Android OS

Milo Bogievi 80/09

Uvod
Sve je poelo u julu 2005. godine kada jeGoogle kupio Android, Inc. malu kompaniju sa seditem u gradu Paolo Alto, USA. Suosnivai Android Inc. koji su otili raditi u Google su: Andy Rubin (suosniva Danger, Inc.), Rich Miner (suosniva Wildfire communications, Inc.), Nick Sears (bivi potpredsednik u T-Mobile) i Chris White (jedan od prvih inenjera WebTV-a). Malo se znalo o poslovima koje je obavljao Android, Inc. u to vreme, osim da su radili softver za mobilne telefone. Nakon kupovine Androida poele su glasine da Google planira ui u trite mobilnih telefona, iako je bilo nejasno na koji nain. U Googleu, tim predvoen Rubinom, razvio je operativni sistem za mobilne telephone temeljen na Linuxu. Proizvoaima mobilnih telefona predstavljen je kao fleksibilan i lako nadogradiv sistem. Poele su se iriti glasine da je Google ve sklopio partnerstvo s nizom hardverskih i softverskih firmi.

 Nova nagaanja da e Google ui u svet mobilnih telefona stigla su u decembru 2006. godine. Izvjetaji sa BBC-a i iz Wall Street Journala ukazivala su na to da Google eli svoj pretraiva i aplikacije na mobilnim telefonima i naporno radi da bi to postigao. Posle su se pojavile glasine da Google razvija svoj vlastiti ureaj. Nove prepostavke i pekulacije su sledile izvjetaje da Google definie tehnike specifikacije, i pokazuje prototipove ureaja proizvoaima mobilnih telefona i mrenih operatora. Prialo se da je oko 30-ak prototipova bilo "puteno u divljinu". U septembru 2007. godine portal InformationWeek je preneo podatke iz studije koju je obavio Evalueserve i koji su pokazivali da je Google ve ispunio nekoliko prijava za patente sa podruja mobilne telefonije.

 5. novembra 2007. osnovan je Open Handset Alliance. Ukljuivao je 34 kompanije, meu kojima i sledee: Google, HTC, Intel, Motorola, Qualcomm, TMobile, Sprint Nextel i NVIDIA. Zajedniki cilj koji ih je ujedinio jest razvoj otvorenih standarda za mobilne ureaje. Na osnivanju su predstavili i svoj prvi proizvod: Android.

 Android je programsko okruenje za pokretne ureaje bazirano na otvorenom kodu (eng. Open Source) koje se sastoji od kompleta programske opreme: operativnog sistema, programske meuopreme (eng. middleware) i kljunih aplikacija za pokretne ureaje. Takoe, sadri mnotvo interfejsa za izradu aplikacija (API, eng. application programming interface) koja razvojnim inenjerima omoguuje samostalan razvoj i rad na aplikacijama. Predstavljanje Androida i njegove razvojne okoline za pisanje aplikacija (SDK, eng. software development kit) zapoelo je u novembru 2007. godine od strane Googlea i grupacije Open Handset Alliance (OHA). Open Handset Alliance je konzorcijum s ciljem razvoja otvorenih standarda za pokretne ureaje, promocija inovacija i prilagoavanje ureaja korisniku s poboljanim performansama i pristupanom cenom. Broji nekoliko desetaka lanica meu kojima se nalazi i Google.

KARAKTERISTIKE ANDROID OS-a

Otvorenost
Android je izgraen tako da omoguava programerima stvaranje aplikacija koje u potpunosti koriste sve to ureaj nudi. Napravljen je da bude uistinu otvoren. Na primer, aplikacija moe pozvati jezgrene funkcije mobilnog telefona kao to su pozivanje, slanje tekstualnih poruka, korienje kamere, doputajui programerima da stvore bogatije i sloenije korisnike programe. Baziran je na otvorenom Linux jezgru. Koristi vlastitu virtualnu mainu koja je dizajnirana da optimizuje memorijske i hardverske resurse ureaja. Android se moe proirivati i na taj nain se mogu prihvatati najnovije tehnologije.

Sve aplikacije su jednake

Android ne razlikuje jezgrene aplikacije i aplikacije nezavisnih proizvoaa to se tie pristupa mogunostima ureaja. I jedni i drugi imaju jednak pristup mogunostima ureaja to dozvoljava korisnicima upotrebu irokog pojasa aplikacija i usluga. Ureaje koji su izgraeni na platformi Android, korisnici mogu u potpunosti prilagoditi svojim zahtevima. Na primer, mogu postaviti ureaj tako da koristi njihov omiljeni program za pregled slika za pregled svih slika.

