Toni Buzan Mape Uma

Toui Buzaii Bttri Buzan
FmesA
TONTBUZAN
BART BUZAN
MAPEUMA
B riljantno razm iljanje
Beogra, 1999.
Naslov originala
Tony Buzan, Barry Buzan
THE MIND MAP BOOK
Copyright Tony Buzan & Barrv Btizan 1993
Published hy BBC Books
Autorska prava za Jugoslaviju

Branislav Marii
Izdava
FlNliSA, Rada Konara la, Beograd
tel./fax 011/437-127; 011/428-536
Za izdavaa
Branislav Marii
Urednik
aslav Mani
Prevodilac
Mr Jasmina Krpo-etkovi
Recenzija
Prof. dr Miodrag Pani
Lektura
Nevena Mani
Korektura
Zoriea Marii
Priprema za tampu
Studio SKRIPTA
tampa
Kua tampe
tira: 500 primeraka
ISBN 86-82683-03-2
Saraj
Re unapred.................................................................................. Vll
P redgovor......................................................................................... XI
Uvod, Ova knjiga i kako je upolrebiti.......................................... 1

Prvi segment: P rirodna a rh itc k to n ik a ..................................... 9
I Zadivljujui mozak....................................................... 11
II Veliki um ovi................................................................. 24
III Mozgovi u dilem i......................................................... 28
IV Briljantno razmiljanje................................................. 45
V Put koji prcdstoji........................................................... 48
Drugi segment: T e m e lji.............................................................. 51
VT Brejnstorming rci.......................................................... 52
VII Brejnstorming slika....................................................... 58
VIII Od brejnstorminga do mapiranja uma........................... 64
TX Mapiranje u m a .............................................................. 67
Trei segment: S tr u k tu r a ........................................................... 84
X Vodeanaela............................................................... 85
XI Razvijanje linog stila................................................. 108
Cetvrti segment: Sintcza........................................................... 121
XII Donoenje odluka....................................................... 122
XIII Organizovanje sopstvenih id e ja ................................. 129
XIV Organizovanje tuih ideja........................................... 134
XV Pamenje..................................................................... 140
XVI Kreativno razmiljanje............................................... 145
XVII Grupna mapa uma....................................................... 161
Peti segment: U p o tre b a ........................................................... 169
Odeljak A - Lina upotreba
XVIII Samoanaliza............................................................... 170
XIX Reavanje problema................................................... 176
XX Rokovnik mapa um a................................................... 183
Odeljak B - Porodina upotreba
XXI Uenje i prianje pria u kmgu porodice................... 188
Odeljak C Obrazovna upotreba
XXII Razmiljanje............................................................... 206
XXIII Poduavanje............................................................... 213
XXIV Stvaranje rekapitulacione mape u m a ......................... 222
Odeljak D - Poslovna i profesionulna upotreba
XXV Sastanci....................................................................... 230
XXVI Prezentacije................................................................. 243
XXVII Menadment............................................................... 250
XXVIII Kompjutersko mapiranjc uma..................................... 268
Odeljak E - Buduenost
XXIX U susret briljantnom razmiljanju i mentalno
opismenjenom svetu................................................... 273
D o d a ta k ...................................................................................... 293
Beleke velikih umova - tc st................................................... 293
Odgovori na test Slike prirodne arhitektonike ....................... 303
Odgovori na test Beleke velikih umova ............................. 305
Bibliogralija............................................................................. 307
O autorima............................................................................... 314
RE UNAPRED
Svet se, hteli mi to ili ne, kree ocl

linearnosti ka ikoninosti. Budit-
nost je u nelinearnoj koinunikaciji.
U kotmmikaciji koja se grana kao
to to ine nae misli pre no to ih
zarobitno reju ilifiksacijom na har-
tiju, gde moraju suzbiti svoju pri-
rodu i sabiti se u redjednog linear-
nog sistema.
Milorad Pavi
Sudei po ovim reima Milorada Pavia, budunost je poela! Pred

itaocima je knjiga koja na upravo na ovaj nain otvara vrata novog
veka, ukazujui na mogunost razvijanja jedne pragmatine vetinc, uz
pomo koje se jcdnostavno i sa uivanjem moe ostvariti efikasna i
razgranata komunikacija sa okolinom, jednako kao i sa nepreglednim
svetom sopstvenih misli i oseanja.
Iako glavni koncept u ovom iskoraenju u budunost - briljantno
razmiljanje, i njcgovo ostvarenje kroz asocijativne dijagrame, koje
autori ove knjige nazivaju mapama uma, na prvi pogled izgleda kao
sasvim novi sistem, re jc zapravo o jednoj nama sasvim bliskoj, ali
sistematski zaboravljanoj vetini koja kroz mehanizam spontanog aso-
ciranja funkcionie u dcjim glavama irom planete. Ono to je zaista
novo u mapiranju uma, jejasan metod kojim se ovaj mehanizam dejeg
sanjarenja, briljivo skrivan u mentalnom ivotu odraslih, oslobaa i
usmerava ka praktinim potrebama.
italac ima priliku da primenom metoda i tehnika opisanih u ovoj
knjizi postigne zavidne rezultate u poslu, kreativnom razmiljanju,
pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju i pravljenju beleaka,
planiranju, donoenju odluka, reavanju problema, i naroito - u pam-
enju i uenju na svim nivoima.
Urednik
Posveujemo ovu knjigu sirenju
slobode Ijudske inteligencije
Z ahvalnica
eleli bismo da izra/imo svoje velikopotovanje i ogromnu zahval-

nost sledeim osobama: naim rodileljima, Gordonu i Din Buzan
(Gordon, Jean Buzan), koji su nas otisnuli na ovo neverovatno pu-
tovanjc, a naroito mami za dubinu brige i za dane rada kojima je
doprincla priprcmi ovog rukopisa; Vandi Nort (Vanda North), naem
spoljnom uredniku, koja je uloila toliko truda pomaui nant u sas-
tavljanju ove knjige kao lo bi neki pisac uloio u pisanje sopstvenog
dela; Loreni Gil (Lorraine Gill), umetniei, za njeno duboko pronicanje
u znaaj prirode posmatranja, slika i odnosa umetnosti i mozga. pam-
enja i kreativnosti; Debori Buzan (Deborah Buzan) za neprekidno
ohrabrivanje i podrku tokom mnogih godina trajanja ovog projekta;
Majklu D. Gelbu (Michael .1. Gelb) za njegovu upornu i pasioniranu
podtku nama, ovoj knjizi i svetu mapircmja uma; naim prijateljima
koji su proveli toliko vrernena itajui razliite verzije i pomaui nam
- Polu i Lin Kolins (Paul, Lynn Collins), koji su nam pored mnogih
drugih stvari pomogli da uvidimo i to da je kvantni skok zaista jedan
mali skokl; Dudi Koldvel (Judy Caldwell), koja je davala kritike u
pravom smislu te rei, raspaljujui u namaentuzijazam; Donu Hamblu
(John llumble), ija je podrka konceptu mapiranja uma tokom niza
godina davala trajnu emocionalnu snagu; onu Adamu (Sean Adam),
za njegovu ogromnu linu podrku, njegovo 10-godinje anagaovanje
na projeklu i njegov dosledan prijaleljski prilisak na Tonija da i/.da vc
jednom lu knjigu; Dordu Hjuzu (George Hughes), koji je prvi
uspeno primenio tehniku mapa iima uenja n krugiiporodice; Edvardu
Hjuzu (Edvvard Hughes), koji je primenio briljantno razmiljanje i
mapiranje uma da bi ,,briljirao na Univcrzitetu Kembrid; dr Endrjuu
Strajncru (Andrew Strigner), koji je pomogao da briljantni um nastavi
da briljira; Piteru Rasclu (Pctcr Russell), oveku knjige mozga, za
njcgovu neprekidnu podrku; Deraldini vorc (Geraldinc Schwartz),
koja je pruila toliko pomoi u gajenju ovog koncepta; Filidi Vilson
(Phvllida Wilson) koja je uvek pronalazila put kroz najsloenije lavirinte
rvui se sa prekucavanjem ovc knjige; Tonijcvom kancelarijskom osoblju
- Keroli Kouker (Carol Coaker), Kejti Morel (Kate Morrell) i Lcsliju
Zahvalnica
Bajesu (Lesley Bias) - koji su omoguili funkcionisanje svih sistema

za sve vrcme stvaranja ove knjige, kao i za njihove priloge u vidu mapa
uma; itavoj svojoj BBC ekipi: Niku epmenu (Nick Chapman), direk-
toru proizvodnje, Krisu Veleru (Chris Weller), efu sektora za izdavanje
knjiga, ili Ejblman (Shcila Ableman), efu redakcije, Debori Tejlor
(Deborah Taylor), projektnom uredniku, Keli Dejvis (Kelly Davis),
uredniku sektora rukopisa, Kejti Di (Kate Gee), kontroloru proizvo-
nje, Sari Kid (Sara Kidd), dizajneru, i Denifer Fraj (Jennifer Fry),
pretraivau slika; Martinu i Alison Kuram (Martin, Alison Cursham),
koji su obezbedili letnji predah koji je pomogao da se zapone posao;
Kari, Piteru, Doris, Tanji i Dulijanu Ejr (Caro, Petcr, Doris, Tanya,
Julian Ayre) koji su nam pruili podrku, izdravanje i prelepu kuu
Grinem Mol sa okolinom, gde je i napisan vei deo ove knjige; poroici
Foli (Folley), za pruanje smetaja i radnog prostora izvanrcdnog
kvaliteta; Piteru Baretu (Peter Barrett), koji je prvi razradio validan
kompjuterski softver za mape uma; i svim maperima uma, briljantnim
misliocima i lanovima kluba Brain Club.
P red g o v o r
Toni: Na svojoj dmgoj godini fakulteta, zakoraivi kmpnim koracima

odluno u biblioteku, upitao sam bibliotekarku gdc mogu pronai
knjigu o svom mozgu i njegovoj upotrebi. Ona me je smesta uputila u
deo biblioteke posveen medicini!
Kad sam joj objasnio da nisam imao nameru da svoj mozak podvrgnem
opcraciji ve da ga upotrebim, utivo sam obaveten da nema takvih
knjiga.
Napustio sam biblioteku zaprepaen.
Kao i drugi oko mene, prolazio sam tada kroz tipino studentsko
hodoasniko napredovanje - sporo saznavanje da koliina akadem-
skog rada sve vic raste i da mozak poinje da se ugiba pod terelom sveg
tog neophodnog razmiljanja, kreativnosti, pamenja, reavanja pro-
blema, analizc i pisanja. Takode, kao i ostali, iskusio sam ne samo
umanjenje rezultata ve i ubrzano gomilanje negativnih rezullata. to
sam vie hvatao beleke i uio, imao sam, paradoksalno, manje uspeha!
Logina progresija ovih okolnosti rnc jc dovela do katastrofe. Ukoliko
bih smanjio uenje ne bih mogao da upijem neohodne informacije, to bi
progresivno uveavalo loc posledice; ukoliko bih poveao uenje, pravei
vie bcleaka, ulaui vie vremena, opet bih srljao u propast.
Odgovor je, kako sam pretpostavljao, morao biti ncgde u nainu
korienja sopstvene inteligencije i vetine razmiljanja - zbog toga je
dolo do moje naprcd pomcnutc posetc bibliotcci.
Udaljavajui se od biblioteke toga dana, shvatio sam da je moj
neuspeh u pronalaenju potrebne knjige za mcne u slvari bio prerueni
blagoslov. Jcr ako takvih knjiga nije bilo, onda morabiti da sam dospeo
na sasvim netaknutu tcritoriju od zapanjujueg znaaja.
Poeo sam da prouavam sve oblasti znanja za koje sam mislio da
e biti od pomoi u rasvetljavanju osnovnih pitanja:
Kako da nauim kako da uim?
Kakva je priroda mog razmiljanja?
XI

Koje su najbolje tehnikc pamenja?

Koje su najbolje tehnike kreativnog razmiljanja?

Koje su najbolje aktuelne tehnike brcg i efikasnijeg itanja?

Koje su najbolje aktuelne tehnike razmiljanja uopte?

Da li postoji mogunost razvijanja novih tehnika razmiljanja ili
pak jedne sveobuhvatne tehnike?
Posledica ovih pitanja je bilo to to sam poeo da prouavam
psihologiju, neuro-psihologiju mozga, semantiku, neuro-lingvistiku,
teoriju informacija, pamenje i mnemonike tehnike, pcrccpciju, krea-
tivno razmiljanje i opte nauke. Postepeno sam shvatio da ljudski
mozak funkcionie efektivnijc i efikasnije ukoliko se njegovim razlii-
tim fizikim aspektima i intelektualnim vetinama omogui da rade u
harmoniji jedni sa drugima, a ne da budu razdvojeni.
Najmajunije stvari su davale najznaajnije i u najveoj meri zado-
voljavajue rezultate. Na primer, jednostavno kombinujui dvc korti-
kalne vetine rei i boja, transformisao sam svoje hvatanjc beleaka.
Jednostavno dodavanje dveju boja mojim bclekama je popravilo nji-
hovo memorisanje za vie od 100 procenata, i to je moda jo vanije,
omoguilo mi jc da ponem da iiivcim u tome to radim.
Malo po malo, svcobuhvatna arhitektura je poela da se pomalja, i
dok sc to deavalo, poeo sam da, iz hobija, pomacm acima koji su
okarakterisani kao nesposobni za ucnje, ,,beznadeni, dislek-
sini, ,,zaostali ili ,,delinkvcnti. Svi ovi takozvani propali sluajevi
su se ubrzo prcobrazili u dobre uenike, a izvestan broj je stigao i do
prvog mesta u svojim razredima.
Jednoj devojici, Barbari, reeno je da ima najnii IQ koji je ikad
zabeleen u njenoj koli. Tokom jednog mcseca, uci kako da ui,
poveala je svoj IQ na 160, i na kraju je zavrila kolu kao najbolji ak
svog kolcda. Pct, mladi Amerikanac izuzelnog talenta, pogreno
okaraktcrisan kao nesposoban za uenje, izjavio je (nakon to je
,,razbio vei broj testova kreativnosti i pamcnja),Ja nisam bio ne-
sposoban za uenje; ja sam bio lien uenja!
U ranim 70-tim godinamaovog vekastiglajevctaka intcligcncija,
tako da sam mogao da kupim megabajtni kompjuter i da uz njega
dobijem prirunik za upotrebu od 1.000 strana. Pitam se - s obzirom da
na naem toboe naprednom civilizacijskom stupnju, svi mi dolazimo
na svet sa zauujue kompleksnim bio-kompjuterom, koji je kvadrili-
XII
Predgovor
on puta snaniji od bilo kog poznatog kompjulera - gde su nai pri-

runici za upotrebu?
Tada sam odluio da napiem seriju knjiga zasnovanih na svojim
istraivanjima: Enciklopedija mozga i njegove upotrebe. Foeo sam
1971. godine, i dok sam pisao, slika na horizontu je postajala sve jasnija
- razvijao se koncept briljantnog razmiljanja i mapiranja uma.
Na ranim stupnjevima razvoja mapiranja uma, predvideo sam nje-
govu upotrebu pre svega za potrcbe pamenja. Meutim, posle vie
meseci diskusije, moj brat Bari me je ubedio da kreativno razmiljanje
predstavlja jednako vanu primenu ove tehnike.
Bari je radio na teoriji mapiranja uma iz sasvim razliite perspeklive,
i njegov doprinos je u ogromnoj meri ubrzao moj razvitak mapiranja
uma. Njegova lina priaje vrlo intrigantna, i najbolje je da je ispria
on sam.
Bari: Susreo sam sc sa Tonijevom idejom mapiranja uma 1970. godinc,

ubrzo poto sam se i sam doselio u London. U to vreme, ideja jc bila u
fazi formiranja, i tek je poela da dobija svoj sopstveni identitet,
razlikujui se od pukog hvatanja beleaka pomou kljunih rei. To je
bio samo jedan deo Tonijevog ireg programa rada na nretodama uenja
i na razumevanju Ijudskogmozga. Kaopovremeni uesnik uTonijevom
radu, bio sam na rubovima ovog razvojnog procesa. Moje lino ozbiljno
angaovanjc na ovoj tehnici poinje onda kada sam poeo da je prime-
njujem u procesu pisanja doktorske teze.
Ono to me jc privuklo mapiranju uma nije bila njegova primena u
hvatanju beleaka koja jc oarala Tonija, ve u stvaranju beleaka. Bilo
mi je potrebno ne samo da organizujem rastuu masu istraivakih
podataka, ve i da razbistrim svoje misli o uvijenom politikom pitanju
zato mirovni pokreti skoro nikada ne uspevaju da postignu zadale
ciljeve. Moje iskustvo mi je pokazalo da su mape umabile vrlo mono
sredstvo za razmiljanje, jer su mi omoguile da skiciram glavne ideje
i da brzo i jasno sagledam u kakvoj su one meusobnoj vezi. Snabdele
su me izvanredno korisnim prelaznim stadijumom izmeu procesa
razmiljanja i zavrne realizacije teksta.
Uskoro sam shvatio da je problcm prcmoivanja jaza izmeu
razmiljanja i pisanja predstavljao glavni odluujui faktor uspeha ili
propasti za moje kolege studente post-diplomce. Mnogi nisu uspeli da
premoste taj jaz. Postajali su sve vei poznavaoci svog predmeta
XIII
Predgovor
istraivanja, a sve manje i manje sposobni da poveu svc detalje da bi

mogli pisati o njcmu.
Mapiranje uma mi je pruilo izvanrednu odskonu dasku u napre-
dovanju. Omoguilo mi je da poveem i preistim svoje ideje bez
prolaska kroz proces ,,skiciranja i ,,re-skiciranja koji oduzimaju vre-
me. Odvajajui razmi.ljanje od pisanja, mogao sam da razmiljam
jasnije i sveobuhvatnije. Kada jc dolo vrcmc da zaponem pisanje, ve
sam imao jasnu strukturu i vrst oseaj za pravi smer, to je pisanje
uinilo jednostavnijim, brim i prijatnijim. Zavrio sam svoj doktorat
za manje od tri propisanc godine, a imao sam vremena i da napiem
poglavlje za jednu knjigu, pomognem osnivanje jednog novog trome-
senog asopisa za meunarodne odnose, zatim postanem njegov ured-
nik, kao i pomonik urednika studentskih novina, da ponem da se
bavim motociklizmom, i da se oenim (sabuduom suprugom napravio
sam mapu uma sastavljajui spisak naih branih zaveta). Zbog ovih
iskustava, moj entuzijazam za kreativno razmiljanje u sklopu tehnike
je rastao.
Mapiranje uma je ostaio centralni element u mom celokupnom
pristupu akademskom radu. Omoguilo mi jc da odrim neobieno
visoku produkciju knjiga, lanaka i konferencijskih referata. Pomoglo
mi je da ostanem generalista u oblasti u kojoj je opseg informacija
naterao ljude da postanu spccijalisti. Takoe, mapama uma pripisujem
i lo da su mi omoguile da piem jasno o teorijskim problemima ija
kompleksnost suvie esto rezultira nerazumljivom prozom. Njegov
uticaj na moju karijeru se moda najbolje ogleda u iznenaenju koje me
esto doekuje kada sc prvi put susretnem sa nekom osobom: Mnogo
ste mlai nego to sam oekivao. Kako je mogue da ste napisali toliko
za tako kratko vreme?
Poto sam iskusio ogromni uticaj mapiranja uma na svoj sopstveni
ivot i rad, postao sam propagator posebnog znaaja kreativnog raz-
miljanja u okviru ireg spektra primena koje je Toni razvijao.
Krajem 70-tih Toni je odluio da objavi knjigu o mapiranju uma, i
potom smo razgovarali o nainu na koji bih ja mogao bili ukljuen u
projekat. Tokom prcthodnih deccnija nas dvojica smo razvili sasvim
razliite stilove. Izsvogradanapoduavanju i pisanju, Toni je razradio
vrlo veliki broj primena, poeo je da povezuje tehniku sa tcorijom o
mozgu, a takoe je razradio i mnoga formalna pravila. Kao akadcmski
pisac, ja sam zaorao mnogo uu brazdu. Moje mape uma su ukljuivale
X IV
Preclgovor
samo nekoliko formalnih elenicnata, skoro nimalo boja ni slika, i razvile

su prilino razliitu bazinu arhitekturu. Upotrebljavao sam ih gotovo
iskljuivo za pisanjc projckata, iako sam se sve vie, to mi je veoma
koristilo, sluio mapama unia i za dranje predavanja i potrebe me-
naderskih poslova. Naueio sam kako da duboko razmiljam tokoni
duih vremenskih perioda, koristeei mape uma za osmiljavanje struk-
ture i podravanje veih istraivakih projekata.
Postojalo je vie razloga zato smo eleli da saraujemo na ovoj
knjizi. Jedan razlogje bila pretpostavka da bismo sintezom dva razliita
shvatanja mogli da napravimo bolju knjigu. Drugi razlog je bio nae
zajednikooducvljcnjemapamauma, i totosmoeleli daonepostanu
dostupne svetu. Trci razlog je bila frustracija koju sam doiveo dok
sam pokuavao da nauim neke svoje studente tehnici mapiranja uma.
Nekoliko neuspelih pokuaja me je ubedilo da je Toni bio u pravu
rekavi da ljude treba uiti ne samo tehnici mapiranja, vc i tomc kako
da misle. eleo sam knjigu koju bih mogao ponuditi svetu i rei: Ovo
e vas nauili kako da razmiljate i radite kao ja".
Radni proces koji je uslcdio je bio vrlo dug. Poprimio je formu
prihvatljivog dijaloga u redovnim, ali retkim intervalima tokom kojih
je svaki od nas pokuavao da onog drugog dovcde u stanje potpunog
razumevanja svojih sopstvenih idcja. Oko 80% knjige je Tonijevo:
itava teorija o mozgu, veza kreativnosti i pamenja, pravila, vei broj
tehnika, skoro sve prie, i sve vcze sa ostalim istraivanjima. Njegov je
i sam tekst Je rje on sastavio skoro cclokupan nacrt. Moj glavni doprinos
izraen je u strukturiranju knjige i u sprovoenju konccpta da se stvama
snaga mapa uma realizuje upotrebom pojmova direktne povezanosti.
Osim toga igrao sam i uloge kritiara, suprotstavljenog, zanovetala,
pristalice i ko-gcncratora ideja.
Proteklo je osta vremena prc no to jc ijcdan od nas dvojicc u
potpunosti uspeo da razume i proceni shvatanja onog drugog, ali smo
na kraju uspeli da postignemo skoro potpunu saglasnost. lako sporo,
zajedniko pisanje moe ponekad stvoriti knjigu koja ima mnogo veu
irinu i dubinu od one koju bi svaki od autora postigao piui sam. Ovo
jc upravo jcdno takvo dclo.
Toni: Kao toje Bari rckao, sprovcli smo u praksi ono to smo propovedal i,
a propovcdali smo ono to smo koristili, upotrebljavajui mape uma u
pisanju knjige Mape uma. Tokom perioda od 10 godina, osmiljavali
XV
Predgovor
smo pojedinane brejnstorming* mape uma, a zatim sastavljali i me-

