VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI
MARVIN
MUR
DA LI SI SPREMAN ZA DOGAAJE KOJI E UZDRMATI TEMELJE NAEG SVETA?
Religija e neposredno pre Isusovog dolaska zavladati dravnim ustanovama naeg sveta. Biblija to pretskazuje. Meutim, izmeu sadanjosti i budunosti treba da se dogodi neto oevidno to bi duhovnim silama dopustilo da zadobiju ne samo panju ve i poslunost posvetovljenog mnotva. Pisac skree panju na biblijska predskazanja o onome to predstoji. Sve moe da se izmeni za tren oka - kao odgovor na velike nesree koje prevazilaze sve to je ovek iskusio. Unapred opomenut znai unapred naoruan. Budite spremni da ivite u toku dogaaja koji e otvoriti vrata novom svetskom poretku. Knjiga Velika nevolja koja dolazi je prethodna opomena. Do vas stoji da li ete biti unapred spremni.
Naslov originala: The Coming Great Calamity Autor: Marvin Moore
SADRAJ
1. PROMENA
Promena paradigme........................................................................6 Helenizam.......................................................................................6 Renesansa......................................................................................7 Doba Vodolije..................................................................................8 Boje oruje..................................................................................10 Egipat i Izlazak..............................................................................12 Potop............................................................................................12 Dolazi strana kriza.......................................................................13 itav niz katastrofa.......................................................................14 Priroda nesrea koje e doi...........................................................15 Strane nesree pogaaju gradove.................................................16 Boji sudovi pre kraja vremena milosti............................................16 Iznenadne katastrofe.....................................................................18 Promena u Bojem postupanju.......................................................20
NA NEBU NA NEBU SUDOVI KOJI DOLAZE.......................................................13 ORUJE......................................................................9 PARADIGME..............................................................5
2. BOJE
3. BOJI
4. ZNACI 5. ZNACI
Asteroid od est milja....................................................................27 Manji asteroidi..............................................................................29 Izjave koje se odnose na vienje iz 1904. godine.............................32 Izjave koje se odnose na vienje iz 1906. godine.............................32 Druga (sporna) pitanja...................................................................33 Druge dve izjave............................................................................36 Otkrivenje 13,1-8...........................................................................38 Otkrivenje 13,11-17.......................................................................39 Otkrivenje 17. poglavlje.................................................................39
PARADIGME I BIBLIJSKO PROROANSTVO...............................38 LOPTE..................................................................32
PRVI DEO......................................................21 DRUGI DEO....................................................25
6. OGNJENE
7. PROMENA
8. PRMENA PARADIGME I VELIKE NESREE.........................................42 9. VELIKE NESREE I MILENIJUMSKI POKRET.........................................44
Mnogostruke nesree....................................................................45 Idejna sirovina...........................................................................45 Dodatne napomene.......................................................................47
10. SAVREMENA PREVARA..........................................................48 11. DRUKIJE GLEDITE O POSLEDNJEM VREMENU...................................56
Opomena......................................................................................56 udo.............................................................................................57 Znak.............................................................................................58 Kazna...........................................................................................58 Posle velike kazne.........................................................................59 Malahija Martin.............................................................................59 Kada e se to desiti?......................................................................60 Analiziranje dokaza.......................................................................60
NESREE I KRIZA IZ
12. VELIKE
Kriza u Otkrivenju 13. glavi............................................................64
OTKRIVENJA 13.
GLAVE...........................63
13. NAA
Saet pregled................................................................................65 Velika borba u Otkrivenju...............................................................67

