ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

POJAM, PREDMET I CILJEVI ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA

POJAM

Sutina definisanja pojma analize finansijskih izvetaja nalazi se u shvatanju da analiza treba da podvrgne posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa koji su se desili u kompaniji i koji se kao takvi nalaze saeti i opredmeeni u okviru finansijskih izvetaja.
Finansijska analiza predstavlja iscrpno istraivanje, kvantificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog statusa i uspenosti poslovanja preduzea.

Predmet
Iz prethodne definicije proizlazi da su predmet analize finansijski izvetaji, konkretno, godinji izvetaj kompanije, koji sadri bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, napomene i izvetaj revizora. Uz pomenute, obavezne elemente godinjeg izvetaja, predmet analize su i svi drugi segmenti godinjeg izvetaja, koji nisu obavezni, kao to su pismo menadmenta upueno akcionarima kompanije (Letter to shareholder) i dodatne diskusije i analize menadmenta (Management Discussion and Analysis).

Ciljevi
Ciljevi analize finansijskih izvetaja mogu se podeliti na opte i posebne ciljeve. Opti ciljevi odnose se na sagledavanje zaraivake sposobnosti (rentabilnosti, profitabilnosti, uspenosti) kompanije i finansijskog poloaja (statusa) kompanije, njezinih novanih tokova i promena na kapitalu u cilju pruanja informacija korisnicima (naruiocima) analize.

Posebni ciljevi analize finansijskih izvetaja odnose na zadovoljavanje informacionih potreba stejkholdera.

Ciljevi
Prema Okviru Meunarodnih raunovodstvenih standarda/Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja, osnovni cilj raunovodstva je da prui informacije o sposobnosti preduzea da stvara novac i ekvivalente novca, kao i informacije o proceni dinamike i izvesnosti stvaranja novca.

Na osnovu prethodne slike proizlazi da se eksterni i interni korisnici informacija nalaze u interakciji. Ovde je re o dve vrste interakcija korisnika (stejkholdera): a) interakcija menadmenta kompanija i vlasnika (akcionara), i b) interakcija menadmenta kompanije i kreditora (banke i drugi kreditori).

a) Eksterni korisnici koji mogu izvriti direktan uticaj na menadment preduzea su akcionari koji poseduju obine, redovne akcije. Redovne akcije poseduju pravo glasa putem kojeg se moe ostvariti uticaj na kreiranje poslovne politike, ciljeve preduzea, ali se ostvaruje i kontrola menadmenta. Osnovni cilj akcionara je da usmere menadment na generisanje pozitivnih rezultata poslovanja kako bi se isplatile dividende ili kroz poveanje cene akcija na finansijskom tritu ostvarili kapitalni dobici.

b) Mada kreditori, po prirodi, nemaju upravljaka prava, uloga kreditora u poslovnom ivotu preduzea nije limitirana.

Kreditori tite svoja ulaganja na nain to u ugovorima o kreditu unose restriktivne klauzule kojima se zahteva od menadmenta preduzea da odrava odgovarajue finansijske indikatore u zadatim granicama (pokazatelj odnosa duga i sopstvenog kapitala, pokazatelji opte, tekue likvidnosti i dr.).

Na osnovu interakcija razliitih korisnika informacija, moemo istaknuti i sledee posebne ciljeve finansijske analize: - pruanje osnove za kontrolu i stimulativno poslovno nagraivanje menadmenta, i - pruanje informacija za definisanje restriktivnih klauzula i informacija o njihovom sprovoenju.
Osim pomenutog, kao poseban cilj finansijske analize jeste i predikcija, odnosno predvianje budue vrednosti kompanije.

S obzirom da se stvarna i knjigovodstvena vrednost preduzea razlikuju, korisnici (investitori i kreditori) najvie panje usmeravaju na prouavanje kvaliteta raunovodstvenih informacija i njihovo uobliavanje da bi se procenili budui novani tokovi koje je to preduzee sposobno da generie. Tako korisnici finansijskih izvetaja kroz analizu, daju novu dimenziju informacijama koje su u tim izvetajima sadrane.

FINANSIJSKI IZVETAJI KAO PREDMET ANALIZE Finansijski izvetaji su skup informacija o finansijskom poloaju, uspenosti, promenama na kapitalu i novanim tokovima jedne kompanije i predstavljaju funkcionalnu i vremenski zaokruenu celinu poslovnih procesa koji su se dogodili u jednoj kompaniji i kao takvi, ine podlogu svake racionalne analize.