Ruenje granica u stvaranju aplikacija

Android pomera granice stvaranja novih i inovativnih aplikacija. Na primer, programer moe kombinovati informacije s weba sa podacima na ureaju pojedinog korisnika - kao to su kontakti, kalendar ili lokacija. S Androidom, programer moe napraviti aplikaciju koja omoguava korisnicima da vide lokaciju svojih prijatelja i da ih upozori kada su u blizini.

Brzo i jednostavno razvijanje aplikacija

Android prua pristup irokom rasponu korisnih biblioteka i alata koji se mogu koristiti za izradu bogatih aplikacija. Na primer, Android omoguava programerima da koriste lokaciju mobilnog ureaja, doputaju ureajima meusobnu komunikaciju - to otvara mogunosti izrade peer2peer aplikacija. Android ukljuuje itavi skup alata koji su izraeni uporedo sa platformom omoguavajui programerima stvaranje aplikacija visoke efikasnosti.

Dozvole Od 21. oktobra 2008., Android je dostupan pod otvorennim kodom (open source). Google je otvorio itav izvorni kod, koji je pre bio nedostupan, pod licencom Apache. S licencom Apache, programeri mogu dodavati vlastita proirenja bez da ih daju zajednici. Dok se oekuje da Googleovi doprinosi platformi budu otvoreni, grane bi se mogle naglo razvijati koristei razne licence. Android je bio kritikovan zato to nije bio u potpunosti otvoreni kod, iako je tako bilo najavljivano od strane Googlea. Neki delovi SDK su ostali zatvoreni i pretpostavljalo se da je to zbog toga da Google moe kontrolisati platformu. Meutim, Google je nakon toga objavio vest da e svi delovi operativnog sistema biti otvoreni pod licencom Apache gde je to mogue ili pod licencom GPL na drugim mestima.

ARHITEKTURA ANDROID OPERATIVNOG SISTEMA

Arhitektura sistema Android bazira se na Linux 2,6 jezgru (eng. kernel) koja se koristi kao sloj apstrakcije hardvera (HAL, eng. Hardware Abstraction Layer). Razlog za koritenje jezgra operativnog sistema Linux je dokazana pogonska podrka (eng. Driver model), mogunost upravljanja memorijom i procesima, sigurnosni model, mreni sistem, te dokazana robusnost, konstantni razvoj i unapreivanje sistema.

Najvaniji elementi jezgra su: pogonski program za meuprocesnu komunikaciju izmeu aplikacija i usluga (eng. service) (eng. Binder (IPC) Driver) omoguava meuprocesnu komunikaciju izmeu aplikacija i usluga; upravljanje napajanjem (eng. Power Management) komponenta Androida temeljena na standardnom Linuxovom sistemu upravljanja napajanjem.

Izvorne programske biblioteke (eng. native libraries) pisane su u programskim jezicima C i C++ i ine idui sloj u arhitekturi sistema. Neke od znaajnijih su: program za upravljanje grafikim interfejsom (eng. Surface Manager) biblioteka odgovorna za pravilno iscrtavanje razliitih aplikacijskih komponenti u vremenu i prostoru; OpenGL ES (eng. OpenGL for Embedded Systems) biblioteke koje se koriste za hardversku 3D akceleraciju (ukoliko je podrana) ili za 3D rasterizaciju;

 SGL (eng. Scalable Graphics Library) - predstavlja 2D biblioteke na kojima je temeljena veina aplikacija. Spomenimo jo da se 2D i 3D elementi mogu kombinovano prikazivati u jednom korisnikom interfejsu;

Media Framework grupa kodeka za snimanje i reprodukciju audio formata, video formata i nepominih slika. Omoguena je od strane PacketVidea; FreeType biblioteka koja slui za vektorsku rasterizaciju oblika pisma (eng. font);

 SSL (eng. Secure Socket Layer) - omoguuje sigurnosnu komunikaciju preko Interneta; SQLite programska biblioteka koja implementira bazu podataka (eng. database engine); WebKit jezgra pregledaa koji podrava JavaScript i ostale standarde na malom ureaju;

System C library implementacija standardne C-ove sistemske biblioteke (libc) izvedene iz operativnog sistema BSD.