ODGOVORNOST ZA SVET..................................................68 ZA NESREE KOJE PREDSTOJE........................................71
14. PRIPREMA
Pridruite se mnotvu....................................................................68 Reetanje......................................................................................71 Karakter - stvarna proba................................................................72 ta je greh?...................................................................................73 Sticanje tanih informacija.............................................................74 Predanje biblijskoj istini.................................................................75
SUOAVANJE SA POSLEDNJIM VREMENOM..............................78
15. HRABRO
DODATAK A O
Kua u plamenu.............................................................................78 Ljudi ne vole rave vesti!...............................................................79 Isusovo uputstvo za prevazilaenje straha......................................79 Postupanje sa strahom..................................................................80 Kako priati deci o poslednjoj krizi?................................................81 Posmatranje druge strane..............................................................83
KRAJU VREMENA MILOSTI..........................................85
DODATAK B PITANJA PROISTEKLA IZ KNJIGE ......................................91 CHRIST'S OBJECT LESSONS, P 412................................................91
Pojedinaan i zajedniki kraj vremena milosti.................................85 Kraj vremena milosti za pojedince..................................................85 Prestanak vremena milosti za grupu...............................................86 Sudovi slede prestanak vremena milosti.........................................87 Kraj vremena milosti za svet kao celinu..........................................88 Kraj vremena milosti i odlaganje....................................................88
Nesrea i poslednja kriza...............................................................91 Odnos nesree i kraja vremena milosti............................................96
1. PROMENA PARADIGME
U jesen 1994. godine proveo sam vikend u domu svog prijatelja u junoj Kaliforniji. U nedelju ujutru, neto pre moga polaska na aerodrom, proao sam kroz njegovu dnevnu sobu i na stoiu ugledao oktobarski broj asopisa Omni. Uzeo sam asopis i poeo da ga prelistavam. Moju panju je privukao jedan lanak o udesnoj pojavi Bogorodice Marije. Evo, nekoliko odseka iz tog lanka: Na dan 21. marta 1994. godine Njujorke vesti u jedanaest sati zavrile su se ovim pobonim slikovitim prikazom: Sveano, ali skromno obuena porodica jednog Egipanina, imigranta, i njihovi prijatelji zakrili su jedan stan u Bensenherstu u Bruklinu. Svi oni sa strahopotovanjem posmatrali su jednu blistavu bakarnu ikonu Bogorodice Marije. Televizijski reditelj vesti sa nepristrasnim zanimanjem objavio je da sa ove ikone, koju je porodica Butros kupila u jednoj prodavnici crkvenih predmeta u Kairu, teku uljane suze. Kamera je prikazala jednu egzotinu linost sa bradom u dugakoj, crnoj mantiji, koja je predstavljena kao vladika Koptske pravoslavne crkve, jedne hrianske zajednice iz Egipta. On je uveravao veliko njujorko gledalite da se udo zaista dogodilo. U pozadini televizijski reditelj smeio se na nain koji kao da je govorio: Ko zna. Pria je lepo smiljena da predstavi fusnotu o bogatstvu ivota u velikom gradu. (Omni, oktobar 1994,54) Ako ste proseni stanovnik Zapada, verovatno ete uzdahnuti, odmahnuti glavom i moda se pridruiti njujorkom TV reditelju osmehom koji kao da znai kako su lakoverni neki ljudi. To je, uveravam vas, i moja reakcija na sline prie. Potrebno je da budemo paljivi da se preiroko ne osmehnemo ili preglasno uzdahnemo, zato to i mi moemo biti predmet ale. Ne mislim da bakarna bogorodica moe stvarno da lije udesne uljane suze. Kada bismo vi i ja mogli da otvorimo glavu ikone, mi bismo verovatno potraili neki sud sa obinim jestivim uljem koji je cevicom povezan sa oima. Oslanjajui se na svoj racionalni um, briljivo traei logini nauni dokaz za sve, mi bismo ikonu proglasili prevarom i nastavili sa svojim poslom. Razlog to bismo i mi mogli ostati nasamareni je u tome to se u ovoj prii dogaa neto vie od onoga to je oigledno obinom posmatrau, naroito onima koji na to gledaju oima naunog Zapada. lanak u Omni nastavlja da istie da je bruklinsko udo sa uljem samo najnovija erupcija vulkanskog komeanja dogaaja vezanih za uda i natprirodna pojavljivanja Bogorodice Marije, ukazujui na to da strahovita tenja za verskim iskustvom za dodir sa udom i boanstvom iz prve ruke ... nagoni ljude iz cele zemlje u mesta kao to je Bensenherst. lanak u Omni tvrdi da su mnogi ljudi imali vizije o Bogorodici i spominju neke poznatije dokazane pojave u Severnoj Americi i drugim delovima sveta. Neke pojave dogodile su se u imunom susedstvu, pokrenuvi Omni da komentarie da Amerikanci srednjeg stalea ... nisu u stanju da pomire svetovni, skeptini, nauni i svesni deo svojih misli sa svojim duboko emocionalnim verskim enjama i strahovima. Pre svega, moramo shvatiti da problem u prii o ikoni koja plae nije racionalni dokaz. To je verovanje. To je ovekova potreba za neim to je vie od racionalnog, naunog objanjenja razliitih pojava u ivotu. To je duboka potreba
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
PROMENA PARADIGME
za duhovnim. Promena paradigme Ta potreba se iri u zapadnom drutvu. Ona se zove promena paradigme. Paradigma je osnovni nain na koji objanjavamo stvarnost. Dva najuobiajenija naina predstavljaju racionalno (nauna i verska) natprirodna objanjenja. Promena paradigme nastaje kada drutvo menja nain kojim objanjava stvarnost. U toku prolih vekova, zapadna misao u velikoj meri bila je zasnovana na racionalno-naunim objanjenjima stvarnosti, ali promena paradigme nastavlja se u naem drutvu ak i u vreme dok itate ovu knjigu. U ovome je problem sa priom o ikoni koja plae. Problem njujorkog televizijskog reditelja nije njegova sumnja da su uljane suze neprirodne. On je u tome to reditelj u poniznoj svetenikoj veri nije sagledao neto vie od iste prevare. Reditelj vesti nije shvatio da se drutvo sa kojim je tako upoznat, u kome dominira krajnja logika i nauka, nalazi na putu promena. Pojedinci ponekad brzo menjaju svoje paradigme. To se na primer, deava kada neki naunik postane hrianin. To ne znai da se naunik odrie svih naunih postavki sa kojima se saiveo. To znai da nauka nije vie jedini ili moda najvaniji nain kojim se objanjava stvarnost. Drutvo se mnogo sporije menja. Promena paradigme jedne sveukupne kulture zahteva moda nekoliko stotina godina. To je bar bio sluaj u prolosti. Helenizam Pre dve hiljade godina helenizam je vie od nekoliko vekova dominirao ljudskom milju u svetu Sredozemlja. Helenizam je do tog vremena bio najbolji izraz napora oveanstva da razvije jednu racionalnu osnovu za odreivanje stvarnosti. Meutim, u vreme Hristovog dolaska na svet, ve je na putu bila promena glavne paradigme. Elen Vajt to dobro opisuje u svojoj knjizi enja vekova: 'Kada se navri vreme, posla Bog sina svojega.' Provienje je upravljalo pokretima naroda i plimom ljudskih pobuda i uticaja, sve dok svet nije postao zreo za dolazak Izbavitelja. Narodi su bili sjedinjeni pod jednom vladavinom. Govorilo se jednim jezikom koji je svuda bio priznat kao knjievni jezik... U to vreme neznaboaki sistemi gube svoju vlast nad narodom. Ljudi su bili umorni od spoljanjeg sjaja i mitova. eznuli su za verom koja bi mogla da zadovolji duu. Iako je izgledalo da je svetlost istine napustila ljude, bilo je dua koje su traile svetlost, i koje su bile ispunjene zbunjenou i tugom. One su bile edne saznanja o ivom Bogu, i neke sigurnosti ivota posle groba. (enja vekova, str. 18) Zapazite zanimanje za duhovnost za koje Elen Vajt govori da je bilo u porastu u vreme od pre dve hiljade godina kada je Hristos trebalo da doe na svet. Bezbrojni kultovi sa obredima posveivanja i tajnim misterijama obuzimali su u to vreme umove ljudi. Jedan od najpoznatijih kultova bio je kult boga Mitre mitraizam. Elen Vajt ukazuje na jedan od glavnih razloga zato su ovi kultovi bili tako popularni: Ljudi su eznuli za verom koja bi mogla da zadovolji duu.... Oni su bili edni saznanja o ivom Bogu, i neke sigurnosti ivota posle groba.
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
PROMENA PARADIGME
Drugo, hrianstvo je u to vreme bilo kult1, koje je kao mitraizam, takoe imalo svoj obred posveenja i oienja (krtenje) i tajnu misteriju (Veeru Gospodnju). Mi znamo da je hrianstvo ponudilo jedino pravo reenje ovih enji i to je razlog to je Bog izabrao ovo istorijsko razdoblje - u kome su ljudi tragali za istinom - da zasadi svoju novu hriansku religiju. Na kraju, hrianstvo je pobedilo Rimsko carstvo i promena paradigme bila je potpuna. Sledeih 1.200 godina religija, i posebno hrianska religija, postala je vladajui nain miljenja u celom evropskom svetu. Na Srednjem istoku i u Severnoj Africi islam je pobedio hrianstvo, ali islam je takoe bio religija. Na taj nain, celim svetom Mediterana zagospodario je religiozni oblik miljenja tokom veeg dela prvog i prve polovine drugog milenijuma. Renesansa Sve je to promenila renesansa. Godine 1510. Kopernik je objavio da je naa Zemlja samo jedna od nekoliko planeta koje krue oko Sunca i da na svet nije sredite svemira. Svi oblici dotadanjeg miljenja poeli su da izumiru. Ni religiozni nain miljenja, koji je gospodario gotovo hiljadu i po godina, nije u tom smislu bio nikakav izuzetak. Crkva je osvetom suzbijala novu nauku. Oko 120 godina posle Kopernikove objave, Galileo je bio primoran da porekne svoj stav pred crkvenim sudom. Ipak, nikakav autoritet, bez obzira koliko dugo gospodario ljudskim umom, ne moe ga spreiti da se ne menja kada je jednom prema nekoj drugoj paradigmi, poeo da shvata stvarnost. Poetkom dvadesetog veka nauka se vrsto drala zapadnjakog naina miljenja. Drugi naziv za ovaj nain miljenja je sekularizam ili kako se esto naziva sekularni humanizam. Sve vie, ljudi u drugim delovima sveta pristupali su stvarnosti prvenstveno racionalnim, sekularnim stavovima a ne sa religioznog stanovita. ak i hrianstvo, koje tvrdi da zasniva svoje zakljuke na natprirodnom, duboko je bilo potreseno racionalnom, sekularnom, naunom paradigmom. Na primer, kada je va doktor u nedoumici o vaoj bolesti, da li oekujete da e u traenju odgovora konsultovati Bibliju ili svoje medicinske knjige? ta mislite koju je vrstu knjiga itao va mehaniar, dok se obrazovao? Istina je da u svojoj adventistikoj kulturi duboko elimo da Biblija bude osnovni udbenik u obrazovanju, ali koju knjigu oekujete da e va sin ili ker studirati na fakultetu, ako im je glavni predmet hemija ili fizika? Ova sekularna paradigma proima danas na ivot na nain koji ak i ne shvatamo. Oekujemo da najvanije ustanove nae kulture budu sekularne: opte obrazovanje, komunikacije (novosti, knjige, asopisi), zabava, vlada, i tako dalje. Shvatio sam koliko je ova sekularna paradigma uticala na moju misao onoga dana kada sam itao jedan sekularni enski asopis u ekaonici u lekarskoj ordinaciji. Dok sam prelistavao asopis, naiao sam na jedan oglas za neki verski proizvod, pa sam imao udno oseanje da ovaj oglas ne pripada ovom asopisu. Morao sam da zastanem i nateram sebe da shvatim da je proizvoa ovakve vrste proizvoda imao podjednako pravo, kao i svaki drugi, da oglaava u ovom asopisu. Ovo sekularno, nauno stanje uma vladalo je zapadnom kulturom u toku celog mog ivota, ivota mojih roditelja i dedova. Veina ljudi verovatno prihvata misao da je ono dostiglo svoj vrhunac sredinom dvadesetog veka, eksplozijom atomske bombe nad Japanom 1945. godine i sputanjem Apola na Mesec 1969.
1
Izjednaavanje hrianstva sa kultom zvui uvredljivo, ali jednostavni ljudi iz prvog veka nae ere smatrali su hrianstvo kultom.
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
PROMENA PARADIGME
godine. Doba Vodolije Nalazim da je, ipak, veoma znaajno da je sledea, velika promena paradigme u zapadnom drutvu bila na putu u trenutku kada je Nil Armstrong nainio svoj prvi korak na Mesecu. Hipi - pokret ezdesetih godina moda izgleda kao slabi kandidat za obeleavanje puta koji je vodio u sledeu promenu paradigme, meutim to je upravo ono to se dogodilo. Ako duhovnost definiemo kao ivot zasnovan na intuiciji i unutranjem prosvetljenju, koji je suprotan racionalizmu, tada je hipi - pokret bio duboko duhovan. Postojala je takoe pobuna protiv naunosti i potvrda vrednosti koje ne predstavljaju novac i tehnologija - dva zatitna znaka racionalno - naune paradigme. Duhovnost Nju Ejda (Novog doba) je drugi dokaz duboke promene paradigme koja je u toku ak i dok itate ove rei. Konzervativni hriani veruju da je Nju Ejd laan pokret, ali to je van okvira ove rasprave. Ono to smeta je to Nju Ejd takoe odbacuje nauku i tehnologiju kao jedine izvore istine. Potovaoci Nju Ejda veruju da doba Ribe izmie pred dobom Vodolije koje e, kako oni tvrde, biti okarakterisano mirom na celom svetu. Pokret za oporavak putem dvanaest koraka sada je drugi dokaz da ulazimo u doba koje naglaava duhovnost isto koliko i racionalizam. Ovaj pokret poeo je krajem tridesetih u grupi alkoholiara iz Akrona u Ohaju. Meutim, u toku prvih dvadeset ili trideset godina okupljao je alkoholiare. Tek poslednjih dvadeset do trideset godina, postao je iroko prihvaen kao nain za savladavanje mnotva raznih prinudno - opsesivnih ponaanja. Ovaj duhovno usredsreeni pokret koji nije vezan ni za jednu religiju napredovao je u toku istih godina kada su duhovne ideje Nju Ejda privukle panju celog sveta. Takozvana vantelesna iskustva opet predstavljaju drugi dokaz o rastuem znaaju koji zapadni svet na kraju dvadesetog veka pridaje duhovnosti na raun racionalizma. Zanimanje za anele i pojavu Bogorodice Marije takoe se uklapa u dokaze o promeni paradigme. Razvoj koji je zaokupio panju adventistikih hriana u Severnoj Americi ogleda se u sve veem uticaju Religiozne desnice iji je najoigledniji izraz Hrianska koalicija. Sve vea popularnost konzervativnog programa radio razgovora kao to je Ra Limbor, ide ruku pod ruku sa rastom moi Religiozne desnice. Na irokoj osnovi vidimo Rimokatoliku crkvu kako se uzdie kao svetski moralni policajac. Po nekim moralnim odlukama muslimanski fundamentalisti udruuju se sa njima! Da, promena paradigme velikih razmera odvija se u celom svetu, a ne samo na Zapadu. Promena odlazi od svetovnih vlasti i svetovnog naina shvatanja stvarnosti, prema duhovnim vlastima i duhovnom nainu objanjavanja stvarnosti. Molim vas, obratite panju na ono to u dalje rei, jer verujem da je to jedan od najznaajnijih dokaza da ivimo u poslednje vreme - Bog je izabrao vreme u kome je nastala velika promena paradigme u zapadnom drutvu da poalje svoga Sina prvi put na svet. Dokaz nam nagovetava da je On izabrao slino vreme da po drugi put poalje svoga Sina na svet.
2. BOJE
ORUJE
Hoete li da krenete na put zajedno sa mnom? Vremenski emo se vratiti unazad - iza Isusovog roenja, unazad pre Danila, unazad pre Davida, unazad ak i pre Jakova. Vratiemo se u Avramovo vreme. Ipak, neemo posetiti Avrama. Na ovom putu spustiemo se do Sodoma da bismo se upoznali sa bratom Lotom. U stvari, da pokuamo da predstavimo brata Lota i njegovu enu. Zamislimo da smo mi oni, a oni mi. Jednog vrelog letnjeg poslepodneva sedimo na gradskoj kapiji posmatrajui kovitlace koje pravi vetar od pustinjske praine. Ubrzo nae oko opaa u daljini dve prilike. One dolaze prema nama putem koji vodi u grad i kako nam se pribliavaju, sve sigurnije moemo rei da su stranci. Po dobrom obiaju stanovnika pustinje u toj oblasti, pozivamo ih da ostanu u naem domu, pa iako u poetku odbijaju, najzad uspevamo da ih ubedimo da pou sa nama. Posle veere, sedei za stolom i priajui sa njima, ostavljaju na nas utisak ljubaznosti. Izgleda kao da su najljubazniji ljudi sa kojima smo se ikada upoznali. elimo da u naem gradu bude vie ljudi slinih njima. Navaljujemo da ostanu i u naem gradu naine sebi dom, ali na ovakav predlog nai novi prijatelji postali su udnovato tihi. Izmenili su poglede pune zebnje i po prvi put osetili smo se neprijatno u njihovoj blizini. Kada smo upitali da li neto nije u redu, jedan od njih proistio je grlo, kao da eli neto da kae, zatim je zastao opipavajui stolnjak na stolu. Obojica su dugo utali. Nekako, kao da smo i mi oseali da ne treba nita da kaemo, pa smo tako sedeli i iekivali. Najzad, jedan od njih je progovorio. Bog e unititi ovaj grad, rekao je. Skoili smo sa stolica. Kada, upitali smo. Gledajui nas pravo u oi, na gost je rekao: Sutra. Kako, upitali smo. ta e uiniti? Na gost je zautao. Rekao je samo jedno: Opomenite celu svoju porodicu u gradu da odmah ujutru pobegnu i spasu svoj ivot. Ne smeju oklevati. Ve je pono, a mi urno izlazimo napolje i polazimo niz ulicu. Stigavi do kue naeg sina, lupamo na vrata. Nekoliko trenutaka kasnije uli smo njegov glas: Ko je? Mi smo - tata i mama, povikali smo. Otvori. Moramo da ti neto kaemo. Veoma je hitno! Nagrnuli smo na vrata im ih je odkrinuo. Sine, izai sa porodicom iz ovog grada! Sutra e ga Bog unititi. Na sin je otvorio usta i ustuknuo korak unazad. Mama, tata, da li ste se raspametili? Gde ste uli tu glupost? Pokazali smo niz ulicu: Stranci koji su u naoj kui, oni su nam rekli. Sin je prikovao pogled za pod, klimnuo glavom i tada je, oima jo uvek uperenim u pod, uzdahnuo a prstima protrljao elo. Trenutak kasnije, pogledao nas je sa ironinim osmehom. Tata, rekao je, kazao sam ti da ne prima te ludake. Oni nisu pametni ljudi. Ovaj grad je potpuno bezbedan! Molili smo ga, govorili mu, prepirali se pola sata, ali to nije nita vredelo. Na sin je ubeen da smo postali verski fanatici. Krenuli smo prema kui nae najstarije kerke i njenog mua. Odgovor je bio isti. Tata i mama su poludeli. Svako od nae petoro dece, koji su napustili dom, rekli su nam da smo ludi i da
VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJE ORUJE
oni ne nameravaju da napuste grad samo zato to su dva glupa stranca rekla da e Bog unititi to mesto. Do jutra ceo grad uo je ovu vest i svi su se smejali. Kada su nas stranci uzeli za ruke i odveli izvan grada, nai sugraani zapali su u pravu histeriju. Dok smo urili putem, dugo smo mogli da sluamo njihov smeh. Meutim, stranci nam nisu dali vremena za sluanje. Beite da biste sauvali svoj ivot, vikali su. Ne osvrite se! Pola sata kasnije, zauli smo zagluujuu buku. Znali smo da je opomena koju su nam stranci uputili, istinita. Srce nam se cepalo za naom decom i njihovim porodicama, ali morali smo da urimo napred. Da li vam sada izvetaj o Sodomu izgleda stvarniji? Nadam se. Ipak, nemojmo jo napustiti svoje matanje. U svojoj mati vratimo se u Sodom. Stigli smo istog trenutka kada je poela da pada vatra i sumpor. ta priaju ljudi? Kako su se oseali nekoliko sekundi ili trenutaka posle pada vatre? Koje su misli prostrujale njihovim umom? U jedno moemo biti sigurni - oni se nisu smejali. Ne, ne! Oni su postali bolno svesni da je opomena koju su prethodne noi primili bila nepogreivo tana. Iznenada, Lotov Bog, kome su se svih ovih godina podsmevali, pokazao je da potpuno vlada, tano onako kako im je Lot govorio i opisivao. Pretpostavljate li da su se moda Lot i njegova ena upitali da li je opomena koju su im uputili aneli moda neka neumesna ala? Da li su bili u iskuenju da se pomalo izgubljeno oseaju, dok su ih aneli vukli kroz gomilu koja im se rugala? Nebo nad njima bilo je plavo, a oblaci su krstarili njegovim prostranstvima. Nigde nije postojao nikakav znak nevolje, a ipak aneli su ih neprekidno i sa puno ara opominjali. Svi su, osim Lota i njegove porodice, stajali okolo i smejali se. Oni su beali pred zamiljenom opasnou dok se u isto vreme ostatak njihovog sveta, kao i obino, pripremao za jo jedan radni dan. Siguran sam da su se Lot i njegova porodica neprijatno oseali. Siguran sam da su se pitali da li je sve to to doivljavaju zaista tano. Vi i ja bismo se verovatno isto oseali da smo bili na njihovom mestu. Meutim, oni su opominjali, a i sami su se drali toga do kraja. Bog ih je sauvao od posledica velike nevolje. Boje oruje Bog je mogao da upotrebi vojsku nekog stranog naroda da uniti Sodom i Gomor. U stvari, On je mogao da dozvoli da se to dogodi nekoliko godina ranije, moda kao opomena (vidi: 1. Mojsijeva 14,1-24). Da je to uinio On bi stajao iza scene, koristei ono to bi u ljudskim oima predstavljalo samo normalni splet obinih dogaaja pomou kojih bi bio ostvaren Njegov cilj. Osim Bojeg delovanja u zajednici sa Lotom i Avramom, koji je pokuao da ih spase, narod Sodoma i Gomora nije bio svestan Bojeg udela u odsudnim trenucima istorije njegovog grada. Bog esto ispoljava svoju volju preko takvih prirodnih dogaaja. Meutim, u nekim prilikama Bog je odluio da sprovede svoje namere, neposredno suprotstavljajui svoje oruje ljudskim biima. Boje oruje, kaete vi. Da. Zar niste znali da Bog ima oruje? Dopustite mi da vam neto kaem o njemu. Njegovo oruje su prirodne sile. Na primer, Bog kae Jovu: Jesi li ulazio u riznice snene? ili riznice gradne jesi li video, Koje uvam za vreme nevolje,
10
za dan boja i rata? (O Jovu 38,22.23) Bog kae da upotrebljava prirodne sile za borbu. To se esto vidi i u psalmima: Zatrese se i pokoleba se zemlja, Zadrmae se i pomerie se iz temelja gore, jer se on razljuti... Od mraka naini sebi krov, senicu oko sebe, Od mranih voda, oblaka vazdunih. Od sevanja pred njim kroz oblake njegove udari grad i ivo ugljevlje. Zagrme na nebesima Gospod, i vinji pusti glas svoj, grad i ivo ugljevlje. Pusti strele svoje, i razmetnu ih; silu munja, i rasu ih. I pokazae se izvori vodeni, Od pretnje tvoje, Gospode, od dihanja duha gneva tvojega. (Psalam 18,7.11-15) Slian opis nalazimo u Knjizi proroka Isaije 29,5-7. Bog opet upotrebljava prirodne sile protiv zlih koji napadaju Aril, odnosno Jerusalim:2 To e biti zaas, iznenada. Gospod nad vojskama pohodie ga gromom i trusom i hukom velikom, vihorom i burom i plamenom ognjenim koji prodire. I mnotvo svih naroda koji vojuju na Aril i svi koji udaraju na nj i na zidove njegove i koji ga pritenjuju, bie kao utvara nona u snu. Bog se u svim ovim stihovima metaforiki izraava, rei ete. U savremenom ivotu nikada nismo videli da Bog upotrebljava elemente na ovaj nain, i zato nam je teko da pretpostavimo da ovi navodi iz psalma i proroka nisu samo metafore. Ipak, kratak pregled biblijske istorije pomoi e nam da razumemo da je u trenucima kada se najdramatinije i silno umeao u ljudsko delovanje, Bog koristio prirodne sile za ostvarenje svojih namera. Uzmimo u razmatranje dogaaj o kome smo maloas govorili. Biblija kae da je Bog pustio s neba dad od sumpora i ognja (1. Mojsijeva 19,24), na gradove u ravnici i da su uniteni. Elen Vajt daje jedan zanimljiv komentar o ovom dogaaju: Kada se Sunce po poslednji put rodilo nad gradovima u ravnici, ljudi su mislili da zaponu jo jedan dan pobune protiv Boga. Svi su revnosno planirali svoje poslove i zadovoljstva, a Boji vesnik je ismejavan zbog njegovog straha i opomene. Iznenada kada je grom udario iz vedrog neba, ognjene lopte poele su da padaju na glavni grad koji je osuen na propast. (Seventh-day Adventist Bible Commentary 5 - 1122) Nije nam poznato da li su ove ognjene lopte prouzrokovane nekim poznatim uslovom, kao to je delovanje vulkana ili pad meteorita ili je Bog moda zaobiao uobiajene prirodne sile i stvarao ognjene lopte svojim udom. Ipak, navodi koje smo upravo proitali iz Biblije nagovetavaju da On ima metod da usmeri prirodne sile koje ve postoje u svemiru. Ovo je svakako
2
Vidi: SDA Bible Comentary, vol. 4, p. 214, komentar Isaije 29,1.
11
bio sluaj u druga dva dramatina dogaaja u biblijskoj istoriji. Egipat i Izlazak Kada je Jakov doao u Egipat, na poziv svog sina Josifa, Bog je njegovim potomcima dopustio da u toj zemlji ostanu mnogo vremena. U vreme kada je Bog bio spreman da ih vrati u zemlju Hanan, oni su bili robovi monog faraona koji nije eleo da im dopusti da idu. Bog je mogao da navede neki drugi narod i njegovu vojsku na faraona da ga pobedi, ali opet, izabrao je prirodne sile. Da li je potrebno da vam ponovo iznosim ovaj dogaaj. Deset stranih nevolja sruilo se na zemlju, ostavljajui Egipat u potpunoj pustoi. U trenutku kada je Bog zavrio, usevi su bili uniteni, oluja je unitila mnoge zgrade, bolesti su odnele ivote veeg dela stoke, a prvoroeni sin u svakoj porodici je umro. Meutim, Boji cilj je postignut. Bog je oslobodio svoj narod faraonove sile i poveo ga na put prema novoj zemlji. Kada je faraon sa svojom vojskom krenuo za Izrailjcima, da ih vrati natrag u ropstvo, Bog je ponovo upotrebio prirodne sile i izbavio svoj narod. On je uinio da Crveno more ostane razdvojeno sve dok Izrailjci nisu preli na drugu stranu, a tada je dopustio da se vode povrate na Egipane i oni su se utopili. Potop Najistaknutiji biblijski primer Bojeg meanja u ljudske poslove uz pomo prirodnih sila je potop, koji se na osnovu biblijske hronologije dogodio pre neto manje od 5.000 godina. Biblija govori da su se razvalili svi izvori velikoga bezdana, i otvorie se ustave nebeske. To su prirodne pojave koje je Bog upotrebio da ukloni greni svet koji je u moralnom pogledu doiveo veliki pad. Ne sumnjam da bi dananji naunici, da su iveli u vreme potopa i da su imali pristupa tehnologiji dvadesetog veka, mogli tano da nam kau ta je izazvalo izbijanje izvora iz velikih dubina i otvaranje nebeskih ustava. Izbijanje izvora iz velikih dubina ukazuje na injenicu da je zemljotres svesvetskih razmera razorio sistem podzemnih voda, doputajui vodi da preplavi Zemlju. Elen Vajt govori o mlazevima vode koji su neopisivom snagom ikljali iz zemlje, bacajui ogromno kamenje i preko trideset metara u vazduh. (Patriarchs and Prophets 99) Teko je ak i spekulisati o tome ta je moglo da obrui ogromne koliine kondenzovane vode u atmosferi, i doprinese poplavi na Zemlji. Biblija samo naglaava da se i to dogodilo. Ona ne govori zato, ali je mogue da je samo jedan dogaaj izazvao i zemljotres i kondenzaciju vode u atmosferi. Na kraju u sadanjem trenutku moemo biti sigurni u ovo: U vreme potopa Bog je upotrebio mone prirodne sile da bi izvrio svoju volju. Upotrebio je prirodne pojave da uniti dela grenih ljudskih bia. On je upotrebio svoje ubojito oruje.
12
3. BOJI
SUDOVI KOJI DOLAZE
Bog se sprema da se ponovo umea i upotrebi svoje ubojito oruje. Govorim o Drugom Hristovom dolasku i o dogaajima koji e prethoditi. Malo hriana ima pojma o strahotama krize sa kojima e se svet suoiti. Strane prirodne katastrofe sruie se na nau planetu i baciti u zasenak katastrofe koje poznajemo. Ako mi ne poznajemo dovoljno ove istine, Elen Vajt nije u takvom poloaju. Ona nije sumnjala u stranu prirodu katastrofa koje e u poslednjim danima zemaljske istorije zadesiti svet. Mislim da nae neznanje u velikoj meri proizlazi iz dva razloga. Prvo, Elen Vajt nikada nije napisala neku celu knjigu ili bar celo poglavlje o ovim katastrofama. Iz njenih spisa treba da prikupljamo njene izjave o prirodnim katastrofama i da ih sami sastavimo da bismo dobili iroko i ispravno gledite. Meutim, koliko je meni poznato, niko to nije nikada uinio.3 Ovo poglavlje predstavlja delimian napor u tom pravcu. Drugo, Elen Vajt izgleda da je imala naroiti odnos prema ovom predmetu, koji je poeo oko 1895. i trajao najmanje do 1905. godine. Bog joj je u toku ovog razdoblja pokazao vie nego ikada ranije prirodu i obim buduih prirodnih katastrofa. Meutim, prvo izdanje njenog najvanijeg dela (magnum opus) o dogaajima poslednjeg vremena - Velika borba - objavljena je 1888. godine, nekoliko godina pre nego to je Bog poeo da joj mnogo potpunije otkriva obim katastrofa koje e doi. Da je poznavala ove sudove u vreme kada je pisala Veliku borbu, uopte ne sumnjam da bi o njima mnogo rekla. Poto u Velikoj borbi nije nita pisala o njima, mi smo u velikoj meri ostali neobaveteni. U ovom poglavlju razmotriu neke odreene tvrdnje Elen Vajt o katastrofama koje dolaze. Moja namera u odnosu na ove izjave je da vam pomognem da steknete pojam o veliini krize koja nam predstoji. Sve njene izjave podeliu u nekoliko kategorija. Dolazi strana kriza Elen Vajt je poslednjih godina svoga ivota uporno pisala o stranoj krizi koja e doi na ovaj svet: Stojimo na pragu krize svih vekova. U brzom redosledu Boji sudovi ostvarie se jedan za drugim - vatra, poplave, zemljotresi sa ratom i krvoproliem. (Prophets and Kings, 278) Zapazite da posle izraza krize svih vekova Elen Vajt nastavlja da opisuje prirodu te krize kao prirodne katastrofe: Boji sudovi (koji) e se ostvariti jedan za drugim - vatra, poplave, zemljotresi sa ratom i krvoproliem. To je Boje oruje! Evo, jedne zanimljive izjave sa znaajnim sadrajem o prirodnim katastrofama kao Bojem oruju za rat: Nebeski arsenal je otvoren; celi Boji svemir i njegova oprema je spremna. Sudija treba da izgovori samo jednu re i tada e od Bojega gneva biti pokrenuta strana zbivanja na Zemlji. Nastae glasovi i grmljavina i sevanje munja i zemljotresi i sveopta razaranja. Svaki pokret
3
Sastavio sam neke od ovih izjava u osmom poglavlju moje knjige Kriza poslednjeg vremena. Ipak, to poglavlje samo dodiruje glavne misli, pa ak ni u ovom poglavlju neu razmatrati sve raspoloive dokaze iz spisa Elen Vajt o prirodnim katastrofama koje dolaze.
13
VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJI SUDOVI KOJI DOLAZE
u nebeskom svemiru treba da pripremi svet za veliku krizu. (Special Testimonies, Series A, 1b:38) Uvodna reenica iz ove izjave je veoma znaajna. Elen Vajt kae nebeski arsenal je otvoren. Arsenal je skladite oruja. Boje oruje, kao to smo videli u prethodnom poglavlju, predstavljaju prirodne sile i Elen Vajt imenuje oruje u Bojem arsenalu kao grmljavina i sevanje munja i zemljotresi koji e kako ona kae, izazvati sveopta razaranja. Posle iskaza o Bojem arsenalu, Elen Vajt kae celi Boji svemir i njegova oprema je spremna. Izraz Boji svemir se najsigurnije odnosi na verne stanovnike svemira izvan naeg sveta, ukljuujui i anele. Ja shvatam da oprema ovog svemira predstavlja oruje uskladiteno u Bojem arsenalu. Elen Vajt zakljuuje ovaj navod reima da svaki pokret u nebeskom svemiru treba da pripremi svet za veliku krizu. Ova velika kriza je nesumnjivo kriza vekova o kojoj smo itali u prethodnoj izjavi. Oigledno ona e biti izazvana orujem iz Bojeg arsenala, kada e On i Njegovi aneli upotrebiti svoju opremu. Tako, postaje veoma jasno da e Boje oruje - razorne prirodne sile biti kljuni elementi u izazivanju nastupajue svetske krize. itav niz katastrofa Elen Vajt je takoe shvatila da e ova kriza biti ubrzana mnogim prirodnim katastrofama, a ne samo jednom ili dvema. Mi smo to ve videli u njenoj tvrdnji iz knjige Prophets and Kings (Proroci i carevi) da u brzom redosledu Boji sudovi e se desiti jedan za drugim. Sledea izjava je odjek iste teme: Bog ne moe due da trpi. Njegovi sudovi su ve poeli da se izlivaju na nekim mestima i uskoro e se Njegov znak nezadovoljstva oseati i na drugim mestima. Bie itav niz dogaaja koji e otkriti da je Bog gospodar prilika. (Testimonies, 9:96) Elen Vajt zapoinje ovu izjavu skretanjem panje na Boje sudove koji su se ve u njeno vreme izlili na neka mesta. Ona zatim, kae da uskoro e se Njegov znak nezadovoljstva oseati i na drugim mestima. U ovom kontekstu oigledno je da e niz dogaaja koji je predskazan biti takoe iskazan kroz prirodne katastrofe. Njen izraz niz dogaaja ne doputa nikakvu sumnju u to da e biti mnogo katastrofa, a ne samo jedna ili dve. Ona takoe kae da e ove katastrofe otkrivati da je Bog gospodar prilika. Veina italaca verovatno se sea dramatinih dogaaja iz druge polovine 1989. godine kada su narodi Istone Evrope doiveli promenu politikog sistema. To je jasno bio niz dogaaja i ja se jo uvek seam da sam itao u adventistikim asopisima da ovi dogaaji oznaavaju Boju kontrolu nad dogaajima u narodima. Slian niz dogaaja - ovoga puta prirodne katastrofe - opet e otkriti da Bog upravlja svetom. Evo jo jednog navoda koji nam ukazuje na to da e vie od jedne prirodne katastrofe biti obuhvaeno poslednjom krizom: Kada kriza doe na nas, kada bude dolo vreme nevolje oni (due iz drugih Crkava) izai e napred, opasati se celokupnim Bojim orujem, i uzdignue Njegov zakon. (Selected Messages, 3:387) Ovaj navod poinje sa podatkom o krizi. Elen Vajt se gotovo sigurno poziva
14
na poslednju krizu koju smo zapazili u prethodnom odseku. Sada zapazite prve dve reenice: Kada kriza doe na nas, kada vreme nevolje bude dolo... Neu da vas muim pojedinostima u vezi sa gramatikom strukturom ovih reenica. Meutim, ak i povran pogled objanjava da su kriza i vreme nevolje isti pojam. Vreme je kratak vremenski period. U tako, kratkom vremenu doi e velike nevolje na Zemlju. ak i sada moemo da zapazimo da se katastrofe deavaju u celom svetu, ali sve to ipak nije ono to bismo mogli okarakterisati kao vreme velike nevolje. Kada bude dolo ovo vreme velike nevolje, verujemo da e ga prepoznati ceo Boji narod, pa ak i svet kao celina. Sledei navod istie da nastupa vreme mnogostrukih nesrea: Doi e nesree - najstranije i najmanje oekivane; ova pustoenja nizae se jedno za drugim. (Evangelizam, str. 26) Elen Vajt otpoinje ovu izjavu istiui da e najstranije nesree doi na svet i nastavlja, ova pustoenja nizae se jedno za drugim. Opet, treba da shvatimo da e se u krizi koja dolazi izvriti mnogo Bojih sudova, a ne samo jedan ili dva. Priroda nesrea koje e doi Koju vrstu nesrea moemo oekivati u ovom razdoblju? U velikoj meri, iste koje svet doivljava upravo sada, ali mnogo razornije snage. Elen Vajt govori o zemljotresima, vulkanima, gladi, epidemijama, ogromnim talasima (cunami). Strahoviti udari doi e na Zemlju i otmena mesta izgraena uz velike izdatke, postae jamano gomila ruevina. Zemljina kora bie iskidana izbijanjem elemenata sakrivenih u utrobi zemlje. (Selected Messages, 3:391) Strahoviti udari o kojima govori Elen Vajt verovatno se odnose na zemljotrese, naroito kad se uzme u obzir injenica da e oni izazvati da otmena mesta izgraena uz velike izdatke postanu gomila ruevina. Zatim, njen komentar da e zemljina kora ispucati usled izbijanja elemenata sakrivenih u utrobi Zemlje, sasvim jasno se odnosi na vulkane.4 U poslednjim prizorima Zemljine istorije, besnee rat. Bie zaraza, bolesti i gladi. Duboke vode prevrie svoje granice. Imovina i ivot bie uniteni vatrom i vodom. (Review and Herald, Oct. 19, 1897; Maranatha, 174) Prva reenica u ovom opisu spominje rat, epidemije (zaraza i bolesti) i gladi. Elen Vajt zatim daje jedan od najzanimljivijih komentara. Ona kae da e duboke vode prevriti svoje granice. Duboke vode predstavljaju okeane, a njihove granice su morske obale. Naziv za nesreu izazvanu razlivanjem okeana preko obala su ogromni talasi ili cunami (japanski izraz za ogromne talase). Elen Vajt najmanje u dve prilike govori o tim ogromnim talasima na kraju vremena. Evo, druge prilike:
4
Vidi: SDA Bible Commentary, 7:946 - izjavu o vulkanima koja se verovatno odnosi na dogaaje koji e se zbiti neposredno pred Hristov drugi dolazak.
15
I bie znaci na suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova. (Luka 21,25) Da, oni (more i talasi) prei e svoje granice i posle njihovog putovanja ostae unitenje. (Selected Messages, 3:417) Strane nesree pogaaju gradove Elen Vajt naroito usmerava panju na gradove kao sredita Bojih sudova u poslednje vreme. Sledei opisi predstavljaju samo nekoliko od mnogih koje mogu da vam saoptim: Gradovi koji su puni prestupa, bezakonja i nemorala bie uniteni zemljotresima, vatrom i vodom. (Evangelizam, 26) Blizu je vreme kada e veliki gradovi biti zbrisani. (Evangelizam, 28) O, kad bi Boji narod bio svestan nesree koja preti hiljadama gradova, danas gotovo potpuno predatih idolopoklonstvu. (Evangelizam, 28) Zapazite da u poslednjoj izjavi Elen Vajt kae da e hiljade gradova biti razoreno. Hiljade (mnoina) ukazuje na najmanje dve hiljade. Orkan Endru koji je pogodio obale Floride i Luizijane 1993. godine bio je najskuplji orkan u istoriji SAD a unitio je samo jedan gradi Homsted u Floridi. Ovo sasvim prirodno dovodi do pitanja: Kakva e to katastrofa ili katastrofe biti potrebne da unite dve hiljade i vie gradova? Boji sudovi pre kraja vremena milosti Jedno od najvanijih pitanja koje moemo postaviti jeste da li e se ovi Boji sudovi dogoditi pre ili posle kraja vremena milosti. U prolosti, mnogi adventisti, itajui izjave Elen Vajt koje smo spomenuli, verovatno su mislili da je ona opisivala dogaaje koji e se zbiti za vreme poslednjih sedam zala. Ovo e se svakako dogoditi posle kraja vremena milosti. Meutim, dokazi iz njenih spisa ne ostavljaju nas ni u kakvoj sumnji da e se mnogi od ovih sudova dogoditi pre kraja vremena milosti. Mi smo ve jednom u ovom poglavlju videli prvi deo sledee izjave. Evo, ponovo je navodimo, ali sa nastavkom da nam pomogne da shvatimo da e se ovi Boji sudovi dogoditi u vezi sa krajem vremena milosti: Doi e nesree - najstranije i najmanje oekivane; ova pustoenja nizae se jedno za drugim ... Bog e strogo postupati sa velikim gradovima, meutim na njih nee doi silina Bojeg gneva, jer e se neke due ipak otrgnuti zamci neprijateljskih obmana i obratiti, dok e ostali gomilati gnev za Dan suda. (Evangelizam, str. 26.27) Zapazite da je kontekst ove tvrdnje vreme kada e najstranije i najmanje oekivane nesree jedna za drugom doi na ovaj svet. To je nesumnjivo vreme poslednje krize - vreme nevolje o emu smo ranije itali, kada e niz dogaaja otkriti da je Bog gospodar prilika. Zatim, zapazite ta ona istie kao ishod ovih stranih sudova, neke e se due ipak otrgnuti zamci neprijateljskih obmana i obratiti. Mi moramo da smestimo ovo vreme o kome ona govori, pre kraja vremena milosti, jer na kraju vremena milosti niko ne moe prei sa sotonine na Boju stranu.
16
Dve vrste nevolja kao Boji sudovi doi e na kraju vremena na ovaj svet. Prvi e biti sudovi opomene. Oni e se zbiti pre kraja vremena milosti. Oni e biti Boji napor da probudi ljudski rod i privue njegovu panju na pribliavanje svretka vremena milosti i kraja ovoga sveta. Ovi sudovi bie Boji poslednji poziv oveanstvu, Njegov poziv ljudima i enama da prihvate Isusa kao svoga Spasitelja i zadobiju veni ivot. To je vreme kada e Boji narod objaviti poslednju opomenu i glasnu viku. Druga vrsta nevolja bie izlivanje strahovitog Bojeg gneva o emu govori poruka opomene treeg anela. Svrha ovih sudova bie kazna. Biblija ih naziva sedam poslednjih zala, i oni e se zbiti posle zavretka vremena milosti. U ovoj knjizi neemo raspravljati, osim uzgred, o sedam poslednjih zala. Sredite ove knjige predstavljaju Boji sudovi opomene pre kraja vremena milosti. Sledei opis sastoji se od dve prilino dugake reenice. Na poetku ovog poglavlja koristili smo drugu reenicu da bismo pokazali da vreme nevolje nailazi, i da e tada Boji sudovi pasti na Zemlju. Obuhvatajui reenicu koja neposredno prethodi ovoj, vreme nevolje moemo smestiti pre kraja vremena milosti: Postoje mnoge due - koje treba da izau iz redova ovog sveta, iz Crkava - ak i Katolike crkve - ija e revnost daleko prevazilaziti revnost onih koji su se nalazili u redovima koji su ranije objavljivali istinu... Kada kriza doe na nas, kada bude dolo vreme nevolje, oni e izai napred, opasati se celokupnim Bojim orujem i uzdignuti Njegov zakon. (Selected Messages, 3:386,387) Ranije smo zapazili da vreme nevolje predstavlja kratko vreme, kada e prirodne nesree doi na ovaj svet, pa Elen Vajt poistoveuje ovo vreme nevolje sa poslednjom krizom. Na taj nain, ne moe da postoji nikakva sumnja da e i vreme nevolje i poslednja kriza poeti pre kraja vremena milosti, zato to e u to vreme ljudi izai iz drugih Crkava da se pridrue Bojem narodu. To se ne moe dogoditi posle prestanka vremena milosti. U ovoj izjavi Elen Vajt takoe skree nau panju na injenicu da e se mnogi od onih koji prihvate nau vest za vreme poslednje krize, pridruiti nama u objavljivanju te poruke. Sledea izjava takoe odreuje mesto vremenu Bojih razornih sudova pre kraja vremena milosti: Vreme Bojih razornih sudova je vreme milosti za one koji nisu imali prilike da doznaju ta je istina. Bog ih neno posmatra. Njegovo milostivo srce je dirnuto; Njegova ruka je jo uvek ispruena da spase, dok e vrata biti zatvorena za one koji ne ele da uu. (Testimonies, 9:97) Zapazite da je u vreme Bojih sudova - u vreme nevolje kada e itav niz dogaaja otkriti Boga kao Gospodara prilika, Boja ruka jo uvek ispruena da spase. Opet, smo primorani da odredimo mesto ovom vremenu pre kraja vremena milosti. Sledei dijagram slikovito e prikazati ta smo dosada doznali o poslednjoj krizi, kraju vremena milosti i Hristovom drugom dolasku:
17
Smatram da ovo predstavlja taan prikaz shvatanja Elen Vajt da e poslednja kriza poeti pre kraja vremena milosti i da e se produiti posle prestanka vremena milosti sve do Hristovog drugog dolaska. Iznenadne katastrofe Nekoliko puta u svojim spisima, Elen Vajt skree panju na injenicu da e Boji sudovi iznenada doi na svet. Ispitaemo sledeu izjavu po trei put u ovom poglavlju: Doi e nesree - najstranije i najmanje oekivane; ova pustoenja nizae se jedno za drugim. (Evangelizam, str. 26) Zapazite da e ove katastrofe biti najmanje oekivane. Kasnije emo u nastavku ove knjige otkriti znaaj elementa iznenaenja u ovim nesreama. Sledea izjava, iako ne spominje prirodne katastrofe ili Boje sudove, saoptava pojam o iznenaenju: Posao Bojeg naroda je da se pripremi za budue dogaaje, koji e uskoro, zaslepljujuom silom naii na njega. (Selected Messages, 2:142) Obratimo panju na jednu veoma znaajnu izjavu u Bibliji - o iznenadnosti Bojih sudova koji dolaze. Apostol Pavle opominjao je hriane, ukazujui im na iznenadne Boje sudove. On je ovako pisao: Jer kad reku: mir je, i nema se ta bojati, onda e iznenada napasti na njih pogibao kao bol na trudnu enu... (1. Solunjanima 5,3) Mnogi adventistiki hriani koji navode rei apostola Pavla zastanu na ovom mestu. Meutim, paljivo pratimo ta apostol Pavle dalje kae: Ali vi, brao, niste u tami da vas dan kao lupe zatekne. (stih 4) Drugim reima, Boji narod treba da bude svestan pojave iznenadnih i stranih Bojih sudova koji e doi na ovaj svet. Nije zato nikakvo udo to nas Elen Vajt stalno opominje na njih! Mislim da se najupeatljivija izjava Elen Vajt o iznenadnosti Bojih sudova koji e doi nalazi u knjizi Christ's Object Lessons na 412. stranici. Stranica 412. je deo poglavlja u kome ona komentarie Isusovu priu o deset devojaka. Paragraf o kome je re prilino je dugaak, pa u ga podeliti na dva dela. Evo, prvog dela: U krizi se otkriva karakter. Kada ozbiljan glas objavi u pono: Eto enika gde ide, izlazite mu na susret i to probudi usnule devojke iz sna, tek onda e se videti ko se pripremao za ovaj dogaaj. Obe grupe su zateene; ali jedna se pripremala za neoekivano, a druga je ostala nepripremljena. Elen Vajt komentarie posebno vreme u prii o deset devojaka - trenutak njihovog buenja. One se nisu prirodno probudile. One su se probudile pononim pokliem i doznale da enik dolazi. Ovaj pononi pokli produbio je krizu meu devojkama, jer je polovina od njih otkrila da nije spremna za dolazak
18
enika. Ostatak ovog paragrafa naveu za koji trenutak, ali ponimo da razmatramo samo prve dve rei: Tako sada... Oigledno je da Elen Vajt primenjuje poruku deset devojaka na nae vreme, i zato posebno komentarie pononi pokli koji ih je probudio. Deset devojaka predstavljaju Boju crkvu, a ponona vika, koja ih je probudila, predstavlja poziv Crkvi da se probudi. Time to kae tako sada, Elen Vajt se priprema da poziv koji je probudio deset devojaka primeni na dananju Boju crkvu. A to e, istie ona, produbiti krizu u Bojem narodu, isto onako kako je to doivelo i deset devojaka. Sada obratite panju na prirodu ovog poziva za probuenje Bojeg svetog naroda koji spava u nae vreme: Tako i sada, iznenadna i neoekivana nesrea, neto to e dovesti duu oi u oi sa smru, pokazae da li postoji stvarna vera u Boja obeanja. To e pokazati da li dua ivi u milosti. Velika konana proba za ljude dolazi na kraju vremena milosti, kada e biti prekasno da se udovolji potrebama due.5 (Christ's Object Lessons, 412) Uporedimo za trenutak ovu tvrdnju sa onom iz Evangelizma, sa 26. strane, koju smo ranije prouavali: Doi e nesree - najstranije i najmanje oekivane. (Evangelizam 26) Tako sada, iznenadna i neoekivana nesrea... (Christ's Object Lessons, p. 412) Zapazite sledee slinosti izmeu ovih izjava: Evangelizam nesree najstranije najmanje oekivane Hristove prie nesrea strano nagovetena iznenadna, neoekivana
Da obe izjave govore o nesreama toliko je oigledno da je jedva potreban neki dalji komentar. Ipak, potrebno je da zapazimo jednu razliku meu njima. Navod iz Evangelizma govori o nesreama, u mnoini, dok Christ's Object Lessons (Hristove oigledne pouke) govori o nesrei, u jednini. Ipak, to nije nikakva protivrenost. Kad se spominje itav niz nesrea koje e ii jedna za drugom, mora da postoji prva u tom nizu. Prema tome izjava Elen Vajt u Christ's Object Lessons odnosi se samo na prvu u tom nizu. Ovo je prikladno tumaenje, jer kontekst govori o pozivu za buenje upuenom usnulim devojkama. Po svoj prilici u vreme kada e se dogoditi druga i trea nesrea, devojke e se probuditi. Elen Vajt istie da e ova nesrea biti iznenadna i neoekivana. Oigledno, ljudski rod bie iznenaen. Sada je potrebno da postavimo nekoliko pitanja o ovoj nesrei. Elen Vajt je povezuje sa pononom vikom koja je probudila devojke iz Hristove prie. Prvo pitanje, onda, glasi: Gde se danas nalazi deset devojaka? Elen Vajt nam pomae da odgovorimo na to pitanje na nain kako ona tumai ovu priu: Hristos ... je ispriao svojim uenicima priu o deset devojaka, slikovito prikazujui njihovim iskustvom, iskustvom Crkve koja e iveti neposredno pred Njegov drugi
5
Vidi: Dodatne napomene B na kraju ove knjige za dalji komentar o ovoj izjavi.
19
dolazak. (Christ's Object Lessons, 406) Drugim reima, devojke predstavljaju sveoptu Crkvu u vreme Hristovog dolaska. Zato je i odgovor na pitanje gde su danas ove devojke vrlo jednostavan: One su svuda u svetu. Odgovor na prvo pitanje odmah nas uvodi u drugo pitanje: Koja e vrsta nesree biti potrebna da istovremeno, u celom svetu, probudi Boji narod? Na ovo pitanje nemogue je odgovoriti, nikako, drukije nego samo rei da e ona prevazii svaku nesreu koja se dogodila u pisanoj istoriji - osim Nojevog potopa. Orkan Endrju 1993. godine bio je najrazorniji orkan u istoriji Sjedinjenih Drava, ali teko da je probudio Crkvu na celom svetu. To nisu uinili zemljotresi u junoj Kaliforniji i Kobeu u Japanu 1995. godine, ni poplave na srednjem zapadu 1994. godine ili poari u Los Anelesu i Sidneju koji su se dogodili te iste godine. Nijedna katastrofa, koje je oveanstvo doivelo u poslednjih 100 godina, nije probudila usnule verne ljude po celom svetu. Bez obzira kakva e ova nesrea biti, ona je jo uvek u budunosti. Promena u Bojem postupanju Na mnogim mestima Elen Vajt objanjava da e doi do promene u Bojim postupcima prema svetu. Evo, tri podobna opisa: U Bojem dugom trpljenju, koje se pokazuje, On daje narodima odreeno vremensko razdoblje milosti, ali postoji i granica, koju ako preu, Bog e ih u svom gnevu pohoditi. (Selected Messages 3:396). U ovoj izjavi Elen Vajt primenjuje naelo Bojih sudova nad narodima. Meutim, isto naelo primenjuje se i na svet kao celinu kao to sledee izjave potvruju; naroito ova druga izjava: Aneo koji je stajao pored mene izjavio je da je Gospod odredio vreme kada e gnevom pohoditi prestupnike zbog njihovog stalnog nepotovanja Njegovog zakona. (Testimonies for the Church 9:93) Da li verujete da Gospod dolazi i da je poslednja velika kriza na pomolu da zavlada svetom? Uskoro e doi do promene u Bojem postupanju. Svet u svojoj izopaenosti pogoen je nesreama poplavama, olujama. poarima, zemljotresima, glau, ratovima i krvoproliem. Gospod je spor na gnev i velike je moi; ali Njegovo trpljenje nee veno trajati. Ko je spreman za iznenadnu promenu koja e se dogoditi u Bojem postupanju sa grenim ljudima? (Fundamentals of Christian Education, 356,357) Ova poslednja izjava jasno govori da Bog jo nije promenio svoj stav - svoj postupak - prema ljudskom rodu u vreme kada je Elen Vajt pisala ove rei, a ja verujem da jo uvek to nije uinio. U vreme u kome piem ove rei, sredinom 1995. godine, On jo uvek zadrava svoje strane sudove. Verujem da e poslednja kriza otpoeti u vreme kada e ovi sudovi poeti da se izlivaju, pre kraja vremena milosti. Svrha Bojih sudova u to vreme ogledae se u opomeni oveanstvu da je njihova prilika da se pokaju i prihvate Hrista kao Spasitelja gotovo na izmaku, da vreme istie.
20
4. ZNACI NA
NEBU
PRVI DEO
Predskazanja Elen Vajt o prirodnim nesreama, koje e neposredno prethoditi Drugom Hristovom dolasku, pomau nam da shvatimo da idemo u susret strahovitim razaranjima. Biblija ne govori mnogo o ovim prirodnim katastrofama kao Elen Vajt. Meutim, kada uporedimo ono to Biblija govori sa onim to je modernoj nauci poznato o izvesnim oblicima prirodnih katastrofa, otkriemo da Biblija ukazuje na mnogo vea razaranja od onih o kojima govori Elen Vajt. Otpoeu navoenjem jednog stiha iz Jevanelja po Mateju, 24. glave, koji je dobro poznat adventistikim hrianima: I odmah e po nevolji dana tih sunce pomrati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se. (stih 29) Ali, zvezde su pale 1833. godine, a mrani dan bio je 1780. godine, rei ete. To je tano i ja ovde ne bih eleo da osporim to tumaenje Isusovih rei. Meutim, verujem da nismo uoili i razumeli sve to one sadre u sebi. Siguran sam da znate da jevanelisti Marko i Luka takoe daju svoje verzije Isusove propovedi o znacima kraja. Verzija apostola Marka gotovo je od rei do rei slina verziji apostola Mateja, tako da ovde njom ne treba da se bavimo. Meutim, jevanelista Luka dodaje neka vana obavetenja koja ne nalazimo u drugim Jevaneljima. Poeemo sa itanjem rei apostola Luke iz 21,25.26: I bie znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova. Ljudi e umirati od straha i ekanja onoga to ide na zemlju; jer e se i sile nebeske pokrenuti. Da istovremeno prouimo po nekoliko rei apostola Luke. Zapazite da prva reenica koju iskazuje apostol Luka govori da e biti Znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama, ali ne saoptava koji e ti znaci biti. Na sreu, apostoli Matej i Marko nam to kazuju. Poto sva trojica navode istu Isusovu propoved, imamo pravo da shvatimo izjavu apostola Luke o znacima u Suncu, Mesecu i zvezdama kao da znae pomraenje Sunca i Meseca i padanje zvezda. Apostoli Matej i Luka ne govore kakav e odjek imati ovi znaci u ivotu oveanstva, ali apostol Luka to opisuje do pojedinosti. Prema apostolu Luki, Isus je rekao na zemlji tuga od smetnje (drugi prevodi Biblije: od patnje i smetenosti). Obratite panju da je re ljudi u mnoini - a to znai da se odnosi na ceo svet. Verovatno treba da shvatimo da apostol Luka opisuje reakciju celog ljudskog roda na ove znake. Kakva je to reakcija tuga (patnje) od smetnje (smetenosti)? Strah (patnje) znai to mnogo boli i ekanje (smetenost) znai ta sada da radimo. Tuga (patnje) od smetnje (smetenost) predstavlja ono to biste oseali kada biste se uvee vratili svojoj kui i zatekli je u plamenu. Tako e padanje zvezda i pomraenje Sunca i Meseca izazvati meunarodnu tugu i patnju to e nagnati celi svet da se upita: ta sada da inimo?
21
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
ZNACI NA NEBU PRVI DEO
Dozvolite mi da vam postavim jedno pitanje: Da li je na celom svetu bila 'tuga od smetnje' zbog mranog dana 1780. godine? Da li je ceo svet bio zahvaen tugom i pometnjom prilikom pada zvezda 1833. godine? Ne! U 26. stihu Isus je rekao da e celi ljudski rod umirati od straha i ekanja onoga to ide na zemlju. A od ega e biti u strahu? Pokretanje nebeskih sila to jest znaci na Suncu, Mesecu i zvezdama. Ponovo treba da se upitamo: Da li je celo oveanstvo bilo u strahu od znakova koji su se desili 1780. i 1833. godine? Ponovo sledi odrian odgovor. Tvrdim da se ovi znaci jo nisu potpuno ispunili. Da li to znai da odbacujem nae tradicionalno shvatanje o tome kako se ispunilo Hristovo predskazanje o znacima na Suncu, Mesecu i zvezdama? Ne! Ipak, verujem, da nai pioniri nisu razumeli sve to je Isus mislio. Oni su verovali da dogaaji iz 1780. i 1833. godine oznaavaju da je Hristov dolazak blizu, da e se gotovo sigurno dogoditi u toku njihovog ivota, a to se oigledno nije dogodilo. Danas moemo da shvatimo ono to pioniri nisu mogli da shvate - da je u poslednje vreme Bog planirao da osnuje pokret koji e se rasejati po celom svetu nosei opomenu o Njegovom skorom dolasku. Ovaj pokret nije mogao da se razvije u toku jedne godine, pa ak i deset godina. Kao to se ispostavilo, pokret je obuhvatio nekoliko narataja, pa se celo ovo razdoblje naziva vreme kraja, vreme posletka. Verujem da znaci u Suncu, Mesecu i zvezdama godine 1780. i 1833. znae da je vreme kraja zapoelo, a ne da je bilo pri kraju. Da smo iveli u vreme pionira, gotovo bismo sigurno shvatili te znake isto onako kako su ih oni shvatili. Meutim, posle 150 godina ponovo ispitujui rei apostola Luke, moemo u njima da sagledamo neto to su pioniri propustili da vide: da ovi znaci irom sveta treba da prouzrokuju strah i sveoptu patnju i smetenost. Nita slino tome nije se dogodilo 1780. i 1833. godine. Stoga, ukazujem na to da su se u to vreme ovi znaci samo delimino ispunili. Njihovo potpuno ispunjenje jo uvek pripada budunosti, ak iako ove rei piem 1995. godine. Apostol Matej izvetava o neem drugom to je Isus predskazao, a pioniri propustili, a to je od izuzetne vanosti za nae prouavanje. To nalazimo u 24,21.22. Evo, kako glasi 21. stih: Jer e biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta do sad niti e biti. Ove rei nisu Isusove. On ih preuzima iz Knjige proroka Danila 12,1. Evo, ta Danilo govori sa Isusovim reima navedenim u kurzivu: A u to e se vreme podignuti Mihailo veliki knez, koji brani tvoj narod; i bie alosno vreme kakoga nije bilo otkako je naroda do tada. (Poglavlje 12,1) Kako prorok Danilo, tako i Isus, ukazuju unapred na vreme nevolje koje e po svojim strahotama prevazii sve to je svet poznavao od potopa naovamo.6 Ovo vreme nevolje ne moe da se odnosi na 1260 godina progonstva u toku srednjeg veka, zato to e se dogoditi posle Mihailovog podizanja - delovanja za koje su adventisti oduvek shvatili i govorili da se odnosi na kraj vremena milosti.7
6
I Isus u Danilo naglaavali su da e vreme nevolje pri kraju ljudske istorije prevazii sve to se dogodilo otkako postoji svet. Biblija nita ne govori o tome da li je ljudsko drutvo pre Potopa bilo organizovano u narode, ali tekst u 1. Mojsijevoj 10. glavi imenuje narode koji su posle Potopa nastali od Nojevih sinova. Na taj nain postoji dobar biblijski dokaz da su Danilo i Isus mislili da e vreme nevolje koje e doi prevazii sve to svet poznaje od Potopa naovamo, a ne od poetka sveta. 7 Verujem da e vreme nevolje koje je prorekao prorok Danilo i Isus obuhvatiti Boje sudove pre kraja vremena milosti, ali isto tako i sudove posle toga. Ako je ovo tano, tada Mihailovo podizanje (ustajanje) e se zbiti pre kraja vremena milosti, a ne na kraju vremena milosti.
22
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
Proitajmo 22. stih: I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izabranih radi skratie se dani oni. Na originalnom jeziku ovaj stih doslovno glasi: Nijedno telo ne bi se spaslo. Grka re za spaslo upotrebljava se i na drugim mestima u Novom zavetu kad se govori o spasenju od greha. Ipak, ovde ne treba da se shvati u tom smislu. Verujem da naa Biblija tano prevodi Isusove rei koje znae niko, nijedan, ne bi ostao. Molim vas paljivo proitajte sledee rei ispisane kurzivom, zato to su veoma vane: Isus nam govori da e vreme nevolje neposredno pred Njegov drugi dolazak biti tako strano da e oveanstvu pretiti istrebljenje. Njegovo predskazanje o prirodnim katastrofama kao to su zemljotresi, gladi i pomori iznenada dobija novo znaenje. Ponovo istiem da i ovo Njegovo predskazanje o znacima na Suncu, Mesecu i zvezdama takoe dobija novo znaenje. Setite se predskazanja apostola Luke da e u vezi sa tim znacima na nebu, meu ljudima zavladati tuga i pometnja i oveanstvo e biti u strahu. Drugim reima, tuga i pometnja naroda nastae zbog traenja naina kako da se ljudski rod spase od istrebljenja! Da budem odreen. Verujem da e znaci na Suncu, Mesecu i zvezdama koje je Isus predskazao, nai svoje ispunjenje u kometama, asteroidima i meteoritima. U sledeem poglavlju opirno u obraditi ovo tumaenje Isusovog predskazanja, ali zasad bih eleo da zastanemo i ocenimo ono to kaem: Moda greim! udna je ovo izjava koju daje neki pisac, zar ne? Ipak, u ovom sluaju verujem da je potrebno da se to kae, zato to niko ne moe biti siguran u to ta e se tano dogoditi u budunosti. Na primer, pre 1780. i 1833. godine neki istraivai Biblije mogli su da tvrde da Isusovo predskazivanje o znacima na Suncu, Mesecu i zvezdama treba shvatiti simbolino, dok bi drugi mogli da dokazuju da ih treba shvatiti kao doslovno ispunjenje. Kako se pokazalo, prorotvo se doslovno ispunilo, ali dok god se dogaaji nisu stvarno ispunili, niko sa sigurnou nije mogao da kae da je doslovno tumaenje tano. Sada, kada se doslovno tumaenje u deliminom ispunjenju Hristovog predskazanja pre 200 godina pokazalo ispravnim, nalazimo se na bezbednijem tlu u oekivanju da e potpuno ispunjenje u budunosti takoe biti doslovno. Meutim, jo uvek treba da budemo obazrivi u tumaenju neispunjenih proroanstva, zato to ne moemo znati ta e se stvarno dogoditi dok se ne dogodi. Zbog toga se neki pitaju da li uopte treba da pokuamo da tumaimo neispunjena proroanstva. Moj odgovor na to je savet koji je Isus dao svojim uenicima u gornjoj sobi uoi svog raspea: Sad vam kazah, pre dok se nije zbilo, da verujete kad se zbude. (Jovan 14,29) Isus je oigledno eleo da neto znamo o tome ta e doi na Zemlju, inae uopte ne bi nita rekao o znacima na Suncu, Mesecu i zvezdama. Apostol Petar je potvrdio napor da shvati neispunjena proroanstva. Rekao je da su se i sami starozavetni proroci trudili da ispitujui u kakvo ili u koje vreme javljae Duh Hristov u njima, napred svedoei za Hristove muke i za slave po tome, ili drugi prevod: oni su ispitivali na koje ili kakvo vreme ukazuje Hristov Duh koji je u njima, koji je unapred svedoio za stradanja koja oekuju Hrista i za slave posle toga arni; ili: Dok su ispitivali na koje i na kakvo je vreme upuivao Hristov Duh koji bee u njima - kad je unapred najavio Hristu odreene patnje i proslavljanje to e doi posle njih. - Hrianska sadanjost, i da utvrde vreme i okolnosti na koje je ukazivao Hristov Duh u njima kada je predskazao Hristova stradanja i slavu koja e slediti. (1. Petrova 1,11) Sasvim je prikladno to pokuavamo da shvatimo Isusovo predskazanje o znacima na Suncu, Mesecu i zvezdama. Ipak, moramo priznati da postoji opasnost da teimo preteranoj tanosti u
23
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
naem tumaenju proroanstava, a naroito da budemo nekritini u toj tanosti. To je bio problem jevrejskog naroda u Hristovo vreme. Oni su bili tako sigurni u svoje tumaenje proroanstava o Mesijinom dolasku da su Ga odbacili onda kada je doao drukije, nego to su oekivali. Zato, uvek moramo biti spremni da priznamo da u posmatranju budunosti, ak i kroz soiva biblijskih proroanstava, moemo da pogreimo. To je ono to sam mislio kada sam rekao: Moda greim. Imajui ovu predostronost na umu, spremni smo da prouimo celokupni sadraj Isusovog predskazanja o znacima na nebu, naroito u Lukinom izvetaju. Ipak, poto e objanjenje ovih pojmova produiti ovo poglavlje, zastaemo ovde i zapoeti novo poglavlje.
24
5. ZNACI
NA NEBU
DRUGI DEO
Jula 1994. godine u kosmosu se zbio vatromet bez presedana u ljudskoj istoriji: jedna velika kometa rasprsla se u pola tuceta komada koji su, jedan po jedan, zaronili u prostor planete Jupiter.8 Naunici su mogli da propuste priliku da prate ovu vatrenu najezdu - ili je samo sluajno uhvate - da mesecima pre ovog dogaaja nisu ve primetili odlomljene delove komete kako se obruavaju prema svom podruju sputanja. Tako su astronomi i drugi naunici bili u prednosti da, prema postojeim mogunostima, ostvare potpunije posmatranje te pojave9; bili su u stanju da predskau i njeno verovatno delovanje u sferi Jupitera. Naunici su se suoili sa izvesnom nejasnoom. U odnosu na ono to treba oekivati. Neki su govorili da e to izazvati samo manja oteenja na planeti. Drugi su verovali da e nastati veliki poar. Kako se ispostavilo, najgori scenariji bili su potpuno opravdani, u nekim sluajevima potcenili su ono to je u stvari eksplozija komete prouzrokovala na planeti. Zbog toga to se desilo na Jupiteru, svet sada zna da su najgori scenariji naunika, njihova predskazanja neke sline invazije komete ili asteroida na Zemlju, potpuno opravdana. Zaista, efekat Jupitera primorao je do tada odbojni Kongres SAD da ozbiljno razmotri opasnost od asteroidnog sudara sa naom planetom i ta treba uiniti da se to sprei. Sa ovakvim uvodom, pokuajmo da utvrdimo ta bi se desilo da planetu Zemlju pogodi neka kometa, asteroid, ili neki veliki meteorit. Saoptiu izvore iz kojih u navesti citate: (Dalje u ovom poglavlju spomenuu samo nazive i brojeve stranica ovih knjiga i asopisa u referencama na kraju citata): National Geographic, jun 1989. Ad Astra, decembar 1992. Astronomy, septembar 1991. Newsweek, 23. novembar 1992. Comets, Asteroids, and Meteorites, Time - Life Books, 1990. The New York Times, 15. jun 1995. Clark R. Chapman and David Morrison, Cosmic Catastrophes, 1989. Nijedan od ovih izvora u sutini nije nauni. Da su takvi mi ih ne bismo lako razumeli. Ipak, to ih ne ini nepouzdanima. Pisali su ih autori koji su ovladali vetinom da uproavaju tehnike i naune predmete, tako da ljudi kao vi i ja mogu da ih razumeju. Korice izdanja Newsweek-a od 23. novembra 1992. kazuju sve. Pored ilustracije koja prikazuje ognjene lopte koje se obruavaju prema planeti Zemlji nalazi se i tekst: Nauka sudnjeg dana - nove teorije o kometama i asteroidima i kako moe doi kraj ovoga sveta. Adventisti i drugi hriani nisu jedini koji danas govore o kraju sveta! Naunici su takoe zainteresovani za ovu temu! Molim vas, zapazite rei Donalda Jeomansa, (Donald Yeomans) astronoma u laboratoriji NASA za lansiranje raketa u Pasadeni, u Kaliforniji, iz Njusvikovog prikaza sadraja na koricama knjige: Zemlja ide svojom putanjom oko Sunca u raju asteroida ...
