NUMIZMATIKA Premonetarna sredstva razmene Pre poetka monetarne ekonomije sigurno je postojala robna razmena, a stoka je u poetku bila

moda i vanija od itarica i ostale robe. Kasnije je tu svrhu dobio metal i to prvenstveno zbog svoje relativno male zapremine, lake prenosivosti i slabe kvarljivosti. Gvodje i srebro su bili u svakodnevnoj upotrebi ve krajem prvog milenijuma p.n.e. Najpre su to verovatno bili komadi bez nekog specifinog oblika i teine. Kao primer toga mogu se navesti neki primeri zlatnih, srebrnih i gvozdenih poluga iz Austrije i Kapadokije sa peatima koje pripadaju periodima izmedju 2200 1250 g. p.n.e. U potonje vreme ima ih i na Kipru, a u grobovima Mikene pronadjene su zlatne ploe sa igovima to bi moglo potencirati da su sluile kao sredstvo razmene. Prvi kovani novac Prvo kovanje novca moe se smestiti u vreme XII veka p.n.e. Metal o kome je re u ovom sluaju je elektrum (legura zlata i srebra, prirodno nalaena u Maloj Aziji u nanosima reka Hermos i Paktol, zatim u planinama Tholos i Sipia, kao i u Trakiji. Pronalazak novca se pripisuje kraljevima Lidije Kandotu i Gigesu i potonjim lanovima dinastije Mernada. Ovaj novac je imao samo sa jedne strane nabrani reljef, a sa druge strane udubljeni znak ivotinja (lav, jelen, bik) koji je svakako predstavljao grb ili amblem nekih jonskih gradova (Milet, Efes ili Fokida). Oko 670. godine p.n.e. slian novac kovan je na ostrvu Egini koje je tada bilo posed argolskog kralja Fidona. Kovanje novca Postoje dva metoda, livenje i kovanje. Livenje je jednostavnije, ali i redje primenjivano reenje u antici. Model je pravljen od voska ili rezbaren u glini, a zatim utiskivan u kalup od finog peska ili nekog drugog materijala odakle je dobijan otisak. Za kovanje je potrebno izliti ploice koje se kasnije kuju. Ovo se vrilo tako to se metalna ploica postavi izmedju dve izrezbarene matrice po kojima se udara ekiem ili neim slinim. Grci su za matrice koristili bronzu, a Rimljani gvodje. Matrica se moe runo izrezati ili se pozitivni otisak napravi u nekom drugom materijalu pa se po njemu udara usijanim komadom metala, tako da se reljef utisne u mekani metal koji posle ovrsne sa utisnutom predstavom, koja kasnijom upotrebom pri kovanju ostavlja reljef na novcu. U antici donja matrica je bila uvrivana za podlogu a gornja je predstavljala jednu slobodnu ipku po kojoj se udaralo ekiem i tako istovremeno pravio otisak sa donje i gornje strane. Vrste novca Stenofor novac koji na svom rubu ima venac Serratum novac nazubljen po obodu (kao zupanik) Subaeratum ima bronzano jezgro furnirano tankom srebrnom prevlakom. Kvadrigatus sa reversnom predstavom kvadrige Viktorijat sa reversnom predstavnom Viktorije (pobedniki novac). Postoji i novac izdavan povodom neke specijalne prilike koji izdaje osoba ili zajednica. Egzerk Egzerk (odseak) je polje na noviu ogradjeno crtom, obino na reversu, ispod centralne prestave. esto nosi ime kovnice ili kakav drugi monogram, poput SC Senatvs Consvlto. Novac Lidije Pronalazak novca pripisan je kraljevima ove drave. U poetku su to bile male ipke ili okruglaste ploice od elektruma, nepravilnog oblika sa onim otiscima i peatima koje Aristotel smatra za oznaku vrednosti.

Dinastija Mernida Kandol do 687 g. p.n.e. pronalazak novca. Giges 687 652 g. p.n.e. Ardis 652 625 g. p.n.e. poetak kovanja novca. Sadijat 625 615 g. p.n.e. Alijat 615 560 g. p.n.e. Krez 560 546 g. p.n.e. prva reforma novca. Krez uvodi prvu reformu. Snaga elektruma je opala, pa su nikle mnoge privatne kovnice o ijem postojanju saznajemo iz dodatnih protiv igova na novcu kojima se oznaava njihovu pripadnost. Ovaj vladar je zamenio elektrum srebrom i zlatom (novac se zvao sater) sa predstavama glava bika i lava koji se sueljavalju, dok na reversu stoje dva utisnuta kvadrata nejednakih veliina. Ovaj novac naziva se kresid i za sada nema starijeg zlatnog ili srebrnog novca od njega. Posle persijskog osvajanja novac se kuje pod nadzorom Persije, Aleksandra Velikog i kraljevine Seleukida.

6. Novac Atine
Najraniji atinski novac smeta se u 575. godinu p.n.e. i to su serije didrahmi, poznate pod nemakim nazivom wappen munzen (grb novac). Na aversu ovog novca nalazile su se razne oznake ili porodini grbovi sa utisnutim reversom. To je mogue objasniti time da posle Solona, u Atini nastaju borbe medju strankama i porodicama, tako da razne kovnice izradjuju novac sa grbovima vlasnika. Pizistradi su kao amblem imali konja, dok su Alkmeonidi imali magijski toak posveen Apolonu (a ujedno podseao i na trke dvokolica i olimpijske pobede). Pre nego to je postao diktator Atine (561 527 g. p.n.e.) Pizistrat je novac kovao u oblasti Pangeja, a takodje i u rudnicima Brauron i Laurion. Takodje je i tvorac tetradrahme statera koja je kao moneta uspela da potisne sa trita eginske kornjae. Ona je ne aversu imala predstavu glave Atene, a na reversu sovu. 556. godine Pizistrat naputa Atinu i vraa se u Pangej. Na njegovom tadanjem novcu vidi se slovo i sunani disk koji pokazuje da su kalupe pravili peonski graveri. Kada se, deset godina kasnije, Pizistrat vratio u Atinu, on zatvara pangejsku kovnicu. Do njegove smrti 527. godine kovane su naroito tetradrahme. Za vreme Hipije, od 527 do 510 g. p.n.e. kovnice u Atini su radile svake etiri godine, a u Laurionu su kovali tekui novac. Kada je Darije osvojio Trakiju (izmedju 514 i 512 g. p.n.e.) Hipije vri reformu novca, kojom ukida novac Eupatrida, a od pretopljenog srebra izdao je novac sa uobiajenim likom. Proterani Eupatridi su u to vreme kovali novac u Delfima koji je imao sovu sa inicijalom A, a sem toga i novac sa predstavom ljudske noge i sa tri noge i slovom (to je oznaavalo Fokidu). Posle pobede na Maratonu 490. godine p.n.e. na atinskom novcu je na Atenin lem dodat lovorov venac. Kada je finansijska beda snala Atinu 407 g. p.n.e. ona je bila prinudjena da pretopi zlatne trofeje koji su bili podignuti oko Partenona i tada se po prvi put kuje zlatni novac u Atini (posle toga su, od 406 393 godine p.n.e. kovane bronzane tetradrahme). Tek od 393 do 339. g. p.n.e. ponovo se javlja kovanje u srebru, a potom i u zlatu. Poslednji put kada Atina kuje zlatan novac u nevolji je kada Demetrije Poliorket opseda grad 296 294 godine p.n.e. Od prevlasti Makedonaca pa do 196. godine p.n.e. u Atini se ne kuje novac, a onda ponovo kuju tetradrahme. Atina je i dalje na aversu, dok je sova na reversu malo drugaije izvedena; ona stoji postrance i stoji na amfori na kojoj je broj a ispod nje dodatna slova. Ceo revers je okruen maslinovim vencem, dok se unutar njega nalaze jo dva monograma ili dva ili tri imena magistrata i razni simboli. Ovaj novac traje sve do vremena rimskog cara Avgusta. Novac Korinta S obzirom na geografski poloaj grada na raskru trgovakih puteva kovanje u ovom gradu poinje jo krajem VII veka, a postojanost predstava na novcu govori da je bio namenjen irem opticaju. Na ranim emisijama Pegaz je jedini aversni tip, a kasnije se javlja i glava Atine. Najraniji prikazi sa arhajskim slovom kapa imaju utisnut revers podeljen na osam delova (poput eginskog novca). To utisnue se tokom VI veka p.n.e. razvilo u kukasti krst. Poludrahma nosi pola Pegaza, a pola obola ima samo konjsku glavu na aversu. Od V veka p.n.e. javlja se Atinina glava pod lemom i slova. Na novcu iz ranog IV veka drahme i poludrahme na reversu nose glavu Afrodite, dok se kasnije do 243. godine p.n.e. na reversu nalazi ime magistrata. I nakon makedonske okupacije Korint kuje svoj novac, a konano prestaje nakom rimskog

razaranja 146. godine p.n.e. Bronzani novac od sredine IV veka pa do 243. godine p.n.e. nosi kombinovane predstave Trozubca ili Posejdonove glave. Novac Tasosa Arhaini stateri na Tasosu prikazuju itifalinog satira koji odvlai nimfu koja se otima. Ova predstava se u finijem obliku javlja u kasnom IV veku p.n.e. kada Tasos pada pod atinsku dominaciju. Nakon odvajanja od Atine (411. godine p.n.e.) ponovo poinju da kuju zlatne statere. Predstave na zlatnicima i srebrnim tetradrahmama i manjim denominacijama iz prve polovine IV veka p.n.e. su bradata glava krunisana brljenom i bradati Herakle koji klei. Posle makedonske prevlasti nastavljaju sa kovanjem svog novca u II veku, a emituju se pljosnate tetradrahme sa glavom Dionisa na aversu i Heraklom koji stoji na reversu. Novac Abdere Grad osnovan 544. godine p.n.e. prilikom velikog egzodusa stanovnitva iz Male Azije (pogotovo grada Teosa) usled Persijskih osvajanja. Na srebrnim oktadrahmama i tetradrahmama iz V veka p.n.e. predstava grifona na aversu je kopija sa novca iz Teosa, a kasnije se javlja ime grada ili magistrata smeteno u kvadrat na reversu. Retke su tetradrahme iz kasnog IV veka p.n.e koje su na reversu imale portret oveka sa bradom i ime magistrata Pitagore. Kovanje prestaje opsadom Tribala koji osvajaju ovaj grad u Trakiji. Novac Eubeje Ovo ostrvo nalazi se severno od Beotije i Atike. Bilo je u atinskom posedu, ali kovanje na njoj kao i u Grkoj cveta od V veka p.n.e. u zavisnosti od toga koliko je uspela da izmakne od atinske tiranije. Eritreja i Karistos su gradovi na Eubeji koji su usvojili kao predstavu na novcu kravu koja doji tele. Egina (grad luka) nalai se u eginskom zalivu. Od najranijih vremena pa do atinskog osvajanja, Egina je zbog svog izuzetnog povoljnog poloaja bila jedna od najvanijih trgovakih drava Grke. Trgovala je sa dravama severa, Peloponezom i Malom Azijom. Prvi novac u Egini javlja se u drugoj polovini VII veka p.n.e. a dugogodinja nepromenljivost predstava na novcu ukazuje da je on bio namenjem irem opticaju. Srebrni stateri i njihove manje denominacije su tipini debeli, zdepasti komadi, sa stalnim aversnim tipom morske kornjae posveene Afroditi. U poetku kornjae imaju ravan oklop, dok kasnije dobijaju red taaka du oklopa, a na reversu imaju utisnua u obliku osam trouglastih delova. Od 456 431 godine p.n.e. ostrvo je zauzela Atina i u tom periodu Egina kuje samo male denominacije. 404. g. p.n.e. Atina je poraena u peloponeskom ratu i Egina ponovo kuje novac, ali ovaj put umesto morske kornjae na novcu je testudo graecia, suvozemna varijanta, pravilnijeg oblika, u pliem reljefu, ali sa ispupenim ploicama oklopa. Na reversu koji je podeljeni kvadrat nalaze se poetna slova imena grada i mali delfin. Ovog novca ima sve do sredine IV veka, a pri kraju se bronzani novii zamenjuju srebrnim nominalima. U III i II veku p.n.e. Egina kuje samo bronzu sa najeim predstavama pramca broda i glavom ovna. Novac Tebe Svakako najuticajniji grad Beotije, Teba je kovanje novca poela u VI veku. Za sve vreme kovanja avers novia je beotski tit. Na arhajskom novcu utisnue na reversu u obliku krila vetrenjae nosi deo imena grada, ali u sledeem periodu amfora postaje reversni tip. Na novcu finog stila izmedju 446 426 g. p.n.e. kada su proterani Atinjani i obnovljen beotski savez, javljaju se Herakle i njegova junaka dela na reversu. Predstava Herakla koji kao dete davi zmije koriena je na saveznikom novcu Efesa, Knida i ostalih gradova Male Azije. Pod Epaminodom (od 379. godine) izdaju se nove serije statera sa amforom i imenom magistrata. Pobeda Filipa Makedonskog nad Tebom i saveznicima 338. godine, kod Heroneje prekinula je tebanski uticaj i sledea dva veka uglavnom se kuje novac od bronze. Novac Larise Gradsko kovanje u Tesaliji poinje odbijanjem Persijanaca 480. godine, a samostalno kovanje opstaje do makedonskih osvajanja 353. godine p.n.e. Tek u periodu od 196 - 146. godine p.n.e. Teba ponovo kuje novac, ali ga izdaje tesalski savez. Ova serija na aversu ima Zevsa, Apolona i Atinu. Revers srebrne
3

denominacije koja je odgovarala 1.5 rimska denara je Atina pod lemom sa uperenim kopljem. Sama Larisa kuje arhajski novac i pre 480. godine p.n.e. ali glavno kovanje poinje tek 480. godine izdavanjem srebrnih drahmi i manjih nominala sa poznatim tesalskim tipovima mladi koji obuzdava bika drei ga za rogove i konj u kvadratnom utisnuu inkuzu. Revers je uglavnom predstava nimfe Larisa, a postae i glavni tip u srebru u IV veku kada se prikazuje en face. Tesalski konj i tada ostaje na reversu. Posle makedonskog osvajanja Larisa kuje samo bronzani novac. Novac Magna Graecie Zemlje Magna Graecie su posedovale najrazvijeniju vetinu kovanja novca. U arhajskom periodu oni su novac kovali tehnikom inkuza. Sirakuza je najranije potrebe podmirivala grkim novcem, a tek u drugoj polovini VI veka pre nove ere poinje sa samostalnim kovanjem. Prve tetradrahme teine 16,46, grama kovane su pre vladavine tiranina Gelona. Glavni motiv je kvadriga u grubom stilu na aversu, a na reversu je jednostavni etverougao utisnut i podeljen na 4 dela, a kasnije se u sredini javlja mala enska glava (nimfa) koja polako osvaja celo polje. Didrahma na aversu ima konjanika koji vodi konja. Kada je 485 godine p.n.e. Gelon zauzeo Sirakuzu poeo je da se kuje novac sa glavom Aretuze okruenom delfinima. Na reversu je prikazana dvokolica sa etiri konja u hodu. Njome upravlja koija ime ova predstava neodoljivo podsea na delfsku statuu kvadrige koja je i inae poklon iz tih krajeva. 480. godine kada je Gelon pobedio Kartaginjane kod Himere, izdata je serija krupnih tetradrahmi sa ustaljenim tipovima, ali odlinog stila koji su popularno nazvani demetrioni po kraljici Demetri, Gelonovoj eni. Porazom Atinjana 413. godine poinje novi period kovanja, kada se kuje zlato, a najvei primerci imaju glavu ene na aversu i Herakla koji se bori sa lavom na reversu. Pobeda je obeleena serijom srebrnih dekadrahmi sa glavom Aretuze sa razbaruenom kosom. Za vladavine Diona emitovani su novii od elektruma od 100 libri sa manjim denominacijama. Na aversu je Apolonova glava sa glavom Artemide, a tronoac i lira su na reversu. Dolaskom Timeleona na vlast 345. godine p.n.e. srebrni stateri postaju standardna denominacija sa Pegazom na reversu i Atinom sa lemom na aversu, a takodje i drugim aversnim tipovima kao to su glava Zevsa ili Aretuze. Na bronzanom novcu uglavno je na aversu Zevs a na reversu munja ili konj. Iz srednjeg perioda (kraj IV i III vek p.n.e.) najfinije su tetradrahme sa glavom Persefone na aversu i Nike koja dri trofej na reversu. Kovanje se nastavlja i posle rimskih osvajanja, ali samo u bronzi. Argigent je imao gravere umetnike koji su savreno znali da predstave ljuturu morskog raka ili orla sa svim detaljima. Ne dekadrahmi iz 410. godine predstavljena su dva orla koja rasteu zeca, a na reversu su konjske trke kvadriga sa orlom koji leti iznad. Ova dekadrahma se smatra najlepim primerom grkog kovanja. Posle rimskih osvajanja 241. godine p.n.e. grad nastavlja da kuje samo bronzu.Gela kuje novac sa predstavom boga reke u liku mladog oveka ili bika sa ljudskom glavom koji pliva. Regium kuje novac sa lavovskom glavom u grubom reljefu, a kasnije, pod uticajem Atine, usvaja predstavu Atine sa lemom koji je ukraen udovinom Scilom, a na naliju je bik uradjen do najsitnijih detalja. U Metapontu koji je bio bogat itom novac ima klas koji podsea na zlatan poklon koji je grad dao hramu u Delfima. Naksus je najstariji grad i kuje novac od kasnog VI veka p.n.e. Dionis je najvie zastupljen na novcu. U raznim emisijama na aversu je njegov portret u arhajskom stilu a grozd je na reversu. Na tetradrahmama glava Dionisa je ovenana brljanom, a na reversu je bog koji ui i dri au vina. Cistofori Vrsta tetradrahmi koje su kovane po rodoskom teinskom sistem. Emitovani su od sredine II veka p.n.e u gradovima Lidije i Frigije. Samo ime potie od predstave na novcu magine ciste dionizijskog kulta iz koje izlazi zmija. Sama zmija je na aversu, a tobolac za strele stegnut dvema zmijama na reversu, a sve je okrueno vencem od brljana. Polovina i etvrtina su imali toljagu i lavlju kou na jednoj strani, a grodje i vinovu lozu na drugoj. Ovaj novac se proirio po celoj maloj Aziji. Cistofori su emitovani u Efesu, Pergamu, Smirni, Andramitionu, Sardu ... Kada je Mala Azija postala rimska provincija, guverneri su nastavili sa kovanjem cistofora sve do carskog perioda. Darik Novac kralja Darija I koji je kovan oko 515 godine p.n.e. Kovan je u zlatu, a Darije je to preuzeo od Kreza. Darik je bio teak 18,41 gram, a za vreme Darija i njegovih naslednika na novcu se nalazi lik velikog kralja u uniformi konjanika svoje garde, sa krunom na glavi i kopljem u ruci, kao na frizu iz Suze.

