utorak 8. april 2008.

VAA PISMA

ISTORIJAT

REDAKCIJA

KONTAKT

MARKETING

PIITE NAM

NASLOVNA VESTI

POLITIKA

TEMA BEOGRAD

DRUTVO SRBIJA

EKONOMIJA SLOBODNO VREME

SVET

HRONIKA

KULTURA

LJUDI I DOGAAJI

FELJTON

SPORT

REFLEKTOR

Pretraga

TEMA
Arhiva:
29 jun 1999 Pretraga

LINKOVI DNEVNE NOVINE KURIR STIL MAGAZIN

Poetna > Tema > Banke u steaju - rauni puni para!

Tema - sve vesti:

GLAS ISTRAUJE Kako su likvidirane najvee srpske banke (2)

Dodaci
KOSMET SUKOB PRAVDE I SILE VEHABIJE HARAJU SRBIJOM PLAN MARTIJA AHTISARIJA ZA KOSOVO I METOHIJU NATO VODI U RAT KOSMET - TA DALJE LINA KARTA SREBRENICE INTERVJU: LEGIJA PROGOVORIO DECENIJA BORBE ZA ISTINU

Banke u steaju - rauni puni para!

U vreme kada su etiri vodee banke terane u steaj eksperti su se prosto utrkivali u proizvoljnim priama o silnim njihovim dugovanjima. Raspon je bio od 1,5 do fantastinih Dinkievih 8,5 milijardi maraka (!?) koje drava nema odakle da pokrije. Ali, najnoviji podaci svedoe da su rauni te etiri likvidirane banke do dananjeg dana na neki voleban nain ostali ivi, jer se na njih skoro svakodnevno slivaju ogromne dinarske sume
Dravni finansijski udar koji je izvela ekspertska grupa prve DOS-ove vlade u toku novogodinjih praznika 2002. godine kada su, po svoj prilici, bez finansijskog i pravnog osnova, netano prikazujui njihove bilanse, oterane u steaj etiri nacionalne banke (Jugobanka, Beobanka, Investbanka i Beogradska banka) i dalje golica panju javnosti. Znatielja je opravdana i sada ako ni zbog ega drugog, a ono zato to se ni posle punih est godina steaj pomenutih banaka nije okonao njihovom pravnom likvidacijom?! Zato nije? Mnogi smatraju da je to samo zato to se na meti revolucionarnog

Mladima prepustiti odgovornost za Srbiju VOSTANI SERBIE VJEKOSLAV RADOVI Banke u steaju - rauni puni para!

open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

pdfcrowd.com

politikog udara etovoa ekonomije destrukcije nala ogromna imovina ovih banaka, koja se, izgleda, jo uvek razvlai i deli politikim saveznicima, spolja i iznutra.... Pa ipak, i dan-danas objektivni posmatrai postavljaju pitanje da li je ba bilo potrebno da se zarad te imovine, ma kolika ona bila, skoro 8.500 iskusnih i strunih radnika ostavi na ulici (od kojih je, prema tvrdnjama iz njihovih redova - oko 700 u meuvremenu umrlo, to zbog stresa i ostanka bez posla, to zbog starosti i bolesti... prim. aut)? Ili su se pak domae banke naprosto morale oterati u aut da bi se irom otvorila vrata stranim (zelenakim?) bankama i njihovim domaim satrapima... Tamni finansijski vilajet Bilo kako bilo, fakat je da su se ovdanji vajni eksperti (Dinki, Labus, eli, Vlahovi, Jelai...) u vreme kada su etiri vodee banke terane u steaj prosto utrkivali u proizvoljnim priama o silnim njihovim dugovanjima. Procenjivalo se od 1,5, pa do fantastinih Dinkievih 8,5 milijardi maraka (!?) koje drava nema odakle da pokrije, no na mogunost da su dotini moda i namerno preutkivali pravu istinu mogao bi da uputi sledei najnoviji podatak - rauni etiri najvee likvidirane srpske banke do dananjeg dana ostadoe na neki voleban nain ivi. Ovo potvruje podatak da se na njih, skoro svakodnevno, slivaju ogromne dinarske sume koje su pod iskljuivom kontrolom steajnih upravnika i famozne Agencije za privatizaciju i sanaciju banaka, koja se od nedavno zove Agencija za depozit istih tih banaka?! Uprkos tome, niko u ovoj zemlji nee javno narodu da saopti ko i na koji nain raspolae tim silnim dinarskim sredstvima (u pitanju su milijarde dinara)? I posebno, gde te pare zavravaju? Da li u budetu, na nekim drugim raunima ili ih odabrani eksperati, naprosto, etaju sa rauna na raune drugih banaka, ukamauju i plode bez ikakve javne kontrole bilo koje nadlene dravne finansijske slube... Zbog svega toga ima razloga za sumnju da se u tamnom srpskom finansijskom vilajetu nekakvi misteriozni gospodari steajne mase interno dopisuju strogo poverljivim imejlovima u kojima daju jasne sugestije u koje banke da se transferiu pare steajnih dunika. Sa jasnim preporukama steajnim upravnicima kojim bankama treba da otplauju dugove, a kod kojih da oroavaju slobodna steajna sredstva. Sa ili bez znanja dravnog revizora, skuptinskog Odbora za finansije, ministra za finansije, premijera... Mnogi se, stoga, danas pitaju da li je moda i guverner Jelai deo iste te prie, s obzirom na to da je sa ekonomskim destruktivcem broj 1 u Srbiji (Dinkiem) svojevremeno juriao na zgradu Beogradske banke i prekidao sednice legitimnog rukovodstva u prvim danima petooktobarske revolucije.... I, kakva je u svemu uloga bila ondanjeg potpredsednika vlade profesora Labusa, koji e jednoga dana morati, makar svojim studentima na Pravnom, da objasni po kom osnovu (ili po ijem nalogu) je dirigovao
STEAJ PRE ZAVRNOG RAUNA! Prema reima zaposlenih u Beogradskoj banci, u vreme gaenja banke, ne samo da nije bila nelikvidna, nego su i deljenje dividende akcionarima! Sem toga, banke su odvedene u steaj 4. januara 2002. godine, a rok za predaju zavrnog rauna bio je 28. februar! Nekome se oigledno toliko urilo da nisu hteli da saekaju ni zavrni raun, pa da knjigovodstveno budu