 Idui sloj u arhitekturi Androida je radno okruenje (eng. Android runtime) kojeg ine virtualni stroj Dalvik (DVM, eng. Dalvik Virtual Machine) i jezgrene biblioteke (eng. core library). DVM je registarski bazirana virtualna maina, dok je klasina Javina virtualna maina (JVM, eng. Java Virtual Machine) bazirana na steku. Jezgrene biblioteke pisane su u programskom jeziku Java i predstavljaju sve esencijalne klase kao to su klase za manipulaciju kolekcijama, klase za komunikaciju s okolinom i slino. Bitna novost je i to to se Androidove jezgrene biblioteke razlikuju od biblioteka u Java Standard Edition (J2SE) i Java 2 Micro Edition (J2ME).

Sloj aplikacijskih okvira (eng. Application Framework) napisan je u programskom jeziku Java i sadri proiriv skup programskih komponenti kojeg koriste sve aplikacije ureaja. Neki od vanijih elemenata su:

upravljanje aktivnostima (eng. Activity Manager) upravljanje ivotnim ciklusom aplikacije,

upravljanje programskim paketima (eng. Package Manager) sadri informaciju o aplikacijama instaliranim na sistemu, upravljanje prozorima aplikacijskim prozorima, (eng. Window Manager) upravljanje

upravljanje pozivima (eng. Telephony Manager) sadri API-je koji se koriste pri izradi aplikacija za upravljanje pozivima,

pruioci sadraja (eng. Content Providers) omoguuju zajedniko koritenje podataka od strane vie aplikacija, upravljanje resursima (eng. Resource Manager) slui za skladitenje delova aplikacije koji nisu kod (npr. slike),

sistem grafikog prikaza (eng. View System) sadri bazu gotovih grafikih prikaza i alata (eng. widget),

upravljanje lokacijski zasnovanim uslugama (eng. Location Manager)

upravljanje obavetenjima (eng. Notification Manager) upravljanje obavetenjima i dogaajima (npr. dospee poruke, dolazei sastanak).

Aplikacijski sloj je zadnji sloj u arhitekturi Android OS i ine ga korisnike aplikacije ureaja. Predstavlja sloj vidljiv krajnjem korisniku. Ukljuuje neke od standardnih sistemskih aplikacija kao to su Web pretraiva, lista kontakata, telefon, itd.

ANDROID SDK
Paket softverskih razvojnih alata Android SDK prua podrku za razvoj, testiranje, pronalaenje i uklanjanje greaka (eng. debugging) aplikacija. Ukljuuje sledee komponente:
android API-je;

razvojne alate alati za prevoenje i debagovanje. Najznaajniji je programski dodatak (eng. plugin) za Eclipse IDE naziva ADT (eng. Android Development Tools Plugin) koji omoguava jednostavni pristup LogCatu, ureivau datoteke AndroidManifest.xml, kontrolu dolaznih poziva, SMS simulaciju i slino;
emulator slui za izvravanje progama na raunaru; DDMS (eng. Dalvik Debug Monitoring Service) slui za kontrolu i nadzor pronalaenja i uklanjanja greaka u aplikacijama;

 AAPT (eng. Android Asset Packaging Tool) koristi se za stvaranje i distribuciju Androidovog programskog paketa u .apk formatu; ADB (eng. Android Debug Bridge) klijentsko-serverska aplikacija za instaliranje i pokretanje datoteka .apk na emulatoru ili ureaju, pristup komandnom redu ureaja. Koristi se i za povezivanje standardnog programa za pronalaenje i uklanjanje pogreaka (eng. debugger) s kodom na emulatoru ili ureaju;

detaljnu dokumentaciju;
primerke koda jednostavni primerci koda za demonstraciju koritenja odreenih API-ja, mogunosti koje prua Android.

APLIKACIJE
Platforma Android dolazi s mnotvom aplikacija napisanih koristei Java programski jezik: Home prikazuje aplikacije, grafike elemente (widgets), i preace. Takoe podrava promjenjivu pozadinu; Phone podrava klasine telefonske funcije kao i kontrolu poziva, konferencijske razgovore, sporedne usluge, i laku integraciju s aplikacijom Contacts. Web Browser je pretraiva baziran na WebKitu sa svim njegovim mogunostima, podrava HTML i XHTML. Email osigurava pristup serverima e-maila koji se obino mogu nai na Internetu i podrava POP3, IMAP4 i SMTP. Media Player omoguava upravljanje, ubacivanje i sviranje sadraja kodiranih na razne naine. Alarm Clock, Calculator, Calendar, Camera, Contacts, IM, MMS, Settings, Voice Dialer i mnoge druge aplikacije su takoe ukljuene u ovu distribuciju.

