Fond asova

V-semestar

Hidrotehnika

Literatura
4+2

Osnovi Hidrotehnike
Mehanika Fluida,knjiga1
Hidrotehnike Melioracije
Korienje Vodnih Snaga osnove
hidroenergetskog korienja voda
Merni objekti za odreivanje
proticaja u otvorenim tokovima

G.Hajdin
G.Hajdin
S.Kolakovi

B.orevi
Seminar

Hidrotehnicki objekti
Vodozahvati [gravitacioni,crpne stanice]

Delatnost vezana za vodu

Hidrotehniki objekti I sistemi
-projektovanje
-izgradnja
-odravanje

Hidrotehniki sistem:
-Hidrotehniki objekti
-Infrastrukturna mrea

Vetake pregrade u vodotoku [brane]

Objekti za regulaciju nivoa i proticaja na sistemu [ustave]

Objekti za evakuaciju vikova vode iz odvodnog sistema u
recipijent [ispusti Ili crpne stanice]

Objekti za zatitu od poplava u ravniarskim predelima

[nasipi]

Objekti za regulaciju renog toka [obaloutvrde,naperi

traverze,pragovi]

Objekti za istovar i utovar robe na plovnom putu

[ pristanista]

 Objekti za savlaivanje denivelacija na plovnom putu

[prevodnice]
Objekti za izravnavanje kapaciteta izvorita i potronje vode
[rezervoari]
Objekti za savlaivanje velikih padova i erozije dna vodotoka
[kaskade]
Objekti za ukrtanje saobraajne infrastrukture i vodnih
tokova [mostovi, propusti, dikeri]

Podela hidrotehnike
Prema nameni hidrostatikih sistema i njihovoj nameni:
a)Snabdevanje vodom i kanalisanje naselja
[komunalna hidrotehnika, sanitarna hidrotehnika ili
vodovod i kanalizacija]
a1)Vodovod-Sastavni delovi:

Infrastrukturna mrea
-Cevovodi

-Kanali
-Tuneli

a) Kanalizacija- sistem za prikupljanje,odvoenje i preiavanje

otpadnih i atmosferskih voda naselja i industrije
- slivnici
- ahtovi
-kanalizaciona mrea
-ureaj za preiavanje otpadnih voda UPOV

(mehaniko, hemijsko, bioloko)

-vodozahvat (povrsinke ili podzemne)

-ureaji za kondicioniranje vode (fabrika vode)
-rezervoari (ukopan sa crpkama, u brdu, vodotoranj)
-infrstrukturna mrea (cevovodi I kanali)

b)Hidrotehnike melioracije (melioration-poboljanje)

sistem za regulisanje vodno- vazdunog reima u oraninom
sloju (aktivnom sloju) u cilju poboljanja plodnosti zemljita

b1)Odvodnjavanje-odvenje vikova vode iz oraninog sloja

-otvorena kanalska mrea
-cevna drenaa
-objekti na mrei (propusti,kaskade,ustave,dikeri)
-objekti za evakuaciju vikova vode u recipijent
(crpna stanica, ispusti i sifon)

d)Odbrana od poplava-radovi na zatiti poljoprivrednog

zemljita,objekata i ljudskih ivota od ekstremnih voda renih tokova

d1) aktivne mere- utiu na ublaavanje poplavno talasa

-ureenje renog sliva
-izgradnja akumulacija
-izgradnja rasteretnih kanala
d2) pasivne mere- proputaju poplavni talas nizvodno
-nasipi i
-kejski zidovi

b2)Navodnjavanje -nadoknaivanje deficita vode u oraninom sloju

-vodozahvat
-razvodna mrea (cevovodi i kanali) i
-ureaji i oprema za navodnjavanje

c)Regulacije reka-delatnost vezana za ureenje minor i

major korita prirodnih renih tokova
-obaloutvrde
-naperi
-traverze
-pragovi

e)Plovni putevi-osposobljavanje prirodnih vodotokova ili

izgradnja vetakih radi omoguavanja robnog transporta

-regulacija prirodnih vodotokova radi obezbeenja plovnog put

-izgradnja plovnih kanala
-izgradnja prevodnica radi savlaivanja visinskih razlika u toku
-izgradnja pristanita radi utovara i istovara robe

f)Korienje vodnih snaga-vodni potencijal (energija vodnog

toka) se koristi za proizvodnju elektrine energije (vrna) koja je
najjeftinija i nezagauje se priroda

Hidrocentrale se dele:
-Protone
-Akumulacione
-Revirzibilne

g)Sport, Rekreacija i Turizam vezano za vodu

Osnovni postulati vodoprivrede

*Gazdovanje vodama - vodoprivreda
*Osnovna dva postulata su:

-voda je opte dobro

-vodoprivredna jedinica je sliv

h)Ribarstvo-korienje vodnog resursa za uzgoj ribe

VREMENSKA I PROSTORNA
RASPODELA VODE I BILANS

ema kruenja vode u prirodi

- Nauka o vodi-HIDROLOGIJA- bavi se definisanjem

odnosno procenom koliina vode na odreenom
podruju kao i njihov vremenski i prostorni raspored
- ema kruenja vode u prirodi
E- Evaporacija- isparavanje vode sa oranica (zemljita)
T- Transpiracija- potronja od strane biljaka

ET- Evapotranspiracija
P- Padavine
I- Isparavanje

ematski prikaz meraa

Hidrometrija

- Bavi se merenjem vode u hidrotehnici. Sva dobijena

merenja se sreuju i obrauju (najee statistiki).

- Dobijeni podaci nam slue za procenu koliine i

vremenske raspodele raspoloive vode na podruju
(prosecni,max,min,ucestalost,raspodela)

1.Kiomer- merenje padavina

2.Evaporimetar- meri isparavanje sa oranice
3.Evapotranspirometar- meri evapotranspiraciju-potronju vode od strane
biljaka i isparavanje sa oranice

4.Vodomerna letva- slui za merenje nivoa u otvorenim tokovima

(nivo u odnosu na apsolutnu nulu) O+R=H (m.n.m.)

5.Pijezometri- slue za merenje nivoa podzemne vode

6.Potroai-koji mere potronju vode
7.Isparitelj- koji meri isparavanje sa vodene povrine
8.Tenziometri
Razlikujemo dve vrste merenja:
1.U prirodnim uslovima (radi projektovanja)
2.Na izgraenim objektima (radi upravljanja i procene rada

Vodni Bilans
Osnovna jednaina koja nam slui za definisanje nekog
bilansa omeenog prostora je:
JEDNAINA KONTINUITETA.
Posmatrajui jedan omeen prostor,doticaj u njega
(povrinski,podzemni) mora biti jednak poveanju
koliine vode u njemu umanjen za oticaj kroz granice
omeenog prostora.

izgraenih objekata)

Primeri:
P-padavine na slivu
ETP-evapotranspiracija
Po-poniranje vode
Iz-izviranje vode
Or-povrsinski oticaj rekom
Op-podzemni oticaj van
granica sliva

Bilansna jednaina: P-ETP-(Po+Op-Iz)=Or

-Padavine-su najznaajniji pozitivni element u bilansnoj j.

-U hidrotehnici se izraavaju visinom vodenog taloga.
-Za meranje padavina koristi sekiomer koji obino registruje dnevne padavine
-Merenja se prikupljaju u hidrometeorolokoj slubi, i
podaci se publikuju u hidrometeorolokom godinjaku.
P24=k*PD
PD- dnevne padavine
k>1

P-padavine, direktno na vodenu povrinu

I-isparavanje sa vodene povrine
D-doticaj rekom
Ip-isputanje radi nizvodnih potreba
C-ispust
S-povrinsko slivanje sa obala jezera

D-C-Ip+S+P-I-Po+Iz=H Bilansna jednaina

D-C-Ip=H Skraena bilansna jednaina

-Pluviografi- ureaji za kontinualno merenje padavina

(visina, trajanje, intenzitet)
- Ukoliko se objekat nalazi u blizini neke merne stanice podaci
se uzimaju sa nje, a ako ima vie mernih stanica odreivanje
koliine padavina na tom podruju se vri korienjem
TISEN- ovih poligona

- Padavine se definiu:
visinom, trajanjem i povratnim periodom
- Intenzitet padavina visina pale kie podeljena sa njenim trajanjem

Vp=P*A
Vp- zapremina pale kie nekog podruja
P- koliina pale kie
A- povrina posmatranog podruja
P=idt

i=dP/dt

PLUVIOGRAFI

PLUVIOGRAFI

-na osnovu hijetograma pa kie odredimo P

PLUVIOGRAFI

PLUVIOGRAFI

EVAPORIMETRI

EVAPORIMETRI

VODOMERNE LETVE

PIJEZOMETRI

OTICAJ
Pod oticajem se podrazumeva koliina vode koja je
povrinski otekla usled pale kie.

VODOSTAJ I PROTICAJNI PRESEK

Vodostaj- je nivo vode u posmatranom profilu

vodotoka, odnosno proticajnom preseku.
Vodostaj-se meri na vodomernoj letvi a mesto na
kome se obavlja merenje naziva se vodomerna
stanica.

Nivogram - hronoloki prikaz vodostaja tokom vremena.

itanje na letvi vodomera ne prikazuje ni kotu ni
dubinu vode, ali njegovim povezivanjem sa o
vodomera dobija se nivo u metrima nad more (m.n.m.)
Tanost oitavanja je 1 (cm).
Ako postoji velika denivelacija (razlika u nivoima) u
proticajnom preseku reke, tada postavljamo na tom profilu
vie vodomernih letvi.
itanje na letvi moe da bude i negativno ukoliko je o
vodomera iznad maksimalnih nivoa vode u reci.

Linija nivoa je linija koja spaja vodostaje du toka.

Vodostaj na vodomernoj letvi se meri jednom dnevno, i

vrlo esto se ne zabelee znaajnije promene vodostaja
koje su konstantne za manje vodotoke.Iz ovih razloga se
za kontinualno merenje nivoa koristi limnigraf.

U novije vreme za merenje nivoa se koriste

kapacitativne i eho sonde.

Kapacitativne i eho sonde - ureaji koji digitalno

registruju nivoe ili ih memoriu na sopstvenoj memorijskoj
jedinici ili signale alju u neki centar.

Proticaj- zapreminu vode protekle u jedinici vremena

Najtanije je proticaj meriti volumenski merenjem
zapremine vode koja dotekne u neku posudu za
odreeno vreme.
Proticaj kod velikih vodotokova se meri posredno
preko brzine.
Za merenje brzine se koristi hidrometrijsko krilo.
Broj obrtaja elise je povezan sa brzinom strujanja u
datoj taki,pa sledi:

V=Vo + k*N
Vo- brzina ispod koje se krilo ne okree,i tada treba
uzeti manje krilo
k- koeficijent svakog pojedinanog hidrometrijskog krila
N- broj obrtaja krila
Svako krilo se mora tarirati povremeno u hidraulikom
kanalu gde je poznata brzina teenja i utvruje se
koeficijent hidrometrijskog krila k
U jednom proticajnom preseku brzine se mere u vie
vertikala a na svakoj vertikali treba meriti u
minimum 3-5 taaka.

