1

ANALOGNI SISTEMI PRENOSA

Analogni sistemi, bez obzira na prednosti digitalnih sistema, su
u znaajnoj meri jo uvek u upotrebi.
Razlog je to su analogni sistemi ranije uvedeni u prvom redu
da zadovolje potrebe prenosa govora, muzike i slike.
Analogni sistemi se koriste za: niskofrekventni (NF) prenos i
visokofrekventni (VF) prenos. VF omoguava primenu
frekvencijskog multipleksiranja kanala (FDM- Frequency
Division Multiplexing).
2
Poreenje NF, VF i PCM po ceni
Poreenje je vreno za sisteme za prenos govora. Kao mera
poreenja je uzeta cena sistema po jedinici duine.
3
Poreenje NF, VF i PCM po ceni
Za veze duine do 10 km NF prenos je isplatljiviji od VF
prenosa.
Na veim daljinama je jeftiniji VF prenos.
Cena PCM prenosa je data za sluaj potpuno digitalne
mree sa digitalnim centralama. Uvek je jeftiniji od
analognog VF prenosa. NF prenos je jeftiniji od digitalnog
samo na kraim rastojanjima do 5km.
4
Digitalizacija kada?
Zamena postojeih analognih sistema
digitalnim zavisi od toga da li su stari
sistemi jo komercijalno isplativi.

Novi sistemi koji se ugrauju za veze
meu centralama, na magistralnim
pravcima i u opsluivanju velikog
saobraaja, su digitalni.
5
Elementi telekomunikacionih sistema
Telekomunikacioni sistemi se realizuju meusobnim
povezivanjem veeg broja elemenata.
Svaki od tih elemenata obavlja neku posebnu funkciju u obradi i
prenosu signala.
Ovi funkcionalni elementi, po svojoj nameni i karakteristikama,
su uglavnom standardizovani.
Neki od njih su identini kod analognih i digitalnih sistema
prenosa, a neki su posebni. Takoe, postoje posebni elementi
vezani za konkretne ine, optike i radio linije veza.
6
Ravalica
Po vodovima je mogue signale prenositi u oba smera po jednoj
parici. Paricu ine dva provodnika (ice), a tako realizovana veza se
naziva dvoina veza. Tipian primer je linija veze telefonskog
pretplatnika do ijeg telefonskog prikljuka dolaze dve ice.
Ali u samom telefonu, otpremni signal izlazi iz mikrofona, a prijemni
ulazi u slualicu. Za dovod signala u slualicu se koristi jedna parica,
a za odvod signala iz mikrofona druga parica. To znai da u
telefonskom aparatu treba odvojiti predaju od prijema. Element koji
obavlja ovu funkciju razdvajanja naziva se ravalica. U upotrebi su i
nazivi: diferencijalna sprega i hibrid.
Ravalica slui da se sa dvoine veza pree na etvoroinu vezu i
obrnuto, da se sa etvoroine veze pree na dvoinu.
7
Ravalica
Idealne karakteristike slabljenja
a(dB) su:

14 31 34
a0dB,a0dB,a = = =
dolazei signal treba preko ravalice da
pree u gornji vod bez slabljenja;isto vai i
za signal koji dolazi iz suprotnog smera koga
ravalica treba da prenese na dvoini vod
bez slabljenja.

slabljenje u smeru 3-4
treba da bude beskonano,
taj smer treba da bude
"zabranjen" za prenos
signala to je vezano sa
pojavom koje se zove eho
8
Ako bi signal, ili deo signala, proao iz smera B
kroz ravalicu, on bi se prosledio nazad zajedno
sa signalom koji dolazi iz smera 1-4 i bio
primljen, na primer, u slualici na drugom kraju
veze.
Tako bi uesnik u razgovoru pored govora
drugog uesnika uo i svoj govor.
Poto signal eha prelazi duplo dui put, on duplo
kasni, pa od zavisnosti od duine veze, signal
eha moe biti potpuno razumljiv.
EHO
9
Diferencijalnog transformator -
najjednostavnija realizacija ravalice
14 31 34
a3dB,a3dB,a dB = = =
1
1243 1241
R
RRR,R,nn,nn2
2
=====
Realno je:
Polovina snage poslatog signala
usmerava u eljenom pravcu, a druga
polovina se troi na kraju 2.
Poto transformator nije idealan, jer ima
gubitke, slabljenje je neto vee.
10
Filtri - po brojnosti i raznovrsnosti karakteristika,
najbrojniji element telekomunikacionih sistema
U idealnom sluaju, filtar od svih signala, koji dolaze na njegov
ulaz proputa bez slabljenja signale odreenih frekvencija, a
signale koji nemaju te frekvencije beskonano slabi, odnosno ne
proputa.
Realno, filtar e za neke frekvencije imati dovoljno malo
slabljenje, a za neke dovoljno veliko slabljenje. Takoe, na
granici propusni-nepropusni opseg, slabljenje filtra se nee
naglo promeniti. Ta promena e se izvriti u nekom manjem
opsegu frekvencija. Ukoliko je taj opseg manji, filtar je
selektivniji.