Izvorne biblioteke
Platforma Android koristi mnoge izvorne biblioteke, ukljuujui:

Bionic, prilagoena libc implementacija optimizovana za ugraene sisteme, grafike biblioteke za 2D i 3D (OpenGL ES 1.0) grafiku podrku, openCore za ostvarivanje veine Androidovih multimedijskih mogunosti. Ukljuuje podrku za mreni streaming (HTTP and RTSP), kao i veinu kodeka i parsera medijskih datoteka koritenih u sistemu; sqlite za podrku sqlite baze podataka i WebKit biblioteku za pokretanje Android-ovog web pretraivaa zasnovanim na WebKitu.

Sistemski program
Platforma Android: zasnovana je na Linuxu 2.6.25 za ARM, trenutno oekuje ARM V5T ili bolju arhitekturu. Podrka za ranije arhitekture moe biti dodata, ali CPU-ovi bez MMU bi bili teki za podravanje; poseduje skup jezgrenih poboljanja koji je predvien za podrku Androidu. Zakrpe ukljuuju: alarm, ashmem, binder, power management, low memory killer, kernel degugger, and logger; je dizajnirana da bude chipset agnostic, i radie praktino na svakom Linux kernel okruenju zasnovanim na ARM-u, verzija 1.0 platforme je bila testirana i potvrena je na MSM 7K ipsetovima. Tokom vremena oekujemo podrku za druge glavne ipsete. Jezgrene zakrpe za MSM zasnovane ipsete su takoe dostupni;

 podrava FAT32 file system, podrava TCP/IP (TCP, UDP, itd.) i koristi minimal reference bootloader (program za podizanje jezgre koji koristi malo resursa) je pruen za podrane ipsete. Moe podignuti (bootovati) Linux iz RAM-a, debugger-a, i NAND Flash-a. Android podrava ispravljanje greaka (debugging): izvornog koda je podran preko GDB (GNU Project Debugger) preko USB-a, managed code-a (kod koji se izvodi u VM-a) je podran preko bilo kojeg JDWP-kompatibilan debuggera preko USB-a i Logging i crash logova.

Platforma Android: e raditi na skoro svakom Linux kernel okruenju zasnovanom na ARM-u, treba minimalno 128 MB RAM-a i 256 MB Flash memorije. OEM moda bude traio jo Flash memorije da omogui download vie nezavisnih aplikacija na korisnike ureaje; e se povezivati sa osnovnim pojasom kanala pokretnog radija omoguenog eksterno preko Radio Interface Layer-a (RIL), podrava 802.11 b/g Wi-Fi, koristi standardni USB interfejs, ukljuujui USB 2.0, podrava Bluetooth 2.0 EDR (Enhanced Data Rate), podrava Kameru za slike i video i premestivu memoriju (Removable storage).

Svojstva podranog prikaza su: HVGA rezolucija, 16 bitna irina boja (16 bit color depth), pejza i portret orijentacija, ukljuujui dynamic runtime switching, finger-based touchscreen navigacija. Podrani tasteri (Supported keypads and buttons) su: QWERTY, navigacija u 5 smerova (5-way navigation), hardverski tasteri: Send, End, Home, Back, Menu, power taster, taster za glasnou gore i dole (Volume keys - up and down), taster za okidanje kamere (camera trigger button), ukljuujui detektovanje delominog pritiska (za fokusiranje) i potpunog pritiska (za slikanje).

Podrani audio izlazi (Supported audio outputs) su: audio izlaz preko utinice za slualice (mono i stereo) i 64 kbps Bluetooth audio. Podrani hardver za notifikaciju (Supported notifications) je: LEDice i vibracija Podrane radio i telefonske mogunosti (Supported radio and telephony features) su: GPRS, EDGE, UMTS, HSDPA, meunarodni roaming, SMS, MMS, podrka za hitne pozive, sporedne usluge za telefoniju. Na primjer pozivi na ekanju, konferencijski razgovor; unstructured Supplementary Service Data (USSD), reference Radio Interface Layer (RIL).

KONCEPT APLIKACIJA
Sve Androidove aplikacije pisane su u programskom jeziku Java. Aplikacijom se smatra kompletni kod paketa upakovan pomou AAPT alata koji kao rezultat stvara datoteku sufiksa .apk. Upravo se u ovom formatu aplikacije distribuiraju na pokretni ureaj.