10

Merenje proticaja integrisanjem brzine

U8=1/h8*(Udy)=1/h8*(((Ui +Ui+1)/2)*hi)
Ui -izmerna brzina u i-toj taki posmatrane vertikale
U8-prosena brzina u datom profilu
U*h-umnoene srednje dubine i brzine u profilu

Q=h*Udx=((h*Uj+hj+1*Uj+1)/2)*Lj
Q- proticaj u posmatranom proticajnom profilu

- Brzinu u nekoj taki najee kod manjih kanala

(npr. Hidraulikim kanalima) moemo odrediti i pomou
Pito-cevi.
E=+(V)/2g
V=(Z*2g)
Z=E-

Merenje proticaja ubacivanjem

koncentracije (boje) u vodotok

Na jednom profilu ubacujemo smeu sa

koncentracijomCo i proticajem Qo.Nizvodno od
datog profila kada smo sigurni da se koncentracija
(boja) razblaila na celom profilu uzimamo uzorak
vode i merimo koncentraciju smee C

11

 Ako se raspolae sa merenim proticajima tokom

odreenog vremena moe se grafiki prikazati
zavisnost proticaja od vremena i ta zavisnost se
zove hidrogram.

Iz hidrograma se integracijom funkcije ispod njega

Qo*Co = (Q +Qo)*CQ = Qo*(Co/C)

dobija zapremina protekle vode u analiziranom

periodu.

Ova metoda se primenjuje kod reka ponornica za

registrovanje proticaja istih.

Veza izmeu vodostaja i proticaja

Funkcija koja iskazuje ovu vezu a prikazuje se
grafiki naziva se kriva proticaja (QH-kriva).

Potreba za odreivanjem krive proticaja nastala je iz

V=Q(t)dt
Qsr =V/T
Qsr-srednji proticaj u posmatranom vremenu

razloga to je vodostaj daleko lake izmeriti na terenu,

a poznavanjem krive proticaja i izmerenog
vodostaja dolazimo do hidrograma.

12

KRIVA PROTICAJA I HIDROGRAM

QH-kriva odreena merenjima na nekom profilu

moe da poslui sve dotle dok nije dolo do
geometrijskih promena tog profila usled erozije
ili zasipanja ili pak u sluaju ako nije dolo do
nekih drastinijih promena prepreka u toku vode
nizvodno od naeg posmatranog profila!

Do proticaja u nekom toku na nekom proticajnom

profilu dolazimo na dva naina:

Hidrometrijsko krilo

1.Merenjem brzina hidrometrijskim krilom na nekom

proticajnom preseku na osnovu kojih raunamo
proticaj, registrovanjem vodostaja i pada linije vodenog
ogledala za dati proticaj dolazimo do jedne take na
QH-krivi
Ponavljanjem vie ovakvih merenja na datom profilu i
za razliite proticaje i nivoe definiemo (QH-krivu)
datog profila
Kada dobijemo ovu funkciju ona nam omoguuje da
nadalje merenjem samo vodostaja odreujemo proticaj
na tom profilu

13

Hidrometrijsko krilo i
hvata suspendovanog nanosa

2.Drugi nain se primenjuje kod manjih vodotokova ili

kanala gde na datom profilu postoji neki objekat
(preliv, suenje).

Poznavanjem matematike funkcije izmeu proticaja i

nivoa, odreuje se proticaj.

Veza izmeu padavina i oticaja

Veza padavine - oticaj se bazira na injenici da
oticaj uzrokuje deo padavina koje su se slile u
vodotok.
Taj deo nazivamo neto padavine ili efektivne
padavine.
Ostali deo padavina ili ispari Ili se upije od strane
zemljita (infiltrira).

14

 Problem kod odreivanja ove zavisnosti nastaje pri

samoj injenici da iste padavine (iste visine) ak i
na istom slivu ne uzrokuju isti oticaj, a za razliite
tokove, to je jo izraenije.

Shodno iznetom za definisanje veze padavine-oticaj

potrebno je izmeriti sledee veliine:

1.na nekom profilu vodotoka potrebno je meriti

POVRSINSKI SLIV

vodostaj limnigrafom I potrebno je poznavati

vezu vodostaj-proticaj na osnovu koje dolazimo
do hidrograma u datom profilu.

2.potrebno je meriti I visinu pale kise,

registrovanu pluvigrafom u nekoj tacki sliva ili
blisko nasem slivu.

15

P=i*tk (m.n.m.)
Koliina pale kie na posmatranom podruju u
analiziranom vremenu

Veliina sa slike:
To-kanjenje hidrograma
TB-baza hidrograma

Vp=p*Fs (m)
Vp-zapremina pale kie na povrinu sliva

Vo=Qdt (m)
Vo-zapremina otekle kie
Ko=otekle padavine/pale padavine=Vo/Vp
K-koeficijent oticaja

Odnos zapremine otekle vode od date kie i

zapremine pale kie na dati sliv predstavlja
koeficijent oticaja.
Koeficijent oticaja se moe izraziti ako se date
zapremine podele sa povrinom sliva i odnosom
efektivne padavine (neto) i ukupne (bruto) padavine
na posmatranom slivu.
Ko=pe/p pe-efektivna padavina
U hidrotehnikoj praksi zbog lakeg definisanja
pojmova i lakeg rada stvarni zvonasti oblik
hidrograma aproksimiramo trougaonim oblikom.

16

Zavisnost trajanja oticaja od trajanja kie

Veliine sa slike:

Tp-vreme podizanja maksimuma hidrograma

Tr-vreme sputanja hidrograma-vreme retardacije
TB-baza hidrograma

R=Tr/Tp

R1

R-koeficijent koji ukazuje na veliinu sliva, odnosno ukazuje na

odnos vremena retardacije Tr i vremena podizanja Tp.
Kod malih slivova u urbanim sredinama (parkinzi,asfaltne
povrine, aerodromi) uzima se da je R=1. Kod neto veih,
bujiarskih slivova (povrine:10-20 (km)) R=1-1.3
Kod izrazito velikih slivova (Sava,Tisa,Drina,Morava) R-se
kree i do 3

Za jedan isti sliv osnovni parametri oblika hidrograma

(TB,Tp,Tr) ne bi se smeli znatnije menjati bez obzira
na intenzitet kie
Zbog toga se najee na ovakvim slivovima postavi
pluviograf za merenje padavina i limnigraf na
kontrolnom profilu
(za merenje nivoa, odnosno proticaja).
Merenjem padavina i oticaja u vremenskom periodu od
3-5 godina moemo doi do zavisnosti za dati sliv
izmeu padavina i oticaja odnosno moemo doi do
koeficijenta oticaja za razliite periode godine

Koeficijent oticaja nije konstantan tokom godine

za jedan sliv, osim to zavisi od geometrije sliva i
topografskih karakteristika sliva (pada terena)
zavisi i od vlanosti zemljita pre pale kie, a
takoe zavisi i od obraslosti terena vegetacijom.

17

LIMNIGRAF

LIMNIGRAF

LIMNIGRAF

EHO SONDER

18

MERENJE PROTICAJA

MERENJE PROTICAJA

19

OROGRAFSKI SLIV

Merodavna kia
Kia se definie njenim trajanjem Tk i povratnim
periodom na koji se ona odnosi Tp
p (Tk,Tp)
Povratni period je ekonomska kategorija, odnosno
dobija se iz odgovora na pitanje koliku tetu moe
da nanese data kia.
Konkretno, prelivi koji na brani slue da prihvate
nailazak velikih voda , usled obilnih padavina, i
bezbedno ih propuste nizvodno od brane
dimenzioniu se najee na padavine
hiljadugodinjeg povratnog perioda
(jedanput u 1000 godina e brana biti preplavljena.

MERENJE PROTICAJA

Merodavno trajanje kie za dimenzionisanje

hidrotehnikih objekata je jednako
vremenu koncentracije sliva (Tc) Tk=Tc
Tc-je vreme za koje kina kap pala na najudaljeniju
taku sliva dotekne do kontrolnog profila
Vremenu koncentracije sliva sastoji se iz vremena
teenja po padini i vremena teenja u vodotoku.
Tc=t1+t2

20

 Trajanje merodavne kie=Tc(vreme koncentracije

Trapezni oblik hidrograma

sistema) jer se tada u istom trenutku javi kina kap pala i na

najblioj i na najudaljenijoj taki sistema, odnosno aktivira se
ceo sliv.
Ako kia traje due Tk>Tc od vremena koncentracije
sistema, posle vremena koncentracije sistema proticaj
ostaje manje vie konstantan do trenutka prestanka te
kie.
Tk<Tc
nee se aktivirati ceo sliv i neemo dostii maksimum
Tk=Tc - u jednom trenutku postie se maksimum

Opisana metodologija vai samo u sluaju

Vo = ko*P*Fs
Vp = P*Fs
P = i*Tk
Vo- zapremina otekle vode
ko- koeficijent oticaja
i- Intenzitet kie
Tk- trajanje kie
Fs- povrina sistema
Vp- zapremina pale kie

Vo = ko*i*Tk*Fs
Vo = *Qmax*TB = *Qmax*2Tk = Qmax* Tk

Qmax = ko*i*Fs

idealizovanih slivova, gde je uslovno reeno-ceo sliv

pravougaona tepsija sa istim uslovima teenja za ceo sliv
Ova teorija se naziva Racionalna metoda
Koristi se za urbane slivove odnosno kod prorauna
kanalizacionog kolektora za atmosfersku vodu u
gradovima

Kod prirodnih slivova ova teorija daje vee proticaje

nego to su stvarni, to je na strani sigurnosti jer ne
uzima u obzir akumulaciju jednog dela padavina na sliv i
njeno kasnije oticanje odnosno koeficijent oblika
hidrograma R>1 (Tr/Tp) , racionalna metoda R=1

21

Hidrogram-Racionalna metoda i
stvarni hidrogram priropdnog sliva:

ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA

Isparavanje:
-sa vodene povrine
- evaporacija (isparavanje sa zemljita na kome nema vegetacije)

Isparavanje zavisi od: relativne vlanosti vazduha i

temperature vazduha i od strujanja vazduha (vetrovi)
Relativna vlanost vazduha je odnos stvarne koliine
vlage u vazduhu u datom trenutku i maksimalno
mogueg zasienja vodenom parom pri datoj
temperaturi.
Wrel.=Wstv / Wmax(tC).
(to je vea temperatura to zasienje moe biti vee)

Isparavanje iz zemljita evaporacija i transpiracija

lizimetar

LIZIMETAR

22

 Ukoliko nema zasaenih biljaka u sudu- evaporacija

Ukoliko su biljke zasaene u sudu- evapotranspiracija
Veliina evapotranspiracije za podruje Vojvodine kree
se od 700-800(mm) godinje, pri tom treba znati da je
transpiracija najvea u julu i avgustu kada je ona
meseno 110-130(mm), kada je temperatura 0
evapotranspiracije i isparavanja nema

Pronos nanosa, leda i kvalitet vode

Nanos:
-lebdei (suspendovani)
-vueni

Merenje nanosa
Lebdei- lebdi u vodi, mnogo je sitniji od vuenog nanosa
Kod lebdeeg nanosa se odreuje njegova koliina,
granulometrijski sastav i ostale fiziko-hemijske osobine
Meri se uzimanjem uzorka vode u odreenom mernom
profilu reke i to obino u onim takama u kojima se
merila brzina vode hidrometrijskim krilom, tako da je
postupak obrade rezultata merenja vrlo slian onom
objanjenom kod merenja brzine vode