11
Funkcije koje obavljaju filtri su:
izdvajanje dela spektra signala koji e se prenositi iz celokupnog spektra
signala
odvajanje jednog bonog opsega posle modulacije,
odvajanje signala u svom osnovnom (izvornom) opsegu frekvencija od svih
ostalih signala posle demodulacije,
izdvajanje jednog kanala iz grupe kanala koji se zajedno prenose,
izdvajanje grupe kanala iz vee grupe kanala,
izdvajanje signala jedne, tano odreene, frekvencije od svih ostalih
signala,
neproputanje pojedinih signala,
popravka amplitudske karakteristike sistema,
popravka fazne karakteristike sistema, itd.
12
uskopojasni
BSF
VF
BPF
Osnovni tipovi filtara
NF
13
Filtri koji imaju korektorske funkcije
Amplitudski korektor, AK , ima linearnu faznu
karakteristiku, a njegova amplitudska karakteristika,
sabrana sa amplitudskom karakteristikom sistema, treba da
obezbedi eljenu amplitudsku karakteristiku.
Fazni korektor, FK , ima slabljenje 0dB, to znai da ne
slabi signal, a njegova fazna karakteristika, sabrana sa
faznom karakteristikom sistema treba da obezbedi linearnu
faznu karakteristiku.
14
Gabarit filtra za odvajanje jednog telefonskog
kanala iz grupe kanala
Realne karakteristike
filtara uvek odstupaju od
idealnih.
Dozvoljena odstupanja su
standardizovana i zadaju
se preko filtarskig
gabarita.
Gabarit definie
dozvoljene tolerancije
unutar kojih treba da se
nalazi slabljenje filtra
15
Dvoinom vezom prostire se u jednom smeru signal iji spektar lei u opsegu od f1 do f2. Po istoj
parici, u suprotnom smeru, prenosi se signal iji spektar lei u opsegu od f3 do f4. Razdvajanje ova dva
signala vri filtarska skretnica, koju ine dva filtra propusnika opsega frekvencija. Prvi proputa opseg
od f1 do f2, a drugi od f3 do f4.
Filtri spreavaju da odlazei signal pree u donju paricu i da dolazei signal iz donje parice pree u
gornju paricu.
Opisana funkcija je identina onoj koju vri ravalica, samo se ovde radi o signalima visokih
frekvencija koji lee u razliitim opsezima. Realizacija ravalice pomou diferencijalnog transformatora
za visoke frekvencije je gotovo nemogua zbog tekoa da se tada uravnotei transformator i zbog
njegovih gubitaka pri visokim frekvencijama.
Kombinacijom osnovnih tipova filtara moe se izvriti realizacija i
sloenijih funkcija, npr. prikazana filtarska skretnica
16
Realizacije filtara
Osnovna realizacija filtra se vri pomou kombinacije
kalemova induktivnosti L i kondenzatora kapacitivnosti C.
Ovaj tip filtara se naziva LC filtar, a iz njega se mogu
izvesti ostali tipovi filtara koji se realizuju pomou drugih
komponenti.
Kombinacija kalema i kondenzatora predstavlja oscilatorno
kolo moe biti redno ili paralelno
17
Kalemi i kondenzatori
Jedan kalem ima impedansu Z=r+jL, gde je L induktivnost kalema,
a r otpornost bakarnih namotaja od kojih je kalem napravljen.
Moduo impedanse ima za = beskonanu impedansu i tada kroz
njega ne moe da proe signal.
Za =0 moduo impedanse je minimalan i jednak je otpornosti
namotaja r. Kada bi bilo r=0 moduo impedanse bi bio jednak nuli i
signal bi proao kroz kalem bez slabljenja.
Impedansa kondenzatora je Z=1/jC, a moduo impedanse |Z|=1/C,
pa kroz njega signali beskonane frekvencije prolaze bez slabljenja,
a oni sa frekvencijom jednakoj nuli se beskonano slabe.
18
Redno oscilatorno kolo
iZ
2
2
1 1
ZrjL r L
jC C
e e
e e
| |
=++ =+
|
\ .
0 0
1
2f
LC
e t = =
0
1
f
2 LC t
=
Za rezonantnu frekvenciju moduo impedanse (slabljenje kola) je minimalan

