UNIVERZITET U NIŠU

MEDICINSKI FAKULTET NIŠ

Amino-kiseline
Katedra za biohemiju, Medicinski fakultet u Nišu

prof. dr Dušan Sokolović

soko@medfak.ni.ac.rs
 Amino-kiseline
- Amino-kiseline poseduju dve karakteristične
hemijske grupe - karboksilnu grupu i amino
grupu koje su vezane za centralni -C atom.

- Pored vodonika za -C atom je vezan

ugljovodonični lanac (R-grupa) koji je
različite hemijske strukture i koji definiše
specifičnost AK.
 Peptidna veza

Peptidi

N-terminalni C-terminalni
kraj kraj

peptidna veza
Klasifikacija aminokiselina vrši se
na bazi njihovih različitih osobina:

1. strukturna klasifikacija bazira

na građi bočnog (R) lanca
aminokiselina
2. elektrohemijska klasifikacija
bazira na elektrohemijskim
osobinama amino-kiselina
3. biološka klasifikacija bazira na
biološkom značaju amino-kiselina
Prema strukturnoj klasifikaciji AK su podeljene na:

Aciklične AK (alifatične)
1 - alifatične nesubstituisane (glicin, alanin, valin, leucin i
izoleucin)
2 - alifatične substituisane
- hidroksi aminokiseline - serin i treonin,
- tioaminokiseline - metionin, cistein i cistin,
- karboksi aminokiseline- asparaginska i glutaminska kis.
- diaminokiselina - lizin
- gvanidino aminokiselina - arginin

Ciklične AK
1 - aromatične - fenilalanin i tirozin,
2 - heterociklične - triptofan i histidin
3 - iminokiseline - koje umesto amino grupe poseduju imino
grupu (-NH) - prolin i hidroksiprolin
Elektrohemijska klasifikacija bazira na
elektrohemijskim osobinama bočnog lanca amino-
kiselina.

1. Kisele amino-kiseline imaju dodatnu karboksilnu

grupu, (monoamino-dikarboksilne AK) i pokazuju
kiseli karakter. To su asparaginska i glutaminska
kiselina.

2. Bazne amino-kiseline imaju dodatnu amino grupu,

(diamino-monokarboksilne AK), zbog čega pokazuju
bazna svojstva. Tu spadaju lizin i arginin.

3. Neutralne amino-kiseline ne pokazuju ni kisela ni

bazna svojstva.
Prema stereohemijskoj konfiguraciji na:
D-amino-kiseline
L-amino-kiseline

Prema ulozi u proteinskoj sintezi:

- proteinogene amino-kiseline (20)
- neproteinogene amino-kiseline (>300)
Esencijalne i neesencijalne
amino-kiseline
Esencijalne amino-kiseline:
valin, leucin, izoleucin, histidin,
fenilalanin, triptofan, treonin, lizin,
metionin i arginin

Fakultativno esencijalne amino-

kiseline
tirozin, cistein – sintetišu se iz
esencijalnih AK
Neesencijalne amino-kiseline

• Glicin
• Serin
• Alanin
• Glutaminska kis
• Asparaginska kis
• Ornitin
• Prolin
• Hidroksiprolin
 Amino-kiseline su amfoterni elektroliti!
U vodenim rastvorima i pri pH krvne plazme
(pH 7.4) i intracelularnog prostora (pH 7.1)
karboksilne grupe postoje u najvećoj meri u obliku
karboksilatnih jona (R-COO), dok je većina amino
grupa u protonizovanom obliku (R-NH3+). U tom
slučaju AK se nalaze u dipolarnom obliku.