23

 Koncentracija lebdeeg nanosa raste po dubini vode

BATOMETAR ZAHVATANJE
SUSPENDOVANOG NANOSA

Koliinu lebdeeg nanosa u nekom profilu je potrebno

znati npr. Kod gradnje brane na tom profilu da bi se
moglo utvrditi kojim e intenzitetom doi do
zasipanja budue akumulacije

Problem sa suspendovanim nanosom se javlja i kod

korienja takve vode kao izvorita za odreene
potrebe kao to je navodnjavanje poljoprivrednih
kultura

Vueni nanos-voda ga vue po dnu, on je krupniji od

lebdeeg.Ovaj nanos po dnu pokree
tangencijalni napon ili vuna sila.
Taj tangencijalni napon se izraava kao:

=*R*I (KN/m)
-teina vode =9.81 (KN/m)
R-hidrauliki radijus poprenog preseka toka
I-pad linije vodnog ogledala toka
(koji je skoro isti kao pad dna)

R=A/O

A- povrina poprenog preseka toka

O- okvaeni obim

Kod velikih vodotokova gde je dubina vode

zanemarljiva u odnosu na irinu vodnog ogledala
hidrauliki radijus je priblino jednak dubini vode
odnosno:
R=A/O= B*h/B = h

Tangencijalni napon: = *h*I

Ukoliko je > kr za tu vrstu materijala od koga je
sastavljeno dno renog korita dolazi do pokretanja
vuenog nanosa po dnu reke

24

 Kritinu vunu silu po Shilds-u moemo raunati:

kr=0.05*( s-w)*dsr
s=25 (KN/m)-specifina teina nanosa
dsr-srednji prenik zrna od koga je formirano dno

Merenje protoka vodenog nanosa se vri

specijalnim hvataima lopate kroz koje voda
protie a nanos ostaje

Regisrovanje leda na rekama

Led na rekama
Opaanja o ledu na rekama su vrlo bitna sa aspekta
plovidbe, opterecenja na objekte u toku, i odbrane
od poplava.
Na vodomernim stanicama se registruju podaci o
ledostaju ili ledohodukao i podaci o procentu
povrine koju zauzima led, kao i podaci o debljini leda.

Kod kvaliteta podzemnih voda prilikom gradnje

konstrukcije koja zadire u podzemnu vodu treba
ispitati kvalitet te vode u smislu njenog mogueg
korozionog dejstva na beton i elik.
Osnovni zagaivai su naselja koja isputaju svoje
otpadne vode (fekalne i industijske) u vodotoke ili
upojna polja a da ih prethodno ne preiste

25

Kvalitet vode

Sreivanje opaanih podataka

NIVOGRAM I KRIVA TRAJANJA NIVOA

Kvalitet vode ine hemijske, bioloke i fizike

karakteristike vode
Hemijsko-bakterioloka ispravnost sa aspekta zata e
se ta voda koristiti
Fizike karakteristike su boja, mutnoa i temperatura

Na prethodnoj slici apscisa predstavlja stvarno

(realno) vreme trajanja nekog vodostaja.

Trajanje vodostaja na Dunavu kod Paneva

Ukoliko imamo nivogram za dui period od nekoliko

desetina godina, onda obino umesto realnog

vremena na apscisi koristimo relativno vreme
trajanja koje je odnos trajanja datog vodostaja kroz
ukupno vreme osmatranja * (puta) 100 (%)

= (TRAJANJE DATOG VODOSTAJA / UKUPNO

VREME OSMATRANJA)*100(%)
- Relativno vreme trajanja vodostaja

26

Trajanje vodostaja na Dunavu kod Paneva

Vrlo esto nam je potrebno da znamo trajanje

vodostaja u nekim mesecima ili periodima godine.
Kao primer slui sistem za navodnjavanje koji radi u
julu i avgustu, pa nam trebaju za projektovanje
vodozahvata (crpne stanice) samo za jul i avgust a
da bi se dolo do tih krivih analiziraju se po prethodnoj
metodologiji nivogrami iz jula i avgusta.
Postupak koji je prikazan kod odreivanja krive trajanja
nivoa moe se primeniti i kod odreivanja krive trajanja
proticaja ali se kao baza tada koristi hidrogram Q(t), a
takoe i kod odreivanja krive trajanja nivoa
podzemnih voda

Verovatnoa pojave ili prevazilaenja

Kod analize nekih ekstremnih pojava kao to su
maksimalni vodostaji, maksimalni godinji
proticaj, maksimalne godinje padavine
razliitog trajanja (minutne, asovne, dnevne)
koristi se funkcija raspodele verovatnoe da bi se
odredila merodavna koliina za projektovanje.

Postoji empirijska i teorijska funkcija raspodela

Empirijska se rauna po Viblu (Webull):

P = n/(N+1)
P- verovatnoa pojava
n- redni broj podatka u nizu
N- ukupan broj podataka,odnosno godina u kojima smo
opaali datu pojavu

verovatnoa.

27

God.

1959

2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13

1960
1961
1962
1963
1964
1965
1966
1967
1968
1969
1970
1971

H(mnm)

Hmax

Tp(God)

Ovako dobijene podatke nanosimo na normalni ili

log-normalni papir verovatnoe sa koga se moe
oitati vodostaj odreene verovatnoe ili perioda.
log-normalni papir verovatnoe se koristi tada
kada empirijske take ne lee na jednoj pravoj ako
se koristio normalni papir verovatnoe.

Hmin
.
.
.
.
.

Papir verovatnoe

HIDROTEHNIKI OBJEKTI
Hidrotehniki objekti (konstrukcije) ine hidrotehnike
sisteme koji slue za upravljanje (gazdovanje) vodama ili
slue za zatitu od njih:
- objekti za upravljanje i gazdovanje vodama brane,
crpne stanice, rezervoari, kanali, cevovodi, kaskade, sifoni
- objekti za zatitu od voda su:
Nasipi, kejski zidovi, regulacioni objekti

28

Glavne osobine hidrotehnikih objekata

1. Stalno ili povremeno delovanje vode na objekat kroz
sledee oblike
a) Mehaniko dejstvo
-hidrostatiki pritisak i uzgon u objektu i po konturi objekta
-hidrodinamiki pritisak koji se odraava preko
inercijalnih sila, fluktacije pritiska, udara talasa i sila od
vode koju je uzrokovao zemljotres
-sila od leda koja moe da bude statika i dinamika
-sufozija i bubrenje zemljita ispod i oko objekta
uzrokovano dejstvom vode

2. Projektovanje ovih konstrukcija je znatno sloenije i

zahteva detaljne istrane radove i podloge.
3. Izgradnja ovih objekata je znatno sloenija jer
zahteva kvalitetno izvoenje u oteanim uslovima
kao to je graenje pod vodom i to vrlo esto
tekuom (reka), graenje u delovima gde nema
saobraaja i ostale komunikacije, u krajevima sa
nepovoljnim klimatskim uslovima a pri tome ovi
radovi se vrlo esto izvode vie godina.

- erozija konture objekta usled strujanja vode brzinama

veim od 3-5(m/s) ili korozije elicnih delova koja moe da
iznosi 0.02-0.06(mm godinje)

b) Hemijsko dejstvo
usled raznih hemijskih supstanci rastvorenih u vodi ona
moe da razorno deluje na beton ili ostale delove
konstrukcije
c) Bioloko dejstvo
se ogleda u negativnom uticaju raznih organizama u vodi
kao to su alge koje se nalaze na povrinama i smanjuju
proticajni profil pa preko gnjilenja drvenih konstrukcija pa
do bakterioloke korozije metala.

4. Statika i funkcionalna sigurnost ovih objekata

mora biti velika jer posledice od njihovog ruenja
mogu da budu katastrofalne, ne samo finansijske
ve i u ljudskim ivotima, a sa druge strane ovi
objekti su u finansijskom smislu jako skupi pa
promaaji u funkcionisanju povlae sa sobom velika
materijalna sredstva.
5. Veina ovih objekata se zbog konkretnih
topografskih, geolokih i drugih uslova ne moe
tipski projektovati

29

Podela hidrotehnikih objekata

1. Prema mestu na kome se grade:
- Reni objekti (unutar i na obali)
- Jezerski
- Morski
- Unutar hidrotehnikih sistema (vodovodi,
kanalizacije, navodnjavanje, odvodnjavanje)

2. Prema uslovima korienja

- stalni
- privremeni
Stalni objekti imaju svoj vek trajanja ne manji od 25-30
godina, a postoje primeri brana u Indiji koje traju i po
nekoliko hiljada godina. Ovo podrazumeva stalno
investiciono odravanje.
Privremeni objekti grade se kao pomo, da bi se
izgradio stalni objekat (zagati,pregrade) ili da bi se
poplavio ili rekonstruisao postojei.

3. Prema delovanju na prirodni tok i reim vode

4. Prema nameni:

- Objekti koji menjaju raim vode

(brane, nasipi, regulacione graevine)
- Objekti koji stvaraju nove tokove
(kanali, cevovodi, vodozahvati, ispusti, prelivi)

- Objekti opte namene koji imaju za zadatak ureenje

reima renog korita i njegovog najekonominijeg
korienja (brane, nasipi, kejski zidovi) i regulacione
graevine
- Objekti posebne namene koji se nalaze na
hidrotehnikim sistemima kao to su:

30

a) Korienje vodnih snaga

(hidroelektrane, hidrotehniki tuneli)
b) Hidrotehnike melioracije
(odvodnjavanje i navodnjavanje poljoprivrednog
zemljita), kanali, crpne stanice, cevovodi
c) Vodosnabdevanje naselja i industrije
(zahvati, cevovodi, crpne stanice, rezervoari)
d) Odvoenje upotrebljenih voda
(cevovodi, kolektori, kanali, UPOV)
e) Saobraaj navodi (kanali, prevodnice, pristanita)

b) Topografske podloge
b1) situacione karte sliva i vodotoka (hidrogeografska
karta) pogodne razmere 1:100 000 do 1:25 000
b2) poduni i popreni profil vodotoka i akumulacionog
bazena (doline)
c) Geoloke i geomehanike podloge
ove podloge definiu osobine zemljita na kome e se
graditi objekat, tu se misli na opta fizika svojstva
zemljita i na specifina

Podloge i istrani radovi

a) Podloge u cilju sagledavanja postojeih resursa u
vodi koje se nazivaju hidroloke i meteoroloke.
a1) opte geografske i hidrografske podloge za definiciju
sliva (vegetacija, vrsta zemljita, padavine, temperature,
vlanost vazduha, vetrovi, ETP)
a2) podaci o merenim vodostajima i proticajima u zadnjih
20-40 godina statistikom obradom (velike vode)
povratnog perioda 1000;100;50;10;2; (godine)
a3) podaci o biolokom minimumu za dati vodotok
a4) podaci o nanosu (suspendovani i vueni)
a5) krive trajanja vodostaja i proticaja sa krivama
verovatnoe pojave

- Opta fizika svojstva su:

granulometrija, zbijenost, ugao unutranjeg trenja,
kohezija, nosivost, deformabilnost, poroznost, otpornost
na smicanje
- Specifina svojstva su:
Ocena vododrivosti akumulacije (ispucalost,
privilegovani tokovi, nivoi P.V), stabilnost bokova dolina,
mogunost korienja okolnog tla za izgradnju.