U sluaju da je r=0, za rezonantnu frekvenciju redno oscilatorno kolo ima
impedansau jednaku nuli, a za sve druge frekvencije moduo impedanse je
beskonaan
Ukoliko je otpornost kalema manja bri je porast slabljenja, filtar je
selektivniji
19
Paralelno oscilatorno kolo
Za rezonantnu frekvenciju moduo impedanse (slabljenje) je
maksimalan.
Kako frekvencija raste, ili opada u odnosu na f
o
moduo impedanse,
znai i slabljenje signala opada; ukoliko je otpornost kalema manja
bri je porast slabljenja,tj. filtar je selektivniji
U sluaju da je r=0, na rezonantnoj frekvenciji impedansa je
beskonana, a na svim drugim jednaka je nuli;
0 0
1
2f
LC
e t = =
0
1
f
2 LC t
=
i
2 2
2 2 2
1
(rjL)
jC r(L)
Z Z
1 (1LC)(rC)
(rjL)
jC
e
e e
e e
e
e
| |
+
|
+
\ .
= =
| | +
+ +
|
\ .
20
Filtar se realizuje kao kombinacija rednih i
paralelnih oscilatornih kola
Redna i paralelna oscilatorna kola se mogu nai u obe grane gornje mree koja predstavlja filtar. Svako od njih
ima drugaiju rezonantnu frekvenciju. Kombinovanjem pojedinanih rezonantnih frekvencija i slabljenja svakog
LC elementa dobijaju se slabljenja prema zadatom gabaritu

Da bi se obezbedilo nulto ili beskonano slabljenje za f=0 i f=, u rednim i paralelnim granama mree, mogu
se nai samo kalemovi ili kondenzatori.

to je vei broj LC kola u filtru, slabljenje je blie idealnom, ali takvo reenje je skuplje.
21
Druge realizacije filtara
U nekim primenama, gde se ne zahteva velika selektivnost filtra,
umesto kalemova, koji su inae skupe i glomazne komponente,
mogu se upotrebiti otpornici. Ako se ovi RC filtri kombinuju sa
pojaavaima, selektivnost se moe poveati samo do zahtevane
granice.
Kada se zahteva velika selektivnost koju ne mogu da postignu LC
filtri, na primer kod uskopojasnih filtara, koriste se kvarcni filtri.
Kod njh se umesto LC oscilatornih kola na istim mestima ugrauju
posebno obraeni kristali kvarca. Kristal kvarca je ekvivalentan u
elektrinom pogledu oscilatornom kolu sa veoma malom otpornou
r, tako da mu je slabljenje veoma selektivno.

22
Filtriranje u vremenskom domenu vri se prekidaima
Na ulaze tri prekidaa dolazi signal koji u sebi nosi tri informacije, svaku o posebnim vremenskim
intervalima: t1-t2, t2-t3 i t3-t4.
U vremenskom intervalu t1-t2 zatvoren je prekida P1, dok su ostali otvoreni. Signal koji se nalazi u tom
intervalu pojavljuje se samo na izlazu 1, znai isfiltriran je.
Prekida P1 se otvara, otvoren je i prekida P3, tako da se drugi signal koji se nalazi u vremenskom
intervalu t2-t3 vodi na izlaz 2.
U vremenskom intervalu t3-t4 zatvoren je samo prekida P3.
23
Pojaavai
Pojaavai slue da kompenzuju slabljenje
signala koje nastaje prilikom njegove
obrade i prenosa.
Pojaavai se dela na:
digitalne i
analogne.

24
Digitalni pojaavai
Na ulaz digitalnih pojaavaa dolazi izoblien i oslabljen digitalni signal.
Digitalni pojaava pojaava signal, ali i rekonstruie njegov oblik.
Digitalni pojaava regenerie signal, odnosno na svom izlazu daje oblik signala kakav
bi trabalo da bude bez slabljenja, izoblienja i umova i zato je drugi nazivi za digitalne
pojaavae: regenerator ili ripiter.
Ovu funkciju regenerator e vriti sve dok je ulazni signal "prepoznatljiv", odnosno sve
dok se moe bez greke zakljuiti da li je na ulazu nula ili jedinica. Do te granice
regenerator izlazni signal oslobaa od izoblienja i umova.
25
Kada napon na ulazu u regenerator U1 dostigne neki
unapred definisan nivo (prag okidanja), zatvori se
prekida P pa se napon izvoda za napajanje U prikljui
na izlaz regeneratora.
Taj napon postoji u elementarnom vremenskom intervalu
T i prekida se kada se prekida otvori. Vreme izmeu
zatvaranja i otvaranja prekidaa je kontrolisano, na
primer, takt impulsima.
Napon na izlazu U2 ima pravilan pravougaoni oblik.
Princip rada regeneratora
26
Analogni pojaavai
poveavaju amplitudu signala, ali zbog same
prirode analognog pranosa ne mogu da utiu na
oblik signala u smislu oslobaanja od izoblienja
i umova
27
Osnovne karakteristike analognih pojaavaa
Analogni pojaavai su integrisana poluprovodnika kola velike
sloenosti.
Najvei deo karakteristika analognih pojaavaa se moe analizirati
ne ulazei u nain realizacije pojaavaa ( princip "crne kutije" ) koji
je inae jedno kompleksno integrisano kolo.
Na ulazu deluje pobudni generator napona Ug i impedanse Zg.
Ulazni napon u pojaava je U1, a struja I1.
Na izlaz pojaavaa je prikljuen potroa impedanse Zp na
kome je napun U2, a struja I2.
28
Model pojaavaa
Veliine napona, struje i pojaanja se mogu izraunati ako se
pojaava zameni svojim modelom
Model pojaavaa je dat pod idealnim uslovima da je on linearan i
da ulaz ne zavisi od izlaza. Ovo drugo znai da prenosi signal samo
u jednom smeru: od ulaza ka izlazu.
Elementi modela se mogu teorijski odrediti iz poznate elektronske
eme pojaavaa, a mogu se lako i izmeriti. Oni se definiu kao:



za kadaje odnosno (ulazukratkomspoju)
za (otvorenizlaz)
1
u
1
2
i g 1 1
2
2
p
1
U
Z
I
U
Z U0 U0 AU0
I
U
A Z
U
=
= = = =
= =
29
Pojaanje napona se moe definisati i u odnosu
na napon generatora kao:



Amplitudska karakteristika u odreenom opsegu
frekvencija treba da ima eljeni oblik. Najee
je to "ravna" amplitudska karakteristika, odnosno
u opsegu primene pojaanje ne zavisi od
frekvencije.
Fazna karakteristrika treba da je linearna
funkcija frekvencije kako ne bi bilo faznih
izoblienja.


j()
2
g
U
A' A'(j)|A'(j)|e
U
e
e e == =
Karaktaristike pojaavaa
30
Karaktaristike pojaavaa
Pojaavai na liniji veze treba da imaju
amplitudsku karakteristiku kod koje pojaanje
raste sa frekvencijom ime se kompenzuje
poveanje slabljenja kod vodova sa
frekvencijom.
Prikazan model je linearan to nije sluaj kod
realnog pojaavaa koji u sebi sadri izrazito
nelinearne elemente, kao to su diode i
tranzistori.
Zato pojaava unosi nelinearna izoblienje.
Takoe, pojaava unosi dodatni um, te
pogorava odnos signal/um u odnosu na taj
odnos na ulazu. umovi su pre svega termiki,
jer pojaava sadri u sebi brojne otpornike.
31
Poseban problem predstavlja nestabilnost pojaavaa, odnosno pojava da menjaju
svoje karakteristike tokom vremena zbog ega pojaanje pojaavaa nije stabilno.
Nastabilnosti pojaanja doprinose:
zavisnost karakteristika dioda i tranzistora od temperature,
nestabilnost jednosmernih napona napajanja pojaavaa koji se dobijaju
usmeravanjem naizmeninog napona energetske mree, a koji je nestabilan,
"starenje komponenti", tj. promene karakteristika tokom vremena.
Integrisani pojaavai se prave serijski. Zbog jeftine proizvodnje, znai i cene, tolerancije
karakteristika su velike to dovodi do odstupanja pojaanja u odnosu na proraunato.
Za razliku od analognih pojaavaa, kod regenatora ovi tetni uticaji ne menjaju njihove
karakteristike, jer regeneratori rade samo u dva stanja: ili je kontakt ukljuen, ili iskljuen
(on - off ).
Karaktaristike pojaavaa
32
Pojaavai sa negativnom reakcijom
Nabrojani nedostaci analognih pojaavaa se mogu u
znatnoj meri otkloniti primenom negativne reakcije.
Pod reakcijom se podrazumeva u optem smislu
vraanje signala sa izlaza pojaavaa na njegov ulaz.
Ako je vraen signal u protiv fazi sa ulaznim signalom
(Uu - Ur ) reakcija je negativna.
=
2 1 2
UA(U-U)
2 1
A
U U
1 A |
=
+
r
A
A
1 A |
=
+
Pojaanje sa reakcijom je
33
Pojaanje pojaavaa sa reakcijom, Ar, je smanjeno u
odnosu na pojaanje bez reakcije, A, za veliinu 1+A
koja se naziva funkcija reakcije.
Za A>>1 svodi se na :