usobno povezivali naa dva skupa ideja. Posle duboke diskusije,
inkubirali bismo, a onda i gencrisali sledei skup ideja, provodili vreme
posmatrajui prirodne fenomene, pojcdinano pravili mapc uma svojih
koncepcija sledee etape i jo jedanput ih spajali u svrhu porecnja i
naprcdovanja.
Mapa uma komplelne knjige je generisala pojcdinane mape uma
za svako poglavlje, a svaka mapa uma jc stvarala osnovu za tekst datog
poglavlja. Proces je dao novo znaenje reima ,,brat i, naroito,
,,bratstvo. Jo dok smo pisali o tomc, shvatili smo da srno i mi sami
stvorili gmpni um koji jc sadravao sve elemente naih pojedinanih
umova kao i eksplozivne sincrgistike rczultatc njihovog susreta.
Nadamo se da e vam ova knjiga dati isto uzbuenje otkrivanja,
uzbuenje istraivanja, i isto uivanje u kreativnom generisanju ideja i
komunikaciji sa univerzumom drugog ljudskog bia kojc smo i mi iskusili.
Pogovor predgovora - dvadesetprvi rodendan mapa uma
Mapc uma su po prvi put zvanino uvedene u svet u prolee 1974.
godine, objavljivanjem rodonaelne knjige u oblasti mapiranja uma -
Koristite obe hetnisfere mozga. U okviru proslave, ovo specijalno
izdanje predstavlja spomcn na roendansku zabavu vcka, proslavljenu
u londonskom Rojal Albert Holu 21. aprila 1995. godinc.
Kako su godine prolazile, broj ljudi koji su poeli da koristc bri-
Ijantno razmiljanje i mapiranje uma rastao je skoro logaritaniskom
progresijom. Procenjuje se da sada postoji vi.e od 100 miliona mapera
uma irom sveta koji koriste metod u svim dravama sveta.
U cilju uspostavljanja podrkc i komunikacije izmeu briljantnih
mislilaca - mapera uma, kao i da bi se dala podrka dobrotvornim
ustanovama koje podravaju koncept razmiljanja kao neizostavni deo
nastavnog plana svakc kole, nedavno je osnovano Drutvo mapera uma.
Cilj Drutva je da se do 2000. godine najmanjc deset procenata
svetske populacije upozna sa briljantnim razmiljanjem, mapiranjem
uma i mentalnom pismenou.
Pridruite nam se!
* Urcjnstorming (engl. brainstorming), grupna tchnika za reavanjc spccifinih
problema, prikupljanjc inl'ormacija, stimulisanje kreativnog razmiljanja, razvi-
janje novih ideja itd., koja ukljuuje prirodno i spontano uee u diskusiji svih
lanova grupe. (prim. prev.)
XVI
Uvod
Ova knjiga i kako je u p o tre b iti
Pregled
Svrha ove kn jige
Organizacija segmenata
Organizacija poglavlja
Vebanja
Nivoi u primeni mapa uma
Povratne informacije
Ova knjiga i vi
SVRHA OVE KNJIGE

Ova knjiga jc osmiljena kao avantura koja vas privlai, oduev-
Ijava, stimulie i izaziva. Otkriele neke zaprepaujue injenice o
svom mozgu i njegovoj funkciji, i uiniete svojc prvc krupnije korakc
na putu slobode uma.
Knjiga Mape uma ima pet glavnih namena:
1 Da vas uvcde u no v i koncept razvoj a m isl i - briljantno razmiljanje.
2 Da vas upozna sa revolucionamo novom alatkom koja e vam

omoguiti da koristite briljantno razmiijanje na najbolji nain u
svim aspektima vaeg ivota - mapom nma.
3 Davam dadubokuintelektualnuslobodupokazujui vam damoete

kontrolisati prirodu i razvoj svog procesa razmiljanja, kao i to da
je vaa sposobnost kreativnog razmiljanja teorijski beskrajna.
Ova knjiga i kako je upotrebiti Ijvod
4 Da vam omogui praktino iskustvo briljantnog razmiljanja, is-

tovremeno znaajno poveavajui standard mnogih vaih intclektu-
alnih sposobnosti i inteligencije.
5 Da vam priuti oscanje uzbucnja i otkrivanja dok budete is-

traivali ovaj novi univerzum.
ORGANIZACIJA SEGMENATA
Da biste postigli ove ciljeve, knjigu smo podelili u est glavnih
segmenata:
1 Prirodna arhitektonika
U ovom segmentu vas uvodimo u najsavremenije informacijc o
ljudskom mozgu, njegovom dizajnu, arhitekturi i funkciji. Pokazaemo
vam da su mnogi veliki mislioci u istoriji (u ovoj knjizi oznaeni kao
veliki umovi) koristili vctine koje su dostupne svakome. Zatim emo
vam pokazati zato se, uprkos ovomc, vic od 95% Ijudi susree sa
velikim problemima u procesima kao to su razmiljanje, pamcnje,
koncentracija, motivacija, organizacija ideja, odluivanjc i planiranje.
Ovaj segment vas takoe uvodi u briljantno razmiljanje i mapi-
ranje uma, pokazujui vam da su oba koncepta prirodni izdanci funda-
mentalnih modanih struktura, i kako e vam svaki od njih znatno
poboljali mentalne sposobnosti.
2 Temelji
Ovaj segment vas vodi kroz praktinu primenu mogunosti leve i
desne hemisfere vaeg mozga, pokazujui vam kako da koristite svaku
pojedinano, i kako da ih kombinujete na specifine nainc koji c
znaajno umnoiti prednosti koje dobijate upotreboin svog mozga.
Rezultat je kompletna tehnika mapiranja uma (objanjena u devetom
poglavlju).
3 Struktura
U ovom segmentu ete dobiti kompletnu zbirku zakona i preporuka
za upotrebu briljantnog razmiljanja i mapiranja uma na najbolji
mogui nain. Ovi zakoni i preporuke su zamiljeni tako da poveaju
preciznost i slobodu vaeg razmiljanja.
2
Uvod Ova knjiga i kciko je upotrebiti
U vczi sa ovim savetima, daju vam se uputstva i ohrabrenje da

razvijate svoj sopstveni stil mapiranja uma.
4 Sintezu
Ovaj segment vam daje pregled razliitih intelektualnih zadataka
kojih se moete uspeno latiti pomoti mapa uma. Ovo ukljuuje:
donoenje odluka, organizaciju sopstvenih ideja (pravljenje beleaka),
organizaciju tuih ideja (hvatanje beleaka), kreativno razmiljanje i
napredni brejnstorming, unapreenje memorije i imaginacije, kao i
kreiranje kolektivnog uma.
5 Upotreba
Ovaj segment sadri preglcd oblasti primene mapa uma. Podeljen
je na sledei nain:
Lina upotreba
Porodina upolreba
Obrazovna upotreba
Poslovna i profesionalna upotrcba
Budunost
Ovi naslovi predstavljaju oblasti u kojima sc najce koriste mapc
uma. U svakoj oblasti etc nauiti itavnizposebnih i praktinih vetina
mapiranja uma. One su osmiljene tako da vam obezbede sveobuhvatni
komplet alatki neophodnih za va intelektualni ivot i rad. Specijalna
primena ukljuuje samo-analizu, reavanje problema, pamenje, pi-
sanje eseja, bavljenje menadmentom i uestvovanje na sastancima.
Segment se zavrava prvim ikad napisanim uvodom u kompjuterskc
mape uma i kratkim osvrtom na budunost mentalno opismenjenih
Ijudi.
6 Dodatak
Ovaj segment je uveden kao podrka za ono to je prolo u prcthod-
nim segmcntima, a takoe i za vau razonodu i zabavu. Stoga ete tu
nai informacije o slikama prirodne arhiteklonike i belekama velikih
umova predstavljene u vidu neposrednih podataka ili, altemativno, u
vidu testova.
3
Ova knjiga i kako je ujfolrebiii Uvod
Test o Belekama velikih utnova

Ovo je zbirka od 17 beleaka etmaestorice velikih svetskih umova
odabranih iz obiasti umetnosti, politike i knjievnosti. Da biste uradili
ovaj test, prouite svaku beleku i pokuajte da pogodite ime njenog
autora. Najvei broj osvojcnih poena na ovom testu, do trenutka pri-
preme za tampu, je bio sedam od sedamnacst - pogledajte da li vi
moete da uradite bolje! (Odgovore na pitanja iz ovog testa moete nai
na strani 305.)
Prirodna arhitektonika
U knjizi ete nai slike preuzete iz sveta ivotinja, biljaka, minerala i
pojmova koje pokazuju arhitektoniku prirode. I ove slikc su ureene
tako da se mogu koristiti kao opcioni test. Cilj je da vidite da li moctc
da prepoznale mape prirode, od kojih se u svakoj na svoj poseban nain
ogledaju struktura i naini razmiljanja vaeg mozga. Do trenutka
pripreme za tampu, najvei broj osvojenih poena na ovom testu je bio
15 od moguih 31. (Odgovori su na strani 303.)
Bihliograjija
Bibliografija ukljuuje romane, izdanja popularnc nauke kao i tradi-
cionalnije naune publikacije o mozgu. Tu se takoe nalazi i vei broj
naunih radova, ukoliko elite da idete dalje kroz ovu beskrajno fas-
cinirajuu oblast. Upuivanje na bibliografiju je obeleeno simbo-
lom: $.
ORGANIZACIJA POGLAVLJA
1 Struktura poglavlja
Svako poglavlje u knjizi Mape uma sadri sledec glavnc elcmente:
sliku sa predstavom prirodne arhitektonike koja pokazuje sliku iz
sveta prirode u kojoj se odraavaju oblici mape uma i briljantnog
razmiljanja.
pregled sadraja poglavlja
uvod u kome je predstavljena glavna nit poglavlja
samo poglavlje
uvod u sledee poglavlje
Uvod Ova hijiga i kako je upoirehiti
2 Istaknuti tekst
Kroz itavu knjigu Mape uma nailaziete na okvirom ili drugim
tipom slova istaknute delove teksta. Oni predstavljaju odlomke za koje
su nai studenti traili da budu posebno naglaeni, poto se pokazalo da
su bili od izuzetne pomoi pri uenju.
3 lstraivanje
Znak 3 koji se javlja na poetku paragrafa ukazuje na poetak dela
teksta potkrepljcnog istraivakim priama koje pokazuju zato je
toliko vano pratiti preporukc date u knjizi Mapc uma.
VEBANJA
Osvojieetc novu dimenziju razumevanja i sposobnosti ukoliko bu-
dcte uradili vebe ponuene u ovoj knjizi. Vebe su u vidu testova,
izazova i istraivanja. Najbolje je da se upotrebi podloak zamapu uma
(prazan beli list A3 formata), komplct od 12 ili vic kvalitetnih flomas-
tera, etiri ili vie fluorescentnih flomastera za markiranje teksta, raz-
liitih svetlih boja, kao i jedna slandardna olovka za pisanje.
Gotovu oprcmu za mape uma je mogue naruiti i potom od
izdavaa.*
Ovaj materijal e vam omoguiti da u potpunosti upotrebite svoje
briljantno razmiljanje i vetine mapiranja uma, kao i da ove nove
tehnike nauite sa lakoom, brzo i uivajui. Druga prcdnost pre-
poruenih vebi je u tome to e va podloak za mapu uma postati
vizuelni zapis vaeg naprelka.
NTVOI U PRIMENI MAPA UMA

Bez obzira na nivo znanja koji posedujete o mapama uma, va
inicijalni pristup trcba da se sastoji u prilino brzom prelistavanju cele
knjige, skeniranju njene strukture, posmatranju onih delova koji bi
mogli biti od posebnog znaaja za vas, kao i u formulisanju sopstvenih
poetnih ciljeva.
Posle toga, va pristup e biti razliit u zavisnosti od nivoa znanja i
iskustva:
Podaci o izdavau nalaze se na kraju knjige. (prim. ur.)
5
Ova knjiga i kako je upotreblti Uvod
1 Poetnici
Ukoliko stc poetnik, to znai da nemate uopte ili imate vrlo malo
iskustva sa mapama uma, nastavite da itate ovu knjigu kao da je
udbenik. Jezgrovit sadraj o tome kako da pristupite itanju naiete
u etmaestom poglavlju, strana 136. (Detaljnije objanjenjc tehnike
uenja naiete u knjizi Koristite obe hemisfere mozgaf izdanjc iz
1989. godine, poglavlje IX.)
2 Korisnici na srednjent nivou

Ukoliko ve imate ncko znanje o mapama uma i ve ste zapoeli
neki oblik osnovne primcne, upotrebite jo jednom tehniku uenja.
Pokuajte da usavritc svoju tehniku u svetlu ove knjige, upravljajui
sc takoe i prema sopstvenim ciljevima u skladu sa oblastima primene
mapa uma izloenim u petom segmentu ove knjige.
3 A'apredni korisnici
Ukoliko ve imate znaajnog iskustva sa mapama uma, preporuu-
jcmo vam da se skoncentricte na prva tri segmenta, zadravajui se na
delovima ije vam je temeljnije poznavanje potrebno ili pak na de-
lovima koji sadre za vas nove informacije. Zatim, pregledajtc peti
segment (,,Upotreba) da biste osnaili, preistili i upotpunili svoje
postojee vetine.
Koji kod bio va nivo, podsliemo vas da konstruiete - bilo dok
itate ili poto zavritc itanje ove knjige - rekapitulacionu mapu uma
itave knjige.
POVRATNE INFORMACIJE
Ova knjiga e uvek od vas traiti progresivan rad. Zbog toga bismo
izuzetno cenili povratnu informaciju od vas, u vidu razliitih doprinosa:
1 Prie
Bilo kakva vaa pria, ili pak pric vaih prijatelja ili poznanikakoji
su mogli da primene mapu uma na neki znaajan ili neobian nain.*
* Svi naslovi na koje tekst upuuje navedeni su na srpskom jeziku, bez obzira da li
je knjiga prevedena ili ne. (prirn. ur.)
6
Uvod Ova knjiga i kakoje upoirehid
2 lstraiivunju
Ukoliko su vam poznata bilo kakva istraivanja, eksperimenti ili
studije koje govore u prilog nekoj od stavki iznelih u ovoj knjizi,
molimo vas da nas obavestite preko izdavaa,* sa to je mogue
detaljnijim refcrencama.
3 Dodaci
U koliko postoje bilo kakvi dodaci, nova poglavlja, ili ak novi
segmenti koje biste eleli da ukljuimo u sledea izdanja, molimo da
nam to dostavite do znanja.
4 Beleke velikih umova

Potrebno nam je to vie primera!
5 Vebe/Igre
Ukoliko ste sami osmislili, ili pak poznajete druge osobe koje su
osmislile neku vebu ili igru koja moe da ubrza razvoj tehnika mapi-
ranja uma, molimo vas da nam dostavite skicu, sa kompletnim po-
dacima o autoru.
6 Mape umu
Slino tome, ukoliko imate izvanredne primere rnapa uma koje bi
mogle biti ukljuene u budua izdanja, molimo vas da nam poaljete
originale ili fotokopije u boji na razmatranje.
7 Bibliografija
Ukoliko postoje druge knjige ili nauni radovi za koje mislite da bi
mogli biti od koristi, molimo vas da nam dostavite detalje o publikaciji.
OVA KNJIGA I VI
Vi koji sada itate ove rei, inite to kao jedinstvena linost sa
jedinstveno razvijenim sklopom mogunosti uenja. Prema tome, na-
predovaete onom brzinom i ritmom koji vama budu posebno odgo-
varali. U svetlu ovoga, veoma je vano ne ii protiv samoga sebe.
Primeri koji su dati u knjizi Mape uma ne treba da budu upotrebljeni*
* Podaci o izdavau nalazc sc na kraju knjigc. (prim. ur.)
7
Ova knjiga i kako je upotrebiti Uvod
kao standardi koji sc moraju dostii, ve kao svetionici koji e vas voditi
ka vaem cilju.
Kad budete stigli do kraja ove knjige preporuujemo vam da je
proitate jo jedanput - brzo. Ovo itanje posle zavretka itanja
izglcdac kao da se susreete sa starim prijateljem, pruajui vam
proircnu pcrspcktivu svakog segmenta u razvoju kakvu poseduje dobro
obaveteni italac.
8
Prvi segmenf: Prirodno arhhektonika
Ko god da ste, gde god da ste, vi - da biste proitali ove rei

koristite najlepsi, najsloeniji, najkompleksniji, najmisteriozniji i naj-
snaniji objekat poznatog univerzuma - Ijudski mozak.
Mi smo, kao evolufivni model, stari pukih 45.000 godina, i sada
sfojimo na rubu revolucije koja e promeniti kurs Ijudskog raz-
voja. Po prvi put u tri i po miliona godina staroj istoriji Ijudske
inteligencije, ta inteligencija je shvatila da moe razumeti, anali-
zirati i gajifi samu sebe. Primenjujui sebe na sebi ona moe razviti
nove naine razmiljanja koji su mnogo fleksibilniji i moniji od
tradicionalnih naina miljenja koji su danas u upotrebi irom
sveta.
Tek tokom nekoliko poslednjih vekova smo poeli da prikupljamo
informacije o strukturi i radu naih mozgova. Jednako kao i uzbuenje
otkria, tako i broj radova i lanaka objavljenih o ovom predmctu dobija
svoj impuls. Izraunatojcdasmoutoku protcklih lOgodinaakumulirali
ak 95 procenata svih ikad prikupljenih informacija o ljudskom mozgu.
lako snio jo uvek vrlo aleko od potpunog razumevanja (sve vie smo
svcsni da jc ono to znamo samo mali deo onoga to tck trcba saznati),
sada znamo dovoljno da bismo pronicnili - zauvek - nae vienje
drugih, kao i sebc samih.
Koja su onda to otkria i kakvi su odgovori na sledea pitanja?
1 Koji su sastavni delovi naeg mozga?
2 Kako obraujemo informacije?
3 Koje su glavne ilinkcije mozga?
4 Kako su centri za razliite sposobnosti rasporeeni u mozgu?
5 Kako uimo i ta najlake prizivamo u seanje?
6 Da li je Ijudski mozak sutinski sprava za stvaranje i traenje
obrazaca?
7 Kojc su to tchnikc kojc koriste inaeobini ljudi, a posebni posvojoj
sposobnosti pamenja?
P n i segnicnt: Prirodna arhiickUmika 9

8 Zato toliki broj ljudi oajava nad mogunostima i funkcijama
sopstvenog mozga?
9 Koji je prirodni i odgovarajui nain razmiljanja?
10 Koji jc prirodni i odgovarajui izraz ljudske misli?
Prvi segment daje odgovore na sva ova pitanja, uvodei vas u
zadivljujui svct prirodnc arhitckture vaeg mozga, kako na elijskom,
tako i na makro nivoima, kao i u osnovne principe funkcionisanja
mozga. Pokazuje vam se kako su vcliki umovi koristili vetine koje
su dostupne svakome, i zato je 95 procenata ljudi nezadovoljno svojim
mentalnim lunkcijama. U poslednjim poglavljima ovog segmenla uvo-
dimo vas u novi, na sposobnostima mozga zasnovan nain naprednog
razmiljanja: briljantno razmiljanje, i njegov prirodni izraz, mapu
uma.
10 Prvi segment: Prirod/ta arhitektonika

I
Z aivljujui m o zak
Pregled
Uvo
Savremcna istraivanja mozga
Fiziologija uenja i pamenja
Getalt (celovitost)
Mozak kao asocijativna maina briljantnog razmiljanja
Istorijski raz\roj ljudske inteligencije
Uvod u sledee poglavlje
UV'OD
Ovo poglavlje e vas provcsti brzinom lcta konkorda kroz naj-

novija* biofizioloka i neurofizioloka istraivanja tog zadivljujueg
bio-kompjutera - ljudskog mozga.
Otkriete koliko modanih elija poscdujete i kako one uzajamno
deluju na zauujue kompleksan i prefinjen nain. Takoe ete otkriti
pravu prirodu informaciono-procesionih sistema vaeg mozga i upo-
znaete se sa najnovijim saznanjima u oblasli istraivanja leve i desne
hemisfere.
Dok budete itali o prirodi i funkcionisanju vaeg pamenja, kao i
odrugim vanijim funkcijamavaegmozga,shvatieteizvanredni obim
njegovih potencijala i kapaciteta.
* Prvo englcsko i/danje ove knjige izalo je 1993. godine. (prim. ur.)
Pn-i scgment: Prirodna arhi/ektonika 11

