MEGATREND UNIVERZITET FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

PRAVO EVROPSKE UNIJE Materijal za pripremu I kolokvijuma

Prof. dr Filip Turinovi

Beograd, oktobar 2011. godine

ZAJEDNIKO I UNUTRANJE TRITE I ETIRI FUNDAMENTALNE SLOBODE Zajedniko i unutranje trite predstavljaju najvaniji deo poetnih pa i sutinskih elementa integracionih procesa u Evropi. Smataralo se na poetku da e se stvaranjem zajednikog trita postii najvaniji cilj, a to je harmonizacija razvoja ekonomskih politika drava lanica, kontinuirana i balansirana ekspanzija, poveanje stabilnosti, ubrzani rast ivotnog standarda, i sadrajnija saradnja drava lanica uopte. Zajedniko trite bilo je bazirano na etiri osnovne slobode. Popularno nazvane stubovi zajednice. To su: sloboda kretanja roba, lica, kapitala i usluga. Rimski ugovor je oznacio proces harmonizacije propisa drzava clanica u ovoj sferi kao najvazniji cilj.U tom pravcu Savjet na predlog Komisije...donosi jednoglasno dfirektive o harmonizaciji zakonskih podzakonskih i administarativnih odredbi drzava clanica koje imaju neposrednog uticaja na upostavljanje zajednickog trzista. Postojala je opsta ocjena u ranim fazama da uspjeh integracije zavisi od sposobnosti drzava clanica da harmonizuju pravne sisteme. Medutim taj proces imao je svojih objektivnih ogranicenja koja su nastajala jednim dijelom uvrscivanjem novih propisa u obalstima nacionalnih prava koji su se odnosili na zastitu potrosaca,javno zdaravlje ,tehnicke standarade i kvalitet.Najcesce su ti propisi bili produkt napora drzava calanica da se svojim gradjanima obezbijede koriti i zastita.U objektivnoj ravni ti propisi su postali ozbiljana prepreka za uspostavljanje zajednickog trzista.Takodje su dovodili do podjele trzista i uslovaljavali su zaostajanje u tehnoloskom smislu.Osim toga su uslovalajvali izostanak prave konkurencije.Posljedica toga bila je odsustvo prava potosaca na izbor.Usljed toga nastojalo se zastiti legitimno pravo potrosaca na izbor kroz kreiranje standarda i pravila vazecih na cijelom prostoru Zajednice. Prema citiranom clanu Rimskog ugovora primjena direktiva u cilju otklanjanja barijera na trzistu bila je na pocetku uspjesna. Ranih sesdesetih godina njihova produkcija je bila veoma restriktivna ali ne i bez uspjeha. Ozbiljna i siroka dinamika u produkciji direktiva u ovoj oblasti nastupila je nakoan usvajanja Opsteg Programa za elemninaciju tehnickih barijera u trgovini. Siroko podrucje trgovine motornim vozilima regulisano je sa vise od 60 direktiva koje su obuhvatale ne samo vozila vec i opremu za njih. Takodje je bila veoma siroka produkcija direktiva koje su regulisale pitanja harmonizacije propisa u vezi sadrzaja ,marki i pakovanja hrane,kozmeticke i farmaceutske robe.Poklonjna je velika paznja razlicitim vrstama elekticne potrosacke robe.Regulisano je pitanje masinskih i kabastih proizvoda . Nakon usvajanja Prvog programa o zastiti zivotne sredine pojavio se problem kako u toj sferi harmonizovati propise.Obzirom na cinjenicu da to pitanje nije ulazilo u komuniarni kompleks moralo se pribeci dodatnim procedurama radi njegovog regulisanja.Savjet je mogao primijeniti proceduru predidjenu u clanu 308 ugovora koja dozvoljavala Savjetu da radi postizanja komunitarnih ciljeva u ovim slucjevima jednogalano moze donostit odluke. Na pocetku su ove direktive obuhvatale pravila o pijacoj vodi i zastiti voda uopste,emisijama gasova iz automobila,cistom vazduhu i zastiti ptica.

Primjena direktiva bila je na pocetku neadekvatana. Jer je zahtijevala od drzava clanica donosenje posebhih propisa za njihovu implemetaciju.Predvidjao se vremenski period najcesce od dvije godine za izvrsenje te obaveze. Pitanje izvrsavanja ovih obaveza bilo je predmetom razmataranja od strane Komisije koja je u svrhu pravilne primjene mogla inicirati postupke protiv drzava koje ne izvrsavaju te obaveze. Primjera radi ukazacemo na Direktivu br 92/32 koja se odnosila na harmonizaciju prava u oblasti kalsifikacije,pakovanja ,stavljanja etiketa o stetnim materijama.Ova direktiva dopunjavana je 1979 i 1992 godine. Struktura direktive sadrzi nekoliko principijelnih cinilaca sadrzaja.Prvi dio se donosi definicije sadrzaja stetnih materija.Definicija je opisna i kaze se da je to ona materija koja je opasna za ljude i zivotnu sredinu.Nadaje se daje opis svojstava stetnosti.Ukazuje se da su to eksplozivne ,zapaljive,otrovne,kancerogene i druge materije. Drzave clanice su duzne da onemoguce plasman stetnih materija na zajednicko trziste.Plasman je moguc u situacijama kada se prethodno izvrse sve potrebne inspekcije i pakovanja obeljezavanja na odgovarajuci propisani nacin. Nazalost direktiva ne sadrzi propise o prometu stetnih materija na druga trzista van zajednice. Proizvodjaci prodavci duzni su da obezbijede veoma pazljivu kontrolu i ispitivanje svih djelova sadrzaja ove materije uz upotrebu labaratorijskih testova predvidjenih dobrom laboratorijskom praksom. Proizvodjaci i prodavci moraju imati specificna tehnicka upustava o posebnim rizicima i nezeljenim efektima tih proizvoda.Ovu vrstu upustava sa poterebnim evaluacijama nacionalne vlasti vrse uz koordinaciju sa Komisijom i odgovarajucim vlastima u drugim drzavma clanicama. Nacionalne vlasti odobravaju odgovarajucu i solidnu ambalazu i pakovanje za pojedine stetene materije.Odredba koja se odnosila na ovu sferu dopunjena je 1979 godine na taj nacin sto zahtijeva dodatne zastittne mjere u odnosu na djecu. Shodno Aneksu uz direktivu ovi proizvodi moraju biti snabdijeveni sa sa fiksiranim i nepokretnim simbolom koji jasno i nedvosmisleno ukazuje da je rijec o specijalnom riziku.Ovaj simbol mora biti jasan na teritoriji cijele Zajednice i prepoznatljiv i za one koji ne govore jezik sredine u kojoj je simbol ili proizvod uradjen. Period ranih osamdesetih godina se ocjenjuje kao europsimizam i euro stagnacija. Proces harmonizacije prava bio je veoma slab.Sardnja medju clanicama se odvijala u duhu gotovo neproduktivnog kriticizma..Nesaglasnostima je isao na ruku i postupak usvajanja legislativnih akta za sta se zahtijevala jednoglasnost. Medutim vec 1982 godine pojavljju se snazne inicijative sa zahtjevima za obanavljanjem komunitarnog jedinstva visega ranga. Na sastanku Evropskog savjeta u Dablinu 1984 godine zakljuceno je da se treba kompletirati unutarsnje trziste.Na narednom sastanku u Briselu 1985 godine od Komisije je zatrazeno da podnese detaljan program sa odgovarajucim rasporedom u svrhu stavranja jedinstvenog trzista do 1992 godine. Smatara se da je u ovim aktivnostima bila presudna energija i akcija Zaka Delora predsjednika Komisije.Iako ne treba isuvise naglasavati ulogu pojedinaca u aktivnostima politckog karaktera pojedine politcke sekvence se bez ikave sumnje nalaze pod direktnim uticajima politickih licnosti.Prema opstoj ocjeni dodatni dimnamizam u procesima evropske integarcije mora se vezivati za ime Zaka Delora.On je rukovodeci se najboljim namjerama doprinio je da se veoma brzo sacini Bijela knjiga o kompletiranju unutarsnjeg trzista. 3

U konkretnom slucaju veliki doprinos dao je potpredsjednik Komisije i direktor direktorata za za unutarasnje trziste Lord Kokfild . BIJELA KNJIGA o kompletiranju unutarasnjeg trzista od juna 1985 godine Na pocetku se naglasava saglasnost Komisije sa procesima kompletranja unurasnjeg trzista i o potrebi stvaranja jednog dokumenta u obliku akcionog plana. Uvodne napomene naglasavaju potrebu eleminisanja svih vrsta barijera u svrhu postizanja glavnog cilja. Objektivo stvaranje unutarasnjeg trzista ima tri dijela i to: 1)spajanje pojedinacnih trzista drzava clanica u jedinstveno trziste sa oko 320 miliona ljudi. 2)obezbjedjenje da jedinstveno trziste bude istovremeno i ekspanzivno i u razvojnom trendu 3)obezbjedjnje da trziste bude fleksibilno na nacin sto ce se omoguciti da lica i robe,kapital i investicije cirkulisu na prostoru objektno velikih mogucnosti. Da bi se dostigli ovi postavljeni ciljevi potrebno je preduzeti korake koje kalsifikujemo u tri cjeline i to: 1)uklajnjanje fizickih barijera 2)ukljanjanje tehnickih barijera 3)uklanjanje fiskalnih barijera Fizicke barijere se u prvom redu odnose na na carinske objekte na carinicanama drzava clanica.Pojedini autori njihovo prisusto i sada ozanacavaju kao dokaz za kontinuirani proces podjele zajednice.Njihovo ukalanjanje se dozivljava kao znak uspostavljanja jedinstvenog trzista. Ponekad se istice da se ovi objekti zadrzavaju u svrhu resavanja problema imigracije.bezbjednosti,kontrole trgovine drogama.i sl.Smatra se da ce one biti potpuno uklonjene kada se za ove svrhe pronadju alteranativni putevi kontrole. U svakom slucaju ispravno je zakljuciti da je odrzanje ovoga vida kontrole na granicama izmedju drzava clanica ustvari samo izvor dodatnih novcanih troskova. Uklajnjanje tehnickih barijera omogucilo bi posebno u industriji povecanje kompetitivnosti.Postojanje razlicitih tehnickih standarda u opremi iz oblasti npr zdravlja i drugih sektora uslovlajava umanjenje konkurentnosti. Stoga Komiisja usmjerava svoje napore ka stvaranju koncepta harmonizacije na osnovama multi priznanja i ekvivalencije. I na kraju obezbjedjjnje fiskalne harmonizacije je ugovorna obaveza i nema mogucnosti za drugacija tumacenja vec da se ti propisi potpuno obzirom na njihovu jasnost jedinstveno primejnjuju. Cini se da van savkog spora pitanje nuznosti harmonizacije.Sve drzave clanice prihavataju makar u deklarativnoj ravni tu obavezu.Medjtim pojedine od njih suocavaju se sa raznovrsnim teskocama prilikom implemetiranja obaveza.Njima se omogucava da svoje specificnosti ispolajvaju u odredjneom periodu ali se istovremeno postavlja pitanje do koje mejre te drzave mogu onemogucavati jedinstvenu primjenu propisa koji donose progres. Koherentna trgovinska politka omogucava povecanu konkurentnost.Parcijalizacija unutarasnjeg trzista onemogucila bi za slucaj postojanja restiktivne prakse prema firmama i da trgovacki partneri visokoga znacaja ne dodjeljuju koncesije kakve bi mogle ocekivati u slucaju jedinstvenog nastupa. Bijela knjiga je predvidjela citavu skalu legisalativnih instrumenta za dostizanje slobode kretanja kapitala roba.lica i usluga.Pored toga ukazuje na potrebu harmonizacije propisa iz obalasti intelektualne svojine,poreza,bankarstva itd.

U Aneksu Bijele knjige nalazi se 282 legislativna akta sa vremenom implemetacije . Pitanjima potrebe uspostavljanja jedinstvenog trzista bavio se Cecchini izvjestaj koje sacinjen na zahtjev Komisije 1988 godine. Analiza je izvrsena posredsvom 11000 firmi i 24 studije.Ti agregati su pokazivali prednosti unutarasnjeg trzista u proizvodnji, investicijama i posebno u obzbedjivanju novih 2 milona radnih mjesta. Jedinstveni evropski akt donio je kvalitet vise u tom smislu sto je eksplicitno izrazio stav da se u okvir unutarasnjeg trzista oznacenog kao prostor bez unurasnjih granica uvrscuju i cetri funadamentalne slobode. Prema predlozima Komisije trebalo je izmijeniti clan 8 Ugovora na taj nacin sto bi se obezbijedilo njegovo direktno djejstvo.Izmjene koje su ucinjene nijesu donijele direktno djestvo sto je vidljivo i u odluci Suda prilikom presudjivanja u slucaju Wijsenbeek. Medjutim bilo je drugacijih misljenja medju istaknutim pravnim teoreticarima.Tako npr profesor Elherman , direktor direktrata za pravne usluge istice da se koncept unutarsnjg trzista bez granica moze smatarati novim materijalno pravnim konceptom preciznijim i potpunijim nego li onaj koji se stvara na osnovu odluka Suda pravde. Program predvidjen u Bijeloj knjizi dozivio je znacajan uspjeh.To slijedi iz ocjene Evropskog SavjetAa iz Edinburga odrzanog decembra 1992 godine. Istaknuto je da je usvojeno preko 500 mjera u svrhu uredjenja unutarsnjeg trzista.Znacajan uspjeh je postignut u implementaciji propisa iz oblasti koje se ticu cetiri slobode.Zapazeni su propisi koji su harmonizovali obalsti javnih nabavki,telekomunikacija i drugih tehnickih sektora. Postignuti su izvjesni uspjesi u pogledu ostvarivanja prava slobode kretanja studenata ali se to ne bi moglo nazvati potpunim resenjem pitanja slobode kretanja lica. Gotovo 75% legislativnih mjera odnoslio se na direktive.Iako su one omogucavale drzavama clanicama da u ostavljenom periodu od dvije godine implementiraju donijetu direktivu ta njihova obaveza vrlo cesto je krsena Ili je nepotpuno i nedovoljno izvrsavana. Stoga je Komisija smatrala da se na osnovu svojih ovlascenja iz Ugovora moze zahtijevati od drzava clanica da ispune obaveze implementacije direktiva prije nego sto bi se zahtivala akcija od Suda. Komisija je u svom izvjestaju iz 1996 godine navela da su mjere primjenjivane do tog vremena dovele do povecanja trgovinske razmjene unutar Zajednice u iznosu od 20%. I da je obezbiedjen rast od 1% godisnje.Takodje je otvoreno preko 900 hiljada radnih mjesta. Prije toga Komisija je vise puta u svojim izvjestajima potencira intenzivniju primjenu principa subsidijariteta kako bi izbjegle pojedine situacije institucionalanih blokada. Komisija je 1996 godine izdala SLIM progarm u kojem predlaze kodifikaciju pojedinih prava kao npr bankarstvo,profesionalna prava radnika itd.Taj proces nije bio u svojim krajnjim dometima narocito uspjesan ali je kao primjer imao velikog znacaja. U 1997 godini Komisija je usvojila Akcioni plan u kome je iznijela namjeru da radi na podizanju efektivnosti propisa u obalasti unutarasnjeg trzista.Plan je apostrofirao nedovoljnu efikasnost u izvrsavanju direktiva navodeci da se skoro 25% ne izvrsava ili se nepotpuno izvrsava.Radi prevazilazenja takvoga stanja obajvljuju se svakih sest mjeseci izvjestaji o registaraciji implementiranih direktiva.

Prema ocjenama velikog broja autora najvazniji fakat za postizanje uspjeha u harmonizaciji i stvaranju unutarasnjeg trzista bio je izmjena clana 100 Ugovora prilikom donosenja Jedinstvenog Evropskog akta. Novi clan je izbjegao principijelnu slabost ranijeg clana koji je predvidjao jednoglasnost prilikom odlucivanja o donisenju novih mjera u procesu harmonizacije na taj nacin sto je omogucio donosenje odluka kvalifikovanom vecinom. Ta izmjena se nije odnosila na relativno nove procedure koje su tretirale na fiskalanu sferu, zastitu prava zaposlenih,zastitu zivotne sredine.Drzave su mogle kako smo ranije naglasili u najboljoj namjeri da zastite svoje drzavljane donosti ove propise koji su se cesto smatarali smetnjom i preperekom u formiranju unutarasnjeg trzista. Medjutim i pored toga na osnovu te izmjene uslijedile su brojne akcije koje su znatno dinamizirale harmonizaciju u tim oblastima. Narocito je bio izrazen problem tehnickih barijera koji su narastali usljed tehnickih pronalazaka i inovacija. Da bi se donekle uredila situacija u ovoj oblasti donijeta je Direktiva 83/89 sa osnovnom svrhom da se postigne koordinacija izmedju drzava clanica i Komisije prije nego li drzave clanice usvoje nove tehnicke standarde i propise. Direktiva je obavezala drzave clanice da notifikuju Komisiji prije usvajanja ,namjeru da zele da donesu neki tehnicki standard ili propis. Ovu vrstu notifikacije Komisija je didtriburala ostalim drzavama calanicama u svrhu davanja eventualnih amandmana. U korpusu ove direktive bili su i pojedini standardi koji su se ozanacavali kao tehnicke specifikacije.Iako oni nijesu bili obavezni imali su velikog znacaja u stvaranju kvaliteta proizvoda i prava potrosaca na kvalitetan izbor. Izvjestaji Komisije iz ove sfere ukazuju da se na ovaj nacin postiglo veoma mnogo u smislu otklanjanja tehnickih barijera u trgovini. Ali nazlost to nije donijelo pozeljni i potrebni nivo stadardizacije u Uniji. Dobra strana bila je obezjedjenje preventivne kontrole i provjere do koje mjere se tim putem mogu konsituisati nepoterene prepreke trgovini sa jedne stane i na kakav nacin se moze obezbijediti zastita javnih interesa. Komisija je nakon cuvenog slucaja Cassis de Dijon izrazila namjeru da primjenom principa multi priznanja reducira direktive u ovoj obalsti.Za taj posao imala je ozbiljnu podrsku presjednika Delora Novi pristup Komisije u ovoj oblasti bazirao se na nekoliko principa koje cemo sumarno izloziti. 1)harmonizacija prava bice restriktivna ako je u pitanju zahtjev bezbjednosti odnosno mogucnost slobodne cirkulacije na trzistu 2)Industrijski proizvodi moraju biti u skladu sa standardima koji vladaju o toj sferi.Oni takodje moraju biti u skladu sa zahtevima predvidjenim u direktivama 3)tehnicke specifikacije nijesu obavezne Medjutim tamo gdje evropski standardi egzistiraju oni imaju apsolutni prioritet.Prakticno je bez znacaja cinjenica sto ptoizvodjaci nemaju obavezu primjene standarda jer se suocavaju sa problemom kako da obezbijede potrebne uslove predvidjene u direktivama za pojedine sektore. Ovako postavljen novi pristup Komisije reducirao je broj direktiva ali ih nije potpuno odbacio.One egzistiraju u nevelikom broju, jer u pojedinim slucajevima nuzno je utvrditi okvire minimuma standrada bezbjednosti.Neke od njih bave se pitanjima bezbjednosti djecih igracaka,medicinske opreme ,elektricnom opremom i drugim aparatima i proizvodima koji unvijek i iznova zahtijevaju uredjenje makar okvirnih elementa. 6

Ceritfikati koji se dobujaju od tijela Unije zaduznih za te poslove uvode posredan nacin identifikovanje marke evropskog proizvoda sto bi trebalo da bude garancija za slobodan promet na trzistu Evropske unije. Komisija je baveci se ovim pitanjima izdala Zelenu knjigu evropske standardizacije januara 1991 godine. U njoj predlaze da se ostvari efikasnija struktura nacina donosenja odluka u nacionalanim i komunitarnim tijelima i organima nadleznim za standardizaciju. Dio problema u ovoj sferi nastao je kako je navedeno u zbog nedostaka laboratorija za testiranje i izdavanje certifikata. Multi priznanje je unijelo zajedno sa povecanjem tehnickih mogucnosti laboratorija i druge opreme da se pitanja postizanja standarda uspjesno obavljaju. Odnosno da oni budu faktor kompetitivnosti . Za neke veoma vazne obalasti kao npr medicinu formirana je 1993 godine agencija za evaluaciju meddicinskih proizvoda.Ova agencija ima zadatak da kontrolise i testira proizvode prije nego sto mogu biti iznijeti na trziste. Sjediste agencije je u Londonu. SLOBODA KRETANJA ROBA Razmatrajui znaaj etiri slobode moramo zakljuiti da kljunu ulogu u konstituisanju zajednikog odnosno unutranjeg trita ima sloboda kretanja roba. Ova sloboda sainjena je, uslovno reeno, od tri dela. Prvi deo odnosi se na eliminaciju carinskih i slinih davanja izmedju drava kao i unutranjih i diskriminatornih novanih davanja. Drugi deo odnosi se na eliminaciju necarinskih kvantitativnih ogranienja i slicnih barijera. Trei se odnosi na dejstva autorskih prava i industrijske svojine. U delu tri Ugovora, naslov Slobodan promet robe u lanu 23. kae se: Zajednica se zasniva na carinskoj uniji koja se odnosi na svu robnu razmenu i obuhvata zabranu carina na uvoz i izvoz izmedju drava lanica i svih dabina koje imaju isto dejstvo, kao i uvodjenje zajednike carinske tarife u njihovim odnosima sa treim zemljama. Odredbe sadrane u lanu 25. u glavi 2. ovog naslova primenjuju se na robu koja potie iz drava lanica i kao i na onu robu iz treih drava koja je u slobodnom prometu u dravama lanicama. Uklanjanje carina izmedju drava je inherentno konceptu carinske unije. Neto manje je jasan koncept uklanjanja svih dabina koje imaju slino dejstvo. Medjutim, bez obzira na te nejasnoe terminolokog i materijalnog karaktera, Sud pravde je funkcionalistiki posmatrano imao jasan stav u tom smislu, jer je iroko primenjivao koncept uklanjanja svih dabina u kretanju roba. U vezi sa tim ilustrativan je primer /Case 2/3 1969.godine ECR 211/ u kojem Sud ponitava odluku Belgije o uvodjenju novanih davanja za neke socijalne fondove prilikom prometa nebruenih dijamanta. Prijema miljenju Suda u tom sluaju se radilo o dabinama sa slinim dejstvom kao to su carine. Takodje sa istom tendencijom u smislu postizanja zatite drava lanica od prijemetanja carinskih i drugih davanja, zabranjuje se naplata posrednog ili neposrednog veeg iznosa unutranjih poreza od onih koji se napalauju za domae proizvode. Osim toga, ni jedna drava ne moe na proizvode iz drugih drava lanica naplaivati bilo kakave unutranje poreze radi zatite drugih proizvoda. U vezi sa tim Savet je bio ovlaen da na predlog Komisije, uz konsultovanje Parlamenta i Ekonomsko socijalnog Saveta, donese mere za uskladjivanje pravnih propisa koji se odnose na politiku dodatnih poreza. Ovaj tip odluke morao se doneti jednoglano. Za sluaj veta neke drave lanice Savet je mogao doneti mere koje su neophodne da bi se obezbedilo 7

funkcionisanje unutranjeg trita. Savet je nastojao da harmonizuje sutinski vano pitanje dodatnih poreza, jer su oni najvei deo prihoda Zajednice. Odredjivanje procedura u tom smislu bilo je orijentisano da se obezbede minimalni zahvati o emu svedoe brojne direktive. KVANTITATIVNE RESTRIKCIJE Da bi se obezbedila sloboda kretanja roba nuno je bilo eliminisati kvantitativne restrikcije i mere ekvivalentene njima. Medjutim izvesne nedoumice moe izazvati pitanje ta su to kvantitativne restrikcije. Prijema opte usvojenom shvatanju re je o numerikom ogranienju trgovine robama izmedju drava. Kao sinonim upotrebljava se naziv kvota. Ovaj termin je doao iz GATT-a odnosno njegovog lana 11. koji generalno zabranjuje kvote uvozno-izvozne dozvole i druge mere. Sledei logiku znaaja GATT-a ostale mere slinog efekta morali bi tumaiti restriktivnim i pod tim podrazumevati razliite vrste ogranienja trgovine. Na drugoj strani Sud veoma ekstenzivno tumai taj vid ogranienja, to je sa svoje strane imalo ogromnog udele za dostizanje integracije unutar zajednikog trita. IZUZETCI OD PRINCIPA SLOBODE KRETANJA ROBA Sloboda kretanja roba poznaje izuzetke koji su utvrdjeni u odredbama lana 30. Ugovora u kome se kae da su mogua ogranienja uvoza, izvoza ili tranzita robe, ako su ona opravdana razlozima javnog morala, javnog poretka, javne bezbednosti, zatite zdravlja i ivota ljudi, ivotinja ili biljaka, zatite nacionalnog kulturnog dobra umetnike, istorijske i arheoloke vrednosti ili zatite industrijske i trgovake svojine. Medjutim takva sredstva ne smeju postati sredstvo svojevoljne diskriminacije ili prikriven oblik ograniavanja trgovine izmedju drava lanica. Najvanija stvar u regulaciji ove obalasti je reenost da se izbegnu situacije u kojima drave lanice imaju motive da pribegavaju neselektivnoj primeni mera zatite gore oznaenih interesa kao masku za svojevrsni protekcionizam. Obzirom na to da je komunitarana regulativa u celosti pokrila ovu oblast onda se s pravom moe zakljuiti da je regulativa drava lanica po pravilu jedino preventvnog karaktera. SLOBODA KRETANJA LICA Sloboda kretanja lica jedna od etiri fundamentalne slobode sadri vie elemenata. Na poetku bi se bavili slobodom kteranja radnika, obzirom da je to njen najvaniji deo. Nakon II svetskog rata postojala je veoama izraena protekcionistika politika u pogledu zapoljavanja stranih radnika koje su smatrali migrantima. Imali su po pravilu nesiguran poloaj i suoavali su se sa brojnim restrikcijama i ogranienjima. Nakon rimskih ugovora iz 1957.godine, bilo je izvesno da e se uspostaviti sloboda kretanja radnika nakon isteka tranzicionog perioda, do 1970.godine. Kao to je poznato, taj period se zavrio godinu dana ranije. Sloboda kretanja radne snage ima nesumnjivo veliki politiki, socijalni i kulturni znaaja. Ova sloboda odnosi se, ne samo na radnike sa plavim okovratnicima, ve i na one koji raspolau sofisticiranim znanjima visoke vrednosti i strunosti. Poznato je da veliki broj radnika ivi u drugim dravama dui period vremena i u tim sredinama organizuje ukupan ivot i ostvaruje ogroman uticaj na socijalna deavanja. Njihova deca nastavljaju da ive u tim sredinama. Zapoljavaju se i zakljuuju brakove sa licima iz redova domicilnog stanovnitva.Te pojave su naroito izraene u ovom vremenu i znaajno doprinose da se EU lagano pribliava stapanju razliitih kultura kao osnova za promociju evropskog gradjanstva. U lanu 39. Ugovora o EU kae se da e unutar Zajednice biti obezbedjena sloboda kretanja radne snage. Ova sloboda obuhvata ukidanje svake diskriminacije izmedju radnika drava lanica po osnovu dravljanstva, u pogledu zapoljavanja, 8