8
Neto slino ovome moda se zaista dogodilo u toku prolih vekova u Sunevom sistemu, ali do 1994. godine niko nikada nije zapazio takav fenomen. 9 Delovi komete zarili su se u Jupiter sa strane koja nije bila okrenuta naoj Zemlji, kratko vreme pre nego to se mesto koje su pogodili moglo videti. Na taj nain, naunici nisu bili u stanju da upotpune sliku onoga to se dogodilo.
25
VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI ZNACI NA NEBU DRUGI DEO
Ranije ili kasnije, nau planetu udarie neki od njih. (str. 3) Newsweek podvlai blizinu opasnosti obavetavajui da je dana 23. marta 1989. godine jedan asteroid prenika pola milje promaio Zemlju samo za 700.000 milja. Niko ga nije video kako dolazi; da je proao samo est sati kasnije, mogao je da zbrie civilizaciju. (Isto) Uvodni paragrafi u lanku iz Newsweek-a predstavljaju otru sliku onoga to se moglo dogoditi: On pitei dolazi sa neba kao vihor iz pakla, vei od brda i nabijen veom snagom nego celokupni svetski nuklearni arsenal. Probija atmosferu brzinom koja je 100 puta vea od metka koji je dobio ubrzanje, i za manje od jednog sekunda kasnije udara o tle eksplozivnom snagom od 100 miliona megatona TNT-a. Udarni talas takvog prizemljenja, irei se brzinom od 20.000 milja na sat, sravnjuje sve u preniku od 150 milja. Istovremeno mlaz pare koji potie od istopljene stene uzdie se okomito sa mesta udara, probijajui rupu kroz atmosferu i izbacujui uarene krhotine. Stena pretvorena u paru se hladi, zgunjavajui se opet u stotine miliona sitnog kamenja, koje u sledeem trenutku poinje da pada na Zemlju, zagreva se i uskoro i sam vazduh plamti ruiastom bojom. Para iti sa zelenog lia; zgrade, pa ak i drvee pretvaraju se u razgoreli plamen. Azot i kiseonik u atmosferi stvaraju spoj azotne kiseline; svaki preiveli stvor koji izmili iz peine ili skrovita, zahvaen je pljuskom kie koja nagriza kao i kiselina iz automobilskih baterija. To je ono to je astronom Henri Milo (Henry Melosh) sa Univerziteta u Arizoni izraunao da e se dogoditi kada bi neto to bi imalo prenik od est milja palo iz vasionskog prostora i udarilo Zemlju. (str. 56) Mislite li da se to ne moe dogoditi na naoj planeti? To se ve desilo. Naunici su danas ubeeni da je neki asteroid ovakve veliine zbrisao veinu oblika ivota sa Zemlje pre 65 miliona godina10, ukljuujui i celu populaciju dinosaurusa. Meutim, ne treba da idemo toliko daleko za dokaz o meteoritskoj i asteroidskoj aktivnosti na Zemlji. Naunici su sada zakljuili da je eksplozija iz 1978. godine u junom Pacifiku, za koju je u poetku vladalo miljenje da je izazvana atomskom eksplozijom (moda tajni eksperiment), u stvari potekla od asteroida. Dana 30. juna 1908. godine silna eksplozija iznad Sibira sravnila je 2.000 kvadratnih kilometara ume. Vrhovi oborenog drvea bili su usmereni od epicentra eksplozije. Poto nije bilo nikakvog kratera, naunici su zakljuili da je neka kometa ili neki asteroid11 eksplodirao iznad tla. Prema pisanju Ad Astre: Kada bi kometa veliine one iz Sibira pala danas na neki tipino seoski deo Sjedinjenih Drava, poginulo bi 70.000 ljudi dok bi materijalna teta iznosila 4 milijarde dolara. Udar koji bi pogodio neku urbanu oblast ubio bi 300.000 ljudi i napravio tetu koja bi bila vea od 280 milijardi dolara. (str. 32) Evo i ohrabrujuih vesti: Moda postoji nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona kometa i asteroida prenika veeg od 50 metara - donja granica procene
10 11
Ne prihvatam hronologiju od 65 miliona, iako mnogi naunici veruju u to. Postoje dve vrste asteroida - oni sainjeni od kamena koji imaju sklonost da eksplodiraju u atmosferi, i oni sastavljeni od metala koji se odlikuje gustinom koja odoleva tokom njihovog prolaza kroz atmosferu i sudara sa Zemljom.
26
veliine komete iz Sibira - koje imaju svoje orbite, koje se ukrtaju sa Zemljom. (Isto, 34) Nedavno, vasionski Hablov teleskop omoguio je astronomima da otkriju itav pojas kometa u blizini planete Pluton. Taj pojas nazvan je Kuiper, i predstavlja izvor svih kometa koje se brzo kreu meu planetama, sa kratkotrajnim orbitama od oko 20 godina ili manje. (The New York Times A1) Naunici procenjuju da pojas koji se okree oko Sunevog sistema moe da sadri oko 10 milijardi kometa sa rasponom od etiri do 200 milja u preniku! Pored pojasa Kuiper naunici raunaju da postoji omota od kometa oko Sunevog sistema koji je u stvari izvor kometa, kao to je Halejeva kometa, a koje imaju veu orbitu. Da li je to Boji arsenal o kome govori Elen Vajt u navodu koji sam izneo pre dva poglavlja? Samo On i aneli znaju kada jedna od ovih kometa moe da skrene sa svoje putanje u spoljanja prostranstva Sunevog sistema i po odreenoj krivulji uputi pravo prema Zemlji. Ako se to dogodi, za stanovnike Zemlje nee nita znaiti mala dragocena razlika u pitanju da li je Bog izazvao ovaj dogaaj ili je samo dopustio da se dogodi. Asteroid od est milja Naunici godinama znaju da se ostaci kostura dinosaurusa mogu u velikom broju nai u izvesnoj taki geolokog stuba, ali iznad te take oni uopte ne postoje. Poto je ovaj fenomen prisutan u geolokom stubu u celom svetu, zakljuili su da su dinosaurusi odjednom iezli. Naunici su se godinama pitali ta je prouzrokovalo ovo iznenadno uginue dinosaurusa. Godine 1980. Luis Alvarez sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju, predloio je odgovor - Udar asteroida.12 Zbunjen tajanstvenim nestankom velikih ivotinja, Alvarez je odluio da proui crnu traku debljine nekoliko santimetara koja obeleava taku u geolokom stubu kad su dinosaurusi izumrli. Pronaao je da je sadrala koncentraciju iridijuma koja je bila znatno via od one koja je normalno naena drugde na Zemlji. Asteroidi i meteoriti sadre znatno veu koncentraciju iridijuma. Iz ovog podatka Alvarez je zakljuio da su dinosaurusi uniteni prilikom pada nekog velikog asteroida na Zemlju. Nauna zajednica nije podrala Alvarezovu teoriju kada ju je prvi put izloio, ali posle deset godina, postala je najire prihvaeno objanjenje uginua dinosaurusa. Od 1980. godine mnogi naunici su prouavali uticaj koji bi sluajni pad asteroida izvrio na nau planetu. Istraivai smatraju da je ubica dinosaurusa imao est milja u preniku i zato veliki deo vremena posveuju istraivanju delovanja takvog asteroida. Naunicima je sada poznato da asteroid od est milja u preniku ima naboj od pet milijardi atomskih bombi u jednoj jedinoj ognjenoj lopti! Kao to Tajm Lajfova knjiga Comets, Asteroids, and Meteorites objanjava, takav asteroid bi preobrazio hladnu plavu Zemlju u uareni lonac za topljenje. Kada bi se dim raziao, izronila bi izmenjena planeta: ubogaljeni i jalov svet, koji posre prema nekoj novoj sudbini. (str. 121) Iz National Geographic naveu sledei citat: Usijana lopta imala bi prenik od nekoliko hiljada kilometara. Vetrovi bi brzinom od nekoliko stotina kilometara na sat satima brisali planetu, suei drvee kao veliki fen za kosu... Vie od 90
12
Konzervativni hriani obino pripisuju uginue dinosaurusa biblijskom Potopu. Potop svetskih razmera, kako je opisan u Bibliji, zaista bi ih sve odjednom unitio. Naunici ne prihvataju teoriju o Potopu. Ipak, zbog injenice da se hriani ne slau sa naunicima u pogledu svetskog potopa to nije razlog za sumnju u valjanost njihovih zakljuaka u drugim oblastima, kao to je astronomija i asteroidi.
27
procenata svetskih uma bi izgorelo! (Isto) Kada bi asteroid pao u okean, usijana lopta od pare i komada istopljene mase sravnila bi sa zemljom svaki grad na udaljenosti od 1.200 milja i sprala tle sve do kamene podloge. (Comets, Asteroids, and Meteorites, 127) Tako predskazanje Elen Vajt o razorenju hiljada gradova (Evangelizam, str. 28) iznenada poinje da ima smisla! Asteroid od est milja koji bi pao u okean, ubio bi veinu riba na svetu (vidi: National Geographic, 681). Ipak, najrazorniji rezultat asteroida od est milja koji bi se stropotao u okean prouzrokovao bi ogromne talase. Evo, kako to opisuje Newsweek: Kada bi asteroid pogodio Meksiki zaliv, on bi stvorio talas visok tri milje. Devet stotina milja dalje gorostasni vodeni zid bio bi jo uvek visok 1.500 stopa. Takav asteroid izazvao bi poplavu u Kanzas Sitiju. (str. 60) Da zastanemo sada i ponovo pogledamo ta jevanelista Luka kae navodei Isusovo predskazanje o znacima na nebu: I bie znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova. (Luka 21,25) Da li je Isus moda rekao da e narodi biti ispunjeni tugom i zbunjenou zbog padanja zvezda? Ne, On je rekao da e ljudi biti obuzeti tugom i zbunjenou zbog huke i udaranja mora. Kakva veza moe da postoji izmeu padanja zvezda i huke i udaranja mora? Navod iz asopisa Newsweek odgovara na ovo pitanje. Padanje asteroida u okean zaista e izazvati huku i udaranje mora to jest udare visokih talasa plime. Veoma je znaajno to je Elen Vajt potvrdila ovo tumaenje Isusovih rei. Ona poinje sledei navod reima iz Jevanelja po Luki 21,25: I bie znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova. Molim vas obratite veliku panju na ono to ona dalje govori, naroito na rei koje sam napisao u kurzivu. Da, oni (more i valovi) prei e svoje granice, i posle njihovog putovanja ostae unitenje. (Selected Messages, 3:417) Pre nekoliko poglavlja ukazao sam na to da je u ovoj izjavi Elen Vajt predskazala ogromne talase kao deo nastupajue krize. eleo bih da skrenem vau panju na injenicu da ona istie da e ovi ogromni talasi doi kao ispunjenje Isusovog predskazanja o znacima na Suncu, Mesecu i zvezdama! Navod iz Newsweek-a pomae nam da razumemo da bi pad asteroida u okean zaista izazvao huku morsku i valova. Vratimo se asteroidu od est milja i onome to e uiniti na naoj planeti. Atmosfera e biti pogoena na najmanje dva naina. Prvo, pojavila bi se kisela kia. U ranijem navodu iz Newsweek-a itali smo da e azot i kiseonik u atmosferi stvoriti spoj azotne kiseline; svaki preiveli stvor koji izmili iz peine ili skrovita, bie zahvaen pljuskom kie koja isto toliko nagriza kao i kiselina iz automobilskih baterija. Tajm - kao Lajfova knjiga Comets, Asteroids, and Meteorites ovako to iskazuje: Otrovne padavine skinue lie sa svakog preostalog bilja, jezera e
28
postati kisela i rastvorie normalno nerastvorljive veoma otrovne metale iz tla i stena, koji e proi u potoke, bare i reke u kojima e pomoriti ostatak ivota u vodi. (str. 131) Druga pojava u atmosferi bie tama: Milijarde tona mikrofinih estica stenja i kondenzovanih kapljica pare izbaenih padom asteroida vinue se u prostor i u roku od nekoliko sekundi dostii stratosferske visine... Gar od (umskih) poara pomean sa smogom od azotnog oksida nastalog poetnim i sledeim udarnim talasima, sjedinie se sa prainom koja e se brzo iriti i obrazovati zastor debljine 17 milja. On e obaviti celu planetu u roku od 24 sata ... Povrina Zemlje bie obuhvaena tamom koja e biti trideset puta mranija od najmranije noi bez meseine. (Comets, Asteroids, and Meteorites, 131) Ovo prua znaajni uvid u Isusovo predskazanje o znacima u Suncu, Mesecu i zvezdama: Asteroid - padalica - zaista bi pomraio Sunce i Mesec. Nai pioniri smatrali su mrani dan i padanje zvezda kao dva dogaaja vremenski odvojena razdobljem duim od pedeset godina. Ipak, jedino mogue predskazanje iz Isusovih rei o kome su oni mogli imati neko saznanje da se ispunilo, bilo je vie od pedeset godina udaljeno jedno od drugoga. Meutim, pomou savremene nauke u stanju smo da razumemo ono to pioniri nisu mogli: da e padanje zvezda izazvati pomraenje Sunca i Meseca, uinivi ih bitno istim dogaajem. Manji asteroidi Isus je rekao svojim uenicima: A kad se pone ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se pribliuje izbavljenje vae. (Luka 21,28) Oigledno, ove dogaaje treba da posmatramo kako se zbivaju u toku jednog vremenskog razdoblja, zato to je Isus rekao: A kada se pone ovo zbivati! On je, takoe, rekao da u to vreme moemo znati da se pribliuje nae izbavljenje. Dok komete, asteroidi i meteoriti mogu da padaju s neba prilikom Hristovog dolaska, Lukine rei ukazuju da e se znaci u Suncu, Mesecu i zvezdama, koje je Isus predskazao, dogoditi pre Njegovog dolaska. Pretpostavljam da e oni obrazovati deo poslednje krize, koja e se zbiti neposredno pre Isusovog povratka. Meutim, to stvara problem u vezi sa onim to smo dosada raspravljali o asteroidima i njihovom delovanju na nau planetu. Dosada smo razmatrali ono to e se desiti ako neki asteroid od est milja u preniku pogodi nau Zemlju. Gotovo sva literatura koja opisuje dejstvo asteroida na nau planetu, a koju sam proitao, govori o asteroidu te veliine. Ipak, sada bi trebalo da postane jasno da kada bi neki asteroid takve veliine pao na Zemlju, pre Hristovog drugog dolaska, on bi unitio ljudski rod. Meutim, Biblija objanjava da e mnoga ljudska bia biti iva na Zemlji da vide Isusa kako dolazi. Tako, ako se Isusovo predskazanje o padanju zvezda odnosi na dogaaje za vreme poslednje krize, tada e zvezde koje padaju sa neba biti mnogo manje od est milja u preniku. Nedavno, neko mi je poslao primerak septembarskog broja asopisa Astronomy (Astronomija) za 1991. godinu u kome se nalazio lanak o asteroidima, koji opisuje delovanje mnogo manjih objekata. U ostalom delu ovog poglavlja eleo bih da vam saoptim ono to govori lanak iz spomenutog
29
asopisa.13 U toku prolih nekoliko godina najmanje dva asteroida su jedva promaili i nisu udarili nau planetu. Jedan je godine 1989, imao u preniku izmeu 100 i 400 metara. Prema asopisu Astronomy, eksplozija ovog asteroida oslobodila bi snagu jedne bombe od 1.000 megatona. Opisujui tu eksploziju u sadanjem vremenu, asopis kae: Topli gas iz objekta koji se isparava kulja u nebo i sa sobom odvlai jo vie vazduha. Udarni talas iri se od mesta udara i sve to je u preniku od sto kilometara pali se pod uticajem toplote osloboene eksplozijom. Na udaljenosti od oko 500 kilometara temperatura je jo uvek visoka, 100 stepeni Celzijusovih. Eksplozija se iri brzinom od 35.000 kilometara na sat i sravnjuje sve na 250 kilometara. Materijal posle sudara pada poput kie, veinom u obliku otopljenih kapljica stena. Ovaj udar za sobom ostavlja krater otprilike oko deset puta vei od svog prenika. Asteroid 1989 RS zbrisao je za tren grad veliine Njujorka. (str. 52) Astronomy navodi podatak da je dosada utvreno gotovo 100 asteroida ija putanja preseca Zemljinu putanju, veina od njih u poslednjih pet godina. Sumnja se da najmanje 1.000 njih tamo vreba. (Isto) Ovi asteroidi po veliini kreu se od deset metara do 38 kilometara. Kada bi asteroid od 38 kilometara udario Zemlju, ne bi ostavio nita u ivotu. Meutim, Astronomy kae da udar ak i nekog malog asteroida moe da uini vie od prekida eko-sistema za nekoliko godina. Ipak, tako 'mali' dogaaj moe da uniti civilizaciju. Zato to? Zato to civilizacija zavisi od eksploatacije prirodnih resursa, ukljuujui poljoprivredne resurse, na koje se oslanjamo u prehrani svetskog stanovnitva. Ako nastupi potpun prekid snabdevanja hranom, a to bi bilo u sluaju nekog udara koji bi se dogodio zimi, usevi bi na celom svetu propali. Raskidive niti civilizacije brzo bi se rasplele. Naa vrsta, ako ne bi izumrla, onda bi bila desetkovana, primoravajui preivele da ive ivotom primerenim kamenom dobu. (strana 53) Poveite ove rei sa onim to je Isus rekao: Bie znaci u Suncu, Mesecu i zvezdama... (Luka 21,25) Ljudima na Zemlji tuga od smetnje... (Isto) Da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao... (Matej 24,22) Pre nekoliko godina, kada sam prvi put poeo javno da govorim o mogunosti da se Isusovo predskazanje o padanju zvezda i mranim danima moda odnosi na komete i asteroide, neki ljudi govorili su da sam podlegao senzacionalizmu. Meutim, odavno nisam uo tu zamerku. Mnogi ljudi previe sluaju o tome na TV i mnogo su itali o tome u novinama i asopisima. Nedavno, 19. maja 1996. godine jedan asteroid promaio je planetu Zemlju samo za 279.000 milja.14 To je velika razdaljina za nae pojmove razdaljine, ali u astronomskim pojmovima to je minimalni promaaj. Najvei asteroid koji je ikada
13
Poto niko nikada nije doiveo neki vei udar asteroida, veina podataka o posledicama asteroidnih udara potie od kompjuterizovanih modela. Otuda postoje izvesna neslaganja izmeu naunih autoriteta ija sam dela itao. Bez obzira na razlike koje postoje meu njima, svi autoriteti se slau da bi udar veeg asteroida imao katastrofalno dejstvo. 14 The Idaho Statesman, May 19, 1996, 11A.
30
primeen i ija je putanja prolazila blizu nae planete, imao je u preniku oko tri etvrtine milje. Da je pogodio Zemlju, izazvao bi eksploziju koja bi se po snazi izjednaila sa gotovo celim svetskim nuklearnim arsenalom koji bi odjednom eksplodirao. Moda se mnogo znaajnija injenica sadri u podatku da astronomi nisu primetili asteroid do samo etiri dana pre nego to je profijukao pored Zemlje. Zaista kasno, jer da se naao na orbiti nae planete, naunici bi mogli samo da opomenu stanovnike ugroene oblasti da e umreti. Samo nekoliko od milion ili moda milijarde ljudi osuenih na smrt, mogli bi se spasti. Isusovo predskazanje poprimilo bi tako najdramatinije ispunjenje. Ljudska rasa nepovratno bi iezla u strahu, svetske voe sigurno bi zapali u tugu i pometnju pokuavajui da pronau izlaz iz posledica te uasne katastrofe (Luka 21,25.26). Za trenutak sastavimo sve pojmove o kojima smo raspravljali u ovom poglavlju i u ona dva koja mu prethode. Elen Vajt predskazala je da e na Zemlju doi poslednja kriza, koja e biti ispunjena nesreama vrlo stranim, vrlo neoekivanim. Ona kae da e bar jedna od ovih nesrea probuditi Boji narod u celom svetu. Isus je predskazao padanje zvezda, mrani dan i visoke talase15, prestraeni ljudski rod, i tugu i pometnju meu narodima (Luka 21,25.26). On je takoe predskazao vreme sveopte nevolje koja e ugroziti opstanak ljudskog roda (Matej 24,21.22). Adventisti su odavno shvatili da e padanje zvezda i pomraenje Sunca i Meseca u prolim vekovima imati doslovno ispunjenje. Ipak, kao to smo videli, ti dogaaji ne zadovoljavaju Isusovo predskazanje o prestraenom oveanstvu kako je to zabeleio apostol Luka. Ako Lukinu verziju Isusovih rei treba doslovno razumeti, tada podatak koji sam vam u ovom poglavlju saoptio, a odnosi se na komete, asteroide i meteorite, predstavlja najpodesniji nain za objanjenje onoga to je Isus rekao. Pre nego to zakljuim ovu studiju o padanju zvezda i njihovom delovanju, potrebno je da istraimo neke izjave Elen Vajt o plamenim loptama. Meutim, poto je ovo poglavlje ve dovoljno dugako, to e biti predmet sledeeg poglavlja.
15
Isus je predskazao huku i udarane mora (Luka 21,25). Elen Vajt nagovetava da ovo znai more i talase koji prelaze svoje granice, tj. ogromne talase (vidi: Selected Messages, book 3, page 417, panije navedeno u ovom poglavlju).
31
6. OGNJENE LOPTE
Najmanje dva puta u toku svog ivota Elen Vajt dobila je vienje u kome je videla ognjene lopte kako padaju s neba. O ovim ognjenim loptama pisala je najmanje u etiri prilike. S obzirom da smatram da su ove ognjene lopte u vezi sa naom raspravom u ovoj knjizi, eleo bih da zajedniki pregledam ono to je napisala. Iz raspoloivih zabeleaka, jasno proizlazi da je Elen Vajt dobila jednu viziju o padanju ognjenih lopti 1904. a drugu 1906. godine Prve dve izjave potiu iz njene vizije iz 1904. godine, dok su trea i etvrta zasnovane na njenom vienju iz 1906. godine. Prvo u navesti ove izjave, a zatim emo ih analizirati. Izjave koje se odnose na vienje iz 1904. godine Prole noi prikazan mi je jedan prizor. Moda nikada neu smeti da ga u celosti otkrijem, ali otkriu ga malo. Izgledalo je kao da ogromna plamena lopta pada na svet, unitavajui velike kue. Od mesta do mesta uo se uzvik: Gospod je doao! Gospod je doao! Mnogi su bili nespremni da Ga doekaju, ali nekolicina je govorila: Hvalite Boga! Zato hvalite Boga?, pitali su oni na koje je dolo ovo iznenadno unitenje? Zato to sada vidimo ono to smo oekivali. Ako ste verovali da e se ovo dogoditi, zato nam niste to govorili, bio je straan odgovor. Mi to nismo znali. Zato ste nas drali u neznanju? Stalno ste nas viali; zato se niste upoznali sa nama i zato nam niste govorili o sudu koji e doi i o tome da moramo sluiti Bogu inae emo izginuti? Sada smo izgubljeni! (Manuscript 102, July 2, 1904, citirano u Reflecting Christ, 143) Nedavno je ispred mene proao jedan upeatljiv prizor. Videla sam ogromnu ognjenu loptu kako pada meu neke velelepne graevine, izazivajui njihovo trenutno unitenje. ula sam kako neko kae: 'Znali smo da e Boji sudovi doi na Zemlju, ali nismo znali da e tako brzo doi?' Drugi su govorili: 'Znali ste? Zato nam onda niste rekli. Mi nismo znali.' Svuda sam ula kako se izgovaraju takve rei. (Review and Herald, November 24. 1904; jedna gotovo istovetna izjava nalazi se u Testimonies for the Church 9,28) Izjave koje se odnose na vienje iz 1906. godine. Prolog petka ujutro, pre nego to sam se probudila, pokazan mi je veoma upeatljiv prizor. Bilo je kao da se budim iz sna, ali ne u svojoj kui. Sa prozora sam posmatrala zastraujui poar. Velike vatrene lopte padale su na kue. Vatrene strele iz lopti letele su u svim pravcima. Bilo je nemogue zaustaviti poare koji su izbijali. itava naselja su bila unitena. Ljude je obuzimao neopisiv strah. Posle izvesnog vremena probudila sam se i uvidela da se nalazim u kui. (Letter 278, August 27, 1906; citirano u Evangelizam, str. 27) U noi sam bila, mislim, u jednoj prostoriji, ali ne u svojoj kui. Bila sam u nekom gradu, nisam znala kojem, i sluala reenicu za reenicom. Ustala sam brzo iz svog kreveta i sa svog prozora videla velike plamene lopte. Iskre su izbijale u obliku strela, zgrade su spaljene i za samo nekoliko trenutaka celi blok zgrada je pao, do mojih uiju razgovetno su dopirali krikovi i tuna kuknjava. U stojeem stavu povikala sam da bih doznala ta se dogodilo: Gde se nalazim? Gde je na porodini krug? Tada sam se probudila. Ali, nisam mogla da kaem gde sam bila, jer sam bila na drugom mestu, a ne kod kue. Rekla sam: 'O, Gospode, gde se nalazim i ta da radim?' Jedan glas mi je rekao: 'Ne plai se.
32
VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI OGNJENE LOPTE
Nita ti nee nauditi'. (Manuscript 126, 1906, uzeto iz dnevnika Elen Vajt sa datumom 23. i 27. avgust 1906; citirano u Manuscript Releases 11:361) Ne moe se posumnjati da je Elen Vajt imala dva vienja o plamenim loptama kako padaju s neba. Dva odvojena dokaza daju vrlo jasno objanjenje o ovome. Datum dokumenata. Najubedljiviji dokaz da je Elen Vajt dobila dve vizije o ognjenim loptama nalazi se u datumu dokumenta u kojima izvetava o njima. U prvom iskazu koji je gore naveden, Elen Vajt kae: Prole noi prikazan mi je jedan prizor. Postoji datum na Rukopisu 102 (Manuscript 102) koji sadri ovu izjavu - 2. jul 1904. godine. Moemo da pretpostavimo da je dobila vienje u noi izmeu 1. i 2. jula. Druga izjava navodi isto vienje, poto u njemu izvetava u asopisu Review and Herald u broju od 24. novembra 1904. godine. Trea izjava je iz njenog je Pisma 278 (Letter 278) datiranog 27. avgusta 1906. godine. Ova izjava poinje reima: Prolog petka ujutro... Ovo se oigledno odnosi na datum krajem avgusta 1906. godine kada je ponovo dobila viziju o ognjenim loptama. Avgust 27. pada u ponedeljak, tako da moemo da pretpostavimo da je dobila vienje u petak, 24. avgusta. etvrta izjava, podatak iz dnevnika, nosi datum 23. i 27. avgusta 1906. godine. Slinost izmeu podataka iz treeg i etvrtog pisma ne doputa nikakvu sumnju da ove dve izjave ne opisuju vienje iz 1906. godine. To potvruje unutranja slinost izmeu ove dve tvrdnje iz 1906. godine, kao to emo za koji trenutak videti.16 Unutranji dokaz. Razlike izmeu ove dve grupe izjava su toliko znaajne da dovode do zakljuka da izvetavaju o istom vienju. Donja skica, posmatrana kao celina, pokazuje razlike izmeu dveju grupa izjava. Stupci pokazuju slinosti izmeu ovih izjava u okviru svake grupe: SKICA KAO CELINA POKAZUJE RAZLIKE IZMEU VIENJA IZ 1904. I 1906. GODINE Slinost izmeu dve izjave iz 1904. godine: Ogromna ognjena lopta. lopti. Nema vatrenih strela iz ognjenih lopti. Boji narod kae da je znao da e Boji sudovi doi. Zli prebacuju pripadnicima Bojeg naroda zato to nisu nita rekli. Slinosti izmeu dve izjave iz 1906. godine: Ognjene lopte (mnoina). Vatrene strele iz ognjenih Boji narod nita ne govori. Narod je preplaen, vie i zapomae.
Druga (sporna) pitanja ta je videla Elen Vajt? Sada kada smo reili problem o dve vizije i odredili izvetaj koji se odnosi na svaku od njih, krupnije pitanje koje se samo po sebi
16
Datumi u dnevniku ukazuju na to da je Elen Vaj dvadeset i treeg, poela da unosi zapise u svoj dnevnik da je imala vienje dvadeset i etvrtog i zavrila unoenje zapisa u dnevnik, ukljuujui i izvetaj o vienju, dvadeset i sedmog.
33
postavlja glasi: ta je videla Elen Vajt? Ona sama to nije rekla. Sledeih 40 godina posle ovih izjava, adventisti su se pitali ta je ona zapravo mislila. Tada je dola 1945. godina. Hiroima i Nagasaki, a svetlost je zasvetlela u glavama adventista. Pa, ona je, svakako, govorila o atomskim bombama, govorili smo i sledeih 45 godina veina od nas smatrala je da je ona na to mislila. Ipak, otprilike od 1990. do danas, svet je postao mnogo svesniji opasnosti po ljudski opstanak od kometa, asteroida i meteorita. Tako, u prolih nekoliko godina mnogi adventisti poeli su da postavljaju pitanje da moda ognjene lopte nisu komete ili meteoriti koji padaju s neba. Elen Vajt istie da je videla ognjene lopte i smatram da je sigurno da nije znala ta ih je prouzrokovalo. Ipak, oigledno je da razaranje koje opisuje nije ni priblino slino razaranju, o kojem smo itali u prethodnom poglavlju, o kometama i asteroidima, ili unitenju izazvanog eksplozijom atomske bombe u Hiroimi i Nagasakiju. Prema tome, ako tumaimo ognjene lopte o kojima ona govori pomou jedne od ovih, moramo zakljuiti da su atomsko oruje ili nebeski objekti u poreenju sa njima mali. Ovo jo uvek ne odgovara na pitanje da li je ona videla eksploziju atomskog oruja, nebeska tela koja padaju na Zemlju, ili neto drugo to mi jo uvek ne poznajemo. Ja svakako, ne mogu govoriti o neem drugom. Ako danas jo uvek nemamo nikakvo saznanje o onome ta je ona zaista videla, tada se nalazimo u istom poloaju kao adventisti pre 1945. godine, koji nisu mogli govoriti o mogunosti da se rei Elen Vajt odnose na atomske eksplozije. Dve najbolje opcije koje imamo u sredini devedesetih17 godina su atomske eksplozije, komete i meteoriti. Da li Elen Vajt ita govori u ove etiri izjave to bi nam pomoglo da lake biramo izmeu ove dve opcije? Odgovor je potvrdan. U oba izvetaja iz 1904. i 1906. godine Elen Vajt govori da je videla ognjenu loptu ili ognjene lopte kako padaju. U atomskoj eksploziji bomba pada sa neba, ali ona ne stvara plamenu loptu u vreme dok pada, a kada jednom eksplodira i pretvori se u vatrenu loptu, ona prestaje da pada. (Oblak slian peurki die se uvis.) Meutim, ognjena lopta koja pada je tano ono to ovek vidi posmatrajui kometu ili meteorit kako iz spoljanjeg prostora prodire u Zemljinu atmosferu. Osim toga, u prvoj izjavi iz 1904. godine Elen Vajt kae da je videla da ogromna plamena lopta pada na svet. Mi moemo rei da atomska bomba pada na Moskvu, Tokio ili Njujork, ali opravdanije je rei da kometa, asteroid ili meteorit iz vasionskog prostora pada na svet. Na taj nain, i sam jezik koji Elen Vajt upotrebljava da bi opisala padanje ognjene lopte mnogo je prikladniji za kometu ili meteorit nego za atomsku eksploziju. Iz ovih razloga verujem da su za sada objekti izvan nae planete najbolje objanjenje onoga to je videla Elen Vajt. Ipak, ostaje mogunost da jo uvek to ne znamo. Elen Vajt i Isus. Drugo pitanje koje je potrebno da postavimo jeste da li je u svom vienju o ognjenim loptama koje padaju s neba, Bog pokazao Eleni Vajt ispunjenje Isusovog predskazanja o padanju zvezda. To je privlana misao za ljude koji su eljni da znaju budunost - a ko od nas to nije? Potrebno je da naglasimo da Elen Vajt nikada nije ukazivala na takav odnos i verovatno nikada to nije ni pomiljala. To bi trebalo da nas uini obazrivima da ne nastojimo da po svaku cenu pronaemo da tu postoji neki odnos ili povezanost. Ipak, opti detalji oznaavaju odnose izmeu pojmova koji nisu povezani na mnogo oigledniji nain, pa moemo zapaziti neke slinosti izmeu
17
Ovo poglavlje napisao sam 16. jula 1995. godine na pedesetogodinjicu eksplozije prve eksperimentalne atomske bombe izvrene 16. jula 1945. godine u Vajt Sendsu, u Nju Meksiku!
34
onoga to je Isus predskazao i onoga to je videla Elen Vajt: Isus naglaava padanje zvezda, a Elen Vajt vidi ognjene lopte - i jedno i drugo predstavljaju proroanstva za poslednje vreme. I jedno i drugo predskazuju ognjene objekte kako padaju s neba. U oba sluaja ognjeni objekti mogu nai ispunjenje u kometama, asteroidima ili meteoritima. I jedno i drugo predskazuju da e ovi objekti svojim padom izazvati strah kod ljudi. Obe izjave predskazuju radost Bojeg naroda. (Vidi: Luka 21,28) Ove injenice dovode me do zakljuka da je prikladno razmatrati mogunost postojanja odreene veze izmeu izjava Isusa Hrista i Elen Vajt. Proroci i njihova kultura. Jedan naunik, adventista, ija tumaenja proroanstava cenim, istakao je da Bog prilikom davanja vienja o budunosti svojim prorocima, nije iao preko njihove mogunosti shvatanja u uslovima njihove kulture. Na primer, neki ljudi tvrde da se skakavci spomenuti u Otkrivenju 9,3-10. odnose na moderne helikoptere. Moj prijatelj naunik odreno bi odgovorio i ja moram da se sloim. Ne moemo pretpostaviti da se sve proroke slike mogu tano osavremeniti i usaglasiti sa predmetima koji su nastali u vreme posle proroanstva. Meutim, biti oprezan i ne uiniti takva proirenja kao to je ovo, ne zahteva da budemo toliko obazrivi da nastojimo da se ognjene lopte Elen Vajt mogu objasniti samo odnosima pojmova karakteristinim za njeno doba. Karakteristike vojnih eksploziva koji su postojali u njeno vreme, bile su pogodne i uklapale se u specifikaciju dva njena vienja, o padanju ognjenih lopti i strela koje izbijaju iz njih.18 Ipak, nastojati na pretpostavki da ona opisuje eksploziju vojne municije svoga doba, bilo bi isto kao sa izjavom da je ona samo protumaila ognjene lopte na taj nain. Meutim, ona ne ini nikakav napor u svojim izjavama da utvrdi uzrok postojanja ovih ognjenih lopti. Ona jednostavno izvetava da ih je videla, preputajui nama da nagaamo ta bi one mogle biti. Istiem da ona nije poznavala ono to je videla, dakle nije znala nita vie od svojih savremenika. Ipak, mi danas moemo shvatiti postojanje kometa i asteroida. Takoe moemo razumeti da bi asteroidi padom u okean izazvali ogromne talase, ispunjavajui tako Isusovo predskazanje vezano za huku morsku i valove; mi moemo razumeti da komete i meteoriti lako mogu da predstavljaju ispunjenje predskazanja Elen Vajt o padanju ognjenih lopti. Na taj nain, verujem da je sasvim prihvatljivo da nauno pretpostavljamo ta su Isus i Elen Vajt mislili. Da li treba da oekujemo ove znake? Moda neki pojedinci smatraju da adventisti nemaju pravo da razmatraju takve pojave kao to su budue ognjene lopte. Odgovorio bih takvim osobama da je Bog a ne ja, dao Eleni Vajt dva vienja o ognjenim loptama; i ona je a ne ja, bila u najmanje etiri prilike da pie o ognjenim loptama. Ja samo pokuavam da razumem ono to Bog preko nje eli da kae o ovim istinama. Takoe bih istakao da je Boji narod kada je video ove ognjene lopte,
18
Na primer, Frensis Skot (Francis Scott Key) u knjizi The Star Spangled Banner (Zastava osuta zvezdama), opisujui pomorsku bitku u ratu iz 1812. godine, govori o bombama koje su eksplodirale u vazduhu, to je verovatno stvaralo ognjene strele koje su letele dalje od mesta eksplozija.
35
uzviknuo: Slava Gospodu! Kada su pripadnike Bojeg naroda pitali zato proslavljaju Gospoda, oni su odgovorili: Zato to sada vidimo ono to smo oekivali. Ne bih eleo da se lino istaknem - Elen Vajt navodi na misao da Boji narod treba da oekuje ove ognjene lopte! A kako je, postavio bih pitanje, narod u izjavama Elene Vajt doao na misao da treba da oekuje ove ognjene lopte? Mislim na najmanje dva izvora: Lukine izjave koje smo u ranijem poglavlju prouavali, i na same izjave Elen Vajt o ognjenim loptama koje smo razmatrali u ovom poglavlju. Druge dve izjave Elen Vajt dala je druge dve izjave, koje se, u spoju sa odgovarajuom tvrdnjom iz Biblije, mogu primeniti u naoj raspravi u ovom poglavlju. U knjizi Last Day Events (Dogaaji poslednjih dana) ona kae: Bog od svog naroda zahteva da se nastani daleko od gradova, jer onoga asa kada i ne mislite, vatra i sumpor pae s neba na ove gradove. (p. 95) Ovo je veoma slino biblijskom opisu o unitenju Sodoma i Gomora: Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dad od sumpora i ognja. (1. Mojsijeva 19,24) Sada ovaj tekst uporedite sa izjavom u Ellen G. White Comments (Komentari Elen G. Vajt) u odeljku 5. knjige SDA Bible Commentary (Biblijski komentar ASD): Kada se Sunce poslednji put rodilo nad gradovima u dolini, ljudi su razmiljali da zaponu jo jedan dan bezbone pobune... Iznenada kada je grom udario iz vedrog neba ognjene lopte poele su da padaju na glavni grad osuen na propast. (str. 1122) Jedan jednostavan silogizam (posredni zakljuak) objasnie loginost ova tri suda. Silogizam se sastoji od dve reenice koje zajedno vode do loginog zakljuka. U nastavku se nalazi silogizam koji bih eleo da razmotrite: Reenica 1: Elen Vajt je rekla da e u poslednje vreme oganj i sumpor pasti na gradove: Reenica 2: Ona je opisala oganj i sumpor koji su pali na Sodom i Gomoru kao ognjene lopte. Zakljuak: Ognjene lopte padae na gradove u poslednje vreme. Ovakav zakljuak moe da bude pravovaljan samo ako su obe reenice valjane, Ipak, valjanost mog zakljuka u velikoj meri poduprta je injenicom da u izjavama, koje smo ranije proitali u ovom poglavlju, Elen Vajt govori o ognjenim loptama kako u poslednjem vremenu padaju na gradove u svetu. Ovo zakljuuje nau raspravu o prirodi Bojih sudova koji e u toku poslednje krize doi na ovaj svet. Sada je vreme da se ispita stav ljudskog roda prema ovim nesreama. Najpre emo posmatrati ono to biblijsko proroanstvo nagovetava o ljudskom stavu, a posle toga ispitaemo o emu je jedan naunik,
36
sociolog, pisao.
37
7. PROMENA PARADIGME I
BIBLIJSKO PROROANSTVO
U prvom poglavlju objasnio sam da je promena paradigme promena osnovnog naina na koji ljudi objanjavaju stvarnost. Grki helenizam, koji je nekoliko vekova dominirao nad zapadnjakim nainom miljenja, nekoliko vekova predstavljao je najbolji napor sveta da na racionalnoj osnovi objasni stvarnost. Meutim, u Hristovo vreme racionalno objanjenje stvarnosti poelo je da gubi svoj oslonac u oveanstvu. Ljudi su duhovna bia i pre 2.000 godina duhovna strana ljudske prirode elela je vie od racionalizma. Ljudi su poeli da eznu za shvatanjem stvarnosti koja ima i duhovnu komponentu. U to vreme nastali su mnogi tajni kultovi u tenji da se udovolji toj potrebi. Bog je u to vreme izabrao da na svet poalje svog Sina. On je odabrao ba to vreme da u ivot oveanstva uvede svoju novu hriansku religiju. Hrianstvo je nudilo stvarno Boje reenje za potrebe ovekovog duha. Hrianstvo je na kraju zagospodarilo zapadnim svetom i njegovim nainom miljenja. Religija je imala vrhovnu vlast. Stvarnost je u velikoj meri odreivana izrazima vere. Naalost, u tom dobu moe se zapaziti neuravnoteenost u pravcu duhovnog objanjavanja stvarnosti. Druga promena paradigme - renesansa i nauna revolucija - pojavila se kao pokuaj za suzbijanje ove neravnotee. Bog je u to vreme odluio da u svetu pokrene i razvije protestantsku reformaciju. Meutim, sredinom dvadesetog veka naunost je opet izmenila nain naeg shvatanja stvarnosti. Zato niko ne bi trebalo da bude iznenaen da se ak i danas nalazimo na poetnom stupnju promene paradigme od naunosti i racionalizma ka religioznom i duhovnom. Bog je opet izabrao vreme za glavnu promenu paradigme da bi doneo veliku vest svetu - poslednju opomenu neposredno pred Hristov drugi dolazak. Verovatno nas nee iznenaditi podatak da je glavna promena paradigme u toku - i da e ta promena biti izvrena - u vreme zbivanja poslednjih dogaaja na Zemlji. Biblijsko proroanstvo, naroito tekstovi iz Otkrivenja 13. i 17. glave daju jasno objanjenje da e upravo uslovi koje posmatramo kako se razvijaju oko nas, preovladati u svetu pre Drugog Hristovog dolaska. Naalost, u toku veeg dela nae istorije kao adventistikih hriana, mi smo toliko upravili svoj pogled na stvarne dogaaje poslednjeg vremena da smo propustili da zapazimo kulise ovih dogaaja. Ipak, pozadina samih proroanstava je isto tako jasna kao i sami dogaaji. Otkrivenje 13,1-8. Da ponemo tekstom iz Otkrivenja 13,1-4. i 8. stihom. Dok itate ove stihove, naroito 4. stih, zapaziete da opisuju duhovno i versko stanje drutva: 1. Videh zver gde izlazi iz mora, koja imae sedam glava, i rogova deset, i na rogovima njezinim deset kruna, a na glavama njezinim imena hulna. 2. Zver koju videh bee kao ris, a noge joj kao u medveda i usta njezina kao usta lavova, i dade joj zmija silu svoju, i presto svoj, i oblast veliku. 3. I videh jednu od glava njezinih kao ranjenu na smrt, i rana smrti njezine izlei se. I udi se sva zemlja iza zveri... 4. I poklonie se zveri govorei: ko je kao zver? i ko moe ratovati s njom?... I poklonie joj se svi koji ive na zemlji kojima imena nisu zapisana u ivotnoj knjizi jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta.
38
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
PROMENA PARADIGME I BIBLIJSKO PROROANSTVO
Ljudi koji su potpuno prihvatili sekularizam obino nisu zainteresovani za religiju, osim moda kao za zanimljivu temu za nauno prouavanje. Meutim, Otkrivenje istie da e celi svet biti oaran ovom zveri - toliko oaran da e je slediti i oboavati. Jedino e Boji narod biti jedini deo ljudskog drutva koji e odbiti da oboava ovu zver. Naunici, univerzitetski profesori, vodei poslovni ljudi poklonie se ovoj sili usmerenoj protiv Hrista. Sve ovo ne zvui kao intelektualni racionalni svet u kome je odrasla veina od nas koji itamo ovu knjigu! Da smo pre sto godina zapazili ovu pojedinost u tekstu iz Otkrivenja 13. glave, mogli smo da predskaemo promenu paradigme, koju upravo sada doivljavamo. Znali bismo isto tako da se dogaaji poslednjeg vremena ne mogu zbiti sve dok ne doe do ove promene. Naalost, bili smo veoma zainteresovani da posmatramo te dogaaje koji se zbivaju sada, da bismo tako paljivo itali tekst iz Otkrivenja 13. glave. Otkrivenje 13,11-17. Druga polovina Otkrivenja 13. glave gradi sliku koja je umnogome slina slici iz prvog dela: I bi joj (druga zver) dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da uini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj. I uini sve, male i velike, bogate i siromane, slobodnjake i robove, te im dade ig na desnoj ruci njihovoj ili na elima njihovim, da niko ne moe ni kupiti ni prodati, osim ko ima ig, ili ime zveri, ili broj imena njezina. (stihovi 15-17) To je slika nametnute religije, to znai da e na kraju vremena svetovne vlade biti pod upravom verskih i duhovnih vlasti. U dananjem svetu, Iran je jedini politiki sistem koji je pod tim stepenom verske kontrole. Meutim, prema Otkrivenju 13. poglavlju, na samom kraju vremena svetovne vlade na celom svetu bie pod vlau verskih vlasti. Veoma je vano zapaziti da u ovom odseku religija, takoe upravlja svetskim ekonomskim ustanovama. Zver koja lii na jagnje, nareuje da se svakom ko odbije da oboava, na politiki ozakonjen nain ospori pravo kupovine i prodaje. Otkrivenje 17. poglavlje Na neki nain, tekst u Otkrivenju u 17. poglavlju prikazuje dramatinu promenu paradigme, koja e se zbiti u svetu neposredno pred Hristov povratak, ak mnogo izriitije nego to se to dogaa u 13. poglavlju: I doe jedan od sedam anela koji imahu sedam aa, i govori sa mnom govorei mi: hodi da ti pokaem sud kurve velike, koja sedi na vodama mnogim; s kojom se kurvae carevi zemaljski, i koji ive na zemlji opie se vinom kurvarstva njezina. I uvede me duh u pusto mesto; i videh enu gde sedi na zveri crvenoj koja bee puna imena hulnih i imae sedam glava i deset rogova. I ena bee obuena u porfiru i skerlet i nakiena zlatom i kamenjem dragim i biserom, i imae au u ruci svojoj punu mrzosti i pogantine kurvarstva svoga; i na elu njezinu napisano ime: TAJNA
39
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
VAVILON VELIKI MAJKA KURVAMA I MRZOSTIMA ZEMALJSKIM. I videh enu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih. (stihovi 1-6) U ovom proroanstvu istaknuta su dva simbola: ena i zver. Siguran sam da vam je poznato da u Bibliji zver gotovo uvek predstavlja narod ili politiku vlast, a ena predstavlja Boji narod ili Crkvu. ista ena iz Otkrivenja 12. poglavlja predstavlja pravu Boju crkvu, dok bludnica iz Otkrivenja 17. poglavlja predstavlja Crkvu u dubokom otpadu. Prvo to treba zapaziti u navodu iz Otkrivenja 17. poglavlja je da ena ini blud sa carevima zemaljskim. Blud je odnos izmeu oveka i ene koji Bog osuuje. Tako, na samom kraju vremena moemo oekivati odnos koji e se razviti izmeu Crkve (ene) i svetskih vlada (carevi), a koji Bog osuuje. Kakva je priroda ovog grenog odnosa? Stih 3. odgovara na ovo pitanje. Obratite panju da ena jae na zveri. To je veoma vano, zato to jaha uvek upravlja ivotinjom koju jae. Bilo da je konj, kamila ili slon, ovek uvek usmerava ivotinju upuujui je kuda treba da ide. ivotinja u biblijskom proroanstvu predstavlja politiki entitet - vlast, pa Otkrivenje govori da e na samom kraju vremena ena (Hrianska crkva) jahati na zveri (vlast). Otpala Crkva nadzirae svetske politike sisteme! To je odnos preljube. Meutim, takvo ustrojstvo jo nije zaivelo u savremenom necrkvenom svetu! Tako znaajna promena treba da usledi u odnosu izmeu hrianstva i svetovne vlasti u svetu pre nego to se ispuni Otkrivenje 17. poglavlje. Otkrivenje nastavlja da govori kako e se carevi na Zemlji i njeni stanovnici opijati vinom koje nudi ova ena. Adventistiki hriani su uvek podrazumevali da vino u knjizi Otkrivenja predstavlja simbol lane nauke. Tako ovaj tekst naglaava da e svi stanovnici Zemlje prihvatiti lana uenja verske sile poslednjeg vremena koja e sve nadgledati. Imajte na umu da ljudi piju vino iz zadovoljstva, iako je to zadovoljstvo greno. Ovi ljudi nisu doslovno nasilno naterani da obavljaju svoju lanu duhovnu slubu. To zadovoljstvo, ta sluba je grena, i oni uivaju u njoj. Oni je ele. Promena paradigme znai da novo miljenje postaje nain koji ljudi vie vole u naporu da sagledaju stvarnost. Jasno je da se u Otkrivenju u 17. glavi i politike voe i narod (stanovnici zemaljski) dobrovoljno pridruuju eni u razmiljanju na njen nain. Ne mogu dovoljno da naglasim nemogunost ispunjenja proroanstva iz Otkrivenja 13. i 17. glave u svetu iz prolih nekoliko vekova.19 Taj svet bio je previe racionalan, suvie nauan, veoma svetovan. Bio je suvie nezainteresovan za verske predmete, a esto i suvie neprijateljski raspoloen prema verskim temama. Naroito u toku dvadesetog veka, kada je sekularizam preuzeo potpunu kontrolu nad glavnim ustanovama u zapadnom svetu - politici, nauci, obrazovanju, komunikaciji, itd. Ipak, na Zapadu, naroito u Americi, kako su adventistiki hriani uvek govorili ova proroanstva dobie svoje prvo ispunjenje, a ostali svet e je slediti. Nesumnjivo, potpuna promena paradigme ostvarie se kada proroanstva iz
19
Elen Vajt istie da je Isus mogao da se vrati pre 100 godina da je Boji narod bio spreman. Moja tvrdnja da bi bilo nemogue da se ispuni proroanstvo iz Otkrivenja 13. i 17. Glave u svetu iz prolih nekoliko vekova ne porie tu stvarnost. Da su se dogaaji poslednjeg vremena zbili posle 1890. godine, promena paradigme koja se sada odvija, trebalo bi da se dogodi 100 godina ranije. Siguran sam da Bog ima svoj nain da to sprovode u delo.
40
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
Otkrivenja 13. i 17. glave doive svoje ispunjenje. Religija e povratiti kontrolu nad glavnim drutvenim institucijama, kontrolu koju je imala i u toku srednjeg veka. Postoji, meutim, problem koji moramo da reimo - Vreme. Promenama paradigme, kao to su one o kojima smo raspravljali u ovom poglavlju, potrebne su stotine godina da se razviju. Promena paradigme, od religije koja je zapljusnula i savremeni svet, ka racionalizmu, zapoela je u 15. veku i nije dostigla svoju punu zrelost sve do 20. veka, dakle, oko 500 godina. ak i sa naom modernom komunikacijom, promena paradigme od racionalizma natrag ka religioznom nainu razmiljanja moe da traje 100 ili vie godina. Da li emo morati da ekamo toliko dugo na poslednje dogaaje u Zemljinoj istoriji? Verujem da je odgovor negativan. Postoji nain da se promena paradigme zbude gotovo preko noi. To se naziva krizom. A kriza je upravo ono to su predskazale i Biblija i Elen Vajt da e se dogoditi u svetu neposredno pre Hristovog dolaska. U sledeem poglavlju spojiemo krize i promene paradigme. Stii emo do nekih zanimljivih zakljuaka.
41
8. PRMENA PARADIGME I
VELIKE NESREE
Pre nekoliko godina nalazio sam se na imanju Vala Vala koleda u Koled Plejsu, u dravi Vaington, i eleo da iskoristim nekoliko slobodnih asova do mog sledeeg sastanka. Ne elei da gubim vreme, odetao sam do biblioteke. Ve nekoliko sedmica prouavao sam milenijum, pa sam odluio da pogledam knjige koje o ovom predmetu postoje u biblioteci. Pregledao sam kompjuterizovani spisak naslova knjiga u biblioteci i naiao na neke koji su mi se uinili korisnim. Na osnovu katalokih brojeva na knjigama utvrdio sam da je veina na policama u istoj blizini. Nekoliko trenutaka kasnije pronaao sam pravu policu i poeo da traim svoje knjige. A, kao to esto inim, proverio sam ceo odeljak knjiga da vidim da li moda ne postoji neto o milenijumu to je moje istraivanje kompjuterom propustilo da iskae. Jedna knjiga naroito je privukla moju panju - Velika nesrea i milenijum (Disaster and the Millennium) Majkla Barkana (Michael Barkun).20 Gospodin Barkan je naunik, sociolog, koji pie o uticaju koji velike nesree vre na pojedince i drutvo kao celinu. On tvrdi da velike nesree stvaraju okolnosti u kojima mogu veoma brzo da se zbudu promene paradigme. On na primer kae, da velike nesree stvaraju uslove koji su naroito pogodni za brzu promenu verskih sistema. (Disaster and the Millennium, 113) Sistem verovanja je isto to i paradigme o kojima smo raspravljali u ovoj knjizi. Tako, moemo izmeniti tvrenje g. Barkana da glasi da velike nesree stvaraju uslove koji su naroito pogodni za brze promene paradigme. Zapazite sledee izjave koje to isto govore: Velika nesrea stvara sumnju, zabrinutost i povodljivost koje su potrebne (za promenu); jedino u njenoj javi (stvarnosti) ljudi bivaju pokrenuti da napuste stare vrednosti prolosti. (Isto, 6) Velika nesrea, uklanjanjem poznatog okruenja, uklanja sve okvire obavetenja pomou kojih normalno procenjujemo tvrdnje, ideje i verovanja. Sistemi verovanja u uslovima kada ne postoji velika nesrea koji moda mogu biti odbaeni, sada dobijaju veliku vanost. (Isto, 56) Velike nesree pruaju neobine prirodne okolnosti za naglo usvajanje novih verovanja. Stanovnitvo u velikoj nesrei trpi privremeno oseanje nesposobnosti, povredljivosti i zbunjenosti. Unitena socijalna struktura pretvara tradicionalne odnose vlasti u manje efikasne, a tradicionalna stanja u manje znaajna. rtva velike nesree, od koje su uklonjene obine odrednice i meai ivota, ostaje pasivna, prijemiva za sugestije i ima potrebu za zamenom okruenja. Ona zahteva novu konfiguraciju drutvenih odnosa i vrednosti da objasne njen novi poloaj. (Isto, 55.56) Molim vas zapazite da e velike nesree poslednjeg vremena, koje je predskazao Isus Hristos i Elen Vajt, stvoriti savrenu klimu da ljudska bia
20
Michael Barkun, Disasters and the Millennium (New Haven, Conn. Yale University Press, 1974, reprint 1986)
42
VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI PROMENA PARADIGME I VELIKE NESREE
potrae nove drutvene odnose i vrednosti. Ili da na drugi nain objasnimo, ove velike nesree stvorie savreno psiholoko okruenje za promenu paradigme u celom svetu. Da ponovo pogledamo Isusove rei: I bie znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova. Ljudi e umirati od straha i od ekanja onoga to ide na zemlju; jer e se i sile nebeske pokrenuti. (Luka 21,25.26) Jer e biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti e biti; i da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao. (Matej 24,21.22) U ovoj knjizi razmatrali smo mogunost pojave prirodnih nesrea u takvoj srazmeri koja od potopa nije poznata svetu. Videli smo da proroanstva iz Biblije i spisa Elen Vajt najavljuju katastrofe ovakvih razmera neposredno pred Hristov povratak na Zemlju. Predviam da e kao rezultat ovih velikih nesrea ceo svet postati veoma religiozan. Religioznim objanjenjima stvarnosti drutvo e kao celina opet davati prednost. Takoe predviam da e kao rezultat ove promene paradigme, najvanije ustanove na svetu - vlast i politika, nauka, obrazovanje, zabava i sredstva informisanja - potpasti pod kontrolu religije. Ove institucije ponovo e prihvatiti i sprovoditi verska shvatanja stvarnosti. Predviam da e se ova promena paradigme odigrati veoma brzo, Seam se opet izjave apostola Pavla: Jer kad reku: mir je, i nema se ta bojati, onda e iznenada napasti na njih pogibao... (1. Solunjanima 5,3) Seam se i izjave Elen Vajt da e iznenadna i neoekivana nesrea pokazati da li postoji prava vera u Boja obeanja. (Christ's Object Lessons, 412)
43
9. VELIKE
NESREE I MILENIJUMSKI POKRET
Moda se pitate zato je Majkl Barkan dao svojoj knjizi naslov Velika nesrea i milenijum. Kakve veze imaju velike nesree sa milenijumom? Ako pod milenijumom podrazumevamo 1.000 godina koje e uslediti posle Hristovog drugog dolaska - onda ne podrazumevamo mnogo. Meutim, velike nevolje imaju mnogo veza sa milenijumskim pokretima. Sociolozi koriste izraz milenijumski pokret da ukau na fenomen koji se pojavi svaki put kada se veliki broj pobonih ljudi uzbudi razmiljajui o kraju sveta. esto e ovi ljudi iskazati naroita proroanstva o nastupajuem vremenu velikih prirodnih nesrea praenih vremenom mira i pravednosti. Ovo eshatoloko uzbuenje ne predstavlja milenijumski pokret; to je atmosfera u kojoj ovaj pokret tei brzom uzdizanju. U nastavku se nalaze karakteristike milenijumskih pokreta onako kako ih opisuje Majkl Barkan:21 Obeleja milenijumskog pokreta22 Milenisti veruju da uskoro predstoji spasenje. Oekuju da u bliskoj budunosti sadanji drutveni poredak potpuno nestane i ustupi mesto savrenom drutvu. Veruju da e njihovi napori ubrzati unitenje starog poretka i uspostavljanje novog poretka. Tvrde da imaju potpunu istinu. Milenisti poseduju sistem verovanja koji objanjava konana ivotna pitanja. Zahtevaju potpuno posveenje njihovoj stvari, do zapostavljanja normalnih aktivnosti kao to su posao, obraivanje zemljita, ubiranje plodova, itd. Prodaju svoju imovinu da bi unapredili stvar. Tvrde da su, ostatak, mala grupa pravednog naroda u svetu koji je potpuno zao. Da li vam ove ideje zvue poznato? Treba da vam tako zvue. One su izraz onoga to adventisti misle o sebi. Mi smo milenijumski pokret! Propovedanje Viljema Milera 30-tih i 40-tih godina prologa veka stvorilo je moan milenijumski pokret, a mi smo potekli iz njega. Do dananjeg dana adventistiki hriani predstavljaju milenijumski pokret. Kakve veze imaju velike nesree sa milenijumskim pokretima? Molim vas zapazite ta Barkan kae: Milenijumski pokreti gotovo uvek nastanu u vreme prevrata, oivljavanja kulturnog kontakta, ekonomskih promena, revolucija, ratova i prirodnih katastrofa. (Disaster and the Millennium, 45) Narod velike nesree, preivljava privremeno oseanje nesposobnosti, ranjivosti i zbunjenosti. Unitena drutvena struktura ini da je odnos tradicionalne vlasti manje efikasan i tradicionalni zakoni imaju manji znaaj. Pod takvim uslovima javljaju se milenijumski pokreti. (Isto, 55)
21
Majkl Barkan (Michael Barkun) Disaster and the Millennium (New Haven, Coun.: Yale University Press, 1974) Vidi osmo poglavlje za izvetaj o tome ko je Majkl Barkan. 22 Ta lista nije neposredan navod iz Barkanove knjige. On spominje razne odlike milenijumskih pokreta kroz celu svoju knjigu. Ja sam ovde sakupio sve te odlike.
44
VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI VELIKE NESREE I MILENIJUMSKI POKRET
Barkanovo objanjenje zato velike nesree tee stvaranju milenijumskih pokreta adventisti treba lako da razumeju: esto se smatra da velike nesree predstavljaju Boju kaznu i 'pojam kazne izgleda da je jak meu nekim verskim grupama koji smatraju velike nesree kao pokazatelje apokaliptikih promena i milenijumske nade'.23 (Isto, str. 80)24 Mnogostruke nesree Barkan takoe istie da su mnogostruke velike nesree efikasnije od jedne jedine nesree u stvaranju milenijumskih pokreta. Jedna velika nesrena situacija, kae on, ne ini se sposobnom za stvaranje ... milenijarizma. (Isto 78) Pojedinane velike nesree ... retko stvaraju milenijarizam. (Isto) Zato je to tano? Milenijumski pokreti nastaju kada se veliki broj ljudi odrekne svog starog sistema verovanja i usvaja novi sistem. I, kao to smo doznali u prethodnom poglavlju, ljudi obino to ne ine u vreme mira. Meutim, sistemi starog verovanja gotovo uvek dolaze u pitanje u vreme nesrea, a mnogostruke velike nesree mnogo su efikasnije u stvaranju novog sistema, nego to to moe da uini jedna nesrea. Obratite panju na ono to Barkan kae: Jedna nesrea verovatno nee dovesti postojei nain objanjenja pojava u ozbiljnu sumnju, ak iako je moda i sama nesrea neobjanjiva tekuim kulturnim izrazima... Svi verski sistemi tee da se to due ouvaju, ak i kada alternativni sistemi moda pruaju bolje razumevanje... Kako se nesree i njihove posledice mnoe tako nedovoljnost tradicionalnog naina objanjenja postaje oigledna. (Isto, 79) Barkanov zakljuak da mnogostruke nesree najverovatnije dovode do promene paradigme i pojave milenijumskih pokreta podsea me na komentar Elen Vajt ova pustoenja nizae se jedno za drugim. (Evangelizam, str. 26) i bie itav niz dogaaja koji e obelodaniti da je Bog gospodar situacije. (Testimonies for the Church 9:96) Isus je takoe ukazivao na to da e nesree poslednjeg vremena biti mnogobrojne. On je predskazao znake (mnoina) u suncu i u mesecu i u zvezdama. (Luka 21,25) Idejna sirovina Moda se pitate zato se Bog muio da stvori sredinom pedesetih godina 19. veka Hriansku adventistiku crkvu. Zato je potrebno 150 godina da se izvri ono to nesree poslednjeg vremena mogu da uine samo za nekoliko godina? To je dobro pitanje, ali postoji i dobar odgovor: ak i pod snanim uticajem prirodnih nesrea poslednjeg vremena, ne bismo mogli da izvrimo posao za samo nekoliko godina bez zalea od prethodnih 150 godina. Dozvolite mi da iznesem jedan navod iz Barkanove knjige, a zatim u ga objasniti:
23
Barkan oigledno navodi neki autoritet u ovom izvetaju, zato to se deo ovoga teksta nalazi pod znacima navoda. Ipak, on ne prua nikakvu referencu. 24 Vidi: Dodatne napomene na kraju ovog poglavlja za raspravu o tome zato su adventistiki hriani postali milenijumski pokret bez uticaja prirodnih velikih nesrea ili rata.
45
Ako mnogostruke velike nesree predstavljaju tipian uslov za pojavu milenijumskih pokreta drugi i bitni uslov je prisustvo idejne sirovine. Ideje ve moraju da postoje da se bez mnogo izvrtanja, mogu tumaiti na salvacionistiki (Ako neko veruje u Hrista, istovremeno je spasen) nain. (Disaster and the Millennium, 84.85) Kada Barkan kae da idejne sirovine ve moraju da postoje u vreme nesree, on misli da e ljudi izmeniti osnovne ideje, da ne bi proistekle iz tekog stanja u vreme nesree; One moraju ve biti prisutne u drutvu. Nesrea samo osnauje te ideje koje ve postoje u vreme kada se ona dogodi. Usvajanje ovog shvatanja pomae nam da bolje shvatimo misiju Hrianske adventistike crkve koju je ona izvrila tokom 150 godina, poevi od 1844. godine. U toku ovog vremena nismo uspeli da pridobijemo vei procenat svetskog stanovnitva za nau vest. Meutim, Boji iri plan nije zahtevao da to moramo uiniti. Ono to je On nameravao i to smo u velikoj meri i uinili jeste da svuda u svetu usadimo svoje jedinstvene poglede. Kada se budu zbivale nesree poslednjeg vremena, nae idejne sirovine bie na mestu da svim ljudima objasne ta se zbiva oko njih. Zato ako se sada oseate osujeenima zbog toga to svet ne prihvata nau vest onako kako bismo eleli, nemojte se obeshrabriti. Ne odustajte. Doi e vreme kada e naa vest predstavljati najloginije objanjenje onoga to se dogaa. eleo bih da vam saoptim ilustraciju o svetiljki sa boine jelke iz svoje knjige Kriza poslednjeg vremena: Da li ste ikada boino drvo ukraavali svetiljkama? Prvo spojite nekoliko ica i zajedno ih omotavate oko grana. Kada je drvo prekriveno svetiljkama, zamraite celu prostoriju i okrenite zidni prekida. Tog trenutka zablistaju sve te svetiljke i drvo blista svetlou koja potie od tih malih svetiljki. Ve 150 godina hriani koji paljivo istrauju Boju re 'privruju svetiljke' svuda po svetu, i moda im se ini da su vrlo malo uinili. Ali kad sila Svetoga Duha u vreme poznoga dada osnai Boju crkvu, (i kada nesree poslednjeg vremena otvore ljudski um za primanje istine), iznenada e sve male svetiljke zablistati svuda po svetu. One e brzo poveavati svoje videlo sve dok sav svet ne bude obasjan svetlou spasenja. (str. 203.204) Da li ste upoznati sa globalnom misijom? To je naziv najvanijeg svesvetskog napora Hrianske adventistike crkve za evangelizaciju devedesetih godina dvadesetog veka. Cilj globalne misije treba da omogui da Vest dopre do ljudi do kojih nije doprla i da do 2.000. godine dostigne milion i ako je mogue i vie ljudi. Ne mogu da zamislim nita to bi bolje ispunilo Boje namere sa ovom Crkvom u sadanje vreme. Dok elimo da dopremo do to vie ljudi, Bog nije obeshrabren sa nama, niti smo mi promaili svoj zadatak, ako ne dopremo do svakog ljudskog bia. Mnogo vanije od dopiranja do svakog ljudskog bia predstavlja usaivanje naih idejnih sirovina u to je mogue vie mesta po celom svetu, tako da e one biti tamo kada e nesree poslednjeg vremena otvoriti ljudske umove da ih prihvate. Ne odustajte od rada u ovoj Crkvi samo zato to izgleda da je tako malo uraeno. Nastavite da je podupirete svom snagom i svim novcem koji moete da
46
utedite. Vi ete pomoi da se postavi na mesto idejni materijal za vreme kada e u bliskoj budunosti svetu najvie biti potreban. Dodatne napomene Barkanov zakljuak da se milenijumski pokreti naroito pojavljuju u vreme velikih nesrea predstavlja za adventistike hriane zanimljivo pitanje. Nikakve velike prirodne nesree i vojni prevrati nisu se dogodili 30-tih i 40-tih godina prologa veka kada je nastao milenijumski pokret Viljema Milera. Dok je naa Crkva preivela dva svetska rata, na pokret nije stvoren tim svetskim ratovima. Tako, ako velike nesree omoguavaju stvaranje milenijumskih pokreta, kako smo onda mi postali milenijumski pokret bez prisustva nesrea u drutvu iz koga smo potekli? Barkan daje odgovor na to pitanje. Dok ne spominje ni Viljema Milera ni adventistike hriane u sledeem navodu, on govori ba o vremenu i mestu u kojima je pokret nastao: Postoje, svakako, izuzeci (vreme kada nastaju milenijumski pokreti nezavisno od nesree). Drava Njujork bila je relativno mirna u toku perioda od 1825-1860. godine, ali je, ipak, esto bila zahvaena milenijumskom revnou pa je postala poznata kao oblast koja plamti. Ipak, u veini sluajeva neka nestabilnost u okruenju kao da je dovela do nastanka (milenijumskog) pokreta. (Disaster and the Millennium, 45) Dok sam radio na ovoj studiji esto sam se pitao: Zato je Hrianska adventistika crkva izuzetak od opteg pravila da milenijumski pokreti nastaju iz nesrea? Zato nas je Bog podigao kao milenijumski pokret izmeu 1830. i 1860. u vreme relativnog mira? Odgovor je sasvim jednostavan. Bog je znao da velike nesree ne stvaraju idejne sirovine. One ih samo odreuju. Tako je sasvim logino, da idejne sirovine oko kojih e se ujediniti Njegov milenijumski pokret poslednjeg vremena, moraju da budu postavljene na mesto pre velikih nesrea, u vreme mira. Verujem da je Bog znao da je njegovom narodu bilo potrebno najmanje 150 godina da svuda po svetu iri taj idejni sirovi materijal i da bi ovaj zadatak bilo gotovo nemogue izvriti pod tekim okolnostima izazvanim velikim nesreama. On je predvideo da nam je potrebno 150 godina relativnog mira da izvrimo svoj zadatak. Tako je On uinio da na pokret nastane u vreme relativnog mira. Ako velika nesrea stvara okolnosti iz kojih se obino pojavljuju milenijumski pokreti, onda ukazujem na injenicu da je boansko provienje bilo glavni inilac da od nas stvori izuzetak od tog pravila. Barkan jednostavno nije bio u stanju da to razume. Sve to je mogao da uini jeste da ukae na izuzetak, ali nije mogao da pronae razlog za to.
47
10. SAVREMENA PREVARA

