GASNA HROMATOGRAFIJA

- gasna hromatografija (GC) je metoda kod koje je mobilna faza gasovita - nosei gas (mobilna faza) ne reaguje ni sa komponentama uzorka ni sa stacionarnom fazom - uzorak je gasovit na radnoj temperaturi hromatografske kolone: dakle uzorak je ili gas ili lako isparljiva tenost - stacionarna faza je teko isparljiva tenost ili vrsta supstanca - gasna hromatografija moe biti gasno-tena podeona (tanak film tenosti nanet na inertnu vrstu supstancu, komponenta se deli izmeu gasne faze i tenosti u kojoj se rastvara) ili gasno-vrsta adsorpciona (komponenta se deli izmeu mobilne faze i stacionarne faze na koju se adsorbuje)

- gasni hromatograf, principijelna ema

- nosei gas ne interaguje sa uzorkom i stacionarnom fazom. Najee su to He, N2 ili H2. - gas u boci pod pritiskom: regulator pritiska, regulator protoka (floumetar), slavina, ureaj za preiavanje gasa (odvajanje vlage i drugih neistoa iz gasa) - zbog znatno vee difuzije u gasovima, u GC su potrebini znatno vei protoci mobilne faze nego kod LC, slika desno - za sva tri najee upotrebljavana gasa visine teorijskih platoa su sline ali na razliitim protocima, sledei slajd

- teni uzorak se unosi mikropricom, uobiajene zapremine su 0.1 - 10 L - gasni uzorak (0.5 10 mL) pomou posebne slavine za gasno uzorkovanje: ona se spoji na sud koji sadri gas koji treba da se analizira - injektor je deo hromatografa koji prihvata uzorak, priprema ga i prenosi u hromatografsku kolonu - od okoline je odvojen septumom (od silikonske gume), uzorak se unosi probadanjem igle mikroprica - injektor je na dovoljno visokoj temperaturi da brzo ispari uzorak - u injektoru se ispareni uzorak moe razblaiti u odgovarajuoj zapremini noseeg gasa pa se onda uvodi u kolonu

- ako se uzorak ne ispari dovoljno brzo, hromatografski pikovi nee biti dovoljno uski - injektor sa razdelom protoka samo mali deo uzorka uvodi u kolonu, to obezbeuje ravnotene uslove u koloni, zbog velikog razblaenja. Sa druge strane, to nije zgodno ako se trae tragovi komponenti. U tom sluaju se koristi injektor u sredini. Desni injektor, uzorak direktno u kolonu, uz predhodno isparavanje.

- kolone za gasnu hromatografiju: gas ima malu viskoznost u odnosu na tenosti: dugake kolone, velika brzina mobilne faze - temperatura kolone se kontrolie, po potrebi se moe i menjati tokom hromatografske analize. Temperatura se obino kree izmeu 50 i 250 oC. - dve vrste kolona: punjene kolone i otvorene kapilarne kolone - punjene kolone: prenika 2-4 mm, duina 2-3 m, kolona smotana u kotur prenika do 20 cm - nosa stacionarne faze inertna supstanca, malih estica, velike specifine povrine: teflonski prah, staklena zrnca, kvarc

- na nosa stacionarne faze nanosi se tena faza u tankom sloju: mora da ima odgovarajuu polarnost (nepolarnost), da se lako nanosi i da ostaje vezana za nosa, da je hemijski inertna za dati sistem i da je termostabilna - kod gasne adsorpcione hromatografije (gas-vrsto) kolona se puni supstancom velike specifine povrine i adsorpcione moi: zeoliti, aktivni ugalj, Al2O3... - punjene kolone imaju vei kapacitet ali manju efikasnost - kapilarne kolone imaju unutranji prenik manji od 1mm, dugake su 10-60 m, imaju veliku efikasnost, brzina mobilne faze je velika pa je i vreme trajanja analize manje, manji kapacitet u odnosu na punjene kolone

- uticaj temperature na hromatogram - izotermalni hromatogram - hromatogram dobijen programiranjem T - poveanje T smanjuje retenciona vremena i rezoluciju, poveava otrinu pikova

- detektori u gasnoj hromatografiji: mogu biti specifini (registruju samo odreenu klasu jedinjenja) i nespecifini - detektor termalne provodljivosti je nespecifian, meri razliku termalne provodljivosti noseeg gasa i komponenti uzorka: nee se registrovati samo komponenta koja ima istu toplotnu provodljivost kao nosei gas - kad naie hromatografska traka temperatura niti e se promeniti, promenie se time njen otpor i to e proizvesti signal - skoro univerzalan, veliki opseg linearnosti, osetljiv

- plameno-jonizujui detektor, u plamen koji se dobija sagorevanjem vodonika uvodi se gas sa komponentama iz kolone. Organska jedinjenja u plamenu jonizuju, mehanizam komplikovan, broj dobijenih jona proporcionalan broju C atoma u jedinjenju - joni se kolektuju na katodi, dobijena struja je srazmerna koncentraciji i broju C atoma - osetljiv, linearan - samo za organska jedinjenja

- detektor zahvata elektrona: gas koji izlazi iz kolone se jonizuje nekim radioaktivnim izvorom, dajui jone i elektrone to daje struju izmeu dve suprotno naelektrisane ploe. Kad se u uzorku pojavi jedinjenje koje moe da apsorbuje elektrone, struja pada i na taj nain se detektuju organske komponente koje imaju elektronegatuvne atome u svom sastavu (npr. halogeni, sumpor, kiseonik, fosfor, nitro grupe) - detektor nije osetljiv na ugljovodonike i etre - specifian detektor

- gasni hromatograf sa masenim spektrometrom kao detektorom: instrument visokih performansi, znatno skuplji i sloeniji za korienje

- primer gasnih hromatograma

- tipian gasni hromatograf sa autosemplerom (ureaj za automatsko injektovanje)

2000 GC instrumenata se proda godinje u svetu 25000 GC instrumenata u upotrebu u svetu 15-3000$ po komadu proseno (sa masenim detektorom znatno skuplji) gasna hromatografija metoda za analizu gasovitih i isparljivih jedinjenja: gasovi i organska jedinjenja

Literatura: 1. Savi i Savi, Analitika hemija, 411-444 2. Grupa autora iz Vine, Hromatografija, 1988, str. 21-44

- ekstrakcija iz vrste faze: metoda koncentrovanja i separacije. Veliki znaaj u analitikoj hemiji.

http://www.unsolvedmysteries.oregonstate.edu/GCMS_05.s html