ARISTOTEL

(384-322 P.N.E.)
 Platonov uenik
Uitelj Aleksandra Makedonskog
Osnovao Likej, tj. Peripatetiku kolu
Drao je jutarnja (ezoterina) i
veernja (egzoterina) predavanja
Najpoznatija dela:
Organon
Nikomahova etika
Metafizika
Logika
Aristotelu se pripisuje prva sistematizacija
Najvie ceni posmatraki (teorijski) ivot jer on donosi stvarnu
sreu
Peripatetika kola je bila jedna od najuticajnijih filozofskih kola osnovanih u antikoj
Grkoj. Uenje se temeljilo na delu grkog filozofa Aristotela, a izraz peripatetik (grki:
) ime je koje su nosili njegovi sledbenici. Peripatetik" se esto prevodi kao
"hodajui", "etajui" ili "lutajui". kola je ime dobila po peripatoima (kolonadama) Liceja
u Atini gde su se lanovi etali, iako su kasnije legende naziv pripisivale Aristotelovoj
navodnoj sklonosti da predaje hodajui.
 LOGIKA
Aristotel se smatra ocem filozofije (izgradio orue logike)
Teorija kategorija-oblici ljudskog miljenja su povezani sa
osnovnim oblicima stvarnosti
Kategorije su osnovni pojmovi na kojima poiva nauno saznanje.
Imaju logiko i ontoloko znaenje. Nijedna kategorija nita ne
potvruje i ne odrie
Ima 10 kategorija. Prva kategorija-supstancija je nosilac svojstva.
Ostale su akcidencije (kvantitet, kvalitet, relacija, mesto, vreme,
poloaj, posedovanje, trpljenje)

Teorija silogizma-prva logika teorija

Cilj Aristotelovih istraivanja je otkrie naunog metoda saznanja.
Osnovni aksiom svakog saznanja jeste
princip identiteta(A=A)
princip neprotivrenosti (PP) i
princip iskljuenja treeg (ili P ili -P)
Razvio je topiku, nauku o optim istinama.
 KRITIKA PLATONA
Aristotel kritikuje Platonov dualistiki pristup
Smatra da ideje nisu nikakav nadulni uzor ve da su
one imanentne stvarima
Argument o trecem oveku
Insistira da:
nema uroenog znanja
ljudska dua je tabula rasa
pojedinana ulna saznanja opte apstrakcije
pojmovi saznanje stvarnosti
Aristotel ne opravdala Platonov politiki idealizam

"Drag mi je Platon, ali mi je istina draa!"

 METAFIZIKA
Metafizika-Aristotelova prva filozofija
Njen zadatak je da spoznaje osnov bia
Metafizika se bavi onim iza pojavnog bia, odnosno
razlozima, a fizika posledicama bia
Predmet metafizike je nepokretno veno bie (bivstvovanje),
dok fizika prouava konkretno bie (bivstvujue)
Aristotel prvu filozofiju naziva teologika (Bog je bivstvovanje
bivstujueg)
Dua je poelo svega organskog. Razliiti slojevi ivota
imaju razliite vrste dua
Pasivni element due odgovara Platonovim zarobljenicima u
peini, dok aktivni odgovara viem obliku ljudske due (to je
besmrtan nain due)
 SUPSTANCIJA I ETIRI POELA
Prva supstancija je pojedinano bie i za Aristotela ona predstavlja
najvie duhovno bie, a drugu supstanciju ine vrste i rodovi
Kad ne bi postojala prva supstancija, ne bi postojalo nita drugo
Nema pojedinanog bia bez bivstva, i obrnuto
Prema Aristotelu postoje 4 poela, tj. razloga bia:
1.Oblik (forma ili ideja)-nalazi se u pojedinanim predmetima i ne
postoji sam za sebe. Poseduje izvesnu optost
2.Materija (tvar)-jeste ono to lei u temelju koji se oblikuje. Prva
materija je potpuno neodreena i postoji samo za sebe. Druga je
relativna i postoji kao neto unapred oblikovano
3.Delatni urok (poetak kretanja)-predstavlja uzrok promene i
prelazak iz mogunosti u stvarnost (delatni in)
4.Finalni uzrok (telos)-sve postojee ima svrhu,i ona je unapred
upisana u postojanje
. Tvar ezne za svojim oblikom i sutina neke stvari jeste bie.
Aristotel to naziva entelehijom (kretanje ka cilju odreeno
unutranjom svrhom)
 ETIKA I POLITIKA
Aristotel u delu Nikomahova etika opisuje vrline
koje ine oveka
Vrline se mogu podeliti na:
Dijanoetike (teorijske, logike)-one su upuene
na saznanje. ine ih mudrost, mo razumevanja i
praktina mudrost
Etike (praktine)-one su usmerene na volju. ine
velikodunost i razboritost
Mudrost ima prednost nad razboritou
Aristotel istie da je oblik vaniji od materije
 Praktino-politiki ivot (bios politicos) je sekundaran u odnosu na
teorijski ivot (bios theoreticos)
Istinski dobar i srean ivot nije mogu bez praktinog javnog
ivota, tj. politikog ivota jer je ovek po prirodi drutveno bie
(zoon politicon)
Svrha drave je srea njenih graana
Ne postoji idealna drava
Najbolje ureenje: monarhija, aristokratija ili republika
I ova pozitivna ureenja mogu lako prei u loe oblike vladavine
(monarhijatiranija, aristokratijaoligarhija,
republikademokratija)
 Jedin stbiln drv je on u kojoj su svi mukrci
jednki pred zkonom.
Koreni uenj su gorki, li plodovi su sltki.
Mi smo ono to inimo iznova i iznova. Izuzetnost, dakle,
nije in ve navika.
Ono smo to neprekidno radimo. Stoga je mo kontrole
naeg delovanja mo kontrole naeg karaktera, a mo
kontrole naeg karaktera je mo kontrole naeg ivota.
Nesre otkriv one koji nisu prvi prijtelji.
Smtrm hrbrijeg onog koje prevld svoje elje, nego
onog koji pobedi svoje neprijtelje; jer njte bitk je
nd sobom smim.
Duhovitost je drskost koja je stekla obrazovanje.
Nikada neete uiniti nita na ovom svetu bez hrabrosti.
Hrabrost je najvei kvalitet uma pored asti.
Nada je san budnih.