Dana 13. maja 1917. godine troje dece - Fransisko Marto (9 god) Jasinta Marto (njegova sestra, 7 godina) i Lusija Santos (10 godina) - napasali su ovce blizu Fatime, jednog portugalskog sela, blizu mesta koje se zove Kova da Iria. Iznenada su zapazili sevanje munje, a trenutak kasnije, iznad oblinjeg hrasta pojavila se jedna lepa, mlada ena. Nemojte se plaiti, rekla je, neu vas povrediti. Ja sam sa Neba.25 Lusija je upitala enu ta eli: elim da doete na ovo mesto u ovo isto vreme svakog trinaestog dana u mesecu u toku sledeih est meseci, odgovorila je ena. Tada u vam rei ko sam i ta elim. Upitala ih je da li su spremni da se rtvuju za Boga, da podnosite sve patnje koje On moda eli da vam poalje za popravljanje bezbrojnih grehova kojima je On vrean kao i na skruenu molitvu za obraenje grenika. Lusija je odgovorila da su voljni da to uine. Tada ete morati mnogo da patite, rekla je ena, ali Boja milost bie vaa uteha. Deca su posle toga videla zrake svetlosti kako izlaze iz njenih otvorenih ruku. Zavrila je svoju posetu opominjui decu da svaki dan mole molitve uz brojanice da bi zasluila mir za svet i kraj rata (Prvi svetski rat). Tada je iezla. Kada su deca ispriala ta su videla, njihovi roditelji i drugi ljudi su ih ismejali. Ipak, mesec dana kasnije dopustili su deci da se vrate na Kova da Iria, a nekoliko ljubopitljivih odraslih poli su sa njima. Posle otprilike petnaest minuta Lusija je pokazala prema nebu. Evo, dolazi ena, uzviknula je. Odrasli su gledali kako se hrastove grane savijaju, iako ih nije dotakla ljudska ruka. U vreme kada je sastanak zavren, odrasli su bili ubeeni da su deca govorila sa Devicom Marijom i nadaleko rairili priu o ovom dogaaju. Vest se brzo proirila celom oblau. Oko pet hiljada ljudi dolo je na Kova da Iria da posmatraju kako deca 13. jula razgovaraju sa enom. Ovog puta ona je deci objavila jednu tajnu i dala im je stroga uputstva da je nikome ne otkriju. Ona je takoe obeala da e 13. oktobra uiniti udo tako da svi mogu videti i poverovati. Ispruila je ruke, a iz njih je izlazila svetlost. Lusija je rekla da je svetlost prodrla u zemlju i da je videla viziju pakla. Videla si pakao gde odlaze due jadnih grenika, rekla je ena. Da bi ih spasao Bog eli da u celom svetu uspostavi molitve mom ednom srcu. Sada se pria o susretu dece sa Devicom Marijom rairila kao grka vatra. ak su i novine objavile ovaj dogaaj, iako sa velikim podsmehom. Pojedine novine optuivale su jezuite da su izmislili priu kao nain za sticanje politike moi. Dana 13. avgusta pojavilo se 1500 ljudi na Kova da Iria, ali deca nisu bila tamo. Ona su nekoliko trenutaka ranije bila oteta od strane mesnog komunistikog sudije26 koji je eleo da dokae da je cela pria podvala. Meutim, ljudi su videli kuglu od svetlosti kako se kree nebom dolazei od istoka i kako se spustila na hrast. est dana kasnije, devetnaestog avgusta, ena se javila deci i ponovila svoje obeanje da e 13. oktobra uiniti udo tako da svi mogu poverovati u moje pojavljivanje.
25
Mnogi izvetaji o dogaajima u Fatimi iz 1917. godine napisani su na engleskom jeziku. Engleski tekst u mnogim izjavama Marije i dece neznatno se razlikuju od jednog izvetaja do drugog, najpre, kako ja smatram, zbog razlika u prevoenju. Zato i nisam dao nikakve reference za ove navode. 26 Portugal je u to vreme imao komunistiku vlast.
48
VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI SAVREMENA PREVARA
Dana 13. septembra ushienje je bilo tako veliko da se pojavilo 30.000 ljudi! Oni su takoe videli kuglu od svetlosti kako se sputa na hrast i videli sjajne latice kako padaju kroz vazduh kao sneg. ena je ponovila svoje obeanje o udu na dan 13. oktobra. Kia je padala kao iz kabla tog jutra 13. oktobra. Ipak, vie od 75.000 ljudi27 dolo je da vidi udo. Nisu bili razoarani. Deca su opet videla enu, koja je odlazei otvorila ruke. Ovoga puta zraci svetlosti bili su usmereni u pravcu Sunca. Dok su ljudi sve to posmatrali, Sunce je poelo da bledi i postalo kao srebrni disk na nebu. Zraci raznih boja irili su se od Sunca u svim pravcima: crveni, plavi, uti, zeleni - sve boje iz sunevog spektra. Iznenada se Sunce pretvorilo u dinovski plameni toak koji se vrlo brzo okretao oko svoje osovine. Divlje je igralo na nebu, a onda je ljudima koji su gledali, izgledalo kao da se oslobodilo svoje orbite i poelo da pada prema Zemlji. Postalo je plavo, a zatim uto. Uskoro su poele da padaju ute pege po celoj okolini. Jedan novinar je objavio da je narod ... gledao u Sunce koje je podrhtavalo i pravilo nagle i neujne pokrete mimo svih kosmikih zakona. Sunce je doslovno izgledalo kao da igra na nebu.28 Posle ovog natprirodnog prikaza, Sunce se vratilo na svoje mesto na nebu, kia je prestala da pada, nestalo je oblaka. Prisutni ljudi koji su od kie bili mokri do gole koe, zapazili su da im je odea potpuno suva. Ne samo to, tle je bilo potpuno suvo, iako je do pre petnaest minuta voda stajala u barama dubokim i do sedam i po santimetara! Fatima je nesumnjivo najpoznatije pojavljivanje Marije u savremenom dobu, ali ono ni u kom sluaju nije i jedino. Mnogi ljudi tvrde da su videli Devicu. Zbilja, za poslednjih 15 ili 20 godina, ljudi u gotovo svakoj zemlji sveta, tvrde da su videli ili Devicu Mariju lino ili kipove Device kako rone suze ili se znoje krvavim grakama znoja. Jedan dokumenat, koji imam u svojoj arhivi, nosi naslov Kraljica mira (Queen of Peace)29 koji se pojavio na kraju mnogih takvih pojava od 1970. godine naovamo. Zemlje u kojima su ove pojave viene obuhvataju Francusku, Nikaragvu, Ukrajinu, Koreju, Sjedinjene Drave, Kanadu i Italiju, da spomenem samo neke. Meu mnogim pojavama Device Marije u toku poslednjih 150 godina, neke su postale uvene. Prva od ovih dogodila se 1846. godine kada su dvoje dece iz francuskog sela La Salet tvrdila da su videla Devicu Mariju. Fatima je bila sledea, godine 1917, a zatim sledi pojava 2. jula 1961. godine. etiri devojke iz panskog sela Garabandal videle su Devicu. Nedavno je jedna grupa kaluerica u Akiti, u Japanu tvrdila da je dobila vizije o Devici, a otac Don Stefano Gobi, takoe iz Akite, tvrdi da je dobio lokucije, usmene poruke, od nje. Najuvenija pojavljivanja u toku druge polovine dvadesetog veka dogodila su se u Meugorju, u malom mestu u Hercegovini. Vienja u Meugorju bila su iskra za pojavljivanja u mnogim drugim delovima sveta, ukljuujui izvestan broj i u Sjedinjenim Dravama.30 Vienja u Meugorju poela su 24. juna 1981. godine, kada je pet omladinaca tvrdilo da su videli Devicu, dok su ili putem u podnoju Podbrda. est mladih
27
Niko ne zna koliko se ljudi pojavilo 13. oktobra. itao sam procene od 50 000 do 100 000 hiljada. 28 Citirao sam Dona M. Haferta (John M. Haffert) iz dela Russia Will Be Converted (Rusija e se obratiti) Washington, W: AMI Press, 1950), 63. 29 Objavleno od strane The Pittsbourgh Center for Peace (Pitsburski centar za mir), 6111 Steubenville Pike, McKees Rocks, Penn. 15136. 30 Tvrdnje o prikazanjima u SAD bile su u Skotdejlu i u Finiksu, Arizona; Koniers, Dordija; Denver, Kolorado i u Marlborou, Nju Dersi, da spomenem samo neke od njih.
49
bilo je sa njima kada su sledeeg dana imali slino vienje. U svim ostalim prilikama pojave Device Marije, koje se navode u ovom poglavlju, nakon izvesnog vremena vienja su prestala. Meutim, mladi ljudi iz Meugorja tvrde da su redovno dobijali vienja od 1981. godine sve do danas (januar 1996. godine). Meugorje je takoe postalo veoma omiljeno mesto za hodoaa. Desetine hiljada ljudi skupljaju se svake godine, a rat u tom delu sveta izmeu 1993. i 1995. godine nije uspeo da ih zaustavi. Prirodno je to se pokree pitanje: ta sve ovo znai? Moda prvo to treba da razmotrimo jeste ta sami katolici misle o ovim pojavama. Crkva briljivo ispituje svaki izvetaj o pojavljivanju Device. Istraivanje tipino poinje od strane mesnog biskupa. Ako ima razloga da veruje i prihvati verodostojnost pojavljivanja o kome dobija obavetenja, on e sluaj proslediti viem hijerarhijskom stepenu na dalje istraivanje. Kada Crkva jednom proglasi neko pojavljivanje udom, obino se na mestu na kome se to desilo sazida kapelica, a vernicima stavi do znanja da mogu ii u ova svetilita na hodoaa. Meutim, Crkva je veoma uzdrana prema proglaenju ovih pojavljivanja udom. Samo oko est takvih pojava Crkva je potvrdila u poslednje vreme. Kada temeljito istraivanje ne prui dovoljno dokaza da se stvarno dogodila neka pojava, katolike voe obino obavetavaju svoje vernike da ne idu na hodoaa do tog svetilita ili da tome pridaju neku naroitu panju. (Ljudska priroda je takva da vernici ipak esto ne obraaju panju ovim preporukama od strane hijerarhije.) Sledee pitanje je ta adventisti misle o ovim prikazanjima? Najlake bi bilo da se sva ona odbace kao novinarski senzacionalizam, neto to je u istom rangu kao predskazanja koja na poetku svake godine daju astrolozi. Ni jednog trenutka ne sumnjam da su takozvana prikazanja Device Marije rezultat toga to ljudi vide stvari. Ja nisam previe impresioniran kada neko tvrdi da je u oblacima video Isusovo lice, Devicu Mariju na zrnovitoj strukturi drvenih vrata ili arhanela Mihaila u odbijanju svetlosti sa povrine sjajnog automobila. Ipak, ne treba da odbacimo sve tvrdnje o prikazanjima Marije kao glupost lakovernih ljudi. Deca iz Fatime predskazala su nekoliko meseci unapred da e se udo desiti 13. oktobra 1917. godine i 75.000 ljudi videlo je kako se ispunilo. Zbilja, dve svetovne novine, koje su do tada ismejavale deje kazivanje, izvetavale su u svim pojedinostima o dogaajima koji su se zbivali 13. oktobra. Na taj nain nije mogue predstavljati dogaaje iz Fatime kao prevaru. Mi ih moramo ozbiljno prihvatiti. Neto natprirodno - neto udnovato - desilo se bar u nekim bolje poznatim prikazanjima, a verovatno isto tako i u nekim od onih manje poznatih. Ovde adventisti treba da budu veoma obazrivi, jer Sveto pismo daje jasno objanjenje da e lana uda biti jedno od glavnih sotoninih prevara na kraju vremena. Isus je rekao da lani Hristosi i lani proroci ... pokazae znake velike i udesa, da bi prevarili, ako bude mogue, i izabrane. (Matej 24,24) Apostol Pavle je predskazao bezakonikov dolazak po injenju sotoninu sa svakom silom, i znacima i lanim udesima, i sa svakom prevarom nepravde meu onima koji ginu. (2. Solunjanima 2,9.10) A prema onome to pie apostol Jovan u Otkrivenju, Druga zver iz 13. glave prevarie stanovnike na Zemlji velikim i udesnim znacima. (stihovi 13 i 14) Zato Elen Vajt ima dobar razlog to nam savetuje da ispitamo svako udo svedoanstvom Svetoga pisma.31 Molim vas, pratite me dok to inimo.
31
Vidi: Velika borba, str. 480.
50
Ve sam pomenuo nekoliko taaka koje bi trebalo da probude svakog adventistu koji poznaje Bibliju da bude oprezan. Katolici su potpuno sigurni da je Devica Marija na Nebu otkako je umrla pre skoro 2.000 godina. Ipak, Biblija nas ui da kada ljudska bia umru, ostaju nesvesna u svojim grobovima. Tako Marija nije 2.000 godina na Nebu, niti je ona ta koja je optila sa vizionarima u ovim takozvanim prikazanjima Device Marije, niti je ijedno od ovih uda povezano sa ovim prikazanjima od Boga. Lusija, jedna od vizionara iz Fatime, tvrdila je da joj je Bog 13. juna dao vienje o paklu, u kome je videla grenike kako pate u plamenu. Meutim, Biblija ui da pakao nee goreti sve do posle milenijuma (Vidi: Otkrivenje 20,14.15). On ne gori sada, i grenici se sada tamo ne alju. Zli isto kao i pravedni ostaju u grobovima sve do vaskrsenja. Na taj nain svako vienje koje tvrdi da pokazuje ljudima stvarnost pakla nije od Boga. Katolici ue da grenici koji nisu dovoljno dobri za Nebo, ali ni dovoljno zli za pakao, idu u neki meuprostor koji se zove istilite, u kome se nastavlja proces oienja od greha. Na kraju, pretpostavlja se da su grenici u istilitu u stanju da dospeju u Nebo svojim linim naporima i molitvama i misama koje za njih iskazuju njihovi mili koji jo uvek ive na Zemlji. Meutim, to je ista tvorevina Katolike crkve. Nauka o istilitu nema nikakvu podrku bilo gde u Bibliji. Ipak, Devica Marija je nekolicini vizionara rekla da se mole za due u istilitu.32 Ne oklevam da kaem da Bog ne podrava takva uenja ni u jednom od svojih legitimnih optenja sa ljudskim rodom. Lana uenja o ivotu posle smrti udaraju temelj spiritizmu, kako je to poznato svakom adventistikom hrianinu. Spiritistike manifestacije deo su nekih priakazanja Device Marije. Jednom prilikom vizionari iz Garabandala u paniji, tvrdili su da su razgovarali sa ocem Lujem Andreom, mrtvim bratom oca Ramona Andrea. Evo, vizionarovog izvetaja o ovom razgovoru: Nekoliko dana posle smrti oca Luja, Blaena Devica nam je rekla da emo razgovarati sa njim... U osam ili devet sati uvee Blaena Devica nam se javila smeei se kao obino vrlo, vrlo mnogo. Rekla je nama etvorici: 'Otac Luj e sada doi i govorie sa vama.' Trenutak kasnije, doao je i pozvao nas jednog po jednog. Mi ga nismo videli, ve smo jedino uli njegov glas. Bio je tano takav kakav je bio na Zemlji. Kada je izvesno vreme govorio, dajui nam savete, rekao je neke stvari za svoga brata, oca Ramona Maria Andrea.33 Potvrda da je lino otac Luj razgovarao sa vizionarima dola je kada su rekli ocu Ramonu ono to je njegov brat rekao: Ocu Ramonu reene su tane pojedinosti o sahrani njegovog brata i pojedinosti iz njegovog linog ivota koje nisu bile poznate nikome, osim lino njemu.34 U katolikoj literaturi koju sam itao o prikazima Device Marije zapazio sam veoma snaan naglasak na opravdanju delima. Devica Marija stalno savetuje vizionarima da reformiu svoj ivot, da prestanu da gree, da vre pokoru, da se mole pomou brojanica i sprovedu sve vie obiaja i obreda. Na stotinama stranica koje sam proitao u ovim knjigama i lancima u asopisima, ni jedanput nisam naiao na jasno uenje o spasenju samo milou kroz veru. Sve je samo 32
Ted i Morin Flin (Ted and Maureen Flynn) The Thunder of Justice (Kritika pravde) Sterling, VA: Maxkol Communications, 1993) 201.202 33 Isto, 166.167. 34 Isto, 167.
51
dela, dela, dela. Jedna od najalosnijih tema koja se stalno pojavljuje u ovoj literaturi o Devici Mariji je pojam da ljudska bia na Zemlji moraju danas da obavljaju popravljanje grenika. Popravljanje u ovom smislu znai initi promene, nadoknaditi ravo delo ili povredu, dati nadoknadu.35 To je svakako ono to je Isus uinio na krstu. Nijedno drugo ljudsko bie nije dostojno da obavlja popravljanje grenika i svetogre je ak i pretpostaviti da Hristos trai od njih da tako ine. Ipak jedna od najeih poruka za koju vizionari tvrde da su primili od Device Marije jeste da se Bog ljuti na svet zbog njegovih mnogobrojnih grehova. Isusovo srce je vrlo alosno; i svojim mnogobrojnim rtvama vizionari mogu da odvrate Boji gnev i Hrista uine srenim. Moli se mnogo i prinosi rtve za grenike, reeno je jednom vizionaru, jer mnoge due idu u pakao zato to nemaju nekoga da se moli i prinosi rtve za njih.36 Oigledno je da je Hristova rtva na krstu bila nedovoljna da spase grenike od pakla! Ovo je tipino za bezbrojne izjave u literaturi o Devici Mariji koju sam proitao. ak su i deca bila odgovorna da Boga i Isusa naine srenim! Jedan katoliki pisac morao je ovako da kae o deci koja su dobila vienje u Fatimi: Posle uda sa Suncem, troje dece nastavilo je svoje duge molitve i stravine pokore bez obzira na zdravlje. Na kraju jedan sveti i saoseajni svetenik, otac Faustino, ubedio ih je da u granicama razuma izmene svoje preterivanje. Fransisko je svakodnevno provodio duge sate pred kovegom sa svetim tajnama teei sakrivenog Isusa kako je rekao svojim drugovima, dok je Jasinta satima kleala sa suzama molei Boga da spase due iz stranog ognja pakla. Jednoga dana Fransisko je nestao. Dugo i zabrinuto su ga traili. Na kraju ga je Lusija pronala kako lei pognute glave iza jednog zida u polju, kao da je bio u transu. 'Fransisko', zvala ga je drmusajui ga zabrinuto. 'ta radi?' Deak je postepeno doao k sebi i iroko otvorenih oiju mrmljao je: 'Razmiljao sam o Bogu. Razmiljao sam o svim gresima koji Ga toliko aloste. Kada bih samo mogao da Ga uteim'. Nije li ovo duhovna zloupotreba dece! Bog je savreno sposoban da brine o svojim linim oseanjima. Dok se sigurno raduje svakom greniku koji se kaje (vidi: Luka 15,7), ne verujem da On ljude ini odgovornim za svoju sreu i svakako ne stavlja takav teret na decu od osam i deset godina. Ali najvee bogohulno uenje koje se stalno pojavljuje u ovim prikazanjima takozvane Device Marije jeste to je ona iskupitelj i posrednik zajedno sa Isusom. Jedan katoliki pisac, koji je tipian za mnoge, pisao je: Poto je nae spasenje izvojevano u (Marijinom) Srcu i preko njenog Srca, oigledno je da je posle Boga i Njegovog Sina Isusa, ovo prvi temelj od koga ne moemo da se odvojimo, a da se ne suoimo sa oiglednom opasnou od propasti i venog prokletstva... Takoe postoji posveenje najpre najsvetijem Isusovom Srcu, Bogooveku, a onda preistom Marijinom Srcu koja je sjedinjena sa Isusom u delu spasavanja...
35 36
Vidi: Webster's New World Dictionary, Second College Edition The Thunder of Justice, 182.
52
Stoga, Marijino milosre koja pati sa Hristom ... lei na izvoru njenog dela ispatanja i otkupljenja.37 Primeri koje sam naveo o lanim uenjima koje ui takozvana Devica Marija, dovoljni su da ubede svakoga koji poseduje ak i delimino shvatanje biblijske istine38 da ova prikazanja nisu od Boga. Na taj nain neizbean zakljuak da su ona, poto su bar neka od njih oigledno natprirodna, u vezi sa sotonom. Znam da ovo to sam upravo rekao zvui veoma grubo i osuujue, moda za neke ljude ak i kao izraz netrpeljivosti. Ipak, mi ivimo upravo u poslednjim danima Zemljine istorije; slike zla brzo se povezuju za konani sukob; pa moram da opomenem Boji narod da ga eka velika prevara, koja e u svoje redove privui gotovo celi svet. Zakljuci koje sam vam saoptio u ovom poglavlju, a u vezi sa prikazanjima Device Marije potvrdili su pisci Eliot Miler (Elliot Miller) i Kenet R. Sempls (Kenneth R. Samples) u svojoj knjizi Kult Device - Katolika nauka o Mariji i njenim prikazanjima (The Cult of the Virgin: Catholic Mariology and the Apparitions of Mary).39 U vreme pisanja svoje knjige Miler i Sempls bili su istraivai u hrianskom istraivakom institutu u San Huan Kapistrano u Kaliforniji - organizaciji za budno uvanje kulta koju je osnovao strunjak za kultove Valter R. Martin (Walter R. Martin). U prvoj polovini knjige Miler daje paljivu protestantsku ocenu katolikog gledita o Mariji; a u drugoj polovini knjige Sempls ocenjuje Marijina prikazanja. U nastavku se nalaze neki Semplsovi zakljuci: Poto su katoliko uenje o Mariji i Marijinim prikazanjima nerazmrsivo meusobno isprepleteni (nauka o Mariji prua osnovu za potencijalno autentina prikazanja), moramo odbaciti i jedno i drugo. Ako smo biblijskom osnovom primorani da odbacimo katoliko gledite o Mariji (to Miler u prvoj polovini knjige zakljuuje da protestanti moraju da uine), mi onda ne moemo prihvatiti Marijina prikazanja koja jednostavno sadre iste doktrinarne zablude. Mi protestanti, stoga, imamo biblijsko pravo da a priori odbacimo Marijina prikazanja zato to ne odgovaraju naim merilima. (Isto, 128) Meutim, Sempls ne prestaje sa odbacivanjem Marijinih prikazanja. On nastavlja sa presudnim zadatkom procenjivanja njihovog porekla: Svaki poteni napor da se nae zadovoljavajue objanjenje za fenomen poznat kao Marijina prikazanja pokazae se kao sloen i teak zadatak. Iskreno priznajem da moda neu biti u stanju da objasnim sve to je u vezi sa ovim neuobiajenim pojavama. Ipak, logino poreklo ili uzrok Marijinih prikazanja mora biti ili prirodno ili natprirodno. Zbog nebiblijske prirode Marijinih prikazanja, ako je uzrok porekla natprirodan, tada moemo jedino da imamo posla sa demonima, a ne sa Bogom.
37
Francis Johnson, Fatima: The Great Sign (Veliki znak) (AMI Press, Washington, NJ: 1980), 115.116. 38 Mnogi protestanti se ne slau sa adventistima u pogledu stanja mrtvih, ali bi oni mogli biti dobro zatieni od ovih lanih Marijinih pojavljivanja kada bi ih razmatrali u svetlosti biblijskog uenja da je Isus Hristos na jedini Otkupitelj i Spasitelj, i da spasenje dolazi samo milou kroz veru u Njegovu rtvu za grehe sveta. 39 Elliot Miller and Kenneth R. Samples, The Cult of the Virgin: Catholic Mariology and the Apparitions of Mary (Grand Rapids, Mich.: Baker Book House, 1992.
53
Shvatam da e ovakav nain razmiljanja biti uvredljiv za mnoge katolike; ipak verujem, da je ovo potreban teoloki zakljuak. (Isto, 129) U toku pisanja ove knjige Sempls je proveo jedno izvesno vreme u Meugorju. Razgovarao je sa est mladih ljudi koji su tvrdili da su dobili vizije od Device Marije, a razgovarao je sa oba njihova branitelja i njihovim kritiarima u Hercegovini. Rekao je da je nasuprot onima koji su tvrdili da su ovi mladi ljudi mentalno neuravnoteeni, utvrdio da su oni emocionalno stabilni i moe im se verovati. Izgledaju da su normalni mladi ljudi, pisao je, svakako nisu psiholoki neuravnoteeni. On je istakao da je takoe bilo dobrog roda kako on to naziva, kao rezultat Marijinih prikazanja u Meugorju (Isto, 131). Ipak, dodaje da dok verodostojnost vizionara doprinosi nastanku verovanja u natprirodno objanjenje tih dogaaja... to nas ne moe ubediti da je ovaj natprirodan izvor od Boga. Mogue je da prilagodljivi ljudi budu iskreno obmanuti. A ako su prikazanja demonskog porekla, tada njihov dobar rod nije nita drugo do prevara. (Isto) Jedan drugi vid Semplsovog istraivanja uinio mi se veoma vanim. Ostaviu da Sempls sam ispria dogaaj i smatram da ete odmah prepoznati njegov znaaj: Jedan drugi uznemiravajui vid Meugorja je to su neki vizionari videli, razgovarali, pa ak i dotakli ljude koji su umrli. Ivanka tvrdi da je u nekoliko prilika zagrlila i poljubila svoju umrlu majku. U toku jednog intervjua Ivanka je opisala ove sastanke sa svojom majkom: 'Tri puta sam videla svoju majku otkako je umrla!... Najlepe vreme mi je bilo proli put kada je ona bila sa Blaenom Majkom. Majka je dola do mene, zagrlila me i poljubila. Rekla je: 'O, Ivanka, tako se ponosim tobom'! (Isto, str. 132.133) Molim vas, zapazite Semplsov zakljuak koji je potpuno istovetan onome koji bi i adventistiki hriani izveli: Ovo zvui veoma slino okultnoj praksi nekromantije (optenje sa mrtvima), prakse koju Biblija izriito osuuje (5. Mojsijeva 18,10-12; Isaija 8,19; 1. Dnevnika 10,13.14: Isto. str. 133) Pitam se kako e sotona celi svet da podvede pod uticaj spiritizma, kada su veina konzervativnih protestanata i mnogi konzervativni katolici duboko svesni opasnosti od spiritizma Nju Ejda. Verujem da jedan od najznaajnijih naina pomou koga e on to uiniti je preko ovih takozvanih prikazanja Device Marije. ta najzad, moe biti utenije i milije srcu nego da Isusova majka opti sa ljudskim rodom prenosei poruke od Njega! Kako onda neko moe da se usudi da se odupre tako divnoj istini!? U ovoj svetlosti sledea tvrdnja Elen Vajt dobija novo znaenje: Poto e se zli duhovi graditi da veruju u Bibliju i pokazati potovanje prema propisima crkve, njihovo delo bie primljeno kao otkrivenje Boje sile... Katolici koji se hvale udima kao sigurnim znakom crkve koja je od Boga, bie lako prevareni od ove sile koja ini uda, a protestanti, odbacivi tit istine, bie isto tako obmanuti.40
40
Velika borba, str. 476.
54
Istina je, kako sam ranije istakao, da je Katolika crkva veoma uzdrana prilikom potvrivanja pravog uda. Ipak, kada Crkva jednom potvrdi da su prikazanja Device Marije istinski natprirodna, tada e svi katolici biti naterani da prihvate njihove poruke kao da su od Boga. Meutim ako su sva ova prikazanja sotonina prevara, tada nita ne smeta da li neko veruje u jednu od njih ili u sve njih. Takva osoba bie prevarena. Moda se pitate kakve veze sve ovo ima sa velikim nesreama, propau i Bojim sudovima koji predstavljaju temu ove knjige. Sve je u vezi sa njima. Molim vas nastavite da itate.
55
11. DRUKIJE GLEDITE O
POSLEDNJEM VREMENU
Ako se ljudi ne pokaju i postanu bolji, Otac e celom oveanstvu dosuditi stranu kaznu. To e biti kazna vea nego Nojev potop, takva kakvu ovek nikada ranije nije video. Oganj e padati sa Neba i unitie veliki deo oveanstva, i dobre i zle, ne tedei ni svetenike ni vernike. Preiveli e se oseati tako usamljeni da e zavideti mrtvima.41 Sestra Agnes Sasagava iz Akite u Japanu rekla je da joj je Devica Marija dala ovu vest 13. oktobra 1973. godine. Otac Don Stefano Gobi, takoe iz Akite, saoptio je slinu vest 15. septembra 1987. godine: Kazna tea od potopa sprema se da se izlije na ovo bedno i izvitopereno oveanstvo. Vatra e pasti sa neba i to e biti znak da je Boja pravda odsada utvrdila as Njegove velike manifestacije.42 Adventistiki hriani nisu jedini koji predskazuju vreme velikih nesrea u bliskoj budunosti. Katolici to isto predskazuju, naroito sledbenici prikazanja Device Marije. Nedavno sam proitao knjigu iji naslov glasi The Thunder of Justice (Kritika pravde) od Ted i Morin Flin. Flinovi su privreni katolici koji celim svojim srcem veruju katolianstvu i porukama koje dolaze preko ovih prikazanja Device Marije. Oni su tako odani svom gleditu o kraju vremena kao nijedan adventista. Oni su nainili obimnu studiju svih glavnih Marijinih saoptenja i verovatno mnogih, ako ne i veine manjih u toku prolih nekoliko stolea. Njihova knjiga je saetak onoga ta su doznali. Veina obavetenja u nastavku ovoga poglavlja potie iz knjige Flinovih. Kao to sam ranije uinio sa knjigom Majkla Barkana, reference u ovom poglavlju iz knjige Flinovih obeleiu kraticom - TJ - za The Thunder of Justice (Kritika pravde). Fusnota 1 prua potpunu dokumentaciju o knjizi. Iz svog prouavanja saoptenja Device Marije, Flinovi u budunosti vide etiri glavna dogaaja: Opomenu, udo, znak i kaznu. Ja u vam saoptiti ta svaki od njih ostavlja u naslee. Imajte na umu da je to ono u ta veruju ovi katolici, a ne neminovno u ta ja verujem. Ova etiri dogaaja komentarisau posle saoptenja ta su prikazanja Device Marije rekla o njima. Opomena Dok se Savle pre 2.000 godina pribliavao Damasku, Bog ga je oborio na zemlju vienjem Isusa i delovanjem na njegovu savest. Ovaj dogaaj bio je prekretnica u Savlovom ivotu, preobrazivi ga od Savla progonitelja u Pavla apostola. Prema prikazanjima Device Marije nekim vizionarima, slina opomena bie u jednom trenutku u bliskoj budunosti upuena svakom oveku, eni i detetu na planeti Zemlji. Ova opomena nagnae ljudska bia da postanu svesna Bojeg postojanja (ateisti vie nee biti u mogunosti da poriu postojanje Boga) i to e svakoj dui otkriti njene grehe. Ljudi koji su upoznati sa saoptenjima Device Marije kau da poruke iz Garabandala u paniji i Meugorja u Hercegovini naroito naglaavaju ovu buduu opomenu. Pregled onoga to su razni vizionari i komentatori rekli o opomeni, daje nam
41
Ted and Maureen Flynn, The Thunder of Justice (Sterling, Virginia: Maxkol Communications, 1993), 148. 42 Isto, 148.149.
56
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
DRUKIJE GLEDITE O POSLEDNJEM VREMENU
neki pojam o tome ta oni u vezi sa tim veruju: Svaka osoba videe sebe u razgoreloj vatri boanske istine. To e biti kao suenje u minijaturi. A tada e Isus Hristos uspostaviti svoju slavnu vladavinu u svetu. (TJ 310) To e biti vidljivo u celom svetu, bez obzira na mesto na kome se ovek nalazi... (To e biti) kao otkrivenje naih grehova, i to e videti i oseati podjednako i vernici i nevernici i ljudi kakve god bili religije. (TJ 173) Sve to smo ikada uinili bie pred naim oima, sve e se odjednom videti, jednim jedinim pogledom. Tada emo znati kako Boji pogled prelazi sve prepreke i dokuuje i najskrivenije tajne... Shvatiemo svoje veno stanje i istotu ili crnilo svoje due. Podneemo za trenutak bol naega greha, bol odvajanja od Boga, bol istilita i pakla. Sve emo videti, bez obzira eleli to ili ne. (TJ 315) Svi narodi i svi ljudi iskusie to na isti nain. Niko nee pobei od njega. (TJ 173). Evo ta je Marija Majka Boja rekla jednom vizionaru o opomeni: To e se desiti u dva sata posle podne. Ti zna datum. Nebo e postati vrlo, vrlo crno. Zemlja e se tresti. Celi svet nalazie se u meteu Ljudi e misliti da je doao kraj sveta. Strah e biti u srazmeri sa njihovim grehom... Izlivanje mog Svetog Duha otpoee istog onog trenutka kad Me ugledaju. (TJ 319) Jedan drugi vizionar tvrdio je da e opomena biti hiljadu puta gora od zemljotresa; bie kao oganj, ali nee sagoreti telo. Zastraujui dogaaji zbie se na nebu.(TJ 339) udo Po vizionarima iz Garabandala tamo e se dogoditi udo u etvrtak u 8,30 ujutru izmeu 8. i 16. marta, aprila ili maja. (TJ 162.316) Po jednom vizionaru to e se zbiti godinu dana posle opomene. Jedna vizionarka po imenu Konita tvrdi da zna taan datum kada e se dogoditi udo, ali Majka Boja zabranila je da to obelodani svetu sve do osam dana pre dogaaja. Otac Luj, koga sam spomenuo u prethodnom poglavlju, pre svoje smrti tvrdio je da je dobio viziju o udu. Vizionarima nisu reene pojedinosti ovog uda. Ipak, pretpostavljaju da e ga odjednom videti milioni ljudi. I to e podupreti istinu da preko Hristovog tela, koje je Crkva, dolaze sve hrianske vrline. (TJ 325) udo e takoe biti Majka Boja Marija. To e potvrditi slavu Majke Boje, tako da e se svi hriani odrei svojih sumnji u njenu ulogu u Hristovom telu i ukazae joj ast koju joj i sam Bog ukazuje. (TJ 325) Svrha uda bie obraenje sveta. Kada se jednom dogodi, ljudska bia moraju se obratiti ili e najstranija katastrofa u istoriji zadesiti Zemlju. Takoe; kad se zbude udo, prestae vreme milosti (Vidi: TJ 326.323). Ako ljudi ne paze na poruku o udu, kazna e sigurno doi. Nee moi da se umakne od nje. udo e postaviti upalja za eksploziv. (TJ
57
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
326) Znak Posle uda kau vizionari u Garabandalu e ostati trajni znak. Iako vizionari nisu mnogo rekli o prirodi tog znaka, oni tvrde da e biti vidljiv za sve koji ele da dou do mesta i vide ga. Niko nee moi da ga dodirne, ali fotografi i televizijske ekipe moi e da ga slikaju. On se nee dati reiti naunim objanjenjima. Vizionari kau da e znak ostati trajno na borovima (Garabandala). (TJ162 Znak e biti poziv svetu da se vrati svetosti) Sveteniki pokret za Mariju poveao se poslednjih godina u svetu i u jednoj poruci od 12. novembra 1981. godine svetenicima je porueno da Nebo titi peatom sve one koji su Boji. Nita nee naneti nikakvo zlo onima koji imaju utisnut ovaj znak. (TJ 330) Jedna poruka o peatu tvrdi: Vi ste tako oznaeni peatom moje ljubavi, koji ini razliku izmeu vas i onih koji su dopustili da ih Zver zavede i nose utisnut njen bogohulni broj. Adaja i Zver ne mogu uiniti nita protiv onih koji su obeleeni mojim peatom. (TJ 330) Prema jednom od vizionara iz Meugorja obraenje svakoga nee biti rezultat opomene i uda. Jo uvek e postojati neki nevernici ak i kada doe stalni znak. (TJ 332) Kazna Velike prirodne nesree u toku poslednjih nekoliko godina mnogo veom uestalou deavaju se u svetu. Ipak, one su samo predigra za veliku kaznu koja e, kako tvrde vizionari Marije, doi na ovaj svet. Ljudi koji poblie prate pojavljivanje Device Marije tvrde da e velika kazna biti katastrofa koju Isus opisuje u Jevanelju po Mateju 24. glavi, Marku 13. glavi i Luki 21. glavi, kao i u 2. Petrovoj 2,3. i Otkrivenju Jovanovom. U ovim stihovima Svetoga pisma opisani su dogaaji o velikoj kazni koji su dati u pojedinostima. (TJ 335.337) O ovoj velikoj kazni govori i sestra Agnes Sasagava iz Akite u Japanu u navodu na poetku ovog poglavlja, koji ovde ponavljam: Ako se ljudi ne pokaju i postanu bolji, Otac e celom oveanstvu dosuditi stranu kaznu. To e biti kazna vea nego Nojev potop, takva kakvu ovek nikada ranije nije video. Oganj e padati sa Neba i unitie veliki deo oveanstva, i dobre i zle, ne tedei ni svetenike ni vernike. Preiveli e se oseati tako usamljeni da e zavideti mrtvima. (TJ 148.339) Drugi vizionari su rekli: Oblaci sa ognjenim munjama i ognjena bura proi e preko lica cele Zemlje i kazna e biti najstranija od svih poznatih u istoriji oveanstva. (TJ 351) Nepredvieni oganj sii e na celu Zemlju i veliki deo oveanstva bie uniten. (TJ 351) Prema raznim vizionarima, drugi fenomeni povezani sa ovom velikom kaznom obuhvatie sledee: Zemlja e tri dana izai iz svoje orbite (putanje). U to vreme Isusov drugi
58
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
dolazak bie blizu. Sotona e preuzeti svet. (TJ 341) Oganj e pasti sa neba i to e biti znak da je Boja pravda sada utvrdila as Njegove velike manifestacije. (TJ 341) Sjedinjene Drave iskusie as slabosti i siromatva, kao i 'as patnje i poraza'. (TJ 341) U celom svetu bie velika glad. Nita nee raati. Celi svet bie gladan. Svima e nedostajati hrana. Atmosfera e se promeniti i izazvati veliku nesreu na Zemlji. (TJ 343) Na Zemlju e doi strana trodnevna tama tano sedamdeset i dva sata. Svi demoni pakla oslobodi e se na Zemlji. Neki hriani postae muenici, ali aneli e odneti njihovo telo i duu na Nebo. (TJ 347.348) Vizionari takoe tvrde da e dve treine oveanstva izginuti to e biti rezultat velike kazne. Takoe, smrt nepokajanih progonitelja Crkve usledie za vreme trodnevne tame... tako da e preiveti samo jedna etvrtina oveanstva (TJ 351). Ipak posle tame: Sveti Petar i Sveti Pavle, poto su sili sa Neba, propovedae celom svetu i odredie novog papu. Od njihovih tela zasijae velika svetlost i stae nad kardinalom koji treba da postane papa. Hrianstvo e se, tada, rairiti po celom svetu. (TJ 353) U tim danima bie jedan Pastir i jedna vera, rimokatolika. (TJ 354) Posle velike kazne Posle velike kazne, bie poklonjen jo jedan as milosti, predvien da ak i gori od najgorih koji su podvrgnuti kazni... dobiju poslednju priliku za obraenje. (TJ 365) Tada e Novi Jerusalim sii na Zemlju i usledie era mira. Meutim, greh jo nije potpuno iskorenjen. Poto deca koja se raaju nisu nikada upoznala ranije doba i njegovu degradaciju, niti opomenu, uda ili kaznu, ona e kao i drugi pre njih biti kuani na greh. (TJ 367) Ipak, oni e dobiti uputstva stalnim znakom u Garabandalu. On e prosvetliti njihov um i zapalie njihovo srce da spoznaju svoju grenost, pozvae ih takoe, na pokajanje, istei ih kako se pribliavaju njegovoj slavi. (TJ367) Malahija Martin eleo bih da zakljuim ovaj katoliki opis poslednjeg vremena saoptenjem o shvatanju Malahije Martina o vienju u Fatimi. itajui njegovu knjigu Kljuevi ove krvi (The Keys of This Blood) oigledno je da Martin vrsto veruje u valjanost vienja u Fatimi, isto kao i Jovan Pavle II. Pored toga, Jovan Pavle tvrdi da je primio lino saoptenje sa Neba koje je potvrdilo viziju iz Fatime. Evo, Martinovog opisa budunosti viene oima Fatime: (Jovan Pavle) eka ... na dogaaj koji e podeliti ljudsku istoriju, odvajajui blisku prolost od budunosti koja je na pomolu. To e biti dogaaj koji e se javno videti na nebu, okeanima i kopnenim delovima ove planete. Naroito e zahvatiti nae ljudsko Sunce... Podela e biti dogaaj, po verskom ubeenju Jovana Pavla, jer e on odmah ponititi sve velianstvene planove koje sada prave narodi i uvee Velianstveni Plan ovekovog Tvorca. Oekivanje i posmatranje vremena Jovana Pavla bie
59
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
tada zavreno. Njegova sluba kao sluge Velianstvenog Plana tada e poeti.43 Kada e se to desiti? Vizionari govore da ih je Devica Marija opomenula da ne utvruju datume, jer ako znamo datum, ljudi e iveti samo u oekivanju datuma i nee se obratiti iz ljubavi prema Bogu (TJ 348) Neki vizionari tvrde da znaju datume opomene i uda, ali nije im doputeno da ih za sada otkriju. Ipak, iz onoga to sam proitao, vrlo je jasno da mnogi sledbenici Device Marije oekuju da se ovi dogaaji zbudu u toku dekade devedesetih godina. Lusija, jedno od dece koja su dobila vienje u Fatimi, tvrdila je da joj je bilo reeno da e iveti da vidi ispunjenje svih tih poruka (TJ 138). Ona e imati 93 godine na kraju 1999. godine. Takoe i vizionari iz Meugorja tvrde da im je Devica rekla da e im otkriti deset tajni, posle ega e njena javljanja u svetu prestati i otpoeti dogaaji poslednjeg vremena. Godine 1993. dva vizionara primila su svih deset tajni, a druga etvorica samo devet. Otac Gobi iz Japana tvrdi da mu je Devica rekla da e u toku poslednje dekade ovoga veka, dogaaji za koje sam ti unapred rekla dostii svoje ispunjenje. (TJ 56) Jedna od vizionarki iz Garabandala tvrdila je da joj je Devica rekla: Posle smrti pape Jovana XXIII, naa Gospa mi je rekla: 'Posle pape Jovana bie jo tri pape, jedan e vladati samo kratko vreme, i tada e doi kraj vremena.' Kada je papa Pavle VI postao papa, naa Gospa, ponovo mi je to napomenula. Rekla je: 'Sada e biti jo dvojica papa i tada e doi kraj vremena, ali ne i kraj sveta'. (TJ 171) Jovan XXIII umro je 1963. godine. Njega je nasledio Pavle VI koji je umro 1978. godine. Jovan Pavle I iveo je samo 34 dana poto je postao papa. Njega je nasledio Jovan Pavle II - trei papa od Jovana XXIII koji je u vreme ovog pisanja imao 75 godina i prilino je snaan. Jovan Pavle poeo je ve da pravi ambiciozne planove za proslavljanje jubileja u Palestini 2.000. godine. On eli da ova proslava obuhvati hriane (katolike, protestante i pravoslavne), muslimane i Jevreje. Eksperti za Devicu Mariju tvrde da Jovan Pavle II treba da bude papa o kome je Devica govorila u Fatimi i bie papa koji e uneti u svet trijumf istoga srca.44 Analiziranje dokaza Ovo predstavlja pregled dogaaja poslednjeg vremena koji su dali vizionari koji tvrde da su optili sa Devicom Marijom. ta mi kao adventisti treba od svega toga da razaberemo? Prvo, verujem da je potrebno da priznamo da je i nama dat pregled dogaaja poslednjeg vremena, prvo u Svetom pismu, pa ak u doslovnijim pojedinostima i u spisima Elen Vajt. Mi moramo imati vie poverenja u ove izvore nego u svaku prividnu pojavu Device Marije koja je odavno umrla i sahranjena. Drugo, verujem da postoji izvesni senzacionalizam u tvrenjima ovih vizionara Device Marije. Stoga, potrebno je da izbegavamo da ih prihvatimo previe ozbiljno, naroito pojedinosti. To je posebno tano u svetlosti nadahnutog dokaza koji ve posedujemo. Moramo izbegavati donoenje zakljuaka o budunosti koji po nama potiu od Bojeg neprijatelja. Naroito
43 44
Malachi Martin, The Keys of This Blood (New York: Simon and Schuster, 1990), 639. Queen of Peace: Special Edition III (McKees Rocks, PA: Pittsburgh Center for Peace, 1995), 2
60
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
moramo izbegavati da previe uvaavamo njihova predskazanja da e dogaaji poslednjeg vremena doi pre 2.000. godine. Svakako je mogue da poslednja kriza zapone pre kraja milenijuma. Moj stav je da moramo izbegavati da se sami umeamo u groznicu uzbuenja poslednjeg vremena razmiljanjem o moi onoga za to se pretpostavlja da je Devica Marija rekla svojim sledbenicima. Ipak a ovo predstavlja moju treu taku sotona je svesniji od nas o onome to predstoji, i verujem da preko ovih takozvanih prikazanja Device Marije priprema svoje snage za poslednji sukob. Ova predskazanja Device Marije postavljena su kao pozadina, tako da kada se stvarni dogaaji zbudu, ljudi poveaju svoju veru u Mariju. Dok je tano da postoji izvestan inilac senzacionalizma meu katolicima u svim razgovorima o Fatimi i prikazanjima Device Marije, takoe je tano da stotine hiljada, a verovatno i milioni ljudi veruju da je istinito ovo to sam vam saoptio u ovom i prethodnom poglavlju. Sotona ne vodi brigu o tome koliko e ljudi podlei senzaciji, sve dok veruju onome to on eli da veruju. Takoe sam utvrdio znaajnu slinost izmeu naeg gledita o poslednjem vremenu i katolikog gledita koje sam vam izloio u ovom poglavlju. Adventisti, kao to vam je poznato, postali su uveni po skicama o poslednjem vremenu. U toku godina i ja sam nainio neke od njih. Evo, jedne skice o poslednjem vremenu koja je zasnovana na katolikom gleditu o kome smo razgovarali:
Sada uporedite ovo sa istom skicom koja pokazuje dogaaje poslednjeg vremena onako kako ih shvataju adventistiki hriani:
Zapazite da u svakoj od ovih karti postoji poslednja opomena, kraj Boje milosti (ono to adventisti nazivaju Kraj vremena milosti)45 i vreme velike nevolje izmeu kraja Boje milosti i Hristovog drugog dolaska. Ova slinost nije isti sticaj okolnosti. Verujem da je to deo drugog majstorskog plana za poslednje vreme koji je sainjen prema Bojem uzvienom planu. Postoje jo neke slinosti izmeu adventistikog shvatanja poslednjeg vremena i ovih katolikih ideja. Moda ste nekoliko stranica unazad zapazili nagovetaj o peatu poslednjeg vremena za Boji narod koji je slian naem uenju o ovom predmetu. Takoe i trodnevna tama koja nastaje pri kraju kazne, veoma je slina opisu Elen Vajt o velikoj tami koja se sputa na svet neposredno pre Hristovog drugog dolaska (vidi: Velika borba, str. 513.514). U ovoj knjizi ukazao sam da padanje zvezda koje je prorekao Isus moe da se odnosi na komete, asteroide ili meteorite. Elen Vajt takoe govori o ognjenim loptama koje padaju na Zemlju. Ovi pojmovi imaju upadljivu slinost sa pojmovima iz propovedanja sestre Agnese Sasagave iz Akite u Japanu, koju sam citirao na poetku ovog poglavlja: Oganj e padati sa neba i unitie veliki deo
45
U nekim svetskim jezicima ukljuujui panski jezik, engleski izraz zavretak probe prevodi se kao kraj vremena milosti.
61
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