nagradjivanja i ostalih uslova rada. U okviru ove slobode, radnici, sa izuzetkom ogranienja koja nastaju iz razloga javnog poretka, bezbednosti i zdaravlja, imaju pravo: a) da prihvate stvarno uinjene ponude za zapoljenje; b) da se u tu svrhu slobodno kreu na teritorijama drava lanica; c) da borave u jednoj dravi lanici radi zaposlenja u skaldu sa zakonskim i administrativnim propisima koji reguliu zapoljavanje dravljana tih drava lanica; d) da se zadravaju na teritoriji drave lanice nakon zaposlenja u toj dravi u skaladu sa uslovima koje Komisija utvrdi u izvrnim uredbama. Ove odredbe ne odnose na radnike zaposlene u javnoj upravi. Kategorija radnika nije sasvim jasno definisana u ovim i drugim propisima. To je propustio da uradi i Sud pravde. Savet ima ovlaenja da regulie pitanja iz ove oblasti i to kvalifikovanom veinom u saradanji sa parlamentom. Nakon Mastrihta ta procedura je preneta u domen koodluivanja. Na poetku su eliminisana ogranienja u pogledu kvota zapoljavanja i time je otklonjena jedna zanaajna barijera. Uredba 1612/68 nije limitirala koncept radnika. On se uzima veoma iroko. Odnosi se pre svega na radnike iz drava lanica. Osim njih, nakon 1994. godine, kada je formiran evropski ekonomski prostor, ta prava uivaju i radnici iz Islanda, Lihtentajna i Norveke. Ona se odnose i na dravljane vajcarske jer je ona o tim pitanjiama zakljuila sporazum sa Unijom 1999. godine. Ova prava u ogranienom smislu uivaju i radnici iz Turske i Maroka. Gore pomenuta uredba zabranjuje svaku vrstu diskriminacije u pogledu uslova za zapoljavanje. Takodje se socijalna i poreska prava radnika izjednaavaju sa sa pravima radnika iz drave domaina.Radnici su izjednaeni i u pogledu posedovanja nepokretnosti za nastanjivanje.Radnici uivaju prava u vezi sindikalnog predstavljanja i delegiranja u organe. Najvaniji i moda krucijalni stav je pitanje poloaja lanova porodica radnika.Ta prava su liberalno postavljena i u pogledu poloaja najbliih srodnika radnika.Po tom osnovu uivaju prava suprunici, deca ispod 21. godine starosti, drugi maloletni lanovi familije, izdravani roditelji, dedovi i babe radnika i njihovih suprunika. Ta prava se odnose na ivljenje sa radnikom, zapoljavanje za sve gore pobrojane kategorije ak iako nisu dravljani drave lanice.Deca imaju pravo na nediskriminatorni pristup obrazovanju.Shodno direktivi 77/486 za decu radnika predvidjaju se spcijalni programi kako bo se uspenije inetgrisali ali i programi kako bi se obrazovali na svom jeziku i u duhu kulture drave iz koje potiu. Uredba 1251 predvidela je pravo radnicima da ostanu na teritoriji drave lanice posle gubitaka posala u toj dravi.Komisija je 1998. godine predloila znaajne amandmane na Uredbu iz 1968.godine.Tom uredbom se zabranjuje diskriminacija radnika migranata u pogledu rase, pola, seksa, etnike pripadnosti, verovanja i seksualne orijentacije.U pogledu ovih pitanja veoma ilustrativan je sluaj /Case C- 350 /96 ECR I2521/. Austrijski Trgovaki kodeks je zahtevao da menader mora biti rezident Austrije. Sud je naao da se time kri lan 39.Ugovora o slobodi kretanja radnika. Evropska kompanija Koncept kompanijskog prava proizilazi u najvecem dijelu iz ekonomske dimenzije prava slobode nastanjivanja koje ukljucuje I pravo osnivanja preduzeca. Ideja o formiranju originalne evropske kompanije nije nova, jer datira iz vremena neposredno poslije II svjetskog rata.Egzistirao je veliki broj predloga I ideja o tome kako bi trebalo koncipirati nove oblike evropskih preduzeca..Mnosto razlicitih formi ugalavnom bi mogli sazeti ukazivanjem na one tipicnew oblike ,a to evropsko drustvo, evropska privatna kompanija,evropska inetresna grupacija,evropsko drusrtvo za osiguranje,raznovrsne forme neprofitabilnih kompanija itd..geneza razvoja legislacije u ovoj sferi veomaje bogata I nebi se 9

maogala izloziti u okvirima ovoga rada niti u okvirnim elemntima.To je uslovilo pojavu brojnih diversifikovanih nodela u drzavama clanicama. Razvoj evropskih integracionih procesa ucinio je nuznim da se haramonizuju propisi u ovoj obalasti. Prvi potez u tom e pravcu povukla je Komisija podnoseci predlog savjetu o potrebi stvaranja evropskog tipa kompanije koja bi imala nadnacionalni karakter.taj predlog inicirao je brojna razmataranja ali veceg stavrnog ucinka nije bilo u pogledu sistematske I cjelovite legislacije. Komisija je obajavila Bijelu knjigu o ovim problemima.U njoj je pored ostalih vaznih pitanja bilo tretirano I pitanje sistema upravljanja kompanijama .Komisija je takodje podnosila predloge o statutu evropske kompanije u kojemu su tretiranapitanja osnivanja kompanija,postupaka registaracije,osnivackom kapitalu,rukovedjenju,finasijskim izvejstajima I prestanku rada, Ocigledno je da se nije moglo, nakon nepovoljnog odgovora na ovaj tip predloga,pronaci jedinstveno resenje za ovo pitanje.stoga se perslo na novi progaram resavanja koji je u osnovi promovisao multivarijantni nacin regulisanja u svrhu postizanja unifikacije. Osnivanje evropska kompanija Evropska kompanija se moze osnovati u obliku akcionarskog drustva za obavljanje komercijalnih funkcija sa svojstvom pravnog lica I sa minimalnim finasijskim ulogom od 100 hiljada eura.Kompanija mora imati sjediste u nekoj drzavi clanici Evropske unije.Osnivaci evropske kompanije mogu biti akcionarska drustva,drustvasa ogaranicenom odgovornoscu,firme koje imaju staus trgovackih drustava.Osnivane mora biti u skaldu sa propisima drzave u kojoj je sjdiste kompanije. Kompanije se mogu osnovati na sljedece nacine I to : spajanjem dvije ili vise kompanija, formiranjem holdinga,osnivanjem zajednickog drustva kceri kompanije,osnivanjem holdinga privatnih komapnija,osnivanjem zajednickog drustva kceri od strane drustava sa ogaranicenom odgovornoscu I promejnom odnosno taransformisanjem nacionalnih akcionaraskih drustava u evropsko drustvo. Kompanijsko pravo drzava calanica odlikovala je velika raznovrsnost.Harmonizacija ovog prava bila je veoma tezak zadatak.Velika diversifikacija sistema uslovila je okolnost teskog postizanja konsensusa.Drzave clanice su nastojale da ovu oblast sto duze zadrze u svojoj imgerenciji odnosno pod rezimom svojih pravnih pravila.Medjutm bez obzira na to sacinjen je progaram koji je na pocetku donio nekoliko direktiva.. Vecina prava na kontinetu imaala je dva tipa gotovo sasvim razlicitih kompanija I to; 1)javne akcionarske kompanije 2)privatne kompanije sa ogaranicenom odgovornoscu U Velikoj Britaniji je postojao sistem dva tipa kompanija I to javnih I privatnih.Medju njima je bilo razlicitih oblika koji su sadrzale razlicite forme jednog ili druge vrste.Cesto nije bilo moguce naparaviti striktne razlike,odnosno bilo je mejsavine I jednih I drugih elemenata.Usljed toga nije moguce naopraviti strogu podjelu. Na pocetku se ujednacavanje propisa u ovoj obalasti koncentrisalo na javne dionaicarske komapanije. Prvih nekoliko direktiva bavilo se pitanjima njihove strukture.. Direktiva 68/151 bavila se pored glavnog fokusiranja paznje na javne korporacije I sa ogaranicenom paznjom na privatne korporacije. Najvaznije je bilo to sto se trazilo od drzava clanica da uspostave centralni ili komercijalni registar,javnog karaktera u kome ce biti registovanae sve kompanije..U njima ce pored toga I stranica za svaku kompaniju u kojoj ce biti njihov statut,lista direktora I clanova

10

upravljackog borda I opis kapitala koji posjeduje.Takodje se predvidjaju lista mjesecnog bilansa I lista gubitaka. Direktiva 77/91 bavila se samo javnim korporacijama .Zahtijevala je pojedine informacije o svrsi udruzivanja, prirodi akcionarskih prava,ovascenjima upravljackih oragana, I velicinu ulozenog kapitala..Najdetaljnije su odredbe koje se ticu kapitala..Zabranjeno je sticanje sopstvenih dionica za kompanije .U tome postoje samo rijetki izuzeci.Osim toga se formulisu oblici uvecanja kapitala I mogucnost umanjenja.. Akcionarima se daje prece pravo za ucesce u dobiti proprcionalano njihovom akcionaskom ulogu. Treca direktiva koja se bavila javnim kompanijama bila 78/855.Predvidjela je pravila o integracijama razlicitih vrsta firmi..Integaracija (spajanje) moze da se vrsi posredstvom transfera cjelokupnog kapitala I obaveza sa jedne kompanije na drugu.To je tzv.akvizicija u kojoj jedna kompanija opstaje.Drugi nacin je formiranje nove komapanije u kojoj dvije ili vise firmi unosi svoju cjelokupnu imovinu Direktiva se detaljno bavila pitanjima kaznenih odredbi kojima se stite akcionari i posjednici obaveznica. Njen znacaj lezi u tome sto je doniujela ujednacavanje propisa u ovoj oblasti od nemjerljive vaznosti za ostvarivanje ciljeva Evropske unije. Nekoliko direktiva se bavilo pitanjima obaveza evropskih kompanija u pogledu finasijskih obacuna I izvjestaja..To su Direktiva 78/660 na koju je donijet amandman 26 juna 1999 godine o obavezi sprovodjenja standarda za finasijske obracune I izvjestaje. Veoma znacajnu promjenu donijela je Direktiva 84/253 propisujuci minimum standarda o revizorima I njihovim certifikatima..Njihov rad je mnogo doprinio da poveca kvalitet racunovodstvenih poslova I urednost finasijskih transakcija. Obezbjedjivanje kvalitetnih finasijskih transakcija I poslovnih operacija je neophdno da bi se postiglo potrebno ujednacavanje I dostigao nivo medjunarodnih standarda u ovoj oblasti Komisija je svojom preporukom 2001/256 zahtijevala da revizorski poslovi budu osnova svih izvjestaja te vrste u kompanijama I finasijskim institucijama. Cetvrta direktiva se bavila pitanjima ujednacavanja uslova u javnim I privatnim kompanijama u pogledu minimuma imovine, godisnjeg obrta I zaposlenih.U ovom dokumentu detaljno se regulisu pitanja godisnjeg bilansa,profita I gubitaka.Sve ove operacije moraju biti podvrgnute reviziji.Svi izvjestaju moraju biti uradjeni u dobroj vjeri Uredba 2137/85 o Evropskim Ekonomskim interesnim Grupacijama regulisala je piatanje dzoint vecera I pratnerstva..Legislacija prekogarnicne saradnje odnosila se na zastitu interesa starana u dzoint vecer poslovima I trecih strana..Evropske ekonomske grupacije su fleksibilni instrument koji se moze upotrijebiti za zajednicka istarazivanja,proizvodnju,marketing I reklamu za komercijalne firme ali i kao oblik saradnje u poslovima raznih vrsta . EVROPSKO GRADJANSTVO I SLOBODA KRETANJA LICA Evropski Savet je 1984. godine usvoio Progaram naroda Evrope sa legislativnom komponetom, koja e omoguiti da se dostigne eljeni cilj, odnosno potpuna sloboda kretanja lica. Amsterdamski ugovor je dodelio ovlaenja Savetu da ini napore kako bi se postiglo da EU postane prostor slobode, bezbednosti i pravde, ukljuujui ukidanje granine kontrole izmedju drava lanica i liberalizaciju ulasaka i izlazka, kao i regulausanje stausa dravljana treih drava. Evropski Savet odran u Fontenblou 1984. godine opredelio se da ostvari oekivanja naroda Evrope, da se prijema trim zemljama i ostatku sveta, legitimiu kao 11

gradjani Evrope. Formiran ad hoc Komitet koji je imao zadatak da saini izvetaj sa predlozima. Komitet je u svom izvetaju pod naslovom Narod Evrope predloio, da se ukinu sve vrste carinskih ogranienja i drugih formalnosti prilikom prelaska granica izmedju drava lanica, i da se kreiraju simboli Evropske unije. Komisija je predloila da se garatuje pravo boravka unutar Zajednice nezaposlenim licima, zatim ekvivalencija visokokolskih diploma, razmena studenata i saradnja izmedju institucija. U 1990. godini Savet je usvoio tri uredbe o pitanjima boravka. Prvom se priznaju prava boravaka licima koja su zavrila radni vek.U to pravo ukljuena su sva zdravstvena prava i ostala prava iz socijalnog osiguranja. Takodje se tite prava lica lienih radnih sposobnosti u pogledu svih rizika zdravstvenog osiguranja. Druga je garantovala pravo na boravak licima koje to pravo ne uivaju na osnovu bilo kojega dela komunitarnog prava. To se odnosi na studenete, nezaposlene i izdravana lica. Trea direktiva se odnosila na pravo boravka studenata. To pravo im se priznaje za vreme trajanja studija. Nisu bez znaaja neke direktive koje su se ticale obinih ivotnih aktivnosti vezanih za dozvole za upravljanje motornim vozilima. One su harmonizovale propise drava lanica u toj oblasti. SLOBODA PRUANJA I PRIMANJA USLUGA Sloboda pruanja i primanja usluga igra veoma zanaajnu ulogu u alokaciji produkcionih faktora. One su neophodan deo optimalnog rasporeda u produkcionom lanacu, i uslov su efikasnog delovanja komercijalnih i finansijskih funkcija preduzea irom Zajednice. Ne postoji drugi nain da se stvori unutranje trite ukoliko se finasijska i komercijalna funkcija ne obavljaju slobodno. Sloboda davanja i primanja usluga veoma je zanajan i zbog okolnosti to se na taj nain omoguava pojedincima da obavljaju profesionalnu delatnost unutar Zajednice. Zahvaljujui mobilnosti davalaca ili primalaca usluga, one mogu biti na potrebnom nivou u pogledu kvaliteta i stoga je tim licima neophodno omoguiti slobodan pristup socijalanim beneficijama. Podela usluga, kako se esto ini nije sasvim na mestu, iz razloga to je teko povui razliku izmedju onoga to se podrazumeva pod primanjem usluge, od onoga to se smatra davanjem usluge. lan 43. Ugovora govori da se zabranjuju ogranienja nastanjivanja dravaljna jedne drave lanice na teritoriji druge drave lanice. Ova zabrana se odnosi i na ogranienja u vezi osnivanja agencija, filijala i poslovnica od strane dravaljana jedne drave lanice, koji su nastanjeni na teritoriji druge drave lanice. Sloboda nastanjivanja ukljuuje pravo osnivanja i obavljanja samostalnih delatnosti linim radom, i osnivanja i upravljanja predueca, posebno firmi ili trgovakih drutava. Pravo osnivanja, kao to je istaknuto, pojavljuje se u tri forme i to: 1) osnivanje agencija, poslovnica i filijala, 2) pravo obavljanja poslova kao samozaposleno lice, i 3) osnivanje i upravljanje preduzeima, posebno firmi i trgovakih drutava, pod uslovom potovanja odredbi koje se odnose na kapital. Medjutim, ovo pravo ipak nije neogranieno. Sutinski ono garantuje jedino nacionalni tretman dravljanima drugih drava lanica. Povod za to je to drave lanice, usled strunih i poslovnih razloga razliitog tipa, reguliu pojedina pitanja koja bi mogla, na posredan ili neposredan nain, da ugroze ovu slobodu. Da bi se umanjile tetene posledice takvih aktivnosti drava lanica, Zajednica, posredstvom standardizacije i harmonizacije ovih uslova, minimizira njihov uticaj. 12

U tom pravcu i Sud pravde dozvoljava primenu ovih propisa vrlo restriktivno, i to jedino u sluaju velikog i znaajanog javnog interesa. Pod uslugama se u smislu Ugovora podrazumevaju one usluge koje se obavljaju uz nadoknadu, ukoliko se na njih ne odnose odredbe o slobodnom kretanju lica i slobodnom prometu roba i kapitala. Usluge obuhvataju: a) delatnosti industrijskog karaktera, b) delatnosti trgovakog karaktera, c) delatnosti zanatskog karaktera i d) delatnosti slobodnih profesija. iroka je skala delatnosti pruanja i davanja usluga. Podela kao to smo ranije istakli neretko je artificijelna i nepotrebna. Ona je ponekad objektivno nejasna i neprecizna kao npr. kod televizijskih programa. Te i druge nejasnoe omoguavaju dravama lanicama da suptilnim metodama favorizuju domae davaoce usluga. Minimiziranje tih uticaja bilo je predmetom legislative Saveta. Na ovom organu usvojen je 1974. godine Generalni progarm za ukidanje restrikcija koje se odnose na slobodu davanja usluga. Takodje su usvojene Direktiva 73/148 koja se odnosila na uklajnjanje restrikcija u vezi nastanjivanja i Direktiva 75/34 iz 1975. godine koja se odnosila na uklanjanje restrikcija u vezi boravaka na teritoriji tree drave. Lica koja su izgubila status zaposlenog ili su stekli trajni invaliditet i lanovi njihovih porodica mogli su, shodno odredbama ove direktive, nasatavit boravak . U 1985. godini Bela knjiga je ukazala na nedovoljan nivo postignutog uspeha u ostvarivanju slobode pruanja usluga u sferi finasijskih usluga, informacija i audiovizuelne industrije. Stoga su preduzete mere kako bi se uvrstio nov pristup radi otklanjanja ovih problema. Te mere su postigle svoj cilj i u tom pravcu su postignuti znaajni rezultati. POLOAJ KOMERCIJALNIH AGENATA Konstituisanje trinih mehanizama i uspostavljanje slobode pruanja usluga podrazumevalo je regulaciju pitanja poloaja komercijalnih agenata. Njihov poloaj bilo je nuno regulisati iz razloga to su oni posrednici i u trgovini ali i pregovarai u tim poslovima prijema treim licima. Ranije je u Zajednici bila veoma arolika slika pravnog poloaja ovih agenata. Veina kontinentalnih zemalja davala je zatitu pojednih prava agenata. Na drugoj strani Iraska i Velika Britanija nisu predvidjale nikakvu posebnu zatitu u pogledu tete, gubitaka ili bezbednosti. Stoga se taj deo mora haramonizovati i ujednaiti. Pitanja su regulisana direktivama koje su omoguile da se na unutranjem tritu ostvri jednak poloaj komercijalanih agenata. Direktive su garantovale specifiana prava za komercijalne agente. Ukljuivale su rokove otkaza poslova vezanih za delatnost agenata, odnosno, u relacijama sa konzumentima njegovih usluga, i prava koja proistiu iz faktikoga rada na teritoriji koju pokriva svojim poslovima. SLOBODA KRETANJA KAPITALA Sloboda kretanja kapitala je sutinska pretpostavaka stvaranja unutranjeg trita i ekonomske i monetarne unije. Integrisano finansijsko trite nije mogue stvoriti bez slobode kretanja kapitala. Ovim pitanjima, po optoj oceni, poklanjala se u Uniji znaajana ali i nedovoljna paanja. Pa ipak postignuto je da se koordinacija ovih aktivnosti vri posredstvom Centralne evropske banke.Takodje je uveden zajednicki novac EUR u 2002. godini.

13

Znaaj ostvariavanja slobode kretanja kapitala za ostale tri fundamentalne slobode je nemerljiv. Gotovo da bi sloboda kretanja robe bila paralisana za sluaj restrikcija u slobodi kretnja kapitala. Postavalja se piatanje na kakav bi nain radnici koristili svoje zarade za sluaj restrikcija u kretanju kapitala dnosno novca. Takodje je nezamislivo sigurno bankarastvo i ostalo finansijsko poslovanje u Zajednici u sluaju nepotrebnih restrikcija ove fundamentalne slobode. Situacija na poetku integrativnih procesa u ovoj obalasti bila je veoma kompleksna. Na jednoj starani su bile Grka, Francuska, Italija, panija i Portugal, sa prilino rasprostranjenim restrikcijama, a na drugoj, skandinavske zemlje, Nemaka i Holandija, sa liberalnom monetarnom politkom koja je dozvoljavala slobodno kretanje kapitala preko i unutar njihovih garanica. Restrikcije su se odnosile na razmenu i investicije, posebno one koje bi ugroavale nacionalnu privredu. Isto tako bile su u funkciji spreavanja odliva kapitala u vremenima finansijskih kriza, zatim ogranienja uvoza i izvoza roba i naravno sve uz saglasnosti sa spoljnotrgovinskom politkom drave. Restrikcije finasijskih transakcija odnosile su se na taransfer valute, razliite vrste plaanja u poslovima uvoza i izvoza, zarim starnih kredita, transfera prava intelektualne svojine u inostranstvo itd. Uvidjajui neodrivost takvog stanja i njegovu tetnost za dostizanje vreg integracionog jedinstva u Ugovoru o evropskoj zajednici iz 1957. godine predvidjeno je postepeno ukidanje restrikcija u slobodi kretanja kapitala. U cilju implemetacije takvih reenja Savet je usvojio direktive: 921/60 1960. godine i 63/21. Znaaj ovih direktiva lei u tome to su komercijalnu dimenziju kretanja kapitala, pogotovo u privatanoj sferi, oslobodile nepotrebene kontrole. Iako se ova vrsta liberalizacije odnosila na razliite komercijalne transakcije, ona nije u dovoljnoj meri zastupala liberalizaciju bankarskih i finansijskih poslova. DIREKTIVA 88/361 Bela knjiga Komisije iz 1985. godine predvidjala je liberalizaciju kretanja kapitala.Taj zahtev temeljio se na injenicama neophodnosti ostvarivanja: 1) pristupa efikasnom finsijskom servisu u okvirima integrisanog finsijskog trita, 2) ostvarivanja monetarne stabilnosti, i 3) postizanja optimalne alokacije tednje u EU. Usvajanje direktive 88/361 o primeni lana 67. Ugovora imalo je uspeha zbog okolnosti to su mnoge drave lanice uvidjele znaaj uklanjanja restrikcija slobodnog kretanja kapitala. U ovoj direktivi naloeno je uklanjanje svih vrsta restrikcija do 1990.godine. Dravama je naloeno da otklone sve vrste zatitnih mera i da te obaveze vrlo striktno sprovode. Francuska, Italija i panija su vrlo sistematski i striktno sprovodile svoje obaveze u pogledu otklanjanja restrikcija u slobodnom kretanju kapitala. Stoga se opravadano kao pocetak monetarne unije uzima datum do kada je trebalo impelemetirati ovu direktivu, a to je 1. juli 1990. godine. BANKARSKI POSLOVI U Evropskoj uniji postojala je veoma izraena zelja da se harmonizuju propisi nacionalanog bankarskog prava. To je naroito postalo nuno nakon harmonizacije propisa u obalasti osiguranja i bezbednosti. Posle donoenja Bele knjige 1985. godine usledila je serija direktiva. Veoma vana medju njima bila je Direktiva 77/780 koja se odnosila na kreditine institucije. Definisane su kreditene institucije i zahtevano je od drava lanica da harmonizuju svoje

14

sisteme banakaraskog poslovanja kako bi one ispunjavale minimum uslova za funkcionisanje u novim uslovima. Medjudravni bankarski sitem je po nalozima narednih direktiva trebalo usaglasiti sa domaim bankarskim sistemom. Posebna se paanja pokalanjala uredjenju kreditnih poslova kroz regulaciju pitanja sutinskih standarda poslovanja i univerzalnih banakarskih aktivnosti. Banke su dune da obezbede minimum kapiatala od 5 miliona eura. Zatim eleminisana je supervizija od strane dravnih vlasti i naloeno uspostavaljanje adekvatne unutranje kontrole. Pored toga regulisana su pitanja uea komitenata u plasmanima. Te i druge mere finasijsko-bankarskog karaktera omoguile su da se na jedinstvenom tritu uspostavi finasijska i monetarana funkcija koja nee biti limitirana usled konstitucionalnih ogranienja u dravama lanicama. Ocenjuje se kao veliki uspeh injenica sutinskog transfera suvereniteta na centralne finansijske strukture odnosno Centralnu evropsku banku. PROIRENJE EVROPSKE UNIJE ISTORIJAT PROIRENJA Proirenje Evropske unije predstavlja sr odnosa Unije sa ostatkom evropskog kontinenta i istovremeno mogunost da se tim putem stvori stabilan kontinent u celini. Ne moe se odrei da je proirenje Evropske unije jedan od njenih spoljno-politikih instrumenta ali i srce cele njene konstrukcije. To pokazuju modeli proirenja u vremenu nakon Rimskih ugovora. Bilo je u tome razliitih faza situiranih u razliitim politikim okolnostima i razliitom vremenu. Drave zaetnici integracija su: Francuska, Nemaka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Gledano iz sadanje perspektive, bez obzira to je re o relativno malom broju, ni tada, a po svoj prilici ni sada, nije se raunalo sa ogarnienjem uveanja broja lanova. Prvi talas proirenja predstaljao je ulazak Velike Britanije, Irske i Danske 1973. godine. Novo proirenje usledilo je ulaskom Grke 1. januara 1981.godine. Nakon toga 1. februara 1986. godine pristupile su panija i Portugal. 1995. godine pristupile Svedska,Finska i Austrija . Razliiti su bili motivi pristupanja kod pojedinih lanica. Neke od njih su se rukovodile iskljuivo ekonomskim motivima /kao npr. Danska i V.Britanija/, dok je kod drugih pored ekonomskih bio veoma izraen i politiki motiv. Trei talas usledio je prijemom Austrije, vedske i Finske 1. januara 1995. godine. Te tri neutralne zemlje mogle su biti primljene tek nakon pada Berlinskog zida. Raniji prijem ili zapoinjanje procedure prijema prijema EU antagonizirao je Sovjetski Savez. etvrti talas nastupio je 1. jula 2004. godine, kada su pristupile deset drava i to: Poljska, Madjarska, eska, Slovaka, Slovenija, Litvanija, Letonija, Estonija, Malta i Kipar. OPTI USLOVI ZA PRIJEM U LANSTVO Evropski Savet je u Kopenhagenu 1993. godine utvrdio uslove koje treba da ispune zemlje kandidati za prijem u lanstvo u EU. Komisija je neto ranije slino izlozila u svom izvetaju Evropa izazovi proirenja. To su poznati Kopenhagenski kriterijumi. Oni su takodje izloeni u saoptenju Komisije 16.jula 1997. godine, pod nazivom AGENDA 2000.