AKTIVNOSTI KOJE KREIRAJU VREDNOST

Organizacije i pojedinci koji obezbeuju kapital smatraju se kljunim stejkholderima jedne kompanije. Sve aktivnosti kompanije usmerene su na kreiranje vrednosti za vlasnike i poverioce, odnosno kljune stejkholdere. Kreiranje vrednosti za ove interesne grupe odvija se kroz tri aktivnosti: - finansijske, - investicione i - poslovne.

Sve aktivnosti jedne kompanije materijalizovane su u sledeim finansijskim izvetajima: - bilans stanja, - bilans uspeha, - izvetaj o tokovima gotovine i - izvetaj o promenama na kapitalu.

BILANS STANJA KAO PREDMET ANALIZE

Bilans stanja je trenutna slika finansijskog poloaja neke kompanije na odreeni dan. On prikazuje veliinu i strukturu sredstava i izvora finansiranja. Struktura sredstava, aktiva, ukazuje na nain na koji su sredstva uloena (investiciona aktivnost), dok struktura izvora finansiranja, pasiva, ukazuje na efekte finansijske aktivnosti, odnosno finansijsku strukturu (konstituciju) nekog preduzea.

Aktiva preduzea se dalje u bilansu stanja deli na sledee:

- stalna (fiksna, dugorona) sredstva i - obrtna (tekua, kratkorona) sredstva.

Stalna ili dugorona sredstva se mogu podeliti na : - materijalna (nekretnine, postrojenja, oprema ), - nematerijalna (nauno i tehniko znanje, dizajn, implementacija novih procesa ili sistema, licence, intelektualna imovina, trino znanje i trgovake marke) i - dugoroni finansijski plasmani (zajmovi dati drugim preduzeima, ulaganja zadrana do dospea - obveznice drugih preduzea i uea u kapitalu).

Kratkorona ili obrtna sredstva se mogu razvrstati na: - zalihe (materijala, gotovih proizvoda, nedovrene proizvodnje, robe...), - kupci i druga potraivanja, - dati avansi, - ostala kratkorona potraivanja, - novac i novani ekvivalenti (gotovina u blagajni, depoziti po vienju, gotovinski ekvivalenti-akcije, obveznice, komercijalni i blagajniki zapisi i sl.)

Izvori sredstava preduzea ili pasiva pokazuje poreklo imovine, odakle imovina u aktivi preduzea potie. U bilansu stanja poreklo imovine moe biti odreeno kao: - sopstveni kapital (ista imovina, kapital vlasnika) i - pozajmljeni kapital preduzea (obaveze ili dugovi, kapital poverilaca).

Sopstveni kapital se obraunski utvruje kao razlika izmeu vrednosti ukupne aktive i ukupnih obaveza tj. Sopstveni kapital = Aktiva - Obaveze. Pozajmljeni kapital preduzea ine obaveze preduzea prema treim licima. Obaveze se mogu definisati kao sadanje obaveze koje su proizale iz prolih ekonomskih dogaaja preduzea i ije podmirenje (likvidacija) podrazumeva odliv resursa preduzea (najee odliv novca ili nekog drugog sredstva za podmirenje obaveze).

Obaveze se mogu klasifikovati kao: - dugorone i - kratkorone. Obaveze preduzea se jo mogu razvrstati i kao: - dugovi (dugoroni, kratkoroni bankarski krediti, obaveze za obveznice i dr.) i - tekue obaveze (dobavljai, obaveze za kamate, obaveze za poreze itd.).

Osnovna karakteristika svih obaveza je da nose odreen finansijski rizik za preduzee i da ono mora raspolagati imovinom koju predaje poveriocu da bi se razreilo obaveze.
Finansijski rizik postoji i zato to preuzimanje obaveza znaajno utie na likvidnost i solventnost.

Bilans stanja moemo prikazati pomou modifikovane osnovne raunovodstvene jednaine: Aktiva = Obaveze + Kapital
Stalna + Obrtna sredstva = Obaveze + Kapital

U poslovnoj praksi kompanija primenjuju se sledei kriterijumi razvrstavanja pozicija u bilansu stanja: a) kriterijum rastue likvidnosti u aktivi i opadajue dospelosti u pasivi, i b) kriterijum opadajue likvidnosti u aktivi i rastue dospelosti u pasivi.