oveanstva. Postoji takoe izvesna slinost izmeu onoga to sam rekao u ovoj knjizi i tvrdnje Malahije Martina o dogaaju koji e se javno videti na nebu, okeanima i kopnenim delovima ove planete koji e naroito zahvatiti nae ljudsko Sunce. Takoe verujem da u budunosti moemo oekivati neto da se dogodi da bi se ispunila oekivanja o udu i velikom znaku koji je prorekla Devica Marija. Sama Elen Vajt je prorekla da e se na nebu videti strane pojave natprirodnog karaktera, kao znak moi demona koji ine uda. (Velika borba, str. 504) Sigurno e neke od ovih pojava, sledbenici Device Marije protumaiti kao ispunjenje njihovog predskazanja o udu koje e doi i koje e pratiti veliki znak. Zavriu ovo poglavlje prouavanjem citata iz publikacije o Devici Mariji Kraljica mira (Queen of Pease) i jo jednim otkrivenjem Device Marije. Opet vas molim da zapazite slinost nekih od ovih pojmova sa naim adventistikim shvatanjem: Devica kae da ova Era milosti (vreme u kome sada ivimo) vodi u stanje odluke. Ponovo je Devica Marija saoptila vizionarima da e Bog dati svetu znake da Mu se vrate - velika uda, a moda i pojavu samoga Hrista... Druga uda bie tako velianstvene zamisli da e samo okoreli grenici moi da ih poriu. Sledbenici Device Marije kau da e se ova uda deavati na celom svetu i biti data tako, da svi mogu da veruju... Posle uda, kau vizionari, svet e biti oien od svih koji izaberu da ostanu privreni zlu i grehu.46 Ova izjava sadri nagovetaj o sotoninoj poslednjoj velikoj prevari, kada e se on pojaviti kao linost Isusa Hrista. Ona sadri takoe i smotrenu sugestiju o buduem zakonu o smrtnoj kazni protiv onih koji se razilaze u miljenju. I u tom istom duhu zapazite sledeu izjavu koja datira unazad do godine 1846. kada se Devica Marija pojavila u La Saleti u Francuskoj: Tada e Isus Hristos, inom svoje pravde i velike milosti narediti svojim anelima da ubiju sve Njegove neprijatelje. Iznenada, svi progonitelji Crkve Isusa Hrista i svi oni koji su se odali grehu poginue i Zemlja e postati kao pustinja. Tada e biti uspostavljen mir i ovek e se pomiriti sa Bogom. Sluie Isusu Hristu koji e biti oboavan i proslavljan. Svuda e cvetati milosre. (TJ 114) Da li je potrebno da kaem vie?
46
Queen of Peace, 13.
62
12. VELIKE
NESREE I KRIZA IZ
OTKRIVENJA 13.
GLAVE
Godinama sam se muio da shvatim kako se tekst iz Otkrivenje 13. glave moe ispuniti u svetu pri kraju 20. veka. Nisam sumnjao u proroanstvo, ali nisam mogao da ga podesno umetnem u svet u kome sam iveo. Sada znam da nije trebalo da ga umeem u svet u kome ivim, zato to 13. glava iz Otkrivenja nee biti ispunjena u svetu u kome ivim. Ove rei piem u decembru 1995. godine, a Otkrivenje 13. glava ispunie se u svetu koji je mnogo razliitiji od sveta 1995. godine. Ja sam ve raspravljao sa vama o promeni paradigme u celom svetu koja mora da se dogodi pre nego to se ispuni 13. glava Otkrivenja. Sada bih eleo da vam saoptim neke dodatne misli o svetu budunosti. Pre nekoliko godina proitao sam jednu knjigu iji je naslov glasio The Addictive Organization (Organizacija koja ravo posluje). Knjigu nisam nabavio sa namerom da dopunim svoje shvatanje o biblijskim proroanstvima. Kada sam poeo da itam knjigu, nisam imao pojma da e ona znatno doprineti mom razumevanju teksta 13. i 17. glave iz Knjige Otkrivenja. Ali to se desilo. Pisci su istakli da jedan od dokaza o organizaciji koja ravo posluje lei u nainu kako se njeni rukovodioci ponaaju prema krizi. Molim vas proitajte njihov opis: U (vreme) krize doputamo ljudima da preduzmu i sprovode neuobiajene procedure. Kriza opstaje na iluziji da kontrola moe da stavi situaciju pod nadzor. Krize opravdavaju drastine i pogrene akcije od strane rukovodilaca... Pojedinci imaju odgovornosti u krizi, poto rukovodstvo gomila mo da bi izalo iz problema. Kada je kriza pravilo, rukovodstvo tei da na dnevnoj osnovi prisvoji nezdravu razmeru moi.47 Pre svega ostalog, tekst iz Otkrivenja 13. glave govori o krizi i o tome kako e se svet odnositi prema toj krizi. Meutim, evo jedne veoma znaajne take: Otkrivenje 13. poglavlje ne govori da postoji kriza i ne daje nam gotovo nikakvo obavetenje o prirodi te krize. To je iza scene. Sve to nam tekst iz Otkrivenja 13. poglavlja pokazuje jeste odgovor sveta na tu krizu, a paljivim prouavanjem tog odziva, moemo prepoznati postojanje krize. Moda e vam jedna izmiljena priica pomoi da shvatite ta mislim. Neki ovek radio je u nekoj fabrici kao kontrolor, i 25 zaposlenih bilo je pod njim. On je istinski voleo svoj posao, i zato mu je uprava dala mnogo slobode odluivanja u razmetanju zaposlenih da bi njihove napore na najefikasniji nain iskoristio za dobro kompanije. Jednoga dana kada je doao na posao, na kontrolor je na svom radnom stolu naao jednu zatvorenu kovertu sa naznakom lino. Unutra se nalazilo pismo predsednika kompanije u kome je naglaeno da e uprava odmah preuzeti veu odgovornost za odreivanje svakodnevnih zadataka svojih zaposlenih. Njegov zadatak sveden je na sprovoenje elja uprave. Prirodno, na kontrolor se pitao ta je uinio to je kod uprave izazvalo sumnju u njegov rad. Pre nego to ga je zabrinutost potpuno savladala, jedan kontrolor iz
47
Anne Wilson Schaef and Diane Fassel, The Addictive Organization (San Francisco: Harper Collins, 1988), 160.
63
VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI VELIKE NESREE I KRIZA IZ OTKRIVENJA 13. GLAVE
susednog odeljenja doao je u njegovu kancelariju i pruio mu potpuno istovetno pismo kao ono koje je i on primio. Brza provera po celoj fabrici pokazala je da su svi nii efovi i mnogi srednji i vii efovi dobili ista uputstva. Svi su se pitali ta se to deava, ali pisma nisu nagovetavala razlog. Nekoliko dana kasnije odgovornost svih bila je jo vie suena. U roku od sledee dve sedmice autoritet kontrolora bio je jo vie ograniavan, sve dok nisu postali malo vii od radnika u kompaniji, jer su radili samo ono to im je bilo reeno. Ipak, niko od onih gore nije nagovetavao zato se to deava. Oigledno je da je ova pria proizvod mate, jer u svakoj normalnoj kompaniji svi ogranci oiveli bi od glasova o tome ta se dogaa i zato. Svakako, zbog nae ilustracije vano je da niko nije imao pojma o tome ta se zbiva. Ipak, potrebno je da ne budemo potpuno u mraku o problemu u naoj izmiljenoj prii. Poto ste proitali navod iz spomenute knjige moemo biti sigurni u jedno: U upravnoj kancelariji postoji kriza. Kako moemo biti toliko sigurni? Zato to kada je kriza pravilo, rukovodstvo tei da na dnevnoj osnovi prisvoji nezdravu razmeru moi i pojedinci imaju manje odgovornosti u krizi, poto rukovodstvo gomila mo da bi izalo iz problema. ak i kada nam niko ne bi rekao da postoji kriza, mi je moemo naslutiti iz dokaza u samoj fabrici: po nainu kako uprava oduzima odgovornost od niih kontrolora i kako je gomila za sebe. To nepogreivo ukazuje na krizu u kancelariji predsednika, ak iako ne znamo kakva je to kriza. Kriza u Otkrivenju 13. glavi Paljivo razmatranje teksta 13. poglavlja iz Knjige Otkrivenja pokazuje nam slinu situaciju: Svetski rukovodioci - dve zveri - prikupljaju mo za sebe: Prvoj zveri dana bi oblast nad svakim kolenom i narodom i jezikom i plemenom. (stih 7) Ova zver kontrolie celi svet! Prvoj zveri dano bi da se bije sa svetima. (stih 7) U svom naporu da uvrsti silu, zver pokuava da se oslobodi svake opozicije. Druga zver uini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj. (stih 15) Ova zver upotrebljava pretnju smru da bi utvrdila mo. Ona ulae krajnje napore da se oslobodi opozicije. Druga zver takoe nagoni sve ... da prime ig ili e trpeti ekonomski bojkot (stihovi 16.17). Zver koristi ekonomsku mo kao sredstvo da ugui svaku opoziciju. Osnovna tema teksta iz Otkrivenja 13. glave je globalna kontrola. Dve zveri sile - ne prezajui ni od ega pokuavaju da se oslobode svake opozicije i uvrste silu za sebe. Zato? Iako Otkrivenje u 13. glavi ne govori tako, krajnji napor dve zveri da zadobiju globalnu kontrolu je upeatljiv znak da se planeta Zemlja nalazi u strahovitoj krizi i zveri - sile - pokuavaju da izvuku korist iz ove situacije time to e prigrabiti mo i nametnuti svoju politiku kao sredstvo za vraanje prilika pod kontrolu. Svakako, ove dve zveri imaju na umu vie od dobrobiti sveta u svojoj tenji da se dokopaju vlasti. One takoe moraju da unaprede vrlo nemoralni lini
64
program rada. Dokaz za ovo nalazi se u injenici to e druga zver varati stanovnike Zemlje time to e initi udesa velika. (stihovi 13.14) Drugim reima, metodi koje ova zver primenjuje u sticanju moi potpuno su nemoralni. Drugi pojam za ovo je manipulacija. Manipulacija uglavnom deluje samo onda kada osobe koje bivaju manipulisane nisu svesne onoga ta im se deava. Tako je prevara kljuni elemenat u manipulativnim tehnikama za kontrolisanje drugih. To je ono, na to ukazujem, a to se dogaa u prevarnim udima druge zveri. Jedan drugi znaajan dokaz da kriza postoji iza kulisa u Otkrivenju 13. glavi je odazivanje veine ljudi u svetu. Da bi se mogla razumeti ova pojedinost iz Otkrivenja 13. glave, potrebno je da se vratimo naoj izmiljenoj prii o krizi u fabrici. Jedino to ljudi u toj prii znaju jeste da im je uprava oduzela mo. Iz ovoga mogu da izvedu zakljuak da je kriza nastala u upravnim kancelarijama, ali o njoj nemaju pojma. Upotrebio sam ovu ilustraciju da vam pomognem da shvatite moj cilj da tekst iz Otkrivenja 13. glave ne obavetava samo vas i mene koji pre vremena itamo o dogaaju vezanom za krizu koja e doprineti da ove dve zveri prigrabe mo. Ipak, svaki ovek koji e iveti na Zemlji u vreme kada e se ovi dogaaji stvarno zbivati, postae bolno svestan krize. U svojoj panici oni e se pokoriti dvema najautoritativnijim silama kojima bi se pod dananjim normalnijim okolnostima snano odupirali. Ukazujem da ovo predstavlja kulise stihovima 3 i 4, koji nam govore da su stanovnici Zemlje bili zaueni, da su sledili zver i poklonie se zveri. ta vie, ne samo to e zver prigrabiti mo, nego izgleda da su ljudi sasvim spremni da joj se prepuste, jer 7. stih kae da dana joj bi oblast (mo). injenica da su ljudi tako spremni da idu za zveri, da joj daju mo i priznaju autoritet opet je drugi znak o stranoj svesvetskoj krizi. Iako 13. glava Otkrivenja ne kae gotovo nita o krizi koja se dogaa iza kulisa, Biblija nas ne ostavlja u potpunoj tami o njoj. Isus nam prua neke vane detalje u svojoj Besedi o znacima kraja istorije sveta. Iz izvetaja apostola Luke o Isusovoj propovedi doznajemo da e narodi biti u tuzi i pometnji zbog znaka na nebu, i celi ljudski rod nai e se u stanju straha (vidi: Luka 21,25.26). Apostol Matej, pak, govori o nastupanju vremena tako velike nevolje koja bi unitila ljudski rod ako je Bog ne skrati (vidi: Matej 24,21.22). To zvui kao neka kriza! Nije nikakvo udo to Elen Vajt govori o poslednjoj velikoj krizi i krizi vekova koja e doi na svet (Testimonies for the Church, 9.11; Prophets and Kings, 278) Ova kriza dovee do velike promene paradigme o emu sam govorio u prvom poglavlju, a to e preneti politiku kontrolu celoga sveta na dve zveri -sile. Saet pregled eleo bih da poveem neke misli o kojima smo raspravljali u ovoj knjizi. Setiete se iz nae rasprave u ranijim poglavljima da e milenijumski pokreti nastati iz kriza i prirodnih nesrea. Nesrea otvara ljudske umove za nova objanjenja stvarnosti, koja predstavljaju i intelektualnu grau od koje su sainjeni milenijumski pokreti. Verovatno se seate da milenijumski pokreti ne stvaraju nova objanjenja stvarnosti od praznog vazduha u vreme kada se zbiva nesrea. Novo objanjenje mora biti prisutno u okruenju pre nego doe do nesree. Veina ljudi bi ga odbacila - ak moda i ismejavala kao nastrane sve one koji bi ga zastupali. To nita ne mari. U stvari, ismejavanje moe biti pomo u pokretanju novog milenijumskog pokreta. Poto e uprkos njihovom ismejavanju, novo objanjenje biti prisutno u umovima ljudi, pa kada naie nevolja, iznenada e neto
65
kljocnuti i oni e rei: Aha! Na kraju su oni smetenjaci bili u pravu! Globalna promena paradigme zbie se onda kada ljudi na celom svetu ponu ovako da odgovaraju na krizu. A tako se raa i milenijumski pokret. Molim vas, razmislite sada o ovome - strana kriza u svetu neposredno pred Hristov povratak stvorie, ne jedan, ve dva mona milenijumska pokreta. Svaki od ova dva pokreta imae svoje objanjenje za ono to se dogaa. Zaista, svaki je ve objavio svoje objanjenje svetu mnogo pre nastanka krize. Tako, sav idejni sirovi materijal svakog pokreta bie ve na mestu u vreme nastanka krize, pribavljajui intelektualnu osnovu na kojoj milenijumski pokret moe da ponikne i raste. Jedan od ovih milenijumskih pokreta bie Ostatak iz Otkrivenja 12,17 koji dri zapovesti Boje i ima svedoanstvo Isusa Hrista. Ovo je milenijumski pokret koji vi i ja poznajemo kao adventistiki hriani. Mi irimo svoj idejni sirovi materijal svuda po svetu ve 150 godina. Moda nikada niste mislili o zveri - sili iz Otkrivenja 13. glave kao milenijumskom pokretu, ali ja istiem da je to tano ono to e biti. Intelektualni sirovi materijal oko koga je organizovan milenijumski pokret bie informacija koju sam vam saoptio u prethodna dva poglavlja o prikazanjima Device Marije i njenim predskazanjima o strahovitim prirodnim nesreama u bliskoj budunosti. Da ponovo pogledamo odlike milenijumskog pokreta o kome smo ranije itali u ovoj knjizi i da ih uporedimo sa dva milenijumska pokreta koji e nastati u toku poslednje krize na Zemlji. Milenisti veruju da je spasenje blizu. To je istina i za adventistike hriane i za one katolike koji oduevljeno brane prikazanja Device Marije. Milenisti oekuju da e u bliskoj budunosti sadanji drutveni poredak biti potpuno uniten i nastae savreno drutvo. Adventistiki hriani zaista to veruju i u prethodnom poglavlju proitali ste da katolici, oboavaoci Device Marije veruju doslovno u istovetnu stvar. Milenisti veruju da e njihovi napori ubrzati unitenje staroga i uspostavljanje novoga poretka. To je isto tako istinito i za adventiste i za katolike. Milenisti tvrde da imaju potpunu istinu. Opet, ovo je tano i za adventiste i za katolike. Milenisti imaju sistem verovanja koji objanjava konana ivotna pitanja. Adventistiki i katoliki sistem verovanja su opreni, ali stvar nije u tome. Svaki od njih ima sistem verovanja koji objanjava konana ivotna pitanja. Milenisti zahtevaju potpuno predanje njihovom delu. Katolici bar toliko insistiraju na ovoj taki koliko i adventisti, a neki od njih verovatno mnogo vie insistiraju nego mnogi od nas. Milenisti tvrde da su Ostatak - mala grupa pravednika u svetu koji je potpuno zao. Ovo je moda jedina taka u kojoj se adventisti i katolici razlikuju iz prostog razloga to katolici teko mogu da tvrde da su mala grupa. Ipak, oni tvrde da su grupa pravednika u svetu koji je potpuno zao. Takoe, zapazite da svaki od ovih pokreta predskazuje strahovite prirodne nesree. U stvari, u dananje vreme katolici koji oboavaju Mariju nose ovu naroitu poruku svetu mnogo aktivnije nego to to ine adventisti. Upitajte se, na primer, kada ste poslednji put uli adventistiku propoved ili itali neku knjigu
66
(drugu, a ne ovu) ili lanak u asopisu o Bojem sudu koji e doi na svet. Velika borba u Otkrivenju Jedan od najvanijih razloga zato nam je Bog dao Knjigu Otkrivenja je da nam pomogne da shvatimo veliku borbu izmeu Hrista i sotone, a naroito da nam pomogne da shvatimo poslednje razdoblje ovog sukoba, upravo pre nego se Isus vrati na ovu Zemlju. Otkrivenje 12,17. upoznaje nas sa jednom od ove dve strane, koja e se ukljuiti u smrtnu borbu sa Bojim ostatkom. Tekst 13. glave, Otkrivenja prema tome, opisuje sukob izmeu Bojeg ostatka i otpalih zveri - sila na Zemlji. Upravo sam naglasio da u toku poslednjih dana na Zemlji, Boji ostatak i otpale zveri - sile, postae moni milenijumski pokreti. To znai da e dva milenijumska pokreta poslednjeg vremena biti ukljueni u borbu na ivot i smrt koja se jedino moe zavriti potpunim unitenjem jednog od njih. Zverine sile uloie natoveanske napore da unite Boji narod i jedno vreme izgledae kao da pobeuju, jer Otkrivenje govori da e prva zver iz 13. poglavlja dobiti silu da se bije sa svetima, i da ih pobedi. (Otkrivenje 13,7) Jezik 13. glave iz Knjige Otkrivenja vrlo je simbolian, a njeni izrazi veoma duhovni. Zato je vama i meni lako da raspravljamo o svetu, koji je predskazan apstraktnim pojmovima. Istina je, ipak, da e nas budui dogaaji pogoditi strahovitom stvarnou - zaslepljujuom silinom, kako je to jednom prilikom opisala Elen Vajt (Selected Messages 2,142). Ovde govorimo o zatvorima i pojavama pred sudovima, o gubitku zaposlenja, utamnienju, a u nekim sluajevima i pred streljakim strojem zbog istine. Najzad, mi govorimo o tako stranoj krizi koja e doprineti da se svaki pripadnik Bojeg naroda nae ili u zatvorskoj eliji, ili sakriven u nekom memljivom podrumu ili mranoj peini. Oni nee smeti da se esto pojavljuju na javnim mestima, da kupuju hranu i odeu, zato to e biti odreeni za pogubljenje. Svaki od njih, svuda u svetu. Meutim, u najmranijem trenutku, kada izgleda da nemaju nikakav izgled da pobegnu, Bog e se umeati da oslobodi svoj narod. Otkrivenje u tekstu 19,20. govori da e zver biti baena u jezero ognjeno, koje gori sumporom. Ne znam kada e poeti vreme nevolje koje e ubrzati poslednju krizu. To mi nije potrebno. Mnogo je vanije danas za vas i mene da se pripremamo za tu krizu. Jer kada bude nastala, elim da budem na pobednikoj strani, a znam da i vi to elite. Pitanje je sada, kako moemo biti sigurni da se nalazimo na toj strani?
67
13. NAA
ODGOVORNOST ZA SVET
Da li se plaite da govorite svojim susedima i prijateljima o svojoj veri, i da u isto vreme oseate krivicu zato to to ne inite? Da li ujete dva tiha glasa u svojoj unutranjosti - jedan koji govori da treba to da uinite, a drugi koji vam kae da ete uvrediti ljude ako tako postupite? Pridruite se mnotvu U stvari, verujem da treba da sluamo ova oba glasa. Glas koji nam govori da e se ljudi uvrediti ako im se obratimo govorei im o svojoj veri, moda pokuava da nam da vanu poruku. Pre sto godina bilo je sasvim prihvatljivo da se razgovara, pa ak i raspravlja sa drugima o neijim verskim gleditima. Meutim, danas je religija dola dotle da se smatra gotovo privatnom stvari, kao to je i seks. Upravo kao to ne idemo okolo i ne priamo sa svakim koga sretnemo o svojim seksualnim navikama, tako se u savremenom drutvu smatra da ne treba da razgovaramo sa svakim koga sretnemo o svom verskom ubeenju. Neki ljudi su se ak i alili na versko uznemiravanje na radnom mestu, to je dovelo do toga da Komisija za iste mogunosti zapoljavanja (Equal Employment Opportunities Commission) ukratko doda za razmatranje i versko uznemiravanje svojoj listi zabrana na radnom mestu. Oseam taj problem i u svom stavu prema saoptavanju moga verovanja drugima. Do izvesne mere to je u redu. Verujem da u svakom naporu da drugima kaemo u ta verujemo, moramo imati oseanja za kulturnu klimu u kojoj ivimo. Ipak, to ne znai da moramo odbaciti drugi glas u sebi, koji nas nagoni da saoptimo svoju veru. tavie, moramo traiti najprihvatljiviji nain kako da u okvirima nae kulture ispunimo veliki Isusov nalog. Kada se radi o naim roacima i susedima, verujem da je vano da pronaemo najbolji nain u stvaranju prilika za iznoenje nae vere, i da im pruamo mogunost izbora da se tome odazovu ili ne odazovu. Na primer, moja supruga i ja pre izvesnog vremena odluili smo da asopis Znaci vremena poaljemo naim susedima, a moja supruga je elela da ovaj asopis poalje i ljudima u vladinim kancelarijama u kojima radi. Meutim, umesto da smo samo poslali na njihovo ime i adresu, mi smo dobili nekoliko primeraka najnovijeg broja koje smo raznosili okolo naim susedima sa malom pribelekom uz svaki asopis, a koja je glasila: Ako elite da dobijete besplatnu pretplatu, piite ili nas pozovite telefonom. Moja supruga je takoe razdala asopis na poslu. Izmeu otprilike osam domova u naoj ulici, u kojima smo ostavili asopis, jedan je pozitivno odgovorio, dvojica ili trojica, kolege moje supruge, odgovorili su da bi bili zahvalni ako dobiju pretplatu za asopis. Moja tata pronala je jedan vrlo prihvatljiv nain da svoje verovanje saopti susedima. Ila je u svaki dom u svojoj ulici, ali nije kucala na vratima. Ostavila je samo prvu lekciju biblijskog prouavanja Glas nade izmeu dovratnika i kvake. Unutra u svakoj lekciji bila je beleka u kojoj je pisalo da e ona navratiti tog i tog dana, pa ako im se svia lekcija broj jedan, ona e im rado ostaviti lekciju broj dva. Jednom, prilikom svoje druge posete, ona je zakucala na vratima i sve to je pitala bilo je: Da li ste primili lekciju broj jedan? Da li biste voleli da primite lekciju broj dva? Ovo je bio taktian pristup koji je omoguavao ljudima slobodu izbora. Jedna gospoa odgovorila je pozitivno, pa se moja tata nekoliko meseci kasnije radovala njenom krtenju. Obino staro prijateljstvo jedan je od najvanijih naina svedoenja za Isusa.
68
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
NAA ODGOVORNOST ZA SVET
Posle naeg preseljenja u Ajdaho 1985. godine, esto smo etali ulicom ispred nae kue uvee - u vreme kada su mnogi nai susedi bili u dvoritu ispred svoje kue ili na ulici. Lako je bilo zastati i porazgovarati sa njima, pa nam je zaista bilo zadovoljstvo to stanujemo u njihovom susedstvu. Nismo imali pojma kakav smo utisak ostavljali na njih sve dok jednoga dana na prijatelj adventista nije ispriao svoj razgovor sa jednom enom koja je radila u njegovoj kancelariji. Ova ena ivela je tri kue dalje od nas, i mi smo imali nekoliko prijateljskih razgovora sa njom i njenim suprugom. Ona je rekla naem prijatelju adventisti da ako se ikada budem pridruila nekoj Crkvi to e biti Adventistika crkva. Bilo nam je prijatno zbog toga. Treba li da govorimo svojim prijateljima o stvarnim Bojim sudovima koji e doi na svet? Verujem da je prikladno da to uinimo, ako to moemo paljivo da uradimo. Setio sam se iskaza Elen Vajt o ognjenim loptama navedenim u jednom ranijem poglavlju. Ljudi su bili preplaeni ovim Bojim sudovima, a Boji narod je govorio: Hvalite Boga! Zato hvalite Boga, pitali su oni na koje je dolo iznenadno unitenje? Zato to sada vidimo ono to smo oekivali. Ako ste verovali da e se ovo dogoditi, zato nam niste govorili, bio je straan odgovor. Mi to nismo znali. Zato ste nas drali u neznanju? Stalno ste nas viali; zato se niste upoznali sa nama i zato nam niste govorili o sudu koji e doi i o tome da moramo sluiti Bogu inae emo izginuti? Sada smo izgubljeni! (Reflecting Christ, 143) U jednom ranijem poglavlju istakao sam Barkanov zakljuak da predznanje (o nesrei) verovatno ne samo to e ublaiti posledice nesree, ve e uiniti milenijumsku reakciju manje verovatnom i ukoliko se ovek vie priprema za budue nepredviene dogaaje, utoliko je manje verovatno da e mu dogaaj naneti tetu. Ako je ovo tano - a ja sam uveren da jeste - zar onda nije vano da obavestimo neadventiste, kao i adventiste, da ove nesree dolaze? Ali oseao bih se glupo da o ovome razgovaram sa svojim prijateljima, moda ete rei, oni mi ne bi verovali. Na ovo shvatanje odgovoriu na dva naina. Prvo, pretpostavimo da je vaa briga opravdana. Stvarno ne bi trebalo da nam smeta to e ljudi moda odbaciti ono to im vi i ja sada govorimo. Ono to je vano to je da se obavetenje o nesreama koje dolaze nalazi u njihovoj glavi, tako da kada nevolje dou, mogu da ih pravilno protumae. Imajte na umu Barkanovu tvrdnju da velika nesrea stvara sumnju, zabrinutost i sugestibilnost koje su potrebne (za promenu); jedino u njenoj javi ljudi bivaju pokrenuti da napuste stare vrednosti iz prolosti. (Disaster and the Millennium, 6) Zaista nije vano da li e vas vai prijatelji danas smatrati nastranima, jer kada se ovi dogaaji budu zbivali, oni e rei: Moda su oni nastrani ipak bili u pravu! Meutim, u dananjem svetu ne treba da se bojimo to e nas smatrati nastranima zato to emo ljudima rei da e u budunosti na ovaj svet doi velike nesree. Ove nesree se deavaju upravo sada! Dva od najrazornijih orkana u bliskoj istoriji pogodio je Floridu i Havaje 1993. godine. Besprimerne poplave dogodile su se na srednjem zapadu Sjedinjenih Drava 1994. godine. Gotovo u isto vreme izbili su strani poari u Los Anelesu i Sidneju u Australiji. Snaan zemljotres pogodio je Nortrid u Kaliforniji 1994, Kobe u Japanu 1995.
69
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
NAA ODGOVORNOST ZA SVET
godine. Ko zna koliko se prirodnih katastrofa dogodilo u svetu u vreme dok itate ove rei? Uveravam vas da literatura o Devici Mariji koju sam proitao naglaava ove istovetne nesree kao znak da Bog pokuava da opomene ljude da poprave i izmene svoje navike. Pre 100 godina Elen Vajt je naglaavala da e naii ove nesree. Dobili smo nalog od Boga da 150 godina opominjemo svet o krizi koja dolazi. Zato bismo bili uplaeniji i neaktivniji od naih katolikih prijatelja u izvravanju ovog zadatka - ili e Bog morati da im dopusti da to uine umesto nas? ak ni o ognjenim loptama ne treba da se stidimo da razgovaramo sa ljudima. Od otprilike 1990. godine naunici sve vie opominju svet o opasnosti sa kojom se suoava naa planeta - od mogueg sudara sa kometama, asteroidima i meteorima. Oni kau da nije pitanje da li e nas ovi objekti unititi, ve samo kada e to uiniti. U savremenoj drutvenoj klimi kada je religija postala tabu predmet za razgovor, ognjene lopte Elen Vajt predstavljaju u stvari izuzetan nain za zapoinjanje razgovora o duhovnim i verskim temama sa naim nereligioznim prijateljima. Ne mislim da njima treba navoditi spise Elen Vajt. Sve to treba da uinimo jeste da ekamo da se predmet asteroida pojavi u veernjim vestima ili u novinama i asopisima i tada upitamo svoje prijatelje ta oni o tome misle. Poto nam izloe svoje miljenje, moemo im rei ta mislimo da e doi. Ne treba da oklevamo da im kaemo da je nae verovanje zasnovano na biblijskim proroanstvima. Uprkos veoma svetovno nastrojenom svetu u kome ivimo, veliki broj ljudi, koji ive oko nas i dalje je veoma zainteresovan za proroanstva. Takoe bih podstakao nae propovednike i evaneliste da na javnim sastancima razgovaraju o ovim predmetima. Ja verujem da e komete, asteroidi i meteoriti biti odlina tema koja e privui ljude. Danas smo ih svi svesni. Recite ljudima da ete na ovim sastancima saoptiti ono to Biblija govori o ovim napadaima iz vasione. Uveravam vas da poto su ve o ovim predmetima uli od naunika, mnogi ljudi e poeleti da saznaju ta Bog govori o njima. Meutim, naglasio bih da ove misli iznosimo kao mogunosti, a ne kao apsolutne injenice o budunosti nae planete. Jedno je tano, ne moemo sa potpunom sigurnou rei da e se to dogoditi. U svakom sluaju, nije toliko ni vano da ovi ljudi stvarno poveruju da e do ovoga doi. Ono to je vano to je postojanje svesnosti o takvoj mogunosti. Tada, ak iako se sada smeju toj misli, ako stvarno stignu komete i asteroidi, ljudi e znati ta ovi dogaaji znae i kako da se odnose prema njima. Verujem da moramo biti ozbiljni u saoptavanju ove informacije koju imamo o poslednjem vremenu. Sotona ini sve to moe da navede ljude da izgube veni ivot, a njegov napor bie zaista veliki u toku poslednjeg sukoba na Zemlji. Jedan od najvanijih razloga zato postojimo kao Crkva jeste da svet pripremimo za Hristov drugi dolazak i dogaaje koji nas dovode do njega, tako da on zajedno sa nama, moe preiveti to vreme, a da ne bude prevaren. Ohrabrio bih svakog adventistikog hrianina da se moli za priliku da ono to zna o poslednjem vremenu moe da saopti onima koji ga nisu svesni.
70
14. PRIPREMA ZA
NESREE KOJE PREDSTOJE
Na poetku ove knjige saoptio sam vam ono to verujem da predstavlja najznaajniju izjavu koju je Elen Vajt ikada dala o Bojim sudovima koji dolaze. Ona se u njenoj knjizi Christ's Object Lessons (Hristove oigledne pouke) nalazi u poglavlju o deset devojaka. Evo, te izjave: U krizi se otkriva karakter. Kada u pono ozbiljan glas objavi: 'Eto enika gde ide, izlazite mu na susret', i usnule devojke se probude iz sna, onda e se videti ko se pripremao za ovaj dogaaj. Obe grupe su zateene, ali jedna se pripremila za neoekivano, a druga se nala bez pripreme. Tako e sada, iznenadna i neoekivana nesrea, neto to e dovesti duu licem k licu sa smru, pokazati da li postaji prava vera u Boja obeanja. To e pokazati da li dua ivi u blagodati. Velika konana proba za ljude dolazi na kraju vremena milosti, kada e postati prekasno da se udovolji potrebama due. (412) Vie od neke druge izjave koju je Elen Vajt iskazala o Bojim sudovima koji dolaze, ovaj paragraf nas upuuje kako da se pripremamo za tu krizu. Molim vas, pratite me dok analiziramo ono to je rekla. Reetanje Jedna od uobiajenih tema Elen Vajt, kad govori o poslednjem vremenu, bila je kako ju je ona nazivala reetanje koje e naii na Boji narod. Ovaj izraz verovatno potie iz Knjige proroka Jezekilja 38,19: I u revnosti svojoj, u ognju gneva svojega govoriu: doista, tada e biti drhat veliki u zemlji Izrailjevoj. Elen Vajt je shvatila reetanje kao vreme kada e budui dogaaji stvoriti tako strahovitu krizu za Boji narod da e mnogi napustiti svoju veru i pridruiti se neprijateljskim redovima. Evo, nekoliko reprezentativnih izjava: Brzo se pribliavaju dani kada e nastati velika nevolja i zbrka. Sotona, obuen u aneosku odoru, prevarie, ako je mogue, i same izabrane. Bie mnogo bogova i mnogo gospoda. Duvae svaki vetar nauke... Gospod ima verne sluge, koje e u vreme reetanja i probe biti izloeni posmatranju (Testimonies, 5:80) Svaka proba izvrena procesom preiavanja nad nazovi hrianima pokazae da su neki zgura. Nee se uvek pokazati isto zlato. U svakoj verskoj krizi neki e pasti pod iskuenjem. Boje reetanje oduvae mnotvo kao suvo lie. Blagostanje umnoava mnotvo nazovi-hriana. Patnje e ih oistiti iz Crkve. Kao klasa, njihova revnost nije postojana u Bogu. Oni odlaze od nas, zato to nisu od nas, jer kada se zbog Rei pokrene nevolja ili progonstvo, mnogi e se sablazniti. (Isto 4:89) Reetanje je vreme kada e proba odvojiti prave hriane od onih koji samo toboe ispovedaju hrianstvo. U prvoj izjavi Elen Vajt izjednaava vreme reetanja sa vremenom probe. Naa vernost Bojoj istini i na zavet da ostanemo verni Isusu bie teko kuani potresnim dogaajima poslednjeg vremena. Nekoliko navoda iz Otkrivenja 13. glave ukazuju na ovu istu misao: Svi stanovnici zemaljski oboavae zver - koji ma imena nisu zapisana u
71
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
PRIPREMA ZA NESREE KOJE PREDSTOJE
ivotnoj knjizi Jagnjetovoj. (stih 8) I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da uini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj. (stih 15) Da niko ne moe ni kupiti ni prodati, osim ko ima ig, ili ime zveri, ili broj imena njezina. (stih 17) Glavna vest ovih kratkih navoda iz Otkrivenja je da e u poslednje vreme postojati dve klase ljudi na Zemlji. Jedna grupa bie verna Bogu, a druga grupa trudie se da ih natera da se odreknu svoje vernosti Bogu. Ova proba nagnae mnoge da nas napuste. To e biti reetanje. Sada da se vratimo izjavi Elen Vajt zapisanoj u knjizi Christ's Object Lessons (Hristove oigledne pouke) o Deset devojaka. Ona govori o reetanju, iako se u ovom tekstu ne slui tom reju. Zapazite podelu hriana na dve klase: Kada u pono ozbiljan glas objavi: 'Eto enika gde ide, izlazite mu na susret', i usnule devojke se probude iz sna, onda e se videti ko se pripremao za ovaj dogaaj. Obe grupe su zateene, ali jedna se pripremala za neoekivano, a druga se nala bez pripreme. (412) U ovoj izjavi ove dve grupe hriana odreene su kao ona koja se duhovno pripremala za poslednju krizu i ona koja to nije uinila. Ona koja se pripremala, ostae verna Bogu. Ona koja nije, pridruie se redovima otpada. U Hristovoj prii pononi pokli probudio je usnule devojke i pokazao ko je spreman, a ko to nije. Elen Vajt primenjuje ovaj pononi pokli na nae vreme, na poslednju krizu, kada e Bog dopustiti nesree, o kojima je bilo rei u ovoj knjizi, da padnu na ovaj svet. Ona kae: Tako e sada iznenadna i neoekivana nesrea ... pokazati da li postoji prava vera u Boja obeanja. Karakter - stvarna proba ta je to to e odvojiti one koji su verni Bogu od onih koji to nisu? Elen Vajt daje nekoliko znaajnih nagovetaja. U krizi se otkriva karakter, kae ona. Kada je pononi pokli probudio devojke, polovina je bila spremna, dok druga polovina to nije bila, pa je karakter bio odluujui inilac. U poslednje vreme, moda e izgledati da je nesrea stvarni problem, zato to e zbog toga ceo svet obuzeti velika panika. Ipak, i u to vreme, karakter e biti stvarni problem. Nesrea e biti vana, zato to e ona otkriti karakter. Koji vid karaktera e otkriti nevolja? Moda snagu volje koja e se otkriti u podnoenju tekoa, ili odlunost za prihvatanje borbe pod najteim uslovima? Ne, Elen Vajt je rekla da e to otkriti da li postoji prava vera u Boja obeanja. Elen Vajt takoe kae da e nesrea dovesti Boji narod licem k licu sa smru. Ipak, sama nesrea ne predstavlja opasnost (iako neko iz Bojeg naroda moe da pogine u unitenju koje ona izaziva). Smrtna opasnost proistei e iz odgovora sveta na nesreu. Kako se nesree umnoavaju na kugli zemaljskoj, svet e doivljavati sve dublju promenu paradigme, to e ponovo staviti duhovne, verske snage pod kontrolu politikih sistema na Zemlji. Pojavie se dva mona milenijumska pokreta, dva ogorena neprijatelja48 i jedan od njih svirepo e goniti Boji narod. Ovo progonstvo otkrie ko je razvio postojan karakter i ko to nije uinio. Ovo
48
Ne mislim da kaem da e Boji narod mrzeti svoje neprijatelje. Meutim, 1. Mojsijeva 3,15 kae da e postojati neprijateljstvo izmeu Bojeg naroda i sveta.
72
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
progonstvo bie proba karaktera svakog ljudskog bia, a sporna taka bie vera u Boja obeanja. ta je greh? Da za trenutak skrenemo sa teme i ukljuimo se u glavnu raspravu koja se danas odvija u Hrianskoj adventistikoj crkvi. Ova rasprava je u vezi sa prirodom greha i vrstom pripreme koju Boji narod mora da sprovede da bi bio spreman za poslednje vreme. Na jednoj strani su oni koji govore da je greh u osnovi ono to inimo - izbor ponaanja koji izvrimo. Oni navode stihove kao to je Jakov 4,17. da bi utvrdili svoj stav: Jer koji zna dobro initi i ne ini, greh mu je. Na drugoj strani nalaze se oni koji govore da je greh u sutini ono to jesmo. Oni ne poriu da je ravo ponaanje greh, ali tvrde da izbor ponaanja koji mi ljudi vrimo, proizlazi iz onoga to smo u svojoj unutranjosti; odraz je naeg karaktera. Ovi koji se nalaze na ovoj strani rasprave navode stihove kao to su Marko 7,23. u kome Isus kae da zla iznutra izlaze, i pogane oveka. Ova dva gledita o grehu u potpunoj su vezi sa vrstom pripreme koju emo izvriti za poslednje vreme. Oni koji misle da je greh prvenstveno ravo ponaanje uloie svaki napor da doznaju ta je pravo, a ta je ravo initi; oni e usredsrediti svoju panju na pravilan izbor ponaanja. Sa druge strane, oni koji greh prvenstveno posmatraju kao stanje uma, duha i srca usredsredie svoju panju na gajenje svog unutranjeg duhovnog ivota i na razvoj svoga karaktera. To ne znai da oni smatraju da nije vaan izbor dobrih i ravih navika ponaanja. Meutim, oni e priznati da ispravljanje njihovog ravog ponaanja zavisi vie od pobonog karaktera nego od izbora koji e izvriti u nekom danom trenutku. Oni koji imaju ispravan karakter izvrie i ispravan izbor ponaanja. Ne ustruavam se da kaem da Elen Vajt istie razvoj karaktera kao klju problema u pripremi za poslednju krizu, jer e karakter biti taj koji e u vreme probe odvojiti ito od pleve, a ne samo ponaanje. U krizi se otkriva karakter, rekla je ona, a ne otkriva se ponaanje. Ovim se ne kae da se u vreme kuanja nee otkriti i ponaanje. Sigurno e se otkriti. Ponaanje onih koji nisu razvili vrst karakter bie veoma oigledno - oni e napustiti svoju veru. Oni e se pridruiti neprijateljskim redovima. Slobodno moemo rei da nisu mogli izvriti gori izbor ponaanja! Meutim, njihov izbor ponaanja bie izraz onoga to su postali u svojoj unutranjosti. Stoga, glavna priprema koju danas Boji narod treba da izvri u oekivanju poslednje krize jeste razvoj karaktera. Naalost, razvoj karaktera je veoma sloen problem i u ovoj knjizi ne mogu da idem u pojedinosti o tome.49 Dok razvijate svoj karakter, pozivam vas da imate poverenja u Boga kao na inilac usmerenosti u vaem naporu. Ovo govorim zbog izjave Elen Vajt da e poslednja kriza pokazati da li postoji stvarna vera u Boja obeanja. Ako ste takva osoba da vam je teko da podnesete teka vremena - ako mnogo patite i moda se mnogo alite zbog iskuenja koja treba da podnesete - tada vam mogu potvrditi da ete stvarno imati teko vreme u poslednjoj krizi. Jer samo oni koji su nauili da se uzdaju u Boga u iskuenjima i kroz njih, imae karakter koji im je potreban da izdre poslednju krizu. To je najvanija priprema koju moemo vi i ja da izvrimo za vreme nevolje koje dolazi.
49
Marvin Moore, Conquering the Dragon Within (Boise, Idaho: Pacific Press Publishing Association, 1995)
73
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
Sticanje tanih informacija Opstanak u vreme posletka zahteva pravilno shvatanje onoga to se zbiva u svetu, zato to e nam predznanje pomoi da se spremimo za nepredviene dogaaje. U svojoj knjizi Disaster and the Millennium (Velika nesrea i milenijum)50 koju sam obilato navodio u nekoliko ranijih poglavlja, Majkl Barkan daje neke komentare koji su primenjivi u ovom razmiljanju: Velika snaga nesree proizlazi iz iznenadnosti kojom napada nespremna drutva, ustanove i due. to se ovek vie priprema za budue nepredvidive dogaaje, utoliko je manje verovatno da e ovi nepredvidivi dogaaji priiniti tetu rasula. ak i tamo gde se radi o prirodnim silama koje se ne mogu kontrolisati samo postojanje prethodne opomene predstavlja odbranu. (57) Predznanje, verovatno, nee samo ublaiti posledice nesree, nego e milenijumsku reakciju uiniti manje verovatnom. Takva informacija liava dogaaj njegove vrednosti oka i brani ivotnu sredinu od prekomernog razaranja - znai i jedno i drugo liava milenijumske pokrete njihovog razloga postojanja. (Isto, 59) U prvoj tvrdnji Majkl Barkan kae da to se ovek vie priprema za budue nepredvidive dogaaje, utoliko je manje verovatno da e ovi nepredvidivi dogaaji priiniti tetu rasula. To je tehniki nain iskazivanja onoga to je Elen Vajt rekla u svojoj knjizi Christ's Object Lessons: Obe grupe su zateene, ali jedna se pripremila za neoekivano, a druga se nala bez pripreme. teta rasula od koje je potrebno da se zatitimo, iz perspektive Elen Vajt bila bi otpad - izreetanost od vere koja moe da spase, kao i pridruivanje opoziciji. Barkan kae da nam saznanje o tome da e pre vremena doi sud unitenja pomoi da spreimo takvu reakciju: Takva informacija liava dogaaj njegove vrednosti oka i brani ivotnu sredinu od prekomernog razaranja - znai i jedno i drugo liava milenijumske pokrete njihovog razloga postojanja. Oni koji nemaju ovu predinformaciju bie zateeni i to e ih dovesti u veliku opasnost da se odreknu svoje vere. Jer jedna od glavnih istina u Barkanovoj knjizi je da nesree otvaraju ljudske umove za one ideje koje bi ranije odbacili. Uveravam vas da e ovo biti opasnost za Boji narod. Ogromna veina sveta prihvatie objanjenje drugog milenijumskog pokreta. Oekujem da e postojati veliki savez svih religija koji e bar delimino biti pod uticajem prikazanja pretpostavljene Majke Boje o emu smo raspravljali u jednom ranijem poglavlju.51 Kako se nesree budu umnoavale, a kriza produbljivala, pretnja progonstvom dodae se irokom pokretu za versko ujedinjenje, i pritisak na Boji narod da se odrekne svoje vere bie pojaan. Danas, pre krize poslednjeg vremena sa njegovim velikim nesreama, gotovo svi adventisti zauzimaju vrst stav prema nekim uenjima koja su opte prihvaena u drugim Crkvama. Meutim, nesree poslednjeg vremena e po svoj prilici otvoriti na um da povoljno razmotrimo one pojmove koje sada
50 51
Michael Barkun, Disaster and the Millennium (New Haven, Coun.: Yale University, Press, 1974) Unapred se ne moe rei hoe li ova pojavljivanja - prikazanja - nastaviti da se dogaaju u vreme nevolje. U nedavnoj prolosti bilo je dovoljno tih aktivnosti koje su svetu pruile verodostojno objanjenje o tome ta e se deavati kada velike nesree poslednjeg vremena budu poele da se dogaaju.
74
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
odbacujemo kao suprotne. To je upravo ono to Barkan govori. To je ono to Elen Vajt kae. To je ono oko ega e nastati reetanje. U oekivanju opasnosti, jedan od najboljih naina kojim moemo da zatitimo svoj narod da se ne pridrui opoziciji jeste da ga obavestimo o velikim nesreama koje se pribliavaju. Jer, kako Barkan istie, predznanje e olakati prilagoavanje nesrei, a to e milenijumsku reakciju prema drugoj strani uiniti manje verovatnom. Apostol Pavle opominje ukazujui na opasno delovanje prirodnih nesrea na religiju: Jer kad reku: mir je, i nema se ta bojati, onda e iznenada napasti na njih pogibao kao bol na trudnu enu, i nee utei. (1. Solunjanima 5,3) Zapazite da e iznenadnost unitenja, kako apostol Pavle kae, uhvatiti ljude u sotonsku zamku. Oni koji su uhvaeni u zamku govore: Mir je!, a to znai da oni oigledno ne znaju ta dolazi. Iznenadnost nesree spojena sa njihovim nedostatkom predznanja o tome, stvara situaciju u kojoj oni postaju veoma prijemivi za promene u svom sistemu verovanja, i zato e otpasti. To je misao apostola Pavla. Ali, zapazite ta dalje govori: Ali vi, brao, niste u tami da vas taj dan kao lupe zatekne. (1. Solunjanima 5,4) Apostol Pavle kae da Boji narod nema potrebe da bude u tami o iznenadnom razorenju koje dolazi na svet! To je razlog nae obaveze da obavestimo sve ljude o buduim dogaajima, jer oni koji su obaveteni nee biti iznenaeni. Oni e posedovati predznanje o nesreama i oni e biti u stanju da ove strane dogaaje smeste u okvire svog biblijskog i prorokog razumevanja. Predznanje e biti zatita od pometnje, opasnosti od promene verskih sistema i pridruivanja lanom milenijumskom pokretu. Moemo, onda, rei da dok je razvoj karaktera najvanija priprema koju moemo da izvrimo u oekivanju krize koja predstoji, vea budnost i svest da ove nesree dolaze, pomoi e nam da ostanemo u svojoj veri, pa ak i da je utvrdimo. Predanje biblijskoj istini U svojoj knjizi Velika borba Elen Vajt ovako pie: Ono to e on (sotona) imitirati bie toliko slino istinskome da e biti nemogue razlikovati jedno od drugoga, osim pomou Svetoga pisma. Svedoanstvima Pisma mora da se ispita svako tvrenje i svako uinjeno udo. (480) Shvatio sam vanost ovih rei dok sam prouavao katoliku literaturu o Devici Mariji i njenim prikazanjima. Jedan pisac, piui u jednoj katolikoj publikaciji koja nosi naslov Mary's People (Marijin narod) kae: Novo protestantsko naglaavanje u obezbeivanju biblijske osnove za svako verovanje i sprovoenje u ivot vodi do sumnje u dogme kao to je Bezgreno zaee i Bogorodiino vaznesenje, izmeu ostalog... (Tako) je postojalo izvesno krnjenje Marijinog poloaja u umovima protestantskih reformatora, od kojih su mnogi smatrali da se sve mora izriito nai u