Ovaj izraz pokazuje da, pod navedenim uslovom,
pojaanje pojaavaa sa reakcijom ne zavisi vie od
pojaanja pojaavaa bez reakcije, ve samo od
karakteristika kola reakcije.
Karakteristike otpornika u kolu reakcije ne zavise od
frekvencije, linearne su i mogu se uiniti skoro
nezavisnim od temperature. To znai da, dok je ispunjen
gornji uslov, promene u osnovnom pojaavau izazvane
promenama frekvencije, temperature, starenje i
tolerancija ne utiu na ukupno pojaanje pojaavaa sa
reakcijom!
r
A
A
1 A |
=
+
r
1
A
|
~
34
Vane osobine pojaavaa sa negativnom reakcijom
zbog kojih se analogni pojaavai se uvek realizuju sa
negativnom reakcijom
Relativne promene pojaanja sa reakcijom smanjene u
odnosu na relativne promene pojaanja bez reakcije za
funkciju reakcije.
Slina analiza se izvodi i za ostale karakteristike
pojaavaa. Generalno se zakljuuje da je kod
pojaavaa sa negativnom reakcijom u odnosu na
pojaavae bez reakcije:
pojaanje smanjeno za funkciju reakcije,
stabilnost pojaanja poveana za funkciju reakcije,
nelinearna izoblienja smanjena za funkciju reakcije,
propusni opseg povean za funkciju reakcije i
odnos signal/um je poboljan za umove koje generie sam
pojaava, utoliko vie, ukoliko je izvor uma blii izlazu
pojaavaa. Reakcija ne poboljava odnos signal/um za
umove koji dou na ulaz pojaavaa, jer se i signal i um
pojaavaju za isti iznos.
35
Regulacija pojaanja
Varijacije nivoa signala na mestu prijema su ograniene
(primer: kod koaksijalnih vodova, zbog promene
temperature ambijenta varijacije slabljenja dostiu
20dB na 100km duine voda)
Da bi se ove varijacije svele u propisane granice
potrebno je da pojaavai imaju mogunost promene
pojaanja.
Ako nivo signala opadne ispod nekog nivoa, pojaanje
pojaavaa treba da se povea. I obrnuto, ako nivo
signala pree neki nivo, pojaanje pojaavaa treba da
se smanji.
Pojaava treba da je adaptivan na slabljenje linije veze.
36
Regulacija pojaanja - princip
Ocena veliine slabljenja ne moe da se vri preko nivoa signala koji nosi informaciju. Ako
signal ima veliku dinamiku, na primer kod govora 62 dB, pa kolo koje odluuje "ne zna" da
li je nivo signala opao zbog opadanja nivoa zvunog signala govornika, ili se slabljenje
povealo.
Nestanak signala ne znai da je linija u prekidu, ona to moe biti, ali moe biti da se ne
alje neka informacija.
Za detekciju slabljenja na liniji veze i detekciju prekida veze ( alarm) slui poseban
referentni pilotski signal. To je signal tano odreene frekvencije i tano odreene
amplitude koji se alje na liniju veze zajedno sa signalima koji nose informaciju.
Na mestu gde sa nalazi pojaava referentni pilot izdvaja se uskopojasnim filtrom. U
zavisnosti od njegove primljene amplitude ( normalna, vea, manja) regulie se pojaanje
pojaavaa.
Regulacija se ini menjanjem stepena negativne reakcije promenom vrednosti otpornika u
kolu reakcije, automatski ili runo.
Mogue je ne menjati pojaanje pojaavaa, a ispred pojaavaa staviti promenljivi
amplitudski korektor i promenom otpornika R1 i R2 u njemu menjati slabljenje. Izostanak
pilotske frekvencije signalie alarm.
37
Oscilatori
Oscilatori slue da na svom izlazu generiu naizmenini
prostoperiodini signal ili povorku pravougaonih impulsa.
Najvanija namena generisanih sinusoidalnih signala je da slue kao
nosioci kod analognih modulacija.
Vana im je i primena kao referentnih pilotskih frekvencija,
sinhronizacionih frekvencija i referentnog, tanog vremena ( T=1/f ).
Isto vai i za povorku pravougaonih impulsa, koji se koriste kao
nosioci kod analognih i digitalnih modulacija, izvori podatka o
referentnom vremenuili ili slue kao generatori takt impulsa, itd.
38
Oscilatori su pojaavai sa pozitivnom povratnom spregom


Ako je A=1, Ar , pa poto U2 fiziki ne moe da bude beskonaan napon, to znai
da U10.
Ovo znai da se na izlazu pojaavaa sa pozitivnom reakcijom generie neki napon, a
da je pri tome nema neke spoljne pobude poto je ulazni napon U1=0.
Uslov oscilovanja A=1 znai da koliko kolo reakcije oslabi signal, toliko ga pojaava
pojaa. Stvoreni signal krui unutar te petlje, odnosno pojaava oosciluje.
Frekvencija oscilovanja bie tano odreena, a napon oscilacija bie prostoperiodian,
ako se kolo reakcije izvede kao redno oscilatorno kolo.
2
r
1
U A
A
U 1 A |
= =