Bilans stanja prezentovan po kriterijumu rastue likvidnosti i opadajue dospelosti

Bilans stanja strukturisan po principu opadajue likvidnosti i rastue dospelosti

Razlike u formi prikazivanja bilansa stanja potiu od vanosti ciljeva kojima raunovodstvo slui. U kontinentalnoj Evropi, osnovni cilj raunovodstva je sigurnost kreditora. Da bi se taj cilj ostvario bilans stanja sledi princip rastue likvidnosti i opadajue dospelosti kojim se naglasak stavlja na stalnu imovinu u aktivi, a na sopstveni kapital kao garantnu supstancu, u pasivi. U anglosaksonskoj tradiciji, koja je jo od perioda Velike depresije iz 1929.g. optereena problemom likvidnosti, bilans stanja prati kriterijum likvidnosti, pa je na prvom mestu u aktivi prikazana gotovina. U pasivi, na prvom mestu, nalaze se one pozicije pasive ija je dospelost najkraa (tekue obaveze i dobavljai), a zatim po kriterijumu rastueg roka dospea slede druge obaveze i na kraju sopstveni kapital.

BILANS USPEHA KAO PREDMET ANALIZE

Bilans uspeha je raunovodstveni izvetaj u kojem su iskazani ostvareni prihodi i rashodi preduzea u odreenom obraunskom periodu. Za razliku od bilansa stanja koji pokazuje finansijsku poziciju na tano odreeni dan, bilans uspeha je periodian izvetaj.

Ovaj raunovodstveni izvetaj je imao primat u odnosu na bilans stanja, jer se dugo vremena smatralo da je uspenost poslovanja iskazana kroz rezultat (dobitak ili gubitak), jedna od najznaajnijih informacija za potrebe poslovnog odluivanja. Dobitak se ovde javlja kao osnovno merilo uspenosti preduzea kao celine, a dobitak obraunat u bilansu uspeha je esto i komponenta nekih bitnih finansijskih pokazatelja (dobitak po akciji, stope prinosa i sl.).

Elementi koji odreuju visinu dobitka su prihodi i rashodi. Prihodi, u skladu sa MRS, definiu se kao "poveanja ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku priliva ili poveanja sredstava, odnosno smanjenja obaveza to dovodi do poveanja sopstvenog kapitala. Rashodi, kao negativna komponenta ukupne uspenosti preduzea se u MRS tretiraju kao "gubici i trokovi koji proistiu iz uobiajenih aktivnosti (poslovni, finansijski rashodi)"

Utvrivanje rezultata preduzea smatra se jednim od osnovnih ciljeva raunovodstva. Rezultat se utvruje razlikom izmeu ostvarenih prihoda i rashoda u odreenom obraunskom periodu na sledei nain: Prihodi - Rashodi = Rezultat, dobitak, Pr > R ili gubitak R> Pr .

Na osnovu prethodne formule moemo doi do istog rezultata, ali na razliite naine tako da govorimo o dve opteprihvaene metode obrauna rezultata u teoriji i poslovnoj praksi: a) metoda trokova prodatih uinaka i b) metoda ukupnih trokova.

Bilans uspeha po metodi trokova prodatih uinaka kod proizvodnog preduzea

Bilans uspeha po metodi ukupnih trokova u proizvodnom preduzeu

IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE KAO PREDMET ANALIZE Izvetaj o novanim tokovima je izvedeni finansijski izvetaj, poto nastaje rearaniranjem pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha. Novani tokovi se smatraju krvotokom jednog preduzea. Kompanija kojoj nedostaje novac je ona koja na kratak rok nee moi odgovoriti svojim dospelim tekuim obavezama, a na dugi rok ovakvo stanje moe dovesti do nesolventnosti i konano do steaja takvog preduzea.

Obraun neto dobitka se zasniva na tokovima rentabilnosti (prihodima i rashodima), dok je utvrivanje neto novanog toka zasnovano na konceptu novanih tokova (razlici primanja i izdavanja novca). Izvetaj o novanim tokovima je prikaz novanih priliva i odliva u obraunskom periodu po osnovu poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti.