U kiseloj sredini amino grupa prima vodonike

(H+) tako da amino-kiselina funkcioniše kao baza,
dok u alkalnoj sredini disocira vodonik iz karboksilne
grupe i ceo molekul se naelektrise negativno, tako da
se amino-kiselina ponaša kao kiselina.
 Hemijske reakcije amino-kiselina
Stvaranje estara - Karboksilne grupe amino-kiselina mogu se
esterifikovati pri čemu nastaju odgovarajući estri.
Dekarboksilacija - Gubitkom ugljen-dioksida iz amino-kiselina
nastaju odgovarajući amini.
Acetilacija - U reakciji amino-kiseline sa nekim acetilirajućim
agensom nastaju N-acetil-aminokiseline.
Dezaminacija - Dezaminacija je proces gubitka amonijaka iz
amino-kiselina pri čemu one prelaze u odgovarajuće keto kiseline.
Karbamino jedinjenja - Karbamino jedinjenja nastaju u reakciji
između CO2 i amino grupe amino-kiselina (karbamino hemoglobin).
Formiranje soli – Amino-kiseline kao amfoterna jedinjenja mogu
da reaguju sa kiselinama ili bazama pri čemu grade soli.
Formiranje amida - Amidi nastaju u reakciji između aminokiselina i
amonijaka.
Peptidi nastaju povezivanjem 2 ili više amino kiseline i dele se
na:
- oligopeptide (2-10 amino kiselina):
- dipeptide (karnozin i anserin), tripeptidi (glutation) i drugi
oligopeptidi
- polipeptide (10-100 amino kiselina)
Početak amino kiselina sa slobodnom NH2 grupom, nastavak –il,
i na kraju amino kiselina sa slobodnom COOH grupom i nepromenjenim
imenom.
Osobine: rastvorljivi u vodi, ne denaturiše ih visoka temperatura,
dijalizuju i daju pozitivnu biuretsku probu.
 1

1- g-glutamil-cisteinil sintetaza
2- glutation sintetaza
PROTEKTIVNA

KOENZIMSKA

METABOLIČKA

TRANSPORTNA
 ULOGE GLUTATIONA:
Održanje redoks puferskog sistema u ćeliji - podrazumeva kontrolu
odnosa redukovani/oksidovani glutation (GSH/GSSG) koji reguliše
aktivnost enzima u procesu postranslacione modifikacije i na genetskom
nivou. Mehanizam signalne transdukcije ostvaruje se preko redoks
senzora koji reaguju na promenu intracelularnih tiola

Značajan antioksidans - ostvaruje se direktnim ukljanjanjem slobodnih

radikala kroz neenzimsku reakciju, glutation zavisnom redukcijom H2O2
i drugih hidroperoksida uz glutation peroksidazu i detoksikacijom
ksenobiotika i elektrofila uz glutation S-transferazu.

Glutation je kofaktor mnogih enzima: formaldehid dehidrogenaza,

glioksalaza, maleil acetoacetat izomeraza, prostaglandin endoperoksid
izomeraza.
Redukcija i izomerizacija disulfidnih veza - Obezbeđujući redukciju
niskomolekulskih disulfida i održavajući u redukovanom obliku enzime za
čiju je aktivnost potrebno prisustvo SH grupe, glutation omogućava
normalno održanje strukture i funkcije važnih proteina.

Učestvuje u održanju integriteta ćelijske membrane i normalnom

odvijanju transportnih procesa, stabilizaciji receptora, transportu amino
kiselina i aktivnosti citoskeleta.

U procesu sinteze proteina,DNK i RNK molekula posebno je važan

tioredoksin i glutaredoksin sistem zadužen za prevođenje ribonukleotida u
dezoksiribonukleotide

Učestvuje u sintezi leukotriena i prostaglandina pri čemu prevodi

leukotrien A4 u C4 i u procesu sinteze leukotriena B4.

Transportna forma i depo cisteina - predstavljena je glutationom koji pri

međuorganskoj raspodeli obezbeđuje cistein za sve organe i tkiva, a
ekskrecija GSSG u žučne puteve omogućava normalnu sintezu taurina i
stvaranje tauroholata.
Proteini iz hrane se enzimskim putem
razgrađuju do amino-kiselina

Proenzimi –
zbog autodigestije
Varenje proteina

Pepsin HCl Pepsinogen

Himozin
 Varenje proteina u želucu

KAZEIN (himozin ili lab ferment) PARAKAZEIN +

SURUTKINA ALBUMOZA
Varenje proteina i resorpcija amino-kiselina
KAZEIN (HIMOZIN) --------- PARAKAZEIN + SURUTKINA ALBUMOZA

DIPEPTIDAZA tanko crevo

Proteolitički enzimi pankreasa se
sekretuju u lumen kao proenzimi.

