd, 1951, str. 63; dr Zoran Stojanovi: Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, peto, izmenjeno izdanje, Beograd, 1999, str. 200-201. 16 Dr Zoran Stojanovi: Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, peto izmenjeno izdanje, Beograd, 1999, str. 200.
14 15

67

Bitan element za postojanje krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima, . bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ Republike Srbije sastoji se u surovom postupanju. Pojam surovog postupanja treba odrediti u smislu ove inkriminacije. Leksiki pojam surov znai: otar, grub u ponaanju. 17 Takode postoji znaenje za surov: grub, neotesan. 18 Interesantno da poznati srpski rjenik Vuka Stefanovia Karadia iz 1898. godine ne navodi re surov. U Sistematskom reniku srpskohrvatskog jezika kao posebna odrednica pod brojem 881. navedeno je surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima: muiti, muenje, izmuiti, namuiti, muiti fiziki, muiti psihiki, zlostavljati, staviti na muke i drugo ukupno sto deset raznih rei koje predstavljaju sinonim za surovo postupanje.19 enevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine regulisala je status i postupanje sa ratnim zarobljenicima, pre svega ivot i telesni integritet. U Delu III. Opta zatita ratnih zarobljenika u lanovima 12-16. predviena je konkretna zatita ratnih zarobljenika i to ko odgovara za postupanje sa ratnim zarobljenicima, zatim oveno postupanje i zabrana represalija, potovanje linosti, izdravanje i lekarska nega i jednako postupanje.20 enevske konvencije o zatiti rtava rata iz 1949. godine FNRJ je ratifikovala Ukazom tadanjeg Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ od 28. marta 1950. godine.21 Pojam ranjenika i bolesnika predvien je u lanu 8. Dopunskog protokola I. uz enevske konvencije od 1949: (a) Pod izrazom ranjeni i bolesni podrazumevaju se lica, vojna ili civilna, kojima je zbog povrede, bolesti ili drugih fizikih ili mentalnih poremeaja ili tekoa potrebna lekarska pomo ili nega i koja se uzdravaju od svakog akta neprijateljstva. Pod ovim izrazima podrazumevaju se takoe ene na poroaju, novoroenad i druga lica kojima je potrebna neposredna lekarska pomo ili nega, kao to su nejaki ili trudnice, i koja se uzdravaju od svakog neprijateljstva.22 Pojam ratnog zarobljenika vrlo precizno i detaljno je predvien u enevskoj konvenciji o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine u lanu 4., a zatim u lanu 12, 13, 14, 15. i 16. gde je predviena opta zatita ratnih zarobljenika. 23 Kao i o osnovnom krivinom delu ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz lana 374. KZ Republike Srbije, tako i o krivinom delu surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ Republike Srbije u jugoslovenskoj krivinopravnoj nauci i sudskoj praksi nije posveena duna panja. Ova inkriminacija je obradivana dosta sumamo i to uglavnom u udbenicima krivinog materijalnog prava, komentarima krivinog zakona, udbenicima meunarodnog javnog prava, kao i u retkim

17 Milo Moskovljevi: Renik savremenog srpskohrvatskog knjievnog jezika s jezikim savetnikom, Beograd, 1990, str. 780. 18 LujoBakoti: Renik^srpskohrvatskog knjievnog jezika, Beograd, 1936, str. 1 1 8 1 . 19 R. Jovanovi, L. Atanackovi: Sistematski renik srpskohrvatskog jezika, Novi Sad, 1980, str. 180-181. 20 enevske konvencije o zatiti rtava rata od 12. avgusta 1949. godine i Dopunski protokoli uz ove konvencije od 8. juna 1977. godine, Beograd, 1997, str. 52-53. 21 Slubeni vesnik Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ br. 6/50. 22 enevske konvencije o zatiti rtava rata od 12. avgusta 1949. godine i Dopunski protokoli uz ove Konvencije od 8. juna 1977. godine, Beograd, 1991, str. 210-211. 23 Ibidem.: str. 62-68.