Ciljevi sastavljanja izvetaja o novanim tokovima sadrani su u obezbeivanju informacija koje slue korisnicima da procene: - sposobnost preduzea da generie dovoljno novca kojim e finansirati svakodnevne poslovne aktivnosti, - sposobnost preduzea da plaa glavnicu i kamatu po osnovama uzetih kredita i dividende akcionarima i - sposobnost preduzea da raste i razvija se kroz dodatna ulaganja u nekretnine, postrojenja i opremu ili da prodaje dugorona sredstva kako bi generisalo gotovinu.

Znaaj izvetaja o novanim tokovima je da utvrdi veliinu razlike izmeu neto dobitka u bilansu uspeha i neto novanih tokova iz poslovne aktivnosti u izvetaju o novanim tokovima, odnosno da utvrdi da li je osnovna delatnost preduzea profitabilna (neto dobitak je indikator uspenosti) i da li ta delatnost moe da "proizvodi gotovinu" (neto novani tok iz poslovne aktivnosti je indikator proizvodnje" gotovine).

IZVETAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

Izvetaj o promenama na kapitalu je sastavni deo finansijskih izvetaja. Sastavlja se kao poseban i u njemu se kao minimum pozicija iskazuju: - neto dobitak ili gubitak obraunskog perioda, - stavke prihoda i rashoda koje ne ulaze u bilans uspeha ve se priznaju u korist ili na teret kapitala i - zbirni efekat promena u raunovodstvenoj politici.

Podaci o promenama sopstvenog kapitala (neto imovine) preduzea na poetku i na kraju obraunskog perioda treba da pokau da li je dolo do poveanja ili smanjenja neto imovine u posmatranom periodu, to je jedna od znaajnih informacija za vlasnike kapitala.

NAPOMENE KAO PREDMET ANALIZE

Napomene su prilozi koji idu uz postojei set finansijskih izvetaja. Napomene, po svojoj sutini, nisu finansijski izvetaji, ve njihov neophodan, pratei element. One sadre detaljnije kvantitativne i kvalitativne informacije vezane za osnove na kojima su finansijski izvetaji sastavljeni, odnosno raunovodstvene politike koje su primenjene za evidentiranje znaajnih poslovnih dogaaja.

INFORMACIONA ASIMETRIJA
NEJEDNAKOST U KOLIINI I KVALITETU INFORMACIJA KOJE POSEDUJU RAZLIITI KORISNICI (INVESTITORI U AKCIJE I OBVEZNICE, DAVAOCI KREDITA VS. PREDUZEA EMITENTI) NAZIVA SE INFORMACIONA ASIMETRIJA.

Iz informacione asimetrije proizlaze dva problema: a) negativna selekcija i b) moralni hazard (zloupotreba). Negativna selekcija nastaje kada investitori nemaju dovoljan obim i kvalitet informacija pa donose poslovne odluke (ulau u akcije i obveznice) pogrenih firmi. Negativna selekcija postoji pre nego to se donese odluka o investiranju. Moralni hazard (zloupotreba) nastaje kada se ve novac uloi u konkretne akcije I obveznice kompanije. Tada su investitori suoeni sa problemom da menaderi kompanije nee raditi u njihovom najboljem interesu, ve da e rukovoeni sebinim ciljevima raditi u sopstvenom interesu.

Informaciona asimetrija se moe smanjiti na razliite naine: a) postojanje finansijskih institucija (mree dilersko brokerskih kua, velike finansijske kue koje obavljaju finansijsku analizu i pruaju adekvatne informacije o nekoj kompaniji), b) postojanje Komisije za hartije od vrednosti i adekvatnog seta sistemskih zakona kojima se regulie sigurnost poslovanja na finansijskim tritima), c) postojanje trita korporativne kontrole (Serbanes-Oxley Act iz 2002.g. donet posle propasti amerikog giganta Enrona), d) donoenje propisa koji zahtevaju da menaderi kompanija moraju da sve informacije koje objavljuju dostavljaju svim zainteresovanim korisnicima, e) unoenje restriktivnih klauzula u kreditne aranmane i f) donoenje raunovodstvenih standarda kojima e se obezbediti transparentnost I objektivnost informacija koje su dostupne investitorima i kreditorima.