Finansijski instrumenti

 AKCIJE
-Svrha emitovanja akcija i finansiranja emisijom
akcija
-Razumevanje odnosa prinosa i rizika kod kupovine
akcija
-Razumevanje procesa trgovanja akcijama
-Merenje performansi tržišta akcija
-Berzanski indexi
-Berzanske krize
Akcije

 Posedovanje akcije znači posedovanje dela

(share) kompanije proporcionalno učešću u
kapitalu
 Emitovanje akcija pri osnivanju i
prikupljanju dodatnog kapitala
 Vlasnički instrument, pravo upravljanja,
dividenda, kapitalna dobit / gubitak
Face value – Nominal value,
Book value, Market Value

 Nominalna vrednost : vrednost akcije pri

njenom emitovanju – samo obračunska kategorija
 Book Value – knjigovodstvena vrednost
(kapital po bilansu / broj emitovanih akcija)
 Market Value – tržišna vrednost (cena formirana
na berzanskom ili vanberzanskom tržištu)
Vrste akcija

 Obične akcije (common stock, ordinary shares) :

vlasnici imaju pravo upravljanja kompanijom
najlikvidnije, emisija i otkup-buy back, float-
slobodne za trgovanje
 Preferencijalne akcije (prioritetne) : nemaju
pravo upravljanja ali imaju prioritet kod isplate
dividendi i naplate u slučaju bankrotstva.
Kumulativne.
 Konvertibilne preferencijalne (convertible
prefered stocks) daju mogućnost pretvaranja u
obične akcije
Tipovi akcija

 Income Stock : akcije koje donose prihod kroz

plaćanje redovne godišnje dividende
 Growth Stock (Shares) : akcije preduzeća koje
imaju brži rast na tržištu pa uglavnom refinansiraju
profit, motiv kapitalna dobit, NASDAQ.
 Blue Chip Shares : akcije najpoznatijih kompanija
na berzama,redovno isplaćuju dividende, nose mali
rizik-mali prinos, NYSE.
 Penny Shares : akcije novijih firmi koje se emituju
po niskim cenama, nose visok rizik ali i visoku
mogućnost zarade, OTC (Over The Counter) tržišta.
Koristi od kupovine akcija

 Dividenda : deo profita kompanije koji se isplaćuje

akcionarima
 Kapitalna dobit (Capital Gains) : razlika između više
prodajne cene i niže kupovne (nabavne) cene akcija
 Stock Splits
Podela pojedinačnih akcija na više akcija:
Svaka akcija se podeli, npr. na deset akcija
-To se dešava kada je cena pojedinačne akcije tako
visoka da odbija investitore od njihove kupovine
 Rizici kupovine akcija
-kompanija može ostvariti manji profit nego što je
planiran, gubitak ili bankrotsvo
-akcija gubi na vrednosti i ostvaruje se kapitalni
gubitak (capital loss) : razlika između više nabavne
i niže prodajne cene
 DERIVATI

- finansijski instrumenti – ugovori čija vrednost zavisi

od cene predmeta ugovora, čiji su vrsta, količina,
kvalitet i druga svojstva standardizovani, a njegov
predmet mogu biti akcije, obveznice, strane valute,
određena vrsta robe, berzanski indeksi i drugo;
 FJUČERS

- finansijski instrument – ugovor, zaključen na Berzi

između prodavca fjučersa i kupca fjučersa, pod
uslovima koje je Berza utvrdila u standardima fjučersa,
u kojem ugovorne strane utvrđuju vrednost predmeta
ugovora, odnosno cenu fjučers ugovora
 OPCIJA- Opcijski ugovor je pravo kupca opcije
naspram prodavca opcije da zahteva od
prodavca opcije da na utvrđeni datum:
a) isporuči (proda) predmet opcije (osnovni predmet)
po izvršnoj ceni opcije (call-opcija sa isporukom
predmeta opcije - osnovnog predmeta), ili
b) primi isporuku (kupi) predmet opcije (osnovnog
predmeta) po izvršnoj ceni opcije (put-opcija sa
isporukom predmeta opcije - osnovnog predmeta), ili
c) isplati (prema uslovima trgovine) razliku između
tržišne cene predmeta opcije – osnovnog predmeta i
izvršne cene opcije (call-opcija sa gotovinskom
isplatom), ili
d) isplati (prema uslovima trgovine) razliku između
izvršne cene opcije i tržišne cene predmeta opcije -
osnovnog predmeta (put-opcija sa gotovinskom
isplatom);
 VARANT -pravo koje ima kupac varanta u odnosu na
izdavaoca varanta da:
a) zahteva od izdavaoca varanta da mu proda buduće
emisije akcija po unapred utvrđenoj ceni (varant sa
upisom) ili
b) zahteva od izdavaoca varanta isplatu na utvrđeni
datum razlike između tržištne cene predmeta varanta -
osnovnog predmeta i izvršne cene varanta (call
varant);
Obveznice