15

Prvi uslov je evropski identitet drave. Prema tome jedino evropska drava moe postati lanica Unije.Drava kandidat mora da ispunjava sledee uslove iz korpusa demokaratije: 1) Mora posedovati stabilne institucije koje mogu garantovati ostvarenje demokratije, vladavinu prava, ljudska prava i potovanje prava manijina. 2) Mora obezbediti funkcionisanje trine ekonomije i kapacitet uesnika trine utakmice koji e im obezbediti mogunost nadmetanja u konkurenciji sa akterima na unutranjem tritu Evropske unije. 3) Biti sposobna da preuzme obaveze koje proizilaze iz lanstva, ukljuujui pristupanje politikoj, ekonomskoj i monetarnoj uniji. Evropska unija mora imati kapacitet da apsorbuje nove lanove bez usporavanja i oteenja dostignutog stepena evropskih integracija. Osim toga posebno se naglaava vanost da drava kandidat ima trinu i konkurentnu privredu, sa slobodnim formiranjem cena i potreban nivo razvoja finsijskog sektora. U tom pravcu treba da poseduje odgovarajuce administarativne i pravne kapacitete. Svaka drava kandidat mora da prihvati prava i obaveze koje proizilaze iz osnovnih vrednosti komunitarnog sistema.Taj kompleks vrednosti poznat je pod nazivom aquis communaitaire. PROIRENJE KAO SREDSTVO POLITIKE EU Proirenje lanstva postalo je veoma znaajan instrumnt spoljne pilitike EU. To je naroito vidljivo posle pozamanog proirenja 2004. godine. Ranije su preovladavala miljenja da bi proirenje potkopalo ve dostignuti stepen integracije i njegovu dubinu.Veoma su bile sadrajne rasprave na temu da li se treba orijentisati na produbljivanje ili proirivanje integracije. Po nekim miljenjima, proirenje je skopano sa brojnim trokovima koji bi mogli bitno opteretiti budet Evropske unije. Na drugoj strani javila su se miljenja koja govore da bi proirenje moglo biti jedini instrument i ozbiljna ansa da se stabilizuje Centralna i Istona Evropa. To takodje ne bi bila samo neka vrsta eksporta stabilnosti ve bi to bila i odbrana od navale imigranata i kriminalaca sa Istoka. Na kraju su se pokazala kao ispravna miljenja da jedino orijentacija koja forsira uspostavljanje demokartije, slobodnog drutva i ekonomskog razvoja na relaciji Istok-Zapad u procesima proirenja, ima budunost. Sledei tu logiku, proirenje je obuhvatilo deset novih lanova, a nakon intervencije NATO-a obeano je lanstvo i zemljama Jugo-istone Evrope. Takav poziv Evropske unije ovim zemljama omoguava, u prvoj fazi, da one sprovedu reforme ekonomskog i politikog sistema. Znaajno proirenje Evropske unije nalae i brojne unutranje reforme, posebno u institucijama. Nakom Amsterdamskog ugovora vidljiva je namera da se stvori Evropska drava ali nisu precizirane njene granice. Ne specificiraju se granice ve se to ostavlja za budunost. Na isti nain se postupa i sa mogunou njenih korekcija. Molbe za puno lanstvo u Evropskoj uniji podnelo je 11. drava. Sve one su potpisale ugovor o asocijaciji i preduzele potrebne mere da ostavare uslove za punoparavno lanstvo. Komisija Evropske unije je u Agendi 2000 izrazila miljenje da se kriterijumi sadrani u Preporuci kopenhagenske sesije evropskog Saveta moraju ispuniti tri kriterijuma i to: 1) koji pripada politikoj sferi u pogledu uvaavanja i respektovanja demokatartije i ljudskih prava, 2) ekonomski u pogledu ispunjavanja trinih uslova da ravnopravno uestvuje u trinoj 16

utakmici na trzistu EU, i 3) da je sposoban da usvoji sve zajednike vrednosti poznate pod nazivom aquis communaiatarie. Posebni uslovi bili su odredjeni u finansijskoj sferi. Oktobara 2002. godine Komisija je preporuila da se prime u punopravano lanstvo sledee drave: Slovenija, Malta, Madjarska, Slovaka, eska, Kipar, Litvanija, Letonija, Estonija i Poljska. Dekalaracija u Kopenhagenu doneta decembra 2002. godine potvrdila je preporuku. Ugovor o pristupanju potpisan je 16. aprila 2003 godine. Politika retorika je bila vidljiva u ovom dokumetu u kome se, izmedju ostaloga, kae da je re o epohalnom dogadjaju, jer on stavlja taku, odnosno prevazilazi u potpunosti podeljenost Evrope, nastalu na sukobima. Sledei korak bi trebalo da bude pridruivanje Bugarske i Rumunije. Takodje se nastavljaju pregovori sa ostalim kandidatima .U istom nivou po svoj prilici ne nalazi se Turska. Nove drave koje su prikljuile moraju proi fazu prihvatanja prava i obaveza, odnosno institucionalni sistem u celini, i naravno, metode odnosno modele organizovanja ukupnog politikog ivota i posebno biznisa. Oigledno da e novo proirenje imati ogroman uticaj na identitet Evropske unije i da e se veoma otro postaviti pitanje kako definisati politiku prijema novim susedima. Proirenje prijema turbulentnim zonama mora u EU provocitari nastojanje, da se postigne to vie satabilnosti u smislu efikasnog odgovora na pojavu novih i kvalitativno razliitih vrsta nestabilnosti. Na tom putu, iako to izgleda kao tehniko pitanje, potrebno je usvojiti oko 80.000 stranica legislative, to je pozamaan i veoma sloen zadatak. FAZE PREGOVORA O PRIJEMU U LANSTVO Prijema odredbama lana 6. Amsterdamskog ugovora, Evropska unija je zasnovana na principima slobode, demokratije, uvaavanja ljudskih prava i fundamentalnih sloboda, vladavine prava, kao principa koji su zajedniki svim lanacama EU. U lanu 49. kae se, da svaka drava koja potuje lan 6. moe aplicirati za prijemem u lanstvo Unije. U tom kontekstu manje je vano pitanje da li je proirenje vie deo unutranje ili spoljne politike Evropske unije. Ranije smo istakli da je ono i jedno i drugo. Svako pristupanje novog lana je potencijalna mogunost da se promeni, ili pak dovede u pitanje, institucionalna struktura EU. Krhki balans izmedju malih i velikih drava lanica, po pridodi stvari, u tom sluaju biva naruen. Proirenje izaziva promenu kapaciteta dotadanje politike u brojnim oblastima. Prevazilaenje problema zavisi od sposobnosti uesnika u tome procesu da pronadju novi balans izmedju interesa drava lanica i onih deklarisanih, kao interesi EU. Pojedini delovi obuhvataju manaje ili vie sloena pitanja. Prijema nekim shvatanjima postoje pitanja koja se ne problematizuju u velikom obimu i relativno ih je lako prevazii.To su nauka, istraivanje, obrazovanje i vaspitanje, pitanja malih i srednjih preduzea, industrija i statistika. Pitanja koja potencijalno mogu izazvati konflikte su: telekomunikacije, spoljna i bezbedonosna politika, potroaka i zdravstvena politika, evropska monetarana politika, finasijska kontrola, kultura i audio-vizuelna sfera, carinska unija, spoljna politika i ribarstvo. Pitanja koja mogu biti uzrokom velikih problema su: sloboda kretanja robe, zatita ivotne sredina, sloboda kretanja ljudi, sloboda kretanja usluga, kompanijskopravo, konkurencija, porezi, socijalana politika, energija i transport.

17

Pitanja koja mogu biti reena na kraju igre su: regionalna politika, poljoprivreda, pravosudje i unutranja politika, sloboda kretanja kapitala, finansije i budeti institucija. Prava faza pregovora se odvija i u maniru medjuvaladine saradnje.Taj deo pokriva Predsednitvo Saveta. To verovatno zbog injenice to je pregovaranje o proirenju kvalitativno drugaije nego bilo koje drugo pregovaranje koje se vodi sa dravama nelanicama. Druga faza ima dvostruki karakter. To znai da u jednom delu drave lanice pregovaraju medjusobno. One imaju mandat da utvrde ta bi mogle ponuditi yemljama kandidatima. Posle toga one pregovarjaju eksterno sa kandidatima. Na osnovu sporazuma u okvirima internog mandata, Evropska unija, kao celina, pregovara sa dravama kandidatima pojedinano. Trea faza, karakteristina u bilo kojoj formi ovih pregovora, je asimetrinost. Drave kandidati ele da se prikljue jednoj, ve postojeoj strukturi, i noramalno je da sa oseaju po strani, i da moraju da prihvate uslove kako bi mogli stupiti u taj klub. Posebno se to odnosi na model izvesnih koncesija, kao npr. drava kandidat daje ustupke, recimo u poljoprivrednoj politici, da bi dobila sline ustupke u zatiti ivotne sredine. Naravno, to sve dolazi kao produkt nunih kompromisa. Oni nastaju kao objektivna nunost, bez obzira to se sa svakom dravom kandidatom pregovara pojedinano i to se uz tu formu vezuju brojni modeli pregovora. To je plod taktike EU. PRAKTINI POTEZI U PREGOVORIMA Prvi potez je podnoenje zahteva za prijem Savetu ministara. U sledeem, drugom potezu, Savet alje prijavu za prijem u lanstvo Komisiji. Naredni, trei potez je priprema miljenja od starne Komisije. etvrti potez je jednoglasno donoenje odluke od strane Saveta da li pregovori mogu startovati. Peti potez je zajedniko pregovaranje Komisije i Saveta na Predednitvu radi postizanja zajednikog stava. esti i sedmi korak obuhvataju zakljuke predsednitva Saveta, kada ono okona pregovore, to bi zanilo okonanje procedure. Medjtutim, nekoliko EU institucija moraju prihvatiti rezultat pregovora. Takavo prihvatanje potrebno je Komisiji koja mora pripremiti miljenje za svaki pristupni ugovor. Sledea institucija je Parlament, koji ima ovlaenja da blokira proirenje Unije.Ukoliko Parlament ne bi prihvatio ugovor o pridruivanju, proirenje se ne bi moglo sprovesti. U sluaju pozitivnog odgovora Pralamenta nakon toga drave lanice prihvataju zavrne rezultate pregovora. U tom sluaju Savet prihvata ugovor o pristupanju. Posle toga zemlja kandidat biva pozvana na kratku ceremoniju gde se potpisuje ugovor o pristupanju. Finalna radjnja je ratifikacija. Sve drave lanice i drave aplikanti moraju ratifikovati ugovor o pristupanju u skladu sa procedurama iz svojih ustava. Po pravilu ratfikacija se vri u nacionalnim parlamentima.Takodje, zavisno od toga da li je predvidjeno u nacionalnim ustavima, drave kandidati mogu odraati referendum. Referendum je odraan u veini drava lanova, ak i onim zemljama u kojima to nije ustavna obaveza /Danska/. U Velikoj Britaniji nije odran referendum u vezi ugovora o pristupanju. Referendum je odran 1975. godine u vezi lanstva u EU. Nakon njegovog uspenog sprovodjenja V. Britanija postala je punopravni lan. Na drugoj starani Norveani su dva puta odbili na referendumu lanstvo u Evropskoj uniji.

18

INTERNA DIMENZIJA I ZNAAJ PROIRENJA Do sada je uglavnom u opciji pogleda bila iskljuivo spoljno-politika dimenzija proirenja. Neretko se zaboravljala ili u manjoj meri tretirala interna komponeta. Ranije se odlagalo pitanje reforme institucija. U vezi sa tim potrebno je izvesti tri razliita tipa unutrnjih reformi. Prva bi se odnosila na institucije.Ta institucionalana reforma zapoeta je prilikom donoenja Amsterdamskog ugovora i odnosila se, u prvom redu, na Komisiju. Poznato je da lanstvo u Komisiji ine lanovi, makar po jedan iz svake drave, to sa stanovita efikasnosti povlai pitanje, da li takav sastav moe opstati. Drugi deo odnosi se na teinu glasova u Savetu ministara. Nije lako reiti problem predstavljanja gradjana Evrope kada se zna da male zemlje ne mogu imati glasove sa istom teinom. Medjutim, zbrajanjem glasova u pojedinim situacijama, oni mogu doi u povlaeni poloaj u odnosu na velike drave, odnosno, drave sa velikim brojem stanovnika. Trea nunost je uvodjenje veinskog sistema glasanja za sluaj poveanja na 28 lanova. Jednoglasnost se mora iskljuiti, jer bi vodila paralizi rada institucije. To je donekle uradjeno Ugovorom iz Nice, jer je u pojedinim sektorima uvedeno veinsko glasanje. Pojedini autori i linosti iz sfere politike zagovaraju miljenje, da to nije dovoljno i da se taj sistem mora doraditi kao bi se izbegla funkcionalana paraliza. Na Medjuvladinoj konferenciji 2004. godine, razmatrana je mogunost da se saini balans izmedju raznih institucija Evropske unije, kako bi se pronala mogunost za pravilniju raspodelu nadlenosti izmedju EU, drava i regiona. Drugi set reformi odnosi se na razne politke. U vezi sa tim valja naglasiti, da je ranije postojalo nastojanje da se bive drave komunistikog bloka nadju na reformskom kursu, posredstvom pripremanja za prijem u NATO. To je u osnovi bila dobra namera, ali se nije mogla u potpunosti ostvariti, jer kriterijumi te oraganizacije nisu ni priblino bili strogi kao u EU. Stoga se u EU ubrzavala dalja reforma kroz sistem politike ujednaavanja. Time su stvorena dodatna optereenja za strukturne fondove i budet Evropske unije. Ta vrsta politke postavljena je interaktivno kroz zahtev da nove drave postignu uspehe u reformama, jer u protivnom nee biti u poziciji da koriste beneficije iz fondova, kao drave koje su poodmakle u reformama. Ustvari, to je odgovor na pitanje da li za glavne tokove reformi treba uveati budetska davanja uspenim lanicama. * Treca grupa pitanja reformi odnosi se nuno na promene granica EU,jer na scenu stupaju odnosi sa dravama susjedima. Drave calanice koje se granice sa Rusijom zahtevaju novu orijentaciju u politici prijema Rusiji. Te drave dune su da sprovedu potpunu kontrolu na granicama sagalasno odredbama Amsterdamskog ugovora.Mnoge od njih su sproveli brojne reforme u toj oblasti .Znaaj tih reformi u praktinom smislu je veliki jer moraju spreiti ulazak imigaranata u drave EU. Od uspenosti tih vrsta reformi zavisi da li ce ili ne biti od starane EU teretirani kao zaboravljena periferija. Proirenje evropske Unije je kao to smo ranije istakli i spoljnopolitiki ali i unutarasnji problem,jer politka proirenja se ne moz\e uzimati kao izolovan fenomen vec kao deo sustinske dimenzije aktivnosti i identiteta EU. PRISTUPANJE DRAVA ZAPADNOG BALKANA Problemi sa kojima se sucava Zapadni Balkan na putu prikljucenja Evvropskoj Uniji su mnogostruki i uglavanom vrlo sloeni.Medjunarodna zajednica je imala pristup u smislu formulisanja konkretnih preporuka i aktivnosti kako bi se postigla trajna 19

bezbednost i ekonomski razvoj..Svrha svih aktivnosti kako to posebno Evrposka Unija izrazava jeste da se stvori zakonita politika visokog ranga.Prijema njihovom miljenju postojece stanje nije mogue odrzati na duzi rok.Stoga se insistira na stavaranju samoodrzivog sistema koji bi se sa stanovista bezbednosti mogao ukljuciti u evro-atlanske integracije. Da bi se taj cilj postigao potrebno je : 1)Da se bez stavaranja novih kriznih zarista stvori nova vizija reenja bazirana na medjunrodnim pravnim dokumentima 2)kreiranje modela izlaska iz sadasnje situacije pod uslovima obezbjedjenja demoktratizacije,bezbednosti i razvoja 3)jacanje procesa evropeizacije Zapadnog Balakana,drava i njihovih drustava da bi se ubrzao proces demoktratskih reformi i ekonomskog razvoja. 4)podrska iz korpusa transatlantske saradnje radi obezbjedjivanja zajednicke starategije u sljedecih dve godine u procesima transformacije Zapadnog Balkana. Prisustvo medjunarodnog faktora na Zapadnom Balkanu moglo bi se ocijenitti kao u osnovi nedovoljno ili makar neadekvatno. Direktne konsekvence toga prisustva su: 1)Bosna i Hercegovina posle Dejtona(1995) 2)kriza na Kosovu.Rezolucija 1244;(1999) 3)kriza u Makedoniji i Ohridski sporazum (2001) Prisustvo vojnih efektiva mijenja titulara na taj nain to Evropska unija preuzima ulogu NATOa i Ujedinjenih naija.Mada se pri ovome mora istaci da se sustinski malo mijenja.trrupe i dalje ostaju medjunarodne,zagovarju se medjunarodne politcke akcije i operacije,postavlja se specijalni pewrsonal EvropskeUnijew umjeto UN i svim tim poslovima rukovodi Evropska agencija za Rekonstrukciju.Na osovu i U BiH znaajni efektivi ostaju rezervisani za OHCR i UNMIK. Najvaniji cilj ove akcije je da se postigne stabilizacija i rekonstrukcija.Pocetni uspjesi blijede pred pretnjama koje bi mogle proizvesti akutnu krizu.Stoga se insistira i veoma podrava demokratiozacija zasnovana na ekonomskom razvoju. Negativne efekte proizvode nereena sttusna pitanja .Najteze je za resavanje pitanje Kosova.Ne postoji ni minimum konsensusa o nainu reavanja toga problema medju legitimnim politckim akterima .odnosno o tome kako i na koji nain bi se to moglo postii Politika insistiranja na standardima nisu dala odgovarajuce rezuktate to povalaci zahtev za dodatnim definisanjem toga procesa.znaaj postizanja makar minimuma konsesiusa o buducem resenju veoam je veliki i zahteva da se to pre radi na tome. Medjunarodna zajednica razvija tezu da se resenje Kosova mora potraziti na osnovama nekoliko glavnih taaka oslonaca a to su: 1)status Kosova je direktno povezan sa primjenom standarada 2)resenje statusa Kosova iskljucuje njegovu podelu 3)svaka solucija mora biti prihvatljiva i za Kosovare i za Vladu Srbije. U praktinom smislu postavlja se pitanje kako medjunarodna zajednica moe pronai put da se ova reenja primijene , a da se pri tom ne podignu tenzije. Drugo potencijalno veliko zariste problema mogla bi biti Bosdna i Hewrcegovina odnosno njena drzavnost.Poznato je da Republika Srpsaka pozivajuci se na Dejtonski sporazum insistira na potovanju njegovih odredbi. odnosno stausa drave koji je u njemu kao najviem aktu ugradjen.Na drugoj starani veoma je izraena zelja da se reformisu reenja predvidjena Dejtonom.Usled takvoga stanja prisutne su konfrontacije u gotovo svim debatama. Makedonija prijema Ohridskom sporazumu za sluaj da se obezbijedi za Albance set ljudskih prava po medjunarodnim standardima ne bi trebalo da u pogledu drzavnosti ima 20

problema.Konkretna su pitanja kako na osnovu Ohridskog sporazuma rijesiti raspored Nadlenosti u i institucionalane arnzmane. Odnosi u Srbiji i Crnoj Gori koncipirani su na osnovu Beogaradskog sporazuma.Tim sporazumom predvidjena je mogunost odravanja referenduma o buducem statusu.Reenja do kojih se dodje morala bi biti demokratska i mirna.Ocekivanja su vecinom orjentisana u tome pravcu i jedino su u tom obliku legalna. Kako sad stavri toje najvanija su pitanja obezbjedjivanja kvaliteta demokatatije.Postoji stalna zabrinutost za kavlitet demokaratije koja obavezno ukljucuje legitimitet vladinih institucija,sposobnost administaracije, prirodu i kvalitet politikih orijenatacija najvanijih partija. Naveci izazovi za medjunarodnu zajednicu su kako da obezbede efikasno ali demokratsko vladanje u regionu Zapadnog Balkana. Taj problem je neto izrazeniji na Kosovo i BiH jer se medjunarodna zajednica mora suociti i sa pozamasnim aparatom poratnih misija na tome podrucju,odnosno kako u tom ambijentu obezbijediti ulogu i potovanje prava. Ekonomski razvoj se suocava sa izazovima koji su ostavili komunisticko nasljedje u ekonomiji,uticaj ratnih zbivanja,korupcija,medjunarodni kriminalitet,lose rukovodjenje i zavisnostist od medjunarodne zajednice. Samoodrzivi sistem bezbednosti,kompetentnao vladanje i upravljanje zajedno sa reformama administaracije,tarnsparentna privatizacija i uredjena regulativa i poreski sistem bili bi osnova za privalacenje staranih investitora.Tim putem bi se daleko brze obezbedeo ekonomski razvoj. Pored toga buduci razvoj se mora suociti sa nedostatkom bazicne infrastrukture kao to su putevi,telekomunikacije,zeljeznica,elektricni sistem itd.Deo ovih problema mogao bi se rijesiti jacanjem transregionalane sradanje na Zapadnom Balkanu. Prevazilazenje ovih problema nuno je i iz razloga to Zapadni Balkan mora za svoje biznismene obezbijediti uslove za uspeno integrisanje u globalnu ekonomiju. Specificnosti evropeizacije Zapadnog Balkana Neophodnost prikljucenja Zapadnog Balkana Evropskoj Uniji je van svakog spora.O tome postoji konsensus medju stanovnistvom i politkickim elitama.Taj opsti konsensus je iako nepsoran veoma specifican je podvrgnut brojnim izazovima koji nazalost egzistiraju itovremeno i uporedno. U gornjem delu ukazali smo na glavne strukturne odlike prisustva medjunarodnog faktora na Zapadnom Balkanu.Iako to nije najsrecnije resenje na putu za punoparavno lanstvo u Evvropskoj uniji ipak se valja podsetiti na neke fakte koji bi mogli ukazati i na neke dobre starane. Prisustvo NATO a i evropske Unije vidljivo je i u Bugarskoj i Rumuniji koje treba da budu punopravane calanice 2007 godine.Nema pravih argumenata da se odrice njihova uloga ali u izvesnom ogaranicenom smislu u podspjesivanju procesa evropeizacije.Istina ona ukljucuje i afirmaciju transatalantske saradnje. Resavanje statusa Kosova posredstvom sporazumnog reenja bilo bi pozeljno iz razloga to bi otvorilo puteve sadrzajnijeg zajednikog puta ka Evropi i za Kosovo i za Srbiju i Crnu Goru. Evropska prespektiva i za jedne i za duge predstavlja pravi i kako se ini jedini izbbor. Povecanje kvaliteta demokaratskih steremljenja , upravljanja i vladanja je kljucni kriterijum na osnovu kojega se utvrdjuje da li je ucinjen progres na putu u Evropsku Uniju. Perspektiva prikljucenja Evropskoj uniji mora se uiniti bliskom lokalnim elitama i posluziti kao objektivno snaan faktor njihove motivacije u buduce.