31

Objekti opte namene

Objekte opte namene moemo podeliti na:

- Brane
- Ustave
- Crpne stanice
- Propuste
- Kaskade
- Sifone

Prednosti izgradnje brane i tako stvorene

denivelacije gornje i donje vode moe se
koristiti i za proizvodnju elektrine energije.

BRANE- Hidrotehniki objekti

Podizanjem pregrade na reci stvara se visinska razlika
izmeu nivoa ispred i iza te pregrade

Mogunost akumulisanja vode ispred pregrade tako da

u periodima za zahvat vode iz reke za neke potrebe
(vodovod, navodnjavanje) koliina zhvaene vode
moe da bude i vea od trenutnog dotoka rekom jer
imamo na raspolaganju ranije pomenutu dodatnu
zapreminu vode

Elektrina energija proizvedena na hidroelektranama je

najee vrna energija, odnosno proizvodi se samo u
periodima dana kada su najvee potronje elektrine
energije.
Osnovna energija je proizvedena u termoelektranama

N=Q*H** [kw]
E=N*T [kwh]
stepen korisnog dejstva turbine,
<1 i najee je 0.7

32

Brane zajedno sa akumulacionim prostorom su

hidrotehniki objekti, odnosno imaju vienamensku ulogu
u hidrotehnikim sistemima:
- Proizvodnja elektrine energije (vrna energija)
- Akumulisanje vode za sune periode (naselja,
navodnjavanje poljoprivrednih kultura , industrija)
- Aktivna zatita od poplava
- Ribarstvo
- Turizam i rekreacija
- Poboljanje kvaliteta vode nizvodno od brane pri
malim prirodnim proticajima u nekim periodima
godine
- Plovidba pri malim proticajima (erdap)

Brane koje slue za proizvodnju elektrine energije

mogu da budu protone kada stvaraju iskljuivo
denivelaciju, a ne akumuliu vodu.
Drugi tip su akumulacione kada se u periodima
smanjene potronje voda akumulie za period kada je
poronja struje velika odnosno kada je proticaj kroz
turbine vei od trenutnog doticaja rekom.
U sluaju da postoji mogunost izgradnje akumulacije
iznad postojee brane na vodotoku pojavljuje se i trei
tip to su revirzibilne akumulacije

Tipovi brana

Prema konvenciji Meunarodnog udruenja za visoke

Brane mogu biti:

1) Gravitacione
2) Olakane
3) Lune
4) Nasute
Od prethodno nabrojanih tipova najzastupljenije su:
nasute i betonske brane

brane ICOLD, brane se po veliini mogu svrstati u:

1) Visoke brane
2) Niske brane
Pod visokim smatraju se brane ija graevinska visina
(od najnie kote temelja do krune) prelazi 15(m), ako im
je duina u kruni vea od 500(m), ili stvaraju
akumulaciju veu od 1 000 000 (m), ili su im
evakuacioni organi dimenzionisani na proticaje vee
od 2000 (m).

33

 Prema nainu evakuacije velikih voda brane mogu biti:

1) Prelivne- kod kojih se voda preliva (pri evakuaciji velikih
voda) preko posebno oblikovanog prelivnog dela.
2)Neprelivne- koje nisu predviene za prelivanje, pa se za
evakuaciju velikih voda koristi poseban objekat
(na primer: prelivna brana)
3) Kombinovane- kod kojih je deo brane prelivan, dok
ostatak konstrukcije nije predvien za prelivanje
(betonske brane)

POPRENI PRESEK KROZ PRELIVNU LAMELU

BETONSKE GRAVITACIONE BRANE

Osnovni elementi brane

1.Neprelivni deo brane, je sama brana- pregrada za
stvaranje akumulacije.
2.Evakuacioni organ je objekat koji omoguava
kontrolisanu evakuaciju velikih voda (moe biti u sklopu
brane ili nezavistan objekat)
3.Umiriva energije je sastavni deo evakuacionog
organa, koji slui da umiri energiju prelivne vode, da ne
bi dolo do potkopovanja temelja, i ruenja brane.

4.Temeljni ispust omoguava pranjenje akumulacije i

ispiranje nanosa.
5.Temelj sainjava sredina (stena ili tlo) ispod i oko
objekta, koja je usled optereenja i prisustva vode, kao i
usled geotehnikih radova (injektiranje, dreniranje)
promenila naponsko i fiziko stanje.
6.Kruna brane je horizontalna traka na vrhu brane du
koje je omoguen saobraaj preko brane.

34

7. Drenani sistem omoguava smanjenje uzgona u

brani i temelju, i kontrolisano odvoenje provirne vode
iz brane i temelja. Sastoji se od drenanih buotina
,galerija (po potrebi pumpi i neophodne opreme), ili
slojeva tucanika zatienog filtrom, zavisno od tipa
brane i tipa drenae.
8. Injekciona zavesa i/ili zastor spreava ili produava
put provirnoj vodi, ime smanjuje uzgon i provirni
proticaj kroz branu i temelj.
9. Nanos koji se, kako je napred objanjeno, ne moe
izbei, i na koji uvek treba raunati.
10. Akumulacioni basen zbog koga se brana gradi

2. Topografija terena koja odreuje:

a) Zapreminu akumulacije,V, zavisno od visine brane H
(sto vei odnos V/H to bolje).
b) irinu pregradnog profila (duinu brane), od ega
zavisi zapremina brane, a esto i tip i kotanje brane
c) Dispoziciju (raspored) i tip brane i evakuacionih
organa, zahvata, i ostalih objekata

Izrada pregradnog profila

Najvaniji inioci pri izboru pregradnog profila (profila

brane) su:
1. Koliina vode na profilu
Da bi se utvrdila koliina vode neophodni su pouzdani
hidroloki podaci kojima se dokazuje postojanje
oekivanih proticaja- niz srednjih mesenih (nedeljnih)
proticaja za period od najmanje 20 godina (poeljno je 40
i vie godina)
Pored koliine vode bitan je i kvalitet, pa se
odgovarajuim analizama mora utvrditi:
a) da li je voda dobra za korienje
b) da li je voda agresivna za objekat

3.Geoloki i geomehaniki uslovi koji utvruju:

a) Stanje sredine za temelj brane i temelje prateih
objekata.
Neophodno je odrediti otpornost na smicanje ,nosivost ,
deformabilnost i vododrivost sredine
b) Vododrivost akumulacije moe potpuno
kompromitovati lokaciju, a takoe se mora voditi rauna
i o stabilnosti bokova akumulacije

35

4. Dostupnost graevinskih materijala odgovarajue

koliine i kvaliteta.
Laka dostupnost odreenog materijala utie na
cenu, i moe da ima presudan uticaj na izbor
profila za branu, kao i tipa brane.
5. Trokovi eksproprijacije zemljita i izmetanje
naselja, industrije i saobraajnica.
6. Ekoloki, kulturni i politiki inioci.

Mane nasutih brana su:

a) Velika osetljivost na prelivanje (spoljanju eroziju)
b) Velika osetljivost na nekontrolisano procurivanje i
ispiranje materijala (unutranja erozija)
c) Kao posledica prve dve mane: za evakuaciju velikih
voda, kao i za temeljni ispust i zahvat potrebni su
posebni betonski objekti van tela nasipa, a
evakuacioni organ mora se dimenzionisati na vei
proticaj nego kod betonskih brana zbog osetljivosti
nasipa na prelivanje.
d) Veliki obim radova usled blagih kosina uzvodnog i
nizvodnog lica, to se esto nadoknauje niskom
jedininom cenom.

Izbor tipa brane

Prednosti nasutih brana su:
a) Minimalni zahtevi za uslove fundiranja (naroito
kod zemljanih brana), kako sa gledita nosivosti, tako i
sa gledita sleganja.
Prilagodljivost gotovo svim vrstama terena, kako
geolokim tako i topografskim: od stene do aluviona
od iroke ravniarske doline do uske klisure
b) Mogunost korienja raznovrstnog i heterogenog
materijala za nasip, esto raspoloivog u blizini
pregradnog profila.
c)Jeftino i brzo ugraivanje korienjem mehanizacije

Prednosti betonskih brana su:

a) Znaajna izdrljivost na prelivanje i procurivanje, to
omoguava da se evakuacioni organi i zahvati grade
u sklopu same brane, kao i da se dimenzioniu na
manji proticaj (to smanjuje kotanje).
b) Utroak male koliine materijala u odnosu na nasute
brane, s obzirom na daleko strmiji nagib kosina,
posebno kod lune brane.

36

 Mane betonskih brana su:

a) Visoki zahtevi za uslove fundiranja (visoka nosivost i
otpornost na smicanje, a niska deformabilnost).
b) Visoka jedinina cena, s obzirom na potrebe
dovoenja cementa, ponekad i agregata, i na relativno
spor rad, koji zahteva brojniju radnu snagu nego u
sluaju nasutih brana.
c) Kod lunih brana se, pored stabilnosti bokova i dna
doline, zahteva jo i odgovarajui odnos visine brane i
irine doline (jer je zbog naina prenoenja optereenja
luna brana podesna samo za relativno uske doline).

Da bi se izbeglo prelivanje brane neophodno je:

a) Obezbediti pouzdane hidroloke podloge i raunati
sa poplavnim talasom odgovarajue veliine
b) Ispravno odrediti tip i kapacitet evakuacionih
organa, i takav kapacitet postii pravilnim
izvoenjem i odravanjem objekta.
c) Ako se za evakuaciju velikih voda koriste prelivi sa
ustavama, obavezno je predvideti vie pogonskih
mehanizama, rezervna prelivna polja (za sluaj da
neka od ustava otkaze), kao i odgovarajui nain
upravljanja ustavama i osigurati bezbedan prilaz
ustavama

Uzroci ruenja brana

1. Nepredvieno prelivanje brane
Do prelivanja brane moe doi usled kvara na
ustavama, ili greke pri upravljanju ustavama, ili
usled nedovoljnog kapaciteta evakuacionih organa
Betonske brane se u tom sluaju mogu prevrnuti
(tanije odlomiti i smaknuti), a nasute brane stradaju
od progresivne erozije tela brane.

2. Unutranja erozija materijala brane ili njenih temelja

Nedovoljno poznavanje osobina materijala na kome
se brana fundira ili materijala od koga je brana
izgraena, kao i neodgovarajui tretman temelja i
tela brane moe dovesti do nekontrolisanog
prelivanja vode kroz temelj ili telo brane, to izaziva
ispiranje (unutranju eroziju) materijala, i konano
ruenje objekta

37

Neophodno je:
a) to potpunije poznavanje osobina sredine u kojoj se
brana temelji, kao i materijala od koga se brana gradi
b) Izbegavati reenja koja bi mogla da izazovu
nekontrolisano procurivanje (cevi u telu nasipa brane)
c) Ispravno izvoenje, osmatranje i odravanje svih
osetljivih mesta gde bi mogao da se stvori
privilegovan put vode, ako je ve neophodno da se
takva mesta (slabe take) uopte projektuju

3.Neispravan statiki proraun prilikom projektovanja

brane
Najee je u pitanju zanemarivanje ili potcenjivanje
nekih od sila koje naruavaju stabilnost brane- sile
uzgona u prvom redu.