/ 'Zadivljujitci mo~ak
SAVREMENA ISTRAIVANJA MOZGA
Motdana elija
Prouavajui modanu eliju, Ser arls Serington (Charles Shening-
ton), koji se smatra praocem neurofiziologije, bio je podstaknut da
napie sledei poelski iskaz:
Ljuclski mozakjearobni razboj na kome milioni svetleih imkova tkaju
razlivajuu aru, aru uvek punu znaenja, premda nikad stalnu,
promenljivu harmoniju manjih ara. Kao da je Mleni put zapoeo
nekakav kosmikiples.u
Procenjuje se da se u mozgu svakog oveka nalazi milion miliona
(1.000.000.000.000) modanih elija.
Svaka modana elija (neuron) sadri ogroman elektrohemijski
kompleks i moan sistem za obradu i transmisiju mikro podataka koji
se, uprkos svojoj sloenosti, moe smestiti na vrh glave eiode. Svaka
od ovih modanih elija izgleda kao super-hobotnica, sa centralnim
telom i desetinama, stotinama, ili hiljadama pipaka.
lo vie uveliavamo prikaz, vidimo da je svaki pipak kao grana
nckog drvcta, koji zrakasto polazi iz clijskog ccntra ili nukleusa. Kraci
modane elije se nazivaju dcndritima (opisani kao prirodni oblici ili
strukture nalik drvetu). Jedna posebno krupna i dugaka grana, zvana
akson, predstavlja glavni izlaz za svaku informaciju koju prenosi data
elija.
Svaki dendrit i akson moe bili dug od jednog milimetra do 1,5
metra, a po njihovoj povrini sc itavom duinom nalazc mali izralaji
nalik peurkama koji se nazivaju dendritskim trniima i sinaptikim
voriima (v. prethodnu stranu).
Idui dalje kroz ovaj super-mikroskopski svet, nalazimo da svaki
dendritski trni/sinaptiki vori sadri heniijske supstanee koje pred-
stavljaju glavne prenosnike poruka u naem Ijudskom procesu mi-
ljenja.
Dendritski trni ili sinaptiki vori iz jedne modane elije e se
povezati sa sinaptikim voriem iz drugc modane elije, i dok elck-
trini impuls putujc kroz modanu eliju, hcmijskc supstance sc prcnosc
'tJedna od milion miliona (1.000.000.000.000) modanih

elija, koja pokazuje zrakastu prirodnu arhifekturu.
Prvi segment: PriroJna arhitcktonika 13

Zadivljujtii mozak I
kroz siuni, tenou ispunjeni prostor izmeu elija. Ovaj prostor se

naziva sinaptikim jazom.
Hemijske supstance se prenose na prijemnu povrinu, stvarajui pri
tom impuls koji putuje kroz prijemnu modanu eliju, odakle sc upuuje
na susednu modanu cliju (v. detalj ilustracije na str. 15).
Iako pojednostavljeno ilustrovana, kaskaa biohemijskih informa-
cija koje prolaze kroz sinapsu je zastraujue inspirativna po svojoj
veliini i sloenosti. To su, u mikrokosmikim razmerama, Nijagarini
vodopadi.
Modana elija moe primati impulse iz stotina hiljada spojnih
taaka u svakoj sekundi. Ponaajui sc kao ogromnatelefonskacentrala,
elija moe trenutno izraunati, mikrosekundu po mikrosekundu, sumu
podataka svih primljenih informacija, i zatim ih usmeriti na odgovara-
jui put.
Dok data poruka, ili misao, iii ponovo doivljeno seanje prolazi od
jedne modane elije do druge, uspostavlja se biohemijska elektromag-
netna staza. Svaka od ovih ncuronskih stazaje poznata kao memorijski
trag. Ovi memorijski tragovi ili mentalne mape predstavljaju jednu od
najuzbudljivijih oblasti savremenog istraivanja mozga, dovodei nas
ujedno do nekih iznenaujuih zakljuaka.
Svalci putkad neto pomislite, biohemijski/elektromagnetni otpor
du staze kojom se prenosi ta misao se smanjuje. To je kao da
pokuavate da raistite stazu u umi. Prvi put to predstavlja
borbu, jertreba da se izborite za svoj prolaz kroziblje. Drugi put
kad budete ili istom stazom, bie vam mnogo lake zbog
raiavanja koje ste uradili prvi put. Sto ee budete ili tom
stazom, nailaziete na sve manji otpor, dok, nakon mnogih
ponavljanja, ne budete imali irok, gladak put koji zahteva vrlo
malo ili nimalo raiavanja. Slian fenomen se deava i u
vaem mozgu: to vie ponavljate obrasce ili mape misli, nailazite
na sve manje otpora. Prema tome, imajui u tome ogromni
znaaj, samo p onavljanje poveava verovatnou ponavljanja.
Drugim reima, to se ee neki mentalni dogaaj" deava,
vea je verovatnoa njegovog ponovnog deavanja.
Da se vratimo analogiji sa umom, ponovna upotreba odrava staze
utabanima, podstiui na taj nain dalji ,,saobraaj. to ste vie puteva
i staza u stanju da utabate i koristite, to e vae razmiljanje biti jasnije,
14 Pr\'i segment: Prirodrm arhitcktonika

/ Zadivljujui mozak
bre i efikasnije. Granice ljudske inteligencije su, na rrmoge naine, u

vezi sa sposobnostima mozga da osmisli i upotrebi ovakvc obrasce.
Pet modanih elija koje pokazuju deo neuronskih spojeva u

mozgu. Ova slika je pojednostavljena hiljadu puta i predstavlja
jedan mikroskopski deo mozga.
U zimu 1973. godine, profesor Pjotr Kuzmi Anokin sa Moskov-
skog univerziteta je objavio svoj najnoviji javni iskaz o rezultatima svog
60-godinjeg istraivanja prirode modanih elija. Njegov zakljuak,
objavljen u radu Formiranje prirodne i vestake inteligencije, je bio
sledei:
Moemo pokazati da svaki od 10 milijardi neurona u Ijudskom
mozgu ima mogunost povezivanja ravan broju zapisanom kao
jedan sa dvadeset osam nula iza! Ukoliko samo jedan neuron
ima ovakav kvalitet potencijala, teko moemo da zamislimo ta
moe da uradi itav mozak. To znai da bi ukupni broj moguih
kombinacija/permutacija u mozgu, kad se napie, izgledao kao
jedinica praena nizom nula dugakim 10.5 miliona kilometara!
Jo ne postoji Ijudsko bie koje bi moglo da iskoristi sav
potencijal svog mozga. Zbog toga ne prihvatajmo nikakve pesi-
mistike procene o granicama Ijudskog mozga. On nema granica!"
Prvi segment. Prirodna arhitcktoniku 15

Zadivljujui mozak /
Kako se sve ovo postie? Najveim spojem u poznatom univer-

zumu - mcdusobnim spojem vaih modanih elija. Svaka pojedinana
modana elija sposobna je da uspostavi kontakt i spoj sa ak 10.000
/// vie susednih modanih elija u istom trenutku.
Upravo se u ovim svetlucavim i ncprestanim spojevima beskrajni
oblici, beskrajne mape vaeg uma, stvaraju, gaje i rastu. Briljantno
razmiljanje odraava vau unutranju strukturu i procese. Mapa uma
je vae spoljanje ogledalo vaeg sopst\7enog briljantnog razmiljanja i
omoguava vam pristup ovoj ogromnoj misaonoj clektrani.
ritam rei
prostorno poimanje logika
brojevi
nizovi
linearnost
analiza
liste
Cerebralni korteks tnozga prikazan frontalno. Prikazane kortikalne

sposobnosti ine elektranu intelektualnih mogunosti koje se mogu
koristiti pri beleenju i razmiljanju.
Ccrebralnc hemisfcre vaeg mozga
U kasnim 60-tim godinama ovog veka, profesor Roder Speri (Roger
Sperry) iz Kalifornije, koji je potom dobio Nobelovu nagradu za svoja
istraivanja, objavio je rezultate svojih istraivanja najrazvijenijeg dela
mozga, cerebralnog korteksa (korteks - spoljanja Ijutura ili kora).
16 Prvi segment: Prirodna arhitektonika

/ Zadivljujui inozak
Sperijevi poetni nalazi su pokazali da dve strane, ili hemisfere,

korteksa tee da meusobno podele intelektualne funkcije (gornja ilus-
tracija). Desna hemisfera je izgleda dominantna u sledeint intelektu-
alnim oblastima: ritam, prostorno poimanje, getalt (celovitost), ima-
ginacija, sanjarenje, boja j dimenzija. Leva hemisfera je, ini se,
dominantna za drugaiji, ali podjednako sna.an sklop mentanih sposob-
nosti: rei, logika, brojevi, nizovi, linearnost, analiza i liste.
Istraivanja Orntajna (Ornstein), Zajdcla (Zaidel), Bloha (Bloch) i
drugih, koja su usledila, potvrdila su ove nalaze. Otkriveno je jo i
sledee:
lako je svaka hemisfera dominantna za odreene aktivnosti, obe
su u osnovi sposobne da pokrivaju sva podruja, i mentalne
sposobnosti koje je identifikovao Roder Speri u sutini su dis-
tribuirane po itavom korteksu.
Trcnutna moda dase Ijudi oznaavaju bilo kao dominantno levoruki
ili desnoruki jc prematomc kontra-produktivna. Kao toje Majkl Bloh
(Michael Bloch) istakao u jednom svom radu: Ukoliko budemo nazi-
vali sebe ,,dcsnohemisfemim ili ,,levohemisfernim Ijudima, ogra-
niiemo svoju mogunost razvijanja novih strategija.
Rei loe mi ide, ili nemam mentalnu sposobnost X prcdstavlja
neislinu i nerazumevanje. Ukoliko je neko slab na podruju bilo koje
vctine, tana tvrdnja bi bi Ia treba jo da razvijam mentalnu sposobnost
X. Jcdinu prepreku izraavanju i primeni svih naih mentalnih sposob-
nosti predstavlja nivo naeg znanja o tome kako da im pristupimo.
Opseg sposobnosti koje su dostupne svima nama ukljuuje sve onc
sposobnosti koje su ranije pripisivane bilo levoj, bilo desnoj hemisferi:
1 Jczik
Rei
Simboli
2 Broj
3 Logika
Niz
Liste
Lineamost
P n i segment: Prirodna arhiiektoniku 17

Zadivljujui mozak !
Analiza
Vreme
Asocijacija
4 Ritam
5 Boja
6 Slikovno izraavanje
Sanjarenje
Vizuelizacija
7 Prostorno poimanje
Trodimenzionalnost
Getalt (celovitost)
Briljautno razmiljanje i mapiranje uma uzimaju sve ove elemcnte
u obzir.
FIZIOLOGTJA UENJA I PAMENJA

Istraivanja su pokazala da, za vremc procesa uenja, ljudski mozak
primarno pamti sledee:
podatkc sa poetka perioda uenja (efekat prvenstva);
podatke sa kraja pcrioda uenja (efekal skoranjosti);
svaku injenicupovezanu sapojmovima ili obrascima koji su vc
uskladiteni ili u vezi sa drugim aspektima onoga lo se ui;
svaku injenicu koja jc naglaena zbog svog znaaja ili jedin-
stvenosti;
svaku injenicu koja naroito privlai ncko od pct ula;
injcnice koje su od naroitog znaaja za osobu.
Spisak ovih saznanja vam, zajedno sa grafikonom na sledeoj strani,
prua informacije koje su od kritinog znaaja za razumevanje naina
na koji va mozak radi.
Svakako da su ova saznanja (a ne teorija o levohemisfernom/des-
nohcmisfemom mozgu, kao to su mnogi pretpostavljali) uticale na
moj razvoj mapiranja uma. Sezdesetih godina, kada sam na razliitim
univerzitetima drao predavanja o fiziologiji uenja i pamenja, poeo
18 Pn i segment: Prirodtta arhitcktonika

/ Zadivljujui mozak
sam da primeujem ogromni raskorak izmeu teorije koju sam predavao

i onog to sam stvarno inio.
Moje beleke za predavanja su bile tradicionalne linearne bclcke,
koje su osiguravale tradicionalnu koliinu zaboravljanja i tradicionalnu
koliinu nckomunikativnosti. Korislio sam ovakve beleke kao osnovu
za predavanja o pamenju u kojima sam isticao da su dva glavna faktora
za podseanjc bili isticanje i povezivanje. A ova dva clementa su ba
nedostajala u mojim linim bclekama!
Postavljajui sebi stalno isto pitanje ta je to to c mi u mojim
belekama pomoi da istiem i povezujem pojmove i ideje?, doao
sam, kasnih 60-tih i ranih 70-tih, do embrionalnog koncepta mapiranja
uma. (Za potpuniju diskusiju o priseanju za vreme uenja, pogledajle
knjigu Koristite obe hemisfere rnozga). Moja naredna istraivanja pri-
rode procesa obrade informacija, strukture i funkcionisanja modanc
clijc, kao i istraivanja cerebralnog korteksa, potvrdila su i podrala
originalnu teoriju, i tako su rocne mape uma.
Grafikon kojim se predviaju visoke i niske vrednosti u procesu

priseanja tokom perioda uenja. Uzroci pojave visokih vrednosti se
mogu iskoristiti za konstrukciju osnove nove teorije uenja
Prvi segnienl: Priradnu arhitektonika 19

Zadivijujvi mozak l
C ETA LT (C E L O V IT O S T )
Nai mozgovi te slvaranju obrazaca i zaokruivanju celinc. Na

primer, mnogi ljudi e, itajui rei Jcdan, dva, tri..., morati da se
izbore protiv irnpulsa da dodaju re ,,ctiri. Slino, ako neko kae
Imarn jednufascinantnu priu da vam ispriam...Uh! Izvinite, upravo
sam se selio da o tome ne bih smeo nikome da priam", va um e
zapomagati za upotpunjenjem informacije! Ova urocna tcndcncija
mozga da trai upotpunjenje je zadovoljcna strukturom mapc uma.
Mapa uma vam doputa beskrajni niz asocijativnih ,,sondaa koje
sveobuhvatno istrauju svaku ideju iii pitanje koje vas zanima.
M O ZA K KAO A SO CIJA TIV N A M AINA
Ta zauujua maina, va mozak, ima pet osnovnih funkcija -

primanje, skladitenje, analiziranje, izraavanje i kontrolisanje - ob-
janjenih na sledei nain:
1 Printanje
Utisci primljeni od bilo kog vaeg ula.
2 Skladitenje
Vae pamenje, koje ukljuuje i skladitenje (sposobnost skladite-
nja informacije) i priseanje (sposobnost pristupa toj informaciji).
3 Analiziranje
Prepoznavanje obrazaca i obrada informacija.
4 Izraavanje
Svaki oblik komunikacije ili krcativni in, ukljuujui i razmi-
ljanje.
5 Kontrolisanje
Odnosi se na sve mentalne i fizike funkcije.
Ovih pet kategorija se uzajamno pojaavaju. Na primer, lake je
primiti podatak ukoliko ste zainteresovani ili motivisani, i ako je proces
primanja kompatibilan sa modanim funkcijama. Poto ste uspcno
primili informaciju, bie vam lakc da jc skladitite i analizirate. T
20 Prvi segment: Prirodna urhiiektonika

/ Zadivljujui mozak
obrnuto, efikasno sk/aditenje i analiza e poveati vau sposobnost

primanja informacija.
Na slian nain, analiza koja ukljuuje sloeni poredak zadataka pri
obradi informacija, zahteva sposobnost skladitenja (sauvati i pove-
zati) onoga to ste primili. Kvalitet analize e oigledno biti pod
uticajem vae sposobnosti da primate i skladilite informacijc.
Ove tri funkcije konvergiraju u etvrtu - izraavanje ili pred-
stavljanje pomou mape uma, govora, gesta itd. onoga to je bilo
primijeno, skladiteno i analizirano.
Peta kalegorija, kontrolisanje, odnosi se na generalno praenje svih
vaih mentalnih i fizikih funkcija od strane mozga, ukljuujui i opte
zdravlje, dranje i faktore okruenja. Ova kategorijaje vcoma vanajer
su zdrav um i zdravo telo od esencijalnog znaaja ukoliko ostale etiri
funkcije primanja, skladitenja, analiziranja i izraavanja treba da
funkcioniu svojom punom snagom.
IS T O R IJA T R A Z V O JA LJU D SK E IN T E L IG E N C IJE
Istorija ljudske inteligencije se moe posmatrati kao potraga mozga

za nainima efikasne komunikacije sa samim sobom.
Kada jc prvi ovck povukao prvu liniju, revolucija ljudskc svcsti jc
ubrzana, a mape uma prcdstavljaju njenu najnoviju fazu razvitka. (Za
dublju diskusiju, pogledajte rad Lorene Gil (Lorraine Gill) - Linijuje
stvorio ovek)
Od trenutka kada su Ijudska bia shvatila da mogu izraziti svoje
unutranje mentalne slikc, razvoj je postao vrlo brz. Prvi znaci su
evoluirali u slike, otpoinjui sa ranim peinskim crteima australijskih
Aboridina. Kako se civilizacija razvijala, slike su se saimale u sim-
bole, a zatim u alfabete i pisma, kao to su kineski znaci ili egipatski
hijeroglifi. Sa razvojem zapadne misli i irenjem uticaja Rimskog
carstva, transformacija od slike do slova je bila kompletna. Potom,
tokom 2.000 godina, ne tako bcznaajna snaga pisma je zadrala
evolutivni zamah nad trcnutno poruenom slikom.
Prvi Ijudi koji su nainili znake su, prema tome, doslovno obeleili
gigantski skok u evoluciji inteligencije, ispoljavajui prve tragove
mentalnog sveta. Cinei to, oni su fiksirali svoje misli u vremenu
i prostoru, takoe omoguavajui svojim mislima da premoste te
Prvi segment: Prirodna arhitekionika 21

Zadivljujui mozak I
iste dimenzije. Ljudska inteligencija je sada mogla da komunicira

sa sobom kroz beskrajna prostranstva vremena i prostora.
Simboli, slike i kodovi su se konano razvili u pisanje, a ovaj glavni
napredak je predstavljao klju pojavljivanja i razvoja velikih civili-
zacija kao to su bile one u Mcsopotamiji i Kini. Ovi narodi su uivali
u oiglcdnim prednostima nad onima koji jo nisu bili ra/.vili pisanje,
pa prema tome nisu imali pristupa mudrosti i znanju koji su poticali od
velikih umova prolosti.
Kao kad se iroka reka satera u uski odvod ustave, trend prikupljanja
informacija se ubrzavao tokom vekova, izazivajui dananju cksploziju
informacija. U poslednje vreme ova ,,eksplozija jc delom izaz.vana
pretpostavkom da je pisanje jcdino ispravno sredstvo uenja, analize i
irenja informacija.
Ukoliko je pisanje zaista najbolji nain za preuzimanje, analizu i
odavanje informacija, zato toliko mnogo Ijudi ima probleme na polju
uenja, razmiljanja, kreativnosti i pamenja? Zato se ale na osnovnu
nesposobnost, gubitak samopouzdanja, smanjenje interesa i oslabljenu
mo koncentracije, pamenja i razmiljanja?
Uobiajeni odgovori na ove problemc ukljuuju omalovaavanje
samog sebe, smanjenjc uinka, apatiju i prihvatanje krutih i dogmatskih
pravila, to sve dalje ometa prirodno funkcionisanjc mozga.
Uzeli smo re, reenicu, logiku i broj kao kamene temeljce nae
civilizacije, primoravajui nae mozgove da koriste ograniene naine
izraavanja za koje podrazumevamo da su jedino ispravni.
Zato smo to uinili? Zato jer smo, u univerzalnim evolutivnim
terminima, jo uvek tek roene bebe. Prema tome, razumljivo je
da smo morali da izvrimo eksperiment nad nama samima"
zauzimajui trenutno neudoban poloaj kojeg opisuje sledee
poglavlje, a razjanjavaju poglavlja koja slede.
IIVOD U SLEDEF, PO G L A V L JE
Iz fiziolokih i psiholokih injenica nam je poznato da mozak

poseduje ogromnu mo koja eka da bude osloboena. Da biste saznali
neto vie o pravom potencijalu mozga i o tome kako da ga upotrebite,
moramo da bacimo pogled na mozgove koji sc istorijski smatraju
velikima. U sledeem poglavlju emo se susresti sa nekima od velikih

/ Zadhljnjui mozak
mislilaca prolosti i zapitati sc da li su oni zaista koristili potpuniji

spektar asocijativnih i izraajnih mogunosti, kao i mogunosti briljant-
nog raztniljanja.
Prvi segment: Prirodna arhitektonika 23

II
Veliki um ovi
Prcgled
Uvod
Veliki umovi
Upotreba komplelnog spektra mentalnih sposobnosti
UVOD
Svi oni koji su smatrani velikhn umovima u oblastima umetnosti,

nauke, politikc, knjievnosti, vojnih disciplina, biznisa i obrazovanja
koristili su belcke koje su im pomagale da razmiljaju. U svetlu
informacija datih u prvom poglavlju o radu mozga, ovo poglavlje
istrauje do kog stepena su neke velike istorijske Iinosti koristile svoju
ogromnu misaonu mo. Ovo je vaa prilika da ih analizirate i kopirate!
V E L IK I U M O V I
Za one od vas koji su bili kritikovani da prave neurcdne belekc"

ili ,,kraboline, ovo to sledi e pruiti utchu i oslobaanjc od optube!
Za vreme mojih predavanja u proteklih 25 godina, esto sam poka-
zivao beleke jednog nepoznatog mislioca koji je generalno smatran
,,velikim. Zatim sam pozivao uesnike kursa da identifikuju autora
beleaka. U svakoj grupi, uesnici su pominjali obino pogreno
pogadajui - imena da Vinija, Ajntajna, Pikasa, Darvina, i bar jo
nekog drugog velikog muziara, naunika ili politiara.
Ovaj cksperiment je pokazao da miprefpostavljamo da su osobc kao
da Vini ili Ajn.tajn morale dostii svoju veliinu koristei iri spektar
mentalnih sposobnosti od ostalih. Primer koji slcdi podrava ovu pret-
24 Prvi segment: Prirodna arhitcktonika

