Agrarna politika

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju u domenu proizvodnje hrane

Definisanje agrarne politike

Mere agrarne politike

Agrarna politika u Srbiji

Zajednika agrarna politika EU

Reforme agrarne politike u skladu sa zahtevima STO

Agrarna politika u SAD

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju u
domenu proizvodnje hrane
Prehrambena sigurnost
Zatita dohotka poljoprivrednih proizvoaa
Poveanje efikasnosti poljoprivredne
proizvodnje
Prehrambena bezbednost
Ekoloki problemi




Osnovni razlozi za dravnu intervenciju
PREHRAMBENA SIGURNOST
o Definicija prehrambene
sigurnosti

a) Samodovoljost u
proizvodnji hrane
(udeo potronje koja
potie od domae
proizvodnje)

b) Puna snabdevenost
trita prehrambenim
proizvodima po fer
ceni

s
s
q
p
q q
D
p
p
p
q
s
D
p
p
w
s
q
d

q q

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju
PREHRAMBENA SIGURNOST
Podrka domaoj proizvodnji u cilju postizanja
prehrambene sigurnosti posledica je mogue pojave tzv.
deficitarnih situacija koje mogu nastati usled:
Apsolutnih kriza (rat, embargo...)
Relativnih kriza (elementarne nepogode, trajkovi...)

Relativne deficitarne situacije mogu se prevazii
intervencijama iz robnih rezervi ili interventnim uvozom
hrane

Apsolutne deficitarne situacije mogu se prevazii
aktivnostima usmerenim ka stvaranju uslova za dovoljnu
proizvodnju stratekih proizvoda na bazi domaih resursa
(ekonomija preivljavanja)

Hrana je politiko-bezbedonosna kategorija.

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju ZATITA
DOHOTKA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOAA
Pritisak na pad cena poljoprivrednih
proizvoda postoji ukoliko je
P
dP
Y
dY
a
da
+ q
1. Cenovna elastinost tranje se svodi na dohodovnu elastinost
2. Dejstvo Engelovog zakona
3. Elastinost ponude se izvodi iz mobilnosti faktora polj.proizvodnje
Osnovni razlozi za dravnu intervenciju ZATITA
DOHOTKA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOAA

a) drava pomae proces tehnolokog inoviranja u agraru
b) drava titi dohodak poljoprivrednih proizvoaa

|
.
|

\
|

=
P
dP
Y
dY

a
da

1
p
dp
S
p q,
D
p q,
P
dP
Y
dY

a
da
+
Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji
Agroprivreda
Osnovni razlozi za dravnu intervenciju
POVEANJE EFIKASNOSTI POLJ.PROIZVODNJE
Osnovni faktor privrednog rasta jeste poveanje
efikasnosti primene faktora proizvodnje.

Samostalno prilagoavanje poljoprivrednih gazdinstava
ovom zahtevu je znaajno oteano iz vie razloga:

Profitna orijentisanost ne mora biti osnovni motiv
poslovanja polj.gazdinstva
Polj.gazdinstvo ne moe samostalno da razvije kritina
znanja neophodna za inoviranje i primenu novih
tehnologija
Poljoprivrednici obino nisu dovoljno informisani o
alternativama u poljoprivredi i van nje, kao ni o razvoju
trita
Poljoprivredna gazdinstva su resursno ograniena
Visoki trokovi transakcija doprinose neefikasnom
korienju proizvodnih faktora
Osnovni razlozi za dravnu intervenciju
POVEANJE EFIKASNOSTI
POLJ.PROIZVODNJE
Znaaj poljoprivrednih
istraivanja i
savetodavne slube

Podsticaj razvoju
cenovnih i trinih
informacionih sistema
(STIPS)
www.minpolj.sr.gov.yu

Grafikon 3: Cene tovljenih svinja u Centralnoj Srbiji, 2001.g.
53,0
63,0
73,0
83,0
93,0
103,0
Feb Mart April Maj Jun Jul Avg Sept Okt Nov
Aranelovac
Obrenovac
Jagodina
Ub
Varvarin
Zemun
aak
ajetina
Uice
Valjevo
Aleksinac
Bor
Dimitrovgrad
Doljevac
Leskovac
Ni
Pirot
Prokuplje
Svrljig
Vranje
Izvor: EAR funded project - "Support to the Agricultural Sector in Serbia - Fertiliser and Animal Feed Supply"
Din/kg
Osnovni razlozi za dravnu intervenciju
BEZBEDNOST PREHRAMBENIH PROIZVODA
Problem bezbednosti hrane potenciran je u vie
razvijenim zemljama pre nego u zemljama u
razvoju

Promena subjektivne percepcije potroaa

Vertikalna integracija je strateko reenje

Standardizacija proizvodnje (ISO standardi, EU
Gap, HACCP, Halal...)