Veina stvorenih aplikacija pripada u jednu od sledeih kategorija: aktivnost koja se izvrava u prvom planu (eng. foreground activity) aplikacije beskorisne pozadinske aktivnosti (npr. igre ili kartografija). Kada su izvan fokusa aplikacije ove vrste se uglavnom privremeno zaustavljaju; pozadinska usluga (eng. background service) aplikacije ograniene interakcije s korisnikom koje se uglavnom izvravaju u pozadini (npr. aplikacija za upravljanje dolaznim pozivima);

 aktivnost s prekidima aplikacije koje podrazumijevaju odreeni stepen interakcije s korisnikom, ali se uglavnom odvijaju u pozadini (npr. mp3 plejer (eng. mp3 player)). Za razliku od veine aplikacija na drugim sistemima, Androidove aplikacije nemaju samo jednu pokretnu taku (ovo konkretno znai da ne postoji samo jedna main() funkcija). Razlog tome je karakteristika sistema koja zastupa ideju meusobne interakcije dve ili vie razliitih aplikacija, a da bi to bilo ostvarivo sistem mora biti u mogunosti pokrenuti proces pojedine aplikacije i kada se zatrai rad samo nekog njenog odreenog dijela, te instancirati Javin objekt za dotini deo.

ivotni ciklus aplikacije

Kod klasine radne povrine operativnog sistema Windows ili Linux postoji jedan aktivni prozor i ravnopravni niz ostalih aplikacija, a kontrolu ivotnog ciklusa vri korisnik. Android sam brine o ivotnom ciklusu aplikacija, prikaz se vri na principu LIFO (eng. Last In First Out) stoga na koji se spremaju aktivnosti pokrenutih aplikacija kao to je prikazano na slici.

RAZVOJ
Prvi korak u programiranju za Android je preuzimanje SDK (Software development kit). Android SDK ukljuuje sveobuhvatan skup razvojnih alata. Oni ukljuuju debugger, biblioteke, emulator ureaja (zasnovan na QEMU), dokumentaciju, primere kodova i tutoriale. Trenutno podrane platforme za razvoj su x86-bazirani raunari koji pokreu Linux (bilo koji modernu desktop Linux distribuciju), Mac OS X 10.4.8 ili noviji, Windows XP, Vistu ili 7. Zahtevi takoe ukljuuju Java Development Kit, Apache Ant i Python 2.2 ili kasniji. Slubeno podrano integrisano razvojno okruenje (IDE) je Eclipse (3.2 ili noviji) koristei android Development Tools (ADT) Plugin, iako programeri mogu koristiti bilo koji ureiva teksta za ureivanje Java i XML datoteka a zatim pomou alata komandne linije za stvaranje, izgradnju i debug Android aplikacija.

Razvoj u alatu
Android Development Tools (ADT) dodatak za Eclipse dodaje mone dodatke za integrisano razvojno okruenje Eclipse. To vam omoguava da kreirate i debuggujete Android aplikacije lake i bre. Ako koristite Eclipse, ADT plugin vam prua veliku pomo u razvoju Android aplikacija: Daje pristup drugim Androidovim razvojnim alatima Eclipse IDE-a. Na primjer, ADT omoguuje pristup mnogim mogunostima DDMS alata: uzeti trenutni ekran, upravljati vratima (port), ubacivati take prekida, pregledavati informacije procesa direktno iz Eclipsea; Omoguuje New Project Wizard, koji pomae pri brzoj izradi i postavljanju svih osnovnih datoteke potrebnih za novu Android aplikaciju; Pojednostavljuje i automatizuje proces izgradnje Android aplikacije; Prua Android code editor koji pomae napisati ispravni XML za Androidov manifest i izvorne datoteke.

Razvoj u drugim integrisanim okolinama

Preporueni nain za razvijanje Android aplikacije je koritenje Eclipsea s dodatkom Android Development Tools (ADT), sadranim u SDK. ADT omoguuje ureivanje, razvoj i otklanjanje greaka integrisane direktno u IDE. Meutim, ako bi radije razvijali vae aplikacije u drugom IDE-u, kao to su IntelliJ, ili koristili Eclipse bez dodatka ADT, moete to uiniti. SDK prua alate koji su vam potrebne za postavljanje, izgraivanje i debuggovnje aplikacija.