68

. Lopii-Jani: Krivino lancima, raspravama, komentarimaclelo surovog postupanja i prikazima. Ista je situacija i sa sudskom praksom vezanom za ovu inkriminaciju. Svega jedna presuda se navodi u naoj pravnoj literaturi jo iz pedesetih godina prolog veka, vezana za razgranienje krivinog dela ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz tadanjeg lana 127. KZ FNRJ i krivinog dela Surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 131. KZ FNRJ." Oigledno da se namee sasvim osnovan zakljuak da ovo krivino delo kao i ostala krivina dela vezana za ratne zloine nisu dovoljno obraena u naoj krivinopravnoj nauci i sudskoj praksi, iako se radi o znaajnom i vanom krivinom delu. Teko je nai i objasniti razloge za ovakvo stanje vezano za nedovoljno obraenu ovu inkriminaciju u naoj nauci. Naveemo nekoliko naih autora koji definiu pojam krivinog dela Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS. Profesori dr ejovi i dr Vidoje Miladinovi navode: Krivino delo se sastoji u surovom postupanju sa ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima, ili u onemoguavanju ili spreavanju da oni koriste prava koja im pripadaju, a sve to krenjem pravila meunarodnog prava. 24 Profesor dr Ljubia Jovanovi navodi: Krivino delo se sastoji u tome to se krenjem pravila meunarodnog prava postupa surovo sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima, ili im se onemoguava ili spreava da koriste prava koja im po tim pravilima pripadaju.25 Profesor dr Janko Tahovi navodi: Krivino delo se sastoji u surovom postupanju sa ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima, krei pravila medunarodnog ratnog prava.26 Profesor dr Dragoljub Atanackovi navodi: Ovo krivino delo se sastoji u tome to se, krei pravila meunarodnog prava, surovo postupa s ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima, ili onemoguava ili spreava da koriste prava koja im po tim pravilima pripadaju.27 Profesor dr Milo Radovanovi navodi: Krivino delo se sastoji u surovom postupanju sa ranjenicima, bolesnicima, ili ratnim zarobljenicima, ili u onemoguavanju ili spreavanju da ovi koriste prava koja im pripadaju, protivno pravilima meunarodnog prava. Ovo krivino delo ima svoj osnov u pomenutim enevskim konvencijama. 28 Razmatrajui navedene definicije naih autora o pojmu krivinog dela Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ Republike Srbije moe se konstatovati da su sve definicije dosta sline i da su zasnovane na zakonskoj formulaciji navedene inkriminacije. Iz same zakonske formufacije kao i iz samog pojma ovog krivinog dela proizilazi da postoje dva oblika ovog dela i to: 1) surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim

Dr Bora ejovi, dr Vidoje Miladinovi: Krivino pravo, posebni deo, esto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 1999, str. 64. 25 Dr Ljubia Jovanovi: Krivino pravo, posebni deo, Beograd, 1983, str. 79. 26 Dr Janko Tahovi: Krivino pravo, posebni deo, II. izdanje, Beograd, 1955, str. 63. 27 Dr Dragoljub Atanackovi: Krivino pravo, posebni deo, Beograd, 1985, str. 68. 28 Dr Milo Radovanovi, dr Miroslav orevi: Krivino pravo, posebni deo, peto izdanje, Beograd, 1975, str. 52.
24

69

zarobljenicima i 2) onemoguavanje ili spreavanje ranjenicima, bolesnicima i ratnim . zarobljenicima da koriste prava koja im pripadaju po pravilima meunarodnog prava. 29 Prvi oblik ovog krivinog dela surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima se sastoji u raznim nehumanim postupcima. To mogu biti razna maltretiranja, poniavanja, izlaganju poruzi, vreanje njihove asti, grubi i nehumani postupci pod uslovom da nisu u pitanju tea krivina dela: ubistva, muenja, neovena postupanja, bioloki, medicinski ili drugi nauni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplatacije, nanoenje velikih patnji ili povreda telesnog integriteta ili zdravlja. Jer, ukoliko bi bile izvrene navedene radnje poev od ubistva pa nadalje kako je napred navedeno, onda bi postojala druga tea krivina dela: ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika iz lana 373. KZ RS i krivinog dela ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz lana 374. KZ RS.30 Znai da u navedenom posebnom uslovu za postojanje ovog krivinog dela je potrebno da u njemu ne postoje bitni elementi krivinih dela iz lana 373. i 374. KZ RS. Poto se radi o delikatnoj inkriminaciji u cilju razgranienja sa napred navedenim krivinim delima iz lana 373. i 374. KZ RS, to se na osnovu samog pojma krivinog dela, mora utvrditi postojanje krivinog dela u svakom konkretnom sluaju.31 U pogledu nanoenja telesnih povreda ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima, koje su najee u praksi primenjivane, ukoliko se s obzirom na njihov intenzitet ne radi o muenju ili neovenom postupanju, onda je u pitanju krivino delo surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS. Medutim, svaka telesna povreda iako ulazi u pojam povrede telesnog integriteta, ne moe znaiti i krivino delo ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz lana 374. KZ RS. U cilju pravilne kvalifikacije, kao i razgranienja od drugih slinih krivinih dela, potrebno je da se pod povredom telesnog integriteta ili zdravlja u smislu lana 374. KZ RS treba smatrati samo takvu telesnu povredu koja predstavlja muenje ili uopte neoveno postupanje sa ratnim zarobljenikom. 32 U poredenju sa krivinim delima ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika iz lana 373. KZ RS i krivinog dela ratni zloin protiv ratnih zarobljenika iz lana 374. KZ RS ovo krivino delo surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS je lake krivino delo. Cilj ovog krivinog dela je da se obezbedi potovanje linosti ranjenika, bolesnika i ratnih zarobljenika, a koje su vrednosti tokom istorije veoma esto bile nezatiene i izloene i preputene samovolji vojnih,