Drava zakonskim reenjima i kontrolom
garantuje bezbednost prehrambenih proizvoda
Osnovni razlozi za dravnu intervenciju
EKOLOKA POLITIKA
Kako meriti i nadoknaditi pozitivne i negativne efekte
produkovane polj.proizvodnjom na ivotnu sredinu?

U EU se insistira na multifunkcionalnom konceptu razvoja
poljoprivrede i direktnim plaanjima poljoprivredi radi
kompenzacije netrinih uinaka (zatita predela,
biodiverzitet ...)
U SAD i STO se insistira na dodatnom oporezivanju
poljoprivrede zbog emisije negativnih efekata po okolinu
(zagaenje podzemnih voda, emisija tzv. zelenih gasova
...)

Agrarna politika se preorijentie od upravljanja dohotkom
u poljoprivredi (subvencionistike i protekcionistike
mere oznaene kao distorzivne po svetsku trgovinu) ka
proizvodno neutralnim merama koje ukljuuju i agro-
ekoloka davanja.
U kojoj meri su ciljevi nae agrarne politike usaglaeni
sa razmatranim teorijskim konceptima koji ine potporu
aktivnostima drave u prehrambenom sektoru?
(1) Izgradnja odrive i efikasne agroprivrede
(2) Obezbeenje zdravstveno-bezbedne hrane
(3) Podrka ivotnom standardu za poljoprivrednike
(4) Podrka odrivom razvoju sela
(5) Ouvanje ivotne sredine.

U Strategiji poljoprivrede Srbije lisa ciljeva agrarne
politike defnisana je na sledei nain:
Definisanje agrarne politike
o Program usmeravanja razvoja agrarnog sektora
unutar odabranog modela privrednog razvoja.

o Skup mera u okviru ekonomske politike koje ine
strategiju ostvarenja ciljeva u pogledu uklapanja
agrarnog sektora u razvoj nacionalne ekonomije, a
potom i njeno uklapanje u meunarodnu podelu
rada.

o Prvi korak je uvek izbor odreenog modela, tj.
organizacionih formi kroz koje se moe razvijati
agrarni sektor, a potom sledi izbor prateih mera
koje ine osnovu utemeljene strategije ostvarenja
definisanih ciljeva.
Definisanje agrarne politike
Agrarna politika je svesno usmerena akcija vlade
realizovana u prehrambenom sektoru kako bi bili
ostvareni rezultati proizvodnje koji su u skladu
sa drutvenim uverenjem ta bi trebalo da
bude (idealni prehrambeni sistem).


Idealni prehrambeni sistem treba da obezbedi:
1. Adekvatnu hranu za sve
2. Jevtinu hranu
3. Dostupnost hrane u toku godine
4. Zdravstveno bezbednu hranu
5. Odgovarajui nain ivota za farmere.
Mere agrarne politike
Agrarna politika
Zemljina politika
Ekonomske mere
Tehniko-tehnoloke mere
Organizaciono-administrativne mere
Zemljina politika
Mere agrarne politike koje se odnose na sistem
korienja zemljita, a ine ih:

Nacionalizacija mera prenoenja vlasnitva na
dravu bez naknade vlasnicima; Denacionalizacija
vraanje prethodno nacionalizovanog vlasnitva.
Agrarna reforma preraspodela zemljita u cilju
promene vlasnikih odnosa i posedovne strukture
(zemlja onima koji je obrauju)
Komasacija i arondacija mera zaokruivanja
poseda bez zadiranja u vlasnike odnose
Zatita poseda od cepanja (Zakon o primogenturi,
Zakon o zatiti okuja, zemljite kao javno
vlasnitvo ...)
Prostorno planiranje
Ekonomske mere agrarne politike
Poreska politika direktna ili indirektna forma
poreza, fiskalni ili razvojni karakter, progresivna ili
proporcionalna poreska stopa ...