open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

pdfcrowd.com

likvidacijom srpskih banaka? Zato je sa vrha drave kasnije opstruirao i svaki pokuaj isteranih osam i po hiljada radnika da svoje pravo na istinu dokau na sudu i pred finansijskim institucijama sistema? - Bio sam zateen poniavajuim ponaanjem tog profesora sa Pravnog fakulteta, biveg potpredsednika vlade i njegovom opstrukcijom bilo kakvog pokuaja isteranih radnika da svoje pravo dokau i pred Ustavnim sudom prisea se tog perioda raniji pravni zastupnik ojaenih radnika poznati advokat Sava Anelkovi. - Konfiskacija akcija zaposlenima, koji, ne samo to su ostali bez posla, nego i minulog rada, delo je tih politikih skorojevia... Ako sam radnik banke, ne mogu da mi se oduzmu akcije, ve one moraju u steajnom postupku da budu isplaene - tvrdi Anelkovi, koji dodaje da se to, naravno, nije dogodilo, zahvaljujui razno raznim uredbama i odlukama politikih monika iz tog perioda. Da li je sada, posle est godina izgubljena makar nada da e ojaeni radnici dobiti kakvu takvu nadoknadu za dravnu pljaku sopstvene drave? Teke politike opstrukcije - Naalost, opet tekim politikim opstrukcijama, proputeni su svi rokovi za voenje sudskog postupka, a na Meunarodni sud u Strazburu moete ii samo ako su

ni zavrni raun, pa da knjigovodstveno budu potvrene njihove prie... Ako su bile tane?! TAJNO OROAVANJE STEAJNE MASE! Iz centrale koja rukovodi steajnim postupcima etiri banke poetkom ove godine odaslata je depea u kojoj se strogo preporuuje spisak banaka u kojima treba (mora) da otvore raune dunici i da na njih uplauju novac... Od domaih banaka preporuuje se Komercijalna banka, Prokredit i Univerzal banka, a ostale su inostrane, poput Rajfajzen, Meridijan, banka Inteze, Uni kredit banke, Alfa banke, Evrobanke.... Trai se sprovoenje plana u najkraem roku i istovremeno preti svima koji bi na bilo koji nain zloupotrebili ovu informaciju... Takoe, alju se i predlozi kamatnih stopa na oroena sredstva!? Ako se zna, ko su bili i ostali dunici ugaenih srpskih banaka, onda je jasno, da se banke slue ogromnim dinarskim sredstvima koje duniki otplauje srpska privreda... Moda je ba u tome i odgovor zbog ega steajevi banaka traju punih est godina valjda dok se sva dugovanja ne namire!? Pa, zato su onda likvidirane sve te banke? I one su same mogle da izau iz nelikvidnosti, na isti nain... Ali, ne bi ostale bez imovine i radnika, kojih je iz dana u dan sve manje... Jer, kako vreme prolazi, polagano skapavaju u bedi i beznau...

iscrpljene sve pravne instance u zemlji... Jedina nada su neke nove politike snage u zemlji koje bi izvukle krivce za ekonomski haos na optueniku klupu. Moram da kaem i to, da sam radnicima pomagao gratis, ali, zbog poznatih stvari nisam uspeo - kae Anelkovi. Stie se utisak da su ove banke pogaene na pravdi boga i da za to ne treba biti neki posebni ekonomski ekspert? - Naravno. Pogaene su banke koje nije trebalo da se ugase. Bile su nelikvidne, ali su imale imovinu i uredne hipoteke za date kredite, koji su znatno premaivale cifru minusa, ali to kao da ih i nije zanimalo. NJima je bilo najvanije da uzmu zgrade i imovinu i razdele partijama i politikim prijateljima... Problem je u tome, to nije bilo nikoga u zemlji da nas proprati u svim naim pokuajima da objasnimo sutinu prevare... Nismo ni od koga imali podrku, tako da ni javnost nita od toga nije saznala - tvrdi Sava Anelkovi.

open in browser PRO version

Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

pdfcrowd.com