29 Dr Ljubia Jovanovi ibidem: str. 79; dr Ljubia Lazarevi: Krivini zakon Savezne Re- publike Jugoslavije sa kraim komentarom, Beograd, 1999, str. 314; dr Zoran Stojanovi: Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, peto, izmenjeno izdanje, Beograd, 2002, str. 200; dr Zoran Stojanovi: Komentar Krivinog zakonika, Beograd, 2006, str. 797-798; dr Dragan Jovaevi: Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, Beograd, 2002, str. 290. g Komentar Knvtnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, peto izdanje, Beograd, 1995, str. 515; dr Bora ejovi, dr Vidoje Miladinovi: str. 65; dr Zoran Stojanovi: Komentar Kri- vinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, peto, izmenjeno izdanje, Beograd, 2002, str. 200; dr Ljubia Lazarevi: Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd, 2006, str. 926; dr Zoran Stojanovi: Komentar Krivinog zakonika, Beograd, 2006, str. 797. 31 32

Dr Bora ejovi, dr Vidoje Miladinovi: ibidem, str. 65. Dr Bogdan Zlatari: ibidem: str. 59-60.

70

policijskih i zatvorskih vlasti u zavisnosti u ijim se rukama nalaze medunarodno zatiena lica: ranjenici, bolesnici i ratni zarobljenici.33 Drugi oblik ovog krivinog dela je onemoguavanje ili spreavanje ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima da koriste prava koja im po pravilima meunarodnog prava pripadaju i sastoji se u tome da sila koja dri ratne zarobljenike onemoguava ili spreava korienje prava meunarodnog humanitamog prava.34 Status ratnih zarobljenika je regulisan na osnovu enevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine. Navedenom enevskom konvencijom iz 1949. godine je detaljno regulisan status i prava ratnih zarobljenika od poetka zarobljenitva pa sve do zavretka zarobljenitva. Sila koja dri ratne zarobljenike je duna da potuje pravila meunarodnog prava u odnosu na ratne zarobljenike i da omogui primenu svih postojeih meunarodnih pravila.35 Postoji razlika izmeu onemoguavanja i spreavanja korienja prava koja po meunarodnom pravu pripadaju ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima. Mada ta razlika izmeu onemoguavanja i spreavanja iako formalno postoji sutinski nema razlike. Naime, kada se posmatra u odnosu na posledicu onda tu razlike nema. Jer i jedan i drugi oblik imaju za cilj da se ta prava ranjenika, bolesnika i ratnih zarobljenika ne mogu koristiti bilo u potpunosti ili samo u jednom delu, ili da je njihovo korienje skopano sa velikim tekoama. Zatim, razlika je i u tome prema nainu izvrenja, da li putem sile ili jednostavnim negacijama tih prava.36 Onemoguavanje prava znai da sila koja dri ranjenike, bolesnike i ratne zarobljenike u svojoj vlasti otvorenim ili prikrivenim radnjama izbegava da se omogui korienje prava koja im pripadaju po pravilima meunarodnog prava.37Najea prava koja su zasnovana na meunarodnom pravu, a koja se onemoguavaju ili spreavaju su: pravo na prihvatanje i leenje ranjenika i bolesnika i da im se prui potrebna nega, pravo ratnih zarobljenika da zadre svoju uniformu, odlikovanje i in, pravo svih lica na dopisivanje, pravo da im se omogui veza sa domovinom i centralnom agencijom za zarobljenike, pravo da upuuju albe vojnim vlastima u ijim se rukama nalaze ili sili zatitnici, pravo da ne rade na radovima koji bili poniavajui ili tetni po zdravlje, da im se obezbede radni uslovi kakve imaju dravljani sile u ijim se rukama nalaze, zatim, da koriste postojee zakonodavstvo sile koja ih dri o zatiti na radu, kao i da zbog bekstva iz zarobljenitva ne budu krivino gonjeni itd.38

. Lopii-Jani: Krivino clelo surovog postupanja

33 34

Dr Ljubia Jovanovj: ibidem, str. 79. B. ejovi: Krivimo pravo u sudskoj praksi, Druga knjiga, Posebni deo, Beograd 1986,

str. 82. enevske konvencije o zatiti rtava rata od 12. avgusta 1949. godine i Dopunski protokoli uz ove konvencije od 8. juna 1977. godine, Beograd, 1991, str. 67-69. 36 Dr Ljubia Lazarevi: Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd, 2006, str. 944-945. 37 Dr Ljubia Jovanovi: ibidem, str. 80. 38 Dr Ljubia Jovanovi: ibidem. str. 80; Nikola Srzenti, dr Boidar Kraus, dr Zoran Stojanovi: Komentar krivinog zakonika, Beograd, 2006, str. 797-798.
35