Makedonski novac Poeci kovanja u Makedonaca vezuju se za osnivaa i prvog kralja makedonske dinastije Aleksandra I (498 454 g. p.n.e.) koji je iskoristio trenutak persijske invazije na Grku i proirio svoju kraljevinu. Ve 480. godine kontrolisao je Bisalte i okolinu bogatu rudom. Ovaj kralj je preuzeo i novani standard i predstave na novcu od Bisaltea. Emitovao je oktadrahme i tetradrahme sa likom golog konjanika koji stoji pored konja, a na reversu je dodao svoje ime u kvadratu. Manje denominacije imaju propinjueg konja ili konja u trku. Perdikos II (454 - 413 g. p.n.e.) kovao je srebrnjake sline Aleksandrovom novcu. Arhelaus I (413 399 g. p.n.e.) premestio je prestonicu u Pelu. Kovao je srebrne statere sa propinjuim konjanikom na aversu i kozom na reversu (Bisalte gr. koza). Ostali stateri imaju glavu Apolona ukraenu trakom, manji nominali imaju na aversu glavu mladog Herakla to e postati glavna predstava svih kasnijih makedonskih kraljeva. Arhelaus II (396 392 g. p.n.e.) kuje novac sa predstavom Herakleove glave. Na novcu se nalazi njegovo ime Aecopus, a ne titularno Arhelaus. Amintas (392 390 g. p.n.e.) i Pausanija (390- 389 g. p.n.e.) kuju isti novac samo sa svojim imenima. Amintas III (389 369 g. p.n.e.) zadrava Herakla na aversu dok je na reversu konj. Perdikas III (369 359 g. p.n.e.) ima slinu predstavu na novcu, samo je konj u kasu. Filip II (359 336 g. p.n.e.) reorganizuje makedonsko kovanje zahvaljujui skoro nedirnutim rezervama zlata u rudnicima u Trakiji i kuje do tada najvee koliine novca. Medju zlatnicima najvea jedinica je stater od 8,6 grama koji na aversu ima ovenanu glavu Apolona, a na reversu bigu. Manje denominacije imaju na aversu glavu mladog Heraklea u lavljoj koi, a reversi se razlikuju. Medju srebrnim novcem glavna jedinica je srebrna tetradrahma, koja na aversu ima ovenanu i bradatu glavu Zevsa, a na reversu deaka koji jae na konju i dri palminu granicu. Na manjim denominacijama Herakle je na aversu, a na reversu je deak na konju. Filipovi zlatnici su postali medjunarodna moneta i kovani su i nakon njegove smrti. Reversi sa deakom na konju tumae se kao njegove pobede u trci na kolima na olimpijskim igrama. Aleksandar Veliki (336 323 g. p.n.e.) prati oev obrazac kovanja novca. Redje su kovani i distateri, kao i neki manji nominali. Avers statera ima glavu Atine sa korintskim lemom, a ukraen je grifonom, sfingom ili zmijom dok je na reversu Nika koja stoji i dri venac. U srebru je glavna jedinica tetradrahma. Povremeno su kovane didrahme, drahme i manji komadi. Na ovi srebrnjacima imamo glavu mladog Herakla u lavljoj koi na aversu, a na reversu Zevsa koji sedi na tronu i dri orla i skiptar. Aleksandrovo ime se javlja i na Ag i na Au novcu. Takodje je kovao i bronzani novac i to emisije tkzv. obeleene bronze koja na aversu ima predstavu Herakla sa toljagom i lukom. U njegovo vreme irem carstva radi oko 20 kovnica koje izradjuju tetradrahme i ostale denominacije. Tek krajem IV veka p.n.e. pojedine oblasti poinju kovati novac sa osobenim predstavama. Skordisci Kelti su jo krajem V veka p.n.e., po Justinu, napustili svoju domovinu i preko Alpa krenuli ka Rimu (378. godine p.n.e.) i prema Balkanskom poluostrvu. Postoji podatak da su se sa Aleksandrom Makedonskim sreli na Dunavu 335. godine p.n.e. U vreme 280/279 g. p.n.e. Kelti su u tri pravca preli preko Balkana, prvi ka Trakiji, drugi ka Peoniji i trei ka Makedoniji. Sve ove tri grupe nale su se u severnoj Grkoj odakle su krenule na Delfe. Nakon poraza panino su se povukli nazad na centralni Balkan. Oni koji su pod vodstvom Batanata stigli do Save i Dunava su se tu i nastanili i zajedno sa onim keltskim plemenima koja nisu uestvovala u pohodu, kao i sa domorocima osnovali dravu Skordiska. Od polovine III veka p.n.e. poinju sa kovanjem svog novca koji je u stvari predstavljao imitacije makedonskog novca. Najee su kopirali tetradrahme Filipa II, ali i novac njegovih naslednika. No njihove kovnice nisu bile stalnog karaktera, poto se ratnika populacija kretala i svoje kovanje zasnivala na topljenju zarobljenog, zaradjenog ili kupljenog materijala. Pretpostavlja se da su kovnice bile na teritorijama veih urbanih centara, poput Sirmijuma, Viminacijuma ili Singidunuma. Postoji nekoliko tipova novca Skordiska koji se uglavnom izdvajaju po nainu izrade i kvalitetu. Srpska grupa ima neto manji prenik novca i deblje ploice. Na aversu je bradata glava (Zevs?) sa kosom eljanom od temena na dole. Na glavi ima lovorov venac koji se na prednjem delu zavrava unutra povijenim listovima. Brada je esto u obliku dva reda kovrda. Revers ima razne varijante konjanika.

Jabukovac tip je dobila ime po jednoj ostavi. Avers ima slinu predstavu kao kod prethodne grupe, ali je reljef plii i shematizovaniji. Na reversu je nezgrapna predstava konja (magaree ui konji). Novac je teak izmedju 12 i 14 grama. Sremska grupa ima sline predstave kao i Srpska, ali se insistira na detaljima, poput naglaenih obrva i nosa na aversu, konjske grive na reversu, a iznad konja se javlja i krug sa takom u sredini, a na nekoliko primeraka ima iznad konja i floralnih motiva tipinih za laten. U kasnijim fazama predstava se shematizuje, smanjuje se teina novca (11 11,6 grama za tetradrahmu), poinje kovanje u bronzi, novac vie nije toliko pravilnog oblika i sl. U krajnjoj D fazi naputaju se dotadanji monetarni sistem i tipologija novca i javljaju se minimi prenika od 0,6 do 0,8 cm. Na aversu je predstava slina lovorovom vencu, a na reversu konj. Svi nadjeni primerci su od srebra, ali razliite teine od 0,15 do 0,40 grama. Kredinska grupa je onaj novac Kelta na Balkanu kojima je uzor Zevs sa tetradrahme Filipa II, dok je stil kose preuzet sa Aleksandrovog novca. u fazi A primerci su kvalitetni i teine oko 14 grama. Na reversu je jaha sa lemom u vidu turbana i dugakom perjanicom, a u ruci ima palminu granicu. Ispod glave konja je neka etvoronona ivotinja. Ova faza je najzastupljenija u Transilvaniji. U fazi B nalazi potiu iz oblasti zapadno od Tise i oko Save i Dunava. Tu spada i ostava iz Kredina sa 655 tetradrahmi i 228 primeraka drahmi. U ovoj fazi dolazi do pojednostavljenja detalja i nestajanja ivotnje ispod konjske glave, koja se pretvara u 4 kuglice. Teina se kree oko 10,15 grama za tetradrahme i 1,74-2,15 grama za drahme. Drahme su u ovom periodu daleko brojnije nego tetradrahme. Ovaj novac kovan je poetkom I veka p.n.e. i bio je srebrn. Novac u Iliriji Damastion od june Albanije do Dardanije se pretpostavlja poloaj. Kao najprihvatljivije se uzima podruje ar planine kod Debra. Kovanje zapoinje poetkom IV veka p.n.e., 395. godine i traje do 320 godine p.n.e. Kuju se srebrne tetradrahme koje na aversu imaju glavu Apolona, okrenutu na levo, a na reversu tronoac i natpis DAMASTION. Teina novia je 13,60 grama. u manjem broju kovane su i drahme od 3,2 grama sa enskim boanstvom na aversu i nosnim slitkom na reversu, kao i tetroboli od 2,2 grama sa Apolonom na aversu i tronocem ili pijukom na reversu. Tu su najpoznatiji nalazi novca iz Risna i Kutine. Tek negde poetkom treeg veka p.n.e. sree se ime nekog ilirskog vladara na novcu i to Monunij na nekoliko srebrnih statera i jednoj tetradrahmi. Skodra i Lisos Prvi ilirski gradovi koji kuju svoj novac. Poeci njihovog kovanja datiraju se u sredinu ili 2/2 III veka p.n.e. Kovanje se moe podeliti u tri faze; 1. Kovanje do Gencija (do 181. godine p.n.e.) 2. za vreme Gencija (181 do 168 g. p.n.e.) i 3. kovanje posle rimske dominacije (od 168. godine p.n.e.) U prvoj fazi novac je po uzoru na grki (Zevs ili Artemida) ili se neposredno ugledaju na makedonski novac (makedonski tit). Dolaskom Gencija na vlast 181. godine p.n.e. obe kovnice nastavljaju rad kujui novac sa imenom kralja i na starijim tipovima novca, ali i na novoj varijanti. Stariji tip ima na aversu Artemidu ili makedonski tit, a na reversu munju ili lem. Novac peonskih kraljeva Peonija je oblast severno od antike Makedonije pre Filipa II. Peonska plemena su ivela od Strimona do Deuriopa, i najverovatnije negde od Tranupara do Pele i mora. ini se da su peonska plemena zahvatala i teritoriju Pelagonije, graniei se pored Makedonaca sa Ilirima, Dardancima i Traanima. Privremeno su priznavali vlast Filipa II, ali su ostali nezavisni sve do 284. godine pre nove ere kada je Lizimah pokorio oblast. Posle najezde Kelta opet se osamostaljuju do 270. godine kada je Antigon Gonat osvojio to podruje. Medju vladarima su znaajni Likej (359 do 340. godine p.n.e.), Patraos (340 do 315 godine p.n.e.) i Audoleon (315 285 godine), savremenici Filipa II, Aleksandra Velikog. Medjutim nikakve podatke nemamo o prva tri vladara iji novac je takodje poznat. Likej je uestvovao u vojnom savezu protiv Filipa II. U vreme Aleksandra Makedonskog peonska konjica je imala zapaenu ulogu u borbama protiv Persijanaca, mada su oni bili najamni vojnici i nisu bili predvodjeni kraljem. Na Akropolju postoji jedan natpis koji se odnosi na Likeja Lipeja, i jedan koji se odnosi na Audoleona, kralja Peonije, sina Patraosa.
6

Peonsko kovanje je nastalo u uskoj povezanosti jo nelokalizovanog grada Damastiona i peonskog kraljevstva Likeja i Patraosa. ini se da su oni najpre prekovali damastionske tetradrahme. Neto kasnije Likej je i sam uzeo kovae iz halkidikog Olinta. Na ovim teritorijama sauvano je svega 9 novia peonskih vladara, mada se u Narodnom Muzeju u Sofiji nalazi jedna ostava iz sela Rinci (kod Trnova) u kojoj je izmedju ostalog popisano i 1208 tetradrahmi Patraosa i 2 Likeja i 1 novi iz Damastiona. Od onih koji su sauvani kod nas, jedan je Likej koji je u stvari tetradrahma od 10,80 grama srebra. Na aversu je glava Apolona sa lovorovim vencem na desno, okolo zrnast krug. Na reversu pie , tu je i predstava nagog Heraklea koji levom rukom davi nemejskog lava, a desnom zamahuje batinom. U polju desno dole je tobolac i luk. Novac Patraosa predstavljen je jednom tetradrahmom od srebra, teine 12,5 grama. Na aversu se nalazi glava Apolona na desno, sa lovorovim vencem u kratkoj kosi. Na reversu pie (), predstavljen je ratnik (peonski jaha) na konju koji galopira na desno. Levom rukom dri uzdu a kopljem u desnoj napada neprijatelja koji se brani (makedonskim) titom, leei na ledjima, sa podignutom levom nogom. U polju levo dole monogram. Drugi novi je drahma od srebra, teine 3,1 gram, sa glavom mladia na desno na aversu, dok je na reversu isti natpis kao i na tetradrahmi i predstava prednjeg dela divljeg vepra u skoku na desno. Ispod nogu ivotinje je grana. Natpis je na samoj ivici. Novac Audoleona moemo podeliti u dve faze po kovanju: I faza do 306. godine p.n.e. Tu je zastupljena jedna tetradrahma od srebra, teine 12,10 grama sa glavom Atine na aversu, neto malo ulevo, s ogrlicom, s obe strane uvojci kose koji vise, nosi atiki lem. Na reversu pie , sa predstavom nezauzdanog konja sa spalim ularom koji kasa na desno, sa podignutom desnom prednjom i levom zadnjom nogom. Izmedju kopita zadnjih nogu monogram koji lii na CC, ali sa obrnutim C sa leve strane. Tu je zatim jedna drahma od srebra, teine 2.9 grama sa glavom Atine na aversu, neto ulevo, s uvojcima kose s obe strane, nosi atiki lem. Okolo takice. Revers je isti kao i onaj na tetradrahmi. Tu je zatim i jedna tetradrahma od srebra, teine 10,14 grama, koja na aversu ima glavu Atine sa lemom en face, jedva neto udesno, oko vrata ima ogrlicu i sa obe strane po jedan uvojak kose, okolo zrnast krug. Revers je isti kao na prethodnim noviima, samo to se svuda uokolo nalaze takice. Izrada ovog novia je slabijeg kvaliteta pogotovo reversa. Pored ovih tu je jo jedna tetradrahma od srebra, teine 12,5 grama koja na aversu ima glavu Atine sa lemom en face, a okolo zrnasti krug. Na reversu je ista predstava samo to je monogram ispod prednjih nogu. Okolo je zrnasti krug. II faza od 306. godine p.n.e. Zastupljen je jednom tetradrahmom od srebra, teine 16.8 grama koja na aversu ima glavu Heraklea sa lavljom koom na desno, okolo zrnast krug. Na reversu se nalazi natpis i figura Zevsa koji sedi na prestolu bez naslona, na levo i u desnoj ispruenoj ruci dri orla, a podignutom levom skiptar. Leva potkolenica je povuena unazad. U polju levo ispod ispruene ruke, je monogram, kao i na svim drugim noviima. Mogue je da je u Peoniji postojala totalno drugaija valuta, a da su ovi primerci bili namenjeni spoljnoj trgovini, bilo sa grkim svetom ili sa okolnim narodima, koji su bili naviknuti na ovaj tip novca. RIMSKI NOVAC Aes Rude komadi neobradjenog bakra, neregularne teine i bez ikakvih oznaka vrednosti. Iz njega se razvio krajem IV i poetkom III veka p.n.e. Aes Signatum- bakar liven u obliku pravougaonih ipki sada ve odredjenog standarda. Teina mu varira od 1000 do 1850 grama. Kuje se od 289. godine pre nove ere. Aes Grave- kuje se od 269. godine p.n.e. krunog je oblika i regularne teine, a bio je zasnovan na Asu od jedne rimske funte.