Za svaku visoku branu obavezno je proceniti

(fizikim ili matematikim modelom) prostiranje
poplavnog talasa koji je nastao usled ruenja brane, i
na terenu obeleiti granicu ugroenog podruja
odakle se stanovnitvo mora evakuisati u sluaj da
doe do opasnosti od ruenja brane.

RUENJE NASUTE BRANE- EFEKAT RUENJA

38

39

BETONSKA-GRVITACIONA BRANA

BETONSKE GRAVITACIONE BRANE

Betonska gravitaciona brana suprostavlja se
spoljanjim silama sopstvenom teinom

Gravitacione (betonske) brane grade se na tlu koje

ima dovoljnu nosivost da primi teinu brane i
optereenja koje brana prenosi u temelj.

40

BETONSKA-GRVITACIONA BRANA

Po pravilu ove brane su prelivno-neprelivne, to

znai da se jedan deo brane (prelivni deo) oblikuje
tako da se preko njega voda moe slobodno ili
kontrolisano prelivati u nizvodno korito.

Gravitacione brane se esto koriste kao prelivni

objekti (evakuacioni organi) nasutih brana.

Popreni presek neprelivnog dela betonske

gravitacione brane

OPTEREENJA KOJA DELUJU NA

GRAVITACIONU BRANU
1)Hidrostatiki pritisak na uzvodno i nizvodno lice brane
2) Uzgon (porni pritisak)
3) Dinamiki pritisak vode usled vetra i talasa
4) Pritisak leda
5) Pritisak nanosa
6) Sile od zemljotresa
7) Teina brane (i temelja)
8) Reakcija brane (temelja)

41

 Gravitacione brane se grade kao niz vertikalnih

Obino se optereenja klasifikuju na:
a) Osnovna (sva navedena optereenja pri
normalnim pogonskim uslovima, izuzv zemljotresa)
b) Dopunska (uticaj temperature, od teenja i
skupljanja betona, od deformacije temelja isl.)
c) Izuzetna (sva navedena optereenja, ali izuzetne
jaine) i zemljotres
d) U toku graenja
e)U toku pregleda i popravki

Hidrostatiki pritisak
Hidrostatiki pritisak, odnosno sila hidrostatikog
pritiska, je najznaajnije optereenje koje deluje na
branu
Prema osnovnoj jednaini hidrostatike,
hidrostatiki pritisak u nekoj taki tenosti jednak je
visinskoj razlici pijezometarske kote i poloajne
kote posmatrane take, pomnoeno sa spacifinom
teinom vode, w
Pritisak integrisan po povrini na koju deluje daje
silu hidrostatikog pritiska- hidrostatiku silu

konzolnih nosaa meusobno razdvojenih

razdelnicama
Svaka konzola (lamela) brane je nezavisna i mora da
bude za sebe stabilna. S obzirom na malu irinu konzola
(obino 6 do 16(m)), moe se smatrati da je zadatak
ravanski, pa se optereenja i stabilnost izraavaju i
raunaju za 1 metar duni brane. (Lra= 1m).
Obino se analiza optereenja sprovodi za presek sa
najveom visinom, a po potrebi se analiziraju i drugi
preseci (u osloncima, ili na mestu promene uslova
fundiranja)

Horizontalna komponenta,P, hidrostatike sile na

neku povrinu jednak je hidrostatikoj sili na
vertikalnu projekciju te povrine, upravno na
pravac dejstva traene horizontalne komponente.

Vertikalna komponenta,F, hidrostatike sile na

povrinu jednaka je teini tenosti u zapremini
izmeu razmatrane povrine i horizontalne
projekcije povrine u ravni pijezometarske kote.

42

Hidrostatiko optereenje

Hidrostatiko optereenje na prelivni deo brane

UZGON
Uzgon je opterecenje kojim voda u upljinama
betona i temeljne sredine potiskuje objekat navie.

Uzgon deluje i pri hidrostatikom stanju (kada voda u

upljinama miruje),i pri hidrodinamikom (kada se
kree-filtrira).
Pri hidrostatikim uslovima uzgon je jednak teini
vode izmeu povrine na koju deluje i horizontalne
projekcije povrine u ravni pijezometarske kote

43

 Sila uzgona raunata po linearnoj teoriji, ULIN, daje

Poreenje potencijalne teorije sa linearnom

vei momenat prevrtanja oko nizvodne ivice, od sile

raunate po potencijalnoj teoriji UPOT (krak obrtanja
linearnog uzgona, rLIN, vei je od odgovarajueg
kraka potencijalnog uzgona, rPOT )
Primenom linearne teorije dobie se potcenjene
vrednosti uzgona za deo objekta na nizvodnom
kraju provirnog puta (za dno umirujueg bazena npr.)

U=w*B*((HG+HD)/2)

Bazni i diferencijalni deo uzgona

44

a) Bazni uzgon (potisak), UBAZ, koji odgovara

hidrostatikom pritisku donje vode
b) Diferencijalni uzgon, UDIF, koji odgovara
pijezometarskoj razlici izmeu gornje i donje vode
(H=HG-HD)
U=UBAZ+UDIF=w*B*HD + w*B*H/2
Nema ekonominog naina da se eliminie bazni
uzgon (UBAZ), ali ima dosta naina da se smanji
diferencijalni uzgon (UDIF)

Smanjivanje uzgona drenaom

1. Dreniranjem vode iz pukotina i pora smanjuje se

filtracioni proticaj, a time i filtraciona brzina nizvodno
od drenae, pa opada i gubitak energije, odnosno
opada pijezometarska razlika na potezu od drenae
do nizvodnog lica brane
U stenovitim temeljima voda se esto drenira mreom
drenanih buotina
Provirna voda se iz drenanih buotina odvodi u donju
vodu kroz kanale u drenanoj galeriji (gravitacijom ili
pumpanjem).

2. Kada se produi put proviranja vode uzvodnim

horizontalnim, ili vertikalnim zastorom, umanjie se
pritisak (odnosno uzgon) ispod brane

Treba voditi rauna da se u zastoru na jave

pukotine, inae efekat se smanjuje, ili sasvim
izostaje (zavisno od poloaja i veliine pukotine)

Dreniranje slapita, je rizino, zbog mogunosti

pojave opasnih pulzacionih hidrodinamikih
optereenja, pa se slapine ploe obino
osiguravaju od isplivavanja ankerima

45

Smanjivanje uzgona horizontalnim zastorom

Kod stenovitih sredina vododrivost se poveava

injektiranjem
Kod tla (vezanog i nevezanog) vododrivost se
poveava zbijanjem
Kod nevezanog tla esto se koriste dijafragme i
priboji
Poveanje otpora proviranju injektiranjem
(zaptivanjem) na uzvodnom delu preseka, uz
smanjenje otpora dreniranjem nizvodno od
injekcione zavese (zaptivke) stvara heterogenost
materijala ime se postie maksimalno smanjenje
uzgona

Uticaj heterogenosti materijala na uzgon

Injekciona zavesa gravitacione brane

46

 Injektiranjem (zaptivanjem) i dreniranjem moe se

znaajno smanjiti diferencijalni deo uzgona, pa se
izraz za uzgon aproksimira sa:
U=w*B*HD+*(w*B/2)*H
Gde koeficijent kvantifikuje dejstvo drenae i
zaptivanja na smanjenje diferencijalnog uzgona (o<
<1)
U idealnom sluaju, kada su drenaa i injekciona
zavesa maksimalno efikasni =0, a za sluaj bez
drenae i injektiranja javlja se pun diferencijalni uzgon
(=1)

Vrednost koeficijenta obino se uzima u granicama

Linearna aproksimacija diferencijalnog uzgona

Proraun uzgona za razne oblike temelja

izmeu 0.33< <1.0, s tim to je =0.33 samo kod

zdravih stena i to kada je predvieno i dreniranje i
zaptivanje; u ostalim sluajevima (oteena stena,
predvieno samo injektiranje, ili samo dreniranje)
uzima se 0.5< <0.67

47

Dinamiki pritisak vode usled vetra i talasa

Veliine koje odreuju visinu talasa

Talasi izazvani vetrom znaajni su pri dimenzionisanju

brane, ne toliko zbog optereenja koje udarom izazivaju

koliko zbog odreivanja kote krune brane (sl.17).
Na kotu maksimalnog uspora u akumulaciji treba dodati i
visinu merodavnog talasa koji se penje uz uzvodno lice
brane, uz obaveznu rezervu (tzv. zazor freeboard) od
0.5 1.0 m
Kao merodavna visina obino se uzima tzv. znaajna
visina talasa, hT.To je visina talasa koji je vii od 87%
talasa (a nii od 13% talasa) pri odreenoj talasnoj slici,
koju izaziva vetar merodavne jaine (brzine) i pravca na
razmatranoj akumulaciji.

Znaajna visina talasa, hT, je:

hT = 0.00513* (VV ^1.06)*(K*Lo) ^0.47
Talasna duina je, LT je:
LT = 0.187 *(VV^0.88)* (K*Lo) ^0.56
Merodavna brzina i pravac vetra biraju se sa rue
vetrova. Obino se za osnovno optereenje rauna sa
vetrom povratnog perioda od 20 godina, a usvaja se
pravac koji daje najveu visinu talasa
Za izuzetno optereenje se uzima povratni period od 50
100 godina. Talase stvara srednja jaina vetra, a ne
izrazito jaki udari, pa u raunu treba koristiti srednju
brzinu, a ne brzinu udara

Visina talasa, i sila od talasa na gravitacionu branu

48

 Treba imati na umu da se talas koji naie na prepreku

penje iznad visine koju ima u vodi udaljenoj od
prepreke (obale)
Pri udaru o vertikalnu prepreku talas dostie visinu od
hP = 1.5 hT iznad nivoa mirne vode pa prema ovoj
visini treba i odrediti kotu krune brane.
Ukupna visina kojom talas udara (pritiska) vertikalnu
prepreku:
h = 1.5hT + 0.5hT = 2hT
Sila od talasa, na 1m duine brane:
PT = W *(2*hT ) / 2 = 2W hT

Sila od talasa obino se dodaje na kotu maksimalnog uspora,

jer se moe oekivati da talasi nastanu za vreme nepogoda koje
izazivaju poplave i podizanje nivoa vode u akumulaciji
Ponekad se na kotu maksimalnog uspora dodaje i uspor
povrine jezera usled sile trenja izmeu vode i vazduha
(takozvani set-up), koji nastaje usled jakog i dugotrajnog vetra.
s = VV *L0* sin 0 / 62000*H
gde su: S = uspor od vetra (m), VV = brzina vetra (km/h), L0 =
najvee rastojanje u jezeru u pravcu dejstva merodavnog vetra
(km), 0 = ugao izmeu pravca vetra i pravca brane, i H =
prosena dubina akumulacije (m).
Uspor od vetra je, po pravilu, znaajno nii od visine talasa, pa
se zato ne uzima kao ozbiljno optereenje sem kod veoma
dugakih jezera preko kojih duvaju izuzetno snani vetrovi.