To su: tripsinogen, himotripsinogen, prokarboksipeptidaza

A i B i proelastaza.

Aktivacija tripsinogena vrši se dejstvom crevne

enteropeptidaze (enterokinaze) koja deluje hiljadu puta
brže od autokatalitičke aktivacije.
Mehanizam aktivacije sastoji se u hidrolizi i oslobađanju
N-terminalnog heksapeptida čiji je sastav Val-Asp-Asp-
Asp-Asp-Lys.
Nastali aktivan tripsin deluje kao endopeptidaza na
peptidne veze koje formiraju arginin i lizin. Deluje pri
optimalnom pH od 7.5-9.0.
 Himotripsinogen se aktivira tripsinom, a deluje na
peptidne veze u kojima učestvuju aromatične amino-
kiseline pri optimalnom pH od oko 8.0.
Proelastaza se dejstvom tripsina aktivira u elastazu
koja kao endopeptidaza razlaže potporne belančevine,
elastine, delujući na peptidne veze izme|u neutralnih
aminokiselina.
Karboksipeptidaza A je enzim pankreasa koji sadrži
cink u svojoj molekuli. Deluje kao egzopeptidaza
oslobađajući aromatične aminokiseline sa C-terminalnog
kraja.
Aminopeptidaze su enzimi intestinalne mukoze koji
sa N-terminalnog kraja peptida odvajaju terminalne
amino-kiseline. Aktiviraju se cinkom, manganom i
cisteinom.
Intestinalne dipeptidaze razlazu nastale dipeptide
do amino-kiselina.
 Apsorpcija amino-kiselina

Pored slobodnih amino-kiselina moguća

je i resorpcija peptida male molekulske
težine.
U nekim slučajevima moguća je
resorpcija polipeptida i proteina što dovodi
do senzibilizacije organizma na takve
proteine iz hrane (jagode, jaja, mleko).
 - Proces transporta aminokiselina odvija se aktivnim
transportom kroz intestinalnu membranu pomoću
specijalnog transportnog sistema, jona Na+ uz učešće ATP i
aktivnost enzima Na, K-ATP-aze. Značajnu ulogu u ovom
transportnom mehanizmu ima i vitamin B6 u obliku
piridoksal-fosfata.
Dokazano je da u membrani enterocita (kao i u
tubulima bubrega) postoji više transportnih proteina za
amino-kiseline.
- Gama-glutamil ciklus....
Transporter za amino-kiseline
 Azotni bilans
Adekvatan unos proteina u organizam i njegova
ekskrecija u vidu neproteinskih azotnih jedinjenja se
definiše kao azotni bilans.

Može biti uravnotežen, pozitivan i negativan.

Određivanje azotne ravnoteže se preračunava na

osnovu količine unetih proteina i azota izlučenog iz
organizma putem stolice i urina.
 Azotni bilans = Nin - Nout

1. Glavni izvor azota su proteini (> 95%).

2. AK se koriste za sintezu proteina i jedinjenja koja

sadrže azot.

3. Višak AK se razgrađuje – azot se izbacuje u obliku

uree (80%), amonijaka, mokraćne kiseline ili
kreatinina urinom i u maloj količini fecesom.
Uravnotežen azotni bilans se
sreće kod odraslih zdravih osoba
kod kojih se iz organizma izbaci
onoliko azota koliko se unese
putem hrane.

- Pri promeni količine

belančevina u hrani on se
uspostavlja za nekoliko dana.
• Pozitivan azotni bilans se sreće
pri pravilnoj ishrani kod:
– dece u toku rasta i razvoja,
– žena u graviditetu,
– sportista,
– primene anabolika,
– oporavka od teških infektivnih
bolesti i teških operacja.