Aes Libra- kuje se u teini od 324 do 345 grama, a kasnije u teini od 273 grama. Ovaj teki bakarni novac je imao oznake vrednosti prema duodecimalnom sistemu i predstave na obe strane. I S **** *** ** * AS SEMIS TRIENS QUADRANS SEXTANS UNCIA SEMIUNCIA 1 funta funte 1/3 funte funte 1/6 funte 1/12 funte 12 unci 6 unci 4 unce 3 unce 2 unce 1/12 asa 327,36 grama 163,68 grama 109,12 grama 81,84 grama 54,56 grama 27,25 grama

Uncia unca je dvanaesti deo neke celine, stari teg koji je jo uvek u upotrebi u Engleskoj i Severnoj Americi i iznosi 28,3495 grama. I Punski rat (264 248 g. p.n.e.) Od 2/2 III veka p.n.e. Rimljani poinju da kuju srebrne didrahme tipa Romano, teke 7,5 grama i dalje koriste aes grave. Na ovom tipu novca postoje IV vrste predstava: 1. avers Herkulova glava revers vuica i blizanci, 2. avers Mars sa lemom i bradom revers glava konja, 3. avers glava Apolona revers konj u trku, 4. avers Dijana sa lemom revers figura Viktorije sa malim simbolom i sa jednim ili dva grka slova. Ovim novcem je verovatno finansiran rat. Tokom 2/2 III veka p.n.e., odnosno oko 235 godine p.n.e. ove didrahme zamenjene su lako redukovanim didrahmama tipa Roma, tekim 6,8 grama a aes grave se sada kuje po teini od jedne libre (273 grama). I na ovim didrahmama ima etiri tipa predstava istovetnih sa Romano tipovima, uz koje se pojavljuje i jedna nova; avers glava Jupitera, revers Jupiter i Viktorija u kvadrigi. Ovaj tip se naziva kvadrigatus i 227. godine p.n.e. ostaje samo taj tip, dok se ostale predstave gube. Novac od asa do kvadransa je liven a od sekstansa na dole kovan. 216 godine p.n.e. kuje se i prvi i vrlo redak zlatni novac stater, teine 6,8 grama i polustater 3,4 grama. Predstava na ovim noviima je: na aversu glava mladog Janusa i na reversu dva vojnika koja polau zakletvu na savez nad svinjom koju dri trei vojnik. Pored ovog novia u upotrebi je i aes grave, smanjene teine od 1/3 funte i zove se trientalis. Uvodi se i manji srebrni nominal; viktorijat (205 godina p.n.e.) nazvan tako po predstavi avers glava Jupitera revers Viktorija krunisana orujem otetim od neprijatelja. Novi je teine 3,4 grama to je ekvivalent kvadrigatusa didrahme od 6.8 grama. II Punski rat (218 202 g. p.n.e.) Krajem rata, zbog velikih trokova Rim sprovodi monetarnu reformu i uvodi tri nova srebrna nominala (211. godine p.n.e.) To su denar, teak 4.5 grama vrednosti 10 asa od 54.4 grama, zatim kvinar vrednosti 5 asa i sestercijus od 2.5 asa. Novac je imao tri denominacije od 60, 40 i 20 asa, sa predstavama glave Marsa i Orla na munji. Bronzani novac je veoma redukovan i ima sedam nominala. Od 155. godine p.n.e. denaru se smanjuje teina sa 4.5 grama na 4 grama i to je tkzv. redukovani denar. Pet godina kasnije prestaje se sa kovanjem viktorijata. Bronzani novac je sveden na uncijalni standard, tako da obini as tei 27.3 grama. 123/122 godine p.n.e. za vreme tribunala Gaja Graha denar dobija vrednost od 16 umesto dotadanjih 10 asa, a na aversu umesto X stoji XVI, upisan iza glave Rome. Ovaj denar naziva se ratifikovani. Takodje se uvodi i novi tip denara sa nazubljenim obodom, koji se naziva seratus i u bronzi se kuje samo od semisa do uncije. Cezarovom vladavinom kuje se novi zlatni novac aureus, teak 8,19 grama (1/40 funte) vrednosti 25 denara. Cezar je ujedno i prvi zasluni Rimljanin koji je jo za ivota dospeo na novac. Od 27. godine p.n.e. Oktavijan uvodi kovanje u bakru i legurama bakra. Osnovni novac u vreme Oktavijana je: as od 11 grama kvadrans od asa semis od asa, koji se uvodi polovinom I veka AD dupondius ili dvostruki as uncije 13,6 grama sestercijus 4 asa 1 uncija, 27.3 grama i vredi denara denar od 3,99 grama kvinar od denara 1,98 grama

BAKAR
MESING SREBRO

ZLATO

aureus od 7.8 grama poluaureus od 3,9 grama

Na istoku se kuju srebrni cistofori koji su vredeli 3 denara ili 4 drahme. Rimske kovnice Rim je i u doba carstva ostao glavna kovnica za kovanje dravnog novca (senatska, carska moneta). Kovnica se prvobitno nalazila u hramu Junone Monete na Kapitolu, a posle Neronove paljevine Rima 64. godine premetena je na Celijus, najjugoistoniji od sedam rimskih breuljaka, gde je ostala do kasne antike. Kad je re o ostalim kovnicama rimskog carstva, problem je u njihovom lokalizovanju i determinaciji emisija u periodu do kraja III veka, dok sam novac nije imao oznaku kovnice gde je kovan. Tek posle 260. godine pojedine kovnice poinju da signiraju novac. Prve oznake se uglavnom odnose na radionicu unutar kovnice. Sa Aurelijanovom reformom pojavljuju se prve skraenice za nazive kovnica; R za Rim, M za Mediolanum, T za Ticinum, SERD za kovnicu Serdika. U severnoj Italiji u Mediolanumu (Milano) radi kovnica od vremena Trajana Decija (249 251. godine AD). Od 352. godine povremeno kuje u vreme boravka carskog dvora u ovom gradu. Kovnica u Akvileji radi od 294. godine, kada ju je otvorio Dioklecijan, do 425. godine kada je zatvorena dolaskom Valentijana III na vlast. Kovnica u Raveni radi od 402. godine za vreme vladavine Cara Honorija (395 421 godine AD). Ravena je tada postala sredite carske vlasti. Ova kovnica kuje i u VI veku. Kovnica u Ostiji kovala je od 308 do 313. godine. Otvorio ju je Maksencije, a zatvorio Konstantin. Na Balkanu je postojalo vie carskih kovnica otvorenih uglavnom u III veku, zbog ogromnih vojnih potreba i obezbedjivanja sredstava za ratovanje na istoku. Mnoge kovnice osnivaju se na mestima koja su predstavljala znaajna sredita okupljanja vojske. U periodu carstva, pravo kovanja novca su pored cara imale i pojedine provincije i gradovi na grkom istoku. To pravo se odnosilo na bakarni i mesingani novac, retko i na srebrni, a novac je u poetku bio namenjen lokalnom prometu. U toku III veka vojne potrebe i vanredni trokovi dovode do porasta kovanja novca, ime se menja njegova vrednost i on dobija novi smisao. Mnoge kovnice su ovog tipa na Balkanu, a posebnu grupu ini novac gradova sa statusom municipija i kolonija. Na teritoriji nae zemlje kuje kovnica u Viminacijumu (239/240 254/255. godina AD), kao i kovnica u Stobima (I III vek). Kovnicu u Sisciji otvorio je Galijen 262. godine zbog vojnih potreba severnih provincija. Prekinula je sa kovanjem 387. godine, a definitivno prestala da radi 392. godine AD. Kovnica u Sirmijumu je otvorena 324. godine, nakon drugog gradjanskog rata Kostantina i Licinija, kada je Konstantin postao jedini vladar rimskog carstva. Zatvorena je 367. godine Kovnice od kraja III do sredine V veka ZAPADNI DEO IMPERIJE Londrium / Augusta Treveri / Trijer Ambijanum / Amijen Lugundum / Lion Arelate / Arl Ticinum Mediolanum / Milano Ravena Akvileja Rim Ostija Kartagina 297 294 300 297 313 294 352 402 294 poetak 308 296 326 430 353 480 425 327 --VI vek 425 pad carstva 313 475

ISTONI DEO IMPERIJE Siscia Sirmium Serdika / Sofija Tesalonika Heraklea Traka Konstantinopolj Viminacijumska kovnica Najupadljivija osobenost viminacijumskog kovanja je u tome da je vreme njenog kovanja najblie odredjeno oznakama an(no) i odgovarajuim rimskim brojem od I do XVI u egzerku na reversu. Bilo je i miljenja da se ove oznake odnose na normalnu, kalendarsku julijansku godinu ili da se odnose samo na vreme monetarne produkcije, medjutim izvesno je da je u pitanju jedna lokalna era, koja se ne podudara sa rimskom zvaninom godinom. Najraniji predloeni datum ze poetak ere u Viminacijumu je Jun ili Jul 233. godine, a najkasnije Novembar 240. godine. Po svemu sudei poetak ere treba traiti Oktobra 239. godine, kada je bio jubilej Gordijana III. Kraj kovanja u Viminacijumu pada u vreme vladavine Galijena (253 268 godine), koji je ukinuo jednu za drugom, gotovo sve lokalne kovnice u rimskom carstvu. Na odluku o ukidanju mogla je uticati i sve vea nesigurnost ovih krajeva i sve uestaliji neuspesi rimske vojske protiv varvara, kao i opte osiromaenje carstva, koje je uinilo svako izdavanje gradskog novca nerentabilnim. Kolonija Viminacijum kovala je u bakru i legurama tri nominala, koji se popularno nazivaju velika, srednja i mala bronza (VB, SB, MB). Velika bronza je u poetku gotovo potpuno kovana od istog bakra, a kasnije tokom veeg dela monetarne produkcije, od razliitih vrsta bronzi (legura sa kalajem, olovom, cinkom i kombinacije ovih metala). Srednja bronza se uvek sastoji od bakra legiranog sa cinkom (to jest orihalk ili mesing). Za malu bronzu se koristio priblino ist bakara, kao i legura bakra s kalajem i olovom. Medju izdanjima Viminacijuma, nalaeni su i primerci s veom teinom od redovnih nominala (ali iste sadrine), i oni se zovi debeljaci a u stvari su probni otkovi. Neron i reforma novca iz 63. godine. nove ere Ovom reformom redukovan je aureus na 1/45 funte ili 7,28 grama a denar na 1/96 funte ili 3.41 gram. Neron pokuava da izdaje sve od sestercija do kvadansa u mesingu, ali posle nekoliko izdanja se vraa na Avgustov sistem. Karakala i reforma iz 214. godine n.e. Zlatni novac, aureus pada na 1/50 rimske funte, odnosno 6.54 grama i uvodi se novi srebrni nominal antoninijan ili dvostruki denar, teine od 4,7 - 5.3 grama. Njegovo obeleje je zrakasta kruna na glavi Cara, odnosno polumesec ispod biste Carice. Gordijan III U ovo doba nestaj denar iz opticaja, dok antoninijan ostaje do Dioklecijana jedina srebrna moneta. Aurelijan Reforma sprovedena u vreme ovog cara 270 275 godine nove ere. vraa aureus na regularnu teinu, priblinu standardu iz ranijeg perioda, a srebrni antoninijan je bolje izrade nego iz vremena Galijena (259 do 268. godina nove ere) kada je kovan od veoma loeg metala, koji je sadao svega 4 % srebra, tako da se skoro nije razlikovao od bakarnog novca. Aurelijanov antoninijan je nosio oznaku vrednosti u rimskim ciframa, odnosno grkim slovnim znacima u egzerku. 262 324 303 298 294 325 392 367 308 VI vek 474 VI vek

10

Poeci kovanja u Italiji Du june obale gradovi koji su bili grke kolonije kuju srebrni novac jo u VI veku BC, dok u Etruriji kovanje poinje u VII veku BC. Poto je Rim u to vreme jo u ranoj fazi, ukoliko je i koristio novac, bio je to neki verovatno grubi bronzani neutvrdjene veliine i teine, bez oznaka vrednosti. Ovakav vid novca poznat je kao aes rude. Posle ovakvog vida monete javlja se livena bronza u obliku poluga i okvirnom teinom 5 funti (1000 do 1850 grama). Ovakve poluge su poznate kao aes signatum jer su nosile predstave sa obe strane, a poinju da se emituju tek poetkom III veka BC; to je verovatno povezano sa ustanovljenjem komisije od tri lana 289. godine BC poznate kao trojica ovlatenih da liju i kuju bronzu, srebro i zlato. Neke od tih poluga nosile su predstave bikova (i na aversu i na reversu), titove (av, rev), orla na gromu (av) i pegaza (rev), slona (av) i svinje (rev), maa (av) i korice (rev), tronoca (av) i sidra (rev) i sl. Kao sledei stepen razvoja rimske monete javlja se teka bronza ili aes grave. Metal se jo uvek lije, ali je sada krunog oblika i odredjene teine, mada jo uvek pomalo grubo izlivene. Ovi teki novii nose razliite predstave na obe strane i nose oznaku vrednsti. Jedinica je bio as sa manjim denominacijama semis, triens, quadrans, sextans i uncia. Ove serije se pojavljuju oko 269. godine BC. Ovi novii imaju razliite predstave od asa do uncije, kao npr: glava vepra (av) glava vuka (rev) na ASU; glava lava (av) glava konja (rev) na SEMISU ili glava silenusa (av) i pas koji spava (rev) na triensu. Plinije Stariji u svom delu Poznavanje Prirode tvrdi da su prvi novii od srebra iskovani 269. godine BC i da su to bili denari. Medjutim ini se da su Rimljani i pre denara kovali srebrni novac, dodue pod uticajem kartaginskih kolonija, to se da videti po stilu, teini i materijalu. Prvi isto rimski kovani srebrnjak su bile srebrne didrahme (etiri serije), teine 7.5 grama sa upisom ROMANO i svaka sa srebrnom citrom i polucitrom kao manjom denominacijom. Jedina serija didrahmi iskovanih u Rimu je imala na sebi predstavu Herakleove glave na aversu i vuicu sa blizancima na reversu. 235. godine BC ova prva serija didrahmi zamenjena je drugom sa upisom ROMA namesto ROMANO, malo smanjenom teinom (6.8 grama). Ova serija praena je sa aes grave, koja je zasnovana na teini od jedne livre funte od 273 grama. Na njima su sledee predstave: avers glava mladog Janusa revers Jupiter i Viktorija u kvadrigi; avers glava Marsa bez brade revers blava konja; avers glava Apolona revers konj i avers glava Marsa bez brade sa toljagom, revers konj. Oko 217 godine BC prestaju da se kuju sve verzije sem KVADRIGATUSA. Teka bronza je svedena na teinu od funte i naziva se aes semilibrali. Novii od asa do kvadransa liveni, od sekstansa na dole kovani. Reformom iz 211. godine BC uvode se novi srebrni novii denari, kvinari i sestercijusi, dok se pratea bronza redukuje. Denar na aversu ima predstavu Rome ili Belone sa lemom, a na reversu dioskure (Kastora i Poluksa). Na aversu je takodje i oznaka vrednosti X, dok je na reversu upis ROMA. Na bronzanom novcu nastavljaju se predstave pramca i upis ROMA na reversu, dok se avers razlikuje od nominala do nominala. Kvinari i sestercijusi su kovani svega par godina pa su ih zamenili novi viktorijati teine 2.8 grama. Redukovani rimski novac Od 155. godine BC denaru se postepeneo smanjuje teina na 4.0 grama i to je tkzv. redukovani denar. Ova teina ostaje do poetka carstva i tokom njegovih prvih decenija. Bronza u ovom periodu svodi se na uncijalni standard; as tei 27.3 grama ili 1/12 funte. Za obeleavanje novane jedinice koristi se monogram monetara. Pored kovnice u Rimu mogla je postojati jo samo jedna. Novac ovog perioda moe se podeliti u tri grupe: 1. 155. do 150. godina BC viktorijati sa reversnim predstavama Dioskura sa polumesecom i monogramima ili Dijana sa perom i monogramima. 2. 150. do 146. godina BC, prestaju da se kuju viktorijati, reversne predstave su Dijana koja dri badalj ili Dioskur sa rogom izobilja. Takodje se prikazuje Dijana sa raiem i monogramom TOD. 3. 145. do 124. godina BC, kada se javljaju predstave Viktorije u bigi, Dijana u bigi, Junona u kvadrigi, Junona u bigi koju vuku koze, Mars i Nemo u kvadrigi, a uz predstavu stoji ime monetara.
11