71

Spreavanje ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima da koriste prava koja im . po pravilima meunarodnog prava pripadaju najee se vri nasilnim aktima. 39 Samo spreavanje ostvarivanja navedenih prava ratnim zarobljenicima mogu se u praksi izvriti na vie naina, razume se, i uz upotrebu sile. Jer, drava koja dri ranjenike, bolesnike i ratne zarobljenike kao to je poznato naelno ima praktino neograniene mogunosti da putem sile i prinude sprovode bilo koju meru u odnosu na ranjenike, bolesnike i ratne zarobljenike za koje ona smatra da su neophodni. S druge strane, ranjenici, bolesnici i ratni zarobljenici koji su smeteni u zarobljenikim logorima u kojima se nalaze i bolnice ili medicinski stacionari i oni se nalaze pod jakim vojnim obezbeenjem nemaju ravnopravan poloaj u odnosu na silu koja ih dri u svojim rukama. Tako da sve mere koje logorske vlasti hoe mogu veoma lako da ih sprovedu i realizuju, bez obzira da li su zakonite ili ne. Ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima jedino ostaju pravna sredstva putem raznih albi, prigovora i predstavki logorskim vlastima i sili atitnici. U praksi iz protekla dva svetska rata, kao i iz ratova koji su kasnije voeni poznati su mnogi sluajevi surovog postupanja sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima. Objekat zatite krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS su ranjenici, bolesnici i ratni zarobljenici. Krivino delo surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS kao to smo napred naveli moe se izvriti za vreme rata ili oruanog sukoba.Meutim, kada su u pitanju ratni zarobljenici ovo krivino delo se moe izvriti i posle prestanka neprijateljstava sve dok se ratni zarobljenici nalaze u vlasti sile koja ih je zarobila.40 Naime, ovaj pravni osnov i razlog za postojanje ovog krivinog dela u odnosu na ratne zarobljenike i posle prestanka rata i oruanih sukoba nalazi se u meunarodnom pravu, jer ratni zarobljenici i posle prestanka rata ili oruanog sukoba imaju status zatienih lica po medunarodnom pravu sve do konanog osloboenja iz zarobljenitva odnosno izvrenja repatrijacije.41 U lanu 381. KZ RS navedeni su oblici radnji izvrenja krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima, koji su postavljeni alternativno. Kao prethodni uslov za postojanje ovog krivinog dela da radnje predstavljaju krenje pravila medunarodnog prava, jer se to izriito navodi u formulaciji lana 381. KZ RS: Ko krei pravila meunarodnog prava ... Ovakva formulacija ovog krivinog dela odredila je da ovo krivino delo predstavlja blanketno krivino delo. Znai, ova upuujua dispozicija je sastavni deo krivinopravne odredbe koji sadri zakonski opis krivinog dela i predstavlja njegov bitni konstitutivni deo. Potpuni opis i kvalifikacija ovog krivinog dela dobija se pomou samog sadraja tog propisa. Prema tome, prvi uslov za postojanje

Dr Ljubia Jovanovi: ibidem, str. 80. Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije ibidem: str. 515; dr Zoran Stojanovi: Komentar krivinog zakonika, Beograd, 2006, str. 798. 41 enevske konvencije o zatiti rtava rata od 12. avgusta 1949. godine i Dopunski protokoli uz ove konvencije od 8. juna 1977. godine, Beograd, 1997, str. 90-91; i Slubeni list FNRJ broj 24/5.
39 40

72

krivinog dela Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS, odnosno oblika radnji izvrenja predstavlja krenje pravila meunarodnog prava. Krenje pravila meunarodnog prava nije nikakav apstraktni pojam, nego je u ovom konkretnom sluaju krenje enevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine i Dopunski protokol uz enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zatiti rtava meunarodnih sukoba (Protokol 1), koje je FNR Jugoslavija ratifikovala 28. marta 1950. godine.42 Prema radnji izvrenja krivino delo Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS moe imati dva oblika: a) kao surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima i b) kao onemoguavanje ili spreavanje ovim licima da koriste prava koja im pripadaju po pravilima meunarodnog prava. 43 Kada je u pitanju onemoguavanje korienja prava koja pripadaju ratnim zarobljenicima radnja izvrenja je mogua u velikom broju naina, jer postoji po meunarodnom pravu vei broj prava koja pripadaju ratnim zarobljenicima. Na primer, onemoguavanje da ratni zarobljenici nose svoju uniformu, in ili odlikovanje,pravo na dopisivanje, pravo na kontakt sa domovinom, pravo da imaju pruanje zdravstvene zatite i nege, pravo na podnoenje molbi kada je u pitanju zdravlje, pravo da ne prihvati poniavajue radove, pravo da ne prihvati radove koji su tetni i opasni po zdravlje, pravo da koristi zatitu na radu po propisima drave koja dri ratne zarobljenike, pravo da se obrati Sili zatitnici, pravo da zbog bekstva iz zarobljenitva ne bude krivino kanjavan itd. 44 Radnja izvrenja spreavanja da ratni zarobljenici koriste prava koja im pripadaju po pravilima meunarodnog prava takoe se mogu izvriti na vie naina. Faktiki razlika izmeu onemoguavanja i spreavanja sutinski ne postoji, jer i jedna i druga radnja izvrenja imaju za cilj da se kre pravila meunarodnog prava putem onemoguavanja ili spreavanja. Posledica ovakvih radnji su iste, jer zatiena lica ne mogu da neko svoje proklamovano meunarodno pravo koriste bilo u potpunosti ili delimino, ili je njegovo korienje znatno oteano. 45 Iz samog zakonskog teksta krivinog dela Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS, proizilazi da uskraivanje jednog ili vie navedenih prava ratnim zarobljenicima predstavlja radnju izvrenja ovog krivinog dela. Ukoliko bi ratni zarobljenici bili lieni prava na pravilno i nepristrasno suenje ili