Politika cena
Tri su osnovne strategije voenja ekonomske (a
unutar nje i agrarne) politike u ovom domenu:
1. zanemarivanje agrarne politike u domenu cena i
trita u uslovima dejstvovanja slobodnog trita;
2. strategija povezanog ruralnog razvoja;
3. dravna intervencija preko politike cena i
marketinga.
Ipak, savremena faza odvija se pod snanim
uticajem internacionalizacije u ovom domenu
(Urugvajska runda)
Ekonomske mere agrarne politike
Investiciona i kreditna politika
Investicije ulaganje akumuliranog kapitala za
stvaranje i stalno uveavanje osnovnih fondova
Investiciona politika se odnosi na strukturnu
raspodelu dela akumulacije namenjene
investicijama u pojedinim oblastima aktivnosti
drutva kao celine.
U inicijalnoj fazi razvoja akumulacije se prebacuje iz
agrarnog u neagrarni sektor uz oekivanje da e
drugi, kada ojaa, poeti da snosi teret ubrzanijeg
razvoja agrarnog sektora (preko subvencija)
Poljoprivreda, po pravilu, nije sposobna da se
samofinansira (nia produktivnost rada nia stopa
vika vrednosti niska akumulativna sposobnost
...) zbog ega se veliki znaaj pridaje kreditnoj
politici. Da li poljoprivreda zahteva postojanje
specifinog sistema kreditiranja?
Ekonomske mere agrarne politike
Politika osiguranja poljoprivredne proizvodnje

Usmerena je ka smanjenju rizika vie sile.
Moe biti realizovana u obaveznoj ili dobrovoljnoj
formi.
Osiguravajue kompanije su institucionani
investitori

Izvozno-uvozna politika

Skup mera u okviru spoljnotrgovinske politike koje
se odnose na agrar
Da li prednost treba dati kratkoronom ili
dugoronom aspektu razmatranja ovog problema?
Direktnim (kvote) i indirektnim putem (devizni
reim) ili necarinskim barijerama mogu se
(de)stimulisati uvoz ili izvoz polj.proizvoda.
Tehniko-tehnoloke mere agrarne politike
Kako uspostaviti globalnu ravnoteu
izmeu ponude i tranje za hranom?

Najee praktikovane mere ove vrste su:
Mehanizacija
Hemizacija
Biotehnike i zootehnike mere
Ekoloka politika
Biotehnologija
Alternativne tehnologije

Organizaciono-administrativne mere
agrarne politike
ta je osnovni zadatak funkcije
organizovanja na makro nivou u agraru?

Organizacija nauno-istraivakog rada
Politika obrazovanja poljoprivrednika
Razvoj struno-savetodavne slube
Organizacija trine inspekcije
Poljoprivredno zakonodavstvo
Visina agrarnog budeta u periodu 1996-2003. i
njegovo uee
u ukupnom budetu Republike Srbije
Godina Ukupni budet
(u milionima din.)
Agrarni budet
(u milionima din.)
Uee agrarnog
budeta u ukupnom
budetu (u %)
1996. 11.955 1.000 8,4
1997. 14.065 929 6,6
1998. 15.995 950 5,9
1999. 21.458 1.045 4,9
2000. 28.930 1.370 4,7
2001. 107.600 5.100 4,7
2002. 231.135 7.730 3,3
2003. 354.300 10.556 3,0

Uee agrarnog u ukupnom budetu RS se nije menjao
znaajnije posle 2003.godine
Uee pojedinih namena u Agrarnom budetu
Republike Srbije u periodu 1996-2003. godine (u %)
G o d i n e Redni
broj

Namena 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003
1.
Premije za mleko