// Veliki umovi
postavku, obezbeujui dokazc da su veliki umovi zaista koristili vie

od svojih prirodnih sposobnosti, i da su - za razliku od svojih preteno
litiearno-misleih savremenika - intuitivno koristili principe briljant-
nog razmiljanja i mapiranja nma.
U PO T R E B A K O M P L E T N O G SPE K T R A M EN TA LN IH
SPO SO B N O STI
Brz nain da procenite odlike svojih ili bilo ijih bclcaka je da

pogledatc spisak mcntalnih sposobnosti na stranama 17-18 i da pro-
verite koliko je ovih sposobnosti ukljueno u te beleke - to vie to
bolje.
Beleke na sledeoj strani, iji je autor Leonardo da Vini, istiu
smisao izlaganja. On je koristio rei, simbole, brojeve, nizove, liste,
linearnost, analizu, asocijacije, vizuelni ritam, imaginaciju, iluziju tro-
dimenzionalnosti i gctalt* - primcr kompletnog uma koji je u stanju
da se kompletno izrazi. Bcleke, takoc na slcdcoj strani, koje jc uradio
Pikaso, sveobuhvatne su na slian nain. Moetc pokuati da pogodite
koje beleke je napisao da Vini, a koje Pikaso, kao vebu za zagrcvanjc
pre nego to uradite test Beleke velikih umova (str. 293) u Dodatku.
Pogledajte takoe stranu 4.
U testu Beleke velikih nmova (str. 293), naiete vie primera
velikihmislilacakoji su sc izraavali nanain koji refleklujekompletan
spektar njihovih mentalnih sposobnosti.
Kompletnu diskusiju o prirodi, manifestaciji i oslobaanju genija,
sa ivotnim priama mnogih koji su pomenuti u Mapama uma, pogle-
dajte u Buzanovoj knjizi genija i Svetskim rekordima u pamenju.
UVOD U SL E D E E PO G LA V LJE
Ove beleke, spoljni izraz misaonih procesa velikih umova pro-

losti, otkrivaju da su oni zaista koristili vci deo svoje inherentne**
mentalne moi nego ljudi iz njihove okoline. Znamo da bismo svi mi
mogli da koristimo istu inherentnu mentalnu mo. Pa zato onda toliki
broj ljudi saa ima tako velike probleme sa razmiljanjem, kreativ-
* GeStalt (nem. - lik, oblik) - struktura ili konftguracija nekog tizikog, biolokog
ili fiziolokog fcnomcna intcgrisanog tako da prcdstavlja funkcionalnu cclinu
(jedinicu) ija se svojstva ne mogu izvesti sumiranjem njenih delova. (prim. prev.J
** Inherentan (lal.), nerazdvojiv, pripadajui, svojstven. (prini. prev.)
Prvi segment: Prirodna arhiiektonika 25

Veliki utnovi 1/
Beleke velikog uma" (1)

V* 1 4> *,,- .> r-'-v ' ''
# - 1 \
i
Beleke velikog umo" (2)
26 Pni segnient: Prirodna arhitektonika

// Veliki umovi
nou, reavanjem problema, planiranjem, pamenjcm i suoavanjem

sa promenama? Razlozi se istrauju u sledeem poglavlju, Mozgovi u
dilemi".
Prvi segment: Prirodna arhitcktoniku 27

III
M ozgovi u dilem i
Pregled
Uvod
Standardne linearne belekc
Glavni slilovi standardnog pravljenja/hvatanja beleaka
Sredstva koriena za standardno pravljenjc/hvatanje beleaka
Mane standardnih beleaka
Poslediee po nac mozgove
Rezultati istraivanja pravljenja/hvatanja beleaka
Uvod u sledee poglavljc
U \OD
Ovo poglavlje otkriva inherentnu slabost sistema pravljenja/hva-

tanja beleaka koji se danas koriste po itavom svetu. Analizirajui
efcktivnost razliitih stilova pravljcnja/hvatanja bclcaka, moemo po-
eti sa razvijanjem sistema koji e raditi sa naim mozgovima umesto
pro/iv naih mozgova.
STANDARDNE LIN EA R N E B E L E K E
Vano je, na poetku, napraviti jasnu razliku izmeu pravljenja

beleaka i hvatanja beleaka. Pravljenje beleaka znai organizovanje
sopstvcnih misli, esto na kreati van, nov nain. Hvatanje beleaka znai
rezimiranje neijih tuih misli, izraenih u nekoj knjizi, lanku ili
predavanju.
Tokom protekle dve dekade, moje kolege i ja smo istraivali stilove
pravljenja/hvatanja beleaka pojedinaca na svim nivoima, u kolama,
28 Pr\'i segment: PriroJna arhitckUmika

/// Afozgovi u dilemi
na univerzitetima i meu razliitim profesijama. Ovo istraivanje je

sprovedeno u mnogim ra/.liitim zemljama i ukljuilo je posmatranje,
ispitivanje i praktine eksperimente.
Jedan od eksperimenata sastojao se u tome to smo traili od svakog
lana grupe da pripremi, za vreme od pet minuta, jedan inovativni,
kreativni govor na temu Mozak, inovacija, krcativnost i budunost.
Bilo im je doputeno da koriste irok izbor papira, olovaka u boji i
drugog materijala za pisanje, a traili smo da svoje beleke usklade sa
sledeim svrhama :
pamenje donoenje odluka
komunikacija i prezentacija upravljanje vremenom
inovacija i kreativnost rcavanje problcma
planiranje duhovitost
analiza ukljuenje slualaca
I pored toga to im je ponuen irok izbor pribora, veina j e odabrala
standardnu hartiju na linije i jednu (obino crnu, plavu ili zelenu)
olovku. Rezullati pobuduju interesovanje.
STIL SVRHA SREDSTVA
p a m e n je rei
k o m u n ik a c ija b ro je v i
I ---------------------
k re a tiv n o s t n iz o v i
p la n ir a n je lin ije
a n a liz a lis te
2 - lo g ik a
o d lu iv a n je
itd. a n a liz a
je d n a b o ja
3
K
Tri glavna stila pisanja beleaka koje koristi 95 procenata osoba u

svim kolama i meu svim profesijam a irom sveta, bez obzira na
je z ik ili nacionalnost. D a li uviate zato su n jih o v i,, mozgovi u
dilem i" (videti str. 30-32).
Pr\i segment: Prirodna arhitektonika 29

Mozgovi u dilemi III
GLAVNI STILOVT STANDARDNOG

PRAVLJENJA/HV ATA NJA BELEA K A
Tri glavna stila koriena u ekspcrimentu su iiustrovana na prethod-

noj slici.
1 Reenini/narativni stil koji se sastoji od jednostavnog ispisivanja

svcga onog to treba da bude saopteno u narativnoj formi.
2 Stil spiska koji ukljuuje zapisivanje ideja po redosledu javljanja u

svesti.
3 Stil numerike ili abcccdne skice koji se sastoji u pravljenju belc-

aka u hijerarhijskom nizu sastavljenom od glavnih kategorija i
podkategorija.
Mnogi Ijudi kombinujurazliiteelemente ovatri glavnastila. Meu-
tim, postoji takoe i etvrti, znatno rei stil, esto opisan kao neorgani-
zovan ili ,,neuredan. Ovaj etvrti stil, kao to emo videti, moc biti
vrlo srodan mapiranju uma.
irom sveta, dananji standardni sistemi pravijenja/hvatanja bele-
aka su identini. Dok belckc sa Bliskog istoka ili iz Azije mogu
izglcdati razliito od zapadnjakih bcleaka, one u stvarnosti sadre iste
elemcnte. lako se jezici kao to su kineski, japanski i arapski piu
vertikalno ili zdesna na levo, a ne sleva na desno (videti stranu 32),
prezentacija je jo uvek linearna.
U svim kolama, univerzitetima ili preduzeima koje smo posetili,
tri glavna stila skicirana u gornjem tekstu je koristilo vie od 95
procenata ispitanika.
SREDSTVA K O R I E N A ZA STANDARDNO
PR A V LJEN JE/IIV A TA N JE B E LEA K A
U okviru svakog od tri glavna opisana stila, osnovna sredstva su bila

sledea:
1 Linearrti obrazac
Belekc su obinopisane upravim linijama. Potovani su gramatika,
hronoloki i hijerarhijski niz.
30 Prvi segmenl; Prirodna arhitcktonika

/// Afozgovi u dilemi
2 S im h o li
Simboli su ukljuivali slova, rei i brojeve.
3 Analiza
Analizajckoricna,alijcnjcnkvalitetbiopodnegativnim uticajem
lineamog obrasca, odraavajui u prevelikoj mcri naglaenost linearne
prirode prezentacije pre nego samog sadraja.
Rr/.i osvrt na prvo poglavlje (Savrcmcno istraivanjc mozga, str.
17-18) nas podsea da simboli, linearni obrasci, rci, brojcvi i analiza,
osnovni elementi dananjeg standardnog pravljenja/livatanja bclcaka,
prcdstavljaju samo tri od mnogih drugih sredstava dostupnih cercbral-
nom korteksu ljudskog mozga. Ovc standardne beleke pokazuju go-
tovo potpuno odsustvo sledecg:
vizuelnog ritma;
vizuelnog obrasca (ili bilo kog obrasca);
boje;
slike (imaginacijc);
vizuelizacije;
,,trodimcnzionalnosti;
prostornog poimanja;
getalta (celovitosti);
asocijativnosti.
Poto su ovi nedostajui elcmenti od esencijalnog znaaja za celo-
kupno funkcionisanje mozga, a poscbno za priseanjc tokom uenja,
nije iznenaujue to je veina ucsnika u nacm istraivanju smatrala
itav ovaj posao oko pisanja belcaka prilino frustrirajuim. Rei koje
su najee povezivane sa pravljenjem/hvatanjem beleaka su bile:
,,dosadno, ,,kazna, ,,glavoboija, grevi u prstima", domai zada-
tak, ,,ispiti, izgubljeno vreme, ,,neuspeh, ,,krutost, ,,dcpresija,
,,strah, ,,studiranjc, ,,uenjc.
Pored ostolog, vie od 95 procenata beleaka bilo je monoton-
sko", napisano samo jednom bojom, obino plavom, crnom ili
sivom. Re monoton"* predstavlja koren rei monotonija". A
ta mozak radi kad mu je dosadno? Utia se, iskljui i ode na
* M ovotovo^ (gr. monotonos) - u jcdnom tonu, glasu. (prim. prev.)

spavanje. To znai da 95 procenata pismene Ijudske populacije

pravi beleke na nain koji je osmiljen tako da izaziva dosadu,
i njima samima i drugima, do nivoa mentalne konfuzije, i da
mnoge od njih poalje u stanje besvesti.
A metod deluje. Treba samo da pogledamo po kolskim, univerzitet-
skim, mesnim i gradskim bibliotckama irom sveta. ta polovina Ijudi
radi u tim bibliotekama? Spava! Naa mesta za uenjc su postala velike
javne spavaonice!
* < <J > U Cr* .
: ' T -* 1> \ f \J <Jj
f %>>/i
i V
^ - i'vf
. vj'Va\ 'aLuV> J*
Arapske beleke koje daju primer slinosti globalnih stilova pisanja

beleaka, 6ez obzira da lije smer sleva na desno, zdesna na levo, ili
ak, kao kod nekih azijskihjezika, vertikalan (videti str. 30),
P riro d n o o rh ite k fo n ik o : s lik e 7, 2 i 3 > > >
J 2 P rv / segmenl: Prirodna arhitektonika

Prirodno arhitektonik o: slika 4 A; slika 5 >
36 Prvi segment: Prirodna arhiiekionika

Grafiki prikaz jedne jedinice" iniormacije u mozgu (v. str. 45)
Prirodna arhitektonika, slika 6
38 Pr\i segment: Prirodna arhitektonika

/// Mozgovi tt dilemi
Ova globalna bolest spavanja" kao odgovor na uenje je

izazvaria injenicom da je tokom poslednjih nekoliko vekova
ogromna veina nas pravila beleke koje koriste znatno monje
od polovine kapaciteta naeg cerebralnog korteksa. Ovo se
pripisuje injenici da vetine povezane sa naom levom i desnom
hemisferom nisu u mogunosti da meusobno uzajamno deluju
na nain koji bi proizveo spiralu pokreta i razvoja koja stremi
nagore. Umesto toga smo opteretili nae mozgove sistemom
pravljenja/hvatanja beleaka koji ih podstie da odbacuju i
zaboravljaju! Kombinovane smetnje ova dva faktora uzimaju
veliki danak.
M AN E STANDARDNIH BELEA K A
Postoje etiri mane dananjih stanardnih sistema pravljenja/hva-

tanja beleaka:
1 Maskiranje kljiinih rei

Vane ideje se saoptavaju kljunim reima - onim reima, obino
imenicama ili glagolima, koje izazivaju i razvijaju relevantne asoci-
jacije kada god se proitaju ili uju. U standardnim belekama ove rei
se esto nalaze na razliitim stranicama, zamaskirane masom manje
vanih rci. Ovi faktori spreavaju mozak da pravi odgovarajue aso-
cijacije meu kljunim konceptima.
2 Otezavanje pamenja
Monotonske (jednobojne) belcke su vizuelno dosadne. Kao takve,
bie odbaene i zaboravljcne. Osim toga, standardne beleke su esto
u formi beskrajnih spiskova slinog izgleda. Sama monotonija pravlje-
nja ovakvih spiskova dovodi mozak u polu-hipnotiki trans, skoro
sasvim onemoguavajui pamenje njihovog sadraja.
3 Rasipanje vremena
Standardni sistemi pravljenja/hvatanja beleaka rasipaju vreme u
svim fazama:
podstiui nepotrebno beleenje
zahtevajui itanje nepotrcbnih beleaka
<< Prirodna orhitektonika: slike 7 i 8

Afozgovl ud'ilem'i III
zahtcvajui ,,pre.sliavanje nepotrebnih beleaka

zahtcvajui traenje kljunih rei
4 Neuspeh u kreativnom stimufisanju mozga

Po samoj svojoj prirodi, linearna prczcntacija standardnih beleaka
sprcava mozak da pravi asocijacije, suprotstavljajui se tako krea-
tivnosti i mcmoriji. Scm toga, posebno kada smo suoeni sa belekama
tipa spiskova, mozak nepreslano ima oseaj da je doao do kraja ili
,,zavrio. Ovaj lani oseaj dovrenosti dcluje skoro kaoneki mentalni
narkotik, usporavajui i guci na proces razmiljanja.
PO SL E D IC E PO NAE M O Z G O V E
Stalno korienje necfikasnih sistema pravljenja/hvatanja beleaka

ima niz posledica po nae mozgove:
Gubimo svoju mo koncentracije, kao rezultat razuml jivc pobunc
mozga protiv maltretiranja.
Sticmo naviku koja troi vreme da pravimo beleke o belekama
u pokuaju da otkrijemo sve neuhvatljiviju sutinu onoga to
uimo.
Doivljavamo gubitak pouzdanja u sebe same i u svojc mcntalne
sposobnosti .
Gubimo Ijubav prema uenju koja je tako oigledna kod male dece
i kod onih koji su imali dovoljno sree da naue kako da ue.
Patimo od dosade i frustracije.
to vie radimo, manje naprcdujemo, zbog toga to nesvesno
radimo protiv sebe.
Nai dananji sistemi pravljenja/livatanjabeleaka imaju sve manje

i manje rezultata. Ono to nam treba je sistem koji e postizati
rezultate usmerene ka naprelku.
Dve prie su relevantne u ovom trenutku. Prva se tie dosijea

o jednoj autistinoj devojci zabeleenog u knjizi Springera i
Doja (Springer, Deutch) -Levi" mozak, desni" mozak (1985).
Autori izvetavaju da se kod autistiara, koji imaju i ozbiljne
smetnje u govoru, esto moe nai superiorna umetnika sposob-
42 Pr\i segmetit: Prirodna arhitektonika

/// Afozgovi u dilenii
nost. Oni navode da je ,,u vreme kada je imala tri i po godine,

Naa crtala crtee pune ivota sa mnotvom detalja...". Autori
sugeriu da ova posebna sposobnost odslikava doprinos desne
hemisfere, a kasnije belee da se Naina vetina crtanja smonji-
vola so nastavkom ferapije".
Da jc Naa bila uena na nain koji bi bio kompatibilan sa njenim
modanim funkcijama, ona bi vcrovatno nastavila da ra/vija svojc ve
jakc umctnikc sposobnosti nporedo sa razvojem vcrbalnih sposob-
nosti. Mapc uma bi bilc odgovarajuc srcdstvo.
Druga pria se odnosi na mladu dcvojku iz Njujorka, koja jc u
devetoj godini bila odlian uenik. Sa 10 godina, imala je vrlodobar
uspeh; sa 11 dobar, a sa 12 godina poslala je dovoljan uenik, sa
tendencijom ka totalnoj propasti. Ona, njcni nastavnici i njeni roditclji
su svi bili zbunjeni, jer je uila mnogo, svc vic iz godine u godinu, i
oigledno je bila inteligentna.
Njeni roditelji su mi omoguili da se sretnem sa njom. Posle dugog
i tunog razgovora, ona se iznenada razvedrila i rekla Postoji jedna
stvar u kojoj sam sve bolja i bolja.
- Koja? - zapitao sam.
- Moje beleke, odgovorila je.
Njen odgovor me je pogodio poput groma, jer je reio misteriju. Da
bi bila bolja u koli, onaje pretpostavila da mora imati sve bolje i bolje
beleke. ,,Boljc jc za nju znailo vie reenica", to je mogue
doslovnijih i tradicionalno ,,urcdnijih. Kao rezultat toga, onaje naivno
ulagala sve vie i vie snage u tu svoju aktivnost zbog kojc jc pogrcno
razumevala i zaboravljala ono to je uila. Ovaj metod namcrno je
upotrebljavao jedan Rus po imenu ereevski, ovek izvanrednog
pamenja, da bi sebi pomogao da zaboravlja\ im je shvatila ta ini,
bilaje u stanju da primeni mapiranje uma i da krcnc u pozitivnom smeru.
R E Z U L T A T IIST R A IV A N JA
PRAV LJEN JA /H V A TA N JA BELEA K A
Ovi nalazi su poduprti mnogim akademskim studijama o pravlje-

nju/hvatanju beleaka, posebno onim dr Haua (Howe) sa Univerziteta
Rgziter (F,xeter).
Prvi segment: Prirodna urhitekioniku 43

2S Studijo dr Haua je trebalo da prosudi koliko dobro su studenli

bili u stanju da govore iz svojih beleaka, pokazujui pri tom
potpuno i integrisano razumevanje. Takoe su morali da budu u
stanju da koriste svoje beleke za ponavljanje gradiva, i da
obezbede tano priseanje i promiljene odgovore u uslovima
ispita kada beleke vie nisu bile dostupne. Rezultati su bili
sledei, od najgoreg do najboljeg:
1 Dobijene kompletne beleke od rei do rei.
2 Lino uraene kompletene beleke od rei do rei.

3 Dobijene reenine beleke sa zakljucima.
4 Lino uraene reenine beleke sa zakljucima.
5 Dobijene beleke sa kljunim reima. (Ovo se ponekad pokazalo
izuzetno slabim jer je osoba koja ih je dobila bila nesposobna da napravi
odgovarajue mentalne asocijacije.)
6 Lino uraene beleke sa kljunim reima.
Ilauovestudijepokazujudasu konciznost, efikasnost i aktivno lino

uee od presudnog znaaja za uspeno beleenje.
Kao to smo videli, dananji sistemi pravljenja/hvatanja beleaka

koristc samo deo ogromnog modanog potencijala za uenje. Takoe
znamo i da su veliki umovi koristili mnogo vei deo mcntalnog ka-
paciteta koji nam je svima dostupan. Naoruani ovim saznanjem,
moemo krenuti dalje u sledee poglavlje koje nas upoznaje sa briljant-
nim razmiljanjem - jasnijim, prirodnijim i efikasnijim nainom kori-
enja naih mozgova.