Ratifikovani rimski novac Ovde je obuhvaen period od 123. godine do 91. godine BC. U toku 123/122. godine za vreme Gaja Graha, denar dobija vrednost od 16 asa. Bronzani novac se ne emituje sve do 108. godine BC. 104. godine BC ponovo se uvodi i srebrni kvinar sa predstavom Viktorije krunisane trofejnim orujem. Javljaju se i razni sistemi redoslednih oznaka (rimska abeceda, brojevi, grki brojevi ili slova). Ove oznake se javljaju ili na jednoj ili na obe strane novia. Nakon 117. godine neke emisije se sastoje iskljuivo od novog tipa novia sa nazubljenim obodom - serata. Glavna kovnica je i dalje u Rimu, ali se sada za potrebe rata kuje i u Galiji, kao i u junoj Italiji. 1. Novac iz rimske kovnice odlikuje se debelim i vrstim flanom. Avers je i dalje glava Rome, dok je revers raznovrstan; Dioskuri, Viktorija, Dijana u bigi... 2. Kovnica u S Italiji kuju novac slian grkim emisijama. Na aversu je poprsje Vejovisa, dok su na reversu dva sedea lava, pas i monogram LA i RE, protumaeni kao LARES REGIENSES, odnosno grad REGIUM. 3. Kovnica u Galiji ovostranoj u emisijama izmedju 109. i 100. godine BC novac je irokog flana i prikaz glave u plitkom reljefu. Novac je kovan za potrebe pohoda na Kimbre i Tevtone. Jedan broj emisija ima na sebi oznaku tri oveka koji predstavljaju odbor monetara. Ova kovnica je kasnije izmedju 100 i 95. godine izdala i novac jo jedne grupe monetara. 4. Kovnica u junoj Galiji kuje serate, koji su verovatno kovani za Gale (Tacit naime belei da ovi najvie vole serate sa predstavom bojnih kola). Novii prikazuju ratnika (verovatno Bituitus) u bigi na reversu, dok je na aversu glava Rome i ime monetara. Cezarov novac U vreme Cezarove vladavine kuje se zlatni aureus teine od 8.19 grama (1/40 funte) vrednosti 25 srebrnih denara. Na ovom novcu istiu se predstave na temu slobode, pobede i trijumfa nad Galima (48. godine BC). Na aversu je prikazana glava galskog ratnika, a na reversu je ratnik sa vozaem u galskoj bigi. Poslednja emisija Cezarovog novca odlikuje se dvema posebnostima: 1. po prvi put novac izdaje kolegijum od 4 monetara i 2. novii nose Cezarov portret. Oktavijan Pobedom nad Antonijem i Kleopatrom kod Akcijuma 31. godine BC, Oktavijan preostaje jedini vladar rimske republike. Samim time on zapoinje reorganizaciju rimske drave. Iako on sprovodi reforme kovanja novca, ne postoji jedna jasna granica koja razdvaja novac republike i carstva. Sredite kovanja ponovo je vraeno u Rim, ali Oktavijan nije mogao da kuje novac na osnovu carskog autoriteta, a da pritom ne povredi autoritet senata. Isto tako nije smeo da dopusti da tako snano sredstvo dravne politike ne bude u njegovim rukama. Pa tako reenje nalazi u kompromisu; 27. godine obnavlja se kovanje novca od bakra i legura, to on preputa senatu. Od zlatnika kuje aureuse od 7.8 grama i poluaureuse od 3.9 grama. Od srebrnog novca tu je denar od 3.99 grama i povremeno kvinari od 1.98 grama, odnosno pola denara. Osnovni bakarni novac je as od 11 grama teine; kvadrans koji predstavlja asa, semis asa uvodi se I veka AD. U mesingu kuje dupondiuse (2x ase) od 13.6 grama i sestercijuse (4 asa) od 27.2 grama sa vrednou od denara. Na svom bakarnom novcu nalazi se oznaka SC (odnosno SENATUS CONSULTO) kao potvrda prava na kovanje. Posle pobede na istoku Oktavijan kuje zlatan i srebrni novac, ali se njegov lik ne pojavljuje sve dok ustavom nije dobio vlast. Ove kovnice uglavnom registruju njegove vojnike uspehe, a posle 19. godine BC kovanje je sporadino. Oko 23. godine BC Oktavijan otvara kovnicu u paniji u kojoj u poetku kuje bronzani novac, a kasnije i srebrni i zlatni. Od 19. godine BC novac od zlata i srebra kuje se i u Rimu i to kovanje traje do 12. godine BC kada je kovnica zatvorena.

12

Prilikom posete Galiji 15/14. godine BC Oktavijan otvara kovnicu srebrnog novca u Lugudnumu (Lionu), gde se izgleda kovao srebrni novac za celo carstvo. Bronzani novac sa zapada, serije sa velikim oltarom Liona su tu kovane od 10. godine BC.

Tiberije (14 - 37 godina AD) Ovaj vladar sledi politiku Avgusta u kovanju novca. Zlato i srebrno kuje se u Galiji, a bronza u Rimu. Na Au i Ag novcu prikazana je sedea, velom prekrivena Livija, Tiberijeva majka, a Avgustova udovica. Provincijska kovnica i dalje kuje serije sa lionskim oltarom, ali je od 21. godine AD ona zatvorena. Bronza iz Rima ima malo varijeteta i sastoji se od asa uglavnom. Na nekima je portret Tiberija a na drugima figura koja sedi. Velika je verovatnoa da je u to doba iskovana i serija asa sa gologlavom bistom deifikovanog Avgusta i natpisom DIVS AVGVSTVS PATER. Posle 22. godine AD javlja se nekoliko razliitih likova na novcu, a zanimljiv je jedan portret Tiberija unutar ukrasnog tita. Kaligula (37 - 41 godina AD) Premeta kovnicu dragocenih metala iz Galije u Rim, to predstavlja logian i krajan korak ka organizaciji kovnica. 37. godine AD, pre premetanja kovnice izdaje jednu seriju aureusa i denara u Galiji. Na reversu jednog od tipova prikazana je glava boanskog cara sa krunom koja zrai, bez natpisa. Uz to izdaje i jedno izdanje u ast Agripine, svoj majke i oca Germanikusa. U kovnici u Rimu se nastavlja izdavanje zlatnika i srebrnjaka portretima drugih carskih linosti. Na bronzanom sestercijusu prikazuje se portret cara na aversu, to je novitet, kao i titule to e kasnije postati praksa za bronzu. Takodje je prisutan i napredak u portretima i koncepciji, kao i u obradi reversa, gde se javljaju scene, kao to je obraanje Kaligule vojsci ili tri careve sestre Agripina II Druzila i Julija. Klaudije (41 56 godine AD) Nema veih promena na Au i Ag novcu u odnosu na Kaligulu. No sada je ve lako uoljiva razlika izmedju carskog i republikog novca. Dok je u vreme republike na reversu neto to ukazuje na porodinu istoriju monetara, sada se veliaju careva dostignua, kao i lanovi carske porodice. Klaudijev Au i Ag novac datira se samo na osnovu titula na aversu. Bronzani novac je slian onima iz vremena Tiberija i Kaligule. Klaudije takodje slavi svoju porodicu na novcu; oca Nera Drususa i majku Antoniju. Kada se pri kraju vladavine oenio Agripinom II na novcu se pojavljuje i njen portret a kasnije i portret Nerona, njenog sina, koga je proglasio naslednikom na mesto svog sina Britanika. Neron (54 68 godina AD) U prvim godinama Neronove vladavine izrazit je povratak uloge senata na kovanje novca, pa se ak i na zlatnom i srebrnom novcu javlja na reversu EX S.C. 63. godine AD Neron se oslobodio tutorstva majke, Seneke i Burhusa i postaje jedini vladar. Tada nestaju i znaci koji ukazuju na uticaj senata. Iste godine vri i monetarnu reformu kojom redukuje aureus na 7.28 grama, odnosno 1/45 funte, a denar na 3.4 grama odnosno 1/46 funte. Pokuao je da izdaje sve nominale od sestercijusa do kvadransa u mesingu, ali je posle nekoliko godina sve vraeno na Avgustov sistem, sa sestercijusom i dupondijusom u mesingu i asom u bakru. Prvih par godina predstave su konvencionalne na reversu Virtus, Roma ili EX S.C. okruen vencom. Od 64. godine bolja je izrada portreta, ali i neuobiajene predstave, kao to je luka u Ostiju, zatim CONGIARIUM (poklon vladara u ulju, vinu i itu narodu) ili trijumfalni luk. Na dupondijusima se javlja predstava nove pijace ili Neron u odori Apolona. Nekoliko meseci pre Neronove smrti (9. juna 68. godine AD), pobunile su se Galija, panija i Afrika. Ipak, pobuna u Severnoj Africi je ipak bila vie avanturistika nego ozbiljna kao one u Galiji VINDEX-a, kojima je pomagao Galba, guverner panije. Pored njih kuje se i krajem iste godine i u Donjoj Germaniji za vojnike koji su se digli protiv Galbe. Vindeks kuje u prolee 68. godine srebrne denare retke emisije aureusa. Oba nominala kovana su po Neronovom standardu. Novac na obe strane ima aluzivne predstave, pa vie podsea na novac republike. Javljaju se pozajmljene predstave, kao to su Jupiter Custos (Neron), Pacia Avgusta (Klaudije), ali najee predstave na aversu su poprsja Genija rimskog naroda ili figura Minerve, Marsa ili Viktorije. Najei reversi su Mars Ultor, S.P.Q.R. u hrastovom vencu i sl.

13

Galba je najverovatnije u Taraku kovao slian novac. I te serije su bez bronze. Na aversu je umesto carevog portreta Genio Roma, Hispania ili bog dobre sree Bonus Eventus. Upisi su u dativu umesto u nominativu. Na reversu imamo i druge predstave kao to su sklopljene ruke koje dre sadukej ili Roma koja dri Viktoriju i orla sa S.P.Q.R. u vencu. Kovnica u Rimu odmah poinje da kuje za Galbu, im je od senata proglaen za cara. Flavijevci 21. Decembra 69. godine AD Senat priznaje Vespazijana (69 79. godine AD) za cara nakon njegove pobede nad Vitecijem, ime je zavren gradjanski rat i dinastija Julijevaca je zamenjena Flavijevcima. Svoj prelazak na stranu novog carstva provincije su obeleile provincijskim kovanjem. Brojne kovnice sa istoka su kovale zlato i srebro za Vespazijana ve od jula pa nadalje. Novac od dragocenih metala kovan je i u Ilirikumu 69. godine, a kada su Vespazijanove legije ule u Severnu Italiju i kovnice u Galiji poinju sa kovanjem. Konano, zauzimanjem Rima i ta kovnica poinje rad za novog cara. Na istoku Antiohija u Siriji poinje odmah 69. da kuje zlato i srebro. Na ovim noviima se na aversu i reversu kombinuju likovi Vespazijana i njegovog sina Tita, a ostali komadi imaju uobiajenu predstavu VIRTUS AVGVST ili AVG u vencu, a javljaju se i reversi sa oba njegova sina. Kovnici u Ilirikumu se pripisuje mala grupa denara koja se razlikuje po mekom portretu na aversu i reljefnom figurom. Reversne predstave su CONSENSUS EXERCIT sa dva vojnika, PACUS EVENT i Genije koji stoji ili ROMA PERPETVA. Od 69. godine i Galija emituje novac i to aureuse i denare (do 73. godine AD), dok je bronza emitovana do kraja Vespazijanove vladavine. Portret na aversu je teio glomaznosti, a figure na reversu su zdepaste i kratke. Na bronzi se na poprsju uvek javlja kuglica. Zanimljive su predstave dva careva sina koji ili jau ili sede na stolici. U Rimu je kovan novac koji najvie zadovoljava estetske kriterijume. Aversni portreti su vrlo realistini, u dobrom reljefu, dok su reversi vrlo proporcionalni. 70. godine AD kovani su samo aureusi i denari sa titulom cara na aversu i predstavom Marsa, Neptuna ili Mira na reversu. 71. godine avers dobija samo nove titule, a na reversu se nalazi predstava rtvenog pribora. 72 73. godine pored novih titula javlja se i predstava trijumfa u pohodu na Jevreje. Predstave su Viktorija Avgusta (upis) i figura Viktorije, car u trijumfalnoj kvadrigi bez upisa. Pri kraju ove emisije javlja se novac za Domicijana. Revers je bez upisa sa predstavom SPES, po prvi put uvedenom, a koja potom ostaje standardna predstava neko vreme na novcu naslednika trona. Emisije novca pri kraju vladavine imaju po ablonu na aversu titule, a na reversu upise koji prate promene konzulata i predstave kao to su krava, bik, jaram za volove ili orao na stubu. Tit (79 81 godine AD), Domicijan (81 96 godine AD) i restorati Kada je 23. juna 79. Vespazijan umro Tit postaje Avgust (79 81 g. AD), a Domicijan naslednik. Novac je neto malo bronze kovane u Lionu i od Au i Ag iz Rima. Lion serije za Tita i Domicijana u bronzi razlikuju se samo u masivnim portretima i velikim reversnim predstavama, inae su aversi i reversi isti kao i u Rimu. Avers aureusa i denara iz Rima za Tita uvek prikazuje cara sa ovenanom glavom i titulama, dok reversi nabrajaju careve titule i ponavljaju predstave Ceres Venere, figure na stubu, kvadrige i kozoroga. 80. godine na reversu se predstavljaju sveti boanski leajevi, a kuje se i bronza u svim denominacijama. Zlato i srebro se kuje za Domicijana kao naslednika, a bronzani novac je bez upisa na reversu. Tit kuje malu seriju za svoju kerku Juliju, a pri kraju vlasti i deifikovanog Vespazijana. Novost je kovanje novia koji prikazuju skoro sve carske linosti od Avgusta do Galbe, dok reversi ponavljaju predstave svih careva. Novii su bronzani i nazivaju se restorati. Po denominaciji su sestercijusi, ali ima i dupondijusa i aseva. U doba Domicijana kovnica u Lionu imala je samo dve emisije bronzanih novia sa predstavama careva i titula iz 81 82. godine AD. Svaka emisija ima dve vrste sestercija Pax i Mars na reversu, po jedan tip dupondijusa sa Romom na reversu i jedan tip asa sa Ceres na reversu. Kovnica je zatvorena 82. godine tako da je rimska ostala jedina u poslu. Postoje i dve male emisije za njegovu enu Domiciju i veoma kratka emisija za deifikovanog Tita i Juliju. U srebru i zlatu Domicijan uvodi multiple od 4 i 8 denara. Redosled emisija se lako moe pratiti na osnovu promene brojne oznake tribunske vlasti, konzulskog zvanja i imperatorskih aklamacija. U toku vladavine reversi su uglavnom posveeni Minervi, koja je obino prikazana u 4 poze: kako stoji i dri koplje i tit; isto kao i prva, ali stoji na pramcu sa sovom pored nje; stoji
14