• U tim slučajevima više se azota

zadržava i ugrađuje u telesne
proteine.
• Negativan azotni bilans nastaje
kada se iz organizma više izluči azota
nego što se unese putem hrane i on
ukazuje na povećanu razgradnju
(katabolizam) proteina.

Sreće se kod:
- nedovoljnog unošenja belančevina
(gladovanje)
- infektivnim bolestima
- kod trauma i opekotina
• Ukoliko negativan azotni bilans duže
traje nedostatak belančevina dovodi
do različitih poremećaja u org.

• do prestanka rasta (kod dece),

• anemije,
• hipoproteinemije, a zbog hipoalbunemije
dolazi do sniženja onkotskog pritiska čime
se remeti promet vode i nastaju edemi,
pojačava se sklonost ka infekcijama zbog
smanjene sinteze antitela.

- Samanjuje se radna sposobnost, a u

težim slučajevima javljaju se i psihički
poremećaji.
 Katabolizam amino kiselina
Katabolizam amino-kiselina najintenzivnije se odvija u
jetri, manjim delom u bubrezima i drugim organima.
Katabolički putevi amino-kiselina su sledeci:
Putevi konverzije aminokiselinskog azota, tj. amino grupa:
- transaminacija
- dezaminacija
Proces koji se vrši u okviru -COOH grupe aminokiselina
koji se označava kao
- dekarboksilacija
Degradacija ugljovodoničnog skeleta (R lanca)
aminokiselina.
 Transaminacija
H
- -
R1 C COO + R2 C COO
+
NH3 O

transaminaza
Transaminase

H
- -
R1 C COO + R2 C COO
+
O NH3
 Transaminacija
H O
O C
O H2
P C OH
O
O

N CH3
H
pyridoxal phosphate (PLP)

Prostetična grupa transaminaza je piridoksal

fosfat (PLP), a derivat vitamina B6.
 Transaminacija

Amino-
acid -ketoglutarate NADH + NH44
-ketoglutarat NADH + NH ++
Amino
kiselina

-ketokiselina glutamat
+
-keto acid glutamate NAD
NAD+ ++ HH22OO

Transaminaza
Transaminase Glutamate
Glutamat
dehidrogenaza
Dehydrogenase
 Dekarboksilacija

primarni amini
Amino-kiselina enzim
(biogeni amini)
histidin histidin dekarboksilaza histamin
cistein cistein dekarboksilaza cisteamin
serin serin dekarboksilaza etanolamin
tirozin tirozin dekarboksilaza tiramin
triptofan triptofan dekarboksilaza triptamin
ornitin ornitin dekarboksilaza puterscin
asparaginska kis. aspartat dekarboksilaza b-alanin
glutaminska kis. glutamat dekarboksilaza g-aminobuterna
5-hidroksitriptofan 5-hidroksitriptofan kiselina
3, 4-dioksifenilalanin dekarboksilaza serotonin
lizin DOPA dekarboksilaza dopamin
arginin lizin dekarboksilaza kadaverin
arginin dekarboksilaza agmatin
Aminokiselina Biogeni amini Druga jedinjenja
glicin kreatin, glikoholna kis, hem,
hipurna kis
arginin agmatin urea, kreatin, NO
ornitin putrescin,poliamini
lizin kadaverin karnitin
fenilalanin feniletilamin
serin etanolamin holin
5-OH-triptofan triptamin melatonin

DOPA dopamin
glutamat GABA glutamin, glutation
tirozin triptamin T3, T4, melanin, adr,, noradr.

cistein cisteamin KoA, glutation, taurin

histidin histamin karnozin, anserin
metionin holin, kreatin, adrenalin
trioptofan triptamin NAD, NADP
 Dezaminacija

Katabolizam amino-kiselina procesom

dezaminacije se vrši na taj način što
se od amino-kiseline odvaja amino
grupa u vidu amonijaka, a od amino-
kiseline ostaje ugljovodonični skelet.
Amonijak je produkt koji
nastaje u svim tipovima
dezaminacije.