21

Izgradnja povjerenja kod lokalne elite o vrijednosti cenatalnih institucija vlasti koji hronicno pate od nedostaka povjerenja javnosti je neizostavna.Evropska perspektiva bi promijenila stanje politcke apatije. Nunost prevazilazenja praznine u razvoju saradnje Zapadnog Balkana i ostatka Evrope.U tom paravcu se afirmise shvatanje da bi politicka saradnja nuno obezbedila ekonomski rast koji nije moguc bez starnih investicija. Sadsnja politicka situacija pokazuje da se posredstvom Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji regulisu brojna pitanja na putu integracije ali nazalost ne konkretizuju vreme i modalitete izvrsavanja pojedinih obaveza. Pakt za Jugo- istocnu Evropu Pakt za Jugoitocnu Evropu je najznaajniji pokusaj trajnog regulisanja odnosa na Balakanu.U njemu se prvi put zvanicno pominjre Balkan kao region kao cjelina .Pakt je usvojen 1999 godine .U njegovom donoenju ucestvovale su drave koje se u irem smislu mogu nazvati Balakanskim a to su:Albanija,Hrvatska,Bugaraska,Slovenija ,madarska,Rumunija,Mekadonija ,Turska i Bosna i Hercegovina.Jugoslavija se ukljucila oktobra 2000 goduine.Pored njih ucestvole su Drave lanice Evropske unije ,SAD,Ruska Fderacija,Kanada I Japan,Svajcarska i Norveska. Pristup resavanju problema bio je sveobuhvatan.Dokumenat ima ima politike ,ekonomske i bezbjedonosne supstaarte. Predvidena je medjusobna saradnja koja se oznacava kao pretpostavka za prikljucenje Evropskoj uniji.Taj nain je nuzan ali u Paktu nije ozanacen kao obavezan i uslovaljavajuci to se tumaci kao ustupak onim zemljama koje smataraju da bi im uee u Paktu usporilo put prijema EU. Medjunarodna zajednica je podrzala natojanja dalje fragmentacije Balakana raunajuci da bi decentaralizacijom i regionalizaciojom prostora uspjela da nivelise ekomnomeke ,politcke i druge protivrecnosti. Prema nekimm ocjenama Balkan u sadasnjoj objektivno postojecoj situaciji nema osnova da se naziva regionom, jer nema razvijene medjusobne veze na potebnom nivou izmedju njegovih drava. Sve balakanske zemlje imaju orijenataciju da se prikljuce Evropskoj uniji ali ne kao pripadnici toga regiona .Medjutim nezavisno od toga prihvatanje evropskih vrednosti nuno ce dovesti do afirmacije pripadnosti Balkanu. Proces stabilizacije i pridruzivanja Pocetkom 1999 godine inicijativa regulisanja odnosa na Zapadnom Balaknu dobila naziv proces stabilizacije i pridruzivanja.Ova inicijativa je dvstrukog karakterta.U jednom delu je obuhvacena Paktom za Jugoitocnu Evropu.Drugi deo je specifican i vezuje se za proces stabilizacije i pridruzivanja. Taj specifikun govori o promenama u tretmanu Zapadnog Balakana.Po svojim karaktristikama te promejene uglavnom imaju karakter uslovlajnja,jer pored poznatij Kopenhagenskih kriterijuma za prijem donose i nove nepoznatae u dosadasnjoj praksi Ugovori o pridruzivanju i stabilizaciji Ugovori o pridruzivanju i stabilizaciji su nova generacija Evropskih sporazuma i njihova novina ogleda se u sljedecem: 1)Potreba vreg razvoja trgovinskih i poslovnih veza sa Evropskom unijom 2)razvijanje novih finansijskih aranmana u okviru progarama CARDS 3)podrska demoktratizaciji i izgadanji institucionalne stabilnosti i civilnog drustva 4)obogacivanje saradnje u pravosudnim poslovima i bezbednosti i unutarasnjim poslovima 5)jacanje regionalanog i bilateralnog pristupa u izgaradnji politckog dijaloga

22

Politika uslovljavanja je proizvod procjene institucija evropske unije da je nuno za prijem Zapadnog Balakana u Evropsku uniju primijeniti novu stratesku matricu.Ona sadrzi opte i posebne elmente. PRAVNA PRIRODA I IZVORI PRAVA EVROPSKE UNIJE Dilema o tome da li je Pravo evropske unije pravo ili ne u osnovi je vjestacka, jer ne uzima u obzir realne fakte na osnovu kojih se mora zakljuciti da je ono autonoman i konzistentan sistem.Sacinjen je na osnovama hijerarhijskog ustrojstva normi u kom ustrojstvu se osnivaki ugovor moe smatrarti ustavnom poveljom.Takav stav dosao je do izrazaja u sluaju Les Vertis gde Sud pravde kaze da iako je Ugovor(osnivaki) zakljucen u formi medjunarodnog sporazuma predstavalja Ustavnu povelju Zajednice.(Vidjeti potpunije case Les Vertis 294/83,86 ECR 1139) Osnovne karakteristike prava Evropske unije mogli bi sazeti u nekoliko najvanijih odlika njegovog pravnog dejstva. Ovo pravo ima primat u odnosu na nacionalano pravo. Takodje ono ima neposredno i direktno djejstvo. Povodom pravne prirode prava Evropske unije ne postoji u pravnoj nauci jedinstven stav.Prisutna su brojna shvatanja o pravnoj prirodi ovog fenomena.Prema nekim klasifikacijama dominiraju nekoliko grupa shavatanja od kojih izdvajamo : 1)Pravo evropske unije ima dvojnu strukturu, jer se u njemu nalaze elementi medjunarodnog I nacionalnog karaktera 2)Pravo evropske unije pripada kategoriji medjunarodnog prava ili tacnije prava medjunarodnih organizacija,jer je prema njihovom shvatanju Evropska unija je medjunarodna organizacija. 3)Pravo evropske unije ima sui generis pravnu strukturu razliitu od madjunarodnog I nacionalnih prava. ini nam se da niti jedno od ovih shvatanja nema pravi odgovor na pitanje o sustini ovoga prava.Identifikacija Evropske Unije sa medjunarodnom organizacijom klasicnog tipa je netacna iz prostog razloga to medjunarodne organizacije klasicnog tipa pribavljaju svoj medjunarodnopravni subjektivitet uglavnom iz medjunarodnopravnog subjektitviteta drava lanica.To nije sluaj sa Evropskom unijom ,koja ima originerni medjunarodnopravni subjektivitet. .Osim toga ima I sopstvene izvorne prihode koji joj omogucavaju da postigne visok stepen finasijske nezavisnosti. Shvatanja o sui generis strukturi I njegovom dvojnom, karakteru ne objasnjavaju niti jedan sustinski elemenat. Stoga se ini da je najblize realnosti ono shvatanje koje kaze da je rijec o autonomnom pravnom sistemu specificnom u mnogim elementima cija je posebnost u pravnom smislu van svakog spora. Primat u odnosu na naionalano pravo Problem primata Prava Evropske unije u odnosu na nacionalno pravo valja posmatarati u objektivnom okviru njihove mogue suprotstavljenosti pa i ozbiljnog konflikta.Oni su moguci usled injenice sto postoje brojne oblasti koje su rezervisane za nacionalano pravo, a u kojima se primjenjuje Pravo Evropske unije i to metodom specificne apilkacije posredstvom odluka Suda pravde , to neminovno vodi sukobu.U tom sluaju postavalja se pitanje koje pravo ima prednost . Od reenja toga pitanja zavisi cjelokupni pravni poredak u Evropskoj uniji.To je u neku ruku ustavno pitanje.Ono izaziva brojne nedoumice iz razloga to nije eksplicitno reeno u osnivakim ugovorima.Mogue da je takvo opredejeljenje produkt nunog opreza, jer je postojala pretpostavka da bi decidno izjasnjavanje o tome bilo skopcano sa brojnim drugim problemima u politckoj ravni.

23

Medutim na drugoj strani takva objektivno postojeca situacija omogucila je da Sud pravde odigra vrlo vaznu ulogu u razresavanju te dileme na nain to je svojim odlukama omogucio autonomni razvoj Prava Evropske unije. Pojedina shvatanja pledirala su da se taj problem rijesi primjenom analogija sa medjunarodnim pravom. Logicno je da sa pitanje primata odnosno direktnog dejstva medjunarodnog prava resava saglasno ustavnom pravu drave clanice.O tom pitanju postoje dve teorije monisticka i dualistaicka. Obije teorije ne izjasnjavaju se eksplicitno o primatu bez obira da li je u pitanju neposredna adopcija medjunarodnog prava ili adopcija kroz prosec transformacije. Nezavisno od toga kakva je doktrinarana ocjena ovih problema i prakticana primena u dravama lanicama Sud pravde je uspio da razvije slobodno bi se moglo rei sopstvena konstitucionalana pravila baveci se na svoj nacin ovim problemom, afirmisuci princip supermatije ili primata prava evropske unije. Ilustarativana u tom pravcu je presuda u sluaj Case 26/62 Van Gend en Loos u kojemu je principijelno pitanje direktnog dejstva lana 25(12) reeno na taj nain to Sud kaze da Zajednica stvara novi pravni poredak u medjunarodnom pravu,limitirajuci suverena prava drava , ali ipak samo na ogranicenom polju. Tim nije uspostavljen nov pravni poredak ali je Zajednica dobila nezavisniji status i veci uticaj na pravni sistem drava lanica. Princip supermatije Prava evropske unije odnosi se ne samo na unutarasnje pravo vec i na obaveze iz ugovoara sa treim zemljama.U tom pravcu ilustarativan je sluaj ERTA case 22/70 . U njemu Sud pravde istice da drave lanice,nakon usvajanja Ugovora o putnom saobracaju od strane Zajednice ,nemaju vie pravo da individualno ili grupno,nezavisno od |Zajednice ugovaraju sa treim zemljama posebne aranzmane u toj sferi. Iznijeto ukazuje da se Sud rukovodeo pragamaticnim razlozima kada je resavao ova pitanja vrednujuci pri tome svrhu ,namere i duh Ugovcora.Zajednica je kreirala sopstvene institucije i nebi bilo logike da drave lanice mogu po svom nahodjenju slobodno derogirati njena pravila. U ovom kontekstu moglo bi se navesti da je trebalo rijesiti i pitanje poloaja nacionalnih sudova u prepostavljenim konfliktnim situacijma.To je nuno iz razloga to su ti sukobi realnost iako bi se sa teorijske take gledista moglo tvrditi suprotno.U tom pravcu veoma je indikativan Simental SpA case 106/77.Sud rezonije da bi za sluaj da se komunitarano pravo od njegovog stupanja na snagu ne primjenjuje uniformno, nastupila neminovno njegova nejednaka primena unutar Zajednice. Iako na poetku nije bilo pune sagalasnosti o primatu evropskog prava danas je veoma rasprostanjena saglasnost svih drava lanica o tome. Neposredna primena Bitna karakteristika prava Evropske unije je u tome to ono proizvodi neposredna pravna dejstva u unutarsnjim pravima drava.Da bi se to postiglo nije potrebno od strane drava donosti posebne pravne propise .Taj stav je Sud pravde izrazio u svojoj presudi u sluaju Costa/Enel u kome kaze daugovor o Evropskoj Ekonomskoj zajednici stvara sopstveni pravni poredak,integrisan u pravne sistema drava lanica,od trenutka stupanja na snagu Ugovora koji je obavezujuci za njihove pravosudne organe Vidjeti case Costa/Enel 6/64 (1964) ECR 585 Direkto djejstvo Direktni. efekat(djejstvo) oznacava onu vrstu pravnog dejstva Prava evropske unije na osnovu kojega se unijska norma direktno integrise u unutarsnji pravni poredak drava lanica. Direktni efekat odnosno djejstvo znai da komunitarana (unijska )norma proizvodi direktna prava i obaveze na koje se pojedinac moe pozvati u postupcima pred nacionalnim 24

sudom .Zanacaj ovog piatanja naglasava se iz razloga mogunosti nastajanja konflikta u situacijama kada je implementacija prava EU u nacionalano pravo pogresna,nepotpuna ili sadrzi izvesne odlike nesaglasne duhu EU.Oigledno da se u ovim situcijama nacionalni sud mora rukovoditi faktom da pravo EU ima primat i slediti ga i promjenjivati. Vrlo cesto,tim putem se ne izbjegava konfliktna situacija.Stoga je od najavece vaznosti pitanje kvaliteta primjene principa direktnog dejstva.Nema sasvim jasne odredbe koja bi ukazivala na nain kako se primjenje ovaj princip.Delimino to indicira lan 249 koji kaze da se to djejstvo odnosi samo na uredbe.Praksa Suda ukazuje da se direktno djestvo ne moe opozvati u sluajevima koji se odnose na slobodno kretanje roba i lica,pravo konkurencije i diskriminaciju povodom pola ,rase ili nacionalnosti. Da bi neka pravilo mogla imati direktno djejstvo mora da bude sasvim jasno i precizno i da ne ostavlja diskrecionu mogunost za razliita tumacenja dravama lanicama i insttucijama EU. Kvalitativno razliito dejstvo postoji u zavisnosti od toga da li se norma odnosi samo na relacije pojedinca i organa vlasti to je vertikalni direktni efekat(djestvo)ili se odnosi i na relacije izmedju pojedinaca to je horizontalni direktni efekat odnosno djejestvo. Veoma ilustarativan primjer vertikalnog direktnog djejstva vidljiv je u sluaju Defrene v.Sabena case 43 /75. Re je o stjuardesi Ms Defrene koja je bila zaposlena kod belgijske avio kompanije Sabena kao stjuard.Za svoj rad primala je nizu nadoknadu od muskaraca zaposlenih na istim poslovima.Obratila se Sudu pravde pozivajuci se na lan 141 Ugovora koji kaze 'Svaka drava lanica ...duzna je da obezbijedi primjenu principa da muskarci i zene dobiju jednku platu za isti posao,trazeci da joj se ispalti razlika u plati.. Sabena je u odgovoru iznijela misljenje da se nije mogue pozivati na direktno djejto u ovom sluaju jer se lan 141 odnosi na relacije pojedinaca , a ne na relacije drave i njenih subjekata. U ogovoru Sud je slijedeci miljenje Opteg pravobranoca nasao da argumenti iznijeti od strane Sabene ne stoje, jer se diskriminacija po osnovu pola odnosi ne samo na aktivnosti javnih autoriteta vec i na sve sporazume koji imaju za cilj da regulisu kolektivne radne odnose jedanako kao i odnose izmedju pojedinaca. Kada je u pitanju donoenje odluka u domenu jedinstvenog trita ,zastitite ovekove okoline ili zastitte potrosaca,komunitaranu(unijsku) legislativu zajedniki usvajaju Savet l Paralament u formi koodluivanja. Proirenje nadlenosti Parlamenta naroito je vidljivo u ovoj sferi nakon Amsterdamskog ugovora .Postoji tenedencija proirenja i na druge znaajane oblasti. , kao npr na pitanja vezana za nediskriminaiju,slobodu kretanja i nastanjivanja. I td.To bi po prirodi stvari uslovilo povecanje oblasti na koje se primjenjuje direktno djejstvo. Pored toga Savet u brojnim drugim sluajevima donosi odluke uz konsultacije Paralamenta. Komisija predlae legislaciju Savetu i Parlamentu , implementira komunirano pravo zajedno sa Sudom pravde. Pravila predvidjena u ugovorima Zajednice i razliite legislativne mere direktno se primjenjuju unutar drava lanica zamjenjujui nacionalano pravo u sluaju nesaglasnosti.Neki autori u pogledu dejstva uporedjuju ovo pravo sa federativnim pravom u SAD to se prema nasoj ocjeni ne bi moglo prihvatiti kao ispravno.

25

IZVRSAVANJE OBAVEZA OD STRANE DRAVA LANICA Ranije smo istakli da je kljucno pitanje uspeha funkcionisanja Zajednice da drave clanice ispunjavaju svoje obaveze predvidjene ugovorom ne samo u ravni tih obaveza vec i I u ravni dijela nadleznosti Komisije koja se stara o pravilnoj primjeni obaveza iz osnivakih ugovara.Ta obaveza obuhvata I odluke Suda pravde koje se odnose na tu sferu. Radi pravilnog uvida u ovu vrstu obaveze moramo se saglasiti sa stavom da bi bila neotklonjiva steta za sluaj da ne postoji mehanizam pomou kojega se drave lanice mogu prinudti da izvrse svoje obaveze. Komisja bi za sluaj izostanka efikasnih sredstava za izvrsenje, teko mogla izvriti svoju obavezu.U ovom sluaju bi se morali orijentisati na znaaj izvrsavanja ovoga zadatka sa stanovista afirmacije supranacionalne strukture Unije. Glavni deo toga mehanizma predvidjen je u lanu 226 Ugovora u kome se kaze: Ako Komisija smatra da drava lanica nije ispunila obavezu iz ovog Ugovora daje o tome obrazlozeno miljenje nakon to je odnosnoj drzavi pruzila priliku da se izjasni. Ako ta drava ne postupi u skladu i po miljenju u roku koji je odredila Komisija,Komisija moe iznijeti predmet pred Sud.. Drugi principijelni model procedura predvidjen je u lanu 227 u kome se kaze da ukoliko neka drava lanica nije izvrila svoju obavezu druga drava moe iznijeti predmet pred Sud pravde.Pre podnosenja tuzbe obavezana je da taj predmet iznese pred Komisiju..Komisija donosi obrazlozeno miljenje nakon to je drzavi dala priliku da se izjasni.Za sluaj da se Komisija ne izjasni o podnijetoj povredi to drzavu koja je podnijela zahtev ne sprecava da se obrati Sudu. U prvom sluaju problem bi mogao nastai to ne postoji jasan stav o nainu kaznjavanja drava lanica za sluaj da odbiju izvrsenje obaveze.Djeluje prilicno fleksibilno obaveza da su drave obavezne da preduzmu potrebne mere za postupanje po odlukama Suda Na poetku je bio problem vremenskog limita za izvrsavanje odluka Suda.Sud je u vezi sa ovim problemom u sluaju(Comission v.Italy case 69/86)iznio stav da se radi o najkracem moguem vremenu u kome se odluka mora izvriti. Za sluaj kako smo ranije istakli da ova procedura ne dovede do ispunjenja obaveza stoji na raspolaznju druga procedura. Predvidjena je u lanu 228 ugovora u kome se pored ostaloga kazeAko odnosna drava calanica nije donela mere za izvrsenje odluke Suda u utvrdjenom roku,Komisija moe o tome da obavesti Sud pravde.Itovremeno ona predlaze visinu novacane kazne ili pausalnog iznosa koju shodno okolnostima treba da plati doticna drava. Pitanje propustanja izvrenja obaveza od starne drava lanica odnosi se sve vrste obaveza koje prizilaze iz osnivakih ugovora,njihovih dopuna I izmjena,medjunarodnih ugovora koji se zakljuuju sa tereim zemlajma o predmetima iz Nadlenost Zajednice.,uredbi I direktiva I opstih principa prava koji su inkorporirani u Pravo unije. Pozivanje na reciprocitet kao model odbrane drava lanica nije prihvaceno u kontekstu neizvrenja obaveze uz obarazlozenje da na osnovu prava evropske unije mora biti sankcionisana svaka njegova povreda koja se u tom smislu pojavljuje. Slican prispup je bio u sluaju vie sile odnosno.pozivanja na ovaj princip kao argument odbrane. U sluaju Comission v.Italy(Re Transport statistics)(case 101/84. Italija je bila optuzena da nije izvrila direktivu.Tuzena lanica navela je da nije mogla izvriti obavezu iz razloga to je njen racunski centar bio izlozen bombaskom napadu .Sud je nasao da se taj argument moe uzimati u obzir jedino u ogranicenom vremenskom periodu ali da ga je u konktretnom sluaju vreme obezvrijedilo. 26

Sud je takodje nasao da se kao argumenti za odbranu zbog neizvrenja obaveza ne mogu uzeti tekoce nastale usled konstitucionalnih propisa.Po miljenju Suda nije mogue pledirati da argument odbrane bude opravdavanje neizvrsavanja obaveza usled okolnosti postojecih u unutarasnjem pravu drava lanica. Slican stav Sud je zauzeo I u sluaju Comission v.United Kingdom(Re Tachogrraphs) case 128/78 odbijajuci da prizna kao argument odbrane baziran na tekocama nastalim na politikim prijemisama.(pripadnost sindikatu). Postoje I sluajevi sporazumnog podvrgavanja procedurama reavanja sukoba medju dravama lanicama to je predvidjeno u lanu 239 ugovora. Uopteno reeno izvarasavanje obaveza je najavaznije pitanje u Uniji.Od njegovog uspenog reenja zavisi I efikasnost ukupne politike u Uniji. Procedure reavanja problema nastalih na tim osnovma izgledaju prilicno tolerantne.Mada treba nagalasiti da se mogu izrei novacane kazne. Nakon proirenja Evropske unije I pristupanja mnogih novih lanaica, bez obzira na okolnost to su one prihvatile aquis comunitaire moguca su neizvarsenja ili neadekvatana izvrenja obaveza od njihove strane.U tom sluaju objektivno mora doi do povercanja znaaja uloge Komisije kao zastitnika cuvara Ugovora Pri tome ne treba smetnuti s uma mogunost svojevrsne autokontrole ,predvidjene u opisanim procedurama .Njihova pogodnost se ispoljava u visokom duhu tolerancije I ponovno ostavljenim rokovima za izvresenje odnosno dopunu izvrsena obaveza.Naravno u tom kontekstu zaprecena novcana kazna ima makar odvaracujuci karakter. IZVORI PRAVA EVROPSKE UNIJE Razliite su forme izvora prava Evropske unije.O njihovom pravnom karakteru ne postoji opsta saglasnost.Postoje razlike u misljenjima o njihovoj supermatiji i pravnoj snazi.Prema nekim autorima re je o izvorima odnosno legislativnim formama koji se nalaze u odnosima medjuzavisnosti.Medjutim i pored toga mogue je utvrditi pojedine elemente koje ih ine razliitim. Postoje podele koje insistiraju na striktnom hijerahijskom odnosu.Na prvom mestu su oni izvori koji su po vaznosti i znaaju viega ranga npr osnivaki ugovori.Neki autori ih nazivaju primarnim izvorima,dok one koji su neto manje vaznosti npr pojedini akti institucija Evropske unije, nazivaju se sekundaranim izvorima. Podela se moe sainiti i na drugim brojnim osnovama .Sve vrste podela su u izvesnom smislu artificijelne i katkad predstavlaju smetnju za bolje razumijevanje odlika prava evropske unije.Stoga cemo se bez pretenzija da damo potpuni prikaz svih izvora ograniciti na one izvore koji su imali velikog uticaja na konstituisanje Evropske unije i njenog prava.Rukovodeci se tom logikom dacemo samo opisnu definiciji izvora. Izvori prava Evropske unije su pravni akti koji sadrze pravne norme na kojima pociva funkcionisanje Evropske unije.Najvaniji izvori prava EU su: 1) osnivaki ugovori, 2) akti institucija evropske unije, 3) sporazumi(ugovori) sa treim zemljama i 4) sudska praksa OSNIVAKI UGOVORI Pravni osnovi konstituisanja unije sadrzani su u osnivackim ugovorima koji su nastali na osnovama odluka drzava clanica ,koje su svojom saglasnoscu postigle sporazum o formiranju Zajednica(Unije) entiteta sui generis pravne strukture.Pod osnivackim ugovorima podrazumijevaju se tri ugovora kojima su osnovane Zajednice i to: Ugovor o Evropskoj 27

zajednici za ugalj i celik,Evropskoj Ekonomskoj Zajednici i Evropskoj Zajednici za atomsku energiju.Ovoj kategoriji ugovora pripadju Merger ugovor,Jedinsstveni Evropski akt,Ugovor o evropskoj uniji,Amsterdamski ugovor i Ugovor iz Nice.Uz ove ugovore zakljuceni su brojni Aneksi i Protokoli koji cine njihov sastavni dio. Prema nekim misljenjima ovoj kategoriji pripadaju i Ugovori o pristupanju i njihovi aneksi. Po nasoj ocjeni potrebno je prikazati one odlike ovih pravnih akta koji su imali znacajnog uticaja na stvaranje Prava evropske Unije. Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i celik Prva Evropska zajednica je Zajednica za ugalj i celik se razvijala sa namjerom da se uspostavi miroljubivo i efikasno korscenje resursa uglja i celika .Pored toga obzirom da se radilo o vremenu neposredno posle II svjetkog rata valjalo se obezbijediti od opasnosti ozivljavanja militaristicke moci Nemake i uspostaviti branu rastucoj opasnosti od sovjetskog ekspanzionizma. U legislativnoj ravni te namere su bile opredjuljuce da se upravljanje o tome izmjesti iz korpusa nacionalnih vlasti i povjeri organu nazvanom Visoka vlast. Iako se ovaj organ birao iz redova drzavljana drava lanica,radilo se ipak o nezavisnim licima koji su svoje poslove obavljali u ambijentu specificne oragnizacije.Ta specificnost ogledala se pored ostalog i u tome to je ta organizacija bila otvorena za saradnju i sa drugim evropskim dravama. Ugovor je potpisan 18 aprila 1951 godine a stupio je na snagu 25 jula 1952 godine. Ovim ugovorom su pored Visoke vlasti formirani sljedece institucije:Savet Ministara,Asambleja i Sud Pravde. Najvazniji organ je Visoka vlast koja se stara o realizaciji ciljeva postavljenih ugovorom.Oni su se odnosili na uspostavljanje zajednickog trzista .To je podrazumijevalo ukidanje carina i drugih raznovsknih barijera u svrhu slobodnog prometa uglja i celika.Takodje se vodilo racuna o investicijma i strukturnom prilagodjavanju privreda drzava clanica. Visoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su obavezivale drave lanice bez njihove saglasnosti. Misljenja nijesu pripadala toj kategoriji. Donosenje odluka ipak je bilo limitirano oabvezom da se pribavi saglasnost Savjeta ministara. Visoka vlast je .imala pravo ubiranja poreza direktno od preduzeca .Bez obzira na to sto se radi o relativno maloj stopi koja se mogla povecati od strane Savjeta ministara,rijec je o nadnacionalnoj komponenti ukupnog polozaja te institucije. Savjet Ministara su cinili predsatvnici nacionalanih vlasti.Savjet je imao ulogu koordiniranja aktivnosti nacionalanih Vlada i Visoke Vlasti i tom svojom ulogom je jednoglasno ili putem kvalifikovane vecine inicirao donosenje mnogih odluka .Savjet je takodje na predlog Visoke Vlasti shodno odredbama Ugovora odlucivao o prioritema raspodjele uglja i celika. Parlament je bio sastavljen od clanova nacionalnih Parlamenta.Oni su se birali na period od pet godina.Parlament je imao je skromna ovlascenja u zakonodavnoj djelatnosti.Bavio se kontrolnim i administartivnim pitanjima. Za slucaj da je Parlament dvoterecinskom vecinom ocijenio negativno rad Visoke vlasti ona je bila duzna u tom slucaju da podnese kolektivnu ostavku. Sud pravde je imao obavezu da se stara o primjeni osnivackog ugovora i drugih pravnih akta .