75
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
Svetom pismu, ako treba u to verovati.52 Autor dalje nastavlja da ukazuje na to da itaoci, koji nisu katolici, prihvataju novi pogled na katoliko uenje o Mariji. Zakljuuje ovim reima: Moda, poto je Marija postala sredinja taka novih rasprava, voe iz svih krajeva Hrianske svetske zajednice priznae njen znaaj.53 Pojam koji elim da zapazite je logina, teoloka osnova argumenta ovog pisca. On poinje sa sumnjom u protestantsko naelo o nalaenju biblijskog temelja za svako verovanje i sprovoenje u delo, i na tom, temelju on podstie protestante da drukije gledaju na katoliko uenje o Mariji. Verovatno je ono to zaprepauje u ovoj izjavi injenica da je ovo napisao luteranski svetenik! Ba je Luter bio taj koji je prvi zauzeo stav da Biblija i samo Biblija predstavlja osnovu vere i ivota. Za mene ovo naglaava znaaj komentara Elen Vajt da ono to e on (sotona) imitirati bie toliko slino istinskome da e biti nemogue razlikovati jedno od drugoga, osim pomou Svetoga pisma, i zato podvlai da svedoanstvima Pisma mora da se ispita svako tvrenje i svako uinjeno udo. Piui u svojoj knjizi The Thunder of Justice (Kritika pravde) iz koje sam preuzeo mnoge navode u jednom od ranijih poglavlja, Ted i Morin Flin ovako piu: Postoje uenja o naoj Gospi koja se izriito ne nalaze u Svetom pismu, ali su prenoena svetim predanjem, kao verni izraz verovanja i prakse Crkve, koju je osnovao Isus Hristos. Katolici esto govore o Svetom pismu i tradiciji kao izvorima otkrivenja. Meutim, moda bi bilo mnogo tanije da se govori o Svetom pismu u tradiciji, poto svako autentino uenje - bilo usmeno ili pisano - koje su predavali apostoli svojim sledbenicima, predstavlja deo svete tradicije, naslee naeg Gospoda Isusa Hrista. (79) Ovo vreme moe lako da se prepozna kao 'Marijino vreme' o kome je davno prorokovano u spisima raznih svetaca, koji su videli kako je Bog izabrao da nam prvi put poalje Isusa preko devojke, Marije, tako e On isto to izabrati i za svoj Drugi dolazak. Ova istina nije objavljena neposredno u Svetom pismu, niti moe da se izvede pomou logine neophodnosti. To je pre predmet privatnog otkrivenja i razvojnog shvatanja pod vostvom Duha Svetoga i Marijine uloge u istoriji spasenja. (Isto,16) Kada vreme probe doe, pretpostavljam da e se Boji narod nai pred izazovom ba u odnosu prema samom naelu Biblija i samo Biblija kao osnova vere i ivota. Pritisak da se napusti ovo naelo u korist uda koja celi svet moe da vidi, bie veoma snaan. Zato je neophodno i ivotno vano da ovo naelo imamo duboko usaeno u svoj um. Oni koji to ne budu imali, bie u velikoj opasnosti da popuste pod pritiskom da se povinuju. Kada smo utvrdili naelo da je samo Biblija osnova naih verovanja, potrebno je da izgradimo i pouzdano razumevanje osnovnih biblijskih uenja. Samo
52
53
Mary's People (Marijin narod) 27. august 1995. p. 12. Isto
76
VELIKA NEVOLJA KOJA
DOLAZI
doktrinarno, teoretsko shvatanje biblijskih istina, lieno razvoja karaktera u skladu sa tim istinama, nee biti dovoljno da sauva nau vernost Bogu u razdoblju poslednje krize. Meutim, ak i sa vrstim karakterom i bliskom vezom sa Isusom, oni koji imaju pogreno teoretsko gledite o uenjima kao to su stanje mrtvih, Subota i Hristov drugi dolazak54 bie u velikoj opasnosti da podlegnu sotoninim prevarama. Teoretski i posveujui nain shvatanja Biblije ne smemo nikada da nainimo predmetom ili-ili. Ako ste se nedovoljno razvili na podruju teoretskog poznavanja Biblije, podstiem vas da tome date prvenstvo u svom ivotu i uspeno reite taj problem. U crkvenim izdanjima ima mnogo knjiga koje mogu da vam pomognu da to ostvarite. Strana kriza dolazi na svet. Verujem da se ona lako moe dogoditi jo za ivota mnogih koji itaju ovu knjigu. Zato je priprema veoma vana. Pozivam vas da se molite Isusu da vam pomogne da razvijete karakter koji e se odrati u iskuenju poslednjeg vremena. Zaponite deo vaeg vremena molitve uenjem osnovnih istina adventistike vesti. inei ove jednostavne pripreme, poi ete dugim putem pripreme samoga sebe za stranu krizu koja e u bliskoj budunosti sigurno pogoditi celi svet.
54
Teorija odvoenja - ono to nazivam teorijom dualnog drugog dolaska, je prevara koja e navesti mnoge, dobre i iskrene ljude da izgube svoj put u razdoblju posledneg vremena.
77
15. HRABRO SUOAVANJE SA
POSLEDNJIM VREMENOM
Moja supruga i ja imamo dvoje prijatelja koji su nam izrazili svoj strah od poslednjeg vremena. Oboje imaju oko etrdeset godina. Jedan, od njih, mukarac, rekao mi je da dok je bio u koli, toliko ga je uplaio jedan propovednik svojim govorom koji je odrao za vreme sedmice molitve o dogaajima poslednjeg vremena, da mu i danas teko pada razmiljanje o tom predmetu. Drugi prijatelj, ena, odrasla je u vrlo konzervativnoj adventistikoj porodici u kojoj je poslednje vreme bilo uobiajena tema. ak i sada, nju doslovno obuzme panika - nekontrolisano drhtanje - uvek kada uje razgovor o poslednjem vremenu. Adventistiki hriani naglaavaju dogaaje poslednjeg vremena i strah od poslednjeg vremena predstavlja problem meu nama. U skoranjoj anketi, profesor teologije na jednom adventistikom koledu, utvrdio je da je 50% studenata iz predmeta eshatologije bilo toliko uplaeno vremenom nevolje koje e doi da bi vie voleli da umru nego da se suoe sa njim! Ne elim da poreknem da obavetenje koje sam vam saoptio u ovoj knjizi moe da bude vrlo zastraujue. Ne sumnjam da su neki itajui ovu knjigu osetili ovaj strah. Neki su moda odloili knjigu ne zavrivi je; drugi su moda odbili ak i da je itaju. Pitanje koje se sada namee glasi: Kako da postupamo sa ovim istinama? Kako da se odnosimo prema pojavi straha? Neki postupaju sa problemom tako to odbijaju da govore o dogaajima poslednjeg vremena. To je razumljivo u sluaju onih koji su kao deca doiveli traumu sluajui razgovore o dogaajima poslednjeg vremena. Meutim, ja zaista verujem da je mogue suoiti se bez straha sa poslednjim vremenom. To je ono o emu sam eleo da razgovaram sa vama u ovom zavrnom poglavlju. Kua u plamenu Pretpostavimo da sam znao da e u jednom trenutku idue godine usred noi vaa kua do temelja izgoreti. Nisam znao taan dan - osim da e se to dogoditi u toku narednih dvanaest meseci. Da li biste eleli da vam to saoptim? Mislim da bi veina italaca ove knjige potvrdno odgovorila. Bez obzira na to koliko je zastraujua takva informacija, oni bi radije eleli da je imaju, da bi mogli da budu spremni. Neznanje bi ih stalo ivota! Verujem da Bog poznaje naa oseanja. On nema nikakvu radost i potrebu da izaziva strah u naem ivotu. Ipak, On je bio taj koji je rekao svom proroku pre otprilike 2500 godina da e doi vreme alosno vreme, kakoga nije bilo otkako je naroda dotada. (Danilo 12,1) I niko drugi do sam Isus nije ponovio Danilove rei, dodajui i da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao. (Matej 24,22) Zato mi nee biti neprijatno to u ovoj knjizi govorim o vremenu nevolje. Neki ljudi oseaju se nelagodno to Elen Vajt mnogo i otvoreno govori o poslednjoj krizi. Ona je ila tako daleko da je rekla: esto oekivanu nevolju smatramo veom nego to je u stvari, ali to nije sluaj sa nevoljom koja je pred nama. Najivlja mata ne moe da zamisli koliko e iskuenje biti teko.55 Da li je Elen Vajt pokuala da ovom izjavom uplai Boji narod? Svakako, ne! Ako e nastupajue vreme nevolje predstavljati veliku opasnost za nas, verujem da e Bog stalno poveavati znanje o njemu, naroito ukoliko se brzo pribliava. Bog nikada nije odbio da opomene svet, naroito svoj narod, podacima o
55
Velika borba, 503.
78
VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI HRABRO SUOAVANJE SA POSLEDNJIM VREMENOM
zastraujuoj budunosti. Zaista ostaju preneraeni svi oni koji su sa prezirom odbacivali ove opomene. Imamo najmanje dva izvanredna biblijska primera za to. etiri stotine godina Bog je opominjao Izrailjce ukazujui im na posledice pobune. U vreme Izlaska Mojsije je posvetio vei deo teksta iz 5. Mojsijeve 28. glave prokletstvima koja e se sruiti na njih zbog njihove uporne neposlunosti. Taj tekst ne predstavlja prijatno tivo. Boje opomene postajale su uznemirujue i uestalije to je izrailjski narod dublje zapadao u otpad. U vreme poslednjeg proroka Jeremije (koji je doiveo stvarno razorenje Jerusalima), opomene su dostigle svoj vrhunac. Jeremija je verno objavljivao Boje poruke, ali je stalno bio optuivan da potkopava vlast. Jednom prilikom bio je baen u tamnicu i dva puta je bio u ivotnoj opasnosti (vidi: poglavlja 26,37.38). Ljudi ne vole rave vesti! Ipak Jeremija je bio u pravu. Narod je trebalo da slua njegove opomene i da se priprema. Meutim, odbili su, i zato bili savladani nesreom kada je naila. Nekoliko meseci pre svog hapenja, suenja i izvrenja sudske presude, Isus je opomenuo svoje uenike i nagovestio im ta e se zbiti. Meutim, obuzeti strahom, odluili su da odbace opomenu (vidi: Matej 16,21.22). A kada se neizbeno na kraju i dogodilo, bili su preneraeni. Pod pritiskom nevolja koje su ih snale gotovo su izgubili veru (vidi: Luka 24,19-21; Jovan 20,24.25). Stoga, mislim da je vrlo vano da danas briljivo obratimo panju na upozorenja koja nam je Bog dao o poslednjem vremenu. Ako nas te opomene uznemiravaju, umesto da prezremo vest mi treba da leimo strah. Pitanje je kako emo to ostvariti? Isusovo uputstvo za prevazilaenje straha Isus je dao savrenu pouku kako da u nevolji postupamo sa strahom. Jedne noi vrlo kasno On i Njegovi uenici nali su se na puini Galilejskog jezera kada oluja velika postade na moru da se laa pokri valovima. Uenici su se uzbunili. Gospode, uzviknuli su, izbavi nas, izgibosmo! Isus, koji je spavao u zadnjem delu amca, probudio se i rekao svojim uenicima: Zato ste straljivi, maloverni? Tada ustavi zapreti vetrovima i moru, i postade tiina velika. (Matej 8,23-26) Isusov odgovor na strah uenika bila je vera! Molim vas, zapazite da nije rekao: Ah, bilo je stravino! On nije rekao: Zar nije strano to je Bog dopustio tu buru da nas potopi? On nije rekao: Jedva smo izneli svoju glavu! On je jednostavno rekao: Gde vam je vera? Svaki drugi odgovor opravdao bi i podstakao strah uenika. Meutim, Isus ih je pozvao da i u strahu imaju poverenje u Boga. Moramo priznati, da je strah normalan ovekov odgovor na opasnost. To ne moramo uiti. To je usaeno u nas. Mi smo roeni unapred programirani da strahom odgovorimo na sve opasne situacije. Ako je to tano, zato je onda Isus ukorio svoje uenike zbog straha od bure? Zato to se njihov strah pretvorio u paniku. Jedino ispravno bi bilo da su na strah od bure odgovorili izbacivanjem vode, upravljanjem broda kroz talase i molitvom. Nije im posluilo na ast to to su izgubili glavu. Nije bilo prikladno to su dopustili da strah ovlada njihovim umom i pone da upravlja njim. Pravilan odgovor na opasnost od bure, prema Isusovoj pouci, bila je vera poverenje u Boga u najteoj neprilici. Ali, to je preterani zahtev! On se lako ne ostvaruje. Kako moemo da
79
nauimo da sauvamo glavu u zastraujuim situacijama? Polazna taka je svakako jak, postojani ivot molitve. O ovome je toliko pisano da smatram da jedva mogu ovde neto dodati tome, osim jedne istine: Potreban nam je snaan ivot molitve usred nevolje. Postupanje sa strahom Sve ono to mi ljudi nauimo da dobro uradimo zahteva praksu. Isti predmet treba stalno da obraujemo sve dok ne nauimo da ga bez greke uradimo. Meutim, obino je potrebno da nastavimo sa vebanjem na nekom instrumentu ili predmetu. Na primer, da bismo mogli lepo da sviramo na klaviru, najpre moramo da imamo pristup klaviru. Posle toga moramo mnogo puta da pretrimo prstima preko klavijature za svaki komad koji uimo, dok ne budemo u stanju da ga bez greke odsviramo. Da bismo mogli da ispeemo dobar kola, moramo imati pristupa raznim kuhinjskim aparatima i posuu. Zatim te ureaje moramo mnogo puta da upotrebimo sve dok ne uspemo da napravimo dobar kola. Da bismo mogli da naslikamo pravu crtu moramo da imamo pristupa boji i etkici. Dok uporno vebamo povlaei mnoge krivudave crte, na kraju emo uspeti da nacrtamo pravu crtu. Isto je tako i u duhovnom ivotu. Bog nam jednostavno ne daje sposobnost da budemo neustraivi u suoavanju sa burama. Potrebno je da to uvebavamo. Divno, rei ete, ali ne postoje nikakva pomona sredstva za to kao to postoje za vebanje na klaviru, za meenje kolaa, za crtanje. Kako moemo da vebamo posedovanje vere kada ne postoje pomona sredstva na kojima to treba da uvebavamo? Za izgraivanje vere postoje pomona sredstva, orua! Nazivamo ih malim iskuenjima u ivotu. Svako iskuenje je prilika za uvebavanje nae vere u Boga. Ako ostanemo uporni stii emo dotle da emo se uvek potpuno uzdati u Njega kada se suoimo i sa najeom burom. Pre nekoliko godina kada sam prolazio kroz jedno veoma teko iskuenje, jedan prijatelj mi je rekao: Marvine, iskuenje je opasna prilika. To mi se svia! Prilika je mogunost za jaanje nae vere. Opasnost je u tome to moemo da zloupotrebimo iskuenje i oslabimo svoju veru. Postoji mnogo naina da se zloupotrebi iskuenje. Jedan nain je da krivimo Boga za iskuenje: Zato si dopustio da mi se to dogodi? Drugi nain je da krivimo sebe: Bio sam tako glup pa sam upao u ovu nezgodu! Trei nain je da krivimo druge za svoja iskuenja: Zato su svi protiv mene? Jedan drugi nain je samosaaljenje: Jadan li sam! Neki ljudi se estoko ljute kada iskuenja naiu na njih: Otkinuu nekom glavu! Neki su oaloeni i bee, kao apostoli kada su Isusa uhvatili u Getsimaniji. Odgovor vere na iskuenja je poverenje u Boga. Poverenje u Boga, kad naiu bure, daje nam mirnou. Poverenje obuzdava naa oseanja, naroito strah, i dri ih pod kontrolom razuma. Apostol Petar je rekao: Kojemu (Hristovom vaskrsenju) radujte se, premda ste sad malo (gde je potrebno) alosni u razliitim napastima, da se kuanje vae vere... nae na hvalu i ast. (1. Petrova 1,6.7) Meutim, odgovor vere na iskuenja zahteva vebanje. To ne dolazi prirodno. Imajte na umu da sa svakim iskuenjem koje doivimo, vi i ja vebamo. Ako se ljutimo, krivimo druge ili saaljevamo sebe, mi taj odgovor vebamo za sledee iskuenje. Ako izgubimo glavu, mi jo vie razvijamo takav odgovor. Neki ljudi postaju vrlo dobri u ovim ravim odgovorima. Kada ovi ravi odgovori postanu uobiajeni, tada smo razvili karakternu manu.
80
Ako nauimo da se u svakom iskuenju pouzdamo u Boga, uspeli smo da razvijemo postojanost karaktera. A onda kada se suoimo sa poslednjom krizom, biemo spremni za nju. Imajte na umu da je Elen Vajt zapoela svoju tvrdnju o poslednjoj krizi u knjizi Christ's Object Lessons (Hristove oigledne pouke) reima: U krizi se otkriva karakter. Neke od deset devojaka bile su pripremljene za neoekivani dogaaj, kae ona, a druge nisu bile i zato ovako pie: Tako sada iznenadna i neoekivana nesrea, neto to e dovesti duu licem k licu sa smru, pokazae da li postoji stvarna vera u Boja obeanja. (412) Najvei problem u poslednjoj krizi bie postojanje nae sposobnosti da imamo poverenja u Boga. Mi ne moemo u jednom trenutku potpuno razviti ovu sposobnost, u vreme kada nastupi kriza. To je razlog to su nerazumne devojke bile - i to e biti - nespremne. Siguran sam da e postojati razliiti stepeni pripreme. Pojedinci e imati jaku pripremu, dok e drugi imati odgovarajuu, ali minimalnu pripremu. Ipak, niko od onih koji se uopte nisu pripremali nee prebroditi poslednju krizu. To znai da danas, sutra ili prekosutra, kakve god moda bile krize s kojima emo se sukobiti na naem putu, mi moramo odluiti da ne krivimo Boga, sebe ili bilo kog drugog, nego da ih upotrebimo kao sredstvo za izgradnju vere koja e nam biti potrebna kada se najtea nevolja za koju je svet ikada znao bude nezadrivom silom sruila na nas. Kako priati deci o poslednjoj krizi? Jo uvek se seam dana kada sam prvi put uo o vremenu nevolje. Imao sam tada verovatno est ili sedam godina. Majka je itala mojoj sestri i meni o tome iz Velike borbe. Ja sam plakao. Moja majka me je teila uveravanjem da e Isus zatiti svoj narod, i to je pomoglo. Ali, jo uvek se seam da sam bio veoma preplaen. Jedan od najveih izazova sa kojim se suoavaju roditelji, adventisti, u ovom veku Zemljine istorije je pitanje kada i kako rei deci o vremenu nevolje. To je isto tako izazov sa kojim se susreu propovednici, uitelji i svako drugi ko moda govori deci o poslednjem vremenu. Iskustvo o moja dva prijatelja, koje sam uzeo za uvod u ovo poglavlje, dobro ilustruju vanost obazrivosti prema deci u saoptavanju istine o poslednjem vremenu. Poto sam u toku nekoliko prolih godina najvie prouavao poslednje vreme, mnogi su me pitali kako svojoj deci mogu da saopte istinu o vremenu nevolje, a da to ne izazove strah kod njih. Moj odgovor je vrlo prost: Mislim da je to nemogue postii. Bog je stvorio ljudski um da osea strah od opasnosti. Da se jedne tamne noi naete u dungli i da na desetak metara od svoje staze zaujete glasnu riku, vi biste osetili strah. Ne moete ga zaustaviti, iako ga ne elite. Strah e vas podstai da se zatitite beanjem. To je razlog zato nam je Bog dodelio sposobnost da oseamo strah i zato ga je nainio instinktivnim automatskim odgovorom koji - od nas ne zahteva razmiljanje. ak i u poslednje vreme, verujemo, da treba da uinimo sve to znamo da bismo se zatitili, kada nam zapreti opasnost. Isus je ovako savetovao svoje uenike: A kad vas poteraju u jednom gradu, beite u drugi. (Matej 10,23) To je primena normalnog straha na pravilan nain. Meutim, izmeu normalnog straha i panike postoji razlika. Razum nadgleda normalni strah. Ali, kada paniimo razum se uklanja, a nae ponaanje potpada pod kontrolu naeg straha. Postoji izvestan normalan strah povezan sa naim oekivanjem vremena
81
nevolje, i to ne treba da poriemo kada o tome razgovaramo sa svojom decom. Najbolje to moemo da uinimo jeste da svojoj deci dopustimo da izraze svoj najnormalniji strah i tada ih dovedemo do poverenja u Isusa. Poverenje nee i ne treba da otkloni njihov normalni strah, ono e im pomoi da taj strah zadre pod kontrolom razuma. Kada treba da razgovaramo o ovoj temi sa decom? Verujem da maloj deci treba govoriti o radostima Hristovog drugog dolaska, a ne o vremenu nevolje. Kada stvarno ponemo da im govorimo o predstojeoj krizi, nae primedbe treba da budu kratke i jednostavne, bez mnogo pojedinosti. Deca koja imaju est godina u veini sluajeva mogu prihvatiti ovu vrstu objanjenja. Kako bivaju stariji postepeno im moemo vie objanjavati, tako da kada dostignu mladiko doba imae prilino jasan pojam o onome to predstoji. Neki roditelji moda smatraju da je to suvie i vrlo rano. Ipak, eleo bih da istaknem da ako vaa deca ovo ne naue od vas, ona e gotovo sigurno uti o tome od nekog drugog koji u nainu objanjavanja moda nee biti tako razborit kao vi. Ako elite da vaa deca po prvi put uju od vas o traumi poslednjeg vremena, tada im to sami morate rei pre nego to verovatno uju od drugih. Verujem da su deca starijeg uzrasta u stanju da shvate ovo obavetenje ako im se pravilno iznese. Pre nekoliko godina imao sam prednost da nekoliko dana govorim o poslednjem vremenu na sastancima pod atorom u Mauntin Vju u Zapadnoj Virdiniji. Kada sam ve izneo jedan deo serije, voa dejeg odeljenja upitao me je da li bih govorio i njegovoj deci o poslednjem vremenu. Sa izvesnom strepnjom, prihvatio sam taj poziv. Bio sam zapanjen. Poto sam prilino pojednostavio svoje izlaganje o poslednjim dogaajima na Zemlji, ti deaci i devojice zasuli su me istim pitanjima koja su mi i odrasli postavljali. Pojedinosti koje su iznosili bile su duboke. I nisu eleli da prestanu! To je trajalo jedan sat, a deca su jo uvek elela da jo vie saznaju. Na kraju sam morao da zavrim ovaj sastanak. Jedno od pitanja koja su deca postavila odnosilo se na temu kako bez straha doekati poslednje vreme. Otvoreno sam im rekao da ne postoji nikakav nain da se to postigne. Tada sam im objasnio da moramo da nauimo da se pouzdamo u Isusa, koji e u toku poslednjeg vremena biti na zatitnik. Pre izvesnog broja godina pojavilo se u Adventist Review sledee pismo uredniku kao odgovor na naroito izdanje o Hristovom drugom dolasku: Proveo sam godine u pokuaju da neutraliem strah i uas koji su povezani sa Drugim dolaskom. ak i danas odrasli koji pripadaju generaciji mojih roditelja sa osudom i uasom esto govore o Buovom konzervatizmu ili o promenama u ranijem Sovjetskom Savezu. Ako je Hristov dolazak uzbuujui dogaaj, zato je sve tako uporno usredsreeno na uasavajue dogaaje u 'vremenu nevolje'? To slui samo da se plaim poslednjih dana i da se oseam krivim to tako inim. Kao majka dvoje male dece, postavila sam sebi cilj da saoptim samo uzbudljive, neverovatne velianstvene aspekte o Isusu, Nebu i Njegovom drugom dolasku. Briga i zabrinutost prirodno e doi kao deo odrastanja u svetu u kome ima mnogo problema. Moj drugi cilj je da izgradim poverenje u naeg nebeskog Oca. Moja deca treba da znaju da nas On sigurno uva i vodi i da treba da se brinemo samo za jedan dan. Moram da se upitam kako i emu bi Isus uio nau decu o svom dolasku. Da li bi se usredsredio na progonstvo, smrt i uase, ili bi eleo da
82
vie saznaju o radostima i znaaju Njegovog dolaska? Izabrala sam ovo drugo. elim da ovaj dogaaj probudi samo oseanja radosnog iekivanja i viziju sree, a ne straha i nesigurnosti. elim da moja deca odrastu i postanu ljudi koji e voleti pomisao na Njegov dolazak, a ne drhtati od njega.56 Ovo mi se dopada. Pretpostavljam da su deca ove majke bila verovatno predkolskog uzrasta u vreme kada je ona pisala ovo pismo. To je tano uzrast kada treba govoriti o radosti Hristovog dolaska, o Nebu i venom ivotu, a ne o vremenu nevolje koje e tome prethoditi. Takoe mi se svia njena usredsreenost na poverenje u Isusa u pouavanju svoje dece, u Isusa koji sigurno uva i vodi. Svia mi se i njen komentar da treba da se brinemo samo za jedan dan. Moje jedino upozorenje ovoj majci (i drugima kao to je ona) bilo bi da ne treba da pretpostavi da zauvek moe zatititi svoju decu od saznanja o vremenu nevolje niti bi trebalo da to eli. Bog nam je otkrio neto o tome kakvo e to vreme biti, zato to je eleo da to znamo da bismo mogli da se pripremimo. Odrasli hriani imaju potrebu za zrelim shvatanjem tog vremena i kako da se uspeno bore imajui poverenje u Isusa. Meutim, oni nee moi da razviju ovo poverenje ako su stalno sputavani u saznanju o njemu, pa se zato oseaju preplaenim. ak i oni koji nisu roditelji treba da budu obazrivi. Na primer, ako pripadate takvim odraslim adventistima koji vole da se skupljaju u petak uvee ili u subotu posle podne (ili u bilo koje drugo vreme) da bi vodili duge teoloke razgovore, potrebno je da budete obazrivi u odnosu na ono to ete rei o poslednjem vremenu ako su i deca prisutna. Ako su predkolska deca blizu da mogu da uju razgovor, treba da izbegnete razgovor o vremenu nevolje. Sa veom decom podesite svoj razgovor njihovom uzrastu i uvek naglasite poverenje u Boga. Posmatranje druge strane Jednom sam uo priu o nekoj eni koja je mnogo vezla. Jednoga dana dola joj je u posetu prijateljica i poela da se ali na sva iskuenja i patnje koje je podnosila. ena je u jednom trenutku pokazala nalije svoga veza i upitala da li je rad dobar. Njena prijateljica je odgovorila: Ne, uasan je! ena je tada okrenula vez i pokazala lice veza. On je zaista bio divan. Lako je u ovom ivotu posmatrati vreme nevolje sa nalija. Bog nam ga je namerno pokazao, zato to je potrebno da toliko znamo o njemu. Meni je drago to nam je Bog ipak delimino pokazao i lice. eleo bih da zavrim ovo poglavlje - a i ovu knjigu - divnom slikom iz Otkrivenja koja prikazuje Boji narod na Nebu posle vremena nevolje: I videh kao stakleno more smeano s ognjem, i one to pobedie zver i ikonu njezinu, i ig njezin, i broj imena njezina, gde stoji na moru staklenom i imaju gusle Boje; i pevahu pesmu Mojsija sluge Bojega, i pesmu jagnjetovu govorei: Velika su i divna dela tvoja, Gospode Boe svedritelju, Pravedni su i istiniti putovi tvoji, Care svetih.
56
Adventist Review, 27. february 1992, 2
83
Ko se nee pobojati tebe, Gospode, I proslaviti ime tvoje? Jer si ti jedan svet; Jer e svi narodi doi i pokloniti se pred tobom; Jer se tvoji sudovi javie. (Otkrivenje 15,2-4) Ova slika oslikana reima prua nam neznatno vienje neiskazane radosti na Nebu. Meutim, zapazite da oni koji tako radosno slave Boga u stanju su da to ine zato to pobedie zver i ikonu njezinu, i ig njezin, i broj imena njezina. Oni koji e jednoga dana pevati ovu pesmu na Nebu bie oni, koji su nauili da na ovoj Zemlji imaju poverenja u Isusa Hrista u toku najdramatinijih iskuenja sa kojima su se hriani ikada suoili. To je razlog njihovog oduevljenog pevanja. Ja elim da budem deo te grupe. A ti?
84
DODATAK A O
KRAJU VREMENA MILOSTI
U ovom dodatku eleo bih da vas upoznam sa nekim mislima u vezi sa krajem vremena milosti koje su moda nove za vas. Mnogo od onoga to u vam saoptiti bie izriito potvreno nadahnutim dokazima, ali u nekim sluajevima moji zakljuci bie tumaenje tog dokaza. U ovom dodatku izraz kraj vremena milosti upotrebljavau na razne naine, a to moe da prouzrokuje veliku zbrku. Da bih to izbegao, potrebno je da tano definiem ta sam mislio upotrebom tog izraza na svaki odreeni nain. Kraj vremena milosti adventistiki hriani tradicionalno podrazumevaju kao trenutak u kome Isus prestaje sa svojom posrednikom slubom u nebeskoj Svetinji, posle ega e sudbina svakog ljudskog bia biti utvrena za venost. Od te take svetske istorije pa nadalje, niko ne moe biti spasen ako nije prihvatio Isusa za svog Spasitelja. Od ovog trenutka pa nadalje kada se pozovem na kraj vremena milosti u ovom konanom smislu, nazvau ga konani kraj vremena milosti za ljude. Sledea shema, s kojom ste verovatno sasvim upoznati, prikazuje ovaj nain razmiljanja o kraju vremena milosti:
Iako je ovo ono to adventisti esto podrazumevaju kada govore o kraju vremena milosti, to ipak nije jedini nain na koji se upotrebljava ovaj izraz. U izvesnom smislu rei ovaj Dodatak, kao i sledei, predstavlja definiciju nekih drugih oblika upotrebe izraza kraj vremena milosti. Pojedinaan i zajedniki kraj vremena milosti Smatram da je korisno napraviti razliku izmeu pojedinane i grupne milosti. U sledeoj izjavi Elen Vajt se poziva na obe: Kroz izvesno razdoblje milosti On (Bog) ispoljava dugo trpljenje prema narodima, gradovima i pojedincima. (Review and Herald, 2. maj 1893) Ako Bog poklanja izvestan period milosti i pojedincima i grupama (narodima i gradovima), logino je zakljuiti da vreme milosti i za pojedince i za grupe moe da se zavri. Da detaljnije prouimo vreme milosti za pojedince i za grupe, a poeemo sa krajem vremena milosti za pojedince. Kraj vremena milosti za pojedince Vreme milosti za sve ljude ne zavrava se onda kada prestaje vreme milosti za pojedince. Prema tome, kraj vremena milosti za pojedinca je neto sasvim drugo od konanog prestanka vremena milosti za sve ljude. Pojedinci mogu da zavre svoje vreme milosti na jedan od ova dva naina. Sada se to dogaa smru pojedinca. Ipak, neki ljudi mogu da uine kraj svoga vremena milosti kada donesu konanu i neopozivu odluku za ili protiv Isusa Hrista i venog spasenja. Kada se vreme milosti za nekog koji je na Bojoj strani zavri, njegov sveti karakter se zapeaava i Bog mu garantuje veni ivot u
85
VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI DODATAK A O KRAJU VREMENA MILOSTI
svom carstvu. Kada se vreme milosti za nekog zavri koji je na sotoninoj strani, njegov zli karakter se zapeaava i zagarantovana mu je vena smrt. (Mi to nazivamo greh protiv Svetoga Duha.) To znae rei iz Otkrivenja 22,11: Ko ini nepravdu, neka ini jo nepravdu... a ko je pravedan, neka jo ini pravdu. Dok je vreme milosti za nekog oveka otvoreno, takav ima slobodu da pree sa Boje strane na sotoninu i obrnuto. Meutim, kada se vreme milosti za nekog oveka zavri na jednoj strani, taj ovek nikada ne moe da pree na drugu stranu. Prestanak vremena milosti za grupu Elen Vajt takoe je govorila da Bog poklanja vreme milosti narodima i gradovima. Tako, i grupama naroda moe da prestane vreme milosti. Od ovog trenutka pa nadalje, kada govorim o grupama kojima prestaje vreme milosti, to u nazivati zajedniki prestanak vremena milosti. Zajedniki prestanak vremena milosti za grupu moe se dogoditi na jedan od dva naina. Prvi, kada pojedinano vreme milosti za svakog lana grupe prestane, i zajedniko vreme milosti za tu grupu, moe da prestane. Drugi nain je da prestane zajedniko vreme milosti za grupu, iako vreme milosti za veinu lanova unutar grupe jo uvek ostaje otvoreno. Ova razlika je toliko vana za na razgovor u ovom Dodatku kao i u sledeem da bih eleo da vam je ponovim: Zajedniki prestanak vremena milosti moe nastati, kada svi lanovi grupe uine kraj svom pojedinanom vremenu milosti. Zajedniki prestanak vremena milosti moe nastati, iako vreme milosti veine lanova grupe ostaje otvoreno. eleo bih da vam skrenem panju na nekoliko primera za svaki od ovih sluajeva. Poeemo sa primerima prilika kada je zajedniko vreme milosti prestalo za grupu kao celinu, zato to je prestalo vreme milosti za svakog lana te grupe. Kada je za sve pojedince prestalo vreme milosti? Nema sumnje da je najizrazitiji primer za ovo Nojev potop. Oni koji su odbili da uu u koveg posle Nojevog poslednjeg poziva, uinili su kraj svom pojedinanom vremenu milosti. Zajedniki prestanak vremena milosti za ceo svet nastao je onog trenutka kada je aneo zatvorio vrata kovega.57 Tada je doao potop. Isto se dogodilo i prilikom razorenja Sodoma i Gomora. Kada je svaki pojedinac u tim gradovima, izuzev Lota, njegove ene i dve kerke, uinio kraj svom pojedinanom vremenu milosti, tada je zajedniko vreme milosti za ta dva grada prestalo, i tada je vatra pala s neba. Elen Vajt nam prua jo jedan primer prestanka zajednikog vremena milosti, kada je vreme milosti i za svakog pojedinca u grupi prestalo - primer amorejskog naroda. Ona ovako pie: (Bog) prua narodima jedan odreeni period vremena milosti, i prua im dokaze svojih zahteva... (Ali) kada greh dostigne svoju puninu, kao u sluaju Amorejaca, Bog uzima prilike u svoje ruke i Njegove sudove vie nita ne zadrava (The Youth's Instructor, 1. februar 1894) Ovaj oblik prestanka zajednikog vremena milosti - kada je i svakom pojedincu prestalo vreme milosti - je upravo ono to e se dogoditi u vreme
57
Neki ljudi verovatno su doneli svoju konanu odluku, a to je zakljuilo njihovo pojedinano vreme milosti mnogo pre nego to su se zatvorila vrata na kovegu.
86
prestanka vremena milosti, neposredno pre izlivanja sedam poslednjih zala. Zajedniko vreme milosti prestaje, pojedinano ne prestaje. Takoe je mogue da zajedniko vreme milosti za grupu prestane, dok za pojedince unutar te grupe ostaje iroko otvoreno. Verovatno najbolji primer za ovo je kraj vremena milosti za jevrejski narod. Kad su jevrejske voe odbile Stefanov poziv pred Sinedrionom, Jevreji su kao narod uinili kraj svom vremenu milosti. Od tog vremena naovamo prestali su da budu Boji izabrani narod. Ipak, Jevreji kao pojedinci jo uvek mogu biti spaseni. Ovaj koncept prestanka zajednikog vremena milosti, kao za ceo narod, dok je vreme milosti za pojedince u tom narodu jo uvek otvoreno, bie vrlo vaan u naim raspravama u nastavku ovog Dodatka. Elen Vajt nas izvetava bar o jednom primeru u budunosti kada e narod kao celina uiniti kraj svom vremenu milosti, iako e pojedinano vreme milosti za njegove pripadnike i dalje biti otvoreno. O Sjedinjenim Dravama Amerike ona kae: Kao to je pribliavanje rimske vojske bio znak uenicima o predstojeem razorenju Jerusalima, tako moe ovaj otpad (nacionalni nedeljni zakon) biti znak za nas da je dostignuta granica Bojeg trpljenja, da je mera naeg nacionalnog greha puna, i da se aneo milosti sprema da poleti i vie se nikad ne vrati. (Testimonies for the Church, 5:451) Izraz mera greha je puna po uobiajenom adventistikom shvatanju ovog izraza, znai da je pojedinac ili grupa na koga se odnose ove rei, dostigao taku kada e uskoro prestati vreme njegove milosti. Ovo potvruju sledee rei Elen Vajt: Aneo milosti se sprema da poleti i vie se nikad ne vrati. Ipak, adventisti su u toku prolih 150 godina shvatili da e poslednja opomena tek poeti u trenutku pojave ovog nacionalnog nedeljnog zakona. Posle toga mnogi e nam se pridruiti. Oigledno vreme milosti za pojedince iz amerikog naroda ostae otvoreno i posle trenutka u kome e zajedniko vreme milosti prestati za naciju. Sudovi slede prestanak vremena milosti Jedna od najznaajnijih implikacija zajednikog prestanka vremena milosti je otvaranje puta za izlivanje Bojih sudova. Biblijske primere za ovo nalazimo u unitenju gradova (Sodoma i Gomora), naroda (Amorejci, Jevreji) i celog sveta (potop). U svakom sluaju sudovi su pratili prestanak zajednikog vremena milosti. U sluaju pretpotopnog sveta, stanovnika Sodoma i Gomora i Amorejaca, Boji sudovi unitili su narod zato to je celokupan narod doao do kraja svog pojedinanog vremena milosti. Jevreji, sa druge strane, nastavili su da postoje kao nacija, zato to ljudi kao celina nisu doli do kraja svog pojedinanog vremena milosti. Tako je unitena samo njihova narodna vlada. Elen Vajt ukazuje da e Boji sudovi takoe u budunosti uslediti posle kraja vremena milosti za celokupnu Ameriku, iako e vlada verovatno nastaviti da funkcionie:58 Kada drava bude primenila svoju silu da nametne zakone i podupre crkvene ustanove - tada e protestantska Amerika nainiti ikonu papstvu i doiveti nacionalni otpad koji e se zavriti unitenjem naroda. (SDA
58
Biblijsko proroanstvo ukazuje na injenicu da druga zver iz Otkrivenja 13. glave, za koju adventisti istorijski smatraju da predstavlja vladu Sjedinjenih Drava, nee biti unitena sve do Hristovog drugog dolaska (vidi: Otkrivenje 19,19.20; uporeenje 20. stiha sa stihom iz poglavlja 13,13. pokazuje da je lani prorok istovetan sa drugom zveri iz Otkrivena 13).
87
Bible Commentary, 7:976) Izvetaj o unitenju Sodoma i Gomora prua nam zanimljiv uvid u to kako Bog postupa kada eli da izlije svoje sudove. Seate se da je Avram, molei za gradove u dolini, zapitao da li e Bog pustiti svoje ognjene sudove ako se u gradovima moe nai pedeset pravednika. Boji odgovor je bio odrean. Avram je tada smanjio broj na etrdeset i pet, onda etrdeset, trideset, dvadeset i na deset. ak ako se bude i deset vernih dua nalo, Bog je rekao da nee unititi gradove. Naalost, mogli su da nau samo etiri i njih je Bog spasao pre nego je nastupilo unitenje. Istu shemu nalazimo i u opisu Potopa. Naeno je samo osam vernih ljudi i Bog ih je u kovegu spasao od unitenja. Iz ovoga moemo doznati da je Bog veoma strpljiv prema grenim ljudskim biima. On nee prekinuti nae zajedniko vreme milosti, bez obzira kojoj grupi pripadamo, sve dok pobuna ne bude gotovo sveopta. Verujem da je isto tako pravedan i strpljiv i prema pojedincima. To je dobra, radosna vest o kraju vremena milosti! Kraj vremena milosti za svet kao celinu Da sada primenimo ono o emu smo raspravljali u ovom poglavlju, na budunost sveta kao celine. Verujem da e doi vreme kada e za svet kao celinu prestati vreme milosti na isti nain kao to je za Jevreje kao narod prestalo vreme milosti. To e otvoriti put najstranijim prirodnim katastrofama opominjuim Bojim sudovima - koji e se sruiti na Zemlju. Ove katastrofe ipak, nee oznaiti, konani prestanak vremena milosti za sve ljude. One e pokrenuti poslednju opomenu. Kraj vremena milosti za pojedince bie odloen i za izvesno vreme milost e ostati iroko otvorena pruajui im priliku da se odazovu poslednjoj opomeni. U ovoj knjizi videli smo nekoliko puta ovaj dijagram. Sada je vreme da mu se doda jo jedan elemenat:
Kada se poslednja kriza srui na svet, vreme milosti za svet kao celinu verujem da e prestati. To e otvoriti put stranim Bojim sudovima o kojima smo govorili i koji e opomenuti svet da se pribliava kraj vremena milosti za oveka. Kraj vremena milosti i odlaganje Kada je Isus izrekao svoju uvenu besedu o znacima kraja (vidi: Matej 24, Marko 13, Luka 21) povezao je svoj opis razorenja Jerusalima sa opisom kraja sveta. inei tako, On je od razorenja Jerusalima i dogaaja povezanih sa tim, stvorio prauzor kraja sveta. Veina adventista e se sloiti da je to valjano naelo za tumaenje Isusovog proroanstva.59 Zato uporedimo razorenje Jerusalima (prauzor) sa krajem sveta (antitipom). Skrenuo bih panju na odlaganje izvrenja razorenja Jerusalima i njegove primene na nae vreme. Mislim da je dobro pretpostaviti da kada su Jevreji zakljuili svoje vreme
59
Za one koji vole nadahnute dokaze za takve zakljuke: Prizori koji su se dogodili prilikom razorenja Jerusalima ponovie se na dan velikog i stranog Gospodnjeg dana, ali na mnogo straniji nain. (Selected Messages, 3:417)
88
milosti kao nacija, Boji sudovi su mogli odmah da uslede - brzo koliko ve sledeeg dana i sigurno u roku od nekoliko meseci. Ipak, Bog je odabrao odlaganje tih sudova za gotovo etrdeset godina i to iz vrlo dobrog razloga. Da je odmah izvrio svoje sudove nad Jerusalimom i Judejom, On bi unitio klijalite potrebno Njegovoj mladoj Crkvi da bi se u njemu razvila. Meutim, im se Jevanelje vrsto ukorenilo u Maloj Aziji60 i Evropi, tako da je Njegova crkva mogla preiveti unitenje mesta svog nastanka, Boji razorni sudovi izlili su se na jevrejski narod. Poto razorenje Jerusalima i dogaaji koji su doveli do toga predstavljaju tip (simbol, prauzor) Hristovog drugog dolaska i dogaaja koji e dovesti do njega, da li moemo oekivati da e Bog u nae vreme isto tako odlagati izvrenje svojih razornih sudova? Tekst iz Otkrivenja 7,1-4. ukazuje da e se to zaista dogoditi: I potom videh etiri anela gde stoje na etiri ugla zemlje; i dre etiri vetra zemaljska, da ne due vetar na zemlju, ni na more, niti na ikako drvo. I videh drugoga anela gde se penje od istoka sunanoga, koji imae peat Boga ivoga; i povika glasom velikim na etiri anela kojima bee dano da kvare zemlju i more govorei: Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapeatim sluge Boga naega na elima njihovima. I uh broj zapeaenih sto i etrdeset i etiri hiljade zapeaenih od sviju kolena sinova Izrailjevih. Obratite panju da je zaista dolo vreme da se Boji razorni sudovi izliju na Zemlju, da unite kopno, more i drvee. Verujem da to znai da je zajedniko vreme milosti za svet zavreno i da je otvoren put za izlivanje Bojih sudova. Ipak, jedan aneo sa Neba uri na Zemlju i zahteva odlaganje sprovoenja tog plana. To zvui vrlo slino odlaganju koje je nastalo u Bojem sprovoenju razornih sudova protiv naroda. Tako e se pojaviti razlog za odlaganje Bojih sudova na kraju sveta - potrebno je vreme za zapeaenje 144 hiljade. Adventisti su tradicionalno uili da e etiri vetra biti putena na kraju poslednjeg vremena milosti za ljude, pa smo duvanje vetra (unitavanje kopna, mora i drvea) poistovetili sa sedam poslednjih zala posle prestanka vremena milosti. Evo, kako ovo vienje etiri vetra izgleda prikazano na shemi. Obratite naroitu panju na elemente koji su na shemi zatamnjeni i zapazite gde se nalaze u odnosu prema takama sa masnim slovima: TRADICIONALNO ADVENTISTIKO GLEDITE O ETIRI VETRA
Poetak poslednje krize Molim vas obratite panju da su na ovom dijagramu etiri vetra putena na
60
Biblijska Mala Azija grubo odgovara granicama moderne Turske.
89
kraju konanog prestanka vremena milosti za ljude. Ovakav nain prikazivanja ovih dogaaja ipak stvara jedan problem. Boje sudove pre konanog prestanka vremena milosti za ljude, Elen Vajt opisuje kao veoma estoke, tako da je taj period teko zamisliti kao vreme mira koji aneo sa Neba zahteva za vreme odlaganja. U skladu sa tim eleo bih da razmotrimo mogunost da e etiri anela pustiti etiri vetra neposredno pre konanog prestanka vremena milosti, a odlaganje mora da se dogodi pre toga. Ova misao je prilino sloena, pa biste moda eleli da provedete jo nekoliko trenutaka pregledajui sledeu kartu. Uporedite zatamnjene elemente na ovoj karti sa istim elementima na prethodnoj karti. Zapazite naroito njihov odnos sa konanim prestankom vremena milosti za ljude i poetkom poslednje krize koji su na obema kartama prikazani masnim slovima: REVIDIRANO GLEDITE O ETIRI VETRA
Prema ovom dijagramu, duvanje etiri vetra odnosi se na Boje razorne sudove u toku celog perioda poslednje krize, pre i posle konanog prestanka vremena milosti za ljude. eleo bih da zakljuim ovu raspravu o kraju vremena milosti tako to u rei da iskazane misli treba briljivo razmotriti, ne za debatu i argumentisanje. One su ogledne, eksperimentalne - jedna sugestija. To se naroito odnosi na shemu revidiranog gledita o etiri vetra.
90
DODATAK B PITANJA PROISTEKLA IZ KNJIGE CHRIST'S OBJECT LESSONS, P 412.