IV
B riljantno razm iljanje
Pregled
Uvo
Briljantno razmiljanje
UVOD
Ovo poglavlje objedinjuje ini'ormacije iz prethodna tri poglavlja i

uvodi vas u briljantno razmiljanje, znaajni korak u evoluciji ra-
zumevanja i negovanja ljudskogmozga, odnosno raspolaganja ljudskim
mozgom.
B R IL JA N T N O R A Z M I L JA N JE
Informacija - sistem obrade u vaeitt mozgu

ta se deava u vaem mozgu kada okusite zrelu kmku, pomiriete
cvec, sluate muziku, posmatrate potok, dodirujete dragu osobu ili
jednostavno evocirate uspomene?
Odgovor je istovremeno i jednostavan i zauujue sloen.
Svaki dcli informacije koji ulazi u va mozak - svako oseanje,
seanje ili misao (ukljuujui svaku re, broj, kod, hranu, miris, liniju,
boju, sliku, otkucaj, nolu i strukturu) mogu biti predstavljeni kao
cenlralna sfera iz koje zrakasto polaze dcsetine, stotine, hiljade, milioni
,,kukica (v. stranu 38).
Svaka kukica predstavlja jednu asocijaciju, a svaka asocijacija ima
svoj beskrajni red karika i spojeva. Sve asocijacije kojc stc vc upotre-
bili moete smatrati svojim seanjem, svojom bazom podataka ili

Briljantno razmijcmje IV
svojom bibliotckom. Dok itate ove rei moete biti sigurni da sc u umu
koji ih ita nalazi sistem y.a obradu podataka koji znatno nadmaujc
kombinovane analitikc kapacitete i mogunosti skladitenja najsavrc-
menijih svetskih kompjutera (v. nie).
Kao rezultat koricnja ovog multi-ordinatnog sistema za obradu i
skladitenje podataka sa mnotvom kukica, va mozak ve sadri mape
informacija koje bi i najvec svctske kartografc ostavilc bez daha u
neverici, kad bi samo mogli da ih vidc.
Obrazac razmiljanja vaeg mozga se, dakle, moe posmatrati
kao gigantska asocijativna mainerija - jedan super bio-kom-
pjuter sa linijama rnisli koje se granaju iz praktino beskrajnog
broja jezgara podataka. Ova struktura odslikava neuronsku
mreu koja ini fiziku arhitekturu vaeg mozga.
Brza procena e vatn otkriti da vaa ve postojea baza podataka
pojcdinih informacija, kao i asocijacija koje se granaju iz njih, sadri
vie kvadriliona asocijacija.
Neki Ijudi koriste ovu ogromnu bozu podataka kao izgovor da
prestanu sa uenjem, objanjavajui da su njihovi mozgovi skoro
napunjeni", i da iz tog razloga nee da naue nita novo jer
moraju da sauvaju dragoceni, preostali prostorza zaista vazne
stvari". Ipak, nema razloga za zabrinutost jersada znamo, preko
radova dr Marka Rozenvajga (Mark Rosenvveig) iz Pariza, da i
kad biste pohranjivali u va mozak 10 pojedinanih podataka
(od kojih svaki predstavlja jednostavnu re ili sliku) svake sekunde
tokom 100 godina, jo uvek biste iskoristili manje od jedne
desetine njegovog skladinog kapaciteta.
Ovaj zapanjujui kapacitet skladitenjaje omoguen jednom skoro
neverovatnom prefinjenou komplikovanih puteva koji ine nae me-
tabolike procese. ak je i samo jedna dconica nckog metabolikog
puta zapanjujuc sloena (videti prvo poglavljc, Savremena istra-
ivanja mozga, str. 15). I kao to je profesor Anokin naglasio, ak je i
ovaj izvanredni kapacitel skaditenja nitavan prema sposobnostima
mozga da stvara obrascc koristci podatke koje ve poseduje (v. takoc
str. 279).
Ma koliko da stc pojcdinanih podalaka ve pohranili, i ma koliko
da ste asocijacija vc uradili, va potencijal da osmiljavate nove
obrasce i kombinacijc idcja ih prevazilazi za vie kvadriliona.
46 Prvi segrnent: Prirodna arhitektonika

IV Briljantno razmiljanje
to vie novih podataka nauite/prikupite na jedan integrisani,

razgranati, organizovani nain, utoiiko e vam biti lake da nauite jo
vie.
Iz ove gigantske sposobnosti za obradu informacija i kapaciteta za
uenje potekao je konccpt briljantnog razmiljanja iju manifestaciju
predstavlja mapa uma.
Briljantno razmiljanje* se odnosi na proccs asocijativnih misli koje
proistiu iz centralne take ili se vezuju za centralnu taku. Ostala
znaenja engleske rei radiant su takoe znaajna: blistavo svetleti,
pogled jasnog oka koje zrai radou i nadom i ina taka meteor-
skc kie - slino cksploziji misli.
Kako da dobijemo pristup ovom uzbudljivom novom nainu raz-
miljanja? Uz pomo mapc uma, koja predstavlja spoljni izrazbriljant-
nog razmiljanja. Mapa uma se uvek grana iz ccntralne slike. Svaka re
i slika postaju sami za sebc subcentri asocijacija, i sve se to nastavlja u
potencijalno beskrajni Ianac razgranatih pojmova koji idu iz ili ka
zajednikom centm. lako se mapa uma crta na dvodimenzionalnoj
povrini, ona predstavlja multi-dimenzionainu realnost, obuhvatajui
prostor, vrcme i boju.
Ire nego to nauite kako da prinienite ovo mono sredstvo, od
sutinskog znaaja je da razumcte operativne principe mozga koji ga
generiu. Takoe je od sutinskog znaaja da razumete briljantno raz-
miljanje naprirodan i praktino automatski nain na koji su svi ljuski
mozgovi oduvek funkcionisali. U evolutivnom razvoju procesa raz-
miljanja koristili smo samo pojedinane snopove zraenja umesto
itave multi-dimenzionalne elektrane.
UVOD U SL E D E E PO G L A V L JE
Briljantno mislei mozak bi morao biti u mogunosti da se izrazi u

razgranatoj formi koja odslikava obrazac njcgovih sopstvcnih misaonih
procesa. Kao to emo videti u sledeem poglavlju, Put koji predstoji,
mapa uma predstavlja takvu formu.
* Raiiiant thinking, od engl. glagola ..to radiate - iriti se ili kretati u raznim
pravcima, ili \7. datog sredita. (prim. prev.)
Pr\i segnient: Prirodna arhitcktonika 47

V
P u t koji p re sto ji
Preglctl
Uvod
Mapa uma - definicija
ta kau korisnici mapa uma
Uvod u slcdee poglavl je
UVOD
Ovo poglavljc definie prirodni izra/. briljantnog razmiljanja -

mapu uma, sledeu evoluciju Ijudskc misli.
MAPA UM A - D E F IN IC IJA
Mapauma jc izraz briljantnog razmiljanja i prema lome predstavlja

prirodnu funkciju ljudskog uma. To je mono grafiko sredstvo koje
obezbeuje univcrzalni klju za oslobaanje potencijala mozga. Mapa
uma moe biti upotrcbljena u svakom aspektu ivota u kom e po-
boljano uenje i jasnije razmiljanjc povcati ovekov uinak. Mapa
uma poscdujc ctiri osnovne karakteristikc:
1 Predmet panje je kristalizovan u ccntralnoj slici.
2 Glavne teme predmeta sc granaju iz centralne slikc.
3 Grane sadre kljuni lik ili kljunu re otisnutu na pridrucnoj liniji.

Teme od manjeg znaajase takoe predstavljaju kao granc povczanc
sa granama vieg nivoa.
4 Grane formiraju povezanu ,,vorinu strukturu.

V Put koji predstoji
Mape uma se mogu naglasiti i obogatiti bojama, slikama, iframa i

iluzijom troimenzionalnosti, da bi bile interesantnije, Iepe i osobe-
nije. Onc zauzvrat poboljavaju kreativnost, pamenje i, posebno,
cvociranje upamenog.
Mape uma vam pomau da napravite razliku izmcu vacg mcntal-
nog kapacileta skladitenja, to e vam vaa mapa uma omoguiti da
pokaetc, i vae mentalne efikasnosti skladitcnja, to c vam vaa mapa
uma omoguiti da postigncte. Efikasno skladitenje podataka multi-
plicira va kapacitet. To je kao razlika izmeu dobro ureenog i loe
ureenog skladita, ili biblioteke sa ili bez sistema reda.
TA KAU K O R ISN IC I MAPA UMA
Mapc uma su opisali oni koji ih koriste, od petogodinjaka pa do

ostalih na svim nivoimaposlovanja i obrazovanja, i to na sledee naine:
prava nemska* maina (misao koja ima strukturu gena);
srcdstvo kojc vam pomae da se staratc o scbi;
prava alatka za mentalno treniranje;
ogledalo uma;
sredstvo za brigu o mozgu;
,,moj mentalni vulkan;
sredstvo za raspolaganjc inte!igencijom;
mrea misli usmerena ka ci!ju;
sredstvo za izraavanje inteligencije;
epitoma** sumirajuih zamisli - upolrebi mapu uma, spasi drvo!
Spasi drvo? Spasi umu!;
embrionalna manifestacija super-Iogike niisli;
najobuhvatnija tehnika za kreativno razmiljanje;
multi-dimenzionalna mnemonika tehnika ;
svesni clcklrocnccfalogram samokontrolc!;
ispoljavanje unutranjih misaonih obrazaca - mapa mozga;
* IJ originalu a Nemc Machine, od gr. prefiksa nem-t nema-, nemo- ili sufiksa
-nema, -nem.ata - konac, konast, ispreden, vrtloast, rotirajui. (prim. prev.)
** Hpiloma, gr. - saet prikaz, kratak pregled, oiienje. (prim. prev.)

Put koji predstoji
V
nacin na koji, konano, mogu da uivam dok upotrebljavam svoi

mozak!; J
,,put(evi!) do mentalne slobode;
mapa uma prcdstavlja ispoljavanje svih aspekata kortikalnih
moguenosti i inteligencije, koja omoguava mozgu da dobije
lluidnij1, graciozniji i bri pristup svom ogromnom skladitu
sposobnosti;
,,za eru intormacija i osvajanja kosmosa, ono to je Iinearno
pisanje beleaka bilo za industrijsku eru.
IIi, kao to jejedan korismk izjavio kad jc prvi put upotrebio mape
uma: ,,To je kao da sam itav ivot vozio sa prljavim vetrobranom i
onda ga je mapa uma iznenada oistila za menc.
Svi ovi opisi su odgovarajui i relevantni. Posmatrani zajedno, oni
otkrivaju mapu uma kao sledei korak u progresiji od linearnog (jedno-
dimenzionalnog"), preko lateralnog (,,dvodimenzionalnog), do bri-
Ijantnog 1I1 multi-dimenzionalnog razmiljanja.
UVOD U SLEDF.I S E G M E N T
Naomani znanjem koje ste slekli o radu i potencijalima svog

mozga, sada ste spremni da putujete kroz komplikovani svet cerebral-
nog korteksa. Ovo putovanje e poloiti temelje izraavanja i oslo-
baanja vaseg mentalnog potencijala, i odvee vas, kroz seriju hrejn-
storming vebi, do kompletne umetnosti mapiranja uma.
50
Prvi segment: Prirodna arhitektonika
Drugi segment: Temeiit
Ovaj segment (poglavlja od VI do IX) istrauje blizanaki srodne

svetove rei i slika, pokazujui vam kako da oslobodite neverovatnu
mentalnu energiju korienjem monih tehnika brejnstorminga i asoci-
jacija. Ovapoglavlja vas vode odosnovnog brejnstorminga briljantnog
razmiljanja, preko brejnstorminga mini-mape uma, do same mape
uma.
Drugi segment: Tentelji 51

VI
B rejn sto rm in g rei
Pregled
Uvod
Vcba izgradnje mini-mapc uma od rei
Implikacijc
Aplikacije
UVOD
Ovo poglavlje ulazi u sutinu sistema vaeg mozga za briljantno
razmiljanje i obradu informacija. Kroz brejmtorming vebe, otkricte
ogromni potencijal svoje asocijativne mainerije, a takoe etc dobiti i
uvid u svoju jedinstvenost i jcdinstvenost drugih ljudi kao posebnih
individua.
Bie vam pokazana nova brcjnslorming lehnika, kao i neki intere-
santni rczultati istraivanja. Poscbno, omoguie vam se dublje razu-
mevanje koniunikacije i izbegavanje meusobnih nesporazuma.
Veba sapojm om srea" (v. str. 53-54)
52 Drugi segment: Tcmelji

VI Brejustorming rei
VEBA IZGRADNJE MINI-MAPE UMA OD REI

Mini-mapa uma je embrionalna f'onna mape uma. Iako ovakva mapa
uma ima prefiks ,,mini, njene implikacije su ogromne.
Da biste uradili sledee ve/.be, bie vam potrebne olovke i podloak
za mapu uma, kopija gornje slike ili nekoliko velikih, praznih listova
hartije.
Vebanje
Ispiile lampanim slovima na linijama, brzo, bez pauze za razmiljanje,
prvih deset asocijacija koje vam dou na um kada pomislite na pojam
,,sree. Vano je da zapicteprve rei koje vam padnu na pamel, bcz
obzira kako snieno izgledale. Ova veba nije test i ne bi trcbalo da trajc
due od jednog minuta.
Ukoliko ste u mogunosti, zamolite jo dve ili tri osobe da urade
vebu istovremeno. Ne razgovarajte o svojim asocijacijama dok radite
vebu.
Analiza rezultata
Va cilj je da pronadetc one rei koje suzajednike zasve lanove grupe.
(U ovom sluaju re ,,zajednike ima svoje doslovno znaenje - ,,duh,
na primer, nije isto to i ,,dua.)
Pre sumiranja rezultata, trebalo bi da svako od vas predvidi, pojedi-
nano i u tajnosti, koliko e rei biti zajedniko svim lanovima grupe;
koliko e rei biti zajcdniko za vic njih; i na kraju koliko e rei biti
odabrano od strane samo jedne osobe.
Kada ste zavrili vebu i uradili svoje procene, uporedite rei koje
ste vi zapisali sa reima svojih prijatelja ili kolega. Onda proverite i
porazgovarajte o broju zajednikih rei. (Ukoliko sami radite vebu,
onda jednostavno uporedite svoj skup asocijacija sa skupom asocijacija
autora knjige, videti nie.)
Sve osobe redom mogu naglas proitati svoju listu rci dok ih drugi
zapisuju, podvlaei svaku re koja je identina i obeleavajui bojom
ili ifrom ko je odabrao koju re (v. str. 73, gore).
Veina ljudi predvia da e biti mnogo rei zajednikih za celu
grupu, a da e svega nekoliko rei biti svojstveno samo pojedincima.
Drttgi segment: Temelji 53

Brejtvstorming rei VI
Ipak, posle vie hiljada pokuaja, otkrili smo da je prava retkost nai
ak i samo jednu zajedniku re u grupi od etiri lana.
Kada je ova ,,zajednika ree stavljena u centar sledeee mini-mape
uma, i kad je istih etvoro ljudi upitano da ponovi vebu sa tom
,,zajcdnikom reju, rezultat je bio isti, pokazujui da eak i laj zajed-
niki imenitelj ima fundamentalno razliit koren!
Sto jc vic ljudi u grupi sve je manje anse da bilo koja rc bude
zajednika svim lanovima grupe (videti gratikon na sledeoj strani).
Primer iz vebe sa pojmom srea .

Rezultuti slinih vehi
Veba koju ste upravo zavrili sa pojmom ,,srea c dati sline rezultate
i sa bilo kojim drugim pojmom.
Na primer, grupa viih bankarskih menadera, od 40 do 55 godina
starosti i sa slinom biografijom, uradili su istu vcbu sa pojmom
,,tranje. Kao to smo i prcdvidcli, u proseku ni jedna re nije bila
zajednika za sva etiri lana grupe; poncgdc je jedna re bila zajed-
nika za tri osobc; nekoliko parova rei zajedniko za dve osobe; i na
kraju, veina rei jedinstvcna za svakoga ponaosob.
Grupa se alilada to nijc bilo fer, poto re nije bila od veeg znaaja
za njih. U drugom sluaju, predvidali su da bi njihovi rezultati imali
mnogo vic ,,zajednikog.
Nakon toga, data im je i druga veba, koristei ree ,,novac umesto
rei ,,tranjc. Na njihovo uenje, rczultati su se jo vie razlikovali.
Rezultati se suprotsfavljaju popularnom pogrenom shvatanju:
to vie obrazujete Ijude, to e oni vie postati slini klonovima.
54
VI Brejnstorming rei
Briljantno razmiljanje pokazuje da je istina suprotna: fo vie

obrazujefe Ijude, to e jedinstvenije postati njihove ogromne,
rasfue mree asocijacija.
broj Ijudi
Grafikon koji ilustruje neverovatnu jedinstvenosl misaone mree
svakog Ijudskog bia - kako broj Ijudi raste tako broj zajednikib
rei opada
Na strani 73, gore, nai ete rezultale dobijene iz tri grupe ljudi od
po etiri osobe koji su bcleili svoje asocijacije sa pojmom ,,tranje.
Obeleavanje bojom jc korieno da se pokau rei koje su zajednike
za najmanje dve osobe.
TM PLTKACIJE
Ogromni potencijal vae asocijutivne mainerije

Uzmite u obzir injenicu da je svaki prizor, zvuk, miris, ukus ili oseaj
koji ste ikada imali - bilo svesno iliparasvesno - kao mali zraei centar
iz koga polaze milioni asocijacija.
A sada zamislite da pokuavate da pribeleite sve te asocijacije.
To bi bilo nemogue, zato to bi se svaki put kada neto zapiete
pojavila misao o tome to ste zapisali. To bi bila jo jedna asocijacija
koju biste morali da zapiete, i tako dalje, ad infinitum. Ljudski mozak
moe da proizvede beskrajan broj asocijacija; tako je i na potencijal
kreativnog razmiljanja na slian nain beskrajan.
Drugi scgment: Temclji 55

Brejnsforming rei VI
U prosenom ljudskom mozgu postoji vic kvadriliona upotre-

bljcnih asocijacija. Ova ogromna mrea se moe smatrati ne samo
vaom memorijom ili vaom linom rclerentnom bibliotekom, ve i
vaim celokupnim svesnim iparasvesnim ja (v. Tony Buzan, Uprezanje
para-mozga).
Jedinstvcnosi svakog pojedinca
injenica da pojedinci dele tako mali broj zajednikih asocijacija
na zadatu re, sliku ili ideju znai da se mi na magian i tajanstven
nain razlikujemo jedni od drugih. Drugim reima, svako Ijudsko
bie je mnogo individualnije i jedinslvenije nego to se to do sada
pretpostavljalo. Vi koji sada itate ovu reenicu, posedujete u
svom mozgu trilione asocijacija koje ne delite ni sa kim, ni u
prolosli, ni u sadanjosti, ni u budunosti.
Kada pronaemo kakav jedinstveni mineral nazivamo ga: dragi
kamen", neprocenjiv", dragulj", neocenjive vrednosti", ,,dra-
gocen", blago", ,,redak",lep", nezamenjiv".
U pogledu onoga to su istraivanja otkrila o nama samima,
trebalo bi da ponemo da primenjujemo ove termine i na sebi
kao i na drugim Ijudskim biima.
APLIKACIJE
Naa izvanredna jedinstvenost ima mnoge prcdnosti. Na primer, u
svakoj situaciji kada pribegnemo brejnstormingu ili kada treba da
reimo problem, to je vea raznolikost ideja tim bolje. Svaka jedinka
tako postaje izuzetno znaajan deo procesa.
U irem drutvenom kontekstu, takozvano ,,deIinkventno, abnor-
malno ili ,,ekscentrino ponaanje se sada esto moe prihvatiti u
novom svetlu kao odreeno razilaenje od postavljcnih normi, koje
vodi pojaanoj kreativnosti. Na ovaj nain se mnogi oiglcdni dru-
tveni problemi mogu u stvari preokrenuti u reenja.
Rezultati ovih ve.bi takoe istiu opasnost koja se javlja kada Ijude
posmatramo kao grupu, a ne kao pojedinca. Cenei nau jedinstvenost,
moemo lake reavati ncsporazume i konflikte, bilo line ili drutvene.
Vebe asocijacija otkrivaju neogranienu snagu mozga svakog o-
vcka, bilo da spada u onc ,,nadarene ili u one prethodno okarakterisane
kao ,,prosene. Ove vcbc, prcma tome, mogu osloboditi milijarde
56 Drugi segment: Temelji

VI Brejnstorming rei
Ijudi od njihovih samo-nametnutih mentalnih ogranienja. Jednostavno

primcnjujui vcbu sa pojmom ,,srea opisanu u ovom poglavlju,
svako moc iskusiti trenutnu eksploziju mentalne snage.
Uzmite primer osmogodinjeg deaka iz jedne zaostale etvrti Lon-
dona koga su uitclj i smatrali praktino slaboumnim, i koji je to izgleda
i sam prihvatao. Poto jc zavrio vebu sa pojmom ,,srea, upitao sam
ga da li bi mogao da pronac dalje asocijacije za bilo koju od deset rei
koje je zapisao. Zastao je za trenutak, zapisao dve, zatini ispravio pogled
i sa sjajem u oima zapitao ,,Da li rnogu da nastavim?.
Kada sam rekao ,,Da, poeo je oklevajui, kao neko ko po prvi put
ulazi u more. Zalim, u sve brem ritmu, skoro kao odmotavanje rolne,
rcei i asocijacije su poele da kuljaju iz njega. Njegovo itavo fiziko
stanjc sc transformisalo u stanje udnje, cnergije i sree, dok je popunjavao
stranu bukvalno viui ,,Ja sam pametan! Ja sam pametan!. I bio jc u
pravu. Nedostajalo mu je obrazovanje.
Razumevanje razgranate prirode realnosti nam daje uvid ne samo
u prirodu razumevanja, ve i u prirodu nesporazuma, na taj nain
pomaui da se izbegnu mnoge emotivne i logike zamke koje
osujeuju nae pokuaje da komuniciramo.
U kontekstu ove knjige, brejnstorming je prvi korak ka mapama
uma. Ove vebe mogu da ojaaju i daju tonus vaim asocijativnim
sposobnostima dok se pripremate za potpuni razvoj briljantnog razmi-
ljanja.
IJVOD U SLF.DEE PO G LA V LJE
Ukoliko se sposobnost briljantnog razmiljanja mozga moe prime-

niti na rei, koje predstavljaju predmet leve kortikalne vetine, da li
sc ista snaga moe primeniti i na imaginaciju i slike kao desnu
kortikalnu vetinu? Sledce poglavlje se bavi ovim pitanjem.
Dn/gi segment: Temelji 57

VII
B rejn sto rm in g slika
Pregled
Uvod
Mo slika
Veba izgradnje mini-mape urna od slika
Uvod u sledcc poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje razmatra savremcna istraivanja mozga koja su za-

prepastila eksperte irom sveta. Zajedno sa priloenim praktinim
vebama, ovo znanje e vam omoguiti pristup ogromnom skladitu
imaginativnih vetina koje uspavane lee kod 95 proccnata populacije.
M O SLIK A
Godine 1970. asopis Scientific Amcrican je objavio rezul-

tate fascinantnog eksperimenta kojeg je sproveo Ralf Heber
(Ralph Haber). Heber je pokazao svojim ispitanicima seriju od
2560 fotografskih slajdova, predstavljajui im jednu sliku svakih
10 sekundi. Ispitanicima je trebalo oko 7 sati da pogledaju sve
slajdove, ali je vreme gledanja bilo podeljeno u odvojene seanse
tokom perioda od nekoliko dana. Sat nakon to bi poslednji slajd
bio prikazan, ispitanici su bili podvrgnuti testu prepoznavanja.
Svakoj osobi je prikazan sel od 2560 parova slajdova, od kojih je
jean slajd bio iz serije koju su videli, a drugi iz slinog skupa koji nisu
videli. U proseku, tanost njihovog prepoznavanja je bila izmeu 85 i
95 procenata.
Drugi segment: Temclji