28

Nadleznost Suda bila je obavezna i odnosila se kako na drzave clanice tako i na Instucije Zajednice.Pored njih pred Sudom mogli su se pojaviti pravna i fizicka lica. Sud ima ovalscenja da vodi postupak za slucaj propustanja Visoke vlasti da donese neki akt na koji je obavezana osnivackim ugovorom .Sud je nadlezan za sporove koji nastaju usljed stete koju nanesu sluzbenici Zajednice prilikom obavljanja svojih poslova. Sud je nadlezan da nadgleda izvarsavanje svojih presuda. Sud tumaci komunitarne norme i obezbjedjuje njihovu jedinstvenu primjenu na cjelokupnom podrucju Zajednice. Nezavisno od toga to su se te odluke odnosile na poetku na relativno usko polje saradnje njihov veliki znaaj lezi u cinjenici da su svojom avangardnoscu dali ogroman podstrek daljoj jacanju integracionih procesa. Ugovor o formiranju Evropske ekonomska zajednica i Evropske zajednica za atomsku energiju Zemlje Benelukasa su podnijele Memorandum jo 1955 godine sa predlogom da se formira politicka integarcija na osnovama ekonomske integracije.U ranim fazama to bi podrazumevalo ukljucivanje politike u saobracajnoj infrastrukturi,koordinaiju aktivnosti u razvoju atomske energije i drugih resursa i stvaranje zajednikog trita. Ugovor koji je uspostavio Evropsku ekonomsku zajednicu potpisan je Rimu 25 marta 1957 godine. Istoga dana potpisan je i Ugovor o Evropskoj zajednici za Atomsku enrgiju. Sedam drava i to:Velika Britanija ,Austrija,Portugal,Norveska,Svedska,Danska,Svajcarska,potpisale su 1960 godine Ugovor o evropskoj zoni slobodne trgovine.Naizgled re bilo o konkurentnoj organizaciji,medjtim obije su u periodu koji sledi nastojale da razviju relativno dobre i harmonicne odnose u trgovini koji su dostigli svoju najvisu tacku u 1992 godini kada je pospisan ugovor o formiranju Evropskog ekonomskog prostora. Osnovni cilj formiranja Zajednice bio je da se kako to stoji u preambuli ugovora eleminisu barijere koje dijele Evropu. lan 2 ugovora nalagao je da se stvori zajedniko trite sa harmonicnim razvojem zajednikog trita,povecanjem ekonomske stabilnosti i povecanje zivotnog standarada i to je mogue vece saradnje izmedju drava lanica.Takodje je u ugovoru predvidjeno uspostavljanje zajednicke carinske politike u vidu carinske unije ,zajednicke komercijalne politike i progresivnog eleminisanja barijera za slobodno kretanje ljudi, roba ,kapitala i usluga. Predvidjena je harmonizacija naciionalnih zakonodvstava kako bi se ostvarilo zajednicko trziste.Na pocetku se isitriralo da se harmonizuiju prije svega zakonodavna politka u poljorivredi,trgovini I razvoju.Neophodno je bilo stvoriti uslove za slobodno kretanje roba,lica ,kapitala I usluga. Sam ugovor zamisljen je kao ugovor okvirnog tipa u kome se insistira na ostvarivanju vrlo siroke zakonodavne djelatniosti.Iako je u osnovi takvih steremljenja bila ekonomska kategorija udruzivanja podtekst je ukazivao na namjeru da se stvori osnova za politicko ujedinjavanje. Interesi na tom planu bili su poduradni kod svih clanica Zajednice. Institucije su preuzete od strane Evropske zajednice za ugalj I celik.Pri tom je umjesto Visoke vlasti ustanvljena Komisija.Njen polozaj je u odnosu na Visoku vlast izmijenjen u tom smislu sto se insistiralo na njenoj vecoj nezaisnosti u odnosu na u odnosu na vlasti drzava clanica.Njene nadleznosti bile su takodje uze u odnosu na Visoku vlast. Najvazniju ulogu u sistemeu institucija imao je Savjet Ministara.Time se sustinski ogaranicavala nadnacinalna komponenta vlasti Komisije I afirmisala medjuvladina dimenzija saradnje.

29

Medjunarodno pravni subjektivitet posjeduju sve tri zajednice.One mogu sicati prava I obaveze.mogu biti staranka pred Sudom.U tom slucaju zastupa ih Komisija.Posjeduju kapacitet zakljucivanja medjunarodnih ugovora Karakter tih ugovora koje mogu zakljucivati je dvostruk I to : 1)ugovori u kojima je samo Zajednica stranka 2)ugovori u kojima su I drzave clanice zajedno sa Zajednicom staranke ugovora. Evropska zajednica za atomsku energiju nastala je na osnovama saglasnosti drzava clanica o potrrebi razvoja zajednicke politke u atomskoj energiji.Tu vrstu saradnje nalagalo je I racionalno postupanje u odnosu na troskove u ovoj oblasti.Takodje je trebalo uobliciti standarde u proizvodnji I nacin formiranja zajednickih preduzeca.Narvno radilo se u principu o mirnodopskoj namjeni koriscenja nuklearne energije. Formiranje ove tri zajednice bilo je uistinu korak naprijed u dinamiziranju procesa inetrgaracija ali je sa stanovista nadnacinalne strukture nadleznosti radi se o izvjesnoj crti orgranicenja. Sistem formiran Rimskim ugovorima pokazivao je nedostake u tom smislu sto su postolai zajednicki I posebni organi.Od formiranja zajednice za ugalj I celik zajednicki su bili Sud I Parlament.Ostali organi bili su posebni za sve Zajednice.To je stvaralo dodatne teskoce I usljed toga su se pojavile inicijative da se organi spoje.Na predlog vlade SR Njemacke zapoceli su pregovori o spajanju organa. Zajednice su imale I zajednicke administartivne sluzbe koje su pokrivale informisanje,izdavacku djelatnost,pravnu sluzbu I statistiku U Rimskom ugovoru je bio predvidjen prelazni period za ostvarivanje tih ciljeva do 1970 godine. Prelazni period oznacen u ugovoru trajao jednu godinu manje,jer su sve obaveze bile ispunjene pre roka. MERGER UGOVOR 1965 Ovaj ugovor potpisan je u aprilu 1965 godine, a stupio je na snagu 1 jula 1967 godine., jer je bilo neophodno prilagoditi institucije nakon ozbiljnih najava pristupanja novih lanova. Objedinjavanje institucija nije donijelo jednistveno funkcionisanje zajednica.One su nastavile da funkcionisu paraleno,mada se ne bi moglo odreci izvjesna crta zajednistva koja se ogledala u racionalanom projektovanju troskova,koordinirajucim aktivnostima I otkljanjanje suvisnog administriranja. Desila se I jedna kvaltativna promjena u tom smislu sto ne stoji mogucnost da jednog clana Komisije bira Komisija (Visoka vlast),vec oba biraju drzave clanice. . Znaajno je to to su se ovim ugovorom pored jedinstvenih institucija :Parlamenta i Suda Pravde,uspostavili i Jedinstveni Savet i Komisija..Nakon ovoga ugovora nastupio je znaajan period koji se na neki nain njime inaugurise,a to je sistem finasiranja Zajednice iz sopstvenih izvora ,koji zamjenjuje dotadasnji sistem drzavnih kontribucija.Time je Zajednica postala mnogo vie nezavisna u fiskalanom smislu ali i manje osjetljiva na politike pritiske od strane drava lanica. Jedinstveni Evropski akt iz 1986 Jedinstveni evropski akt donijet 26-27 februara1986 godine je sa ciljem da se najkasnije do kraja 1992 formira unutarasnje trite. Stupio je na snagu 1 jula 1987 godine.Njegovo donoenje bilo je na Medjuvladnoj konferenciji odrzanoj u Luksemburgu. 1986 godine.Iako se u pripremi nagovjestavalo da ce se raspravljati o brojnim vaznim pitanjima neke drave lanice kao npr Grcka I V.Britanija I Danska su smatrale da ne treba 30

jo uvek zapocinjati raspravu o njima.Figurirali su razliciti pristupi resavanju nacina ostvarivanja veceg jedinstva evropski drzava.Zagovornici stvarnja nove institucionalne osnove nijesu dobili podrsku.Neki od njih kao npr. V.Britanija ,Danska I Grcka iako su bili protiv odravanja Konferencije, tokom njenog rada glasaili su I ucestvoali u radu. Rad se odvijao u sjenci kompromisa izmedju dva prilicno udaljenja stanovista.Figurirala su suprotstavljanja poklonika vreg jedinstva I pristalica drzavnog suvereniteta. Naglasak stoga nije mogao biti na politikim pitanjima.Dominirale su druge teme.Prosirena je nadleznost Zajednice na mnoge oblasti,konsolidovana je institucionalama struktura I uvrscena spoljna politika I bezbjednost kao segment saradnje. Posebno je naglasena vaznost unutranjeg trita.Istaknuto je da ono mora biti formirano do kraja 1992 godine.Do tada moraju biti otklonjene sve tehnicke ,zakonske I fizicke barijere u trgovini izmedju drava lanica U tu srvrhu donijeto mnostvo( preko 300) uputstava I Bijela knjiga iz 1985 godine).Uvrsceni su finasijski instrumenti kroz reformu strukturnih fondova .Neophodno je obezbijediti sve uslove za primjenu slobode kretanja lica, roba , kapitala I usluga. Preambula JEA jasno je istaknula cilj drzava clanica da se sa postojecom institucionalanom strukturom transformise u Evropsku uniju.Naglasena je vaznost saradnje u spoljnoj politci.Kako je rijec o autonomnim nadleznostima koje nijesu nastale na osnovama originalnih odredbi osnovackih ugovora Jedinstveni akt izricito iskljucuje u tim pitanjima nadleznost Suda pravde. Takodje je poklonjena znaajna panja legislativnim akcijama u regionalanoj politci,zastiti ivotne sredine,tehnoloskom razvoju I zastiti zdravlja. Izvrsene su reforme u institucijama sistema na taj nain to je Komisija dobila veca ovlaenja u izvrsnoj vlasti naravno uz saglasnost Saveta.Od velikog znaaja je uvodjenje nove legislativne procedure u kojoj Parlamenet dobija ovlacsenja da ucestvuje u legislativnoj delatnosti. Parlament je dobio ovlascenja I u spoljnoj politici jer je utvrdjena obaveza informisanja Parlamenta o spoljnopolitickim pitanjima I postovanje njegovog misljenja izrecenim u vezi sa njima. Takodje je proiren broj sluajeva u kojima se odluuje kvalifikovanom vecinom. Poseban znacaj ima to to je Jedinstvenim evropskim aktom zapocela strukturna promena na brojnim poljima nakon dueg vremena stagnacije.U periodu koji je sledio zapazene su strukturne promene na polju:transporta,intelektualne svojine. bankarstava, telekomunikacija, bezbjednosati itd.Taj entuzijazam uslovio je da se poveca unutarasnja razmjena za skoro 30% I da se otvore brojna nova radna mesta. Medjutim I pored toga zapaza se u osnovi medjuvladin karakter svih tih aktivnosti. Sa druge strane to je pokazivalo da u sluaju Evropske unije, makoliko bila obimna reforma, u konkternim okolnostima, ona ne dovrsava u osnovi neprekidan proces izgradnje evropskog zajednistva. Jedinstvenim evropskim aktom institucionalaizovani su Evropski savjet I Sud prve instance. UGOVOR O EVROPSKOJ UNIJI Ugovor o Evropskoj uniji potpisan je u Mastrihtu 7. februara 1992, a stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine.Mastrihtski ugovor je nastao nakon sloma sovjetskog komunistikog sistema i ujedinjenja Njemake.Ti fakti, uz brojne druge manje ili vie relevantne, nametali su podizanje integracionog procesa na znatno visi nivo.Preovladalo je misljenje da je nuzno 31

postici veci stepen jedinstva izmedju naroda Evrope koji ce omoguciti da se odluke donose na nivou sto je moguce blizem gradjanima.Tim putem bi se ostvarile vece ekonomske koristi. Bilo je otvoreno pitanje na kakav nain da se postigne reformski kurs u mnogimm oblastima.Za to je bila povoljna klima to pokazuje zajednicki predlog Francuske i Nemake , da se odrze dve medjuvaldine konferencije u Rimu, podnijet na Evropskom Savetu odrzanom u Dablinu 1990 godine, Prva bi se bavila monetarnom unijom, a druga bi tretirala brojne predloge iz sfere politike i institucionalnih i proceduralnih reformi. Mastrihtski ugovor je uspostavio novi politicki entitet nazvan Evriopska unija.Tom nazivu bi se mogla staviti primjedba, jer obuhvata mnoge evropske drzave koje ostaju van clanstva Unije.Unija je opisana kao entitet sacinjen od tri stuba. Prvi stub sastavljen je od tri postojece Evropske Zajednice(Evropska zajednica za ugalj i celik,Evropske zajednice i evropske zajednice za atomsku energiju). Drugi stub sacinjen je od sistema zajednicke spoljne i bezbjedonosne politike. Trei stub obuhvata novu sferu koja se odnosi na pravosudje i unutarasnju politiku.Uprkos razlikama koje postoje izmedju ova tri stuba saglasno odredbama Ugovora smatraju se jedinstvenim institucionalnim okvirom. Ugovor je podijeljen na dva uslovno reeno strukturna dela i to: 1)koji se bavi ekonomskom i monetarnom unijom i 2) koji se bavi politickom unijom Ugovor je u pravno tehnickom smislu sacinjen od : preambule, optih i zavrnih odredbi. Poseduje Naslove od I do VII, i veci broj protokola i deklaracija. Odredbe Ugovora o Evropskoj uniji grupisane su pet Naslova. Jedan deo odredbi posvecen je izmjeni postojeih ugovora i to: Ugovora o Evropskoj zajednici, Ugovora o Evropskoj zajednici za ugalj i celik i Ugovora o Evropskoj zajednici za atomsku energiju. TAKODJE SU UVRSCENE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA zajedniku spoljnu i bezbjednosnu politiku , saradnju u oblastima pravosuda i unutranjih poslova. Pa ipak i pored tako znaajnih pitanja najvanija novina odnosi se: na proglaennje Unije drava lanica .Naravno time se ne umanjuje znaaj institucionaliziranja saradnje u oblastima spoljne i bezbednosne politike unutranjih poslova i pravosuda .Osim toga posebno je naglasena vaznost principa fleksibilnosti, i najava mehanizama "blie saradnje" grupe drava lanica.Taj vid saradnje, uz bavezu ouvanja postojeceg komunitarnog pravnog poretka i acguis communautaire, je bez ikakve sumnje krupan korak napred u izgradnji novoga institucionalanoga ustrojstva.Osim toga, princip supsidijarnosti je podignut na nivo osnovnih konstitutivnih principa . Nalozeno je uspostavljane monetarne unije posredstvom uvodjenja jedinstvene valute najkasnije do 01.01. 1999.godine. Formiran je Evropski Savet i Komitet regija, kao elementi "tvrdog jezgra" komunitarnih politikih institucija. Institucionalizovan je takodje komunitarni Ombudsman kojega imenuje Evropski parlament. Znaajno je proirena delatnost Zajednice u prostorima obrazovanja, kulture, javnog zdravlja, zatite potroaa i transevropske i prekomorske saradanje,industrijske saradnje,pitanja vezana za omladinu i strucno usavrsavanje. Nadlenosti Evropskog suda su dodatno obogacene uvrscivanjem mogunosti da izrie novane kazne dravama lanicama u sluaju neprimjenjivanja, odnosno krenja komunitarnog prava . U sistemu konstituisanja Komisije naglaena je uloga njenog predsjednika i Evropskog parlamenta 32

(glasanje o Komisiji), a mandat njenih lanova je produen na pet godina . Parlamentu je pridodata nadlenost saodluivanja, kao novi, dodatni zakonodavni postupak .Time Evropski parlament stie znatno vazniju ulogu u smislu mogunosti blokiranja usvajanja akta. Takodje je uvecan njegov kapacitet u postupku saradnje, u veem broju oblasti koje su ranije bile u postupcima konsultovanja. Postupak davanja saglasnosti je proiren i time osnazena uloga Evropskog parlamenta u procesu odluivanja.Potrebno je obezbijediti saglasnost Paralamenta za pristupanje i pridruzivanje novih lanica.. Mastrihtski ugovor predstavlja novi kvalitet u procesu koji bi mogli oznaiti kao stvaranje Unije sa komunitarnim federativnim uredjenjem. U korpus komuntarnih(federativnih) delatnosti ulazile bi oblasti: makroekonomije, spoljne i bezbjedonosne politike,pravosudja i unutranje politike, pa i oblasti odbrane .Usled snaznog otpora V. Britanije izostavljeno izjasnjavanje o federativnom uredjenju kao cilju ali se jasno ukazalo na potrebu stvaranja "sve vrceg saveza naroda Evrope" .Ugovor identifikuje ciljeve Unije.Stice se utisak da su oni prvenstveno ekonomski.Njihova analiza pokazuje da posjeduju i druge supstarate.Kljuc za razumijevanje je zadatak koji se njima zeli postici , a to je sto je moguce vece jedinstvo naroda Evrope. Taj zadatak bio bi ostvaraen : - podsticanjem uravnoteenog i odrivog privrednog i drustvenog razvoja, posredstvom stvaranja ekonomskog prostora bez unutranjih granica,jacanjem privredne i drustvene kohezije, uz uspostavljanje ekonomske i monetarne uniije sa jedinstvenom valutom.U cilju ostvarivanja neizostavnog jedinstva ekonomije i politike u svrhu jacanja uloge i utvrdjivanja identiteta na medunarodnoj sceni,Unija vodi zajednicku spoljnu i bezbjedonosnu politiku.To obuhvata zajednicku odbrambenu politiku koja bi trebalo da dovede do stvaranja zajednicke odbrane. Identitet na medjunrodnoj sceni se afirmise posebno jaanjem zatite prava i interesa dravljana svojih drava lanica gradjana EU.U tom procesu veliki znaaj pripadao bi obezbjedivanju efikasnosti rada institucija Zajednice kako bi se osigurala uskladenost i kontinuitet aktivnosti, opet uz potovanje i dogradnju komunitarnog acguis .Ovi ciljevi bi se ostvarivali u skladu sa uslovima i dinamikom predvidjenim u Ugovoru o Evropskoj uniji, i uz potovanje naela supsidijarnosti.Radi osiguranja efikasnosti institucija i sistema mehanizama usposatavljenih ugovorom predvidja se i nacin i postupak izmjene.To spada u nadleznost medjuvladinih konferencija. Supsidijarnost Ranije smo istakli da je supsidijarnost podignuta na nivo konstitutivnih principa tek Ugovorom o EU. U uvodnim odredbama se kaze da je supsidijarnost jedan od principa na kojima pociva Unija. Ona svoje ciljeve ostvaruje uz potovanje principa supsidijarnosti. Djelotvornost toga principa ogleda se u pronalaenju optimalnog nivoa odluivanja i delovanja, odnosno na nivou sto je moguce blizem gradjanima , s tim da "u sumnji" sugerie nii nivo. Po svemu sudeci re je o ulozi i znaaju supsidijarnosti u konstituisanju sloenih dravnih i naddravnih struktura, i njihovom funkcionisanju u vertikalnom i horizontalnom modelu komunitarnog (federatilnog) organizovanja upravljanja. Ovaj princip se uzima kao kriterijum raspodele nadlenosti, u okviru Unije (zajednice). Obino se u segmentima i Unije i Zajednice oznaava primat nacionalnog nivoa, uz

33

mogunost daljeg spustanja na regionalni i lokalni nivo. Na drugoj strani u suprotnom smjeru oznacen je kao neizostavan elemenat komunitarnog, vieg nivoa odluivanja i nadlenosti. U oblastima koje ne spadaju u njenu iskljucivu nadlenost ,Zajednica preduzima mere,u skladu sa nacelom subsidijarnosti,samo ako i ukoliko ciljevi predvidjene akcije ne mogu u potrebnoj meri biti ostvareni od strane drava lanica,odnosno mogu biti uspjesnije ostvareni od strane zajednice,imajuci u vidu velicinu ili ucinak predvidjene akcije. Oigledno da se princip subsidijarnosti ne moe primijeniti gde Unija ima ekskluzivnu nadlenost. Da bi se mogli odrediti da li se moe primijeniti princip subsidijarnosti moramo se suociti sa injenicom da se ne moe sasvim jasno utvrditi sta je to ekskuzivna odnosno neksluzivna nadlenost.Unije(Zajednice).U Ugovoru nema odredbi koje jasno govore o tome. U 1996 /97 godini uz Ugovor iz Mastrihta dodat je specijalni protokol o principu subsidijarnosti.Na medjuvladinim konferencijama koje su o tome raspravljali bilo je razliith formulacija u vezi toga principa koje su u najveem broju dolazile od Francuske,Nemake i Velike Britanije.Na kraju je usvojen Protokol koji je u direktnoj vezi sa stavovima koji su utvdjeni na sesiji Evropskog Saveta u Edinburgu. Za radnje i akcije Unije opravdana je primena ovoga principa za sluaj da se ciljevi akcije ne mogu uspeno ostvariti delatnoscu drave lanice.Takodje je opravdana primena i u sluaju kad bi se akcija bolje ostvarila unutar Unije.Primena na ovim osnovama je posebno opravadana u sluajevima: 1)ako je re o transnacionalnom aspektu akcije koja se ne moe na zadovoljavajuci nain ostvariti radnjama drava lanica. 2)ukoliko su radnje drave clanice slabijeg kvaliteta i u sukobu su sa pravilima iz Ugovora. U ovom sluaju primena je posebno vazna za sluaj da se na bilo koji nain znaajno osteuju interesi drava lanica. 3)radnja na komunitaranom nivou mora donositi jasne koristi u poredjenju sa onima koje bi donela radnja drave lanice. Neki autori su uvodjenje ovoga pricipa dovodili u vezu sa jacanjme uloge drzava i ogaranicavanjem nadleznosti institucija Evropske unije.Tim putem se po njihovom misljenju ne obezbjedjuje efikasno funkcionisanje vec naprotiv uslovljava dodatno komplikovanje.Dvostruko ogarnicenje uparavljeno je u pravciu zastite nadleznosti drzava clanica od prekomjernog izvan ugovrnog uplitanja institucija Evropske unije. Na drugoj starni brojni autori smataraju da se putem ovoga nacela ucvrscuju nadleznosti drzava clanica ali istovremeno obzirom na njegovu prirodu jacaju i nadleznosti komunitaranih organa.. Clan 235 govori da Zajenica ima djeluje u okvirima nadleznosti koje su joj dodijeljenje i prema ciljevima koji su utvrdjeni ovim UgovoromU ovom slucaju nije rijec o jasnim nadleznostima ali bi se u skaladu sa funkcionalistickim principima moglo zakljuciti da je rijec prosirenju nadleznosti Zajednice(Unije). Tesko da bi u konkretnom slucaju mogli zakljuciti da je moguce samo na osnovu pravnih supstarata odrediti stvarnu prirodu principa subsidijarnosti, jer moramo imati u vidu uticaj politckih odmejravanja i politicke kompromise u okviru EU.Sa strogo pravnog stanovista ovaj princip ima prilicno neodredjenu i nejasnu sardzinu. Medutim i pored toga njegov znacaj je nemjerljiv jer je doprinio da se model demokaratskog odlucivanja prikaze kao visedimenzinalan i visestepen. Projekciju odlucivanja u evropskoj uniji uslovljava ucesce velikog broja aktera medju kojima najveci znacaj imanju :drzave clanice,regioni,politicke stranke,pokreti, javno mnjenje i mnogi drugi.Takodje se putem ovog principa efikasno ostavaruje krhki balans izmedju medjuvaldnimg i nadnacionalanog modela saadanje.