28,0

28,0

34,7

34,6

47,4

45,4

33,7

27,5
2. Premije za
biljnu proizvodnju

17,2

17,2

5,8

7,7

-

16,7

15,0

23,8
3. Regresi za
priplodnu stoku

6,3

6,3

8,6

4,8

4,0

2,7

2,8

2,5
4.
Revitalizacija sela

10,0

10,0

7,4

6,7

5,1

-

-

-
5.
Poljoprivredne slube

-

2,0

2,4

2,2

2,2

1,2

1,4

1,1
6. Mere za
unapreenje stoarstva

-

4,0

6,8

6,2

7,3

2,9

1,9

1,4
7. Zdravstvena zatita
ivotinja

-

8,0

8,9

8,1

8,4

15,7

11,9

9,9
8. Unapreenje poljopriv.
zemljita

-

3,7

3,6

2,5

1,1

0,8

0,8

0,9
9. Podsticanje podizanja
zasada

-

-

-

-

-

-

1,8

1,3
10. Subvencije za
kupovinu penice

-

-

-

-

-

-

5,6

2,0
11. Proirenje poseda i
popravka zemljita

-

-

-

-

-

-

-

5,9
12. Podsticaji izvoza polj. i
prehramb. proizvoda

-

-

-

-

-

-

-

4,3
13. umarstvo i
lovstvo

-

3,0

3,4

8,6

8,4

2,5

1,8

-
14. Vienamensko
korienje voda

-

14,0

14,7

14,7

12,4

7,9

18,6

18,0
15. Druge obaveze
utvrene zakonom

38,5

3,8

3,6

3,8

3,6

4,1

4,8

1,3
16.
Ukupno

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

100,0

REFORME AGRARNOG BUDETA
u Srbiji
Evropski model poljoprivrede i agrarna
podrka
Zajednika agrarna politika CAP
Common Agricultural Policy
Ciljevi CAP
Rimskim ugovorom o osnivanju (1957) definisani su
sledei ciljevi CAP (lan 39, stav 1.):
poveanje produktivnosti u poljoprivredi
tako da se
osigura fer ivotni standard poljoprivrednika
odriva trina stabilnost
raspoloivost ponude poljoprivrednih proizvoda
uz odranje razumnih cena za potroae.

lan 39. stav 2. zahteva da se pri ostvarenju
navedenih ciljeva mora voditi rauna o:
socijalnoj strukturi u poljoprivredi (porodina
domainstva)
regionalnim disparitetima
bliskim vezama izmeu poljoprivrede i ostatka ekonomije.
Znaajnije reforme CAP
Mansholtov plan 1968. godine trebao je da onemogui
hiperprodukciju racionalizacijom cenovne podrke i
unapreenjem proizvodne strukture. ine ga tri strukturne
direktive:
72/159 Direktiva o modernizaciji
72/160 Direktiva o penzionisanju
72/161 Socio-ekonomska direktiva

Probni balon za reorganizaciju strukturnh fondova (ESF,
ERDF i EAGGF) inila su dva programa: integralnog razvoja
mediteranskog i nemediteranskog podruja koji su doneti
tokom 1980-tih.

Najznaajnije reformske mere u okviru CAP odigrale su se
1992. godine usvajanjem MCSharry-evog paketa koji je
podrazumevao snienje cena poljoprivrednih proizvoda uz
uspostavljanje kompenzatornih plaanja koja su uslovljena
povlaenjem odreenih povrina i broja ivotinja iz
proizvodnje.

Sistem garantovnih cena poljoprivrednih proizvoda
(robne rezerve i izvozne subvencije)
Tranja
Ponuda

2
Koliina
Svetska
cena
Cena u EU
Cena
Koliina koju treba
uskladititi ili izbaciti na
svetsko trite
Cena neefikasne
evropske
poljoprivrede
Evropska poljoprivreda danas
osnovni pokazatelji
0
2
4
6
8
u %
Series1
1,1 2,2 0,9 2,4 0,6 2,2 2,3 2,5 0,6 6,7 2,4 3,6 1,3 0,9 0,6
B F N I L H D Ir VB G P A Fi v
Uee poljoprivrede u GDP
Evropska poljoprivreda danas
osnovni pokazatelji
0
5
10
15
20
Series1
1,4 4,1 2,6 5,2 1,5 3,1 3,5 7 1,4 16 12,9 6,5 5,8 5,8 2,6
B F N I L H D Ir VB G P A Fi v
Uee poljoprivrednog u ukupnom stanovnitvu
Evropska poljoprivreda danas
osnovni pokazatelji
Distribucija veliine farme u zemljama Eu 2000.god
0%
20%
40%
60%
80%
100%
B D Fi N G Ir I L H P VB A Fi v
50+ha
20-50 ha
10-20 ha
5-10 ha
0-5 ha
Osnovne karakteristike Junog i Severnog modela evropske
poljoprivrede
Juni model = tradicionalna poljoprivreda
ili tradicionalno-usmereni farmeri
Osnovne karakteristike: manje farme, oprezno zaduivanje i
proirenje farme, preferencija vlasnitva nad zakupom
zemljita, diverzifikacija u proizvodnji, manja osetljivost na
trine potrese, vea stabilnost u tekim vremenima,
kontinuitet identiteta porodice na farmi, vea generacijska
saradnja u domainstvu, ouvanje farme za jednog
naslednika i visok nivo komunalne lojalnosti i ekolokog
ponaanja.
Severni model = moderna poljoprivreda ili
preduzetniki-usmereni farmeri
Osnovne karakteristike: izrazito velike farme, korienje efekata
fin.poluge, rizik prezaduenosti, zakup i vlasnitvo zemljita
su ravnopravni, specijalizacija i komercijalizacija proizvodnje,
velika osetljivost na trine potrese, farma je permanentna
baza porodice, generacijska konkurentnost na farmi,
samoutemeljenje eventualnog naslednika roditeljskog
zanimanja, nii nivo lojalnosti komuni i profitna orijentacija.
Savremene reforme CAP
Reformski paket Agenda 2000 vodi daljem
smanjenju direktne cenovne podrke agraru u EU.