VI! Brejnsiormingslikn
Poto je potvrdio neuporedivu preciznost mozga kao mehanizma za

primanje, skladitcnje i priseanje, Heber je sproveo drugi eksperiment
da bi proverio sposobnost mozga da brzo prepoznaje slike. U ovom
eksperimentu, jedan slajd jc pokazivan svake sekunde.
Rezultati su bili identini, pokazujui da mozak nc samo to ima
izvanredni kapaeitet utiskivanja i prizivanja informacija, vc da to moe
postii, bez gubitka preciznosti, i pri neverovatno velikim brzinama.
U cilju daljeg testiranja mozga, Heber je sproveo i trei eksperiment
u kome su slajdovi takoe pokazivani po jedan svake sekunde, ali ovaj
put kao slike u oglcdalu. Jo jedanput, rezultati su bili identini,
pokazujui da i ak pri velikim brzinama rnozak moe da manipulie
slikama u trodimenzionalnom prostoru bez gubitka efikasnosti.
Heberov komentar je bio sledei: Ovi eksperimenti sa vizuelnim
stimulusima sugeriu da je PREPOZNAVANJE SLIKA U SUTINI
SAVRENO. Rezultati bi verovatno bili isti i kad bismo upotrebili
25000 slika umesto 2500."
Jedan drugi istraiva, R. S. Nikerson (Nickerson), objavio je u
asopisu Canadian Jaurnal o f Phychology rezultate ekspcrimenta u
kome jc svakom ispitaniku prikazano 600 slika, i to jedna slika svake
sekunde. Kada su ispitanici podvrgnuti testu prepoznavanja, prosena
preciznost je bila 98 procenata!
Kao i TTeber, i Nikerson je proirio svoje istraivanje, poveavajui
broj slika sa 600 na 10.000. Znaajno je da je Nikerson naglasio da je
svaka od njegovih 10.000 slika bila ,,ivopisna (to jest upadljiva, lako
pamtljiva slika kakve se koriste u mapama uma).
Sa ovakvim ivopisnim slikama ispitanici su postizali stopu pre-
ciznosti prepoznavanja od 99,9 procenata. Doputajui izveslan nivo
dosade i iscrpljenosti, Nikerson i njegove kolege su procenili da bi
ispitanici, i kad bi im se pokazalo milion slika umesto 10.000, uspeli da
prepoznaju 986.300 - to predstavlja stopu prepoznavanja od 98,6
procenala.
U svom lanku Nauiti 10.000 slika" u asopisu Quarterly
Journal of Experimental Psychology, Lajonel Stending (Lionel
Standing) je izjavio da je kapacitet memorije prepoznavanja
skoro beskrajanl".
Drugi segment: Tcmelji 59

Brejnstonning slika VI!
Razlog zato je, da citiramo staru izreku, slika vredna hiljadu rci
lci u tome to slike angauju vcliki opseg kortikalnih sposobnosti:
oscaj za boju, oblik, liniju, trodimenzionalnost, strukturu, vizuelni
ritam i posebno ,,/wginaciju - re koja potie od latinske rei imagi-
nari, to doslovno znai mentalno oslikavati.
Slike, prema tomc, mnogo ee nego rci izazivaju podseanje, a
takoe su i preciznije i snanije u pokretanju irokog spektra asocijacija,
lo pojaava kreativno razmiljanje i pamenje. Ovo pokazuje kako je
smeno to to se 95 procenata hvatanja/pravljenja bcleaka radi bcz
prednosti kakvu pruaju slike.
Razlog za ovo odbacivanje slika dclom lei u naem savrcmenom
prcnaglaavanju rei kao primarnog srcdstva za informisanje. Mcutim,
razlog takoe moe biti i u (pogrenom) vcrovanju mnogih Ijudi da
nemaju sposobnosti za stvaranje slika.
Levo: Najbolji umetmki pokusaj dominantno

desnorukog autora crtan desnont rukom.
Desno: Najbolji umetniki pokuaj istog autora dva
sata kasnije, nakon vebanja, crtan levom rukorn.
Tokom prcthodnih 30 godina smo, zajedno sa jo nekima, ukljuu-

jui i umetnice dr Beti Edvards (Betty Edwards) i Lorenu Gil, istraivali
60 Drugi seginent: Temelji

vn Brejnstorrning slika
miljenjc o ovoj problematici. U okviru pomenutih eksperimenata, ak

25 procenata ispitanika jc izjavilo da nemaju sposobnost vizuelizacije,
a vie od 90 procenata veruje da imaju uroenu nesposobost za crtanje
ili slikanje na bilo koji nain. Dalja istraivanja su pokazala da svako
sa ,,normalnim mozgom (genetski ili fiziki neoteenim) moc nauiti
da crta do nivoa polaznika dobre umetnike kole (v. prethodne crtee).
Razlog zato tako mnogo ljudi smalra da su nesposobni za stvaranje
slika lei u tome to, umesto da shvale da mozak uz pomo kontinuira-
nog eksperimentisanja uvek uspeva, grekom zamenjuju svoj poetni
neuspeh svojom fundamentalnom nesposobnou i smatraju ga istin-
skom merom svog talcnta. Na taj nain ostavljaju jednu svoju mentalnu
vetinu (koja je mogla prirodno da procveta) - da uvene i nestane.
U svojoj knjizi Duhovi u maini uma, S. M. Koslin (Kosslyn)
tvrdi da se u mnogim naim slikovnim eksperimentima pokazalo
da Ijudi nedvosmisleno napreduju kroz praksu". Mapiranje uma
ponovno budi ovaj izvanredni kapacitet vizuelizacije. Kada mo-
zak razvija svoju sposobnost oslikavanja, ujedno razvija i svoj
kapacitet razmiljanja, svoju sposobnost percepcije, svoie pam-
enje, svoju kreativnost i poverenje u sebe.
Dva iroko rasprostranjena i tetna verovanja su dovela do savre-
menog odbacivanja naih vizeulnih sposobnosti:
1 Da su slike i boje nckako primitivne, delinjaste, nezrele i nevane.
2 Da je mo stvaranja i reprodukovanja slika bogom dani talenat

dodeljcn samo vrlo malom broju Ijudi. (U stvari, to je bogom dani
talcnat darovan svima!)
Uz potpunije razumevanjc mozga poinjemo da shvatamo da se
mora uspostaviti nova ravnotea izmeu vinosti slici i vinosti rei. U
kompjuterskoj industriji ovo sc oglcda u ubrzanom razvoju maina koje
nam omoguavaju da povezujemo rci i slikc i da manipulicmo reima
i slikama istovremeno. Na linom planu, to je pokrenulo mape uma.
V EBA IZ G R A D N JE M IN I-M A P E UM A OD SLIK A
Veba koja se preporuuje osobama koje ele da izgrade svoju

vizuelnu mentalnu muskulaturu je identina vebi sa pojmom ,,sre-
a, opisanoj u prethodnom poglavlju, osim to se u centar postavlja
Drugi segmctU: Temetji 61

Brejnstorming slika vn
slika i to se na svakoj od linija kojc se granaju iz centra crta prvih deset

slikovnih asocijacija.
U vebi kao to je ova, od sutinskog znaaja je da Ijudi prevaziu
svoju inhibiciju da c nacrtati ,,loe slikc. Bcz obzira koliko ,,loe
izgledale poetne slike, zbog prirode Ijudskog mozga koja se zasniva
na probi i uspehu (a ne grcci), te slike e jednostavno prcdstavljati prvi
ekspcrimentalni stupanj iz koga e uslediti trajni i neizbeni napredak.
Dobra centralna slika koja sepreporuujezapoetak jc slika ,,kue,
zbog toga to prua mnotvo mogunosti za jednostavni razvoj asoci-
jativnih slika.
Ciljevi vebe
Ciljevi ovakve vcbc za stvaranje vizuelnih asocijacija su sledei:
1 Da sc oslobodi ogromna mo vizuelnog korteksa.
2 Da se poveaju mogunosti memorije za skladitcnjc i priscanjc

posredstvom korienja slika za naglaavanje i povezivanjc.
3 Da se povea estetsko uivanje.
4 Da se slomi otpor prema korienju slika u procesu uenja.
5 Da se potpomogne mentalna rclaksacija.
6 Da se otpone sa razvijanjem izvanrednih moi vizuelizacije i

percepeije koju su koristili veliki umetnici/mislioci kao to je bio
Leonardo da Vini.
Slikovno povezivanje u praksi
Evojednog zabavnog i uveseljavajueg primera kako slikovno povezivanje
deluje u praksi.
Nekolicini odraslih se na scminaru pridruio i petogodinji sin
jednog od uesnika. Deak, po imenu Alcksandar, koji je tek umeo da
napic nekoliko nepovezanih slova alfabeta, junaki i upomo je insis-
tirao da sc i on pridrui vebanju. I pored protivljenja odraslih, na kraju
mu je ipak bilo doputeno da sc ukljui.
62 Drugi segrnenl: Temelji

VII Brejnstorming slika
Aleksandar je izabrao Ijudski mozak kao centralni lik, jcr jc uo da

se mozak spominje toliko puta tokom prethodnih dana. On je tada poeo
da naglas os!ikava na sledei nain.
,,A sada, da vidimo, ta radi moj mozak?...A da, on postavlja
pitanja!. Rekavi to, nacrtaoje nezgrapan prikaz znaka pitanja i odrnah
nastavio: ,,A sada, ta jo radi moj mozak?...A da, on ima prijatelje!.
I rekavi to, brzo nacrta sliicu na kojoj su bile dve ruke koje se dre, i
nastavio: ta jo radi moj mozak?...
,,A da, on kae hvala vam!. I rekavi to, nacrta malu kovertu i
nastavi, uz veselje koje se poveavalo, dok je poskakivao gorc-dolc na
svojoj stolici, sa reavanjem svakog sledeeg: ,,tayo5 radi moj mo-
zak?....
,,A da, on voli mamu i tatu!. I rekavi to, nacrta malo srce, dovrivi
svih svojih deset vizuelnih asocijacija bez trenulka oklevanja i sa
usklicima uzbuenja pri svakom slcdcem reenju. Ovo je bio mozak
koji je radio potpuno prirodno - blistavo tekui, otvoreno i odlino
povezujui.
Vebanje
Naoruani svim ovim informacijama o svom uroenom kapacitetu za
slikovno povezivanje, nastavite na potpuno isti nain kao to ste radili
sa vebom povczivanja rei, stvarajui svoju sopstvenu centralnu sliku
za koncept ,,kue (ili pak koristei ncku sliku slinu onoj na str. 73) i
dodajui slike koje vam padaju na pamct.
UVOD U SL E D E E PO C L A V L JE
Nakon to ste zavrili ovc dvc brejnstorming vebe, koristei dve

razliite kortikalne vctine, sada treba da intcgrictc svet rci i svet slika.
Sledee poglavlje nastavlja putovanje od osnovnog brejnstorminga do
mapiranja uma.
Drugi segmenl: Temelji 63

VIII
O d b re jn sto rm in g a d o m a p ira n ja
um a
Pregled
Uvod
Poveajte svoju mo povezivanja
Vebanje
UVOD
Ovo poglavlje nastavlja proces zapoet u estom poglavlju vebom

sa pojmom ,,srea. Idui dalje od faze mini-mapc uma, ovo poglavlje
vas dovodi do praga kompletnog mapiranja uma, pokazujui vam kako
da proirite bilo koju mapu uma do bilo koje veliine koju clite.
P O V E A JT E SV O JU M O PO V EZIV A N JA
Sledei korak je da proirite poctnu vebu sa pojmom ,,srea,

pratei ve data uputslva.
Na potpuno isti nain na koji se vaih dcset poetnih rei ili slika
granalo od centralnog pojma ,,srea, svaka od ovih deset rei moe da
razgranava svoje sopstvene asocijacije.
Slobodnim asociranjem na svaku od deset rei ili slika, povezujui
pojmove koji polaze od njih linijama i jasno piui tampanim slovima
pojedinane kljune rei po linijama koje su iste duine kao i same rei,
moete poeti da gradite verbalno ,,drvo asocijacija mape uma, kakva
je mapa na strani 66.
64 Dn/gi segment: Temeiji

VIII Od hrejnstorminga do mapiranja unm
Kada pogledate ilustraciju primetiete da je poetnih deset rei

napisano krupnijim slovima, i da su linije po kojima su ispisane deblje
od sekundarnih linija. Ovo slui da bi se naglasio njihov znaaj kao
deset kljunih pojmova koji su vam na poelku pali na pamet.
Dok budete povezivali rci u svojoj mini-mapi uma poveavaete
istovrcmeno i prefinjenost i snagu svoga pamenja.
Godine 1985. Anderson i Parlmuler (Anderson, Parlmutter)
su sproveli zanimljiv eksperiment sa pamenjem. Predstavili su
ispitanicima centralne kljune rei i zatraili od njih da stvaraju
asocijacije koje poinju zadatim slovom.
Na primer, jednoj grupi je zadata kljuna re i poetno slovo u
nizu ,,pas - s, kost - m". Drugoj grupi je zadat niz kockar - s,
kost - m". Potom je praena brzina kojom su ispitanici doli do
rei meso". Osobe iz prve grupe su bile bre jer je prethodna re
,,pas" aktivirala memorijski lanac ,,pas - kost - meso". Kao rezultat
svojih istraivanja, Anderson i Parlmuter sugeriu da:
Pamenje radi kao aktivacioni proces, koji se iri od rei do asoci-

rarte rei putem ovakvih lanaca.tl
VEBANJE
Bacite kratak pogled na ilustraciju na sledeoj strani. Zatim proirite
svaku od svojih desct poetnih kljunih rei daljim asocijacijama.
Provedite 1 minut nad svakim kljunim pojniom (ukupno JO minuta).
Kada ste zavrili ovti vebu, biete na drugom, trcem i ctvrtom
nivou vae mini-mape unta. U tom trenutku shvatiete da tako moete
da nastavite u nedogled!
Ova veba vam pokazuje daje, uz korienje odgovarajuih tehnika,
va mozak u mogunosti da istrauje i manifestuje svoju beskrajnu
krcativnu sposobnost.
Poto ste uradili vebe, integrisali i proirili svoju mo za asociranje

slika i rei, sada ste spremni da izrazite svoj potpuni spektar kortikalnih
i mentalnih sposobnosti u samoj mapi uma.
Drugi segment: Temelji 65

Od brejnstorminga do mapiranja uma ViH

IX
M ap iran je um a
Pregled
Uvod
Uprezanje kompletnog spektra vaih kortikalnih sposobnosti
Uvod u hijcrarhije i kategorije
Putovanje kroz um jcdnog mapera uma (I)
Implikacije
Putovanje kroz um jednog mapcra uma (II)
Jo o hijerarhijama i kategorijama
Prednosti hijerarhije, kategorizacije i PDP
Prenosti mapiranja uma nad linearnim pravljenjem/hvatanjem
beleaka
UVOD
Ovo poglavlje vas uvodi u tchnike stvaranja reda i strukture u vaem

razmiljanju; a deo Putovanje kroz um jednog mapera uma e vam
omoguiti da vidite proces mapiranja uma ,,iznutra. Sem toga, pred-
staviemo vam dalje dokaze o beskrajnom kapacitetu povezivanja i
kreativnosti vaeg mozga.
U P R E Z A N JE K O M PL E T N O G SPE K T R A VAIII
K O R T IK A L N IH SPO SO B N O STI
Upeatljivost mape uma se ostvaruje postavljanjcm ccntralne slikc

umesto centralne rei i korienjem slika umesto rei gde go je to
mogue. Kombinovanje ove dve kortikalne vetine - oseaj za rei i
Drugi segment: Temelji 67

Mapiranje uma IX
slike, viestruko e uveati vau intelektualnu snagu, posebno dok

stvarate svoje sopstvene slike.
Godine 1989. V. M. Metlin (W. M. Matlin) je opisao
eksperiment koji je to i pokazao. Sproveli su ga Bul i Vitrok (Bull,
Whittrock) 16 godina ranije, da bi ispitali efekte koje slike
ostavljaju na proces uenja.
Bul i Vitrok su traili od dece stare 9 i 10 godina da zapamte rei
kao to su mozak", asopis", nevolja" i istina". Deca su
podeljena u tri grupe. Prva grupa je itala rei i njihove definicije,
zapisivala ih i potom stvarala svoje sopstvene slike, kako rei tako
i njihovih definicija. Deca u drugoj grupi su radila isto kao i deca
u prvoj, samo to su umesto da crtaju svoje, precrtavala ve
gotove slike. Deca u treoj grupi su jednostavno samo ponavljala
zapisivanje rei i njihovih definicija.
Nedelju dana kasnije, deca su podvrgnuta testu priseanja rei i
njihovih definicija. Deca iz prve grupe, koja su stvarala sopstvene
slike, su imala daleko najbolje rezultate, dok su deca iz tree
grupe, koja nisu nita crtala, bila najgora.
Ovi nalazi idu u prilog injenici da je mapa uma jedinstveno
pogodna alatka za uenje. Ona ne samo to koristi slike, ve i sama
predstavlja sl iku.
Mapa uma upree kompletan spektar kortikalnih sposobnosti -

oseaj za rei, slike, brojeve, logiku, ritam, boju i prostorno poi-
manje - jednom jedinstveno snanom tchnikom. inei to, prua
vam slobou da skitate po beskrajnom prostranstvu svog mozga.
UVOD U IIT JE R A R H IJE I K A T E G O R IJE
Da biste uspeli da kontroliete i primenjujete ovu ogromnu mentalnu

mo, bic vam potrebno da strukturirate svoje misli i vau mapu uma
koristei hijerarhiju i kategorizaciju. Prvi korak je da idcntifikujete
svoje pojmove direktne povezanosti (PDP).
Pojmovi direktnepovezanosti zasnivaju sc na kljunim pojmovima
na osnovu kojih se moe organizovati mnotvo drugih pojmova. Termin
,,maine, na primer, obuhvata veliki broj kategorija, od kojih je jedna
motoma vozila. Ova kategorija, sa svoje strane, takoc pokree irok
68 Drugi segment: Tcmetji

IX Mapiranje uma
spektar, kome pripada i re ,,kola Re ,,kola opet obuhvata mnotvo tipova,

meu njima i ford, koji takoe ukljuuje vei broj razliitih modela.
Gledano iz ove perspektive, re ,,maine je snanija od rei ,,ford,
zato jer obuhvata i potencijalno strukturira ogroman spektar informa-
eija. Re ,,maine ujedno i sugerie skup kategorija i postavlja ih u
podreen hijerarhijski poredak.
Slino tome, ovakva hijerarhija se moe proiriti navie, na jo vie
nivoe generalizacijc: rc ,,artcfakti*, na primer, ukljuuje i re ,,ma-
ine kao podreenu. Ove kljune rei, ili pojniovi direktne povezanosti,
predstavljaju klju za oblikovanje i upravljanje kreativnim procesom
asociranja. Drugim reima, one su naslovi poglavlja koje biste upotre-
bili kada biste pisali knjigu na neku temu.
Klosina studija, koju su sproveli Bouer, Klark, Lezgold i
Vimzens (Bower, Clark, Lesgold, Wimzenz) 1969. godine, po-
kazala je znaaj hijerarhije kao pomonog sredstva za pamenje.
U ovom eksperimentu, ispitanici su bili podeljeni u dve grupe.
Svakoj grupi su pokazane etiri karte, sa 28 rei napisanih na
svakoj od njih.
Osobama u prvoj grupi su pokazane rei koje su bile hijerarhijski
organizovane. Na primer, re instrument" bi se nalazila na vrhu,
od koje bi se dalje granale rei gudai" i udaraljke". Na
sledeem nivou su bile grane sa reima violina", viola", i
violonelo,, koje su se nalazile ispod rei gudai", i grane sa
reima timpani", bubnjevi", ,,bongo ispod rei udaraljke", i
tako dalje.
Osobama u drugoj grupi su pokazane istovetne rei, ali ras-
poreene po principu sluajnosli. Sposobnosl priseanja je po-
tom testirana kod ispitanika iz obe grupe. Ba kao to biste sada
i oekivali, ispitanici iz prve grupe su imali daleko bolje rezultate
od osoba iz druge grupe, kojima su pokazivani sluajni spiskovi
tih istih rei.
PU TO V A N JE K R O Z UM JE D N O G
M A PERA UMA (I)
Ovo jc vasa ansa da ,,zaviritc u um jcdnc osobc i da istraitc njenc

idcje o pojmu srce. U toku proccsa, imactc mogunost da primcnitc
* Artefakl (lat.) predmet nainjen Ijudskom rukom. (prim. prev.)
69
Mapirctnje uma IX
sve tehnike mapiranja uma kojc ste do sada nauili, kao i nekoliko
novih.
Maper uma zapoinjc od centralnog lika koji izraava pojam sree.
Slika trcba da sadri iluziju trodimenzionalnosti i barem tri boje.
Prvi pojam direktne povezanosti koji je naem maperu pao na um
je re AK'I'IVNOSTI. Ova re je napisana kmpno velikim slovima na
podebljanoj, zakrivljenoj liniji koja polazi iz centra, liniji koja je iste
duine kao i sama rc.
Prve asocijacije - imenice ,,amac, ,,srce, ,,trka i glagol ,,de!iti
- granaju se od pojma ,,AKTlVNOSTl .
U mozgu naeg mapera uma je sada sevnuo novi PDP - ,,LJUDI.
Ova rc je postavljena na lcvoj strani mape uma, takoe krupno na-
pisana i prikaena za centralni lik podebljanom linijom. Razne boje
kojom je re ispisana ukazuju na raznobojnost razliitih rasa, ukljuu-
juei i Marsovce!
Sledei skup pojmova - ,,porodica, ,,prijatelji, ,,izvoai, ,,sta-
ratclji, ,,ivotinje, granaju se iz ove kljune rci.
Neki od ovih pojmova takoe indukuju novc. ,,Brat, ,,majka,
,,otac, dodati su uz re ,,porodica. Uz re ,,izvoai, reaju se
,,maioniari, ,,glumci, ,,klovnovi. Pojam ,,staratelji indukuje rei
,,nastavnici, ,,svetenici, ,,psiholozi i ,,treneri.
Svaki od sledea tri term inapredstavljaju/,D /5-,,tlRANA, OKRU-
LNJti i ,,OSEANJA - i kao takve dobijaju svoj odgovarajui status
na mapi uma.
Rc ,,OKRUENJE indukovala jc dva pojma. Na domain brzo
dodaje sliku planine i re ,,seosko. U ovom trenutku emo zastati da
bismo razmotrili implikacije ovoga to je do sada uraeno.
IM P L IK A C IJE
Razmatrajui mapu uma koju je na domain osmislio, jasno je da

bi bilo koja kljuna re ili slika sa nje mogli biti smeteni u sredite nove
mape uma koja e takoe biti razgranata.
Imajui ovo u vidu, svaka mapa uma je potencijalno beskrajna.
Posmatrajui njenu zrakastu strukturu, svaka kljuna re prido-
data mapi uma sama po sebi otvara mogunost za novi i jo vei
spektar asocijacija, koje opet sa svoje strane otvaraju mogunosti
70 Dmgi segment: Temelji