. Lopii-Jani: Krivino clelo surovog postupanja

42 enevske konvencije o zatiti rtava rata od 12. avgusta 1949. godine i Dopunski protokoli uz ove konvencije od 8. juna 1977. godine Beograd, 1997. i Slubeni list FNRJ, broj 24/50. 43 Dr Bora ejovi: Krivino pravo u sudskoj praksi, Druga knjiga, Posebni deo, Beograd 1986, str. 82, dr Ljubia Lazarevi: Krivino pravo Jugoslavije, posebni deo, deveto izdanje, Beograd, 1998, str. 94, 95. dr Ljubia Jovanovi: ibidem, str. 79-30; N. Srzenti, B. Kraus, Z. Stojanovi ibidem, str. 515. 44 Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije: ibidem str. 515; dr Ljubia Jovanovi: ibidem, str. 79-80; dr Ljubia Lazarevi: ibidem, str. 94-95. 45 N. Srzenti, B. Kraus, Z. Stojanovi: ibidem str. 515; dr Ljubia Lazarevi: ibidem str. 94-95; dr Ljubia Jovanovi: ibidem str. 79-80, Z. Stojanovi: Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, tree, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 1999, str. 181.

73

prisiljavani na vrenje slube u oruanim snagama neprijatelja, onda je u pitanju krivino . delo ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz lana 374. KZ RS.46 Ovo krivino delo je svreno preduzimanjem bilo koje delatnosti koja ima obeleje surovog postupanja sa ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima, odnosno kada su zatiena lica onemoguena ili speena u korienju svojih prava koja im pripadaju po pravilima meunarodnog prava.47 Krivino delo surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS prema samom tekstu tog lana sadri odreene posledice koje nastaju izvrenjem tog krivinog dela. Kao to smo napred naveli radnja izvrenja ovog krivinog dela ima dva oblika: a) surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima i b) onemoguavanje ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima da koriste prava koja im po pravilima meunarodnog prava pripadaju. Radnja izvrenja surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima se sastoji u raznim nehumanim postupcima sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima. Da bi postojalo ovo krivino delo uslov je da ova radnja izvrenja nema karakter ratnog zloina, odnosno da se ne radi o ubistvu, muenju, neovenom postupanju, biolokim, medicinskim ili drugim naunim eksperimentima, uzimanju tkiva ili organa radi transplantacije, nanoenje velikih patnji ili povreda telesnog integriteta ili zdravlja. Posledica nastala radnjom izvrenja surovim postupanjem prema ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima moe biti fizika ili psihika. Naime, kao to smo naveli, radnja izvrenja ovog krivinog dela se sastoji u raznim nehumanim postupcima prema ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima. Pojam nehumanog postupanja u uslovima logorskog reima gde se prema ranjeniku, bolesniku i ratnom zarobljeniku mogu preduzeti razni nehumani postupci teko je definisati ili opredeliti. Ti nehumani postupci mogu ostaviti fizike posledice po zdravlje ranjenika, bolesnika i ratnog zarobljenika. Na primer: nepotrebno i neopravdano dranje ranjenika, bolesnika i ratnih zarobljenika na otvorenom prostom due vreme gde su izloeni hladnoi i nevremenu, posle ega e im se zdravlje tee ili lake naruiti, a esto sa trajnim posledicama. Takoe, dugotrajna maltretiranja i drugi neoveni postupci esto ostavljaju posledice na psihiko zdravlje. Postojali su brojni primeri iz Prvog i Drugog svetskog rata gde su mnogi ranjenici, bolesnici i ratni zarobljenici imali teke psihike traume koje su bile trajnog karaktera, tako da je u pitanju bilo teko naruavanje zdravlja. Surovo postupanje se manifestuje u grubim napadima na linu ast ili poniavajuim i omalovaavajuim postupcima prema ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima. 48 Ova surova postupanja putem grubih napada na linu ast ili poniavajuim i omalovaavajuim postupcima prema sve tri kategorije su bila masovna u proteklim ratovima. Posledica kod ove radnje izvrenja je povreda line asti i ugleda kod ranjenika, bolesnika i ratnog zarobljenika kome je upuena. Drugi oblik radnje izvrenja krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS, vri se onemoguavanjem ili
46 47 48

