ARHITEKTURA

XIX VEKA
Dejana
Kovaevi

Istorija arhitekture
2

Istorija arhitekture obuhvata

funkcionalne i estetske faze razvoja kroz
istoriske epohe od razvoja ljudskog
drutva do danas. Jedan latinski autor je
rekao da se arhitektura zasniva na
skladu u ravnotei tri naela- lepota,
vrstina i korisnost.

Podela arhitekture XIX veka

3

Istoricizam u arhitekturi
Neoromantika
Neogotika
Neorenesansa
Neobarok
ikaka kola
Arhitektura sesesije
Rondokubizam

Istoricizam u arhitekturi
4

Istoricizam je pravac u umetnosti 19. veka u kome

se primenjuju razni stilovi u arhitekturi iz prolih
vremena. Javlja se i u literaturi i nauci i obelaavan
je sa predlozima neo i pseudo i u pozitivnom i
negativnom smislu rei. Drugaije nego u renesansi
i baroku koji su pokuali da oivljavaju umetnost
antike i kopiraju dela iz grke i rimske umetnosti
ovde se i arhitektonske forme drugih stilova
kopiraju. Ovde je uveliko pomagalo pojavljivanje
romantizma koji uticao na upotrebu meavine
stilova prilikom reavanja arhitektura i ovakve
tvorevine nazivamo eklektikom arhitekturom.

Neoromanika
5

Neoromanika arhitektonski stil u razvoju

arhitekture 19. veka u istoricizmu koja
nadovezuje na arhitekturu romansku.
Najvei razvoj neoromentike je doivela
Nemaka i to nakon ujedinjenja.
Najvie zgrada koje su bile graene u stilu
neoromanike su bile sakralni objekti- znai
prvenstveno
crkve koje su preuzimale
forme vizantijske arhitekture.

Neogotika
6

Neogotika
predstavlja
ponovno
oivljavanje gotikog stila u svim
likovnim umetnostima pre svega u
arhitekturi. Bio je zastupljen poev od
druge polovine 18. veka do 80-ih godina
19. veka. Neogotika se pojavila najpre u
Engleskoj a u Nemakoj je bila tesno
povezana sa romantikom.

Neorenesansa
7

Neorenesansa je istorizujui umetniki

pravac u arhitekturi koji polazi od renesanse
i imitira ga. Ovaj stil je esto upotrebljavan
za izgradnju velikih reprezentativnih
objekata kao to su teatri o optinske zgrade
skuptine, muzeja i narodnih domova. Na
koncu 19. veka se u ovim zgradama poinju
pojavljivati i elementi secesije. Takoe se
esto deava da Neorenesansne zgrade
imaju secesne enterijere.

Neobarok
8

Neobarok (takoe i Novi barok) je oznaka

za stilski oblik istorizma koji obuhvata
sve vrste likovnih umetnosti i koji je u
19. veku prihvatio cilj da izraava
principe baroka nasuprot vladajuem
klasicizmu.
U Srbiji je neobarok naroito bio izraen
u gradnji pravoslavnih crkava u doba
Obrenovia, pa i kasnije. Najpoznatiji
primer je svakako Saborna crkva u
Beogradu.

ikaka kola (arhitektura)

9

ikaka kola ili ikaki stil je obeleenje za grupu arhitekata koji su radili u ikagu i
u Njujorku krajem 19. veka i prve etvrtine 20. veka u godinama 1883. 1893.

Nastanak ovoga arhitektonskog pravca uzrokovalo je nekoliko stvarnosti. Prva je bila

pravilna parcela u ikagu iz razloga pravilnog iskoritavanja povrine grada. To je
izazvalo nastanak gradskih blokova koje karakteriu ikago i tenju da se koristi
zemljite to vie u visini. Jednim od uslova bilo je da se koristi bezbednost i
odolnost od strane poara.
Najznaajnijim znakom ikake kole bio je prelaz od noseih zidova ka skeletnom
sistemu koji je obezbeivao snanu i stabilnu konstrukciju i do visina koje do tada
nisu bili dostupni. Skelet je bio i znaajan fasadni elemenat. Bio je esto priznavan,
ralanjivao je fasadu i stvarao je jednostavni raster. Skelet je ispunjavan sa velikim
prozorima koji su omoguavali prosunavanje prostora u to vreme najee sa
administrativnim funkcijama. Na fasadama su se esto upotrebljavali biljni motivi sa
uticajima iz Evrope koja je rairivala secesionistiki pokret i koji su se postepeno iz
zgrada gubili i nastajao je isti funkcionalni izraz graevine. Jednim od znakova bila
je i funkcionalna diferencijacija prostora i tako su u prizemlju nastajali prodavnice
dok su spratovi bili odreeni za administrativni prostor.

Arhitektura secesije
10

Arhitektura secesije je pravac koji se javlja oko 1880.godine

u Engleskoj. Uticao je na ranu modernu, delo Bauhausa
(saradnja umetnosti i industrije) i pripremio je tlo za
funkcionalizam. Od 1914. godine se ugasila i neki arhitekti
su preli i izgradili se u primeni moderne.
Ciljevi su bili stvarati novi stil u umetnosti i arhitekturi koji bi
delovao organski i bio osloboen od doba istoricizma i
eklekticizma. Ovaj stil je poslednji stil koji se projavljivao i
delovao na sve pravce u umetnosti u slikarstvu vajarstvu,
muzici i arhitekturi.
Secesija se razvijala i njeni centri su bili: kotska, Belgija,
Francuska Pariz i Nant, Nemaka Minhen i Darmtat, Austrija
Be, Italija, panija, Njujork, Rusija, Poljska, Holandija,
Skandinavija, eka republika..

Rondokubizam
11

Rondokubizam (narodni stil, narodni dekorativizam, eki art

deko) je svojevrstan stil nastao u ekoj arhitekturi i
primenjenoj umetnosti dvadesetih godina 20. veka kao
kubistiki stil.
Ovaj pravac se odlikuje stavljanjem znaaja na silu utiska koji
se postie izrazitom plastiniu. Arhitekte se u stvari ne
odriu funkcionalnosti ali je ne smatraju za polazite i obraaju
panju i na konstrukciju. Princip upotrebe plone krunice,
krunih odseaka, valjaka, prostornih kugli i polukugli se u ovo
doba ne javljaju naglo i za poetak se moe smatrati 1913.
godina. Rastavljanje proelja na plastine elemente sa divljom
dramatinom igrom masa, promene dinamike, unutranji
doivljaji stvaraoca koji se manifestuje u izrazito naglaenim
ritmovima, zavrava se 1924. godine.

Slavne arhitekte XIX veka

12

VILIJAM MORIS

DON NE

ARLS BERI
13

HVALA NA PANJI !!!

14