U ovom dodatku elim da komentariem dva pitanja koja sam postavio u pogledu tvrdnje Elen Vajt na 412. stranici originala knjige Christ's Object Lessons (Hristove oigledne pouke) o iznenadnoj, neoekivanoj nesrei. Ova tvrdnja predstavlja osnovu ove knjige - Velika nesrea koja dolazi, a jedno od pitanja ima neposredan uticaj na znaenje tog naslova. Ovu izjavu naveo sam u treem poglavlju Boji sudovi koji dolaze, ali potrebno je da je ponovo proitamo pre nego to zaponemo ovu raspravu: U krizi se otkriva karakter. Kada ozbiljan glas objavi u pono: 'Eto enika gde ide, izlazite mu na susret' i to probudi usnule devojke iz sna, tek onda se videlo ko se pripremao za ovaj dogaaj. Obe grupe su zateene, ali jedna se pripremala za neoekivano, a druga je ostala nepripremljena. Tako i sada, iznenadna i neoekivana nesrea, neto to e dovesti duu oi u oi sa smru, pokazae da li postoji stvarna vera u Boja obeanja. To e pokazati da li dua ivi u milosti. Velika konana proba za ljude dolazi na kraju vremena milosti, kada e biti prekasno da se udovolji potrebama due! (Christ's Object Lessons, p. 412) elim da razmiljamo o dva pitanja koja proizlaze iz ove izjave. Prvo, da li Elen Vajt kada govori o iznenadnoj i neoekivanoj nesrei predskazuje neku buduu nesreu koju e doiveti cela Crkva u vreme poslednje krize, ili je imala na umu pojedinane nesree koje u svako doba mogu da naiu na svakoga od nas? Drugo, ako je imala na umu neku buduu nesreu koju e doiveti svekolika Hrianska crkva, kakva veza onda postoji izmeu ove nesree i kraja vremena milosti? Nesrea i poslednja kriza U ovoj knjizi zauzeo sam stav da se iznenadna i neoekivana nesrea odnosi na naroitu prirodnu katastrofu koja e istovremeno ukazati celokupnom Bojem narodu, na celom svetu, da je Hristov dolazak blizu. Ipak, neki ljudi posumnjali su u ovo, neki meu njima veoma odluno. Oni su shvatili da Elen Vajt misli ne na neku naroitu nesreu u budunosti, ve na svaku nesreu koja se u svako doba moe dogoditi u ivotu svakog hrianina. Sledei dijagram jezgrovito predstavlja ove dogaaje: Stav A: Elen Vajt imala je na umu hriane: pojedinano u svako doba Stav B: Elen Vajt imala je na umu hriane: grupno - cela Crkva eshatoloki - na kraju vremena Moje gledite je oigledno drugi stav. Moj razlog za ovakvo tumaenje delimino lei u injenici da Elen Vajt upotrebljava jedninu nesrea. Dok na drugim mestima govori o mnogobrojnim nesreama u toku poslednje krize. Shvatio sam da se ona ovde poziva na prvu od ovih mnogobrojnih nesrea.
91
VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI DODATAK B PITANJA PROISTEKLA IZ KNJIGE...
Otuda i moj naslov: Velika nesrea koja dolazi. Meutim, ako je prilikom pisanja ovih rei Elen Vajt imala na umu neku nesreu koja moe u svako doba da zadesi nekog hrianina, tada je moj naslov potpuno neopravdan. On vredi samo ako je njena namera bila da shvatimo neku nesreu koju e na kraju vremena iskusiti celokupna Hrianska crkva. Oni koji prihvataju stav da ona govori o pojedinanim hrianima u bilo koje doba, pozivaju se na sledeu izjavu iz asopisa Review and Herald, od 17. septembra 1895. godine. Zapazite da je ona sasvim slina onoj iz Hristovih pria:61 U krizi se otkriva karakter. Kada ozbiljan glas objavi u pono: 'Eto enika gde ide, izlazite mu na susret', usnule devojke su se probudile iz svog dremea, pa se videlo koja se od njih pripremila za ovaj dogaaj. Obe grupe su zateene, ali jedna se pripremila za neoekivano dok je druga ostala nepripremljena. Okolnosti otkrivaju karakter. Neoekivani dogaaji istiu pravi kov karaktera. Neka iznenadna i neoekivana nesrea, oaloenost ili kriza, neka neoekivana bolest ili tuga, neto to e dovesti duu oi u oi sa smru, otkrie pravu prirodu karaktera. To e pokazati da li postoji stvarna vera u obeanja iz Boje rei. To e pokazati da li se dua odrava milou ili ne, da li u sudovima pored svetiljke postoji ulje. Oigledno je da u ovoj izjavi Elen Vajt govori o pojedinanim nesreama koje se u svako doba mogu dogoditi svakome od nas. Ona govori o oaloenosti ili krizi, nekoj neoekivanoj bolesti ili tugi. Na taj nain, potpuno se slaem sa onima koji tvrde da je u ovoj izjavi Elen Vajt imala na umu irok spektar pojedinanih nesrea, koje mogu da nastanu u svako doba, a ne na jednu, jedinu svesvetsku nesreu koja e pokrenuti poslednju krizu. Pitanje je sledee: Da li ona misli na isto kada u knjizi Hristove oigledne pouke govori o iznenadnoj i neoekivanoj nesrei? Slinost izmeu ove dve izjave ini sasvim oiglednim da je ona ovu izjavu uzela iz lanka u asopisu Review and Herald i neznatno izmenjenu ubacila u poglavlje svoje knjige Christ's Object Lessons. Tako, dok zapoinjemo svoje istraivanje ove izjave u ovoj knjizi, opravdano je da pretpostavimo, bar eksperimentalno, da ona ima na umu istu temu kao u lanku. Meutim, moramo joj dati slobodu da izrazi jednu misao u izjavi onako kako se pojavljuje u knjizi, koja se razlikuje od misli koju je napisala u lanku, naroito poto je izmenila tekst u knjizi. Postoji dobar razlog da poverujemo da je u knjizi Christ's Object Lessons imala na umu zajedniko iskustvo Hrianske crkve u eshatolokim okvirima, a ne pojedinane nesree u bilo koje vreme. Da ponemo sa tim da Elen Vajt nije samo uzela celi lanak iz Review and Herald i sa neznatnim izmenama ubacila u svoju knjigu. Ova dva paragrafa koja razmatramo jedini su koji su gotovo istovetni i u lanku iz Review and Herald i u poglavlju knjige Christ's Object Lessons. Kada uporedim ova dva dokumenta, otkriemo da se poglavlje u knjizi Christ's Object Lessons odnosi na parabolu na znatno drukiji nain nego lanak u asopisu Review and Herald. lanak primenjuje parabolu na pojedinca vie nego ikada u istoriji. Knjiga sagledava
61
Elen Vajt je esto vadila izjave iz ranijih spisa i ubacivala ih u kasnije spise, neki put doslovno, drugi put neznatno izmenjene. U sluaju ove dve izjave, ona iz asopisa Review and Herald je ranija, poto je objavljena 1895. godine, dok je knjiga Christ's Object Lessons objavljena 1900. godine.
92
parabolu mnogo vie iz zajednike i eshatoloke perspektive. Da najpre razmotrimo kako Elen Vajt u knjizi obrauje parabolu, a onda emo raspravljati kako prikazuje parabolu u lanku. Gotovo od samog poetka poglavlja uoava se eshatoloko, zajedniko tumaenje parabole u knjizi Christ's Object Lessons. Na drugoj strani ovog poglavlja Elen Vajt govori da je Isus priajui svojim uenicima priu o deset devojaka, slikovito prikazao iskustvo Crkve koja e iveti neposredno pred Njegov drugi dolazak. (406) U ovoj reenici postoje dve vane injenice. Prvo, Elen Vajt ukazuje na to da e prouiti parabolu o deset devojaka onako kako se ona primenjuje na iskustvo cele Hrianske crkve, a ne na iskustvo pojedinanih hriana; i drugo, da e istraivati parabolu iz perspektive Crkve koja e u svetu postojati neposredno pred Njegov drugi dolazak. Drugim reima, ona e primeniti parabolu zajedniki i eshatoloki, a ne pojedinano i u bilo koje vreme. Istu misao nalazimo izraenu na stranici 408: U prii, svih deset devojaka izalo je da doeka enika. Sve su imale ike i sudove za ulje. Izvesno vreme meu njima nije se zapaala nikakva razlika. Tako je i sa Crkvom koja e iveti neposredno pred Njegov drugi dolazak. Opet, Elen Vajt primenjuje priu na iskustvo celokupne Hrianske crkve na kraju vremena - zajedniki i eshatoloki, a ne pojedinano i u bilo koje vreme. To je kontekst koji prethodi izjavi o iznenadnoj i neoekivanoj nesrei u knjizi Christ's Object Lessons. Da iskoristimo trenutak da istraimo kontekst koji je pred nama, poevi sa paragrafom koji odmah sledi: Deset devojaka strae u noi ovozemaljske istorije. Sve tvrde da su hriani. Sve imaju poziv, ime, iak i sve tvrde da vre slubu Bogu. Sve oigledno ekaju da se Hristos pojavi. Ipak, pet je nespremno. Pet e biti iznenaene, prestravljene, izvan gozbene dvorane. Zapazite opet kako Elen Vajt primenjuje parabolu na poslednje vreme: Deset devojaka strae u noi istorije ove Zemlje. Zapazite i zajedniku primenu: Sve (devojke) tvrde da su hriani. Sve imaju poziv, ime, iak, itd. Kroz ceo ostatak poglavlja, Elen Vajt nastavlja sa ovom zajednikom primenom parabole na poslednje vreme. Dovoljno e biti samo nekoliko primera, inae u vas zamoriti: Dolazak mladoenje usledio je u pono - u najmranijem asu. Isto tako e se i Isusov dolazak dogoditi u najmranijem periodu istorije ove Zemlje. (414) Ova tvrdnja je nesumnjivo eshatoloka - neto ega nema u lanku iz Review and Herald od 17. septembra 1895. Sledea izjava je istovremeno i eshatoloka i zajednika: Tako e u noi duhovne tame Boja slava ozariti Njegovu crkvu podiui one koji su klonuli i teei one koji tuguju. (417) U drugoj postavki, no duhovne tame o kojoj ovde govori Elen Vajt, moe da se odnosi na vie, a ne samo na jedan period istorije ove Zemlje. Ipak, u kontekstu poglavlja kao celine, to se odnosi na najmraniji period Zemljine istorije - na sedmice koje neposredno prethode Hristovom drugom dolasku.
93
Crkva je to - zajedniko telo hrianskih vernika - koji u to vreme treba da slue svetu. Ovako Elen Vajt razmatra parabolu o deset devojaka u Christ's Object Lessons. Kakav je njen pristup u lanku iz Review and Herald? Kao i poglavlje u knjizi, celi lanak predstavlja tumaenje parabole o deset devojaka. Meutim, od poetka do kraja, lanak je duhovno uputstvo o predanju i preobraenju karaktera koje je podesno za sva vremena, za svakog pojedinanog hrianina. Elen Vajt nigde ne primenjuje parabolu na zajedniku, svekoliku Crkvu poslednjeg vremena. lanak na mnogo mesta upotrebljava zamenice u mnoini - mi, nas, oni, njima, itd. Ali, savet izgleda da se naroito odnosi na iskustvo pojedinanog hrianina. Dovoljno e biti nekoliko primera: Oni (hriani kao i mudre devojke) shvataju da hrianski karakter treba da predstavlja Hristov karakter i bude pun milosti i istine. Njima je dato ulje milosti, koje odrava svetlost koja se nikada ne gasi. Vreme kuanja dolazi na sve. Kako emo se ponaati kada nas Bog ispita i okua? Da li e se nai ici ugasiti ili emo ih odravati da gore? Da li smo spremni za svaku iznenadnost tako to emo biti u vezi sa Njim koji je pun milosti i istine? Ovde ne postoji nikakav pokuaj da se parabola primeni eshatoloki ili na Crkvu kao celinu. Iako su zamenice u mnoini, savet Elen Vajt u potpunosti se odnosi na pojedince. Za mene je naroito znaajno to to se druga izjava odnosi na vreme kuanja, ali se to odnosi na sve hriane u bilo kom istorijskom vremenu. Ona ne ini napor da parabolu primeni na konano eshatoloko kuanje. Druga taka koju treba razmatrati odnosi se na re crkva koja se samo jedanput pojavljuje u celom lanku iz asopisa Review and Herald, a u nainu kako je upotrebljena, nita ne ukazuje na to da se parabola kao celina treba shvatiti kao zajednika. Ona kae: One (lude devojke) pridodate su onima koje veruju u istinu i koje idu sa njima, imajui ike koje predstavljaju poznavanje istine. Kada je u crkvi dolo do probuenja, njihova oseanja su pokrenuta; ali njima je nedostajalo ulje u sudovima, zato to nisu sprovele naela pobonosti u svoj svakodnevni ivot i karakter. Sasvim je jasno da nam Elen Vajt u ovom ukazivanju na Crkvu ne prua neku metaforu za tumaenje parabole kao celine. Takoe, zapazite i to da, iako Elen Vajt upotrebljava zamenice u mnoini, primena onako kako je ona koristi, naroito se odnosi na lino hriansko iskustvo. To proima celokupni lanak. Sada kada smo istraili lanak u asopisu Review and Herald i poglavlje u knjizi Christ's Object Lessons kao celinu, potrebno je da izvrimo uporeenje i ova dva paragrafa o nesrei. U oba sluaja, Elen Vajt zapoinje paragraf skretanjem panje na injenicu da se karakter otkriva u krizi. Posle toga govori nam kakva je kriza postojala u ivotu deset devojaka Isusovog doba: Pononi pokli da enik dolazi. Evo, kako ona o tome govori u knjizi Christ's Object Lessons (tekst je gotovo istovetan sa onim iz asopisa Review and Herald): Kada je ozbiljan glas objavio u pono: 'Eto enika gde ide, izlazite mu
94
na susret' i probudio usnule devojke iz sna, tek onda se videlo ko se pripremao za ovaj dogaaj. Obe grupe su zateene; ali jedna se pripremala za neoekivano, a druga je ostala nepripremljena. U ovim reenicama sve je usredsreeno na pononi pokli i krizu koju je ovaj dogaaj ubrzao u ivotu deset devojaka. Sada obratite panju na rei iz knjige Christ's Object Lessons koje slede odmah za ovima: Tako i sada... Elen Vajt e ovaj krizni trenutak iz ivota deset devojaka primeniti na krizni trenutak u ivotu Bojeg naroda danas. A koja je to kriza? U lanku iz asopisa Review and Herald to je neka ... alost, ili kriza, neka neoekivana bolest ili patnja - veinom svaka kriza u svakodnevnom ivotu svakog hrianina u bilo koje doba istorije. Meutim, u knjizi Christ's Object Lessons krizni trenutak je Velika konana proba koja se zbiva na kraju vremena milosti za ljude. Velika konana proba o kojoj ovde govori Elen Vajt ne moe biti samo neka kriza u ivotu nekog hrianina. Ona se poziva na naroiti trenutak u istoriji Boje crkve na Zemlji: na konanu krizu na kraju vremena milosti za ljude koja e istovremeno i svuda zadesiti sve u Njegovom narodu. Ako sumnjate da e ova kriza biti svesvetskih razmera, proitajte Otkrivenje 13. glavu! Elen Vajt istie da e to biti trenutak pononog poklia koji e probuditi Boju usnulu crkvu. Ipak, velika konana proba nije to to e probuditi devojke. Njih e probuditi iznenadna i neoekivana nesrea, a ja ukazujem na to da ista nesrea koja e njih probuditi, izazvae i krizu koja e okuati njihov karakter. Dopustite mi sada da vam postavim jedno pitanje. Kakva e iznenadna i neoekivana nesrea biti potrebna da odjednom svuda u svetu probudi zaspali Boji sveti narod, i ugura ga u veliku konanu probu? Svakako, nijedna prirodna katastrofa koja se dogodila na Zemlji od katastrofe izazvane Potopom; to nije uinila. Ukazujem na to da neka nesrea dovoljno silna, da odjednom na celom svetu probudi Boji narod i da ga baci u veliku konanu probu, mora da bude takvog obima o kome sam ranije raspravljao u ovoj knjizi - tako strahovita da e ugroziti opstanak celog ljudskog roda. Nita drugo ne moe da stvori takvu krizu. Tano je da e u to vreme nastati mnoge takve katastrofe. Elen Vajt kae da e ove katastrofe biti najstranije i najmanje oekivane i nizae se jedna za drugom. (Evangelizam 27) Takoe sam siguran da e svaka nesrea pojaavati borbu izmeu Bojeg naroda i sveta. Meutim, kao to prvi trud budi trudnicu iz sna, a ne poslednji, tako je sigurno da e nesrea koja e probuditi Boju crkvu irom sveta na kraju vremena, biti prva, a ne poslednja. Logini zahtev je da to bude tako! Jo neto to smatram da treba da prepoznamo jeste da nesrea moe da bude i neto drugo, a ne prirodna katastrofa - moda rat, ili finansijski slom u celom svetu. Sigurno je da e sve ovo biti deo scenarija poslednjeg vremena. Moje opravdanje za ukazivanje na to da je to prirodna katastrofa predstavlja celokupni kontekst ove knjige. Poto Elen Vajt i Biblija pruaju jasno objanjenje da e prirodne katastrofe izazvati strahovitu krizu u svetu, ini mi se razumnim da na isti nain shvatim i iznenadnu i neoekivanu nesreu spomenutu u knjizi Christ's Object Lessons. Takoe mislim da je potrebno da razmotrimo mogunost da iznenadnu i neoekivanu nesreu o kojoj govori Elen Vajt, poto je upotrebljena jednina, moemo da shvatimo da se odnosi na sve nesree o kojima govorimo u ovoj knjizi - na celokupni period poslednje krize. Ipak, kao to sam malopre istakao,
95
ako e vreme nevolje obuhvatiti mnoge nesree, onda mora da postoji i prva u tom nizu. To je razlog to sam ovoj knjizi dao naslov Velika nevolja koja dolazi. Rekavi sve ovo, ipak bih eleo da dodam da potujem gledite onih koji se ne slau sa mnom - koji veruju da nesrea o kojoj govori Elen Vajt na 412. stranici knjige Christ's Object Lessons je neto drugo, a ne svesvetska prirodna katastrofa koja e na kraju vremena istovremeno probuditi sav zaspali Boji narod. U Bojem narodu mora da postoji prostor za prijateljska neslaganja u miljenju. Ovaj problem nije vredan prepirki! Odnos nesree i kraja vremena milosti Izjava Elen Vajt da e velika konana proba doi na kraju vremena milosti za ljude doprinosi tome da izgleda da e se iznenadna i neoekivana nesrea desiti istovremeno kada i kraj vremena milosti. Meutim, u ovoj knjizi zauzeo sam stav da e se to dogoditi neposredno pre kraja vremena milosti. Moramo imati na umu da e ova velika konana proba upravo podeliti svet na dva tabora, tako da se vreme milosti moe okonati. Na taj nain, proba ne moe da doe u apsolutnom smislu rei na kraju vremena milosti. Ona mora blagovremeno da prethodi kraju vremena milosti da bi ljudi bili u stanju da se odlue ovako ili onako kada se to bude zbilo. Tako, tvrdnja Elen Vajt da e proba doi na kraju vremena milosti mora uopteno da se shvati. Ako ste proitali Dodatak A, znate da ja shvatam kraj vremena milosti na dva naina: 1. kao vremensku taku kada Hristos prestaje sa svojom posrednikom slubom, i 2. kao kratki vremenski period neposredno pred onim vremenom suda ivima u toku koga e sva ljudska bia zavriti svoje pojedinano vreme milosti. Verujem da je to ovaj poslednji vremenski period koji treba da shvatimo kao period koji je Elen Vajt imala na umu, kada je govorila o kraju vremena milosti u svojoj izjavi o iznenadnoj i neoekivanoj nesrei. Ako sve ovo deluje malo zbunjujue na vas, preporuujem vam da proitate Dodatak A, a posle toga ponovo proitate ono to sam ovde rekao.
96