i dri koplje; dri koplje i munju. Bronzani novac sadri predstave pobede protiv Germana 85. godine na sesterciju, kao recimo Viktorija koja upisuje posvetu u tit iznad trofejnog oruja, car koji konjem gazi palog Germana ili prihvata predaju kleeeg ratnika. Sline predstave javljaju se i na kasnijim emisijama verovatno u vezi sa pohodom protiv Daana. Trajan (98 117 godine AD) Nasledjuje Nervu nakon smrti. Kovanje ukazuje na fini i mirni prelaz iz jedne u drugu vladavinu. Trajan je kovao samo u Rimu i to sve metale. Sa umetnikog aspekta Trajanov novac je slabiji od Flavijevaca, mada ima napretka u interpretaciji cara. Portret je sada u punom poprsju sa oklopom i ogrnutim paladamentumom (kabanica/plat). Denominacije su iste, ali su kvinari i kvadransi redji. Rane emisije obino imaju Concordiu, Fortunu, Felicitas, Pax, kao i Viktorija i Mars. Trajanovi uspesi u ratovima u Dakiji i gradjevinski poduhvati su takodje nali mesto na mnogim reversima. Bronza prati po predstavama zlatni i srebrni novac. Pored onog koji je kovao u svoje ime ima i novca kovanog za Trajanovog oca Trajana Starijeg, enu Plotinu, sestru Marcijanu i njenu ker Matidiju. Trajan takodje emituje i prekovan novac u zlatu i srebru. To je republikanski novac, kao i novac prethodnih careva; Avgusta, Tiberija, Klaudija, Galbe, Vespazijana, Tita i Nerve. Hadrijan (117 138 godine AD) Odmah po stupanju na vlast Hadrijan naputa Jermeniju i Mesopotamiju, dok zadrava Dakiju. Carski novac se uglavnom kuje u Rimu, ali postoji jedna mala serija iz Antiohije. Po stilu Hadrijanov novac ima jedan blagi pomak napred u odnosu na Trajanov. Najraniji portreti na njegovom novcu od 117-125 godine AD, su karakteristini po maloj glavi i pomalo izduenim grudima. Od 125 128. godine glava zauzima vie prostora na novcu. Sledea grupa novca se razlikuje po nedostatku lovorovog venca, dok se u poslednjim serijama vraa ovaj detalj, kao i prikaz malo veih grudi. Najraniji novac na reversu uglavnom ima boanstva i uobiajene apstraktne predstave, a kasnije revers je posveen pominjanju provincije i vojske u raznim krajevima carstva. Hadrijan je takodje kovao novac i za deifikovanog Trajana i njegovu enu Plotinu, kao i za svoju enu Sabinu (i za ivota i posle njene smrti). Kovao je i za Lukija Aelija koga je usvojio za naslednika 137. godine, a posle njegove smrti kuje i za novog naslednika Antonija Pija. Hadrijan je na novcu prikazivan sa bradom, brkovima i kovrdavom kosom, to je bila prva takva predstava cara. Na najveem broju serija nalaze se predstave u ast provincija, vojske i carevih poseta provincijama. Provincijalne serije imaju na reversu personifikaciju provincije u odgovarajuoj odei, praenu nekim objektom na aversu. Na vojnikom novcu car je prikazan kako stoji na onioj platformi obraajui se vojsci koja nosi legionarskog orla i zastave. Careve posete predstavljene su carem naspram figure provincije koja prinosi rtvu. Njegova briga za provincije predstavljena je njegovom figurom koja stoji i podie kleeu figuru provincije uz natpis RESTITVOR HISPANIAE. Antonini Antonije Pije (138 161 g. AD) Novii iz vremena njegove vladavine pokazuju da jo uvek radi samo kovnica u Rimu. Estetski novii ne dostiu kvalitet onih iz Hadrijanovog doba. Portreti i predstave su monotone, sa izuzetkom nekoliko serija koje su vezane za specijalne dogadjaje. Pored brojnih izdanja koje je emitovao sam Antonije, ovde dodatnu zbrku unose i ona koja su izdavale druge osobe. Naime, 140 godine Antonije uzima Marka Aurelija za svog naslednika, koji potom ima velikog udela u izdavanju novca. Takodje postoji i izdavanje za Faustinu I, Antonijevu enu, a posle njene smrti 140/141. godine jo vie. Antonijeva erka Faustina II, takodje ima svoju seriju nakon venanja sa Markom Aurelijem 145. godine. Takodje je problem datovanja ranih serija novca i u tome to se pominju samo tri konzulstva koje je Antonije imao do 147. godine. Tek posle ove godine insignije tribunske moi cara je beleeno malo paljivije, to olakava datovanje. U ranim emisijama Minerva se vraa na revers, a prati je i Dijana sa lukom i tobolcem, omiljena predstava Antonija. Njegov prvi Liberalitas (dar u novcu) od devet koliko je imao tokom ivota je zabeleen na reversu sestercijusa iz 139. godine, samom scenom darivanja. Iste godine careva dareljivost ka provincijama obeleena je serijom bronze, uglavnom sestercijusima. Na ovom novcu nalazi se personifikacije Italije koja je takodje primila dar zbog proglaenja novog cara, a predstavljena je kao osoba
15

sa lokalnim simbolima koja dri krunu. Neka izdanja izmedju 140. i 144. godine najavljuju ceremoniju iz 148, povodom 900 godina od osnivanja Rima. Aureusi i denari, kao i veina bronzanih denominacija sadre legendarne likove i dogadjaje vezane za osnivanje grada; kao to je Eneja koji bei iz Troje sa Askanijem koga dri za ruku i nosi Ankisa na ramenu; zatim Marsa koji se sputa ka Rei Silviji i njihove potomke Romula i Rema sa vuicom koja ih doji. Britanija, skoro jedina vojna kampanja u kojoj je ovaj car uestvovao prikazana je na maloj emisiji sestercijusa iz 143/144. godine. Britanija sedi na steni, dri zastavu u jednoj ruci, a tit lei pored nje. Slino izdanje ponavlja se i 154/155. godine. Novac Marka Aurelija iz prvih dana suvlasti deli lik s Antonijem Pijem koji je na aversu, dok je Marko na reversu. Portret je ili samo glava ili sa bistom, ali nema lovorov venac. Na noviu se opisuje kao Aurelius Caesar Pii F, sin Pija Aurelije Cezar. Pri kraju 140, pojavljuje se i ime Marcus. 145. godine pojavljuje se novac sa predstavom Hilarije koja dri palmu i rog izobilja, to verovatno simbolizuje venanje Marka Aurelija sa Faustinom II za vreme festivala Hilarije. Marko Aurelije (161 180 godine) Kada je Antonije umro u martu 161. godine, Marko Aurelije ga automatski nasledjuje. Mirna promena vlasti rezultuje i neometenom promenom na novcu. Rimska kovnica i dalje je jedini izvor novca, to je i logino poto je Aurelijeva vladavina vreme sa malom produkcijom novca, ne samo za Aurelija, ve i za njegovog savladara Lucija Vera u prvom delu njegove vladavine, za njegovog sina Komoda, caricu Faustinu mladju i Verovu enu Lusilu. Estetski pad poet u vreme Antonija Pija nastavlja se i u ovom periodu, a reversi su totalno neinspirativni. Portreti na aversima su najbolji aspekt rada rezaa matrica novca. Portreti Markusa imaju dugu, jaku bradu i najmanje su uspeli; izraenija brada i gusto ufrkana kosa Lucija Vera, deake odlike mladog Komoda i sloene frizure Faustine i Lusile su daleko efektivnije prikazani nego sam car. Veoma revnosno beleenje tribunalske moi i titula cara, kao i beleenje uspeha na istoku i u Podunavlju olakavaju datovanje novia. Marko Aurelije za razliku od prethodnika, ne usvaja Ceasara i naslednika, ve savladara Avgusta u liku Lucija Vera da deli s njim vlast u carstvu prvenstveno da se nosi sa Paranima, koji su zaratili sa Rimom u vreme smrti Antonija. Izdanja oba cara se skoro ne razlikuju i u emisijama bronze i srebra i zlata. Tei se korienju punih duina titula na bronzi, gde su, zbog veliine denominacije, mogunosti to dozvoljavale. Markusove titule tokom vremena prikazuju odredjeni broj permutacija, ali postoji odredjena ema za glavne varijetete. Od samog poetka Marko ukomponira adoptivno ime Antonija, tako da se deava da se Marko javlja samo kao M, ali zato Antonije skoro uvek ide u punoj duini. Ironino je da je vladavina ovog cara-filozofa proeta ratovima, prvo sa Paranima, a potom Markomanskim ratom. Prva emisija ima Concordiu i cara koji sklapa ruke. Sledee godine, kada je Ver otiao na istok da ratuje izdaju se emisije sa predstavama Profectio, Fortuna Redux, Providentia i Salus. Od 164. godine kada su Parani isterani iz Armenije oba cara nose titule Armeniacus i novii pokazuju predstavu Armeniju kako sedi na trofeju i Vera koji prima Sehemusa da ga proglasi za rimskog vazalnog kralja. Zauzimanjem Ctespiona, paranske prestonice i zavretkom rata pojavljuje se serija novca sa Viktorijama 166. godine. Ver umire 169. prilikom povratka iz prve kampanje protiv Markomana. Od 172 Komod se indetifikuje kao Caesar. Komod (180 192. godine AD) Marko Aurelije naputa politiku usvajanja pogodnog naslednika u korist krvnog naslednika i na mesto Avgusta, jo za vreme svog ivota imenuje svog sina Komoda. Poto je u vreme Aurelijeve smrti trajao rat protiv Kvada, niko taj izbor nije dovodio u pitanje, tako da se Komod po zavretku rata vratio u Rim i seo na presto. I pod njim novac se kuje samo u rimskoj kovnici. Opadanje u kvalitetu se nastavlja, naroito vidljivo kod denara, no prisutno je poboljanje u izradi portreta, to je verovatno vezano sa naoitou samog vladara. Carica Krispina je jedina osoba koja jo izdaje novac, to je verovatno zapoeto pre Markove smrti, a traje samo do 182. kada je izgnana iz Rima. Aversne predstave idu od veoma jednostavnih glava sa lovorovim vencem do nakienih bisti u oklopu i sa serijama promenljivih titula. Vladavina proarana konspiracijama i intrigama, koje su na kraju i dovele do ubistva Komoda, ostavilo je malo traga na novcu, sem moda izdanja novca iz 184. godine AD, na kojem se belei ili moda poziva na vernost vojska, predstavama Fides Exercitus i Concordia Militum. Naime, te godine otkrivena je izdaja prefekta uvara Perenija protiv cara. Novac inae kombinuje uobiajene personifikacije i predstave, koje se kombinuju sa nekim dogadjajima. Tako na primer iz iste godine postoji serija povodom pohoda na
16

Britaniju, na kojoj je na reversu prikazana Britanija kako stoji ili natpis Vict Brit. koji ispisuje Viktorija na titu. Ova pobeda je takodje i povod da se titulama doda i poasno Britanicus na sestercijima. ini se da je na bronzanom asu iz 183. godine predstava slona i natpis Munificentia Aug. na reversu inspirisana Komodovom dareljivou u obezbedjivanju spektakla narodu Rima. Novii belee da je Komod delio Liberalitas devet puta, dva puta u vreme Marka Aurelija i sedam puta za vreme svoje vladavine. 185. godine izdata je serija, posle 5 godina vladavine, denara, koji obeleavaju polaganje zakletve za ispunjavanje 10 godina. Komod je predstavljen kako prinosi rtvu iznad zapaljenog stalka uz natpis Vot(a) Susc(epta) Dec(ennalia). Carevo interesovanje za razne kultove sa istoka, kao i njihova popularnost u to doba, takodje su obeleeni na novcu. Tako recimo kult egipatskog boanstva Serapisa, postoji na noviima u obliku zapisa Scrapidi Conserv Aug. Komodovo omiljen kult bio je onaj Heraklea, koji se esto pojavljuje na noviima posle 183. godine AD. Pri kraju svoje vladavine Komod se esto indentifikovao sa ovim herojem, tako da njegov portret na aversu s vremena na vreme nosi lavlju kou. Novac posveen deifikovanom Marku Aureliju je kovan rano u poetku Komodove vladavine. Reversi su uobiajeni za svetkovine, poput pogrebne lomae, orla i orla koji nosi preminulog cara ka nebu. Severi Komod je ubijen 31. decembra 192. godine u Herakleovom kostimu, ime je okonana vladavina adoptivnih careva. Ovaj dogadjaj utire put periodu sve vee autokratije i militarizma i novom gradjanskom ratu. Period koji sledi je obeleen kratkim vladavinama dva cara Pertinaksa i Didija Julijana koji zajedno jedva da su sklopili 6 meseci 193. godine i Pesceninusa Nigera koji je bio guverner Sirije i koga je vojska proglasila za cara istovremeno kada i Septimija Severa u Panoniji, kao i Klodija Albina u Britaniji. Medjutim Septimije Sever je porazio Nigera u Kilikiji 194. godine i on je bio ubijen. Pertinaks i Didije Julijan su ubijeni od strane vojske u Rimu, dok je Klodije Albin bio proglaen za Caesara od strane Septimija Severa, no kada se on pobunio i preao u Galiju, krajem 195. godine, poraen je u februaru 197, u bici blizu Liona. Septimije Sever (193 211 godina AD) U ovom periodu novac se pored Rima kuje na jo tri mesta na istoku, to je posledica gradjanskog rata koji traje prvih par godina Septimijeve vladavine, pa svaki pretendent tei da ima svoju kovnicu. Septimije novac kuje i za svoju enu Juliju Domnu, kao i za svoja dva sina Karakalu i Getu, a jedno kratko vreme i za Karakalinu enu Plautiju. U vreme Septimijeve vladavine kovanje ima nekoliko faza: 1. od 193 197. godine kada je Albin ubijen kuje se za Septimija i Domnu, a krajem ovog perioda i za Karakalu kao Caesara. 2. od 198 209 godine novac se kuje za Septimija, Domnu, Karakalu kao Avgusta i Getu kao Caesara. U okviru ove faze od 202. do 205. godine kuje se i za Kalitilu (od udaje do izgnanstva). 3. Od 209. do 211, godine kada je umro Septimije, kuje se kao i u prethodnoj fazi. Septimije je sebe povezivao sa dinastijom Antonina iz prethodnog vremena, tako to je svom imenu dodao PIVS, a Karakalinom ANTONINVS. U periodu od 193. do 195 godine u Aleksandriji je kovan novac, uglavnom retki denari i aureusi, za Septimija i Juliju Domnu. Septimijevi reversi su uglavnom vojniki i prikazuju Marsa, Fides Legionvm i Viktoriju. Na aversu se nalaze izdueni portreti. Poto je kovnica u Siriji (Antiohija) bila u rukama Septimijevog konkurenta Nigera, Septimije kuje serije denara u Emesi, rodnom gradu svoje ene Domne. Ovi denari imaju istonjaka obeleja, skoro grke oblike za neka slova i prstenaste oi na portretu. Na reversu su koriene personifikacije Bona Spes, Bonvs Eventus, kao i prikazi trofeja i oruja. Kovnica Laodikea na moru (Laodicea ad mare) kuje denare malo boljeg kvaliteta, reversi su kao oni iz Emese, a kuje se sve do 197. godine. Od 197 do 202. godine stil i oblik aversa sve vie lii na onaj iz Rima, kao i poneki reversi. Karakalin novac se moe razlikovati po razvoju portreta od deaka do mladog oveka. Mnogi reversi na njegovom novcu zajedniki su sa reversima Septimija, ukljuujui predstavu Sol-a. Sav ovakav novac kuje se u Rimu sa mnotvom predstava na reversu, ali i vrlo velikim brojem titula za svakog suvladara.
17

Karakala i Geta su uspeli da se vrate u Rim iz Britanije pre smrti Septimija 211. godine. Posle oeve smrti vladaju zajedno do Februara 212. godine kada Karakala ubija svog brata. Za vreme ove kratkotrajne vlade kovali su u Rimu novac. Na aversu su isti natpisi kao i iz vremena Septimijeve vlasti, a na reversu se nabrajaju tribunske vlasti. Takodje se kuje i za deifikovanog Septimija sa pogrebnom lomaom i orlom. Karakala (212 217. godine AD) Na emisijama novca iz 212. godine jo uvek se nalazi natpis Britannicus, koji tokom 213. godine nestaje, a u ast pobede u Germaniji Karakala uzima titulu Germanicus, to ostaje na aversu sve do kraja njegove vladavine. Dui oblik titule nalazi se na zlatu i srebru, a krai oblik GERM, na bronzi sa punom ostalom titulom. Na reversu se javlja Viktorija sa vencem i trofejom, kao i predstava cara u trijumfalnoj kvadrigi 214. godine Karakala sprovodi monetarnu reformu kojom zlatni novac aureus spada na 1/50 rimske funte, odnosno 6.54 grama. Takodje uvodi novi srebrni nominal Antoninijan ili dvostruku denar, teine od 4.7 do 5.3 grama. Obeleje antoninijana je srakasta kruna na glavi cara, odnosno polumesec ispod biste carice. Na isti nain, zrakastom krunom obeleeni su i dupondijusi, dvostruki asi, dok sam as ima samo ovenanu glavu. Kasnije emisije novca imaju Eskulapa i Apolona a predstavlja se obilato i Sol, koji je prikazivan kako ulazi u svoje nebeske koije. Makrin (217-218. godina AD) U aprilu 217. godine Karakala je ubijen na, kako se veruje nagovor prefekta pretorijanske garde Makrinusa koji se plaio da e ga imperator smaknuti sa te pozicije. Posle malo oklevanja Makrinus je proglaen za imperatora od strane vojske na istoku i priznat od Senata. Makrinus je ujedno i prvi konjanik koji je proglaen za imperatora. Nepunih godinu dana kasnije, posle neuspene kampanje protiv Parana i skrpljenog mira i sam je ubijen. Postoje dva portreta ovog cara; jedan sa kratkom bradom i stariji portret sa duom bradom, to ukazuje na kovanje u Antiohiji i Rimu. Ipak prva je kovala rimska kovnica koja je poela kovanje sa preradjenim Karakalinim portretom, pa tek onda Antiohija. Makrinus je sam sebe usvojio u porodicu Severa, dodajui to ime sebi, a puna titula se nalazi u formi Imp C M Opel Sever Macrinus Aug. Makrin je takodje kovao i dupli denar, od kojih je onaj vei sadravao i vee predstave poput Iovi Conservatori, sa dinovskim Jupiterom koji titi malu carevu figuru. Eliogabal (218 222 godina AD) Posle vojnih neuspeha Makrina, Julija Mesa, sestra Julije Domne organizovala je pobunu u jednom delu armije koji proglaava za cara njenog unuka Eliogabala. Makrin i njegov sin Diadumenije su zarobljeni i ubijeni, a Eliogabal je priznat od Rima kao imperator, pod imenom Marko Aurelije Antonin, kao i Karakala, ije je on oinstvo tvrdio. Postoje dva veoma razliita tipa novca tokom njegove vladavine i oba su proizvodi Rimske i Antiohijske kovnice. Rimski novac je slian Karakalinom u poetku, ali razvija i svoje karakteristike. Zanimljiv je detalj roga izobilja koji se ponekad stavlja iznad ela i okrenut je na dole. Prva serija iz 218. godine nosi titulu Imp Caes M Aur Antoninus Aug. Ovo je skraeno u sledeim izdanjima, prvo isputanjem imena M Aur, pa potom titule Caes, ali na krajnjim noviima se nalazi Pivs. Jo jedan interesantan detalj, na inae prilino konvencionalnom novcu je naglaavanje kulta sunca boga, to se naroito reprezentuje svetim crnim kamenom iz Emese, koji je Eliogabal doneo u Rim. Na reversu se prikazuje Eliogabal kako prinosi rtvu i kamen koji unose u grad. Na Antiohijskom novcu se jasno vidi lo kvalitet portreta i prstenaste oi. Natpis koji se odnosi na Eliogabala je Antoninus Pius Fel Aug. Aleksandar Sever (222 235. godine AD) Julija Mesa, zabrinuta zbog sudbine dinastije, zbog Eliogabalovog ponaanja, uredjuje da on usvoji svog rodjaka Aleksandra Severa za cezara 221. godine, a sledee godine organizuje Eliogabalovo uklanjanje sa vlasti. Sem par kratkih emisija iz Antiohije u prve dve godine vlasti, sav ostali novac proizvodi rimska kovnica. Karakalin dupli denar se ne kuje u ovom periodu. Poetna izdanja rimskog novca imaju portrete sline Eliogabalovom novcu, ali tokom vremena dobijaju vii standard, naroito portreti. Aversne titule koje su prvo radjene u obliku Imp C M Aur Sev Alexand Aug se skrauju u Imp Sev Alexand Aug. Reversi su
18

