EU I Proces stabilizacije I

pridruivanja

PROCES STABILIZACIJE I
PRIDRUIVANJA

Strategija EU za zemlje Zapadnog Balkana

(Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Srbija, Crna
Gora)

Lansirana u junu 1999. godine

Cilj PSP-a Stabilizacija regiona putem:

Potencijalnog lanstva u EU kao podsticaja reformama

Podsticanja regionalne saradnje
Politikih i ekonomskih uslova koji se moraju ispuniti
kako bi se unapredio proces pridruivanja

OSNOVNI ELEMENTI PSP-a

Trgovinske mere

Programi finansijske pomoi CARDS, IPA

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju

Perspektiva lanstva

EU ZB trgovinski odnosi

2000. EU odobrila autonomne trgovinske preferencijale

svim zemljama ZB

Obnovljene 2005., kao i 2011. (do decembra 2015.)

Kvote za vino, teletinu i odreene riblje proizvode

EU podsticala zemlje regiona da pristupe CEFTA-i (Central

European Free Trade Agreement CEFTA), sporazum o
pristupanju potpisan 2006.

EU ZB trgovinski odnosi

Robna razmena 2014:

EU izvoz: 23,4 milijarde EUR

EU uvoz: 15,1 milijarda EUR

2013. EU najvei trgovinski partner ZB-a, 73% uvoza I 82% izvoza sa EU

2012. ukupan izvoz iz zemalja ZB ini samo 0,6% uvoza EU

U ukupnom izvozu EU, izvoz u zemlje ZB 2012. inio samo 1,2%

Udeo regiona u ukupnoj trgovini EU 2013. vrlo nizak:

Srbija 0,50%

BIH 0,25%

Makedonija 0,15%

Albanija 0,10%

CG 0,0%

Kosovo 0,0%

Finansijska pomo

Program CARDS (Community Assistance for Reconstruction,

Development and Stabilisation), za itav region pomo je u periodu 20002006. iznosila preko 5 milijardi evra.
Program IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance) uveden 2006.
godine sa ciljem stvaranja jedinstvene pravne osnove za pruanje
finansijske pomoi zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za
lanstvo u EU
IPA 2007-2013: 11,5 milijardi EUR

Za Srbiju u periodu 2007-2013. oko 1,1 milijarda EUR

IPA se sastojala iz 5 komponenti: Pomo tranziciji i izgradnji institucija,
Prekogranina saradnja, Regionalni razvoj, Razvoj ljudskih resursa, i
Razvoj sela. Kroz prve dve komponente se pruala pomo i zemljama
kanidatima i potencijalnim kandidatima, dok preostale tri komponente
pomau pripremu zemalja kandidata za primenu odgovarajuih politika EU
i fondova koji ih podravaju.

Finansijska pomo

IPA II 2014-2020. 11,7 milijardi EUR

Strateka usmerenost: Country Strategy Papers e
sadrati strateko 7-ogodinje planiranje
Integrisanje reformskih planova samih zemalja

SPORAZUM O STABILIZACIJI I
PRIDRUIVANJU (SSP)
Politika saradnja sa EU; Regionalna
saradnja

Stvaranje zone slobodne trgovine (10, odn.

6 godina od stupanja Sporazuma na snagu)

Usvajanje jednog dela acquis-a

Saradnja po sektorima

ZB i SSP
Zemlja

FS

Po.preg
ovora
SSP

Potpisiva
nje SSP

Podno.
kandidat
.

Dobijanje
statusa
kandidat
a

Poetak
pregovor
a
lanstvo

Sporaz. o
pristupan
ju

Albanija

2001

2003

2006

2009

2014

Srbija

2005

2005

2008

2009

2012

2014

Hrvatska

2000

2000

2001

2003

2004

2005

2011

CG

2005

2005

2007

2008

2010

2012

Makedon
ija

1999

2000

2001

2004

2005

BiH

2003

2005

2008

Zato je usporena integracija ZB?