Realizacija oscilatora
39
Niskofrekventni prenos
Kod niskofrekventnog prenosa signal se prenosi
bez obrade, u svom osnovnom opsegu
frekvencija.
S obzirom na osobine vodova NF prenos
govora je mogu samo kod vazdunih i
simetrinih vodova.
Ako je slabljenje du linije veze vee od
dozvoljenog, na liniji veze, kod inih veza, se
ugrauju pojaavai. NF prenos se moe vriti
dvoino i etvoroino.
40
Ogranienja NF prenosa
Poto ravalica ima konano slabljenje u zabranjenom pravcu
pojaanje pojaavaa je ogranieno.
Ono mora da bude manje od slabljenja ravalice. U protivnom, dolo
bi do pojave samooscilovanja.
Koliko ravalica oslabi signal u zabranjenom pravcu, pojaava ga
toliko pojaa, pa signal krui unutar pojaavake stanice.
Zbog mogunosti da do pojave samooscilovanja doe, broj
pojaavakih stanica je maksimalno pet, pa je domet NF dvoine
veze ogranien na nekoliko desetina kilometara.
41
Visokofrekventni prenos
Kod visokofrekventnih analognih sistema,
signal se pre prenosa modulie i njegov
osnovni spektar se transponuje u drugo,
vie, frekvencijsko podruje.
Na mestu prijema se vri obrnuti proces -
demodulacija.
VF prenos je mogu u svim vrstama linija
veza.
42
Jednokanalni visokofrekventni sistem
43
Dvoina veza
Za dvoini prenos signala u oba smera, kod dvoine veze se koristi jedna bakarna parica.
Poto se u terminalu, na primer telefonu, moraju razdvojiti predaja od prijema, spoj terminal - vod se
vri sa ravalicom. Na mestu gde se pojaava signal (pojaavaka stanica) se takoe pomou
ravalice moraju odvojiti predajni i prijemni smer, jer pojaava moe da pojaava samo u jednom
pravcu, od ulaza ka izlazu, dok u obrnutom smeru signal ne prolazi.
pojaava ravalica
44
Dvoini prenos isti frekvencijski opseg
Dvoini prenos sa istim opsegom frekvencija u oba smera
zahteva da se izmeu taaka 1-1 postavi ravalica.

Problem:ravalica se teko moe uravnoteiti za visoke
frekvencije, ovaj prenos se, uprkos tome to je
najekonominiji sa gledita korienja raspoloivog
frekvencijskog opsega, ne koristi.
45
Dvoini prenos sa razliitim opsegom frekvencija u oba smera u
predaji koristi opseg od f1 do f2, a u prijemu od f3 do f4, f3>f2.

Signal se posle prelaska sa dvoine na etvoroinu vezu i obrnuto,
na terminalima i pojaavakim stanicama, uspeno razdvaja pomou
filtarske skretnice

Prednost ovog prenosa je u korienju jedne parice za oba smera, a
nedostatak vie nego duplo vei frekvencijski opseg potreban za
prenos.
Dvoini prenos razliiti frekvencijski opsezi
46
etvoroina veza
Kod etvoroine NF veze jedna parica se koristi za prenos signala u jednom smeru,
a druga parica za prenos u suprotnom smeru.
Ravalice su samo ostale na krajevima veze. Razlog za to je to je privod od
terminala pretplatnika, preko instalacije, do razvodne kutije najee dvoian, a iz
razvodne kutije se preko ravalice prelazi na etvoroinu vezu.
Opasnost od samooscilovanja je neznatna, pa je domet etvoroine veze veoma
veliki. Plaena cena za to je da je broj ica dupliran u odnosu na dvoinu vezu.
Problem eha sa krajeva veze i dalje ostaje prisutan.
47
etvoroini prenos isti frekvencijski opseg
etvoroini prenos sa istim opsegom frekvencija u oba
smera koristi za prenos dve parice, jednu u jednom smeru,
drugu u drugom smeru, te sa gledita potrebe za duplo
veim brojem provodnika nije ekonomian.
To se kompenzira veom stabilnou veze i potrebom za
minimalnih korienjem frekventnog opsega, jer se u oba
smera prenosi signal od f1 do f2, pa se ovaj prenos najee
koristi.
48
etvoroini prenos sa razliitim opsegom
frekvencija u oba smera je sigurno
najkvalitetniji, posebno sa gleditsa
presluavanja.

Neekonomian je - duplo vei
frekventncijski opseg i duplo vei broj
parica, pa se praktino ne koristi.
etvoroini prenos razliiti frekvencijski opsezi
49
Viestruka modulacija
Transponovanje govora u visoka frekvencijska podruja izuzetno
teko, usled ekstremnog poveanja cene filtra koji treba da obezbedi
zahtevanu selektivnost (brzinu slabljenja). Takav filtar bi zahtevao,
ve pri premetanju govora u podruje iznad 60 KHz, ekstremni broj
LC elemenata, ili primenu skupih kristala kvarca
50
Frekvencijski multipleks
Svaki od vie kanala, modulie nosioce na razliitim frekvencijama koje su
meusobno pomerene za irinu kanala, tako da nema preklapanja njihovih
spektara. Na prijemu se pojedini kanali izdvajaju odgovarajui filtrima i vodi na
demodulator.