konvencionalni za izuzetkom onih koji se odnose na kampanje protiv Parana i u Germaniji. Kult Sola na poetku vladavine izostaje sa motiva novca, ali se pri kraju vladavine vraa. Restauracije Koloseuma i Nimfeuma, kao i drugih javnih zgrada takodje je obeleeno na novcu.

Vojniki carevi (235 270 godina AD) U ovo vreme od 35 godina smenjuje se mnotvo slabih careva sa kratkim vladavinama. U isto vreme dupli denar koji je ponovo kovan od 238. godine se obezvredjuje i pri kraju ovog perioda je obini bronzani novi sa srebrnom presvlakom. Otprilike u to vreme kovanje bronze u potpunosti perstaje. Sistem kovnica koje nadometaju kovanje rimske polako se iri carstvom. U poetku se novii razlikuju samo stilom, ali kasnije dobijaju pojedine detalje, kao to su skraena imena ili inicijale kojima se odredjuje mesto izrade. Maksimin Traanin (235 - 238 godina AD) Aleksandar i Mameja su ubijeni blizu Majnca poetkom kampanje protiv Germana od strane buntovnike vojske koja proglaava za imperatora Traanina Maksimina., generala vojske. Prvi novac koji je on iskovao je iz Rima, i predstavljen je samo portretom, koji je malo modifikovani i stariji Aleksandar Sever, ali se u kasnijim emisijama javlja realistiki portret, sa streim obrvama i naglaenom bradom. Prvobitnu titulu Imp Maximinus Pius Aug 236. godine menja u Maximinus Pius Aug Germ(anicus). Pobede u Germaniji su prilika za seriju Viktorija na reversima. Gordian I i II (22 Mart 12 April 238. godine AD) Nezadovoljstvo Maksiminovim reimom dovodi do pobune u Severnoj Africi, gde je prokonsul Gordian aklamovan za cara zajedno sa sinom Gordijanom II kao avgustom. U Rimu su priznati od Senata i ujedno im je iskovan i novac. Oni dele indentine titule na aversu Imp C(eas) M Ant Gordianus Afr Aug. Reversi nemaju nikakve specijalne predstave. Balbin i Pupien (22. April - 29. Juli 238. godine AD) Senat, shvativi da njihovo priznavanje Gordijana za imperatora moe rezultovati Maksiminovim povratkom iz kampanje na Balkanu, izabire dva nova kandidata Balbina i Pupiena za imperatore. Tom prilikom iskovan je i novac koji se sastojao od denara i bronzanog novca, ali u toku priprema protiv Maksimina, dupli denar je takodje ponovo uveden. Balbin ima titulu Imp C(aes) D Cael Balbinus Aug i ima prilino kran portret. Pupien je predstavljen natpisom Imp C(aes) M Clod Pupienus Aug. a portret je sa punom bradom. Gordian III (29. Juli 238 244. godine AD) Maksiminova pogibija propraena je ubistvom Balbina i Pupiena od pretorijanske garde. Gordijan III koji je bio cezar njima dvojici proglaen je za imperatora. Novac mu je kovan na istoku, verovatno u Antiohiji, ali i u Rimu. Od njegove vladavine pa nadalje dupli denar postaje glavni srebrni novac, dok je denar rezervisan samo za specijalne prilike. Imperatova titula je Imp Gordianus Pius Fel Aug. S odlaskom na istok i ratom protiv Persijanaca pri kraju vladavine na novcu dominiraju predstave Fortuna Redux, Victoria i Mars Propugnator na srebrnom i zlatnom novcu, dok na bronzi ima predstava opomene vojsci Adlocutio i Virtus tipa. Posebno izdanje aureusa i denarija u ast venanja Gordijana sa Trankvilinom 241. godine AD, a u njeno ime se jo pojavljuje i retka serija duplih denara. U Antiohijskoj kovnici se kuju dupli denari. Filip I i II (244 249 godina AD) Gordijan III je ubijen na istoku, pa ga je nasledio Filip koji vlada zajedno sa svojim sinom Filipom mladjim, prvo u svojstvu cezara, pa potom i avgusta. Iste kovnice koje su radile i u vreme Gordijana rade i sada. Izdanja rimske kovnice su aurei i dupli denari za Filipe, kojima stoji titula Imp (M Iul) Philippus Aug, od ega je kasnije izostavljen deo u zagradama. Od posebnog interesa ovde je milenijumski novac, izdat 248. godine za hiljadu godina od osnivanja Rima. Na reversu je ubeleeno Saeculares Augg, predstavljene su slike raznih ivotinja, verovatno one koje se tada javljaju na igrama. Na egzerku se javljaju brojevi I do
19

VI, to oznaava proizvod pojedine od est radionica u rimskoj kovnici. Jedno drugo izdanje iz iste godine oznaeno grkim brojevima od A do S, daje nam jasnu sliku podele radionica izmedju dva cara i carice Oktacilije Severe; naime etiri radionice kuju za Filipa I i po jedna za Filipa II i Oktaciliju. Za caricu je kovano u srebru i bronzi sa predstavama Pijeta, Pudicija kao i Juno Conservatrix. Novac careva se lako razlikuje po titulama do 246. godine, a potom po mladalakom portretu sina. Antiohijski novac se lako razlikuje po grubljim portretima, oima i korienjem portreta okrenutih na levu stranu. Rana izdanja mogu se prepoznati i po dugakoj tituli koja glasi Imp C M Iul Philippus P F Aug P M. Postoji jedna retka serija iz Sirije, kovana 248. godine, za Jotapijana, koji je jedan od estih uzurpatora koji se javljaju u ovo vreme. Takodje u Gornjoj Meziji Pacatijan jo jedan uzurpator je kovao duple denare u Viminaciumu. Valerijan i Galijen (253 259 godina AD) Uskoro posle poraza Emilijana i Valerijanovog postavljenja za avgusta, on postavlja svog sina Galijena za suvladara. Kovanje se nastavlja u Rimu, Milanu i Antiohiji. Novac se uglavnom sastoji od duplih denara prilino loeg srebra i to u svim kovnicama. Rim nastavlja da kuje i bronzu i neto malo zlata od prilino razliite teine. Zbog prodora varvara preko Rajne i Istonih provincija carstvo je podeljeno u dva dela. Galijen je dobio na upravu zapadni deo, a Valerijan istok. U to vreme je ustanovljena jo jedna kovnica u Galijenovom seditu u Kelnu. Kada je na istoku Valerijan zarobljen i istone provincije potpale pod vlast varvara, u zapadnom delu je izbila pobuna i ustanovljena je nezavisno carstvo u Galiji. Novac je kovan i za Saloninu, Galijenovu enu, za Valerijana II, njegovog starijeg sina u tituli cezara, a posle njegove smrti i za Salonina, mladjeg sina od 255. godine. U ovo vreme nema nekog posebnog oznaavanja kovnica, sem to neke na istoku nose zvezdu ili pletenicu na reversu. Valerijan se na novcu pojavljuje kao Restitutor Orbis na rimskom novcu i Restitutor Orientis na istonim izdanjima. Slina uloga Galijena se pojavljuje pod titulom Restitutor Galliarum. Takodje Galijen ima i seriju Viktorija u ast njegovih vojnikih uspeha. Mladi cezar Valerijan II pojavljuje se na novcu praen neobinom predstavom Iovi Crecscenti, koja se zasniva na legendi o mladom Jupiteru koji jae na kozi Amalthei. Galijen (259 268 godina AD) Neuspesi u 259. godini kao i zarobljavanje Valerijana na Istoku i pogibija Salonina prilikom borbi oko Kelna, ostavljaju Galijena samog na elu carstva, bez zapadnih i istonih provincija, ali i nekoliko kovnica. Kovnice u Rimu i Milanu koje je uspeo da zadri i kovnica u Siscii koja je otvorena kasnije u toku vladavine kao i ona koja kuje novac na istoku, verovatno u Kiziku rade za Galijena. Bronza je kovana uglavnom u Rimu, kao i veina zlata, ali je dupli denar, koji je postao poprilino obezvredjen izdavan u svim kovnicama. Od svih portreta najei je onaj koji prikazuje Galijena sa zrakama oko glave i kratkim natpisom Gallienus Aug. Veina rimskih izdanja nose na reversu oznaku radionice. Ova oznaka je ili na egzerku ili u polju u obliku broja, ili rimskog (P,S,T,Q i V do XII) ili u grkim brojevima (A do N). Naglasak je na bogovima koji bdiju na imperatorem, poput Apolona, Jupitera, Neptuna ili Dijane. Milanska kovnica je oznaavala svoja izdanja sa svojim inicijalima na egzerku i dodatim slovima P, S, T da oznae radionicu. Najprimetnije izdanje je ono u ast legija, sa reversima koji prikazuju oznaku i naziv svake legije. Izdanja istonih kovnica nekada imaju u egzerku tribunske ili konzularne datume ili slova S.P.Q.R. Na duplom denaru Salonina je predstavljena bistom sa dijademom na pundji i na aversu natpis (Corn) Salonina Aug. Predstave su Fecunditas, Pudicitia i Venus, a u rimskim izdanjima Diana i Juno, kao carske zatitnice. Milanska izdanja prikazuju sedeu figuru carice koja je propraena natpisom Augusta in Pace. Posle zarobljavanja Valerijana 259. godine. rimska vojska u Siriji izglaava Makriana i Kvietusa za imperatore. Njihov novac, koji je verovatno kovan u Emesi, je skoro kompletno sainjen od duplih denara, sa serijama reversnih tipova koji su indentini za oba cara, a to su Roma Aeterna i Spes Publica. Jo jedan uzurpator Regalian je kovao novac u Carnuntumu na Dunavu za sebe i svoju enu Druantilu. Galijen je ubijen tokom opsade Milana 268. godine i nasledio ga je Claudije II i njegov brat Kvintila. POVRATAK CARSTVA OD 270 295. GODINE AD Aurelijan (270 274. godina AD) U svojoj kratkoj vladavini uspeo je da povrati sve izgubljene teritorije od pre 259. godine. 271. godine naputa Dakiju i proiruje severne granice serijom pohoda, a isto tako i istone provincije. 274. godine vraene su i zapadne provincije. Kao posledica ovih dogadjaja proizvodnja novca je pojaana kovnicama u Lionu, Antiohiji i Serdici.
20

U Rimu je broj kovnica sveden sa 12 na 7 i one se jo uvek oznaavaju rimskim ili grkim brojevima. Pojava slova T u egzerku na jednoj seriji novca navodi na zakljuak da je kovnica iz Milana prebaena u Ticinum. Aurelijan je uzeo svih osam mera novca koje je Rim koristio i napravio monetarnu reformu. Aureus koji je kovan u razliitim teinama, ponovo je vraen na regularnu teinu; priblinu standardu iz ranijeg perioda. Dupli denar antoninijan je od vremena Galijena kovan od veoma loeg metala (deavalo se da srebra bude samo 4 %) tako da se skoro nije razlikovao od bronzanog novca, a sada je mnogo kvalitetniji i lepe izradjen, a tei 4 grama. Oznaka vrednosti mu stoji u egzerku i izraene su u rimskim ili grkim brojevima. Posle reforme Aurelijan kuje i za caricu Severinu. Probus (276 282. godina AD) Poto je Aurelijan pao kao rtva vojne zavere senat proglaava Tacita, u ve poznim godinama za cara no ovaj umire ve sledee 276. godine u Maloj Aziji , a na vlast stupa njegov brat Florijan koji je vladao svega nekoliko meseci, dok ga nije pobedio Probus, koji je bio komandant rimske vojske u Aziji. Zlatni novac i novi bilon dupli denari kovanii su irom carstva u svim kovnicama koje nastavljaju aktivnost, kao i u vreme Aurelijana. Ranija tendencija da dupli denari imaju ogranien broj reversa, ustupaju mesto raznolikim reversima, koje nisu uvek ponavljale sve kovnice. Oznake kovnica evoluiraju u komplikovani sistem dodavanjem malih simbola poput munja, pletenica ili zvezda. Sol Invictus je redovna predstava, uglavnom prikazivan u vonji kola, zatim Clementina Temporum, koji su primenjivali Tacit i Florijan i Restitutor Orbis. Tipina predstava cara je Virtus Probi Aug sa imperatorom koji nosi lem sa perjanicom, detaljno ukraeni tit na ruci i koplje preko ramena. Dioklecijan (284 295. godina AD) Kada je pobunjena armija smakla Probusa, na vlast dolazi jedan njen general, Carus, koji je proglaen za cara 282. godine i koji na mesto cezara nameta svoje sinove Karinusa i Numeriana. Kada je sledee godine poao u pohod protiv Persijanaca, obojicu je uzdigao u rank avgusta. Posle smrti Karusa i potom Numerijana, Dioklecijan je proglaen za njihovog zamenika, dok je Karinus koji je ostao na Zapadu, iako uspean u borbama protiv Dioklecijana, ubijen 285. godine. Dioklecijanova monetarna reforma iz 295/296 je jedna od najznaajnijih perioda u imperijskom kovanju. 285. godine Diokelcijan uzima Maksimijana za kolegu i suvladara i daje mu zapad na upravljanje. 293. godine imenuje Konstancija Hlora i Galerija za cezare i zamenike Maksimijanu i samome sebi. Sigurno eksperimentalni koraci ka reformi mogu se nazreti u razliitim standardima po kojima je auresu kovan. Neki komadi imaju teoretsku teinu od 1/50 funte, to odgovara 6,55 grama, kao u Karakalinoj reformi, dok recimo oni iz Antiohije koji su oznaeni grkim brojem su kovani po 1/60 funte (5.46 grama), a trea serija, isto iz Antiohije, koja ima broj O, ak na 1/70 funte (4.68 grama). Veina izdanja su dupli antoninijani. Dve nove kovnice su otvorene, u Trieru na zapadu i u Herakleji u Trakiji. Najee predstave su Jupiter, Dioklecijanov zatitnik i Herkules, Maksimijanov zatitnik. Kovnice na istoku i Balkanu ponavljaju neke od novijih inovacija, poput Clementina Temporum u Sisku, Concordia Militum u Herakleji, Kiziku i Antiohiji, koje takodje imaju tipove Jupitera i Herakula. TETRARHIJE (296 313. godine AD) Monetarne reforme koje je sproveo Dioklecijan 295/296. godine AD, uvode nov sistem kovanja, koji se sastoji od aureusa koji je kovan u teini od 1/60 funte i srebrni novi koji je nosio oznaku XCVI to znai da je kovan na 1/96 libre srebra, a poznatiji je kao argentus (3.41 grama). Pored ovih kovan je i veliki srebrno bronzani novi, poznatiji kao folis koji je teio 1/32 libre bronze (oko 10 grama) i mogue teoretski sestercijus od dva denara, poto nekada nosi oznaku XXI. Mala bronza ima glavu sa zrakastom krunom na imperatorovoj glavi, oko 1/10 libre bronze (3 grama). Kovana je i serija sa lovorovim vencom na glavi imperatora i ima teinu od oko 1.3 grama. Pored ve postojeih kovnica dodate su i nove u Londonu, Akvileji, Kartagi, Solunu i Serdiki i u Nikomedeji i Aleksandriji. Svi novii nose oznaku kovnice sem kovnice u Londonu, koja ima oznaku samo na prvoj seriji.