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI - Marvin Mur - Word 2003

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI - Marvin Mur - Word 2003

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

PRVI DEO......................................................21 DRUGI DEO....................................................25

8. PRMENA PARADIGME I VELIKE NESREE.........................................42 9. VELIKE NESREE I MILENIJUMSKI POKRET.........................................44

Mnogostruke nesree....................................................................45 Idejna sirovina...........................................................................45 Dodatne napomene.......................................................................47

10. SAVREMENA PREVARA..........................................................48 11. DRUKIJE GLEDITE O POSLEDNJEM VREMENU...................................56

Kriza u Otkrivenju 13. glavi............................................................64

Saet pregled................................................................................65 Velika borba u Otkrivenju...............................................................67

DODATAK B PITANJA PROISTEKLA IZ KNJIGE ......................................91 CHRIST'S OBJECT LESSONS, P 412................................................91

Nesrea i poslednja kriza...............................................................91 Odnos nesree i kraja vremena milosti............................................96

VELIKA NEVOLJA KOJA

VELIKA NEVOLJA KOJA

VELIKA NEVOLJA KOJA

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJE ORUJE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJE ORUJE

Vidi: SDA Bible Comentary, vol. 4, p. 214, komentar Isaije 29,1.

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJE ORUJE

SUDOVI KOJI DOLAZE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJI SUDOVI KOJI DOLAZE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJI SUDOVI KOJI DOLAZE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJI SUDOVI KOJI DOLAZE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJI SUDOVI KOJI DOLAZE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJI SUDOVI KOJI DOLAZE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJI SUDOVI KOJI DOLAZE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI BOJI SUDOVI KOJI DOLAZE

VELIKA NEVOLJA KOJA

ZNACI NA NEBU PRVI DEO

VELIKA NEVOLJA KOJA

ZNACI NA NEBU PRVI DEO

VELIKA NEVOLJA KOJA

ZNACI NA NEBU PRVI DEO

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI ZNACI NA NEBU DRUGI DEO

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI ZNACI NA NEBU DRUGI DEO

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI ZNACI NA NEBU DRUGI DEO

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI ZNACI NA NEBU DRUGI DEO

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI ZNACI NA NEBU DRUGI DEO

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI ZNACI NA NEBU DRUGI DEO

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI OGNJENE LOPTE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI OGNJENE LOPTE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI OGNJENE LOPTE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI OGNJENE LOPTE

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI OGNJENE LOPTE

VELIKA NEVOLJA KOJA

PROMENA PARADIGME I BIBLIJSKO PROROANSTVO

VELIKA NEVOLJA KOJA

PROMENA PARADIGME I BIBLIJSKO PROROANSTVO

VELIKA NEVOLJA KOJA

PROMENA PARADIGME I BIBLIJSKO PROROANSTVO

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI PROMENA PARADIGME I VELIKE NESREE

NESREE I MILENIJUMSKI POKRET

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI VELIKE NESREE I MILENIJUMSKI POKRET

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI VELIKE NESREE I MILENIJUMSKI POKRET

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI VELIKE NESREE I MILENIJUMSKI POKRET

10. SAVREMENA PREVARA

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI SAVREMENA PREVARA

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI SAVREMENA PREVARA

Vidi: Velika borba, str. 480.

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI SAVREMENA PREVARA

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI SAVREMENA PREVARA

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI SAVREMENA PREVARA

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI SAVREMENA PREVARA

Velika borba, str. 476.

VELIKA NEVOLJA KOJA DOLAZI SAVREMENA PREVARA

11. DRUKIJE GLEDITE O