Najčešće se ovi procesi vrše po tipu:

- oksidativne dezaminacije
- hidrolitičke dezaminacije
- reduktivne dezaminacije
Glutamat dehidrogenaza
 Metabolizam amonijaka
• U organizmu amonijak ima dvojako poreklo:
Endogeno - gde nastaje u sledećim
procesima:
– dezaminacijom aminokiselina
– dezaminacijom biogenih amina
– dezaminacijom amida aminokiselina
– dezaminaijom purinskih baza
– dezaminacijom pirimidinskih baza

Egzogeno - to je amonijak koji vodi poreklo

iz digestivnog trakta gde nastaje bakterijskom
degradacijom proteina, uree, amina i amida
glutamina.
Sadržaj amonijaka u veni porte je 5 – 10 puta
veći nego u sistemskoj cirkulaciji.
Mehanizmi detoksikacije amonijaka u
organizmu čoveka su:

• sinteza uree
• stvaranje amida - glutamina i
asparagina
• reduktivna aminacija -ketoglutarne
kiseline
• produkcija amonijumovih soli
 Glutamin
Glutamin je amid glutaminske kiseline.
Nastaje vezivanjem amonijaka sa glutaminskom
kiselinom u reakciji katalizovanoj glutamin
sintetazom i učešće ATP i jona metala, Mg++ ili Mn

glutamin sintetaza

Glutamat Glutamin
 Značaj glutamina

 detoksikacija amonijaka
 rezervoar i depo azota (za sintezu
heksozamina, purina, pirimidina, NAD)
 izvor glutaminske kiseline
 regulacija acido-bazne ravnoteže

Glutamin se konjuguje sa fenil-sircetnom

kiselinom pri čemu gradi fenil-acetil-glutamin
koji se izlucuje urinom.
 O

H 2N C NH2
urea
 Sinteza uree
Sinteza se vrši u mitohondrijama i citozolu jetre.

U mitohondrijama:
1. sinteza karbamoil-fosfata
2. sinteza citrulina

U citozolu:
3- stvaranje arginin-ćilibarne kiseline
4- sinteza arginine i nastanak fumarne kis.
5- razgradnja arginina na ureu i ornitin
 Poremećaji sinteze uree
Poremećaji u sintezi uree mogu biti:
- urođeni
- stečeni

Urođeni poremećaji nastaju zbog urođenog deficita

enzima sinteze uree.

Stečeni poremećaji nastaju kao posledica

oštećenja jetre i smanjenja njene funkcionalne
aktivnosti.

- Snižene koncentracije uree se javljaju fiziološki

kod trudnica.
 Poremećaji sinteze uree
SIMPTOMI

POREMECAJI Povraćanje, grčevi,

DEFICITARNI
poremećaj svesti,
ENZIM
poremećaj fizičkog
1. Karbanoil-P
sintetaza razvoja, mentalna
Hiperamonijemija
2. Ornitin karbamoil retardacija
transferaza
3. Argininosukcinat 1) hiperamonijemija tip I,
sintetaza 2) hiperamonijemija tip II
4. Argininosukcinat 3) citrulinemija
lijaza 4) argininosukcinična
5. Arginaza
acidemija
5) argininemija
 Uremija
Nivo uree u fiziološkim uslovima: 3,3-7,8 mmol/L.

Povećanje nivoa uree u serumu označava se kao

uremija ili azotemija, jer je povećanje uree praćeno i
povećanjem drugih neproteinskih azotnih materija.

Uremija se javlja kod ostećenja bubrega ili kada kapacitet

sinteze uree nadmašuje kapacitet bubrega za njenu
ekskreciju.
 Uremija
Pre-renalna uremija zbog
povećane razgradnje telesnih proteina
(negativni azotni bilans): kod febrilnih
stanja, većih opekotina, destrukcije
tumorskih ćelija, tireotoksikoze,
leukemije, dekompenzacije miokarda.