21

U prvoj tetrarhiji sa Dioklecijanom i Maksimijanom kao avugstima i Konstantinom i Galerijem kao cezarima, aureusi imaju raznolike reverse od kovnice do kovnice, dok folisi recimo u poetku imaju samo Genio Populi Romani revers. Kasnije se diferenciraju, pa tako u Rimu imamo Sacra Mon Urb Augg et Caess NN, moneta tipa, u Kartagi Salvis Augg et Caes Aucta Kart, dok u Ticinumu jedna druga vrsta. 305. godine Dioklecijan i Maksimijan abdiciraju u korist svojih cezara koji su proglaeni za avguste, dok su za nove cezare proglaeni Sever i Maksimin Daja. Kuje se folis u velikom broju. Tipovi Providentia Deorum Quies Augg odaju poasti penzionisanim avgustima. Za oba nova avgusta i cezara kovnice u Galiji i na istoku kuju folise sa reversima Genija, ali u centralnim i balkanskim kovnicama ima inovacija. Rim je kovao svoj Moneta tip sa skraenim tekstom, a Kartaga je nastavila sa Salvis Augg et Caess Fel Kart tipom, dok su Ticinum i Akvileja kovali novac sa reversom Fides Militum za avguste i Virtus Augg et Caes nn za cezare, dok je u Sisku kovan novac sa poastima bogovima zatitnicima Tetrarhije, tipovima Herculi Victori i Iovi Conservat. Trea tetrarhija je zaivela 306. godina smru Konstancija. Galerije postaje stariji avgust uz Severa kao novog avgusta. Konstantin koje se pridruio svom ocu Konstanciju u Britaniji je proglaen za Cezara da bi se stvorila tetrarhija sa Maksiminom. No jedinstvo ove tetrahije je uskoro narueno. U oktobru 306. godine Maksencije, Maksimijanov sin je proglaen za Avgusta u Rimu i Maksimijan se aktivno vraa na vlast. Sever je poraen i ubijen u pokuaju da povrati Italiju. 307. godine Konstantin je proglaen za avgusta od Maksimijana, a kasnije iste godine Licinije je proglaen za novog avgusta na istoku. Maksiminovim usponom do ranka avgusta 310. godne deava se da est avgusta dele kontrolu nad rimskim carstvom. Od 307. godine, kada se Maksencije posvadjao sa Maksimijanom, a ovaj prebegao kod Konstantina, italijanske kovnice kao i ona u Kartagi, kuju samo za Maksencija i njegovog deifikovanog sina Romula. 308. godine Maksencije je zatvorio kovnicu u Kartagi i otvorio novu u Ostiji. Poprilina izdanja aureusa su iskovana u Rimu i Ostiji sa poastima Herkulesu, Marsu, Viktoriji i vuici i blizancima. Kovnice u Britaniji i Galiji, koje su kontrolisane od strane Konstantina, kuju u ovom periodu samo za njega i Maksimijana do njegovog smaknua 310. godine. Srebro nije kovano, dok zlato jeste naroito nakon Maksencijevog poraza 312. godine na Milvijskom mostu, sa tipovima koji odaju poast Konstantinu kao restoratoru slobode. Na folisima kovanim na zapadu, tipovi novca sa predstavama genija nestaju pred glorifikacijom Marsa i Sola sa natpisom Soli Invicto Comiti. Kovnice od Siska na istok, kuju u ime Galerija, Maksimina i od 308. godine za Licinija i imaju bolju predstavu u odnosu na Konstantinov novac na zapadu. Ovde su este predstave u ast Jupitera, zatitnika Maksimina i Galerija. Redukovani folis istonjakih kovnica posle propasti tree tetrarhije 306. godine ima varijante Genija, sa natpisom Genio Imperatoris i Genio Caesaris. Novac u ast Galerije, Galerijeve ene ima revers Veneri Victrici. Posle Galerijeve smrti 311. godine dodatni tipovi u ast Jupitera, Herkula i Sola su izdati. Konstantinova dinastija (313 364. godine AD) Maksiminova smrt u leto 313. godine ubrzo posle Licinijevog poraza ostavlja carstvo pod upravom dva avgusta, Konstantina na zapadu i Licinija na istoku. Posle gradjanskog rata 314. godine Licinije gubi kontrolu nad provincijama u Evropi, sem Trakije, a samim tim je izgubio kontrolu i nad kovnicama u Sisku i Solunu. Na zapadu kovnica u Ostiji je zatvorena 313. godine a nova je otvorena u Arlu u Galiji. Drugi gradjanski rat 324. godine ostavlja Konstantina kao jedinog vladara rimskog carstva. Izmedju dva rata, 317. godine Krispije i Konstantin II, Konstantinovi sinovi, kao i Licinije II sin Licinija bili su naimenovani za cezare. Promene u sistemu kovanja ukljuuju uvodjenje novog zlatnika 312. godine od strane Konstantina, koji je nazvan solid od 1/72 funte, odnosno 4.5 grama. Istone kovnice nastavljaju da kuju tee aureuse do Konstantinove pobede nad Licinijem 324. godine. Bronza iz Konstantinovih kovnica i dalje kuje posvete Solu, ali ubrzo nakon postavljanja cezara Sol nestaje sa novca, ustupajui mesto Viktorijama; Victoriae Laetae Princ Perp, tipovi koji slave zakletve, kao i specijalni tip iz zapadnih kovnica Beata Tranqullitas. 313. godine teina bronzanog folisa pada na 1/96 libre bronze, odnosno 3.41 gram. Iste godine Konstantin poinje da kuje svoj novi zlatnik u zapadnom delu carstva, teine 1/72 libre. Od 324 337, odnosno do smrti, Konstantin vlada samostalno, ali se novac kuje za mnogobrojne lanove porodice. Krispije i Konstantin II su ve na poetku Konstantinove vladavine bili cezari dok su
22

Konstancije II i Konstans postavljeni na to mesto 324 i 333. godine. Konstantinov neak Delmacije, je postao cezar 335. godine a drugi neak Hanibalijan, je imao titulu rex u istonoj Maloj Aziji od tog vremena. Novac je kovan za Konstantinovu majku Helenu i pomajku Teodoru, kao i za enu Faustu, sve dok nije ubijena, zajedno sa Krispijem 326. godine. 324. godine Konstantin poinje da kuje dva nova tipa srebrnog novca umesto argentusa. To su silikva teine 1/96 libre srebra, odnosno 3.41 grama i miliarenza teine 1/72 libre, odnosno 4.55 grama. Kovao je i zlatne multiple vrednosti 1.5, 2, 3 i vie solida, kao i bronzane multiple vrednosti 2,3,4 i vie silikvi. Ovaj novac nije bio u opticaju ve je sluio kao poklon visokim inovnicima, a vladar ih je darivao za svoj rodjendan i dan dolaska na presto. Na bronzanom novcu je kovan odredjen broj tipova u svim kovnicama, a izdanja se razlikuju samo po oznakama mesta i radionice koja ih kuje. Kovnica u Londonu je zatvorena 326. godine, ona u Ticinumu 327. godine, ali je Konstantinopolj dobio kovnicu 325. godine. Kovanje u srebru je retko, ali se zlatni solidi kuju za sve carske osobe. Za cezare normalni revers je Princeps Iuventutis kao i serije Viktorija sa imenima i titulama, kao npr. Constantinus Caesar. Na bronzanom novcu koji je sada redukovan na 2,75 grama kuje se po mnogo definisanijoj emi u svim kovnicama. Izmedju poetka solo vladavine i posveenja Konstantinopolja 330. godine, glavni tip i za imperatora, kao i za cezare je utvrdjena kapija kampa sa natpisom Providentiae Augg (Caess). Za Helenu je glavni revers Securitas Republice, a za Faustu figura imperatorke koja dri dvoje dece sa natpisom Spes Reipublicae. Posle 330. godine bronzanom folisu je poslednji put smanjena teina i tada tei od 2.24 do 2.44 grama. Solid je takodje deljen na frakcije i one se nazivaju semisis koji je teak 2.25 grama i iznosi solida i tremisis koji je 1/3 solida i tei 1.5 grama. Posle Konstantinove smrti solidi su izdavani poprilino esto, a tipovi variraju od kovnice do kovnice. Tako je u Trijeru armiji odavana poast tipom Marsa sa natpisom Virtus Exercitus Gall, a u Rimu i Konstantinopolju su kovani reversi Viktorija. Srebro postaje malo uobiajenije i kuje se u nekoliko denominacija, teki miliarens od 5,4 grama, laki miliarens od 4,5 grama i manji srebrni novi, verovatno denar od 1/96 funte, odnosno 3.4 grama. Bronzani novac se nastavlja sa Gloria Exercitus tipom, kao glavnim reversom, dok je u nekim kovnicama kovan novac u ast Konstantina.. Posle smrti Konstantina II 340. godine nema toliko promena. Na zlatnom novcu dominiraju predstave Viktorije, kao i na manjim srebrnim denominacijama. U ovo vreme imperijalni avers menja titulu Imp(erator) u D(ominus) N(oster). Oko 348. godine, nova tea bronzana denominacija je uvedena sa teinom od 5 grama. Ovi komadi imaju na reversu natpis fel Temp Reparatio, sa razliitim temama. 348. godine Konstancije II i njegov brat Konstans pokuavaju da izvre veliku reformu bronzanog novca. Pored postojeeg folisa uvode i vei nominal legiran srebrom koji se zove majorina i tei 5.80 grama (oznaka mu je aes 2) i mali novac od bakra centenionalis od 2.66 grama (oznaka u literaturi aes 3) 350. godine uzurpator Magnencije zbacuje Konstansa i kuje novac u Galiji, Italiji i kratko u Sisku. Srebro je retko, ali je kovano dosta bronze u zapadnim kovnicama, ukljuujui i novu u Amienu. Pre nego to ga je Konstancije porazio 353. godine uveo je i novi vei bronzani novi sa jednom od prvih hrianskih predstava, tkzv. Hi Ro, monogram Hrista, okruen slovima Alfa i Omega. Kovnica u Amienu je zatvorena, dok je otvorena u Sirmiumu, a ona u Sisku, kratko vreme bila je pod vlau uzurpatora Vetranija. Sirmijumska kovnica kuje solide sa skoro jedinom predstavom na reversu Gloria Reipublicae, odnosno kako Roma i Constantinopolis sede, drei tit na kome belee zakletve u vezi sa proslavom tree decenije vlasti dinastije Konstantina. 354. godine majorina se izbacuje iz upotrebe, ali se jo povremeno kuje do 396. godine, kada je konano i zakonom demonetizovana. Kada je Konstantin Galski ubijen 354. godine, samo tri godine po naimenovanju za cezara, njegovo mesto je zauzeo njegov polubrat Julijan 355. godine. Pet godina kasnije vojska ga je proglasila za avgusta i zapadne kovnice su iskovale novac za njega, kao i za Konstancija, iako je on odbio da prihvati ovo naimenovanje. Sukob je izbegnut Konstancijevom smru 361. godine. Solidi na zapadnim izdanjima Julijana nastavljaju revers Gloria Reipublicae, a najrasprostranjeniji tip solida je Virtus Exercitus Romanorum, sa

23

vojnikom koji dri trofej i vue zarobljenika. Srebrna miliarensia je takodje kovana, ali je ipak ea manja silikva od 2.3 grama. Od 364. godine do dolaska Valentijana I i Valensa na vlast kovan je iskljuivo bakarni novac bez dodataka srebra.

Valentijanska i Teodosijanska dinastija (364 395. godine) Julijan je poginuo 363. godine u toku kampanje protiv Persijanaca, pa je vojska proglasila Jovijana za imperatora. On zakljuuje mir sa Persijancima, ali i sam umire nekoliko meseci kasnije poetkom 364. godine. Na elo imperije tada stupa Valentinijan I koji naimenuje svog brata Valensa za savladara i poverava mu istone provincije na upravu. Ponovo se otvara kovnica u Milanu, koja iskljuivo kuje zlato i srebro, a zatvara se Sirmijumska kovnica, krajem 364. godine. Monetarni sistem, pogotovo za zlato i srebro, je u principu onaj iz Konstantinovog perioda. U zlatu glavna moneta je solid, ali ima i retkih emisija semisa i 1 scripuluma. Izdanja u srebru ukljuuju miliarensiu, i u tekom i u lakom izdanju, ali su one vrlo retka izdanja, jer je glavna jedinica silikva od 2 grama. U bronzi, veliki novii Julijana i Jovijana, iako izdati na poetku vladavine, uskoro nestaju i ustupaju mesto manjem noviu koga ima poprilino. Teme na reversima postaju jo stereotipinije i distanciraju se od komentarisanja aktuelnih dogadjaja. Zlatni novac, ipak, nastavlja da pokazuje vei varijetet dizajna, od kovnice do kovnice, dok srebrni i jo vie bronzani novac je ogranien na svega nekoliko tipova, koji se pojavljuju u svim kovnicama. Teme rekonstrukcije se pojavljuju na carskim tipovima sa natpisom Restitutor Reipublicae, to je odlika na mnogim denominacijama, na poetku vladavina, ali je uskoro na silikvi zamenjena predstavom Urbs Roma na zapadu, a na manjoj bronzi Gloria Romanorum i Securitas Reipublicae. Od 367. godina pa nadalje na novcu se pojavljuje i Gracijan, Valentinijanov sin, kao kolega imperatora. Kovnica u Arelati, kuje za Gracijana koji ima svoj tip novca, Gloria Novi Saeculi. Solidi nastavljaju da se kuje sa razliitim reversima, najei tip na zapadu je onaj koji prikazuje imperatore kako sede sa Viktorijom iza njih i natpisom Victoria Augg. Valentinijan umire 375. godine, a na njegovo mesto dolazi njegov mladji sin Valentinijan II, kao avgust.. To donosi vrlo malo promena na novcu, koje se uglavnom svode na promenu portreta i natpisa za novog imperatora. Valens umire 378. godine i na njegovo mesto dolazi Teodosije, koji dobija na upravu istok. Na zapadnim solidima preovladjuju Viktorije iz prolog perioda, dok na novcu iz Konstantinopolja ima novi tip Concordia Auggg, na kome je prikazan Konstantinopolj kako sedi na tronu. Slian tip se nalazi na silikvama na zapadu, pored postojeeg Urbs Roma i jo jedan tip sa sedeom figurom Rome, ali natpisom Virtus Romanorum. Na bronzi, koja je slina velikim noviima Julijanske reforme, pojavljuje se novi varijetet reversa, na kojima pie Reparatio Reipub i na kojem car podie kleeu enu, kao i Gloria Romanorum, sa carom u brodu kojim upravlja Viktorija. 383. godine Magnus Maximus, komandant trupa u Britaniji je proglaen za cara, preao je u Galiju i porazio i ubio Gracijana. Za savladara je izabrao svog sina Viktora i oni su na kraju priznati kao avgusti na zapadu od Valentinijana II i Teodosija. Ovaj potonji je kasnije iste godine imenovao svog sina Arkadija za avgusta. 387. godine Maksimus je napao Italiju, ali ga je sledee godine Teodosije pobedio kod Akvileje, a ubrzo potom Viktor je ubijen u Galiji. Na poetku svog ustanka Magnus je na kratko otvorio Londonsku kovnicu, koja je potpisala svoj novac sa Aug, skraenicom od imena Augusta, koje je London u to vreme nosio. Kovnica u Sirmijumu je ve bila zatvorena, a ona u Siscii je zatvorena oko 387. godine. Zlato je manje kovano u ovom periodu, na zapadu je izdato neto solida, dok je na istoku samo Konstantinopolj kovao zlatan novac. U ovom periodu uveden je novi novi, nazvan tremisis, koji je vredeo 1/3 solida, sa reversnom predstavom Viktorije i natpisom Victoria Augustorum. Srebro je skoro iskljuivo, opet sa izuzetkom Konstantinopolja kovano na zapadu sa predstavama Konkordija i Virtus Romanoruma iz ranijih perioda. Porazom Maksimusa i Viktora, Valentinijan II je zvanino naimenovan u avgusta na zapadu, dok su Teodosije i Arkadije vladali na istoku. Medjutim mir nije dugo trajao jer je Valentinijan II ubijen 392.
24

godine, a Eugenije se proglasio za imperatora, kao poslednji od careva koji se aktivno zalagao za paganizam. Ubrzo je pod svoju kontrolu stavio ceo zapad i Italiju, a u kovnicama pod njegovom kontrolom se prvo kuje novac u ime Teodosije i Arkadija, ali on nikad nije priznat od strane Teodosija koji ubrzo osvaja Italiju i pobedjuje Eugenija 394. godine. Zbog smrti Valentinijana, Teodosije unapredjuju Honorija, svog mladjeg sina, u rank Avgusta. U toku kampanje Teodosije je otvorio kovnicu u Sirmijumu koja kuje solide sa Konkordijama.