Istraivanje integracije/proirenja kao

mehanizma evropeizacije

Politika proirenja najuspenija spoljna politika EU

Nedvosmisleni uspeh politike proirenja i delovanja EU u
usmeravanju tranzicije zemalja CIE je podstakao istraivanja

transformativne moi EU u odnosu na zemlje kandidate i uticaja

na njihove politike i ekonomske reforme tokom procesa
pristupanja
uspeha transformativne moi EU u post-komunistikim zemljama
kao i mehanizama evropeizacije, odnosno uticaja EU na domae
strukture zemalja kandidata i njihove razloge za povinovanje
uslovima koje je EU postavljala

Zato je usporena integracija ZB?

Jedna grupa faktora je vezana za politike i

ekonomske probleme zemalja Zapadnog Balkana:
komunistiko naslee i izostajanje raskida sa
komunistikom prolou, slabe institucije, a naroito
slab pravosudni sistem i nedovoljno snana borba
protiv korupcije i organizovanog kriminala, problemi
koje nose post-konfliktna drutva, problemi u saradnji
sa Meunarodnim sudom u Hagu, fenomen slabih
drava

Zato je usporena integracija ZB?

Druga grupa faktora koja je uticala na usporavanje procesa

evropske integracije Zapadnog Balkana proizilazi iz promena u
samoj politici proirenja EU:

Enlargement fatigue i sa time u vezi ponovo aktuelizovan koncept

absorption capacity,
Stroa kontrola ne samo usvajanja nego i primene acquis-a, kao i
poveanje acquis-a i broja poglavlja u pregovorima o pristupanju
Iako nema formalne promene samih kriterijuma, nauene lekcije su
dovele do stroeg tumaenja postojeih
Kriterijumi de facto promenjeni ili ne?

Zato je usporena integracija ZB?

Dodatni faktori?

Zato je usporena integracija ZB?

Delovanje EU u regionu:

Politika proirenja

ZSBP

ZBOP

Trgovinska politika

Finansijski instrumenti

Pravosue I unutranji poslovi (prostor slobode,

bezbednosti, pravde)

ZSBP/ZBOP EU: Misije na ZB

European Community Monitor Mission (ECMM)

delovala od 1991.
2000 postala Posmatraka misija EU (European Union
Monitoring Mission - EUMM)
Oko 120 meunarodnih posmatraa
Sedite Misije u Sarajevu, a delovala u BiH, Hrvatskoj, SRJ,
Albaniji i Makedoniji
Cilj: da prikupljanjem informacija na terenu i analizom dopirnese
uobliavanju politika EU prema regionu
Misija okonana krajem 2007.

ZSBP/ZBOP EU: Misije na ZB

Prva institucionalno-operativna saradnja ZEU-NATO nakon

Ugovora iz Mastrihta i Deklaracije iz Petersberga je bila
operacija SHARP GUARD (jun 1993 jun 1996.)

Cilj: meunarodna kontrola potovanja embarga na Jadranu na uvoz

oruja za zemlje bive Jugoslavije
U julu 1992. Savet ministara ZEU (1954-2011) je odluio da pomorske
snage ZEU u Jadranu uestvuju u nadziranju embarga.
I tada je bilo neopodno da ZEU koristi komunikacionu infrastrukturu
NATO-a
U junu 1993. Saveti ZEU i NATO su, umesto dve operacije, odobrili
kombinovani koncept za zajedniku operaciju
Sporazumom je uspostavljena jedinstvena komanda operacije Sharp
Guard, koja je poela istog meseca