Renalna uremija nastaje kod

bolesti bubrega (akutnog i hroničnog
glomerulo- i pijelonefrita, nefroskleroze).

Post-renalna uremija se javlja

zbog opstrukcije mokraćnih puteva, kada
se povećava reapsorpcija uree u tubulima.
 Tretman poremećaja sinteze uree

- antibiotici koji uništavaju intestinalnu bakterijsku floru.

- administracija substrata ciklusa uree koji nedostaju kao
posledica enzimskog defekta
- administracija materija koje ubrzavaju eliminaciju
amonijaka kroz alternativne puteva
- kod pacijenata gde je hiperamonijemija posledica
progresivnog oštećenja jetre preporučuje se
transplantacija jetre
- genska terapija
Kreatin i kreatinin
 Metabolizam kreatina i kreatinina
Kreatin se u organizam unosi putem hrane i dobija se
endogenom sintezom. Kreatin fosfat ima važnu ulogu u
transmisiji i čuvanju fosfat-vezane energije.

Kako je pool ATP u nekim tkivima mali (kao što su

mišići, nervno tkivo), potrebna energija dobija se
refosforilizacijom ADP pomoću fosfata koji se dobija iz
kreatin-fosfata.
 Sinteza kreatina i kreatinina
Sinteza kreatina se odvija kroz dve faze:

1) formiranja gvanidino-sirćetne kiseline iz arginina i

glicina aktivnošću enzima arginin-glicin amidinotransferaze.

2) metilacija uz učešće S-adenozil-metionina i enzima

gvanidinoacetat metiltransferaze (transamidinaze).
Sinteza kreatina i kreatinina
 Sinteza kreatinina
Nastali kreatin se zatim koncentriše u tkivima koja
poseduju visoku aktivnost kreatin kinaze (CPK), kao i
efikasan transportni sistem za kreatin (mišići i mozak).

Katalitičkom aktivnošću kreatin kinaze (CPK) vrši se

fosforilizacija i defosforilizacija kreatina i kreatin fosfata
tokom stanja sinteze ATP ili njegovog korišćenja u
ćelijama.

Pri konstantnom funkcionalnom stanju ćelije kreatin

podleže procesu neenzimske ciklizacije i anhidrovanja u
kreatinin, koji se izlučuje urinom.
 Kreatinin koeficijent
Dnevno se izlučuje preko urina oko 2 % ukupnog kreatinina u
telu. Ova vednost je konstantna i ne zavisi od diureze -
kreatinin koeficijent.

Normalno iznosi: 20-26 mg/kg/24h za muškarce

14-22 mg/kg/24h za žene

- Kreatinin koeficijent je manji: u prvim danima nakon

rođenja, a zatim se postepeno povećava.
- Kod odraslih može biti veći: kod povećanog unošenja mesa
putem hrane, kao i kod intenzivnog mišićnog napora.
 Klirens kreatinina
125 ml/min (muškarci) i 115 ml/min (žene)

- Nivo kreatina u plazmi se povećava - kod

nekroze mišića i drugim mišićnim bolestima.
- Smanjenje kreatina i kreatinina - kod mišićnih
atrofija (wasting sindroma).

Odnos nivoa uree i kreatinina u plazmi se označava

kao urea/kreatinin indeks (10:1 do 20:1).
Povećava se kod prerenalnih i postrenalnih oštećenja,
a normalan je u renalnim bolestima.
 Uzroci Povećanje nivoa kreatinina

Prerenalni  Povećana sinteza kreatina

 Hipertrofija mišića
 Mišićna nekroza
 Veća fizička aktivnost
 Anabolički steroidi
 Veće konzumiranje mesa u ishrani
 Smanjena bubrežna perfuzija
 Hipotonija
 Kongestija srca
 Ciroza i ascit
Renalni  Glomerularna oštećenja
 Tubulointersticijaln oštećenja
 Hemijski - cimetidin, probenecid

Postrenalni •
•
Obstrukcija urinarnog trakta
Hiperplazija prostate
• Karcinom prostate
• Urinarna kalkuloza
• Retroperitonealni tumori