34

Unijsko gradanstvo Segment unijskog gradanstva ("Citizenship of the Union"), obuhvata odgovarajui korpus prava i obaveza za sve dravljane drava lanica. Medju njima poseban znaaj imaju: 1)pravo kretanja i nastanjivanja na prostoru Zajednice, 2)aktivno i pasivno biracko pravo , 3) pravo na konzularno-diplomatsku zatitu 4) pravo podnosenja peticije. 5)pravo obracanja Ombudsmanu Unijsko gradanstvo na izvjestan nain osnazuje poloaj Evropske zajednice, jer je formalno pravno ustanovljeno uvodnom odredbom Mastrihtskog Ugovora o Evropskoj zajednici . Unijsko gradanstvo izvodi se iz dravljanstva jedne od drava lanica, i nije njegova zamjena , jer ga samo prati i dopunjava.Osim toga unijsko gradanstvo , znai da su njime obuhvacena prava i obaveze prenijeti pod odredjenim uslovima i u nadlenost Evropskog suda. . Komunitarni segment - I. Stub saradnje Nadlenost i polje delovanja Zajednice, znaajno su proireni Mastrihtskim ugovorom. To proirenje se odnosu na sljedeca pitanja iz ekonomske sfere kako je definisano u clanu 2 Ugovora.Zadatak Zajednice je da unapredjuje skladan i uravnotezen privredni razvoj,visok stepen zaposlenosti i socijalne zastite,jednakost izmedju muskaraca i zena trajan i neinflatorni rast,visok nivo konkurentnosti i uskladjenosti ekonomskih rezultata,visok nivo zastite kao i poboljsanja kvaliteta zivotne sredine,privrednu i drustvenu povezanost i solidarnost izmedju drzava clanica.Da bi se postigli ovi ciljevi nepohodno je stvoriti zajednicko trziste pod kojim se podrazumijeva shodno clanu 7 unutrasnje trziste koje obuhvata podrucje bez unutarasnjih granica na kome su obezbijedjeni slobodno kretanje lica i promet robe,usluga i kapitala.Nuzno je obezbijediti da trzista 15 drzava clanica u funkcionalanom smislu predstavljaju jednu teritoriju.Aktivnosti i mere koje vode do ostvarivanja tako postavljenih ciljeva su ; 1)zabrana carinskih dazbina izmedju drzava clanica, i kolicinskih ogranicenja na uvoz i izvoz roba,kao i svih drugih mera koje imaju slicno djejstvo 2)zajednicku trgovinsku politiku 3)unutarasnje trziste koje se karakterise ukidanjem prepreka za slobodno kretanje lica i protok roba,usluga i kapitala izmedju drzava clanica 4)mjere koje se odnose na ulazak i kretanje lica kako je predvidjeno naslovom IV 5)zajednicku politiku u oblasti poljprivrede,ribarstva i saobracaja 6)sistem koji obezbjedjuje da se ne krse pravila konkurencije na unutarasnjem trzistu 7)uskaladjivanje nacionalanih zakonodavstava u mjeri u kojoj je to neophodno za djelovanje zajednickog trzista 8)podsticanje koordinacije politika zaposljavanja drzava clanica sa ciljem jacanja njihove efikasnosti putem razvoja koordinirane starategije zaposljavanja 9)politiku u socijalnoj oblasti koja obuhvata i evropski socijalni fond 10)ucvrscivanje ekonomske i socijalne kohezije 11)zastitu zivotne sredine 12)jacanje konkurentnosti industrije Zajednice 13)unapredjenje naucno istarazivackog rada i tehnoloskog razvoja 14)podsticanje stavaranja i razvoja transevropske mreze 15)ostavarivanje visokog nivoa zdravstvene zastite 35

16)razvoj kavitetnog obrazovanja i vaspitanja 17)saradnja u obalasti razvoja 18)pridruzivanje prekomorskih zemalja i teritorija u cilju pomoci i razmjene da bi se zajednickim naporima unaprijedio privredni i drustveni razvoj. 19)zastita potrosaca 20)mjere u obalastima energetike,civilne zastite i turizma U politici izdavanja viza za dravljane treih zemalja, obrazovanja, kulture, javnog zdravlja , zatite potroaa , transevropske mree transporta, energije i telekomunikacija industrijske politike i razvojnu politiku. U veini od gore navedenih oblasti nadlenost Zajednice je ranije u veem ili manjem obimu postojala.O tome svedoi korpus ranijeg komunitarnog zakonodavstva i judikature Evropskog suda.Na takvoj osnovi novom regulacijom osigurano je zajedniko delovanje na transparentnijoj osnovi i sa, i uz efikasniju lepezu veceg broja instrumenata. Pri tome princip supsidijarnosti igra veoma znaajnu ulogu u ostvarivanju komunitarne nadlenosti u svim sluajevima kada se to vri zajedno sa dravama lanicama odnosno u modelima paralelne ili, podijeljene nadlenosti. Principijelno Zajednica moe delovati samo ako se, postavljeni ciljevi i planirane mere ne mogu uspjenije ostvariti delovanjem samih drava lanica . Socijalana politika U ovoj oblasti Mastrihtski ugovor je usled protivljenja Vlade V. Britanije ostao nedorecen.Obzirom na to da V. Britanija nije zeljela da dogradi postojeci sistem sainjen je Protokol o socijalnoj politici . Potpisalo ga je ostalih 11 drava lanica. Na takav nain ostale drave lanice dobile su mogunost da, u cilju realizacije svojih socijalnih programa i politike, koriste pogodnosti komunitarne institucionalne strukture. Ekonomsko-monetarna unija Ugovor iz Mastrihta potpunije definie ekonomsko-monetarnu politiku i utvrduje dinamiku njenog uspostavljanja.Praktino, to je znailo uvodjenje pariteta valuta, posredstvom jedinstvene valute, a ono nije mogue bez uspostavljanja Evropske centralne banke (ECB) koja djeluje u okviru Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB). Uspostavljanje ekonomsko-monetarne unije sporovelo bi se posredstvom trostepenog pristupa koji je u osnovi predvidjen u Delorovom izvjetaju.Prema dinamici utvrdjenoj u tom izvjestaju prva faza poinje 1. januara 1990.U njoj bi se komletiralo unutranje trite i uklonile kontrole kretanja kapitala. Druga faza je zapocela 1. januara 1994. U njoj je trebalo obezbijediti konvergenciju ekonomija drava clanica prema merilima utvrdjenim u Ugovoru.Odredbe koje tiu tih uslova popularno su se nazivale kriterijumi konvergencije.Njihov znacaj bio je u tome sto su samo one zemlje koje su ispunile te kriterijume mogle pristupiti sistemu jedinstvene valute.Drave lanice koje su ispunile te uslove identifikovane su u preporuci Komisije iz 1998 godine.Jedanaest zemalja je ispunilo te kriterijume i to:Belgija Holandija, Nemaka, Spanija,FrancuskaIrska,Italija ,Luksemburg,Austrija,Portugal I Finska. Grcka se prikljucila euro zoni tek 2001godine. Svedska je prikljecena euro zoni 2003 godine. Trea, faza predstavlja konacno uspostavljanje monetarne unije, 1. januara 1999. godine. Euro, moneta pojavila se u stvarnosti tek 2002 godine.Takodje je uveden novi sistem mehanizma obrauna kursa izmedju eura i pojedinacnih novanih sistema u dravama koje su ostale van euro reima.

36

Mastrihtski ugovor u drugoj fazi, osniva Evropski monetarni institut (EMI). Drave lanice u ovoj fazi nisu zeljele da se odreknu svog monetarnog suvereniteta. Evropski monetarni institut je bio koncipiran kao koordinaciono tijelo. Neke drave lanice (V. Britanija i Danska) su jasno iskazale nespremnost da se odreknu svojih valuta, usled cega je sa njima bilo nuno uz Ugovor sainiti poseban protokol.

Institucije i i dinamika procesa odluivanja Nakon Mastrihtskog ugovora formiran je Komitet regija, sa konsultativnom ulogom.Osim ovoga Komiteta formiran je Ombudsman - u iju nadlenost je spadala kontrola rada komunitarnih institucija u odnosu na gradane Unije.Dinamika odluivanja je izmijenjena u smislu poveanja broja sluajeva u kojim se odluuje kvalifikovanom veinom glasova u Savetu. Takode, je uloga Evropskog parlamenta u legislativnoj sferi osnazena, jer mu je u odredjenim sluajevima data mogunost blokade usvajanja akata. Ove izmene nesporno, poboljsavaju institucionalno ustrojstvo. Proces odluivanja postaje efikasniji transparentniji, to je osnova demokraticnosti i legitimnosti Unije. Spoljna politika i bezbednost - II. stub Jedinstveni evropski akt je regulisao saradnju drava lanica u spoljnoj politici.Medjutim, to je ipak u osnovi bilo nedoreeno nastojanje drava lanica da formuliu i operativno primjenjuju evropsku spoljnu politiku. Mastrihtski ugovor, ide korak dalje i ta nastojanja postavlja na vrim osnovama.to je bilo vidljivo kroz prikljuenje segmenta bezbednosti.U Ugovoru o EU drave lanice jasno prihvataju etabliranje zajednike "spoljne i bezbjednosne politike" U ostvaraivanju toga cilja odluuju Unija i drave lanice. Ta formulacija jasno odrava da nije re o zajednikoj politici u smislu komuniratnog segmenta.Pa ipak i takva odredba pokazuje izvjestan napredak.Pogotovo ako se uzme u obzir opredjeljenje da zajednika politika u ovoj oblasti obuhvata: ouvanje zajednikih vrijednosti, osnovnih interesa, nezavisnosti i integriteta Unije; jaanje bezbednosti Unije i drava lanica, ouvanje mira i medunarodne bezbednosti, u skladu sa principima Povelje Ujedinjenih naija, Helsinkog zavrnog akta i Pariske povelje; unapredenje medjunarodne saradnje; razvoj i ouvanje demokratije i vladavine prava, potovanje Ijudskih prava i osnovnih sloboda. Ciljevi zajednike politike u OVOJ oblasti izraavaju osnovne vrijednosti na kojima, pociva i sama Unija bez obzira na to to su dati veoma uopteno. Da bi se oni operativno mogli ostvarivati nuno je obezbijediti :, sistematsku saradnju drava lanica povodom bilo kojeg pitanja od opteg znaaja.Takav vid saradnje morao bi biti krunisan postizanjem zajednikog stava kojeg drave lanice treba da slijede.Ta politka pa i njeni glavni tokovi morali bi se zasnivati na optim smjernicama Evropskog Saveta.U tom sluaju postoji mogunost preduzimanju zajednike akcije (joined action). Savet, o tome moe odluivati kvalifikovanom veinom. Posebnom deklaracijom uz Mastrihtski ugovor, reeno je da ce se odbrambena komponenta Evropske unije, razvijati jaajui evropski stub Atlanskog saveza. U ovom segmentu Mastrihtski ugovor, marginalnalizuje ulogu Komisije i Evropskog parlamenta. Prisutno je takodje i iskljuenje Evropskog suda odnosno njegove nadzorne uloge. Pravosude i unutranji poslovi - III. Stub Mastrihtski ugovor, ustanovljava sljedece oblasti saradnje drava lanica u ovom segmentu a to su: azil, reim i kontrola prelaska spoljnih granica , imigracija i boravak dravljana treih drava, borba protiv narkomanije, medunarodni kriminal, pravosudna saradnja u civilnim i krivinim predmetima, carinska saradnja, saradnja policije u borbi protiv terorizma, trgovine drogom i kriminaliteta (Europol) 37

U ovim poslovima re je o unijskom prostoru te su institucionalani instrumenti delovanja pri ostvarivanju zajednikog interesa drava clanica ipak postavljeni restriktivno. Stoga Savet moe delovati posredstvom: 1) usvajanja zajednikog stava (joint position} i podrke pojedinacnim oblicima saradnje, ali da odluke usvaja jednoglasno; 2) zajednikih akcija (joint action) i sprovodljivih zajednikih akcija, o kojima takode odluuje jednoglasno; 3)upucivanjem nacrta konvencija dravama lanicma .Ove odluke Savet donosi dvotreinskom veinom . Drave lanice su obavezne da uspostave koordinacione mehanizame koji ce povezivati odgovarajuce nacionalne organe. Tom cilju treba da slui Koordinaioni komitet tzv. K.4 Komitet ali sa nedovoljno preciznom institucionalnom strukturom. Deo problema je nastao usled ocigledne nemogunosti da se postigne veci stepen jedinstava od onog koji se izraava kroz meduvladinu odnosno medudravnu saradnju. Zajedniko delovanje na ovaj nain radikalnije zalazi u prostore koji su tradicionalno bili rezervisani za naionalni suverenitet i bilo je ekskluzno rezervisano za nacionalane drave. Referendumi i nagovjetaj otpora naionalnih sudova Mastrihtski ugovor nije prihvacen bez znaajnih otpora, ije su posledice bile veoma teske. Stupanju na snagu Mastrihtskog ugovora morala je prethoditi ratifikacija u skladu sa ustavima drava lanica. Kod veine drava lanica to je pripadalo Parlamentu, izuzev u Irskoj i Danskoj, gde se pristupilo odravanju referenduma.. U Danskoj referendum nije bio obavezan, jer je za ratifikaciju medunarodnog ugovora dovoljna petestinska veina u Parlamentu .Danska vlada je smatarala da ce lake dobiti podrsku na referendumu. Za razliku od Iraca koji su vecinom od 67 % usvojili Ugovor, Danci odbijaju ratifikaciju veinom od (50,7%). To je znailo blokadu , jer Ugovor nije mogao stupiti na snagu bez ratifikacije u svim dravama lanicama . Ratifikacioni postupak se vrio u vremenu ozbiljne krize na finansijskom trzistu. U novoj situaciji, Vlada Danske je zahtevala odredene ustupke pre nego to krene sa ponovnim referendumom. Evropski Savet, 1992. u Edinburgu, nalazi spasonosnu formulu u Odluci kojom "tumai" potpisani ali neratifikovani Ugovor.Ova Odluka, iji pravni status nije jasan, istice sljedece: da unijsko gradanstvo ne zamjenjuje nacionalno dravljanstvo.Tome sledi izjava Danske da nee uestvovati u treoj fazi monetarne unije. Stoga Ugovor ne obavezuje Dansku na lanstvo u Zapadnoevropskoj odbrambenoj uniji.Takodje irenje domaaja odredbi o gradanstvu i u oblast pravosuda i unutranjih poslova (III. stub) je mogue iskljuivo u skladu sa naionalnim ustavnim propisima. Nakon toga vlada Danske organizuje ponovni referendum, na kojem se za ratifikaciju izjanjava 56% glasaa. Ratifikacioni problemi nisu bili ograniceni samo na Dansku.U tom pravcu Francuska se takodje odluuje za referendum, ali se na njemu pozitivno izjanjava samo 51% glasaa. Takodje i vlada V. Britanije osigurava ratifikaciju u Parlamentu tek nakon to pristupa vezivanju pitanja ratifikacije za glasanje o povjerenju vladi. U Njemakoj ratifikacioni postupak u Parlamentu morao je da eka stav Ustavnog suda - tzv. Mastrihtska odluka ili Brunner odluka(potrebno staviti oznaku Suda radi lakse identifikacije) koja je bila u osnovi uslovna podrka.

38

II. AMSTERDAMSKI UGOVOR Nije nikavo iznenadjenje sa stanovista prakse sto je doslo do realtivno brze promjene ugovora iz Mastrihta. U njegovim odredbama bilo je predvidjeno da se tokom 1996 godine odrzi medjuvladina konferencija radi izmjena ugovra. Predlog za promjene ugovra podnjela je grupa za razmisljanje.Njen izvjestaj je usvojen na Evropskom savjetu u Madridu. Rad medjuladinih konferencija je obuhvatao zasijedanja u sljedecim gradovima i to:Torino,Firenca,Dablin,Nordvijk i konacno Amsterdam. Deklarativno se od strane svih drava lanica izrazavala volja za dogradnjom institucionalnog i pravnog okvira Evropske unije.To je ipak samo delimino postignuto ugovorom kojeg su petnaest drava lanica potpisali u Amsterdamu 2. oktobra 1997 godine.Ovaj ugovor stupio je na snagu 1. maja 1999. godine.Ocekivala se potpunija revizija tzv mastrihtske zaostavtine".odnosno prilika da se pronadju odgovarajua rjeenja povodom nimalo lake revizije , trostubne strukture Evropske unije, proirenja uloge Parlamenta posebno u postupcima saodluivanja, obogacivanje saradnje u trecem stubu( unutranjii poslovi i pravosudje) i ,proirenja komunitarnih kompetencija u veem broju razliitih oblasti , kao npr turizam ,energija itd. Prikazano iako sumarano pokazuje da se prvi put ustavni okvir revidira izavan ekonomskih kompetencija i da se po prirodi stvari nisu mogli ocekivati bolji rezultati.Neki od nijh iako objektivno vrlo vazni kao tzv.demokratski deficit ostaju van konkretnog domaaja pravne regulative i ovom prilikom. Ocekivano prosirenje Evropske unije zahtijevalo je reformu institucija.Prema opstoj ocjeni u toj sferi nije se mnogo postiglo.Donijet je Protokol koji je predvidajo odrzavanje medjuvladine konferencije godinu dana ranije nego li broj clanova Unije predje dvadeset. Pojedina pitanja kao npr: sloboda, bezbednost , pravda, gradanstvo Unije, spoljna politika,institucije Unije "fleksibilnost", ili "diferencirana integracija" bez sumnje su veoma znaajna i za Uniju ali i za drave lanice koje su i pored jasno izrazene volje za resavanjem ovih pitanja teko postizale neophodni konsensus. Pretezni deo Amsterdamskog ugovora odnosi se na dopune i izmene Osnivakih ugovora i to: , Ugovora o Zajednici za ugalj i elik ,Ugovora o Evropskoj ekonomskoj zajednici, Ugovora o Euroatom zajednici ,Ugovora o evropskoj uniji,kao i Odluke o neposrednim i optim izborima za Evropski parlament. U delu oznacenim pod imenom "Pojednostavljenja" konkretizuju se iako ne i u velikom obimu gore oznacene promene osnivakih ugovora. U optim i zavrnim odredbama uvrscena je prenumeracija lanova zamjenom velikih latinicnih slova arapskim brojevima u tekstu Ugovora o Evropskoj zajednici.Takodje je izvrsena zamjena velikih latininih slova arapskim brojevima u tekstu Ugovora o Evropskoj uniji . Nakon ovoga sledi trinaest protokola i pedeset devet deklaracija, od kojih su veinu usvojile meduvladine konferencije. Doprinos Amsterdamskog ugovora nije na nivou prethodnih ugovora poznatih pod imenom osnivaki, jer se njegov ucinak ocenjuje kao ogranicen posebno u dogradnji komunitarnog prava. Medjutim i pored ogranicenog dejstva njegov znaaj nije mogue prenebrei u nekoliko sljedecih oblasti i to: 1)-promovisanje i regulisanje asimetrine, fleksibilne integracije tzv. "blia saradnja";i 2)potpunija promocije i zasite Ijudskih prava i sloboda . 3)jacanje evropskog gradjanstava kroz osnazenje pravne drave, 4)zatite osnovnih prava gradjana putem afirmacije ravnoparavnosti polova, zabrane diskriminacije i uz definisanje sankcija za krsenje, 5)prenoenje dela saradnje iz oblasti unutranjih poslova i pravosuda, u komunitarni reim; -6)naglaavanje uloge Evropskog parlamenta u zakonodavnoj delatnosti , 39

7)izgradnja institucionalnog okvira u procesu odluivanja i snazenje uloge nacionalnih parlamenata u tome , 8) afirmacija principa supsidijarnosti, i veinskog odluivanja u Savetu. 9) Izmjeni mehanizama konstituisanja Komisije 10) prosirenje komunitarane nadlenosti na: socijalnu politiku, javno zdravlje, zatitu potroaa ,politiku zaposljavanja itd.; 2. Ciljevi Unije Ciljevi Unije, oznaceni Mastrihtskim ugovorom, neznatno su izmenjeni. Mada bi se mogli sloziti da su dometi izmjena prilicno skromni ali se ne mogu negirati injenice da je posredstvom Amsterdamskog ugovora uvrsceno razmataranje: visokog nivoa zapoljvanja, zatim postepeno oblikovanje zajednike odbrambene politike .Od posebne vaznosti je "odranje i jaanje Unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde, na kojem je slobodno kretanje lica osigurano uz paralelno usvajanje odgovarajuih mera u vezi sa kontrolom spoljnih granica, azila, imigracije , prevencije i borbe protiv kriminala. Istina buduca reforma je na neki nacin inaugurisana i samim Ugovrom iz Mastrihta.Na Evropskim savjetima dopunjavani su i davan im novi sadrzaj. Potrebno je bilo dati politicki odgovr na izazove koji su se javili usljed globalnih ekonomskih tokova,nepovoljnih migratornih pojava,terorizma i dr. Dodatne oblasti izvan izvornog koncepta su : 1)poboljsanje funkcionisanja organa Evropske unije usljed predstojeceg prosirena 2)definisanje zajednicke odbarambene politke 3)budzetska disciplina 4)primjena komuniratanih akata 5)zastita ljudskih prava 6)transparentna politika odlucivanja i dostupnost dokumenta unije gradjanima Svi ovi ciljevi koji su ozanaceni krecu se u pravcu ostavarivanja demokraticnosti i efikasnosti Unije odnosno njenog priblizavanja gradjanima. Brojna otvorena pitanja su ostavljala prostora za razlicito tumacenje u pogledu dostignuca u borbi protiv organizovanog kriminala,nezaposlenosati.politke prema azilantima i imugarantima. Kako obezbijediti da se usljed povecanja broja clanova ne erodiraju osnovne vrijednosti Evropske Unije bilo je pitanje svih reformskih zahvata.Kako ne urusiti legitimitet prosirenja ili pak same institucionalne strukture Evropske unije, a da se ostane na terenu demokratskih modela odlucivanja I zajednickih vrijednosti. Centarlno piatanje je bilo ipak otklanjanje deficita demokraticnosti.Institucionalana reforma koja bi to obuhvatila mora da ostavri nekoliko zadataka i to: 1)reforma i snazenje uloge Evropskog Parlamenta 2)otkalnjanje svih nepotrebnih proceduralnih postupaka 3)afirmacija ucesca Parlamenta u postupcima koodlucivanja Reforma organa nije se odnosila samo na Parlament .Ona je neizostavno morala obuhvatiti Evropski sud pravde i Revizorski Sud . Bliska saradnja Nezaobilazna je vrijednost izmjena u Amsredamskom ugovoru koje se odnose na blisku saradnju.Pod tim vidom saradnje podrazumevamo mogunost da se odredena grupa drava lanica odlui za produbljenu, iru, intenzvniju saradnju u skladu sa promovisanim principom fleksibinosti. Ovaj instittut , mora biti u skladu sa ciljevima Unije definisanim u Ugovorima o Evropskoj zajednici i Evropskoj uniji, kao i da se tim putem ne otklanja jedinstvo institucionalnog okvira.

40

Odluku o upostavljanju blie saradnje, tacnije o njenom odobravnju, na predlog Komisije i nakon konsultacije Evropskog parlamenta, donosi Savet i to kvalifikovanom veinom. Drava lanice, izvan toga aranmana, imaju takodje pravo da se pozivom na "znaajne nacionalne interese" usprotive davanju saglasnosti takvoj vrsti odluivanja. To ima za posljedicu suspenziju glasanja u Savetu. Da bi se bliska saradnja operativno mogla sprovesi nuzno je da se ispune uslovi i to: 1)da ostale drzave calnice nijesu zainteresovane za taj vid saradnje 2)da takav vid sardanje ne dira u tekovine odnosno u aquis communnitaire 3)da nije uperen protiv pravila konkurencije na zajednickom trzistu 4)da se postuje institucionalani okvir Evropske unije Supsidijarnost Princip supsidijarnosti je dignut na nivo osnovnog principa posredstvom Mastrihtskog ugovora. Medjutim i pored toga ostale su brojne nedoumice i dileme o relacijama medju institucijama.Njihovo resavanje bilo je predmetom brojnih inicijativa razliitih tijela i organa..Ponekad su oni delovali pojedinacno ali i grupno.U tome su se esto pozivali i na princip subsidijarnosti kao moguci model razreavanja tih problema. Neto siri okvir obuhvatio je Edinburki sporazum Evropskog Saveta krajem iz 1992. godine i njime inicirani meduinstitucionalni sporazum.Pored ovoga usvojen je poseban Protokol o primjeni principa supsidijarnosti i proporcionalnosti koji je na osnovu Amsterdamskog ugovora prikljuen Ugovoru o Evropskoj zajednici. Taj Protokol, objedinjuje materijalne i procesne aspekte primjene principa supsidijarnosti, generalno slijedei ideje nagovijetene Edinburkim sporazumom.Nazalost ni ovaj Protokol nije jasno utvrdio granice dokle se proteze ekskluzivna nadlenost zajednice (Unije) Praksa Evropskog suda naginje stavu da nacelo subsidijarnosti primjenjuje u skladu sa restriktivnim tumacenjem granica ekskluzivne nadlenosti.Vidjeti u vezi sa tim Case C-25/34 Prema stavu Komisije unija ima ekskluzivnu nadlenost u oblastima koje se tiu regulisanja unutranjeg trita I etiri fundamentalne slobode .Potom u zajednikoj komercijalnoj politci i zajednikoj poljoprivrednoj politci. .Pa ipak niti ovako siroko utvrdjena lista ekskluzivnih nadlenosti nije uspjela da da pravi odgovor o granicama prostiranja nacela (principa) subsidijarnosti.Ocigledno da njegovo djestvo mora biti postavljeno u odredjenim u granicama konkurentnih ovlaenja ako je nesporno da ce zajednica postii uspjesnije i bolje zeljeni cilj. Mere zajednice ne mogu prelaziti okvire onoga to je neophodno da bi se postigli ciljevi ugovora.Tom formulacijom se uvodi princip proporcionalanosti.. Osnovna prava Amsterdamski ugovor u pogledu nadlenosti Evropskog suda u sferi unutrasnjih poslova i bezbednosti donosi izmene omogucavajuci Sudu prodor u taj unijski segment. Odredba, iz UEU, kojom se Unija obavezuje na potovanje ljudskih prava u duhu Evropske konvencije o ljudskim pravima ostala je neizmijenjena. Medjutim, nove odredbe su su proirile nadlenost Evropskog suda u ovoj oblasti. Sud je ovlacen da primjenjuje te odredbe. Poveja Evropske unije o osnovnim pravima usvojena je 2000. godine, predstavlja dodatnu osnovu zatite Ijudskih prava ali ona nije pravno obavezujui akt. Sankcije za povrede osnovnih ustavnih principa Povreda osnovnih ustavnih principa moe rezultirati mjerom suspenzije odredenih prava drava lanica. Savet je ovlacen da konstatuje "ozbiljnu i trajnu" povredu osnovnih principa Unije i to: slobode, demokratije ,vladavine prave, potovanja i zatite ljudskih prava i sloboda. U sluajevima ovih povreda Savet moe suspendovati odredena prava drave lanice. Suspenzija moe ukljuiti i pravo glasa u Savetu. 41

Inicijativu za preduzimanje mera suspenzije moe dati Komisije ili grupa drava, koja obuhvata najmanje treinu drava lanica . Evropski parlament daje saglasnost veinom glasova.. Savet prilikom izricanja kaznenih mera ine efovi drava ili vlada.Izrecene sankcije sankcija se mogu povuci. O tome Savet, moe odluiti kvalifikovanom veinom . 2.6. Javnost rada U Amsterdamskom ugovoru nisu bez znacaja izmene koje se odnose na javnost rada institucija.Konktertizuju se prava pojedinaca i pravnih lica u pogledu pristupa dokumentima Evropskog parlamenta, Komisije i Saveta .Takodje se normira zatita podataka u vezi privatnosti gradana. Komunitarni segment I. stub Amsterdamski ugovor donio je promene u pogledu ciljeva Evropske zajednice. Evropski sud moe tumaciti komunitarno pravo to ima znaajan uticaj na konsolidaciju i stvaranje komunitarnog pravnog poretka. Osim ovoga su kao osnovni ciljevi Zajednice oznaceni jednakost izmedu muskaraca i ena i visoki nivo zatite i unapredenja zivotne sredine i odriv ekonomski razvoj. Prostor slobode. bezbednosti i pravde Veoma vazna promena vezana je za prenosenje dela unijskog segmenta, tanije iz III. stuba, u reim komunitarnog delovanja i odluivanja. Cilj ovog prenosenja je uspostavljenje "prostora slobode, sigurnosti i pravde".To se odnosi kao to je ranije istaknuto na reim viza, azila, imigracije i slobode kretanja lica na prostoru Zajednice. Ove odredbe odnose se i na dravljane treih zemalja.One predvidaju donoenje mera u cilju osiguranja slobodnog kretanja u skladu sa namjerom uspostavljanja unutranjeg trita, i s tim u vezi odgovarajucih mera koje se odnose na kontrolu spoljnih granica i borbu protiv kriminala..Takodje se predvidjaju i mere u oblasti pravosudne saradnje u gradanskim stvarima Zatim podsticanje i jaanje administrativne saradnje ,policijske i pravosudne saradnje posebno u krivinim stvarima, radi postizanja visokog nivoa bezbednosti . Odredjen je petogodisnji prelazni period u kome Komisija i drave lanice mogu podnositi predloge za usvajanje novih pravnih akata i drugih potrebnih mera i delatnosti. Evropski parlament tokom prelaznog perioda zadrava samo konsultativnu ulogu. Kasnije, nakon isteka prelaznog perioda ukoliko Savet jednoglasno donese neku odluku, Parlament uestvuje u postupku saodluivanja. 3.. Zapoljavanje i zabrana diskriminaije Nove odredbe u oblasti zapoljavanja uglavnom se odnose na zabranu diskriminaije. U prvom delu, se regulie delovanje Zajednice u oblasti zapoljavanja ,dakle izvan standardnih, zakonskih modela odnosno harmonizovanih nacionalnih propisa .Time to je ta oblast podignuta na komunitarni nivo ocjenje se kao veoma veliko dostignuce.I drugi deo kojim se Zajednica ovlauje da preduzime odgovarajuce mere na suzbijanju diskriminaije ne samo kada je u pitanju nacionalnost, nego i u sluaju diskriminaije po osnovu pola, rase, porijekla, religije, psihike ili fizike ogranicenosti i seksualne usmerenosti . Za sluaj ponovljenog i ozbiljnog krenja Ijudskih prava i osnovnih sloboda, mogua je suspenzija drave lanice. Javno zdravlje i zatita potroaa Amsterdamskim ugovorom obuhvaceni su na veoma specificiran i manje sporan nain.Ove izmene su plod reguacije donete pod pritiskom drutvene stvarnosti nakon niza skandala vezanih za proizvodnju hrane, i teskih posledica nastalih usled nepotivanja ak i elementarnih zahteva primerenih proizvodnji zdrave hrane.Posebna panja posvecena je afirmaciji interesa i prava potrosaca na :informisanje ,organizovanje i samoorganizovanje.