Ako pravac vetra zaklapa ugao 0 sa pravcem ose brane, sila e

biti :
PT = 2*W*hT sin 0

Utvreno je da odnos penjanja, hT , zavisi od nagiba

kosinem , hrapavosti podloge, i odnosa visine talasa i
talasne duine, hT/LT

Pritisak leda
Led moe delovati na branu na dva naina:
a) Pritiskom vrstog pokrivaa statiki pritisak leda
b) Silom koju izaziva udar ledene sante dinamiki
pritisak leda.

49

Statiki pritisak leda

a) Statiki pritisak leda

Statiki pritisak leda nastaje usled irenja ledenog pokrivaa

pri naglom otopljenju
Pritisak je proporcionalan prirastu temperature i debljini leda
Za procenu statike sile leda, PSL, za najnepovoljnije
temperaturne uslove, a zavisno od duine prostiranja ledenog
pokrivaa izmeu brane i oslonca na suprotnoj strani, LL, i
debljine leda , koriste se upustva

Statiki pritisak vetra

Procenjeno je da u najostrijim klimatskim uslovima u nasim

podrucjima, debljina ledenog pokrivaca ne moze preci = 0.4
0.6 m ( sa izuzetkom Dunava), pa je maksimalna staticka
sila leda s kojom bi trebalo racunati PSL 150 kN/m
Treba imati na umu da staticka sila ne moze delovati u isto
vreme kada I sila od talasa.

50

b)Dinamicki pritisak leda

Dinamicka sila leda PDL, nastaje usled udara santi

leda u branu za vreme topljenja leda (ledohoda). I

za proracun dinamicke sile leda koriste se empirijski
izrazi. Ovde se navodi obrazac Kuznjecova:
PDL = K *VL* AL ,
gde su: VL = brzina kretanja leda (m/s), =
debljina leda (m), AL = povrsina osnove
karakteristicne sante leda (m ), K = koeficijent koji
zavisi od granicne cvrstoce leda pri robljenju

Nanos izlozen ispred uzvodnog lica brane pritiska

branu, I doprinosi njenoj nestabilnosti.
Pritisak nanosa u nekoj tacki na dubini, hNAN , od
gornje ivice sloja. racuna se kao aktivni pritisak tla
PNAN = (NAN W )* hNAN tg (45 /2)
gde je: hNAN = zapreminska tezina nanosa u
zasicenom stanju, a = ugao unutrasnjeg trenja
nanosa pod vodom 0 < <30 (najcesce je = 20 30, tj. ugao unutrasnjeg trenja priblizno je isti kao I u
nepotopljenom stanju

Sila od nanosa

Horizontalna sila od nanosa po metru duznom brane

dobija se integrisanjem pritiska po celoj debljini sloja HNAN
pa iznosi:
PNAN = ((NAN W )HNAN / 2 ) ( tg (45 /2))
Treba imati na umu da sila od nanosa ne umanjuje
vrednost hidrostaticke sile PG, s obzirom da voda prodire
kroz pore u nanosu I naleze na povrsinu uzvodnog lica
brane

51

 Sile od zemljotresa seizmicke sile

Zemljotres predstavlja snazno oscilatorno pomeranje

zemljine kore koje moze znacajno da ugrozi stabilnost

brane.
Pomeranje se preko temelja prenosi na branu. Brana
dobija ubrzanje, a, koje stvara inercijalnu seizmicku
silu,PS , srazmernu ubrzanju I masi brane, M. Ako se
pretpostavi da svaki delic brane dobija isto ubrzanje,
seizmicka sila se moze izraziti kao:
PS = a M = KS qM = Ks G,
gde su: q = ubrzanje zemljine teze (gravitaciono
ubrzanje), G = tezina brane, KS = a/q = koeficijent
seizmicnosti (ubrzanja) = odnos ubrzanja zemljotresa I
ubrzanja zemljine teze.

Pokret u vertikalnom z-pravcu moze izazvati uzlaznu silu

koja smanjuje tezinu brane, a time I njenu stabilnost.
Ubrzanje u vertikalnom pravcu, aV , obicno je manje od
horizontalnog ubrzanja, a; koeficijent seizmicnosti iznosi
KSV 0.5 0.75 KS , a vertikalna sila ( koja smanjuje
tezinu brane) je:
PSV = av M = KSV qM = KSV G
Najopasniji je pokret u horizontalnom x-pravcu, jer pored
inercijalne seizmicke sile od oscilovanja same brane, PS =
KS G, nastaje I dodatna inercijalna (dinamicka) sila od
oscilovanja vode u akumulacionom basenu uzvodno od
brane. Opterecenje u horizontalnom x-pravcu uvek se
uzima u analizu opterecenja.

Ukupna seizmicka sila od vode jednaka

povrsini parabole:
PSW = KS W HG = KS W 7/12 HG ,

a deluje na rastojanju od 0.425 HG od dna

akumulacije

52

Kombinacije opterecenja

Tezina brane i temelja

Tezina brane G, je najvaznija stabilizujuca sila kod

gravitacionih brana. Racuna se kao zapremina (odnosno,
povrsina poprecnog preseka na 1m duzini), pomnozeno sa
zapreminskom tezinom betona:

G = B * A [kN / m]
Reakcija brane se ne uzima kao opterecenje, jer se
razmatraju uticaji sredine na objekat, a ne obrnuto.

Izuzetno opterecenje od vode (Vanredno opterecenje):

Nivo u akumulaciji na koti maksimalnog uspora (ZMU),
donja voda maksimalna ili minimalna (zavisno sta je
nepovoljnije), pun pritisak nanosa talasa,drenazni
sistem NE radi
Izuzetno opterecenje od sezmike : Nivo u akumulaciji na
koti normalnog uspora, donja voda kao pri normalnom
opterecenju, pun pritisak nanosa I leda, drenazni sistem
radi, sezmicki uticaji pri merodavnim zemljotresima
(verovatnoce pojave 0.5% I 0.1%) za razmatano
podrucje.

Prazna akumulacija, neposredno po zavrsetku

gradjenja, deluje samo tezina brane
Normalno opterecenje : Nivo u akumulaciji na
koti normalnog uspora (ZMU) , donja voda sa
maksimalnim ili minimalnim nivoom koji se pri
tome moze da javi, a koji daje nepovoljnije
opterecenje, pun pritisak nanosa I leda ili talasa,
drenazni sistem radi (ako ga ima), a injekcioni
radovi su zavrseni (ako su predvidjeni).

Kod pojedinih konstrukcija je pogodno proveriti I neke

druge kombinacije opterecenja:
Prazna akumulacija, sa zemljotresom
Normalno opterecenje (kombinacija II) ali bez uzgona
Izuzetno opterecenje, drenazni sistem NE radi, I druge.

53

Stabilnost gravitacionih betonskih brana

Gravitaciona betonska brana je stabilna ako se
moze odupreti klizanju(smicanju) i preturanju.
Za mnoge hidrotehnicke objekte vazan uslov
stabilnosti je i otpornost na isplivavanje,sto je kad
gravitacionih brana,po pravilu ispunjeno.
Da bi brana bila otporna na opterecenja i
uticaje,neophodno je da naponi I pomeranja u brani
i temelju budu u dozvoljenim granicama.

Stabilnost protiv klizanja (smicanja)

Stabilnost protiv klizanja (smicanja) je cesto
najkriticniji od navedenih uslova.

Klizanje (smicanje) moze nastati:1)na kontaktu brane i

sredine,2)u sredini-temelju i 3)u preseku tela brane.

Treba proveriti sve potencijalno opasne ravni klizanja u

temelju (pukotine,proslojke gline,i sl.).

Razlikuju se uslovi klizanja u temeljnoj spojnici kod

brana fundiranih na steni,i kod brana na
nekoherentnom (nevezanom) tlu.

U pocetnim fazama projektovanja se proverava samo

tzv. opsta stabilnost brane,sto podrazumeva
odredjivanje stabilnosti na klizanje i preturanje,kao i
proracun napona i sleganja u temeljnoj spojnici.
U visim fazama projektovanja je potrebno odrediti
naponsko stanje i pomeranja u konstrukciji i temelju,za
sta se kod visokih brana primenjuje metoda konacnih
elemenata

a)Kod nevezanog tla nema otpora smicanju usled

kohezije unutar materijala,pa se pomeranju protivi
jedino trenje.
Do smicanja ne dolazi ako je smicuca sila manja od sile
trenja,T,koja je ravna proizvodu normalne sile i
koeficijent trenja,f
Obicno se uslov ravnoteze uvodi i zahtevani faktorkoeficijent sigurnosti protiv smicanja (klizanja),CS,koji
zavisi od kombinacije opterecenja (CS=1-3) pa za
nevezano tlo:

f*V/ CS>H

54

Stabilnost protiv klizanja

U vezanom koherentnom materijalu (stena,beton)

smicanju se pored trenja,suprostavlja i kohezija (otpor na
smicanje usled veza izmedju cestica materijala).Sila
kohezije,TC, (po metru duznom brane) jednaka je:
TC=c*b
Raspolozivi faktor (koeficijent) sigurnosti protiv smicanja
moze se izraziti kao odnos stabilizujucih,i smicucih sila kao i
kod nevezanog materijala:
(f*V+c*b)/H>CS ,
gde je CS zahtevani faktor sigurnosti,i iznosi CS=1.3 do
4,zavisno od kombinacije opterecenja.
Koeficijent trenja,f,cesto se odredjuje na uzorku glatkih
stranica.Tada je f,priblizno 0.7 za kontakte beton-beton,i
beton-stena.

Pri proveri smicanja za koherentni (vezani) materijal uobicajen

je sledeci postupak:

1)Prvo se proveri stabilnost bez kohazije koriscenjem

obrasca (f*V/H>CS),s tim sto se dozvoljava nizak

koeficijent sigurnosti, CS=1 do 1.3,ako se na ovaj nacin
zadovolji stabilnost,nema potrebe za daljim
proveravanjem.
2)Ako uslov stabilnosti nije postignut,uvodi se u racun i
kohezija,pa se primenjuje izraz (f*V+c*b>H).Sada se trazi
da koeficijent sigurnosti bude znatno veci nego za slucaj
kohezije (CS=4 za normalno,do 1.3 za izuzetno
opterecenje)
3)Ako ni tada nije postignuta zahtevana sigurnost na
smicanje,mora se povecati sirina temeljne spojnice,b,ili
se primenjuje neka druga mera za povecanje otpora
smicanju.

Jedan od nacina da se poveca stabilnost na smicanje je i

zakosavanje temeljne spojnice.Ovim se povecava sila
trenja,a smanjuje se smicuca sila.Uslov stabilnosti na smicanje
sada glasi:

((f*(Vcos+Hsin)+c*b*1/cos)/( Hcos-Vsin))> CS

Otpornost na klizanje (smicanje) moze se povecati i zub

na uzvodnom delu spojnice.U horizontalnoj ravni temelja
dobija se dodatna otpornost na mestu zuba,dok se u nizim
ravnima temelja u otpor ukljucuje i sredina.