ZSBP/ZBOP EU: Misije na ZB

Operacija na Dunavu

Na vanrednom sastanku Saveta ministara ZEU u Luksemburgu u aprilu

1993. odlueno je da ZEU prui podrku Bugarskoj, Rumuniji i
Maarskoj u primeni sankcija UN na Dunavu. Ove tri zemlje su u junu
prihvatile pomo i ustanovljena je policijska i carinska operacija
Operacija predstavljala saradnju sa pridruenim zemljama u okviru ZEU,
kao i saradnju ZEU i OEBS-a delegacija predsednitva ZEU je
uestvovala u radu Komiteta OEBS-a za koordinaciju sankcija u Beu
Nakon Mirovnog ugovora iz Dejtona i okonanja sankcija UN na uvoz
oruja, operacija Sharp Guard i operacija na Dunavu su okonane

ZSBP/ZBOP EU: Misije na ZB

Misija u Mostaru

U oktobru 1993, neposredno pred stupanje na snagu Ugovora iz

Mastrihta, Savet ministara EU je zatraio od ZEU da da doprinos
planiranom administrativnom upravljanju gradom Mostarom od strane
EU
EU upravljanje Mostarom (European Union Administration in Mostar
EUAM) je poelo 1994. (na osnovu odluke Saveta o zajednikoj akciji), a
ZEU je uestvovala sa policijskim kontingentom
Cilj policijske misije: uspostavljanje jedinstvenih policijskih snaga u gradu
EU administrativno upravljanje je okonano prenosom izvrnih
ovlaenja na lokalne organe vlasti u oktobru 1996.

ZSBP/ZBOP EU: Misije na ZB

Misija u Albaniji

1997. Savet ZEU odluio da poalje multinacionalne savetodavne

policijske snage (Multinational Advisory Police Element - MAPE) u
Albaniju, sa zadatkom savetovanja i obuke albanskih policijskih snaga
Kljuni deo delovanja MAPE je bilo savetovanje Ministarstva za javni red
o restruktuiranju policije, kao i pomo u izradi zakona o policiji
Tokom bombardovanja SRJ, MAPE misija pomagala albanskoj policiji u
evidentiranju i zbrinjavanju izbeglica sa Kosova i uspostavila zajedniki
krizni centar
Misija okonana u maju 2001.

ZSBP/ZBOP EU: Misije na ZB

ZEU misija pomoi u razminiravanju u Hrvatskoj

Na zahtev EU, ZEU je sprovela misiju

razminiravanja

WEU Demining Assistance Mission to Croatia

(WEUDAM) poela u maju 1999.

ZEU pruala savetodavnu, tehniku i pomo u

obuci WEU

WEUDAM misija okonana u novembru 2001.

ZSBP/ZBOP EU: Misije na ZB

Misija opteg bezbednosnog nadzora na Kosovu

Na zahtev EU, Satelitski centar ZEU je u novembru 1998. poeo da vri

"general security surveillance" Kosova
Nadzor imao za cilj prikupljanje informacija o primeni Beogradskih
sporazuma iz oktobra 1998.

O prihvatanju verifikacione misije OEBS-a na Kosovu

O NATO misiji vazdunog nadzora

BIH
Pripadnici snaga ZEU su uestvovali i u radu IFOR-a (NATO Implementation
Force - IFOR - Operation Joint Endeavour 1995-1996) i SFOR-a (NATO
Stabilisation Force 1996-2005)

ZSBP/ZBOP EU: Misije na ZB

EUPM: Pod okriljem ESDP-a, 1. januara 2003. policijske snage

EU su zamenile policijske snage UN-a u BIH

Pripadnici nevojne misije EU EUPM (European Police Mission) su

imale zadatak da pomognu u profesionalnom osposobljavanju policijskih
snaga BIH, da zajedno sa snagama BIH kontroliu sprovoenje javnog
reda i poretka i primenu zakona, od 2010. fokus na borbi protiv
organizovanog kriminala i korupcije

EUPM prva EU misija pokrenuta u okviru ESDP

Zavrsetak 30. juna 2012.