IX Mapiranje uma
za sve nove i nove, i sve vee i vee spektre, i tako dalje od

infinitum. To jo jednom pokazuje beskrajnu asocijativnu i krea-
tivnu prirodu svakog normalnog Ijudskog mozga.
Ovoje takoe sasvim kontradiktorno iroko rasprostranjenom shva-
tanju da j e stvaranje ideja mnogo tee od njihovog ureivanja i orgcini-
zovanja. Ukoliko je naa sposobnost mapiranja uma beskrajna, onda se
jedina tekoa sastoji u tome da odredimo kada da se zaustavimo; a
mapa uma nam moe pomoi ak i u donoenju ove odluke.
Nasuprot tome, linearne beleke u formi spiskova su u direktnoj
suprotnosti sa radom uma, jer one pokreu ideju, a zatim joj natnerno
presecaju vezu sa prethodnim idejama i idejama koje slede. Kontinui-
rano odvajajui svaku ideju od njenog konteksta, linearne beleke
blokiraju prirodni proces razmiljanja, ,,sagorcvajui ga.
Spiskovi zauzdavaju slobodu pokreta u mozgu i konano dovode do
zastoja uspostavljajui uske neuralne staze misli koje sve vie smanjuju
verovatnou kreativnosti i priseanja.
Razlog zbog koga spiskovi imaju ovakve posledice lei u
tome to oni deluju direktno suprotno asocijativnoj prirodi moz-
ga. im se neka ideja pojavi sa njom je zavreno", i raskida se
njena veza sa prethodnim idejama i idejama koje slede. Ovo
neprekidno giljotiniranje novih misli predstavlja jedan od glavnih
faktora koji stoje iza zastraujue meunarodne statistike pokre-
tanja kreativnih ideja. U testovima koje je vrio E. Pol Torens (Paul
Torrance), na primer, kada je od ispitanika traeno da smisle to
je mogue vie primera za korienje (asocijacija) odreene
ideje, prosean broj je bio - a ispitaniku je pri tom bilo dato
vremena koliko eli - beznaajnih 26. injenica je da bi ispitanik,
da je poznavao briljantno razmiljanje, uspeo da skupi vie
miliona poena pre nego to bi odustao od daljeg razmiljanja, i
to zbog istog zamora.
M A PE R A UMA (II)
Vrativi sc nacm maperu uma, nali smo naeg domaina kako -

pod trenutnim uticajcm prcthodnog obrazovanja-preivljavamentalnu
blokadu.
Drugi segmenf: Tentelji 71

Mapiranje uma IX
Usled nedostatka znanja o naim umovima, ovakve mentalne blo-

kade dre pojedine ljude ,,nemima - tokom nekoliko sekundi ili
minuta, satima, godinama... ponekad i tokom itavog ivota. Medutim,
kad jednom razumete bcskrajnu asocijativnu prirodu svoga mozga,
biete u stanju da mu pomognete da pomogne sam sebi.
Upreui tendeneiju mozga da funkcionic kroz getolt, odnosno
celovito, na domain jednostavno dodaje prazne linije kljunim reima
na mapi uma, namamljujui tako mozak da ,,popuni delovc koji ga
dozivaju.
U trenutku kada Ijudski mozak shvati da moe da povezuje bilo
ta sa bilo im, bie u stanju da gotovo frenutno pronalazi
asocijacije, posebno kada je izazvan dodatnim stimulusom.
Od sada moemo sa uivanjem posmatrati kako na domain kom-
plctira asocijativnu mreu: dodaje vie slika; pojmove drugog, trccg i
elvrtog nivoa; povezuje delove; koristi kodove; sumira glavne tcze
kada smatra da je neka vana grana dovrena.
U ovoj fazi, jo jedan vaan aspekt briljantnog razmiljanja/mapi-
ranja uma postaje oigledan: to da je mapa uma zasnovana na logici
asocijacija, a nc na logici vremena. Mapa uma se prua u bilo kom
smeru i hvata bilo koju misao iz bilo kog ugla.
Foto je pokrenuo dovoljno ideja da bi zadovoljio zahteve svog
govora, prezentacije, rada ili istraivanja, na domain odluuje da jo
vie sredi svoje ideje dajui svakoj od njih broj, postavljajui na taj
nain mapu uma u hronoloki niz, ukoliko bi to bilo ncophodno.
JO O H IJE R A R H IJA M A I K A T E G O R IJA M A
Pojmovi direktne povezanosti u svakoj mapi uma predstavljaju one

rci ili slike koje su najjednostavnija i najoiglednija sredstva za stva-
ranje reda. To su kljuni pojmovi koji u sebi sakupljaju najvei broj
asocijacija.
Upravo je korienje hijerarhije i kategorizacije ono to razlikuje
potpunu mapu uma od mini-mape uma opisane ranije. U mini-mapi
uma, prvih deset rei ili slika dobijaju svoj znaaj samo zato to su prve
pale na pamet. U potpunoj mapi uma one su poreanje prema svojoj
pripadajuoj vanosti.
72 Drugi segment: Tentelji

Multi-ordinatna veba sa pojmom tronje" lcoju su radile tri grupe od po
etiri osobe u potrazi za zajednikim pojmovima (v. str. 54)
Primer vebe stvoranja mini-mope umo sa

uradila Vanda Nort (Vanda North, v. slr. 63)
/ )ruxi \\giutnt Teine/ji 73

V .-
*sV **
.* ,7 >. v '
& x # * *
Jh r V
y \ *
4 ; 4.
* ** , * * * i V v wM|iLr *V
* * *:.
/ N * i>, V
* \ vl C K , #j f
4K r * V Jk
i_:i :#
r v
5A: r * r> '# *;. # r #
j j i f ^ */ r > 4
. v / r
p |
: V % . K .*< vjS y *$ k i,.. .
* . , *
Hi*' <r #. |K ? r
y *. .iV *^ :%* " *# t< /V
- . - . .
v 4 f.* > #
iV ' '-* * > . > , . i 1 v 1
* n*V T* v : > fjJN % - *> **

\ V *V *V - n ** > * J"
r iv' vA.V i** 1 * 1 #t * * rJ' # -v* <,

r wv r; T v ; v v A W
fcv * ^ * , * * v ; * ^ *v, ^ - v :
j I. 4 *i 'V
' l j l H I V/ #* ** vv
* ** . %.*':
*.
> ' ; u i - ; 7 v * r
V >
** t* ** T v. * r * 1*
- . *
>*
-> - * / * ^
% %
< * * > V urV .* ,T H t /> V \> 6 *
**
A

* <V
. * 4 *
1 * . |
A . ... * "f % *
f V V
L* V * < l * I s
T / * * * *
%Vfjt* * & * * , . '
r
l
* V, v . %
- # *. v
/ * /^
ri 4 ^
- V
* ^W.
- "
i|f
*
Y * ** V
* <
tr
, * *% . r *
r ,! * / *
,* ' i ' : ^ * / * f-
______ i._t__ ______ * __ * *^. y
Mapa uma Marka Brauna (Mark Brown) koja no spektakularon nain
prikazuje upotrebu slika, oblika i trodimenzionalnosti (v. str. 89-94)
< < < < Prirodna arhitekfonika, slike 9, 10, 1 1 i 12; slika 13 A
Mapa uma Klaudijusa Borera koja pokazuje kako e primena osnovnih
principa (korenovi) dovesfi do odgovarajuih plodova! (v. str. 109)
Dntgi segment: Temctji 79

Mapa umo sojedinsfvenom slikom, autora Ulfo Ekberga (v. str. 1 12)
l'T Z f A M S
fR O B LE M S -? 5 -Oo
r o iu p r gs 2S
UOCAL. LS 10
cosr -v >
STAFP 25 -20
fcS ~3o
-8 0 Zo
a re t* e m c . 75 IS
7C JT A LS 60 -JS
Mapa umo aufora Vande Nort koja joj je pomoglo pri donosenju odluke o
tome da li da preseli svoju firmu ili ne (v. str. 124-126)
rSO Dmgi scgmenf. Temclji

IX Mapiranje uma
Jcdnostavan nain da otkrijete primarne pojmove direktne poveza-

nosti je da postavite slcdea pitanja:
Kakvo znanje se trai?
Kad bi ovo bila knjiga, kakvi bi bili naslovi poglavlja?
Koji su moji spccifini ciljevi?
Kojih su scdam najvanijih kategorija u delu koji se razmatra?
Koja su moja osnovna pitanja? ,,Zalo?, ,,(a?, ,,Gde?, ,,Ko?,
,,Kako?, ,,Koji? esto mogu odlino da poslue kao glavnc
grane na mapi uma.
Koja je to ira ili sveobuhvatnija kategorija u koju se ove ukla-
paju?
Vrlo esto c, samo postavljanje ovih pilanja olkriti eljene pojmove
dircktne povezanosti. Ukoliko to nc uspe, ponite od centralnog lika ili
pojma i povucite etiri do sedam linija koje se granaju od njega. Sada
ponovo postavite gornja pitanja.
Alternativno, moete sc ponovo vratiti tehnici mini-mapa uma,
zabeleiti prvih deset rei ili slika koje vam padnu na pamct, i onda se
zapitati koje se od njih mogu kombinovati pod nekim optijim naslo-
vom.
PR E D N O ST I H IJE R A R IIIJE , K A T E G O R IZ A C IJE I

PO JM O V A D IR E K T N E PO V EZA N O STI
1 Primarne ideje su na svom mestu, tako da sekundame i tercijarne

ideje mogu da ih prate brzo i lako, u cilju olakavanja harmonine
struklure misli.
2 PDP sluc da uoblie, izvajaju i izgrade mape uma omoguavajui

mozgu da razmilja na prirodno strukturiran nain.
Vehanje
Koristei sve tehnike mapiranja uma koje ste do sada nauili, napravite
svoju sopstvenu kompletnu mapu uma o pojmu ,,srea, i uporedite je
sa mapom na strani 66.
Drugi segnient: Temelji 81

Mapiranje uma IX
PR E D N O ST I M A PIR A N JA UM A NAD L IN E A R N IM
PR A V LJEN JEM /H V A TA N JEM B E L E A K A
Polazei od mana standardnih bcleaka (navedenih na stranama

41-42), rnoemo izvcsti prednosti mapiranja uma:
1 Uteda vremena beleenjem iskljuivo reievantnih rei (izmeu 50
i 95 procenata).
2 Uteda vrcmena pri itanju iskljuivo relevantnih rci (vie od 90
procenata ukupnog vremena).
3 Uteda vremena pri pregledanju beicaka (vie od 90 procenata
ukupnog vremena).
4 Uteda vremena pri traenju kljunih rei koje se ne moraju traiti
u kontinuiranom tekstu punom nepotrebne reitosti (vie od 90
procenata ukupnog vremena).
5 Pravilno usmeravanje koncentracije.
6 Lake pronalaenje kljunih rei od esecijalnog znaaja.

7 Koncentracija kljunih rei od esccijalnog znaaja najednom mestu
(vremenski i prostorno), ime se poboljavaju kreativnost i prise-
anje.
8 Povezanost kljunih rei jasnim i svrsishodnim asocijacijama.
9 Vizuelna dopadijivost i preglednost koja omoguuje mozgu da lakc
pamti.
10 Kontinuiranost i potcncijalna beskrajnost razgranavanja misli koja
omoguujc stalno nova otkria i nova ostvarenja.
11 Celovitost i dovrenost koja, u skladu sa prirodom mozga, stalno
obnavlja nau prirodnu elju za uenjem.
12 Upotreba svih kortikalnih sposobnosti, na osnovu ega mozak po-
staje sve pripravniji, prijemiviji i sigumiji u svoje sposobnosti (v.
poglavije 111 - Poslcdice po nae mozgove, strana 42).
82 Drugi segment: Tentelji

tx Mapiranje wna
UVOD U SLEDEI SEGMENT

Zavrili ste prvi i drugi scgment, upoznali ste se sa arhitekturom i
temeljima briljantnog razmiljanja, napredovali od osnovnog brejn-
storminga do mini-mapa uma, a odatle do pravog mapiranja uma.
Sada vam je potrebna struktura u okviru koje bistc izrazili svoje
briljantno razmiljanje. Trei segment vam prua osnovna naela koja
e oslobaati, a ne koiti, vau prirodnu kreativnost.
Drugi segment: Tentelji 83

Treii segmetft: Struktura
Trei segment vas upoznaje sazakonima i preporukama u mapiranju

uma. Ova naela e vam omoguiti da znatno poveate svoju mentalnu
preciznosl, kreativnost, snagu i slobodu Kada budete jednom razumeli
i prihvatili osnovne zakone, biete u mogunosti da bre razvijate svoj
lini stil mapiranja uma.
84 Trei segment: Struktura

X
Voea naela
Preg/ed
Uvod
Pogled jcdnog van/.cmaljca na Ijudsku inteligenciju
Tri osnovne instrukcije (tri ,,P) za mapiranjc uma
Zakoni i preporuke u mapiranju uma
Pregled zakona mapiranja uma
Obrazloenje zakona mapiranja uma
Pregled preporuka za mapiranje uma
Obrazloenje preporuka za mapiranje uma
etiri opasna podruja
UVOD
Ovo poglavije poinje posmalranjem razvoja Ijudske inteligencije

sa stanovita jednog imaginarnog vanzemaljca. Perspektiva vanze-
maljca e vam omoguiti da istraite osnovna naela briljantnog raz-
miljanja sa veom objektivnou nego to bi to inae bilo mogue.
Zakoni i prcporukc u mapiranju uma su uspostavljeni - i dopunjeni
praktinim vebama - da bi vam pomogli a uklonite mcnlalne blokade,
da upamtite ono to ste mapirali i da pripremitc odgovarajue uslovc za
rad. Na kraju poglavlja ete videti kako da izbegnete najee zamke
koje ekaju mapere poetnike.
Trei segmenf: Struktura 85

Vodea naela X
POGLED JEDNOG VANZEMALJCA

NA LJUDSKU INTELIGENCLJU
Zamislite da ste vanzemaljac izjedne milijardu godina stare civil izaeije,
od kogaje zatraeno da civilizaeijski mlae, aJi vrlo talcntovane stanovnike
Zemlje proui, pomogne im i eventualno se sprijatclji sa njima.
Irouavali ste intenzivno stanovnike Zemlje i otkrili da oni pose-
duju zapanjujuc kompleksan korteks, sa irokim spektrom naprednih
mentalnih sposobnosti, beskrajnim asocijativnim kapacilelom, prak-
tino neogranienim kapacitetom skladitenja, i takoc neogranienom
mogunou indukovanja novih ideja i asocijacija. Osim toga, oni
poseduju izvanrcdno sloeno i fleksibilno telo koje slui kao oslonac i
transportno sredstvo te inteligencije, fizioloku sposobnost da pobolj-
aju svoje mogunosti, kao i usacnu radoznalost koja ih tera da
istrauju sve aspekte univerzuma.
Dalje primeujctc da, u pokuaju da dobijete pristup njihovim
ogromnim mentalnim moima, pripadnici Ijudske rase ,,cede svoju
inteligenciju iskljuivo kroz neverovatno uzan i ogranien kanal jezika.
Kao rezultat toga, mnogi od njih dobijaju pravu niuninu na sam pomen
uenja, a na milionima institucija za uenje koje su rasute po celoj
planeti veina studenata ili spava ili pokuava da se izvuc odatle!
Ganuti ovom tragikominom situacijom, oluujete da date Ijudima
zbirku zakona mapiranja uma da biste im pomogli da rcalizuju svoje
ncverovatnc moi. Ovi zakoni moraju biti vaei posmatrano iz bilo koje
akademske perspektive u kojoj Ijudi mogu odabrati da ih primene -
semantike, neurollziologije, teorijc informacija, teorije kortikalnih hemis-
fera, fizike, psihologije, filozofije, istraivanja pamenja ili teorije uenja.
Ono to sledi su zakoni, teorije i preporuke koje ete vi predloiti.
TRI OSNOVNE INSTRUKCIJE

ZA MAPIRANJE UMA - (TRI ,,P)
U mnogim drevnim kulturama Istoka, majstori uitelji su novim
uenicima tradicionalno davali samo tri osnovne instrukcije: povinuj
se, saraduj i osamostali se. Svaka od ove tri instrukcije karakterie
pojedinu fazu uenja.
Povinuj se- oznaava da uenik treba da podraava uitelja, traei
objanjenje samo kada je to neophodno. Sva ostala pitanja treba da budu
zabeleena i poslavljena tek u sledeoj fazi.
86 Trei segmetU: Struklura

X Vodea naela
Saraduj - sc odnosi na sledeu l'a/u kada uenik, polo je nauio

osnovne tehnike, poinje da konsoliduje i integrie informacije po-
stavljajui odgovarajua pilanja. U ovoj fazi uenik treba da poma.e
uitelju u analizi i stvaranju.
Osamostali se - oznaava da e uenik,poto je u polpunosti nauio
svc to je uitclj niogao da ga naui, odati potovanje uitelju nastavlja-
jui proccs mcntalnc evolucije. Na ovaj nain, uenik moe da iskoristi
uitcljevo znanje kao platfonnu sa koje e stvarati nova shvatanja i
paradigme, postajui tako uitelj sledec gcneracije.
Ekvivalenti za ove tri instrukcije (tzv. tri ,,P)* u mapiranju uma su
prihvati, primcni i prilugodi.
Prihvati znai da, u prvoj fazi, treba da odslranite sve predrasude
koje imatc o svojim mcntalnim ogranienjima i da tano pratite
zakone mapiranja uma, podraavajui dale modele to preciznije
moete.
Primeni prcdstavlja drugu fazu, kada ste zavriii osnovne vebe
date u ovoj knjizi. U ovom trenulku, sugericmo vam da uradite
minimum 100 mapa uma primenjujui zakone i preporuke sadr-
ane u ovom poglavlju, razvijajui svoj sopstveni slil mapiranja
uma i eksperimentiui sa razliitim tipovima mapa uma koji su
skicirani u sledeim poglavljima. Mape uma treba da koristite u svim
aspektima kako hvatanja beleaka tako i pravljenja beleaka dok ih
ne osetile kao potpuno prirodan nain organizovanja vaih misli.
Prilagodise odnosi na tekui razvoj vaih vetina mapiranja uma.
Poto ste se uvebali na nekoliko stotina ,,istih mapa uma, ovo
je vreme za eksperimentisanje sa razliitim nainima prilagoa-
vanja oblika niape uma. Javite nam svoje rezultate...
ZAKONII PREPORUKE U MAPIRANJU UMA
Zakoni
Zakoni mapiranja uma su namenjcni poveavanju, a ne ograniavanju
vae mentalne slobodc. U ovom kontekstu, vanoje dase red ne pomea
sa krutou ili sloboda sa haosom. Suvie esto se red prihvata sa
negativnom konotacijom kao rigidan i ograniavajui. Slino, sloboda
sc grckom zamenjujc haosom i ncdostatkom strukturiranosti. U stvar-
* Li originalu tri ,,A accept, apply. adapt. (prim.prev.)
Trci segmenl: Strukiura 87

Vodea naela X
nosti, istinska mcntalna sloboda predstavlja sposobnost da se stvori red

iz haosa. Zakoni mapiranja uma e vam pomoi da uradite upravo to.
Zakoni su inae podeljeni na zakone tehnike i zakonc planiranja:
Tehnike
1 Koristite isticanje
2 Koristite asociranje
3 Buditcjasni
4 Razvijte lini stil

Plan
1 Koristite hijcrarhiju
2 Koristite numeriki poredak

Preporuke
1 Razbijte mentalne blokade
2 Popravite
3 Pripremite
PREGLED ZAKONA MAPIRANJA UMA

Tehnike
Uvek koristite centralni lik.
Koristite slike po itavoj mapi uma.
Koristite tri ili vic boja po jednom centralnom liku.
Koristite iluziju trodimenzionalnosti slika i rei.
Koristite sinesteziju.*
Koristite varijacije veliine slova, linija i slika.
* Sinestezija (gr.), mcanje tiziekih doivljaja, saoseaj, sposobnost nenadracnog ula

da oseti nadraaj drugog ula. (prim. prev.)
88 Trei segment: Strukiuru

X Vodea nae/a
Koristitc ravnomcrnc razmakc.