PRIMER: FDM za multipleksni prenos govora
Svaki govorni kanal modulie razliit nosilac.
Frekvencije nosioca su pomerene za po 4kHz.
Filtrom se odvaja jedan boni opseg. Svaki od govornih kanala lei u "svojih"
4000 Hz, pa nema meusobnog preklapanja spektara kanala - zbog
nesavrenosti filtara jedan deo signala iz jednog kanala pree u drugi kanal,
ali je njegov nivo dovoljno mali da ne utie na kvalitet prenosa.
Tako se kanali "pakuju" u sukcesivne frekvencijske sekvence od 4kHz, sve
dok se propusni opseg voda ne popuni.
Na prijemu, svaki kanal se odvaja iz grupe kanala filtrom koji proputa samo
opseg u kome se dotini kanal nalazi, a ostale kanale ne proputa.
Odvojen kanal ide na demodulator.
51
Postoje pravila, koja se odnose na opseg frekvencija u kome se
svaki kanal nalazi, gde poinje taj opseg i gde se zavrava.
Pravila postoje i za vee grupe kanala. Ona odreuju broj kanala, na
kojoj frekvenciji oni poinju i na kojoj frekvenciji se grupa kanala
zavrava.
Skup pravila se naziva hijerarhija - FDM hijerarhiju ine pravila za
viekanalni analogni prenos telefonskih signala po kojima se
premetanje kanala u vie frekvencijsko podruje se ne vri direktno,
ve korak po korak formiranjem grupa razliitih nivoa.
Hijerarhijski princip formiranja grupa: od odreenog broja govornih
kanala formira se grupa u najniem hijerarhijskom nivou. Sledei
hijerarhijski nivo se formira modulacijom vie grupa iz predhodnog
nivoa. Zatim se grupe iz tog, drugog nivoa grupiu u sledei nivo, i
tako dalje, sve do najvieg hijerarhijskog nivoa.
52
FDM hijararhija
53
FDM hijararhija
Dvanaest telefonskih kanala irine po 4kHz u prvom
multiplekseru (MUX -1) grupiu se moduliu nosioce
na razliitim frekvencijama u osnovnu grupu, koja
zauzima opseg irine 12 x 4kHz=48 kHz i nalazi se u
opsegu uestanosti od 4-52 kHz (grupa A) i 60 do
108 kHz (grupa B).
Grupa od 900 kanala se moe formirati od
15 super grupa, od kojih svaka modulie
nosilac na posebnoj frekvenciji. Ovako
dobijena grupa se naziva glavna grupa.
54
FDM
hijararhija
Pet osnovnih grupa se u MUX-2 modulie
na pet razliitih frekvencija nosioca i tako
se formira super grupa sa 60 kanala.
Pet super grupa u MUX-3 formira
master grupu sa 300 kanala.
Na kraju u MUX-4, od tri master grupe,
formira supermaster grupa od 900
kanala koja predstavlja najvii
hijerarhijski nivo.
55
FDM hijararhija
Na prijemnoj strani se vri demultipleksiranje obrnutim redom
od multipleksiranja. Hijerarhija demultipleksiranja je identina
Slici 14.22, samo je smer signala obrnut, a umesto oznake
MUX treba upotrebiti oznaku DMUX.
56
FDM hijerarhija ema i simboli
57
Prednosti hijerarhijskog formiranja
multipleksnog signala
- smanjuje se broj modulatora i demodulatora,
- frekvencijski poloaj svakog kanala i grupe kanala je tano
odreen,
- jednostavno je manipulisati sa grupama kanala (izdvajanje iz
sistema i prosleivanje u drugom pravcu, poseban transport,
izdvajanje iz jednog i ubacivanje u drugi sistem,
demultipleksiranje, itd)
- terminalna oprema je standardizovana i modularna.
58
Linijski sistemi
Prikljuivanje standardizovane terminalne opreme na
konkretnu liniju veze najee zahteva jo jedan postupak
modulacije.
Njime se grupa iz svog standardnog opsega frekvencija
premeta u neki drugi opseg koji odgovara izabranom
vodu.
Vrsta i broj grupa kanala koji se smetaju u dati vod i njihov
frekvencijski raspored je takoe standardizovan u
takozvane linijske sisteme.
59
Formiranje
osnovne grupe
a) direktan