55

Kosa ravan klizanja

Stabilnost protiv preturanja

Stabilnost protiv preturanja podrazumeva da

stabiluzujuci momenat vracanja,Mv,oko najnize
nizvodne ivice brane premasi destabilizujuci
momenat preturanja,Mp,i to sa zahtevanim stepenom
(tj.koeficijentom) sigurnosti:
Mv/Mp>Cp
Cp-koeficijent sigurnosti na preturanje.Dozvoljene
vrednosti koeficijenta sigurnosti zavise od
kombinacije opterecenja i krecu se od 1.5 za
normalno opterecenje do 1.1 za izuzetno.Uzimamo
priblizno 1.3

Lucne brane

Osnovno je kod lucne brane da se pritisku vode

Lucna brana

konstrukcija ne suprostavlja svojom tezinom vec upiranjem

u bokove doline.
Zahteva da su bokovi i dno doline dobre nosivosti (stena) i
da je dolina relativno uska.
Kod ovakve brane nema uzgona,ali se osim opterecenja od
vode mora obratiti paznja narocito na temperaturne
uticaje,jer je sa uzvodne strane brana rashladjena vodom
koja nekada moze da bude 5-10C ,a sa nizvodne strane
izlozena je delovanju sunca tako da temperatura moze da
bude 40C,pa postoji temperaturna razlika.
Ako se u bokovima brane jave proslojci losih filtracionih
karakteristika (porozan materijal),onda se takav proslojak
injektira.

56

Tumut Pond Arch Dam

Lucna brana

Lucna brana-Mratinje

Lucna brana

57

Lucna brana

Lucna brana

Lucna brana

Olaksane brane
Ukoliko se predvidi dobar drenazni sistem koji ce znatno
smanjiti uzgon (temelj brane je celom duzinom izmedju
stubova dreniran) i ukoliko je dobro nosivo tlo vrlo cesto
se projektuju olaksane brane.
Ovakve brane se retko grade jer pored svojih prednosti u
smanjenju kolicine materijala imaju svoje mane u smislu
slozenosti konstrukcije,podlozne su raznim uticajima,teze
su za izvodjenje sto dovodi do toga da se prednost daje
gravitacionim branama

58

Nacin prenosenja opterecenja kod

olaksane brane

Kontraforna brana-Modrac,BiH

Olaksane brane

Kontraforna brana-Caia

59

Kontraforna brana-Caia,pop.presek

Kontraforna brana-Odivelas,pop.presek

Kontraforna brana-Odivelas

Kontraforna brana-Odivelas,pop.presek

60

Nasute Brane
Grade se kontrolisanim nasipanjem i zbijanjem dostupnog
materijala,a spoljnim silama se odupiru sopstvenom
tezinom.
Velika prednost nasutih brana u odnosu na betonske je sto
prenose opterecenje na tlo preko znatno vece
povrsine,cime se znacajno smanjuju naponi u tlu.
Nasute brane su i manje osetljive na sleganje temelja od
betonskih brana.
Najveca mana nasutih brana je velika osetljivost na eroziju
od vode,bilo povrsinsku bilo unutrasnju.

Nasute brane

Osnovna posela nasutih brana je na:

1)Zemljane brane
2)Brane od kamena(kamenog nabacaja)
Tri najcesce uzroka rusenja nasutih brana su:
1)Prelivanje,praceno spoljasnjom erozijom
2)Ispiranje materijala nasipa-unutrasnjea erozija
3)Klizanje kosina

Nasute brane

61

Nasute brane

Unutrasnja erozija

Unutrasnja erozija je posebno opasna kod zemljanih

brana.Nastaje odnosenjem cestica nevezanog
materijala koje ne mogu da se odupru hidrodinamickoj
sili provirne vode.
Unutrasnja erozija obicno se deli na:
Ispiranje (sufoziju)
Podizanje (fluidizaciju)

Nasute brane

Ispiranje-Sufozija

Provirna voda odnosi cestice (tla,nasipa) koje nemaju

oslonca iza sebe,a svojom tezinom se ne mogu
odupreti sili toka.Ova pojava se naziva Ispiranjesufozija.
Moze biti isprana cestica na nizvodnom licu,iza koje
nema cestica da je podupru,ili cestica iz unutrasnjosti
nasipa koja je suvisne sitna da bi je okolne krupnije
cestice mogle zadrazati
Ovaj drugi vid ispiranja redovno se javlja na direktnom
kontaktu sitnozrnog i kriupnozrnog materijalatzv.sufozija na kontaktu

62

 Sitnije cestice mogu biti isprane iz heterogene mesavine

bez narusavanja stabilnosti objekta ako preostale
cestice nisu ugrozene rezultujucim povecanjem brzine
proviranja vode,i ako su odrzale poduprt sistem,u
ovakvom slucaju,prvobitno mutna provirna voda,ce se
izbistriti kada sve cestice budu isprane.
Naprotiv,povecanje mutnoce i provirnog proticaja,znaci
da je erozija dobila na intenzitetu (da se ispira sve veci
broj cestica),pa ce,ako se nestone preduzme doci do
potpunog ispiranja tla i rusenja objekta.

Hidrodinamicka sila kojom voda deluje na cestice tla

srazmerna je filtracionoj brzini,D,a ova zavisi od gradijenta
filtracije,I,i koeficijenta filtracije (koeficijenta
vodopropusnosti),K.Gradijent filtracije predstavlja pad
pijezometarske linije duz provirnog puta,a u praksi se cesto
aproksimira kao kolicnik pijezometarske razlike,h=-,i
duzine provirnog puta,L=I,na kome se razlika h ostvari:
D=K*I=K(-d/dL)=K*(- / dl)=K*h/L
(znak - oznacava da pijezometarska linija,,opada u smeru
tecenja)

Opasnost da cestica odredjene krupnoce bude isprana (usled

dejstva hidrodinamicke sile) raste sa povecanjem gradijenta,I,i

sa porastom koeficijenta filtracije,K.
Gradijent pri kome dolazi do sufozije razmatranog tla
naziva se kriticni gradijent filtracije na sufoziju,IKR.
Zbijanje po pravilu nije dovoljno pa se ugrozeni materijal
nasipa redovno stiti filtrim.
Filtar sluzi da onemoguci ispiranje sitnih cestica kroz pore
krupnih cestica u susednoj zoni-sloju (sufozija na
kontaktu).
Filtar cine slojevi razlicite krupnoce zrna.Krupnoca raste
iduci u smeru toka vode,tako da materijal iz prethodnog
(uzvodnog) sloja ne moze biti ispran kroz naredni
(nizvodni).

Fluidizacija

Fluidizacija (podizanje,kljucanje,tecenje) tla nastaje

kada hidrodinamicka sila vode koja provire navise
postane veca od tezine tla.Tlo u potpunosti gubi
nosivost-dolazi do sloma tla.

63

Proviranje kroz branu i provirna linija

Kasagrandeov postupak za odredjivanje provirne

linije na bazi Kozenijevog resenja

Provirna linija (filtraciona linija) predstavlja liniju

slobodne povrsine vode u nasipu.Poznavanje polozaja
provirne linije omogucava da se:
1)Utvrdi tezina i kohezija svih delova brane
2)Odredi mesto za drenazu i filtre
3)Proceni kolicina provirne vode (filtracioni proticaj)

Moguci polozaji drena kod Kasagrandeovog postupak

Proticaj provirne vode (filtracioni proticaj) po metru

duznom nasipa,q.
q=ho*K=K*((H+d)-d)
Provirna linija se spusta (obara) pomeranjem drenaze
uzvodno.Ovim se povecava stabilnost brane na klizanje,jer
je povecan nepotopljen deo nasipa (koji nije olaksan).
Kasagrande je prosirio Kozenijevo resenje za proracun
provirne linije (sa horizontalnim drenom) na slucajeve sa
proizvoljnim polozajem drena.

64

Provirna linija za nasip bez drena

Linearna Aproksimacija
Razmatra se filtracija kroz homogenu izotropnu nasutu
branu na vododrzivoj podlozi.Treba proceniti polozaj
provirne linije i filtracioni proticaj (po metru duznom
brane).

Proviranje kroz branu sa -viseslojnim presekom

Linija proviranja kroz branu sa glinenim jezgrom

Brane i nasipi se najcesce ne grade kao homogeni

objekti (od jedne vrste materijala).

Obicno se vododrziv materijal koristi kao pregradajezgro za smanjenje proviranja,a oko njega se nasipa
krupniji materijal (sa vecim uglom unutrasnjeg
trenja),koji je znatno stabilniji od jezgra,ali i znatno
manje vododrziv.

65

Proviranje ispod betonske brane u homogenom

tlu ogranicene dubine

Do procene filtracionog proticaja i vrednosti uzgona moze

se doci linearizacijom pijezometarske linije u temelju.Ovim
se mnogo ne utice na tacnost procene uzgona,ali se
znacajno potcenjuje izlazni gradijent proviranja sto treba
nadoknaditi odgovarajucim koeficijentom sigurnosti pri
proveri filtracione stabilnosti temelja (na sufoziju i
fluidizaciju).
Filtracioni proticaj za linearnu aproksimaciju se racuna
kao:

Horizontalna temeljna ploca sa pribojem

Radi smanjenja uzgona,filtracioni proticaja i izlaznog

gradijenta cesto se u temelj pobijaju vertikalni zastori-probojikojima se produzava filtracioni put vode.Filtraciona
duzina,L,moze se racunati kao zbir svih dodirnih
povrsina(duzina) izmedju objekta i tla:
L(o)=2*L*Lp+LBR
gde je:Lp-dubina priboja (zastora),
LBR=B-sirina temelja.

q=K*T*H/L

Predlozeno je da se duzina filtracije u temeljima redukuje i

racuna kao zbir:

Filtracija za temelj sa pribojem

1)Punih (ne redukovanih) duzina po svim vertikalnim

kontaktima objekta i temelja,i svim kosim kontaktima sa

nagibom strmijim od 45
2)Duzina redukovanih na jednu trecinu stvarne duzine za
horizontalne kontakte i kose kontakte sa nagibom blazim
od 45
Za proracun gradijenata proviranja (sa ciljem da se procni
opasnost od sufozije i fluidizacije tla na kontaktu brane i
temelja i neposredno nizvodno od brane) treba koristiti
redukovanu duzinu proviranja L(L),jer je kraca pa daje veci
gradijent.
Za proracun uzgona treba koristiti obicnu duzinu
proviranja,sa ne redukovanim horizontalnim duzinama jer
se tako dobija veci uzgon.