42

UGOVOR IZ NICE Amsterdamski ugovor je u izvjesnom smislu anticiparao donosenje Ugovra iz Nice.Njegov Protokol o instiucijama predvidio je kao mo ranije istakli preispitaivanje i dopunjavanje odredbi o sastavu i radu institucija Unije prije prosirenja.kako je bilo u izgledu prosirenje sefovi drzava i valada su na Konferenciji odrzanoj decembra 2000 godine postigli sporazum o donosenju novog ugovra o EU. Ugovor iz Nice je potpisan bez vecih ambicija.Medjtim i pored toga doslo je do izvjesnih tekoca kada ga je trebalo usvojiti od strane drava lanica.Irski referendum nije uspio 2001 godine. Navazniji razlozi za to bili su u pokusaju da se izvri rebalans moci izmedju institucija Unije.Bez toga neophodnog uslova nije se moglo ocekivati uspeno funkcionisanje EU nakon buducg proirenja. Drugi referendum u Irskoj organizovan 2002 godine, bio je uspean.Irska je deponovala ratifikacione instrumente 18 decembra 2002 godine.Posle toga Ugovor iz Nice stupio je na snagu 1 februara 2003 godine. Racio donoenja Ugovora iz Nice lezao je u cinjenici, kako je istaknuto na vie Medjuvaladnih konferencija, to se Amsterdamski ugovor nije u dovoljnoj meri bavio pitanjima funkcionisanja Unije nakon proirenja. Vrlo je iznenadjujuce to to se samo nakon dva mjeseca od potpisivanja amsredamskog ugovora pristupilo na Kelnskom samitu na zahtjev Savjeta, resavanju nekih pitanja koje je nuno rijesiti, jer su ostala nersena. .Medjuvladina konferencija donila je odluku da da razrijesi pitanje veliine i kompozicije Komisije,tezine glasova u Savetu I u kojim sluajevima bi se glasalo kvalifikovanom vecinom. Bila je veoma siroka diskusija o legitimnosti EU i kapaciteta njenih nadlenosti. Konkretnih rezultata bilo je malo pa stoga nije ispravan sud da se u ovom Ugovoru pokalanjala znaajna panja onome to je izostavljeno u Amestadramskom ugovoru. Osim toga tretirani problemi nisu prevazidijeni na zadovoljavajuci nain. Najvanija se promena desila u drugom i trecem stubu. Najveca promjena odnosi se na polje zajednicke odbarmbene politike koja bi mogla voditi do zajednicke odbarane.Postignuto je da se mogu vrsiti spajanja svih ili dijela vojnih snaga sto bi trebalo da je dio sireg starateskog palana.kada je u pitanju zajednicka odbarambena politika odluceno je da da se formiraju snage za brza djestva.Na samitu u Helsinkiju donijetaje odluka da se formira korpus mod 60 000 vojnika za brza djejstava i 5000 policajaca za civilno upatravljanje krizama. Formirani su novi oragani odbarane i to: 1)Politicko-bezbjedonosni komitet 2)Vojni Komitet EU 3)Generalstab EU Ocigledno da je rijec o namjeri da se u pogledu odbarane instalira novi model koji bi ucinio diskontinuitet sa zapadano evropskom unijom.Mada pri takvom sudu valja naglasiti da se uloga ove oraganizacije ostavlja prilicno nejasnom i nedefinisanom. Druaga vazana izmjena u ovom segmentu odnosila se na zakljucivanje ugovora sa trecin drzavama.ranije je Savjet zakljucivao ove ugovore ali se nije znalo da li ih zakljucuje u ime drzava clanica ili u ime Unije.savjet moze zakljucivati ove sporazume i oni obavezuju institucije Evropske Unije. Znacajna je izmjena koja se odnosi na formiranje agencije EUROJUST koja jezaduzena za kreiranje preventivnih mjera na polju kriminala i koordiniranje akcija nacionalanih vlasti.Osim toga agencija je zaduzena da koncipira mjere istarazivanja prekogaranicnog kriminala .Prema ranijim odredbama Savjet evroske unije je iamo najveci 43

dio ovalascena u ovoj obalasti,medjutim nakon izmjena Savjetu je dato ovacsnje da pojedine poslove iz ove sferee moze prebaciti u I stub saradnje, Uvrcsene su i neke insitucionlone promene kod Suda prve instance.Ovoj instituciji je omogueno da obavlja pojedine priliminarne procedure. Proirene su brojne oblasti u kojima se odluke donose u postupku koodluivanja zajedno sa Pralamentom. Izvrsena je nova preraspodjela mjesta .Tako je Njemacka dobila 99 clanova.Ta pocetna pozicija je uslovila da kod ostalih drzava dodje do smanjenja mjesta kakobi nakon ukljucivanja novih drzava broj ukupnih mjesta iznosio 732. Izvrsene su promjene u sastavu Komisije.Prosirene su nadleznosti Savjeta u pogledu odlucivanja kavalifikovanom vecinom. Promijenjena je odredba po kojoj Sud donosi odluke u plenumu..Savjetu je dato ovalascenje da mogu formirati sudska vijeca na predlog Suda i Komisije.Ova vijeca nadlezna su da odslucuju o pojedinim specificnim pitanjima.Odluke koje donose mogu biti ponistene od starane Suda prve instance. Iako se po optoj ocjeni ne moe odredci da je ovim ugovorom nejasno profilisan cilj njegovog donoenja ipak je donio jacanje demokaratije pogotovo u dimenziji stabilozovanja osnovnih prava i jacanja mehanizama nadzora i upozorenja u svrhu preventivnog delovanja. Takodje je omogueno da politcke partije kroz statutarne norme dobiju legitimitet na evropskom planu. Poboljsanje je vidljivo i u sektoru pravosudja. Nakon 2005 godine .Nemaka,Velika Britanija,Spanija ,Franucuska i Italija ostaju bez svog drugog komesara.Broj lanova Komisije mora biti manji od 27 koliko bi ona nakon 2007 godine trebala da ima lanova. Ovlacscenja Predsjednika Komisije postaju veca.Glasanje kvalifikovanom vecinom u Savetu takodje se prosiruje na nove oblasti.Ravnoteza glasova u Savetu bice promijenjena. Pojacana saradnja Ranija bliska saradnja nazvana je simbolicki pojacana saradnja.Pojacana saradnja moe se dobiti na zahtev samo osam lanica.Prema Amsredamskom ugovoru bliska sardanja se moe obezbijrediti vecinom glasova lanica.Nakon priirenja osam nee biti vecina.Ali ugovor iz Nice u vezi sa tim ne zahtijecva striktno odredjenje prema dravama lanicama koje ne ucestvuju u pojacanoj saradnji Kaze se samo da pojacana saradnja ne dira u ovlaenja ,nadlenosti,prava,obaveze i interese drava lanica koje ne ucestvuju u toj saradnji. Saradnja po ovom modelu odvijala se ipak objektivno u okvirima acquis comunauuttire.To radnu(funkcionalnu) upotrebljivost ovoga vida saradnje ogarnicava. Van spora je da se putem odredaba lana 43 a I 43 b mijenja sustina odredbe lana 43 o povecanju kooperativnosti odnosno instaliranju bliske saradnje.Sustina je u tome to se nakon Nice vecina clanova tj osam ne moe smatarti dovoljnom vecinom.To se moe pojavirti kao problem nakon proirenja.Ipak lan 43 je manje striktan, jer kaze da bliska saradnja ni u cemu ne dira u ovlaenja,prava,obaveze I interese onih lanova koji ne participairaju u tome Taj model respektovanja prava I obaveza ostalih lanica koje ne ucestvuju oigledno mora biti potovan.Time se stvara proctor za vecu upotrebljivost odredaba u cilju povecanja bliske saradanje I saradnje uopte. Ovaj model saradnje nije primjenjivan cesto.Stoga ne postoji empirija koja bi mogala potvrditi pojedine zakljucke.sam koncept je bio veoam cesto kritikovan kao suprotan principima jednobarazne primejene prava u EU.tesko da bi se ovakav vid sradnje mogao kao tipican sprovoditi u okolnostima postojanja jednistvenog trzista I jediunstvene valute.Pragmaticana opravadanja da se taj vid komuniciranja medju clanicama moze

44

sprovoditi iz objektine nuznosti nasatale usljed prosirenja jer veci dio tih zemalja se nalazi na znatno nizem stepenu razvoja. Saradnja se uspostavlja na taj nacin sto se zainteresovane drzave obaracaju Komisiji..Komisija predlog prosljdjuje Savjetu.Savjet je ovalscen da odobri saradanju kvalifikovanom vecinom. Pojacana saradanja je poslije ovoga Ugovora moguca u sva tri stuba. Time se uistinu prosiruje polje kooperacije I saradnja se kvaliataivno povecava.Medjutim sa stanovista legalnosti mogle bi nastupiti tekoce kada bi lanice zatrazile potvrdu pojedinih prava iz te sfere u korpusu Ugovora iz Nice. Budunost Ugovora iz Nice u mnogo cemu je neizvesna naroito posle znatnoga proirenja u 2004 godini.Prilikom razamataranja sudbine ovoga ugovora moraju se uzeti u obzir neizbjezne propratne odlike ovoga integracionoga procesa koje se ogledaju u nastajanju nesaglasnosti o kljucnim pitanjima . Pa ipak ne bi mogli izbjeci konstataciju da je ovim ugovorom u izvjesnom smislu zakljucen proces reformi Zajednice.Unije I da su poseljedice te reforme ucinile da se nova Zajednica/Unija u mnogome razlikuje od one koja je egzistirala na pocetku.Reforme su vidljive posebno u oblastima koje su smatrane iskljucivom nadleznoscu drzava.Integracija je ucinila da organi Evropske unije imaju ovlascenja u svim oblastima do skoro rezervisanim za drzave clanice. POVELJA EU O OSNOVNIM PRAVIMA Povelja Evropske unije o osnovnim ljudskim pravima na osnovu odluke sa zasijedanja Evropskog savjeta u Kelnu kodifikovana je radi vece preglednosti I poterebe da se tako znacajana pitanja radi lakse citljivosti nadju na jendom mjestu. Povelja je pripremila Konvencija koju su sacinjavali predasatvnici drzava I valda ,Predsjednik komisije, Evropskog Parlamenta I nacionalnih skupstina I suda paravde.Predlog su podrzali Komisija,evropski savjet I parlamnet.zavanicnoo je potpisana na sastanku u Nici 2000 godine.Ona bi trebala biti sastavni dio Ugovra iz Nice. Pitanje regulisanja zastitte ljudskih prava u Evropskoj Uniji ima dugu taradiciju.U novije vrijeme savjet moze na predlog jedene trecine drzava clanivca I na osnovu svoje jednogalasne odluke izreci kaznu drzavi clanici koja krsi ljudska prav I principe valadavine parava I demokaratije Odluka o izricanju snakcija semoze donijeti kavalifikovanom vecinom..paralament moze da podnosi predloge u vezi krsenja..Savjet je ovalascen da podnosi predporuke drzavama clanicama.. Prema ugovu Sud pravde odlucije po zalbi drzave calnice u vezi izricanja mjera zbog poverede ljudskih prava.Medjtim Sud nije ovalascen da donosi presude u tim slucajevima.time se stiti pozicija savjeta da odlucuje o tome da li je izvrsena povreda ljudskih prava. Pojedini autori osnovu donosenja Povelje nalaze u clanu 6 Ugovora o Evropskoj uniji u kome se kaze: da se 1) Unija zasniva na nacelima slobode demokaratije ,postovanja ljudskih prava I osnovnih sloboda I na valadavini prava ,nacelima koja su zajednicka svim drzavama clanicama. 2)unija posuje prav predvidjena u konvenciji o ljudskim parvima iz 1950 godine. 3)Unija postuje u svemu nacionalni identtitet drzava clanica U preambuli povelje ukazuje se na te odredbe I upucije na univerazlna diokumenta ove obalsti.U njoj su na jednom mjestu objedinjena gradjanska,socijalana, I politicka prava

45

.Uvedena je u njoj I nova modrena kategoraja prava koja se odnose na zastitu licnosti I licnih podataka,zastitu od genetickih eksperimenta ,zivotnesredine I dr. Postoji snazno uvjerenje da je Poveljom na najbolji nacin otklonjen demokatartski deficit I tarsiran buduci razvoj u ovoj obalasti EU.najveci dio posla u vezi sa ovim dokumentom od predloga do usvajanja uradili su organi EU sto je proizvod rasta njihovg znacaja I uloge. Konvencija iz Laekena Odluujui korak za usvajanje predloga Ugovora o Ustavu za Evropu (UUE) je bilo redovno zasedanje Evropskog saveta u belgijskom gradu Lakenu 14. i 15. decembra 2001. godine. U izjavi iz Lakena koja je prilog zakljuaka Predsednitva se konstatuje da je u elji da se za sledeu medjuvladinu konferenciju obezbedi iroka osnova i to vea transparentnost za usvajanje UUE Evropski savet odluio da formira Konvenciju na ijem elu ce biti V.iskar dEsten. U radu Konvencije su uele uece i drave kandidati za prijem u EU Sastav Konvencije (105 lanova i 102 alternata) je bio sledei: predsednik, dva potpredsednika, 2 predstavnika Evropske komisije, 15 predstavnika vlada drava lanica, 13 predstavnika drava kandidata, 30 predstavnika naionalnih parlamenata drava lanica, 26 predstavnika nacionalnih parlamenata drava kandidata i 16 predstavnika Evropskog parlamenta. Na sednici Konvencije je uestvovalo 13 posmatraa koji su predstavljali Komitet Regiona (6), Ekonomsko socijalni komitet (3), Evropsko socijalno partnerstvo (3) i Evropskog ombudsmana (1). Sve sjednice Konvencije bile su javne. Konvencija je jedanput meseno zasedala plenarno. Organi su bili: predsednitvo, sekretarijat i radne grupe. Zadatak Konvencije koju je otvorio V. iskar dEsten lino, bila je rasprava o budunosti Evrope. Na temu ustavnih reenja 28.2.2002. godine bio je priprijemljen predlog dokumenta o kome je trebalo da diskutuje medjuvladina konferencija. Konvencija je nakon konsenzusom donete odluke 13. juna i 10. jula 2003. godine uruila predsedniku Saveta dokument pod naslovom Ugovor o Ustavu za Evropu. Na zasedanju Evropskog saveta odranog 20. juna 2003. godine u Solunu spomenuti dokument predstavio je licno V. iskar dEsten. Odgovor na pitanje kako ce se Evropska Unija dalje razvijati I kuda ce dalje krenuti ozbiljno su zaokupljivala paznju brojnih oragana I javnih licnosti. Evropska konvencija na celu sa Ziskarom D,Estanom trebala je da odgovori na naekoliko pitanja koja su se ticala: 1)raspodjele nadleznosti,izmedju drzava clanica,I regiona 2)metoda donosenja odluka u novim okolnostima prosirenja 3)izgaradnji novog institucionalanog balansa u EU USTAV EVROPSKE UNIJE Postupak usvajanja izmena i dopuna osnivacih ugovora njihovu zamenu novim ugovorom primarnog prava definie lan 48 Ugovora o Evropskoj uniji. Predlog imene ili dopune Savetu mogu da podnesu vlade drava lanica ili Komisija. Ukoliko Savet nakon razmatranja sa Evropskim parlametnom, Komisijom pozitivno odluci saziva se Konferenciju predstavnika vlada drava lanica radi posizanja sagalasnosti o usvajanju izmene osnivakih ugovora. Savet je na osnovu podnetog predloga 30. septembra 2003. dao saglasnost za sazivanje konferencije. Konfereija je zapoela rad susretom efova drava i predsednika vlada drava lanica 4. oktobra 2003. u Rimu. Na konferenciji su kao punopravni lanovi uestvovali i predstavnici 10 drava kandidatkinja. U poetku je postojala ambicija da se 46

simbolino donese nov ustav u Rimu u toku italijanskog predsedavanja Savetom i da se potpie to pre nakon 1. maja 2004. i od strane novih drava lanica. Redovni decembarski samit u Briselu na kraju pak nije usvojio predlog pri kraju talijanskog predsedavanja. Nije bilo mogue ispuniti oekivanja i kategorine zahteve pre svega panije i Poljske u vezi sistema glasanja u Savetu. Efektivnijom se pokazala tiha diplomatija za vreme irskog predsjedavanja. .Osnovna karakteristika toga pristupa bili su neprekidni bilateralni kontakti sa naglaskom na prioritetima i ustupcima pojedinim uesnicima IGC.Osim toga bilo je prisutno traenje kompromisa u neposrednim kontaktima sa pojedinanim dravama. Na kraju tih aktivnosti je na junskom samitu u Briselu 18. juna 2004. postignuto da se predlog Ugovora o Ustavu za Evropu jednoglasno usvoji od strane svih 25 drava lanica i da se tim uspeno zavri konferencija. Ustav za Evropu je jedinstven u procesu evropske integracije pre svega zbog injenice to svojim lanom 437 ukida sve osnivake ugovore (izuzev Ugovora o osnivanju Euratom) kao i njihove izmene i dopune. Stupanje na snagu Ustava za Evropu ce tei u nekoliko etapa. Prvu, manje sloenu etapu predstavlja svecani potpis teksta 29. oktobra 2004 u Rimu, koji su obavili efovi drava ili predsednici vlada. O drugoj, komplikovanijoj etapi govori lan 48, pododsek 3 UUE u tom smislu, da bilo kakve izmene ili dopune osnivakih ugovora (tj. primarnog prava) stupaju na snagu nakon ratifikacije Ustava od strane svih drava lanica u skladu sa njihovim ustavnm propisima. Poslednji uslov za pravovaljanost i poslednji korak je deponovanje svih ratifikacionih isprava kod depozitara -. Vlade Republke Italije. Pravni poreci pojedinih drava lanica odredjuju razliite postupke ratifikacije medjunarodnih ugovora. U sutini u pitanju su dva ili tri naina ratifikacije i to: ratifikacija ugovora od strane parlamenta (veiom glasova), raspisivanjem referenduma ili kombinaijom ova dva naina. Iskustvo pokazuje da proces od potpisivanja ugovora do njegovog stupanja na snagu traje od jedne do dve godine (npr. Jedinstveni evropski akt 16 meseci, Ugovor iz Nice 23 meseca). Ustav u lanu 447 definie da u sluaju ranije uspene ratifkacije od strane svih drava lanica datum stupanja na snagu je 1. novembar 2006. godine. U obrnutom sluaju ustav ce stupiti na snagu prvog dana sledeceg meseca od deponovanja posljednje ratifikacione isprave kod Vlade Republike Italije . Ustav ini kratka preambula i etiri dela. Tekst je dosta obiman u poredjenju sa dosadanjom praksom u ovoj oblasti i sainjava ga 448 lanova. U prvom delu (bez naslova) se u devet glava definiu pre svega pojmovi i ciljevi unije (definicija Evropske unije, njenih vrednosti i ciljeva), osnovna prava , dravljanstvo unije, nadlenosti unije, institucionalni okvir, pojaana saradnja, finansijski izvori prava unije i pitanja lanstva. U drugom delu izriito je definisan pravni subjektivitet EU (lan 6) na osnovu kojeg EU moe sklapati medjunarodne sporazume i moe imati u medjunarodnim organizacijama svoje predstavnike. Nova odredba preuzeta iz judikature Suda govori o primatu Ustava i pravnih akata usvojenih od institcija unije u odnosu na pravne poredake drava lanica. Trece poglavlje definie podelu nadlenosti izmedju unije i drava lanica iskljuivu nadlenosti EU, podeljene nadlenosti izmedju EU i drava lanica i pomono, dodatno i koordinaiono delovanje EU. Na podruju ekskluzivnih nadlenosti pravo unije ima prednost u odnosu na pravo drava lanica. to se tie institucionalnih novina spomenucemo sledece: klasifikacija Evropskog saveta kao samostalne institucije; rotirajuce predsednitvo je dopunjeno mestom stalnog predsednika koji se bira na dvee i po godine; Savetu ministara inostranih poslova ce 47

predsedavati novouspostavljen ministar inostranih poslova unije; potvrdjuje se rast nadlenosti Evropskog parlamenta. Sastav Komisije je problematicno rijeen time to ce u svom prvom mandatu biti sastavljena od 25 komesara jedan za svaku dravu lanicu a u sledeim mandatima ce biti broj komesara koji je jednak broju dvee treine drava lanica. Drave ce naizmenino delegirati svoje komesare tako da ce svaka drava imati svog predstavnika u dva od tri mandata. Najspornija taka Ustava je bilo definisanje kvalifikovane veine u Evropskom savetu i Savetu ministara koja je na kraju bila ogranicena kao veina na bar 55% lanova Saveta koji su sastavljeni najmanje od 15-torice lanova i predstavljaju minimalno 65% stanovnitva EU. Za blokadu odluke je potreban negativan stav barem etiri zemlje koje moraju da ispune 35% kriterijum broja stanovnika EU. Ustav je promejenio i klasifikaciju i nazive akata EZ/EU to je do sada bilo definisano lanom 249 UEZ. Na osnovu lana 33 Ustava institucije upotrebljavaju pri realizaciji nadlenosti unije u skladu sa III delom kao pravne sljedece instrumente: evropski zakon, evropski okvirni zakon, evropske uredbe, evropske odluke, preporuke i stavove. Najvei napredak predstavlja drugi deo, tzv. Povelja osnovnih prava unije koja preuzima skoro sve odredbe predhodnog medjunstitucionalnog sporazuma usvojenog u Nici (osim zakljunih odredaba koje se odnose na nain aplikacije). Povelja ima sopstvenu preambulu i osnovna prava . Njihovo ostvarivanje definie se u okviru sedam glava koje se odnose na:dotojanstvo, slobodu, jednakost, solidarnost, dravljanstvo, pravda, tumaenje i primena povelje. Povelja time postaje pravno obavezna. Podruje delatnosti i politike Evropske unije, ukljuujui i nain i sredstva njihove primene, je definisano u najopirnijem trecem delu sa sedam glava i 342 lana pod naslovom Politika i delovanje unije. U prvom poglavlju trece glave unija deklarie da ce usvojiti mere u cilju ostvarivanja i obezbedjivanja delovanja unutranjeg trita u skladu sa odgovarajuim odredbama ustava (lan 130). Struktura odredaba koje se odnose na unutranje trite je ostala u sutini nepromenjena. Znaajan preokret je legislqcija poljoprivrede nastala zbog ukidanja nadlenosti drava lanica na podruju te politike . U etvrtom poglavlju trece glave, tj. drugom poglavlju pete glave su sadrana preostala dva stuba _ Prostor slobode, bezbednosti i pravde i Zajednika spoljna i bezbednosna politika. U trecem delu se u potpunosti definie koje institucije i organi imaju nadlenost da deluju na podruju pojedine politike i koje zakonodavne instrumente mogu da upotrebe u okviru postupaka usvajanja pojedinih akata. U sluaju veine ovih politika ce se pri usvajanju akata primenjivati postupak zajednikog odluivanja u kom Savet donosi odluke kvalifikovanom veinom, a Evropski parlament protom veinom. Jednoglastnost Saveta (po pravilu sa savetodavnim ukljuivanjem Evropskog parlamenta) je zadrana u sluaju odluivanja u vezi pitanja zajednike spoljnje i bezbednosne politike, socijalnih i poreskih pitanja i sl. U etoj glavi su razradjene opte odredbe prvog dela etvrte glave o institucijama i savetodavnim organima, zatim finansijske i budetske odredbe kao i odredbe o pojaanoj medjusobnoj saradnji. etvrti deo Opte i zakljune odredbe sadri odredbe u lanu 437 o ukidanju predhodnih osnivakih ugovora izuzev Ugovora o osnivanju Euratom. lan 438 govori o sukcesiji i kontinuitetu. Evropska unija osnovana Ustavom je sukcesor Evropske unije osnovane Ugovorom o Evropskoj uniji i Evropskoj zajednici. Institucije, organi i drugi subjekti unije koji postoje na dan stupanja na snagu Ustava vre svoje nadlenosti sve do usvajanja novih odredaba ili do kraja njihovog mandata. Akti institucija, organa i drugih subjekata unije usvojeni na osnovu ugovora i akata ukinutih lanom 437 ostaju na snazi. Njihovo pravno dejstvo traje sve do njihovog prestanka vanosti, proglaenja za nevaece ili izmena i dopuna sprovodjenjem ovog Ugovora. 48

Postupak usvajanja izmena i dopuna samog Ustava je novitet pre svega iz razloga to sardzi pojednostavljenu reviziju. Judikatura Suda Evropskih zajednica i Suda prve instance koja se odnosi na tumaenje i sprvodjenje ugovora i akata ukinutih lanom 437 kao i akata i sporazuma usvojenih u cilju njihovog sprovodjenja, ostaje izvor za tumaenje prava unije. . Uz Ustava je prikljueno 36 protokola i dva priloga. Protokoli i prilozi su njegov integralni deo (lan 442) i zato imaju jednaku pravnu snagu. Konvencija je prilagodila Protokol o ulozi nacionalnih Parlamenata i Protokol o sprovbodjenju naela subsidiarnosti i proprcionalnosti kao izraz jaanja uloge unutranjih zakonodavnih organa. Primera radi Komisija ima obavezu da nacionalnim parlamentima alje svoj plan zakonodavnih aktivnosti i svaki zakonodavni predlog. Uz Ustav je prikljucen Protokol o evrogrupi; kojim se menja i dopunjava Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju . Zavrni akt sadri 30 izjava koje se odnose na odredbe ustava (npr. Izjava br. 12 koja se odnosi na objanjenja u vezi Povelje osnovnih prava, Izjava br. 30 o ratifikaciji ) i 18 izjava koje se odnose na protokole prikljene ustavu. 4) OSTALI UGOVORNI IZVORI ( komunitarnog unijskog prava) Ugovori sa treim dravama Postoje razne klasifikacije ovih izvora.Sustinski najvaniji su oni koje Zajednica (unija) zakljucuje sa treim zemljama.Prema lanu 228 Ugovora iz Mastrihta kaze se da ugovori koji se zakljuuju izmedju zajednice i jedne i vie drava ili medjunarodnih organizacija obavezuju organe Zajednice i drave lanice. to se tice zakljucivanja novih ugovora oni bi morali biti kompatibilni sa osnivakim ugovorima .Njihovu kompatibilnost provjerava Sud na osnovu zahteva Saveta ,Komisije i drave lanice.Ukoliko bi Sud utvrdio da neki ugovor nije saglasan sa odredbama osnivakih ugovora takav ugovor ne bi mogao stupiti na snagu. Medjunarodni ugovori sklopljeni saglasno komunitarnom pravu proizvode pravna dejstva i za pojedince.Stoga oni mogu traziti zastitu svojih prava zasnovanih na njihovim odredbama.To praktino znai da mogu po provedenoj proceduri traziti od Suda ponistenje pravnih akata organa Zajednice koji su suprotni tako utvrdjenoj njenoj medjunarodnoj ugovornoj obavezi. U ovoj sferi egzistira podjela na: 1)ugovore koje drave lanice sklapaju sa treim dravama. 2) ugovore koje unija sklapa sa trecim drzavama.Obije vrste ugovora nakon stupanja na snagu osnivakih ugovora moraju biti u saglasnosti sa njima.Pri ovome valja naglasiti da drave lanice imaju slobodu ugovaranja u onim oblastima u kojima Zajednica(Unija)nema nadlenosti. Nuno je prema velikom broju autora napraviti razliku izmedju ova dva tipa ugovora.To bi moglo implicirati shavatanje da se ugovori koje drzave clanice skalapaju sa trecim drzavama nuno podvode pod reim medjunarodnog prava.Ti autori smatraju da bi njihovu pravnu sudbinu trebalo da odredjuje to pravo.Neki su pledirali i na shvatanje da bi njihova neposredna primjena dovela do narusvanja principa jednake primjene prava.Naime ,za sluaj da oni proizvode neposredna dejstva u dravama EU to ne bi bio sluaj u dravama nelanicama to je po njihovom miljenju suprotno logici prava. Sud pravde je u Case 104/81 (1982) Kupferberg presudio da medjunarodni sporazumi sa dravama nelanicama mogu imati neposredno djejstvo pred sudovima u dravama lanicama Unije bez obzira da li imaju neposredno djestvo u tim dravama nelanicama.