b) predgrupna
(podgrupna) modulacija

c) prethodna modulacija
(28 kHz)
60
Kod postupka predgrupne modulacije 12
kanala se grupie u etiri podgrupe, svaka sa
po tri kanala. U svakoj podgrupi se tri kanala
modulie identino na 3 frekvencije nosioca,
od 12, 16 i 20kHz. Posle filtriranja dobijaju se
etiri podgrupe, svaka sa po tri kanala, koje
lee u istom frekventnom podruju od 12 do
24kHz. Svaka podgrupa se modulie na
novih 4 frekvencija: 84, 96, 108 i 120 kHz.
Filtrima se odvajaju donji boni opsezi, tako
da su se na kraju svih dvanaest kanala nala
u opsegu od 60 do 108kHz. Kod postupka
predgrupne modulacije potrebno je 16 filtara,
ali su samo 7 razliitog tipa i mogu se
realizovati u LC tehnici. Broj modulatora je
16, ali su 7 razliitog tipa. Potrebno je ukupno
7 razliitih frekvencija nosioca. Postupak
predgrupnog formiranja osnovne grupe, iako
komplikovaniji, jeftiniji je od direktnog
postupka te se primenjuje u javnoj telefonskoj
mrei.
61
Formiranje
osnovne grupe
a) direktan

b) predgrupna
(podgrupna) modulacija

c) prethodna modulacija
(28 kHz)
Postupak direktne
modulacije se vri na taj
nain to se 12 kanala
modulie na 12 razliitih
frekvencja, pa se sa 12
razliitih filtara odvajaju
donji boni opsezi. Ovaj
postupak zahteva da filtri
budu realizovani pomou
kristala kvarca. Primenjuje
se kod malog broja kanala i
kod specijalnih slubi, na
primer kod vojnih
dvanaestokanalnih
ureaja.
62
Analogni sistemi za prenos muzike i slike
Analogni sistemi za prenos muzike i slike koriste se za difuziju radio i televizijskih programa.
Korisnici treba da imaju to univerzalnije radio, odnosno TV prijemnike, kako bi mogli da
primaju ove programe, bez obzira na opseg radio talasa u kojima se oni prenose i nain
modulacije na predaji.
Analogni radio sistemi za prenos muzike i slike koriste frekvencijski multipleks. Zbog
ogranienog raspoloivog radio-frekvencijskog (RF) opsega dodela i korienje frekvencija
su strogo kontrolisani. Da bi se iste frekvencije koristile vie puta, domet radio stanice je
ogranien preko ogranienja u snazi predajnog signala i usmerenosti antena.
Prijemnik treba da ima veliku selektivnost kako bi iz vie programa, koji su meusobno
bliski po frekvencijama izdvojio eljeni program. Zbog toga se ulazni signal obrauje na
poseban nain koji se naziva superheterodinski prijem. Najpre se signal sa ulaza odvaja
filtrom i modulie na novu frekvenciju nosioca. Ova meufrekvencija je manja od
frekvencije nosioca na ulazu, ali u toj meri da dobijeni donji i gornji boni opsezi lee ispod
frekvencije signala na ulazu i da se pomou filtra moe selektivno odvojiti, upravo zbog nie
frekvencije na kojoj se nalazi. Potom, se tako dobijeni signal se demodulie.
63
Analogni sistemi za radio difuziju
Ako se radio program prenosi na dugim, srednjim i
kratkim talasima koristi se amplitudska modulacija.
Muziki signal lei u opsegu od 30Hz do 4.5 kHz, a
frekvencije nosioca se meusobno pomerene za po 9
kHz.
Na ultrakratkim talasima raspoloivi opseg frekvencija je
vei, pa se koristi frekvencijska modulacija. Muziki
signal lei u opsegu od 30Hz do 15kHz, a maksimalna
devijacija frekvencije nosioca je 75 kHz. Indeks
modulacije je =Af
0
/f
m
=75kHz/15kHz=5. Potrebna irina
kanala za prenos je 180 kHZ. Frekvencije nosioca iz dva
susedna kanala se razlikuju za 300 kHz.
64
Analogni sistemi za difuziju
televizijskog signala
U analognom prenosu televizijskog signala, kojeg zajedno ine video i tonski
signal, za prenos video signala koristi se amplitudska modulacija sa jednim bonim
opsegom, nesimetrinim delom drugog bonog opsega i potisnutim nosiocem
(VSB). Video signal posle modulacije zauzima opseg uestanosti irine priblino
6MHz .
Zajedno sa video signalom se prenosi i tonski signal. Zvuk se predhodno
frekvencijski modulie (nosilac tona je za 5.5 MHz nagore pomeren u odnosu na
nosilac slike) i spektar tako dobijenog tonskog signala se pridodaje spektru signala
slike. Frekvencija nosioca za modulaciju tona je tako izabrana, da se spektar
modulisanog tonskog signala irine 100 kHz (devijacija frekvencije 50kHz)
neposredno nastavlja na spektar video signala i dalje se ova dva signala zajedno
prenose u vidu kompozitnog TV signala.
Rastojanje izmeu frekvencija nosioca, kod analognih sistema za difuziju
televizijske slike, kod nas je 7MHz u VHF podruju, a 8MHz u UHF podruju.