Dr Zoran Stojanovi: Komentar Krivinog zakonika, Beograd, 2006, str. 798. Dr Ljubia Lazarevi: ibidem, str. 95. K.omentar K.rivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije: ibidem, str. 515.

74

spreavanjem korienja prava meunarodnog prava koja im pripadaju. lako formalno postoji razlika izmeu onemoguavanja i spreavanja korienja tih prava po meunarodnom pravu, sutinski razlike nema kada se posmatra u odnosu na posledicu. Posledica tog onemoguavanja i spreavanja korienja navedenih prava sastoji se u tome da se ranjenici, bolesnici i ratni zarobljenici lie prava meunarodnog humanitamog prava a koja im po medunarodnom pravu pripadaju. Poto je u pitanju vie tih prava na koje imaju, sva ta prava nemaju isti znaaj, to ima znaaja i za teinu nastale posledice. Nije ista posledica onemoguivanje ili spreavanje prava na prihvatanje leenja ranjenika i bolesnika i da im se prui potrebna nega i spreavanje prava ratnih zarobljenika na dopisivanje. Takoe, nije ista posledica onemoguavanje ili spreavanje da ratni zarobljenici ne rade na radovima koji su poniavajui ili tetni i opasni po zdravlje ili pravo da zadre svoju uniformu, odlikovanje i in. Naveli smo samo nekoliko ovakvih primera u odnosu na posledicu izvrenja ovog krivinog dela, mada tih primera iz prakse ima jo dosta. Jugoslovenska sudska praksa je zauzela stav u pogledu jasnog razgranienja krivinog dela ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz tadanjeg lana 127. KZ FNRJ i krivinog dela surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 131. KZ FNRJ Tako je Vrhovni sud Hrvatske u svojoj presudi K-1485/52 zauzeo stav u pogledu razlikovanja krivinog dela surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 131. i krivinog dela ratni zloin protiv ratnih zarobljenika iz lana 127. KZ SFRJ: Nanoenjem tjelesnih povreda ratnom zarobljeniku, ukoliko se s obzirom na njihov intenzitet ne radi o muenju ili neovjenom postupanju, predstavlja krivino djelo surovog postupanja s ratnim zarobljenicima iz lana 131. KZ, a ne krivino djelo ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz lana 127. KZ. Navedena presuda Vrhovnog suda Hrvatske je dosta znaajna, jer postavlja razgranienja krivinog dela ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz tadanjeg lana 127. KZ FNRJ i krivinog dela surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 131. KZ FNRJ. Po ovoj presudi nanoenje telesnih povreda ratnom zarobljeniku, uz uslov da se s obzirom na njihov intenzitet ne radi o muenju ili neovenom postupanju, onda postoji krivino delo surovog postupanja sa ratnim zarobljenicima iz lana 131. KZ FNRJ, a ne krivino delo ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika iz lana 127. KZ FNRJ. S druge strane, u lanu 127. KZ FNRJ predvieno je u radnjama izvrenja krivinog dela i nanoenje povreda telesnog integriteta ili zdravlja. injenica je da na zapreenu kaznu kao i na samu prirodu ostalih naina izvrenja ovog krivinog dela, logino je da svaka telesna povreda, koja po prirodi stvari obuhvata povrede telesnog integriteta, ne moe predstavljati krivino delo ratnog zloina. Znai, da pod povredom telesnog integriteta ili zdravlja u smislu lana 127. KZ FNRJ, treba smatrati samo takvu telesnu povredu koja predstavlja muenje ili uopte neoveno postupanje."