49

U ovom sluaju Sud je zauzeo stanoviste da se u Njemackoj ne moe naplatiti porez na vino uvezeno iz Portugala,jer je to suprotno Sporazumu o slobodnoj trgovini Zajednice i Portugala (nije tada bila lan).Sud je smatarao da se dravama lanicama ne moe ostaviti da odluuju o tim pitanjima, jer je pozeljno da se pravo jedinstveno primjenjuje .Stoga je irelevantna okolnost da li ta odredba o porezu ima neposredno djejstvo u Portugalu. Strategija Suda je bila bazirana na nastojanju da se postigne efikasno izvrasavanje ovoga tipa ugovora.Ukoliko bi o svemu odlucivale drave lanice Unija bi bila u nepovoljnom poloaju iz razloga to ne bi mogla da kontrolise izvrsavanje obaveza koje je pruzela. Ovakvo shvatanje se pokazalo kao veoma dobro iz razloga to je omogucavalo jednostavno uvodjenje u zivot ugovora.Osim toga nije data sloboda dravama nelanicama da dobiju pretjerana preimucstva. Ugovori izmedju drava lanica mogu se primjenjivati ukoliko derogiraju odredbe komuniratnog prava jedino za sluaj da oni brze vode ostavarivanju zajednikog cilja saglasnog aquisu. Ekonomski ugovori i ugovori o pridruzivanju Ekonomski ugovori Ekonomski ugovori se odnose na spoarzume koje je Evropska unija zakljucila sa zemlajma EFTA ,Metiretanskim zemljama i zemljama u razvoju. Ovi ugovori su veoma znacajan izvor prava Evropske unije.Ugovori o preferencijalima regulisu pitanja trgovine sa trecim zemljama ali pored tih pitanja sadrze i odredbe o saradanji u mnogim drugim poljima. Ugovor sa zemljama EFTA o stavarnju evropskog ekonomskog prostora Poseban znacaj ima ugovor o stavaranju zajednickog evropskog ekonomskog prostora sa EFTA drzavama. Izgledalo je odmah na pocetku da ce relacije izmedju EFTA i Evropske zajednice biti veoma bogate i sadrzajne. Nakon pristupanja Danske i Velike Britanije Evropskoj Uniji zakljuceni su sa preostalim clanicama ugovori o zoni slobodne trgovine..Na osnovu tih ugovora u trgovini izmedju , EC i EFTA ,kod industrijskih proizvoda, nema carina i kontigenata.Na drugoj starani u poljoprivredi su ostale brojne restrikcije. Otaklanje primejne carina u industrijskom sektoru uslovilo je postavljanje pitanja o dimenzioniranju buduce saradnje.Kako je rijec o veoma znacajanim pitanjima doslo je do sastanaka na ministarskom nivou u Luksemburgu 1984 na kome je donijeta Luksemburgska dekalaracija u kojoj je istaknuta nuznost povecanja saradnje na mnogim poljima radi stvaranja dimanmicnijeg Evropskog ekonomskog prostora Stvaranjem unutarasnjeg trzista u Evropskoj uniji 1992 godine,odnosno implementacije veceg dijela njegovih neophdnih elemenata, postavilo se piatanje kakav ce to imati uticaj na odnose EFTA i EU.Nije postoajala jasna slika o tome kako se razvijati ta saradnja.mada je bilo jasno da ce zemlje EFTA nastojati da uspostave sto 50

produbljennju saradnju kako bi koristile pogodnosti koje pruza tako siroko trziste .EU je imala interesa da prosiri saradnju sa zemlajma EFTA i plod takvih shatanja bio je potpisivanje Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru maja 1992 godine.Ugovor je stupio na snagu januara 1994 godine.U njemu jepredvidjena veoma sadrzajana saradnja. Naredne 1995 godine Austrija ,Finska i Svedska postale su punopravne clanice Evropske unije.Preostale clanice EFTA(Norveska,Listenstajn i Island) koristile su preimucstava na osnovu ugora koji imje omogucavao privilegovani polozaj u trgovinskim poslovima. Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru podijeljen na sest djelova.Oni se bave pianjem 1)slobodnog kretanja kapitala roba i usluga,,kompletiranjem propisa u toj oblasti i drugihzajednickih propisa i drugim razlicitim propisima te obalsti.U ovom ugovru nije predvidjeno formiranjecarinske unije sto omogucava zemaljama CEFTA da sami kreiraju svoju politiku prema ostaku svijeta. Radi uspostavljanja slobode kretanja robe sporazum je zabaranio carine i palacanja sa slicnim djestvom,unutarasnje takse i bilo koju vrstu diskriminacije uvoza i izvoza.takodje se zabaranjuju uvozno-izvozne kvote. Damping mjere se iskljucuju u medjusobnoj trgovini i mere protiv nedozvoljene trgovine.. Sporazum predidja slobodu kretanja radnika.Predvidjena je zabrana svake vrste diskriminacije zasnovane na na nacinoalnoj osnovi. Sporazum sadrzi pravila o koordinaciji pravila iz obalsti socijalnih pitanja i priznanja diploma. U sporazum su unijete odredbe koje su slicne onim u EU a odnose se na osnivanje preduzeca,davanje i primanje usluga..Pored ovih paravila Sporazum sadrzi i pravila o zastiti potrosaca,zivotne sredine i elemente kompanijskog prava. Sporazum sadrzi odredbe o o brojnim obalstima saradnje izmedju drzava calnica i to :istarzivanje i tehnoloski razvoj,,infomativne usluge,zivotna sredina,obarzovanje,omaladina,socijalana politika, zastita potrosaca,mala i srednja preduzeca, turizam,audiovizuelni sektor, i civilna zastita. Zemlje EFTA su se saglasile da daju kontribucije u Fond za koheziju koji bi koristile siromasne drzave Evropske Unije.Ovim i drugim obavezama stavara se utisak da su zemlje EFTA u pogledu obaveza skoro u istoj ravi kao i zemlje punopravneclanice.U tom pravcu svjedoci rast aneksa i drugih legalnih obaveza na starni zemalja EFTA. Sprazum predvidja veoma kompleksne odredbe o institucijama.Clanice EFTA nemaju pravo da ucestvuju u legislativnoj djelatnosti Evropske Unije.Na drugoj starani kada se uvoji neki legislativni akt u Evropskoj uniji Mjesoviti Komitet sastavljen od prestavnika EU i EFTA odlucuje da li ce se taj akt ukljuiti ili ne u Sporazum.Mjesoviti Komitet je nadlezan za tumacenje pravila odnosno njihovu uniformnu primewjnu. Pored Mjesovitog Komiteta ustanovljen je Savjet i Sud EFTA. Sporazumi sa mediteranskim zemljama 51

Prema odredbama clana 310 Ugovora Zajednica moze zakljuciti sa jednom ili vise drzava ili medjunarodnih organizacija sporazume o pridruzivanju,sto obuhvata uzajamana prava i obaveze ,zajednicke poduhvate i posebne procedure. Na sonovama ovih odredbi Evropska unija je zakljucila razlicite vrste ugovora sa drzavama mediteranskog basena. U vecini ovih ugovora se predvidja bescarinski rezim za industrijske proizvode i smanjene carine za poljprivredne proizvode..Obicno u njima se predvidja ekonomska i tehnicka pomoc za ove zemlje u obliku premija i zajmova. Ovi sporazumi obuhvataju ssaradnju u oblastima,ribarastava,zivotnesredine,tehnoloskog razvoja ,naucne saradnje.Osim ovoga sadrze odrebe o radnicima migrantima u kojima se predidja zabarana diskriminacije po osnovu nacionalnosti. U proslosti su bili zakljuceni ugovri clan),Turskom,Maltom(clan) i Kiprom(clan). sa Grckom koja je postakla

Takodje su zakljuceni sedamdesetih godina proslog vijeka, sporazumi na vrlo sirokoj osnovi saradanje sa zemlajama Mgreaba(Alzir,maroko i Tunis) ako i zemljama Masreka(Egipat,Jordan,Liban i Sirija) Vecina ovih sporazuma dodjeljivala je drzavama ugovrnicama povalsceni stus u trgovini sa EU. Barselonski proces zapocet 1995 godine ..Osnovni cilj barselonske dekalaracije oznacen kao postizanje zone slobodne trgovine do 2010 godine izmedju Evropske unije i Alzira,Maroka,Tunisa,Egipta,Izraela,Jordana,Libana,Palestinske autonomne teritorije,Sirije,Turske,Kipra i Malte. Implemetiranje Barselonske dekaracije u vidu sporazuma sa Mediteranskim zemljama donio je u sadrzajnom smislu daleko vise od trgovine robama.U njima su bili ugradjeni bili i politicki sastojci koji su se odnosili na na pitanja postovanja ljudskih prava i demokaratskih principa. Predvidjalo se da se trgovina poljprivrednim proizvodima postepen liberalizuje.. Oni su predvidjali harmonizaciju pravila u sferi inteklektualne svojine i konkurencije. Neke zemlje su promijenile status i zapocele pregovore za prijem u punopravno clanstvo(Malta) druge se nalaze u fazi pregovora kao Alzir .Liban i Sirija.Takav raspored ne daje bas izglednu poziciju za sadrzajniju saradnju u buducnosti. Ugovori sa zemljama u razvoju Izvorne clanice Evropske zajednice iamale su proslosti veoma bogate i sadrzajne veze sa sadasnjim drzavama koje se nazivaju zemlje u razvoju.Ugalavnom je to bio

52

kolonijalni odnos.nakon dekompozicije kolonijalne uparave veze u ekonomiji ostale su u mnogim vidovima. Lome konvencija Prvi ugovor o saradnji i asocijaciji zakljucen izmedju Evropske zajednice i 18 drzava, bivsih Belgijskih i Francuskih kolonija u Africi zakljucen je u Yuandeu 1963 godine. Druga Yuande konvencija zakljucena je na period 1969 1975 godina.Osim ove konvencije zakljucena je i Arusha konvencija sa Kenijom,Tanzanojom i Ugandom.Ova konvencija je osim trgovine obuhvatala i pitanja finasijske i tehnicke pomoci. Nakon ulaska V.Britanije u EZ postavilo se pitanje na kakv nacin regulisati saradanju sa zemljama Komonvelta. Politicka razmataranja na tu temu rezultirala su donosenjem Prve Lome konvencije iz 1975 godine. Izmedju Evropske zajednice i 46 zemalja Afrike ,kariba i Pacifika. Poslije Lome konvencije I slijedi Lome konvecija II potpisana 1979.Lome III potpisana1984 godine.Ove tri konvencije potpisane su na period od pet godina.Konvencija Lome IV potpisana je na period od deset godina 1989 godine Clanice Lome konvencije ,njih 70 ,obuhatavaju podrucja Afrike Kariba,ostvske zemlje Juznog pacifika i indijskog okeana. U ovim konvencijama saradnja se izarazava u nekoliko oblika prevashodno ukljucujuci preferencijani teretana trgovine,finasijsku i tehnicku pomoc. Najvaznija olaksica za ove zemlje je bezcarinski izvoz u zemlje Evropske zajednice.Njihovi proizvodi sa nekim izuzecima u poljprivrednoj proizvodnji dobijaju preferencijalni status Brojne pogodnosti za ove zemlje predvidjene su raznovrsnim sistemima pomoci .Po pravilu ti sistemi su uvrscivani tokom zakljucivanja novih Lome konvencija. Sistem Lome konvencija je zamijenjen Cotonou Konvencijom koja je potpisana na 20 godina i sa 77 zemalja Azije,Pacifika i Kariba. U ovoj konvenciji doslo je do implementacije politike dimenzije problema na taj nacin sto se zahtijeva postovanje ljudskih prava,principa demokratije i valadavine parav.promovise se znacaj civilnog drustva.takodje se predvidja smanjenje siromastavaU tu svrhu kao iu svrhu strukturnih privrednih promjene predvidjena je fuinasijska pomoc sirokog obima. Razvijene zemlje Azije i ostali regioni i trgovinske grupacije Razvijene zemlje Azije imaju poseban znacaj za Evropsku uniji.Ona sa njima koncipira saradnju na osnovama preferencialanog tarifnog sistema kao dijela Opste seme preferencijala.Vecina tih aranzmana ima individualni karakter.Sa nekim od tih zemalaj 53

zakljuceni su spoarumi.Oni su po pravilu sadrzinski veoma divezifikovani i u mnogome se razlikuju od lome konvencija. Poznati su sporazumi grupacijama kao nprASEANom sa Argenmtinom,Bangaladesom,Meksikom,Indijom i

Zakljuceni su sporazumi o zoni slobodne trgovine sa Meksikomi cileom i Mercosulom. . SUDSKA PRAKSA KAO IZVOR PRAVA Sud Pravde EU ima veoma intenzivnu delatnost u pogledu afirmacije supermatije komunitaranog prava u odnosu na naionalno pravo i njegovu direktnu primjenu u dravama lanicama. Takav zakljuak moemo izvesti na bazi dve teorije i to:institucionalane i politike.Prva institucionalana teorija smatra da drave lanice prenose suverenitet na Evropsku uniju u oznaenoj oblasti i ona ima ovlaenja da u skladu sa normama EU donosi odluke. Politika teorija smatra da su drave lanice saglasne da limitiraju svoj suverenitetu korist EU.U skladu sa tim drava ne moe pojedinanim aktima donositi odluke suprotne komunitaranim normama. Sud pravde takodje nadzire jedinstvenu primjenu i tumaenje komunitamoga prava.Sud donosi odluke na zahtev drava lanica,privatnih predueca i nainalanih sudova o primjeni komunitaranog prava .Pri tome valja napomenuti da je od ogromne vaznosti bila uloga suda u afirmaciji najvanije odlike komunitaranog prava koja ga ini razliitim od prava tradiconalanih medjunarodnih organizacija, a to je njegova direktna primena u nacionalnim pravima drava lanica.Legislativni proces u EU je mnogo nezavisniji od drava lanica nego li to je to u medjunarodnim organizacijama koje su ipak pod veoma striktnom kontrolom nacionalnih vlada.Time Evropska unija kao supranacionalni entitet pokazuje i reperezentuje daleko sadrajniji sistem medjunarodne saradnje nego li to je to sluaj sa tradiconlanim medjunarodnim organizacijama. Evropski sud imao je veliku i veoma znaajanu ulogu u formiranju komunitaranog prava.Zahvaljujuci pre svega njegovoj neuobicajenoj delatnosti afirmisan je princip neposredne primjene komunitaranog prava i njegovog primata u odnosu na nacionalano pravo. Zabiljezeni su brojni sluajevi odnosno sudska praksa u kojima je Sud nemajuci pravog uporista u osnivakim ugovorima primijenio metode tumacenja prava preuzimajuci zakonodavnu funkciju.To je doprinosilo razvoju komuniratnog prava i davalo posevban znaaj toj sudskoj praksi kao njegovom izvoru. 2)AKTI INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE Prema odredbama lana 249 Ugovora u cilju izvrsavanja svojih zadataka pod uslovima koje predvidja Ugovor, Evropski Pralamant zajedno sa Savetom i Savet sa Komisijom donose : uredbe , direktive, odluke, prporuke i misljenja. Navedeni red ne oznacava hijerahijski poredak ,jer se ne bi moglo smatarati da je uredba superiornija u odnosu na direktivu i obratno.Ponekad direktive mogu biti temelj pravila ,a uredbe i odluke mogu biti u suplementarnom odnosu.

54

Osim ovih postoje i drugi izvori prava tzv.meko pravo, (soft law) , a to su :uputi,izjave ,programi,deklaracije,bijele i elene knjige,zapisnici itd..Ovi izvori ne obavezuju ali imaju veliki znaaj za nastajanje pravnih pravila i ukazauju na pravce razvoja komunitarane(unijske ) politike i prava. Uredbe Uredbe su direktno primjenjive i obavezuju sve drave lanice EU. One se objavljuju u Sluzbenom glasniku Evropske Unije i stupaju na snagu kako je utvrdjeno u posebnoj uredbi.Ukoliko to nije specificirano stupaju na snagu 20 dana nakon objavljivanja u Sluzbenom glasniku. Okolnost to se uredbe direktno primjenjuju implicira po pravilu miljenje da nema razlika izmedju pravila iz uredbi i naionalnog zakonodavstva.Medutim ,moglo bi se rei da uredbe daju opte smjernice i da nisu imenovane na bilo koje pojedinacno uzeto lice, jer imaju u pogledu djestva opsti apstraktan karakter.To je umnogome opovrgavalo shvatanje o njihovoj identicnosti sa unutarsnjim pravom drava lanica ak i u oblastima koje se striktno regulisu putem uredbi .Primera radi pojedine uredbe iz sfere poljoprivrede ili zatite potrosaca odnose se i na manje ciljane grupe. Direktna primena nije na najbolji nain preizirana.Nisu rijetki sluajevi zabune kada je u pitanju ostavarivanje prava , utvrdjenih uredbom,od strane pojedinih drzavljna drava lanica kod njihovih naionalnih sudova.Radi izbjegavanja tih nezeljenih stuacija insistira se da uredbe imaju trenutno djestvo i da naionalni sudovi moraju stiti prava koja one daju pojedincima. Dodatna konfuziju ,ponekad, izazivaju tumacenja koja natoje da prihvat uredbi podvedu pod reim medjunarodnog prava i u tom kontekstu tumace njihovu direktnu primjenu.To naravno nije ispravan put, jer poonistava razliku izmedju medjunarodnog prava u nacionalnog prava.Takodje u obrnutom smjeru notorno je da nije moguca ranija primena pravila iz pojedinih uredbi pre njihovog stupanja na snagu, jer bi u tom sluaju imali primjenu samo u delu teritorije EU.Osim toga anticipirali bi buducu pravnu delatnost EU. To bi po svemu sudeci trebalo da znai da uredbe postaju automatski deo pravnog sistema drava lanica, bez preduzimanja posebnih pravnih radnji sa njihove strane . U stvarnosti drave lanice su duzne, obzirom na produkciju velikiog broja uredbi iz razliitih oblasti, da usaglase svoje naionalno pravo sa njima. Uredbe imaju pravno djestvo u dravama lanicama koje nije mogue promijeniti aktima naionalnog prava drava lanica. One se obavezno primjenju , odnosno imju pravno djejstvo bez potrebe za bilo kojom formom nacionalne implementacione legislacije. Direktive Direktive obavezuju drave lanice ali ostavljaju dravama lanicama izbor forme i naina primjene.Direktive se moraju implementirati u nacionalano zakonodavstvo ali u saglasnosti sa pravilaima procedure svake drave lanice.Pri tom se mora vodoiti rauna o rokovima trnsponovanja.Po prirodi stavri oni moraju biti balagovremeni.Sud pravde je natojeci da ucvrsti znacaaj direktiva presudeo je da gardjanin moe tarziti nadokanadu stete zbog neblagovremenog transponovanja. Direktive se ne moraju objavljivati u Sluzbenom glasniku EU.Praksa pokazuje da se veliki broj direktiva objavlje.To se odnosi na one koje su upucene svinm dravama i koje se odnose na zajedniko odlucivanje. Strane kojima su upucene moraju biti notifikovane.U novije vreme direktive koje se donose u postupku koodluivanja moraju biti publikovane u Sluzbeniom glasniku naravno uz uslov da se primjenjuju u svim dravama lanicama.One za sluaj da nije drugacije odredjeno stupaju na snagu 20 dana posle objavljivanja. Direktive su veoma pogodne za procese harmonizacije pojedinih oblasti.To stoga to je fleksibilno postavljena mogunost dravama lanicama kako ce ih implementirati.Takodje je uloga Evropskog suda u jacanju pravne vaznosti direktiva bila 55

veoma znaajna.Prema praksi toga Suda direktive imaju direktno djejstvo u relacijama pojedinaca i drava .U tom sluaju moraju biti bezuslovne i dovoljno precizne.Iz toga sledi obaveza drava da nadoknade stetu ukoliko nisu postupili u skaladu sa pravilima sadranim u direktivama. Odluke Odluke su obavezne za one na kojima su adresirane.Nema znaaja da li su upucene dravama ili kompanijama . U oba sluaja ne zahtevaju naionalanu proceduru implementacije. Odluke nemaju opsti karakter. Pojedine odluke moraju biti objavljene u Sluzbenom glasniku .One stupaju na snagu 20 dana nakon objavljivanja ukoliko dugacije nije odredjeno. Odlluke mogu imati direktno djejstvo.Za njihovu primjenu nije neophodna mera transponovanja u pravne sisteme onih kojima su upucene. Odluke mogu biti izvrsni naslovi kada utvrdjuju novcane obaveze licima ,izuzev . drava.U ovom sluaju re je shodno odredbama lana 256 Ugovora o odlukama koje donose Savet i Komisija. Institucijama EU ostavljena je mogunost da uredjuju proceduru donoenja odluka u mnogim oblastima.Tako npr.Centralana banka moe donositi odluke shodno odredbama Ugovora iz Mahstrita. Odluke koje se donose u postupku saodluivanja moraju biti obajavljene u Sluzbenom galaniku. I stupaju na snagu danom koji je utvrdjen tom odlukom.Za sluaj da to nije uradjeno stupa na snagu 20 dana od dana objavljivanja. Ostale odluke danom dostavljanja onima kojima su upucene proizvode pravna djestva. Preporuke i misljenja Preporuke i misljenja nisu obavezne za drave lanice .lan 211 Ugovora daje Komisiji u Nadlenost da formulise preporuke i izrice misljenja o pitanjima koja se tiu Ugovora.Diskreciono je pravo Komisije da to radi. Takvo pravo jasno joj stipulisano u odredjenim situacijama..Osim toga Komisija moe po sopstvenom nahodjenju tako raditi. Preporuke imaju zanacaj u tome to pozivaju drave da se ponasaju na odredjeni nain.Preporuke nemaju obavezni karakter ali ponekad sudije u nacionalnim sudovima ih uzimaju u obzir ukoliko pojasnajvaju pojedine relevantne norme. Misljenja omogucavaju institucijama da povodom nekih po pravilu vaznih stavri iznesu svoje miljenje. Znaaj peroruka i misljenja je ut tome to one anticipiraju pojedina pravila jer uglavnom sadrze upotrebljiva reenja pojedinih problema. Meko pravo(Soft law) Meko pravo odnosno neimenovani akti ne priparadju formalno izvorima prava Evropske unije ali se ne moe objektivno zanemariti injenica da oni u odredjenim istina ogarnicenim okolnostima proizvode pravna dejstva. Re je o Pravilnicima o unutarsnjij odragnizaciji,Kominikeima Komisije,,dekalaracijama ,medjuistitucionalnim dogovorima,rezolucijama itd. Njihovu vaznost ilustruje slucaj u kome je Sud pravde ponistio je direktivu Saveta iz razloga to nije postovao odredbe unutarsnjeg pravilnika.

56