U okviru ovog paketa promovisana su direktna
plaanja proizvoaima koja nisu vezana za
proizvodnju tj. isplate se vre u odnosu na
povrinu poseda i broj uslovnih grla ivotinja

Paralelno su postavljene tzv. horizontalne mere
uslovljavanja (cross-compliance) koje promoviu
mere zatite agrookruenja.

Berlinski sporazum i reforma CAP
(Agenda 2000)

Ruralna
politika EU
CAP

II nosei
stub
Cenovna
podrka i
direktna
plaanja
I nosei
stub
Savremena agrarna i ruralna politika EU
Ruralna politika
se realizuje kao
jedinstvo
Agrarne politike
Industrijske politike
Strukturne politike
Politike razvoja
tercijalnog sektora
Zdravstvene politike
Infrastrukturne
politike
Politike zatite
okruenja

Reforme agrarne politike i zahtevi STO
WTO sistem semafora
Urugay Round Agreement on Agriculture (URAA)
predvia postojanje:

plave kutije koja obuhvata plaanja zasnovana na fiksnim
povrinama i prinosima (najvie 85% baznog obima
proizvodnje ili fiksnog broja ivotinja) izuzeta su iz obaveze
redukcije iako ulaze u AMS obraun. Ove mere cenovne
podrke agraru zatiene su od preispitivanja do
2003.godine. Ova vrsta podrke bie izuzeta iz redukcije
ukoliko ne prelazi 5% vrednosti ukupne polj.proizvodnje
(10% za zemlje u razvoju).
ute kutije mereno AMS kriterijumima nivo interne
podrke mora biti redukovan u jednakim godinjim iznosima
tokom perioda implementacije, i to za 20% (13% za zemlje
u razvoju);
zelene kutije u koju su svrstane mere interne podrke
koje su ocenjene da nisu ili su sa minimalnim distorzivnim
efektima po trgovinu i proizvodnju koje ne podleu redukciji
u propisanom periodu;

Aneksom 2. URAA ustanovljena je green box
klasifikacija interne podrke koja obuhvata sledee
grupe mera:
Opte usluge (istraivanja, kontrolu tetoina i
bolesti, savetodavne slube, inspekcija, kontrola
kvaliteta i standardizacija, marketing i
promocija);
Robne rezerve na nivou obezbeenja
prehrambene sigurnosti;
Interna pomo u hrani;
Direktna plaanja proizvoaima (naknade za
gubitke usled elementarnih nepogoda, povlaenje
proizvoaa i resursa iz proizvodnje, investiciona
podrka za strukturno prilagoavanje na farmi,
programi zatite agrookruenja i regionalni
programi podrke razvoju).
Status EU u STO
GATT iz 1947.god, l. XI:
Osim carina...ugovorna strana prilikom uvoza ili izvozva robe ne
sme ni da uvede ni da zadri zabrane ili ogranienja...

Pod uticajem EU uvedene su netarifne trgovinske
barijere

Specijalan status EU u STO

Na tritu itarica dozvoljene varijabilne carine (prelevmani)
Dozvoljene su uvozne kvote radi osiguranja minimalnog pristupa
tritu
Dozvoljeni su preferencijalni sporazumi
Dozvoljene su domae zatitne mere kada ne deformiu ili minimalno
deformiu trgovinske tokove, tzv. mere zelenog paketa.
Sporazum o tehnikim trgovinskim preprekama dozvoljava netarifne
trgovinske prepreke ako one ne ograniavaju preterano trgovinu. Za
poljoprivredu je posebno bitan Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim
trgovinskim preprekama.
Mogue su izvozne subvencije u propisanim okvirima.
Partnerstvo za pristup predvia znatna finansijska sredstva iz
budeta Unije za pomo za prilagoavanje zemalja kandidata u
okviru predpristupnih programa
U periodu 2000-2006:

PHARE za izgradnju institucija na svim nivoima (za prihvatanje
acquisa po prikljuenju) u oblasti poljoprivrede, zatite okoline,
finansijama i pravosuu i zatiti ljudskih prava.