Podela carstva (395 491 godine AD) Teodosije umire 395. godine i ostavlja carstvo na upravu svojim sinovima Honoriju i Arkadiju. Iako je i ranije carstvo bilo deljeno, sada, usled novih politikih i vojnih okolnosti, podela postaje daleko realnija i vidljivija. Zbog stalnog opadanja zapada i neprestanih prodora varvara, koji konano okupiraju te delove carstva, istoni carevi koji su uspeli da sauvaju svoje teritorije se ponaaju superiornije u odnosu na svoje kolege sa zapada. Na zapadu se kuju solidi samo u Italiji, ukljuujui i novu kovnicu u Raveni, gde je ujedno i premetena prestonica. Postoji samo jedan tip reversa, sa natpisom Victoria Auggg koja prikazuje imperatora sa standardom i globusom, kako gazi zarobljenika. Kovani su i zlatni tremisi sa predstavama Viktorija sa pletenicom i palmom. Sve italijanske kovnice kuju za Arkadija i Honorija, ali za Teodosija II, Arkadijevog sina, koji je 402. godine, naimenovan za Avgusta kuje samo ravenska kovnica. Konstantin III, koga je Honorije prihvatio kao kolegu, 421. godine, kuje samo u Raveni i to solide. Srebrni novac je u opadanju, ali je uglavnom kovan u Italiji i za Arkadija i za Honorija. Na istoku solidi za Arkadija i Honorija, a potom i za Teodosija II su kovani samo u Solunu i Konstantinopolju, sa reversima tipa sedee figure Konstantinopolja i natpisom Concordia Augg(g). Na solidima iz istonih kovnica na aversu portret uglavnom prikazuje mladu bistu imperatora sa lemom i oklopom kako dri koplje i tit, dok zapadni solidi nastavljaju klasian profil sa bistom. U ovom periodu Konstantinopolj praktino jedini izdaje serbro i to uglavnom silikve sa votivnim natpisima za Teodosija II. Bronza je kovana u svim istonim kovnicama u raznim denominacijama. iroke emisije velike bronze za Arkadija i Honorija pokazuju cara sa kopljem i titom kako ga krunie Viktorija. Od 425. do 455. godine na zapadu vlada Valentinijan III, dok na istoku vlada Teodosije II do 450. godine kada ga nasledjuje Marcijan. Sistem kovnica se smanjuje, delom zbog varvarskih invazija koje preuzimaju kontrolu nad brojnim kovnicama na zapadu, a delom i zbog loe ekonomske situacije na zapadu i istoku. Na zapadu kovnice u Galiji, Lionu i Arletu, prestaju da kuju, dok iz Trijera imamo samo male novie, srebrne silikve i mala bronza za Valentinijana III. Praktino sav novac zapada je kovan u Rimu a postoje i izdanja solida iz Ravene. Oni zadravaju tradicionalan natpis Victoria Auggg, ali kao tip pokazuju imperatora kako dri dugaki krst i gazi zmiju. Tremisi su izdavani sa jednostavnim krstom u pletenici, kao i sa tradicionalnim Viktorijama. Na istoku imperija izdaje velike emisije solida u Konstantinopolju. Medju najeim reversima, je dugaki krst koji dri Viktorija sa votivnim natpisom Vot xx Mult xx i Roma koja sedi i legenda na kojoj pie Imp xxxxii Cos xvii Pp. Srebrni novac je relativno redak i uglavnom je iz Konstantinopolja. Bronzani novac, koji je iskljuivo u malim denominacijama na zapadu, kuje se u svim istonim kovnicama. Uobiajeni reversi za Teodosija II ukljuuju jo jedan tip Viktorije pored postojeih sa inskripcijom Concordia Aug i krstom u pletenici. Novac Marcijana koji je nasledio Teodosija II 450. godine, je kovan u zlatu u Rimu i Raveni sa tipovima koji su korieni za Valentinijana III. Na istoku glavni revers na solidima je dugaki krst, poduprt Viktorijom kao na novcu Teodosija II, ali sada sa natpisom Victoria Auggg, dok su tremisi koristili sada ve standardnu predstavu na reversu, ili Viktoriju ili krst u pletenici. Srebrna izdanja su mala a na maloj bronzi jedini reversni tip je imperatorski monogram, neto to je ve uveo Teodosije II.

25

Posle Valentinijanove smrti 455. godine na zapadu sledi niz imperatora koji su potpuno beznaajni i ne vladaju veoma dugo. Promene na novcu su uglavnom promene imperatorskih bisti i titula. Poslednji rimski car bio je Romulus Avgustus (475/476. godina) i on je takodje izdavao stari tip Victoria Auggg.

Vizantijski novac Anastazijevom reformom iz 498. godine (Anastazije vlada od 491 518. godine) obeleen je poetak ranovizantijskog kovanja. I dalje se kuju solid (numizma) teine 4.45 grama (teoretski 4.54 grama) solida semisis i 1/3 solida tremisis. Bakarni novac dobija nova svojstva uvodjenjem vizantijskog folisa sa oznakom M na reversu vrednosti 40 numija, teine 9,10 grama, polu folis sa oznakom K odnosno 20 numija, teine 4.54 grama i etvrt folisa sa oznakom I, odnosno 10 numija, teine 2,27 grama. U periodu od 498 512. godine folis tei 1/72 funte bakra, odnosno 9.10 grama. Reformom iz 512. godine njegova teina je udvostruena na 18-19 grama a uveden je i novi nominal pentanumij sa oznakom E na reversu, vredi 5 numija i teine je 1.13 grama ili 1/8 folisa. Reforma 498. godine 1 solid ima vrednost 4 skripula, teak je 4.54 grama, od 24 karatnog zlata, vredi 10 funti bakra, odnosno 360 folisa. Jedna funta bakra ima 36 folisa. Reforma 512. godine 1 solid=20 funti bakra. 1funta bakra ima 18 folisa, a jedan solid i dalje 360 folisa. Justinijanova reforma (527-565 godine AD) iz 538. godine na aversu novca careva bista se prikazuje en face, (do tada je prikazivana u profilu), a na bakarnom novcu na reversu se javlja godina kovanja, odnosno vladavine cara. 615. godine car Iraklije (610 641. godine) uvodi novi srebrni nominal heksagram. Na poetku ranovizantijskog kovanja, pod Anastasijem I rade tri kovnice Konstantinopolj, Nikomedeja i Antiohija. U vreme Justina I (518 527. godine) proradili su i Solun i Kizik. Justinijan I (527 565. godina) je svojim osvajanjima poveao broj kovnica na nekih 12, ukljuujui i one s dugom tradicijom poput Aleksandrijske, Kartaginske i Rimske. Od Konstansa II (641 668. godina) broj kovnica pada na pet est, da bi se od ranog IX veka kovalo samo u Konstantinopolju. Kao ranovizantijsko kovanje uzima se period od 491 685. godine. to se tie predstava na novcu, u ovom periodu se tei prikazivanju cara i carice u nekoj vrsti vojnike odee na aversu, dok se revers sastoji od personifikacija uglavnom Viktorije ili od predstava krsta i predstave Hrista i svetaca. Justin I (518 527. godina) Prati model koji je ustanovio Anastasije. Postoje tri denominacije u zlatu, solid, semisis, tremisis i neto srebra kovani su samo u Konstantinopolju, dok je bronza kovana u Konstantinopolju, Antiohiji, Nikomedeji, Solunu i Kiziku. Na reversu solida je predstava Viktorije sa lica, koja dri dugaki dugaki krst i krst nad globusom, predstava koju e obilato ponavljati zapadna varvarska kraljevstva. Retki srebrnjaci imaju na aversu poprsje cara u profilu, a na reversu cara koji stoji NIMBATE (sa oreolom) i dri globus ili koplje i globus, s upisom Gloria Romanorum. U Konstantinopolju su kovani samo tei komadi u bronzi sa vrednou M i K. Na retkim I komadima na aversu je stojei car, a na reversu oznaka ia Glia flankirana oznakama radionice. Solun je kovao samo M, Nikomedeja i Kizik M i K, a Antionija sve etiri denominacije. Na E noviima (5 numija) iz Antiohije na reversu oznaka E zauzima malo mesta, dok je vei deo Time iz Antiohije, u dvodelnom svetilitu sa bogom reke Orontesom kraj njenih stopala. Justinijan I (527 565. godine) Justin je usvojio svog neaka Justinijana kao suvladara i njih dvojica su zajedno vladali od aprila do avgusta 527. godine, kada je Justin umro. Iz ove kratke vladavine ostalo je neto malo zlata i srebra. U zlatu
26

je jedino solid kovan. Revers je onaj od vladavine samog Justina, dok je na aversu predstava oba cara, to je novitet. Oni obojica sede, obojica sa oreolom, obueni u duge odore i sa obema akama na grudima ili sa globusom u levoj, a desnom na grudima. Bronza ima isti revers kao i solid, a kuje se u Konstantinopolju (M) i Antiohiji (K, E) Kada je ostao sam kao vladar, Justinijan je krenuo u osvajake pohode i pokuao da obnovi nekadanju rimsku imperiju, ne samo teritorijalno ve i njene institucije. U poetku zlato je kovano samo u Konstantinopolju. Semisis i Tremisis imaju svoje uobiajene predstave, a i solid je nastavio sa svojom predstavom cara malo udesno, sa kopljem i titom na aversu i Viktorijom sa dugim krstom na reversu i krst nad globusom. Neki reversi imaju i Viktoriju na levo kako dri glbus i nad njim ia Gliu. Od 528. godine postoji i jo jedan solid, koji na aversu ima natpis DN IVSTINIANVS PP AVG i cara koji sedi obuen u konzularnu odeu, dok je na reversu predstava dve Viktorije naspramno, izmedju njih dugi krst, a iznad svake od njih zvezda. 534. godine nakon pobede Velizara u severnoj Africi nad Vandalima iskovana je za tu priliku velika zlatna medalja u vrednosti od 36 solida, gde avers ponavlja predstavu sa prethodnih solida; bista cara u profilu (ali uveana) sa natpisom DN IVSTINI-ANVS AVG, dok revers ima predstavljenu scenu trijumfa koja simbolizuje samu pobedu nad Vandalima i natpis Kovnica u Kartagi Kovnica u Kartagi otvorena je ponovo 534. godine i emitovala je i solide, malo razliitog stila i neto srebra sa zavetnim reversom ili reversom koji ima krst koji se zavrava kao slovo p i slova i , levo i desno od krsta. 534. godine javlja se i multipla od 4,5 solida sa uobiajenim aversom, bista cara u profilu i legenda, dok na reversu ima predstavu cara koji stoji na levo, u desnoj ruci dri globus sa Viktorijom, a u levoj laborum (hrianski steg sa simbolom Hi Ro) i legendu SECVRITAS REIPVBLICAE. Rani bronzani novii su imali uobiajeni carev profil na aversu i vrednost na reversu. Novi stil na bronzi javlja se 538. godine, a sastoji se u prikazivanju carevog poprsja potpuno sa lica na aversu, a i revers je pretrpeo izvesne promene. Od tada se javlja datum, odnosno godina vladanja cara (a samim tim i godina kovanja). Datum je predstavljen reju anno koja je vertikalno upisana, a s leve strane je oznake vrednosti (M,K,I,E), dok se na desnoj strani nalazi odgovarajua brojka. Prema tome bronzani novac ima dve faze I od 527 538 i II od 538 565 godine. U prvoj fazi na aversu je bista cara u profilu, a na reversu je oznaka vrednosti, oznaka za kovnicu i radionicu. U drugoj fazi na aversu je bista cara en face, dok je na reversu ANNO, oznaka vrednosti, rimski brojevi (za godinu) i oznaka za kovnicu. Od 538. godine se i na solidu uoavaju promene. Na aversu je bista cara spreda u oklopu i sa titom, dok je na glavi lem sa perjanicom. u desnoj ruci je sfera sa krstom, i natpis DN IVSTINI-ANVS PP AVGUST. Na reversu je Viktorija spreda, u desnoj ruci dri dugi monogramatski krst, u levoj sferu s krstom i natpis VICTORI-A AVG GG i u egzerku COMOB. Kartaginski komadi od 10 numija I, imaju Viktoriju s lica i upisanu re VICTORIA, sa oznakom vrednosti X upisanom izmedju dve zvezde. Kovnica u Solunu Ova kovnica ne kuje bronzu ranijeg tipa, a posle 538. godine kuje bronzu sa malom vrednosti. IS 16 numija, H 8 numija, - 4 numije, - 3 numije i B 2 numije. Nakon velikog zemljotresa 528. godine, koji je razorio Antiohiju, gradu je promenjeno ime u Theoupolis, to od tada postaje oznaka za ovu kovnicu. Serija bronzanih novia iz Antiohije pre 539. godine ima na aversu cara en face, koji sedi na tronu. Bronza iz Antiohije, kao i ona solunska ima udne oznake vrednosti. - 33 numije, - 12 numija, - 6 numija, - 3 numije. Na malim bronzanim komadima sa Sicilije i revers ima krst i po jednu zvezdu u svakom uglu. Justin II (565 578. godine)

27

U zlatu kuje solide od 20, 22 i 24 karata i semisise i tremisise. Solidi od 24 karata na aversu imaju bistu cara frontalno, u oklopu i sa lemom te natpis DN I-VSTI-NVS PP AVG, a na reversu je personifikacija Carigrada na prestolu, koji u levoj ruci dri krst, desno je natpis VICTORIA AVG GG. Na solidu od 22 karata je sve isto sem na reversu natpisa COMOD. Solid od 20 karata ima sve predstave iste, samo na reversu pie COMOB. Postoji i jedna posebna emisija novca koja na aversu ima dve frontalne biste, Justin II i Tiberije II Konstantin, natpis IVSTINI ET CONSTAN PP AVG, a na reversu Viktoriju, koja u desnoj ruci dri kruks monogramatika, odnosno monogramatski krst, a u levoj sferu sa krstom. U srebru je kovanje kao i kod Justinijana I, silikva, kod koje je sve isto samo je legenda GLORIA ROMANORUM. U bronzi kuju kovnice u Kartagi, Siriji, Rimu, Konstantinopolju, Raveni, Kiziku, Antiohiji, Aleksandriji i Solunu. Na aversu su dve figure Justin i Sofija na prestolu. Justin dri krst, a Sofija skiptar. Natpis je DN IVSTINVS PP AVG. Na reversu je Viktorija koja sedi na oklopu i titu i dri drugi tit na kome pie XXXX. Desno od toga je uspravno upisano ANNO. U bakru su kovani folisi. Folis M ima na aversu dve figure sa ili bez krsta iznad glava. a na reversu slovo M, levo od njega vertikalno ANNO, desno i iznad krst, a ispod CON. Folis E ima na aversu monogram Justina i Sofije, a na reversu E i CON. Sve do vladavine Mihaila VII (1071 god.) numizma se kovala od dobrog metala, dok nakon ove godine preti da postane elektrum, legura zlata i srebra. Poetkom XI veka kuje se numizma deblje gradje, ali od 4 grama, uporedo sa onom od 4.5 grama, koja je pljosnata (skifat scyphate oblikovan kao olja, unast). Uopte od kraja XI do poetka XIII veka, vizantijski novac je poznat po tom unastom obliku. Za vreme Aleksija I Komnina (1081 1118. godina) nestaje deblja numizma. Nadalje je kovano u zlatu, elektrumu, bilonu i bronzi. Semisis i temisis kovani su u zlatu, ali je njihovo kovanje prestalo u X veku. Kovanje u srebru je veoma retko. Glavni srebrni novac je teak 4.5 grama i zove se miliarensis, povremeno je kovan da bi ga Car Iraklije (610 641. godine) zamenio heksagramom tekim 6 grama. Konstantin V (741 775. godina) uvodi srebrnjak od 3 grama koji na reversu ima samo upis. Poetkom XIII veka Andronik II (1282 1328 godine) uvodi srebrnjak koji kopira venecijanski grosso, gro. Od Jovana V (1341 1391. godine) srebrnjaci su pljosnati i od loijeg srebra.

28