Razvoj na ureaju
Pri izradi mobilnih aplikacija, bitno je testirati ih na stvarnim ureajima pre objavljivanja korisnicima. Iako razvojni programeri mogu koristiti regularne potroake ureaje kupljene u maloprodaji za testiranje i korienje njihovih aplikacija, neki programeri mogu odluiti ne koristiti maloprodajni ureaj, ve preferiraju otkljuane ureaje. Na primer: Android Dev Phone je SIM-otkljuani i hardware-otkljuani ureaj koji je dizajniran za napredne programere. Takoer se u istu svrhu zna koristiti i T-Mobile G1 ureaj.

Organizacija kod razvoja

Plan projekta (Project layout) Android platforma se sastoji od nekoliko projekata ve u toku. Ovi projekti se mogu podijeliti u tri kategorije: Temeljni projekti: Ovi projekti ine temelj Android platforme Spoljni projekti: Android Open Source projekt koristi mnoge druge Open Source projekte Paketi: Ovi projekti su standardne Android aplikacije i usluge

Uloge u projektu (Project roles) Projekt Android Open Source je ustrojen kako bi se osiguralo da: zajednica ima potpunu vidljivost u evoluciju platforme i donoenje odluka, doprinosi se priznaju i nagraeni su i da Android postie komercijalnu relevantnost. Ljudi u okviru Android Open Source zajednice igraju razliite uloge: Bilo ko (Anyone) - Svako ko je zainteresovan za upoznavanje i pridonoenje Androidu moe koristiti resurse projekta Android Open Source. Svako se moe pridruiti mailing listi, postavljati pitanja, raditi zakrpe, izvetavati o bugovima, pregledavati dostavljene zakrpe, i koristiti alate.

 Verifikatori (Verifiers) - Verifiktori su odgovorni za testiranje zahteva za promjenu. Nakon to su pojedinci poslali znaajnu koliinu visokokvalitetnog kda projektu, voditelj projekta moe ih pozvati da postanu Verifikatori.

Approvers - Approvers su iskusni lanovi ovog projekta koji su pokazali svoje vetine i napravili su znaajan tehniki doprinos ovome projektu. U procesu pregleda koda, Approver odlui eli li ukljuiti ili iskljuiti promenu. Voditelj Projekta izabira Approvere, a ponekad i pomie na ovu poziciju Verifikatore koji su pokazali svoju strunost unutar odreenog projekta.

Voditelji projekta - Voditelj projekta za pojedinani projekat je odgovoran za sljedee: vostvo svih tehnikih aspekata projekta; razvoj projekta, cikluse objavljivanja, izdavanje novih verzija, usko saraivanje sa Core Technical Tim-om u promovisanju projekta i njegovih izdanja, osigurati da je projekat kvalitetno uraen do zakazanog vremena izlaska nove Android platforme, odreivanje Verifikatora i Approvera za dostavljene patcheve, biti fer i objektivan, dok pregledava promene. Prihvatanje ili odbijanje zakrpa na temelju tehnikih zasluga i sklada s Android platformom, pregledavati promjene i komunicirati ako promjene nisu prihvaene, Opciono, odravati web stranice za projekt zbog informacija i dokumenata koji su specifina za taj projekt; uestvovati u reavanju tehnikih sukoba. biti javno lice za projekt i osoba za pitanja vezana uz ovaj projekt.

Da biste postali Voditelj projekta za novi projekt, pojedinac mora demonstrirati radni kod koji implementira ideju za novi projekt, i mora imati mogunosti da djeluje kao Voditelj projekta (opisane iznad). Novi projekti trebali bi biti u vezi s Androidom, biti razumne ekstenzije na platformu, implementirati drajvere i pakete za podrku koji podravaju Android na specifinom hardveru, i tako dalje.

Plasiranje aplikacija Android Market

Android Market je prodavnica koji je razvio Google za Android ureaje, koji omoguava korisnicima pregledavanje i preuzimanje aplikacija nezavisnih programera. Slina je prodavnici App Store za iPhone. Android Market je najavljen 28. avgusta 2008., a stavljen na raspolaganje korisnicima 22. oktobra 2008. Podrka za aplikacije koje se naplauju dodata je za korisnike u SAD-u i Velikoj Britaniji sredinom februara 2009. Korisnici u Velikoj Britaniji stekli su mogunost kupovanja aplikacija koje se naplauju 13. marta 2009. Programeri aplikacija koje se naplauju primaju 70% od cene aplikacije, a preostalih 30% ide za "prevoznike" (carriers). Prihod zaraen od Android Marketa plaa se programerima putem Google Checkout trgovakih rauna. Aplikacije koje se naplauju su trenutno dostupne samo korisnicima u sledeim zemljama: Austrija, Njemaka, Velika Britanija, SAD.