 Najpoznatiji dužnički finansijski instrument

 Vrste obveznica
 Određivanje cene obveznica na tržištu:
uticaj kretanja cena akcija, kamatnih stopa,
bilansne strukture i zaduženosti kompanije
 Određivanje rejtinga kompanije
 Razlika: finansiranje dužničkim vs.
finansiranje kapitalom – donošenje odluke o
načinu finansiranja kompanije
Definicija

 Oveznica je finansijski instrument kojim se

njen izdavalac (dužnik) obavezuje da u roku
dospeća plati kupcu (investitoru)
pozajmljeni iznos glavnice sa kamatom, koja
se plaća naplatom kupona.
 pored kamatonosnih postoje i diskontne
obveznice (Zero Coupon Bond).
 100 + 5 % = 105
rast k.s. na 10 %
100 + 10 % = 110
95,5 + 9,55 = 105
visoke k.s. na tržištu = visoki troškovi
emitovanja obveznica
 Tržište akcija raste – emitovati akcije
Tršište a.u padu – emitovati obveznice
Podela obveznica

 Obveznice koje izdaje država ili lokalna

samouprava i korporativne obveznice
 korporativne: kamatonosne, diskontne i
dohodovne,
 prema načinu otplate: obične, hipotekarne i
garantovane
 razlika u metodologiji između emitovanja
obveznice i odobravanja kredita
Vrste obveznica

 Prema obezbeđenju obaveza

- osigurane
- neosigurane
 Prema načinu plaćanja kamate
-obveznice sa nultim kuponom
-obveznice sa kuponom
-konsoli
 Prema načinu obračuna kamate
-kamatonosne
-diskontne
 Prema tipu emitenta
-državne obveznice
-obveznice lokalne samouprave
-korporativne obveznice -
-hipotekarne obveznice
Vrste obveznica i određivanje
investicionog ranga obveznica

 Rejting organizacije i kategorizacija

 Konvertibilne obveznice: mogućnost
konvertovanja dužničkog papira u
vlasnički, niže kamatne stope zbog te
pogodnosti
 “Junk bonds” – visoki rizici ali i visoki
potencijalni prinosi, nepoznate firme ili
firme u teškoćama
Obeležja obveznice

 Strogo formalizovan instrument, sastoji se od plašta i kupona

 Ugovorni odnos između izdavaoca i investitora
 Rok dospeća – broj perioda na kraju kojih dužnik treba da
isplati investitoru (poveriocu) glavnicu i pripadajuću kamatu
 Glavnica i Kupon – kamata koju emitent (dužnik) plaća na
pozajmljena sredstva
 Kuponska stopa – kamatna stopa po kojoj se obračunava
kamata
 U principu obveznica je kamatonosna hartija, mada je
diskontna obveznica prisutnija
 Diskontna obveznica prodaje se investitorima ispod nominalne
cene a po dospeću isplaćuje se nominalni iznos (Obveznice RS
su diskontne)
NOMINALNA, KNJIGOVODSTVENA I
TRŽIŠNA VREDNOST OBVEZNICE