SAPARD finansiranje prilagoavanja u poljoprivredi i u okviru
ruralnog razvoja (unapreenje poseda, prerada i marketing
polj.proizvoda, diverzifikacija aktivnosti u ruralnim oblastima,
unapreenje infrastrukture, edukativni programi, proizvodna
udruenja)

ISPA sredstva za podrku krupnim projektima za izgradnju
saobraajne infrastrukture i zatitu ivotne sredine.

U periodu 2007-2013 predpristupni program IPA (IPARD)
korisnici su Makednoja, Hrvatska i Turska.


Kako su najee koriena sredstva
SAPARD programa?
Ciljna usmerenost CAP danas
Alternativne politike
u sektoru agrara SAD
Alternativne trine politike u SAD
Sistem kvotiranja ogranienje ponude
poljoprivrednih proizvoda

Sistem je selektivan (za odreene proizvode, u odreenim
godinama..., na pr.u SAD za duvan, kikiriki, penicu, mleko)
Cilj: podizanje cene hrane putem redukcije ponude i zatita
dohotka proizvoaa
Problemi:
Ugroen socijalni status najniih drutvenih slojeva
Viak resursa ne ostaje van upotrebe, ve se prebacuje u drugu
vrstu polj. proizvodnje ime je pogoran poloaj polj.proizvoaa
koji nisu ukljueni u sistem kvotiranja
Sistem kvotiranja podrava postojee nejednakosti (kvote se
baziraju na obimu proizvodnje pre uvoenja obavezne kontrole)
Otvoreno pitanje: da li kvote mogu biti predmet prodaje?

Alternativne trine politike u SAD
Vladini programi u primeni (programi liberalizacije
trita) - Food Security Act 1985

Sadri tri osnovne komponente:
a) kontrola ponude
b) upravljanje robnim rezervama
c) ciljne cene

Problemi: primena visoko intenzivnih pr.procesa
akumuliranje robnih rezervi
visoki budetski izdaci
neophodnost uvoenja izvoznih subvencija

Alternativne trine politike u SAD
Slobodno trite uz posebna plaanja
Family Farm Protection Act 1987.

Garantovane cene za odreeni obim proizvodnje
p
q
p1
P2
p3
q1 q2 q3
Plaanja za odustajanje od proizvodnje (Set-aside)
Plaanja odvojena od proizvodnje (Decoupled payments)
Alternativne trine politike u
SAD
Slobodno trite
(ST)
ST sa upravljanjem
rizikom
ST uz posebna
plaanja Vladini programi
Mandatorna kontrola
ponude
PREDNOSTI
Efikasna
alokacija
resursa
Mogua podrka
dohotku farmera
Podrka dohotku
farmera
Podrka dohotku
farmera Podrka dohotku farmera
Nema
budetskih
izdataka Kontrola kriza na tritu
Nema distorzivnih
efekata
Upravljanje rizikom
pomou fondova Garancija visokih cena
Samostalnost u
odluivanju
Strateko upravljanje
rizikom
Efikasan transfer
dohotka
Garantovanje
minimalnih cena
Mogunost limitiranja
zaliha

Samostalnost u
odluivanju
Samostalnost u
odluivanju
Rezerve za potrebe
hitnih intervencija
NEDOSTACI
Visoki rizici Trokovi u poetnoj fazi Trokovi budeta Trokovi budeta Ogromni trokovi budeta
Nedostatak iskustva Visoki rizici Naruene tr.zakonit. Preveliko naru.tr.zakon.

Transfer politikih
problema
Predimenzioniranje
zaliha
Farmer ne donosi odluke
samost.

Nedostatak
iskustava Visoki izdaci za hranu
Neodrivost sistema
Razliitost pristupa EU-SAD u voenju
agrarne politike
|
.
|

\
|

=
P
dP
Y
dY

a
da

1
p
dp
S
p q,
D
p q,
P
dP
Y
dY

a
da
+
Faze u voenju agrarne politike:
forsiranje produktivizma
zatita dohotka poljoprivrednika
irenje trita