. Lopii-Jani: Krivino clelo surovog postupanja

75

Krivino delo surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz . lana 381. KZ RS moe se izvriti samo sa umiljajem. 49 Izvrilac ovog krivinog dela treba da je svestan da njegove radnje koje su upravljene protiv ranjenika, bolesnika i ratnih zarobljenika, ali nije potrebna svest da su te radnje protivne pravilima meunarodnog prava. S obzirom na samu prirodu ovog krivinog dela, ono se moe izvriti samo sa direktnim umiljajem.50 Povreda pravila meunarodnog prava kod ovog krivinog dela predstavlja objektivni uslov kanjivosti, odnosno bitni element koji ovom krivinom delu daje protivpravnost i po meunarodnom pravu. Prema tome, shodno formulaciji ovog krivinog dela izvrilac mora da svojom radnjom kri pravila meunarodnog prava. Poto je u pitanju medunarodno pravo, kao prethodno postavlja se pitanje kakav je odnos izvrioca prema krenju pravila meunarodnog prava. Preciznije, da li ovo krenje pravila meunarodnog prava treba da bude obuhvaeno umiljajem izvrioca. Kod reavanja ovog pitanja, po naem miljenu mora se razmotriti i praksa ranijih ratova u kojima su se masovno izvravala ova krivina dela, mislimo pre svega na Prvi i Drugi svetski rat. Utvreno je da najvei broj uesnika u ratovima i oruanim sukobima ne smatraju da svojim radnjama kre pravila meunarodnog prava. Izvrioci ovih krivinih dela nemaju ni elementama znanja o meunarodnom pravu niti kod njih postoji svest da na bilo koji nain svojim radnjama kre pravila meunarodnog prava. Ukoliko bi se zahtevalo da izvrioci ovog krivinog dela imaju svest ili znanje da svojim postupcima ili radnjama kre pravila meunarodnog prava, onda bi to znailo da bi izvrioci ovog krivinog dela bili samo dobri poznavaoci i strunjaci meunarodnog prava. Notorna je injenica da ogromna veina uesnika u ratovima i oruanim sukobima nemaju nikakva znanja o meunarodnom pravu, niti pak o nekakvim pravilima meunarodnog prava koja se uskrauju ratnim zarobljenicima. Meutim, ukoliko se razmotri sama formulacija krivinog dela surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS, onda se sa sigurnou moe utvrditi da namera zakonodavca nije bila da uesnici rata ili oruanog sukoba budu poznavaoci meunarodnog prava. Naime, u teoriji krivinog i meunarodnog krivinog prava i u sudskoj praksi postoji jedinstven stav da krenje pravila meunarodnog prava nije obeleje ove inkriminacije i da bi to krenje moglo biti obuhvaeno njegovim umiljajem. Isto tako je opte usvojen stav, da je krenje pravila meunarodnog prava samo objektivan uslov za postojanje krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS. Prema tome, navedeno krenje pravila medunarodnog prava je u stvari samo objektivan uslov za njegovo postojanje.51

49 Dr Bora ejovi, dr Vidoje Miladinovi: ibidem str. 64; dr Ljubia Jovanovi: ibidem, str. 80; Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije: ibidem str. 515; dr Ljubia Lazarevi: Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd, 2006, str. 945; dr Dragan Jovaevi: Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, Beograd, 2002, str. 291. 19 Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije: ibidem str. 515; dr Ljubia Lazarevi: ibidem, str. 95; dr Zoran Stojanovi: Komentar krivinog zakonika, Beograd, 2006, str. 798.

51

76

. Lopii-Jani: Krivino clelo surovog postupanja

Dr Bogdan Zlatari: ibidem str. 54; Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije: ibidem, str. 501-502; dr Ljubia Lazarevi: Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd, 2006, str. 945.

77

Razmatrajui vinost kod izvrioca krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS, smatramo da vinost mora da obuhvati svest o radnjama koje predstavljaju nain izvrenja samog krivinog dela protiv ranjenika, bolesnika i ratnih zarobljenika, a zatim
. Lopii-Jani: Krivino clelo surovog postupanja, Prvni ivot br. 9/2006. Str. 79

. Lopii-Jani: Krivino clelo surovog postupanja

htenje, kao i pristajanje na ovakvo ponaanje i radnje. Prema tome, sve navedene delatnosti izvrioca ove inkriminacije predstavljaju samo objektivan uslov kanjivosti kojom se odreuje granica protivpravnosti, tako da ova inkriminacija mora biti protivpravna i po meunarodnom pravu.52 Izvrilac krivinog dela surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima iz lana 381. KZ RS naelno moe biti svako fiziko lice koje je uesnik u ratnom sukobu, pripadnik sile u ijoj su vlasti ranjenici, bolesnici i ratni zarobljenici. Znai, da je to u principu vojno lice koje je odreeno da postupa sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima u zarobljenikim logorima, sabirnim centrima ili zarobljenikim bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama gde su smeteni ranjenici, bolesnici i ratni zarobljenici. Navedena lica mogu imati razliite funkcije, poloaje, rangove i ovlaenja. To u praksi moe biti lice sa najniom funkcijom, kao to je obian straar ili uvar u logoru, ili bilo koje lice u bolnici ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi. Zatim, to mogu biti lica u svojstvu lekara ili drugog medicinskog osoblja, kao i razni administrativni slubenici u zarobljenikim logorima, bolnicama ili zdrastvenim ustanovama. 53 Takoe, to mogu biti komandant zarobljenikog logora, oficiri i podoficiri koji sainjavaju logorsku vlast, odnosno sva lica koja mogu da izdaju nareenja potinjenim licima. Znaajno je da su sva ta navedena lica u situaciji da mogu u konkretnim sluajevima da donose odluke o krenju pravila meunarodnog prava i da surovo postupaju sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima. Isto tako je znaajno da su navedena lica u situaciji da po svojim funkcijama ili poloaju mogu da onemoguavaju ili spreavaju ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima da koriste prava koja im po tim pravilima meunarodnog prava pripadaju 54 Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata poznata su masovna krivina dela surovog postupanja s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima 55 Navedena krivina dela vrena su masovno i prema jugoslovenskim ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima koji su bili u zarobljenikim logorima u Nemakoj, Austriji, Italiji,