 Nominalna vrednost obveznice jeste ona vrednost

koja je naznačena na samoj obveznici i koja će se
isplatiti o njenom roku dospeća.
 Knjigovodstvena vrednost obveznice jednaka je
njenoj nominalnoj vrednosti i po njoj se obveznica
evidentira u knjigovodstvu preduzeća emitenta.
 Tržišna vrednost obveznice zavisi od kamatne stope koju
ta obveznica donosi kupcu, ostalih investicionih
mogućnosti kao i kupčevog uverenja da će emitent biti u
mogućnosti da isplaćuje obaveze koje preuzima
emitovanjem obveznica (da isplaćuje kamate kao i
glavnicu).
 Teorijski , tržišna vrednost obveznica se dobija kao zbir
sadašnje vrednosti kamata koje će se isplaćivati kupcu
do roka dospeća obveznice i sadašnje vrednosti glavnice
koja će se isplatiti po isteku perioda na koji je obveznica
emitovana.
 Ukoliko je:
1. ugovorena kamatna stopa jednaka preovlađujućoj
tada je tržišna vrednost obveznica jednaka njihovoj
nominalnoj
2. ugovorena kamatna stopa manja od
preovlađujuće, tada je tržišna vrednost obveznice
manja od nominalne i za prodaju obveznica po
takvoj vrednosti, na primarnom tržištu, se kaže da
predstavlja prodaju uz tzv. diskont
3. ugovorena kamatna stopa veća od preovlađujuće
tada je tržišna vrednost obveznice veća od
nominalne i za prodaju obveznica po takvoj
vrednosti, na primarnom tržištu, se kaže da
predstavlja prodaju sa premijom.
Tržišna cena obveznice

 Tržišna cena obveznice se iskazuje u

procentima od njene nominalne vrednosti.
 Npr. ako se za obveznicu čija je nominalna
vrednost 1.000,00 dinara njena tržišna cena
označi sa 120 to onda znači da ona iznosi
1.200,00 dinara.
 Ako se njena tržišna vrednost označi sa 89,
to znači da je ona jednaka 890 dinara
Posebna prava
 1) Promet obveznica je oslobođen: poreza na
promet, provizija na platni promet, poreza na
kapitalnu dobit, poreza na finansijske transakcije,
kao i drugih poreza;
2) Obveznice se mogu pre roka dospeća koristiti za:
 kupovinu akcija preduzeća u procesu svojinske
transformacije;
 kupovinu akcija ovlašćenih banaka;
 kupovinu stanova, stambenih objekata, poslovnog
prostora, zemljišta i druge imovine u državnoj
svojini.
Objašnjenje kategorija
 poslednja cena - poslednja cena utvrđena na navedeni dan
(cena je iskazana procentualno u odnosu na nominalu)
 cena na otvaranju – prva cena na navedeni dan
 najniža dnevna cena – najniža cena ostvarena u toku dana
 najviša dnevna cena - najviša cena ostvarena u toku dana
 * indikativna cena - cena ostvarena na prethodnom
trgovanju;
 godišnji prinos - izračunava se kao procentualni odnos
vrednosti obveznice o roku dospeća i ostvarene tržišne cene
po forumuli: [[cena o dospeću / poslednja cena] (365 /
dana do dospeća)] - 1
 promena cene - apsolutna promena poslednje cene u
odnosu na poslednju cenu prethodnog dana
Po čemu se obveznice
razlikuju od akcija
1. Vlasnici odnosno zakoniti imaoci obveznica su
kreditori preduzeća emitenta, a ne njegovi vlasnici

2. Obveznice kao hartije od vrednosti dospevaju

posle određenog vremena i tada ih emitent mora
otkupiti od njihovog imaoca po njihovoj nominalnoj
vrednosti. Akcije pak, nemaju rok dospeća i mogu
ostati neisplaćene sve dok postoji preduzeće
emitent.
3. Kamata, kao prihod od obveznica, predstavlja
ugovornu obavezu emitenta. To znači da je on mora
isplatiti. U protivnom sledi prinudna naplata.
Dividenda pak, kao prihod od akcija ne predstavlja
pravnu obavezu emitenta, sve dok je upravni odbor
akcionarskog društva zvanično i ne objavi

4. Prihod od obveznice (kamata) je unapred ugovorena,

dok iznos dividende koji će biti isplaćen zavisi od
ostvarenog poslovnog uspeha. To znači da ona može
biti i znatno viša od kamate, ukoliko akcionarsko
društvo uspešno posluje, ali i znatno niža u slučaju
lošeg poslovanja akcionarskog društva - emitenta.
5. Pravo kontrole akcionarskih društava predstavlja jedno
od osnovnih prava vlasnika akcija, dok to pravo ne
postoji kod kupaca obveznica

6. Ukoliko dođe do likvidacije ili bankrotstva akcionarskog

društva tada vlasnici obveznica imaju prioritet u odnosu
na vlasnike akcija u naplati svojih potraživanja iz
likvidacione odnosno stečajne mase.