Specijalni predstavnik EU za BiH Lars-Gunnar Wigemark,

istovremeno i ef Delegacije EU u BiH

ZSBP/ZBOP EU: Misije na ZB

U martu 2003. EU izvodi svoju prvu vojnu operaciju Concordia u Makedoniji

Koristila NATO kapacitete

Na zahtev EU, operaciju je nadzirala NATO komanda u Monsu

Misija prilika da se proveri ne samo praktina vrednost vojnih kapaciteta EU u okviru ESD P,
ve i saveznitvo novih evropskih snaga i NATO-a u realizaciji konkretnih ciljeva
Cilj Misije: da doprinese primeni Ohridskog sporazuma iz 2001.
Krajem 2003., operacija Concordia je zamenjena misijom Proxima koju su samostalno
realizovale policijske snage EU

EU Police Mission (EUPOL PROXIMA), u skladu sa ciljevima Ohridskog sporazuma

Zamenjujui dotadanju NATO misiju Allied Harmony, u misiji Concordia uestvuje 350
vojnika iz 27 zemalja: uz 13 lanica EU, vojnike su poslale i neke zemlje tada jo aspiranti na
lanstvo (Bugarska, Rumunija, Maarska, Estonija, Poljska, itd.)

Misija okonana u decembru 2005.

EU police advisory team (EUPAT)

Nakon okonaja Misije PROXIMA , misija EUPAT od 6 meseci

ZSBP/ZBOP EU: Misije na ZB

EUFOR ALTHEA, vojna misija EU u BiH pokrenuta krajem 2004., nakon

to je NATO odluio da okona svoju misiju SFOR, I dalje na snazi

Poslata na osnovu Rezolucije UN 1575 kojom se odobrava EU

misija u BiH

Pomo osiguranju bezbednosti u BiH

Podrka izgradnji kapaciteta oruanih snaga BiH

U poetku brojala 7000 osoba, danas 600

Sprovodi se u aranmanu 'Berlin plus'

Uestvuje 18 Z EU, Albanija, ile, Makedonija, vajcarska I Turska

Kosovo i EU?

U februaru 2008., kada je Kosovo proglasilo nezavisnost,

Savet EU je zauzeo stav da e zemlje lanice odluiti, u
skladu sa nacionalnom praksom i meunarodnim
pravom, o svojim odnosima sa Kosovom, potvrdio
privrenost EU Povelji UN i Zavrnom aktu iz Helsinkija,
izmeu ostalog i principima suverentiteta i teritorijalnog
integriteta i svim rezolucijama Saveta bezbednosti UN.
Ipak, Savet je zauzeo stav da Kosovo predstavlja sui
generis sluaj koji ne dovodi u pitanje ove principe i
rezolucije.

Kosovo i EU?

4. februara 2008. EU usvojila Zajedniku akciju o

upuivanju misije EULEX (European Union Rule of
Law Mission in Kosovo)
Misiju ine policajci, sudije, tuioci i carinici, sa
zadatkom da pomau kosovskim vlastima u
ostvarivanju vladavine prava

EULEX najvea civilna misija EBOP-a

Specijalni predstavnik EU za Kosovo Samuel bogar

Kosovo i EU?

U oktobru 2012. Evropska komisija objavljuje Studiju o izvodljivosti o SSP-u za

Kosovo
Kosovo potencijalni kandidat za lanstvo
U aprilu 2013. Komisija predloila Savetu da donese odluku o otpoinjanju
pregovora o SSP:

SSP 'moe biti zakljuen', 'pravna priroda sporazuma e biti odreena na kraju
pregovora uzimajui u obzir njegov sadraj'
lan 218 UFEU (sporazumi izmeu Unije I treih drava ili me.org., ukljuujui
sporazume o pridruivanju)

Potpisivanje ovakvih sporazuma 'ne moe se tumaiti kao priznavanje

Kosova kao drave ni od strane Unije ni zemalja lanica'

U julu 2014. EU I Kosovo parafirali SSP