52

Dr Bora ejovi: Ratni zloin protiv ratnih zarobljenika, Zbornik radova Ratni zloini i zloini genocida

1991-1992, Beograd 1993-1995, str. 392. 53 Dr Ljubia Jovanovi: ibidem, str. 80. 54 Dr Ljubia Lazarevi: Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd, 2006, str. 945. 55 Dr oko Ivanovi: Haka pravila i razvoj pravne zatite ratnih zarobljenika, Beograd, 1958, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo broj 2, str. 323-332; dr oko Ivanovi: Ranjenici i bolesnici, Beograd, 1958, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo broj 2, str. 319-332.

78

Maarskoj i Norvekoj.56 Takoe i u ratovima koji su voeni posle Drugog svetskog rata vrena su masovna krivina dela surovog postupanja s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima. Ukoliko neka druga lica, izvan navedenih kategorija surovo postupaju prema ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima, onda ta lica nee biti odgovorna za krivino delo surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima, nego e odgovarati za neka druga krivina dela protiv ivota i tela ili protiv asti i ugleda.57 Kod ovog krivinog dela kao i kod ostalih krivinih dela u KZ RS primenjuju se opti instituti krivinog prava. U dosadanjoj naoj sudskoj praksi vezanoj za ratne zloine izvrene za vreme Drugog svetskog rata, najvie se primenjivao institut produenog krivinog dela, tako da smatramo da se on moe primeniti i kod ovog krivinog dela.58

VID JAKULIN

STVARNA ZABLUDA U KRIVINOM PRAVU

Errare humanum est Greitije Ijudski

Seneka

U VOD Greiti je toliko ljudski da tu injenicu mora ak i pravo uzeti u obzir. Jo iz najstarijih pravnih izvora, u kojima su nesistematski sakupljene odredbe iz graanskog i krivinog prava moe se razabrati da je zabluda mogla iskljuiti kri- vinu odgovornost, a time i kanjavanje poinioca dela. Pritom treba skrenuti panju na to da su pravne regulative zapravo sve vreme postojanja pravile razliku izmeu situacija koje danas definiemo kao stvamu zabludu i onih koje defi- niemo kao pravnu zabludu. Ova se razlika vidi iz sauvanih pravnih izreka iz rimskog prava.59 DEFINISANJE STVARNE ZABLUDE U NEKIM STRANIM PRAVNIM REGULATIVAMA

56 Detaljnije o surovom postupanju sa jugoslovenskim ratnim zarobljenicima za vreme Drugog svetskog rata videti: D. Stojiljkovi: Plava Dunavska grobnica Mauthauzen 1914-1918. 1938-1945, Beograd, 1995; S. Vinaver: Godine ponienja i borbe ivot u nemakim oflazima, Beograd, 1945; N. Zori: Roblje, ne hvala, Beograd, 1996. i dr. 57 Dr Ljubia Lazarevi: ibidem, str. 95. 58 Dr Jovan Buturovi: Produeno krivino delo, Beograd, 1980; dr Jelena . Lopii- Jani: Ratni zloini protiv ratnih zarobljenika sudska praksa, Beograd, 2005, str. 13-75. 59 Vie o tome vidi: V. Jakulin, Pravna zmota, u: Zbornik znanstvenih razprav (2000), str. 119-121.

79

Savremene pravne regulative N I I V O T br. stvamu zabludu priznava- jui joj P R A V razliito definiu 9/2006. razliite pravne efekte. S dmge strane postoje i pravne regulative koje za- blude uopte ne definiu u krivinom zakonu.
* docent, jelena.lopicic@vektor.net Dr Jelena Lopii-Jani, advokat u Beogradu. 1 ' Dr Bogdan Zlatari:Krivini zakonik u praktinoj primjeni, II. svezak posebni dio, Zag- reb, 1958, str. 59-60. 37 Dr Bogdan Zlatari: str. 59-60; dr Bora ejovi: Krivino pravo u sudskoj praksi, Druga knjiga, Posebni deo, Beograd 1986, str. 82. Dr Vid Jakulin, profesor Pravnog fakulteta u Ljubljani.

80