66

Uzgon ispod brane sa pribojem

Polozaj pijezometarske linije, h(x),moze se aproksimirati tako

sto se denivelacija gornje i donje vode,H=HG-HD,linearno
rasporedi duz linije dodira.
Linearnom aproksimacijom se dobija:
h(x)=HD+((L-x)/L)* H
h(x)-visina pritiska

U tabeli 3,data je iskustvena zavisnost,bezdimenzionalnog

filtracionog proticaja,q=q/q0 (q0-proticaj bez priboja),od
odnosa dubine priboja I debljine vodonosnog
sloja,Lp/T.Filtracioni proticaj,q,se odatle racuna:

Objekti uz branu
Postoji puno alternativnih tipova i dispozicija evakuacionih
organa koji ce se od nacina (resenja) razmatrati i/ili
usvojiti,zavisi od mnogo cinioca,od kojih su najvazniji:
1)Tip brane i visina brane (odnosno denivelacija gornje i donje
vode)
2)Kolicina vode koja se evakuise (racunski proticaj),i trajanje
poplave.
3)Pouzdanost prognoze doticaja poplavnog talasa
4)Topografskih karakteristika terena na profilu brane i/ili na
jos nekom pogodnom mestu
5)Geoloski uslovi-uslovi fundiranja,seizmicki
uslovi,stabilnost korita u koje se voda upusta

67

 Osnovna dva objekta koja svaka brana mora da ima su:

6)Raspored i tip ostalih objekata (HE,zahvatne gradjevine i sl.)
7)Nacin evakuacije vode za vreme gradjenja
8)Znacaj objekta
9)Pouzdanost upravljanja objektom
10)Nizvodna naseljenost i izgradjenost
11)Ekonomski kriterijumi

1) temeljni ispust
2) i objekat za prihvat i evakuaciju velikih voda (poplavni
talas)
Temeljni ispust ima ulogu,da u slucaju potrebe omoguci
praznjenje akumulacije.
Potreba za praznjenjem akumulacije moze biti visestruka,kao
sto je nailazak ekstremnog poplavnog talasa,odnosno
stvaranje prostora da se on bezbedno prihvati.
Vrlo cesto se akumulacija prazni i zbog potrebe izlovljavanja
ribe iz nje,a i zbog potrebe popravke nekih objekata uz
akumulaciju i na brani

Sam precnik,odnosno kapacitet ispusta se dimenzionise na

osnovu potrebnog vremena za praznjenje akumulacije,koje
najcesce diktiraju uslovi dobijeni od ministarstva odbrane
Temeljni ispust treba postaviti sto blize ulaznoj gradjevini
dovoda,da bi se omogucila efikasna zastita od istalozenog
nanosa,jer ispust moze da pokrene nanos samo u ogranicenoj
oblasti oko svog ulaza.
Na nasim akumulacijama u Vojvodini minimalni precnik
temeljnog ispusta je 0.6 (m) proistekao iz potrebe ciscenja
cevi.
Sam temeljni ispust se moze graditi van tela brane
odnosno u samoj kosini brda kada je on prethodno
koriscen kao optocni tunel

Kod nasute brane temeljni ispust u sebi sadrzi i kulu

zatvaracnicu

Zatvaracnica se postavlja na uzvodnom delu temeljnog

ispusta da bi se sprecilo isticanje vode ispod brane,ukoliko bi
doslo do pucanja cevi temeljnog ispusta
Pucanje cevi temeljnog ispusta se desava u slucaju
nekontrolisanog sleganja tela brane
Obavezno se postavljaju dva zatvaraca zbog sigurnosti

68

Zatvaracnica na temeljnom ispustu

Objekti za evakuaciju velikih voda kao sto je

Dispoziciono gledano evakuacioni organi mogu da

budu:
1)Kroz telo brane
2)Oko brane
3)Ispod brane

napomenuto imaju zadatak da prihvate i bezbedno

sprovedu poplavni talas nizvodno od brane.
Osnovni uslov za njihovo dimenzionisanje je da je pre
nailaska poplavnog talasa akumulacija bila
puna,odnosno do kote preliva,a da pri nailasku
poplavnog talasa maksimalana kota vode u akumulaciji
bude niza od kote krune brane za neku sigurnosnu
visinu h.
Ova sigurnosna visina h se najcesce usvaja da bude
jednaka maksimalnoj visini talasa

69

Dispozicija bocnog preliva

Bocni preliv
Bocni preliv je evakuacioni organ kod koga je
prelivanje upravno na pravac toka u sabirnom
kanalu,sto omogucava veliku duzinu prelivne ivice
Bocni preliv se koristi kada nema dovoljnog prostora da se
ceonim prelivom obezbedi potrebna duzina prelivne
ivice,obicno kod nasutih brana u uskim kanjonima

Elementi bocnog preliva

Sahtni preliv

70

Brana sa vodozahvatima za hidrocentralu i vodovod

Preliv uz nasutu branu

Presek III i IV

Objekti za evakuaciju velikih voda se dimenzionisu na

merodavni poplavni talas (MPT),odnosno poplavni talas
odredjenog povratnog perioda.
Sto je povratni period veci to je sigurnost brane na prihvat
poplavnog talasa veca,ali su i preliv i brana skuplji.
Povratni period merodavnog poplavnog talasa se bira na
osnovu sledecih parametara:
-Ugrozenost nizvodnog podrucja
-Znacaj samog objekta
-Tipa brane
-Tipa evakuacionog organa
-Pouzdanosti hidroloskih podataka

71

 Merodavni poplavni talas zavisi od toga da li nizvodno od

Preliv kod nasute brane

brane imamo veca naselja ili materijalna dobra

Sa druge strane sto se tice tipa brane treba znati da su

zemljane brane mnogo ugrozenije u slucaju prelivanja od
betonskih
Takodje su sa aspekta propustanja poplavnog talasa povoljniji
otvoreni prelivi od preliva kao sto je sahtni
U praksi se najcesce koriste preporuke Internacionalnog
komiteta za visoke brane,koji preporucuje da se
evakuacioni organi dimenzionisu na hiljadugodisnju
veliku vodu,a da se evakuacioni organ dimenzionise na
hiljadugodisnju veliku vodu,a da rezervna visina h,bude
tolika da pri nailasku 1.5 puta veceg poplavnog talasa od
hiljadugodisnjeg ne dodje do prelivanja brane.

Preliv kod nasute brane

Preliv kod nasute brane

72

Preliv kod gravitacione brane

Preliv kod gravitacione brane

Preliv kod gravitacione brane

Preliv kod gravitacione brane

73

Preliv kod lucne brane

Preliv kod lucne brane

Preliv kod lucne brane

Privremeni objekti koji omogucavaju izgradnju brane

Za vreme gradjenja brane reka se privremeno mora skrenuti

da bi se u koritu reke,ili dela korita,oslobodjenom od
vode,mogla podici brana.Za skretanje reke nacelno se
razlikuju dva nacina.
Prvi nacin je sprovodjenje reke kroz obilazni tunel(optocni
tunel),dok korito reke ostaje oslobodjeno od vode,cime se
omogucuje gradjenje brane
Ovo zahteva i izgradnju privremene brane,koja se naziva
zagat,koja zaustavlja vodu i podize nivo cime se stvara
mogucnost da voda protice tunelom.Postavlja se i druginizvodni zagat,da se spreci da voda sa nizvodne strane ne
dodje u korito gde se gradi brana.
Umesto tunela moze da se gradi optocni kanal.

74

 Drugi nacin gradjenja brane je podizanje zagata kojim

se ogradi jedan deo korita i u kome se posto se
oslobodi vode gradi jedan deo objekta

Voda se privremeno propusta kroz jedne delove objekta,dok se

Kada se on zavrsi toliko da se kroz njega moze

privremeno propustati reka,reka se tu prebaci i sada se
gradi i oslobodi od vode drugi deo korita u kome se gradi
preostali deo objekta.

Gradjenje brane uz prebacivanje reke

sa jednog dela korita u drugi

drugi zavrsavaju,pa se onda propusta i kroz definisano

sagradjene ispuste i prelive,dok se poslednji delovi zavrsavaju.
Sve mora da bude podvrgnuto ocekivanim hidroloskim
uslovima:za vreme malih voda radovi se mogu obavljati na
vecem delu objekta,jer je tada reci potrebno manje
prostora.Najosetljiviji poduhvati prebacivanja reke
obavljaju se tada.
Za nailazak perioda velikih voda objekat se privremeno
osposobi da ih prihvati,da bi se objekat kasnije intenzivnije
dovrsavao kada se stvore povoljniji uslovi.

75

 Sprovodjenje vode tunelom nije prihvatljivo kao resenje kod

izgradnje brana na velikim rekama,jer bi to zahtevalo tunele
nerazumno velikih precnika,i tu se mora preci na prebacivanje
reke
Kod manjih vodotoka,upravo svuda gde je to moguce primenjuje
se prvi nacin (optocni tunel),jer to obezbedjuje neometano i
neprekidno gradjenje sa redosledom koji je sa stanovista
tehnologije gradjenja najpogodniji,dok prebacivanje reke namece
redosled koji obicno prate i iznete teskoce.
Teskoce su narocito izrazene ako korito nije dovoljno siroko,pa
se za gradjenje u pojedinim fazama mora ostaviti malo
prostora,zbog toga se ponekad vrsi vestacko prosirenje korita na
mestu gradjenja da bi se veci deo reke ogradio,a reka tekla i kroz
stvoreno prosirenje

Moze se pomenuti i nacin koji dozvoljava da se objekat radi

u suvom.Naime,objekat se gradi pored reke,a onda se reka
na njega navede,a postojece korito se napusti
Ovo se gotovo redovno primenjuje kod izgradnje objekata
za vestacke kanale
Izraze oslobodjeno od vode ili suvo treba shvatiti
uslovno,tj. Mesto gradjenja oslobodjeno od recnog toka,a ne i
od vode,ako se u razmatranje ukljuci i filtracija.Ispod i sa strane
zagata,kroz stenu izmedju optocnog tunela i gradilista,voda ce
prodirati i gradiliste ce se crpljenjem neprekidno boriti sa
vodom

Izgradnja brane-primeri

76

77

78

79

80

81

Hoover dam

82

83

Izvodjenje brane-korak po korak

Izvodjenje brane-korak po korak

Izvodjenje brane-korak po korak

Izvodjenje brane-korak po korak

84

Izvodjenje zagata

Postavljanje zagata

Betoniranje brane

85

Betoniranje brane

Izvodjenje brane Itaipu

Izgled gotovog objekta

Najvece brane

86

Hoover dam

Hoover dam

Hoover dam-maketa

Hoover dam

87

Hoover dam

Hoover dam-Elektricna centrala

Hoover dam-Elektricna centrala

Hoover dam-Unutrasnjost Centrale

88

Odvodni Tuneli

Aswan high dam

Aswan High dam

Aswan high dam

89

Aswan high dam

Itaipu dam

Aswan high dam

Itaipu dam

90

Itaipu dam

Itaipu dam

Itaipu dam

Itaipu dam

91

Three Gorges dam

Three Gorges dam

92

Three Gorges dam

Three Gorges dam

Three Gorges dam

Three Gorges dam

93

Three Gorges dam

Three Gorges dam

Three Gorges dam

Three Gorges dam

94

Three Gorges dam

Three Gorges dam

Three Gorges dam

Three Gorges dam

95

Three Gorges dam

Three Gorges dam

Three Gorges dam

Three Gorges dam

96

Grand Coulee dam

Grand Coulee dam

Grand Coulee dam

Grand Coulee dam

97

Grand Coulee dam

Folsom dam

Grand Coulee dam

Folsom dam

98

Ostecenje kapije preliva-Folsom dam

1995

Edwards Dam

Edwards Dam

Edwards Dam

99