osnovna podela

Kvartarni period,
pleistocenska epoha
(hronostratigrafske
jedinice: eon, era, period,
epoha

Eon fanerozoik
Era kenozoik
Period kvartar
Epoha pleistocen
Korelacija sa arheološkom podelom
↑
} mezolit

} srednji i
gornji paleolit

} donji paleolit
Granice

11,500g. – početak holocena (savremeni

interglacijal)
125,000g. – početak izotopskog
stadijuma nº 5 (poslednji interglacijal)
730,000g. – granica paleomagnetnih
epoha Matujama/Brines
2,600,000g. – početak paleomagnetne
epohe Matujama
Brines: današnja
normalna
paleomagnetna epoha
Matujama: reversna
paleomagnetna epoha
koja prethodni
današnjoj Brines.
Paleomagnetne
epizode normalnog
polariteta u okviru
reversne Matujama
epohe: Olduvaj i
Haramijo.
Stratigrafija kiseonikovih izotopa
Ciklusi (obeleženi latiničnim slovima)
Intervali (obeleženi brojevima 1-103, na
ovoj slici do 23)
Ciklusi obuhvataju obično dva intervala,
neparni i parni, tj. interglacijal i glacijal,
(osim ciklusa B, koji obuhvata interval 5 –
poslednji interglacijal, i intervale 4-2 koji
odgovaraju poslednjem glacijalu)
Ciklus A = nezavršen, današnji
interglacijal = holocen
Granice – rimskim brojevima
Za izgradnju svojih ljuštura
foraminifere uzimaju kiseonik iz
okeanske vode. Izotopski sastav
kiseonika se menja zavisno količine
leda na Zemlji – više težeg izotopa
(O18) ima u vodi kada ima više leda
na Zemlji). Merenjem proporcije
kiseonikovih izotopa u ljušturicama
foraminifera izračunava se
promena količine leda na Zemlji,
odnosno smena glacijala i
interglacijala
foraminifere, različite vrste
Metoda kiseonikovih izotopa O18 /= O16

-kontinualne sekvence neporemećenih

slojeva okeanskog dna sa fosilima morskih
mikroorganizama - foraminifera
Korelacija različitih paleoklimatskih metoda

A: O18 /= O16, B: led, C: polen.

Podela pleistocena u Alpima
(Penk & Brikner, 1909)

VIRM gl/igl st ist

RIS
W3
W2/3

MINDEL
W W2
W1/2

GINC
GORNJI W1
R/W
R2
R R1/2

DUNAV
R1
M/R

BIBER
PLEISTOCEN M2
SREDNJI M M1/2
M1
G/M
G2
G G1/2
G1
DONJI D/G
D
B/D
B
Podela pleistocena u severnoj Evropi
na osnovu sistema čeonih morena:

glacijacije: Visla
(Varte)
Zala
Elster
Menap
Eburon
Brigen
interglacijacije: Em
Holštajn
Kromer
Val
Tegelen
Alpi Sev.Evropa
Virm Visla
R/W Em
Ris Zala
M/R Holštajn
Mindel Elster
G/M Kromer
Ginc Menap
D/G Val
Dunav Eburon
B/D Tegelen
Biber Brigen
Holocen, današnja epoha

subatlantik
subboreal
atlantik
boreal
preboreal
Dryas III
Alleröd
Dryas II
Bölling
 Evolucija Baltičkog mora u holocenu

subatlantik
subboreal
holocen atlantik "Litorrina-more"
boreal "Ancylus-jezero"
↑ preboreal "Yoldia-more"
Dryas III "Baltičko jezero"
↓ Alleröd
kasni Dryas II
glacijal Bölling
Dryas I