Koristite odgovarajue razmake.
2 Koristite asocircmje
Povezujte strelicama pojmove na mapi, bilo da su na istoj ili na
razliitim ,,granama
Koristitc boje.
Koristite kodove ili skraenicc.
3 Budite jasni
Koristite samo jednu kljunu re na svakoj liniji.
Sve rei piite tampanim slovima.
Piite kljune rei tampanim slovima na linijarna.
Povlaite linije isle du/.ine kao to je i duina rei na njima.
Povezujte ,,grane sa centralnom slikom.
Povezujte linije jedne sa drugima.
Podebljajte centralne linije.
Uokvirite pojmove koji se granaju iz istog pojma.
Uinitc svoje slike to je mogue jasnijima.
Postavite svoj papir vodoravno ispred sebe.
Piite slova to vertikalnije.
4 Razvijte lini stil

Plan
1 Koristite hijerarhiju
2 Koristite numeriki poredak
OBRAZLOF.NJE ZAKONA MAPTRANJA UMA
Tehnike
Isticanje, kao to smo ve videli, predstavlja jedan od glavnih faktora
za poboljanje memorije i kreativnosti. Sve tehnike koje se koriste za
Trei segmenl: Strukiura 89

Vodea naela X
isticanje se mogu koristiti i za asociranje, kao i obratno. Sledei saveti

vam omoguavaju da postignete optimalno isticanje u svojim mapama
uma.
Uvek istaknite centralni lik
Slika automatski predstavlja fokus za oko i mozak. Pokree brojne
asocijacije i zapanjujue je efikasna kao pomono sredstvo u mcmori-
sanju. Osim toga, slika je atraktivna - i to na mnogim nivoima. Ona vas
privlai, prua vam zadovoljstvo i skree vau panju na sebe.
Ukoliko oreena re (umcsto slike) apsolutno mora biti u sreditu
vae mape uma, i ta re se moe pretvoriti u sliku koricnjem iluzije
trodimenzionalnosti, razliitih boja i ,,ulepavanja.
Karistite slike po itavoj mapi uma
Koricnje slika gde god je to mogue vam prua sve gore navedene
prednosti, a ujedno stvara i stimuliuu ravnoteu izmeu vaih vizuel-
nih i lingvistikih kortikalnih vctina i poboljava vau vizuelnu per-
cepciju.
Ukoliko otklonite svoju eventualnu predrasudu da ste lo crta i
pokuate da nacrtate leptira, na primer - moda vam se va prvi crte
nec dopasti. U nekim sluajevima etc moda imati velianstveni
neuspeh! Ali, prednost jc u tome to ste pokuali, i sledei put kada
budete videli leptira, poelcete da ga malo detaljnijc pogledate sa
namerom da ga bolje zapamtite i lake preslikate.
Na taj nain, koristei slikc u svojim mapama uma, usrcdsrediete
se jasnije na stvami ivot i teietc da popravile svoje ,,kopiranje
stvarnih objekata. Doslovno ete otvoriti svoje oi za svet oko sebc.
Koristite tri ili vie boja po jednom centralnom liku
Boje stimuliu memoriju i kreativnost, pomaui vam da izbcgncte
opasnost od monohromatske monotonije. One daju ivot vaim slikama
i ine ih atraktivnijim.
Koristite iluziju trodimenzionalnosti slika i rei
Korienje ,,tree dimenzije ini da stvari ,,iskau, a ta god da iskae
to se lake pamti i saoptava. Prema tomc, najvaniji elementi vae
mape uma mogu biti naglaeni tako to e biti nacrtani ili napisani ,,u
tri dimenzijc.

X Vodea naela
Koristite sinesteziju (meanje fizikih oseaja)
Kada god je to mogue, ukljuite u svoju mapu uma rei ili slike koje sc
pozivaju na ulo vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira i kinestezije.* Ovu
tehniku su koristili mnogi poznati mnemoniari, kao i veliki pisci i pesnici.
Na primcr, u svom vclikom cpu Odisejatj koji je inae zapanjujui
primer memorije, Homcr korisli potpuni speklar ovekovih ula da bi
preneo uzbuenje i opasnost Odisejevog putovanja kui poslc opsade
Troje. U sledeoj sccni, Odiscj jc napravio greku naljutivi Posejdona,
boga mora, koji mu se svcti podiui stranu oluju:
Tekto izrekne to, s visine krupan se la/as slrano obori na krov
i njegov zaljulja amac, a sam padne daleko od amca. korman
iz rukti pusti; ojarbol njemu po sredini udari strana burapa ga
prebi u onoj velrova smesi.jedro i motka padnu daleko u valove
morske. A njega pod vodu baci val, i dugo se nije mog o pomoliti
gore, pod silnom navalom vode, jer mu otea ruho to mu dade
divna Kalipsa. Dockan izroni tek, iz ustaje slanu igorkupljuvao
vodu, a silna i s temena lila mu voda. lako na muci ivoj, on opet
seti se amca, pa se za njim vine u vale i najzadga zgrabi, te mu
u sredinu sedne od preke beei smrti. Veliki talas amo i tamo
bac 'o mu amac. Kao kad jesenji Borej uzvitla po polju drae,
vrsto sejedna drugojprilepile, lako su vetripo moru amo i tamo
Odisejev bacali amac: as g a je dognao Noto do Boreja neka
ga nosi, a as Euro Zejiru ustupio neka ga vitla.
(Prevod: MiloN. Duri)
Uoitc ritam, ponavljanje, nizanje, slikovitost, usmerenost ka svim

ulima, pokret, preuveliavanje, bojc i oseaje, sve to sadrano u
jednom majstorskom paragrafu vrednoni spomena.
Zanimljivo je posmatrali kako mala deca upoznaju prirodu svim
svojim ulima. Oni dodiruju, probaju, pokreu i istrauju; oni pevue,
pevaju, rimuju i jedno drugomc priaju prie, stvarajui lantazije i
sanjarenja oaravajuih mapa uma.
* Kinestezija (psih.j, oseaji kretanja, napetosti i napregnutosti snage. (prim. prcv.)
Trei segment: S/ruktura 91

Vodea naela X
Kao i ta deca, tako je i veliki mnemoniar ereevski, poznat kao

,,, koristio sinesteziju kako bi zapamtio bukvalno svaki trcnutak svog
ivota. U svojoj knjizi o ,,-u'\,, Umjednogmnemoniara", Aleksandar
Lurija (Luria) izvetava:
/ za ,,-a", takoe, znaenje rei bilo je od dominantnog
znaaja. Svaka rejeproizvodila efekat prizivanja grafikog lika
u njegovom umu, a ono to ga je razlikova/o od obinih Ijudije
to to su njegove slike bile neuporedivo ivotnije i stabilnije od
njihovih. Dalje, njegove slike su bile nepromenljivo povezane
sinestezijskim komponentama...
Pokret takoc predstavlja vanu mnemoniku tchniku i moe biti
od koristi u vaim mapama uma. Vae rei, vae slikc, vaa itava mapa
uma moe biti u pokretu - kao udesnc nezaboravne animacije Volla
Dizni ja. Da biste pokrenuli svoje slike, jednostavno ih obogatitc odgova-
rajuim detaljima koji-stvaraju iluziju pokreta, kao u sledeim primerima:
Koristite varijacije veliine slova, linija i s/ika
Varijacija veliine najbolje pokazuje relativni znaaj pojmova u hije-
rarhiji. Uveane dimezije daju naglasak, poveavajui time verovat-
nou priseanja.
Koristite ravnomerne razmake

Sreeni razmaci poveavaju jasnost slike, pomau pri korienju hije-
rarhije, ostavljaju mapu uma ,,otvorenom i pruaju estetsko zadovoljstvo.
Koristite odgovarajue razmake

Ostavljajui odgovarajuu koliinu proslora oko svakog pojma daete
svojoj mapi uma red i strukturu. To nas dovodi do Ioginog zakljueka
da prostor izmeu pojmova moe biti isto toliko vaan koliko i sami

Vodea noela
pojmovi. Na primer, u japanskoj umetnosti araniranja cvea, itav

aranman se bazira na prostoru izmeu pojedinih cvetova. Slino, i u
muzici se zvuk esto postavlja oko tiine. Tako, recimo, Betovenova
uvena Peta simfonija zaista poinje pauzom, odnosno tiinom.
2 Koristite asociranje
Asociranje predstavlja drugi znaajan faktor popravljanja memorije
i kreativnosti. Asociranje je u na mozak ugraena sposobnost koju on
koristi da bi dao smisao naem fizikom iskustvu, to predstavlja klju
ovekovog pamenja i razumevanja.
Poto ste ustanovili svoj centralni lik i svoje pojmove direktne
povezanosti, snaga asocijacija nroe povesti va mozak u dubinu bilo
kog problema.
Kao to je ve spomenuto, svaka tehnika koriena za asociranje se
takoe moe upotrebiti i za naglaavanje, i obrnuto.
Povezujte strelicamapojmove na mapi, bilo da su na istoj ili na
razliitim ,,gratiama
Strelice automatski vode vae oko ka povezivanju jednog dcla mape
uma sa drugim. One mogu biti jednosmerne ili sa vrhovima u oba
pravca; dvodimenzionaine ili trodimenzionalne; kao i razliite veliine
ili oblika. Strelice prostorno usmeravaju vae misli.
Koristite boje
Boja predstavlja jedan od najsnanijih alata za poboljanje memorije i
kreativnosti. Odabiranje specifinih boja za kodiranje, ili pak za odre-
ene delove vae mape uma, omoguie vam bri pristup informaci-
jama, poboljanje memorisanja informacija kao i poveanje broja i
opsega vaih kreativnih ideja. Ovakve obojene kodove ili simbole mogu
stvarati kako pojedinci tako i grupe.
Koristite kodove ili skraenice
Kodiranje vam omoguuje da u trenutku stvarate veze izmeu razliitih
delova svoje mape uma, ma koliko da su prostomo udaljeni jedan od
Trei segment: Struktura 93

Vodect naela X
drugoga. Ovi kodovi ili skraenice mogu biti u obliku kukica ili krstova,
krugova, trouglova, podvuenih delova, a takoe mogu biti i neto
sloenije kao one na niapi uma na strani 78 (gore).
Kodiranje moe utedeti i dosta vremcna. Na primer, moete koris-
titi itav speklar jednostavnih ifri u svim svojim belekama da biste
prcdstavili Ijude, projekte, elemente ili proccsc koji se esto ponavljaju.
Kodiranje osnauje i istie kategorizaciju i hijerarhijujednostavnim
primcnjivanjem boja, simbola, oblika i slika. One se takoe mogu
primcniti za povezivanje polaznog matcrijala (kao to su biografske
rcferencc) sa vaom mapom uma.
3 Budite jasni
Nejasnost oteava pcrcepciju. Ukoliko budete krabali svojc bc-
leke, to e omesti prc nego potpomoi vae pamenje; to c takoe
omesti i asocijativnu prirodu i jasnost va.eg razmiljanja.
Korislite samojednu kljunu re na svakoj liniji
Svaka pojedinana re ima hiljade moguih asocijacija. Stavljanjem
samo jedne rei na jednu liniju e vam omoguili slobodu asociranja,
kao kad sejednoj grani doda jo lanaka. Znaajne fraze nisti izgubljene
i sve vae opcije se ostavljaju otvorenima. (Za proirenu diskusiju o
ovom pravilu v. str. 107-105.)
Sve rei piite tampanim slovima
tampana slova imaju bolje definisan oblik pa je, prema tome, vaem
umu lake da ih ,,fotografie. Gubitak vremena se vie nego nadoknadi
koristei prednosli brzog kreativnog asociranja i priseanja. Pisanje
tampanih slova takode podstie kratkou izraavanja, a velika i mala
tampana slova podjednako mogu da poslue za pokazivanje relativnog
znaaja rei na vaoj mapi uma.

X Vodea naela
Piite kljune rci tamponim siovima na linijama

Linija obrazuje ,,skelet za ,,meso koje predstavlja rc. Linija, prema
lome, obezbeuje organizovanost i urednost koje poboljavaju jasnou
i potpomau priseanje. Linije takoe podstiu stvaranje daljih vcza i
dopuna (v. slike na strani 105).
Povlaite linije iste duine kao i rei na njima
Ovaj zakon olakava da se rci postavljaju jedna uz drugu, to pot-
pomae stvaranje asocijacija. Osim toga, u.teeni prostor vam omo-
guava da dodate vie informacija svojoj mapi uma. (Vie o ovome ete
nai na strani 215.)
Povezujte linije jedne sa drugima, a glavne grane sa eentralnim likom
Povczivanje linija u vaoj mapi uma e vam omoguiti da povezujete
misli u svojoj glavi. Linije se mogu transformisati u strelicc, krive,
petlje, krugove, ovale, trouglove, policdrc ili u bilo kakav drugi oblik
iz neogranienog skladita vaeg uma.
Podebljajte centralne linije
Podebljane linije svojom naglacnou trcnutno alju signal mozgu o
znaaju vaih centralnih ideja. Ukoliko je vaa mapa uma u istra-
ivakoj fazi, za vrcme proccsa mapiranja uma moe vam se desiti da
otkrijete da su nekc od perifernih ideja u stvarnosti znaajnije od
centralnih ideja. U tom sluaju mocte jednostavno podebljati i spoljne
linije tamo gde je to potrcbno. Punc, zakrivljene linije doprinose vizuel-
noj privlanosti.
Uokvirite pojmove koji se granaju iz istogpojma
Kada granina linija ,,obgrli emu dovrene grane mape uma, to
definie jedinstveni oblik te grane. Na taj nain ovaj jedinstveni oblik
moe pokrenuti evociranje informacija sadranih u okviru date grane.
Za naprednije mislioce mnemoniare, ovakvi oblici mogu postati ive
slike koje drastino poveavaju verovatnou priseanja.
Trei segmetU: Slruktura 95

Vodca nae/u X
Mnogi od nas su to skoro potpuno nesvesno radili kao deca. Na

primer, da li se moda seate kako ste leali napolju nekog sunanog
dana, gledajui gore u plavo nebo iarano oblacima? Ako se sea-
te,verovatno je da ste gledali u oblake koji su piovili, razmiljajui:
Hej, enoje ovca! ; Ovo je dinosaurns! ; Ovo je amac! A ovo
je ptica!...
Va mozak je stvarao likove iz sluajnih oblika, inei ih lake
pamtijivima. Na isti nain, stvaranje obiika u vaoj mapi uma e vam
omoguiti da organizujete mnoge delove podataka u nekom lake
pamtljivom obliku. Ovo gaipisanje podataka, tzv. ,,zbijanje, pred-
stavlja dobro poznatu mnemoniku tehniku.
Prema tvrdnjama psihologa, naa kralkorona memorija je sposobna
da u proseku uskladiti samo scdam informacija. Zbijanje nam moc
pomoi da ovaj skladini prostor koristimo efikasnije.
Na primer, neuvebani korisnik mozga moe koristiti itavu svoju
kratkoronu memoriju da bi uskladitio sedmocifreni telefonski broj.
Vct korisnik mozga e, s druge strane, tih sedam brojeva zbiti na neki
lako pamtljiv nain, ostavljajui tako prostora za druge informacije.
Godine 1982. ejz i Erikson (Chase i Erickson) su sproveli eksperi-
ment o ovom aspektu memorije, a opisali su ga Glas i Holiouk (Glass i
Holyoak) 1986. godine. Jedan ispitanik se pokazaovrlozanimljivim. U
poetku jc mogao da, u proseku, zapamti samo sedam cifara. Mcutim,
poto je vie od dve godine vebao tehniku zbijanja, mogao je da
zapamti 82 cifre. Njegova posebna strategija je bila da zbija brojeve
tako da odgovaraju informacijama koje je ve pohranio u svojoj u-
goronoj memoriji. Na primer, niz 351 je asocirao sa tadanjim
svetskim rekordom tranja najednu milju (3 minuta 51 sckunda).
Prema tome, crtanje granica na mapi uma ima oigledne mne-
monike prednosti. Ukoliko elite da dodatc jo grana nakon to ste
nacrtali granicu, u tom sluaju novi set grana moe biti uokviren novom
granicom, nalik godovima na pretesterisanom deblu.
Neka vae slike budu to je mogue jasnije
Jasnost spoljanjeg izgleda podstie i unutranju jasnost misli. Jasna
mapa uma e takoe biti i elegantnija, prijatnija i atraktivnija.
96 Trci segment: Siruktura

X Vodca naeia
Drile svoj papir voc/oravno ispred sebe

Vodoravna (pejzana'') orijentacija papira vam daje vie slobodc i
prostora za crtanje mape uma nego uspravni (portretni") poloaj.
Vodoravna mapa uma je takoe i laka za itanje.
Neiskusni maperi uma esto zadravaju telo i olovku u isloj poziciji
a rotiraju papir. Ovo nee izazivati nikakve probleme u toku samog
stvaranja mape uma, ali e njeno ponovno itanje zahtevati fizioloko
izvijanje koje bi stavilo na probu ak i sposobnosti jednog uiteljajoge!
Piite slova to vertikalnije
Vertikalno pisanje tampanih slova omoguava vaem mozgu laki
pristup izraenim mislima, aovaj zakon se moe primeniti podjcdnako
i na ugao linija i na samo pisanje. Ukoliko budele crtali svoje linije to
je mogue vodoravnije, vaa mapa uma e biti mnogo laka za itanjc.
Pokuajte da maksimalni ugao ne bude vei od 45 .
4 Razvijte lini stil dok sepridravate zakona za mapiranje uma

Kao to je ve prcthodno razmatrano, svi smo mi zapanjujue
jedinstveni. Nae mape uma bi trebalo daodraavajujedinstvene mree
i obrasce misli u svakom pojedinanom, mozgu; to vic u tomc
uspevaju to e i naim mozgovima biti lake dasc idcntifikuju sa njima.
U cilju razvijanja istinski linog stila mapiranja uma, morate sc
pridravati pravila plus jeclan Ovo znai da svaka mapa unia koju
uradite mora biti za nijansu obojenija, za nijansu trodimenzionalnija, za
nijansu matovitija, vie asocijativno loginija i/ili lepa od prethodne.
Na ovaj nain ete staino razvijati i preiavati sve svoje mentalne
sposobnosti. Takoe ete praviti mape uma koje elite da pregledate i
koristiteza potrebe stvaralatvai komuniciranja. Sem toga, to vei lini
peat date svojim mapama uma, lo e vam lak.e biti da se setile
informacija koje one sadrc. (Vie o ovome nai ete u poglavlju XI,
str. 108.)
Plan
1 Koristite hijerarhiju
Kao to smo ve diskutovali u poglavlju IX (str. 68), korienjc
hijerarhije i kategorizacije, uz pomo pojmova direktne povezanosti, u
ogromnoj mcri uveava sposobnosti vaeg mozga.
Trei segment: Strukturu 97

Vodeca naela X
2 Koristite numerikiporedak
Ukoliko vasa mapa uma predslavlja osnovu za reenje specifinog
zadatka, kao lo je neki govor, rad ili ispit, elccte da svojc misli
poveete u specifinom poretku, bilo hronoloki ili po znaajnosti.
Da biste ovo sproveli u delo moete jednostavno numcrisati grane
po eljenom redosledu, ili ak dodati odgovarajue vreme dcavanja ili
posebnu naglaenost svakoj grani, ukoliko je to neophodno. Slova
alfabeta se mogu koristiti umesto brojeva, ako vam to vic odgovara. U
svakom sluaju, korienje poretka e automatski rezultirati loginijim
razmiljanjem.
PRF.ULF.D PR FPO R U K A ZA M A PIR A N JE UMA
Ruzbijte mentulne b/okade
1 Dodajte prazne Iinije.
2 Postavljajte pitanja.
3 Dodajte slike.
4 Odravajte budnim svoj beskrajni asocijativni kapacitet.

Popravite
1 Ponovo pregledajte svoje mape uma.
2 Uradite kratku proveru svake mape uma.

Pripremite
1 Pripremite svoj mentalni slav

Razvijajte pozitivan mentalni stav.
Kopirajte siike oko sebe.
Posvetite se svojoj mapi uma.
Posvetite sc apsurdu!
Ulepavajte svoju mapu uma to vie.
98 Trei segment: Strukturu

X Vodea naela
2 Pnprcmite svoj pribor
3 Pripremite svoj radtii prostor/okruenje

Obezbedite umerenu temperaturu prostorije.
Koristite prirodno svetlo kad je to mogue.
Obezbedite dovoljno sveeg vazduha.
Namestite sobu na odgovarajui nain.
Stvorite prijatno okruenje.
Pustite odgovarajuu muziku, i!i radite u tiini ako vam to vie
odgovara.
O B R A Z L O E N JE PR E PO R U K A ZA M A P IR A N JE UMA
Preporuke za mapiranje uma su osmiljene da vam pomognu da

primenitc napred pomenutc zakone, da oslobodite protok svojih misli i
da obezbedite najbolje mogue okruenje za svoj mozak i lelo.
Razbijte mentalne blokade
1 Dodajte prazne linije

Ukoliko vam se desi trenutna blokada, jednostavno dodajte praznu
liniju ili linijc na mapi uma na kojoj trenutno raditc. Ovo e izazvati va
mozak da dovri ono to nije dovreno i popunie rupe posredslvom
vae beskrajne asoeijalivne moi.
2 Postavljajte pitanja
Pitanja prestavljaju glavno sredstvo pomou kojeg mozak aku-
mulira mreu znanja. Kad god izazovete svoj mozak odgovarajuim
pitanjimavi stimuliete odgovore koji razbijaju blokadu.
3 Dodajte slike
Dodavanje slika mapi urna potpomac verovatnou pokretanja da-
ljih asocijacija i verovatnou priseanja.
4 Odravajte hudnim svoj beskrajni asocijativni kapacitet

Odravanje ovakve budnosti e osloboditi va mozak od njegovih
uobiajenih ogranienja. Setite se vebc sa pojmom srea - bilo koja
re moe predstavljati sredite razgranate mree asocijacija.
Trei segment; Struklura 99

Vodea naela X
Vebanje
Bie vam od koristi ako u ovoj fazi uradite sledee dve vebe.
Prvo, odaberite bilo koji podatak iz svoje memorije i poveite ga, uz
pomo logike ili mate, sa bilo kojirn sluajno izabranim objektom.
Drugo, izdvojite bilo koji pojam sa mape uma na kome ste se ,,zaglavili
i postavite ga u sredite nove mini-mape uma. Da biste pokrenuli
mentalni tok, brzo ispiite desetak asocijacija koje vam prve dou na
um.
Popravite
1 Ponovo pregledajte svoje mape nma

Istraivanja su pokazala da se pamenje nakon ponovnog pregledanja
menja po odgovarajuoj vremenskoj krivulji (v. knjigu Tonija Buzana,
Savreno pamenje, strana 82). Ukoliko vam je potrebno aktivno (a ne
pasivno) pamenje vae mape uma, moda z.a neki ispit ili specifini
projekat, trcba da planirate ponovni pregled te mape posle odreenog
vremcna. Ovo c vam omoguiti da preradite ili ispravite pojedine
delove, popunite delove koji nedostaju i ojaate naroito znaajne
asocijacije.
Nakon perioda uenja od jednog sata idealno bi bilo da ponovo
pregledate svoju mapu uma:
Posle 10-30 minuta Posle mesec dana
Posle jednog dana Posle tri meseca
Posle nedelju dana Posle est meseci
Mapa uma e tako postati deo vae tckue dugorone memorije.
2 Uradite kratku proveru svake mape uma

Povrcmcno, dok radite ponovni pregled svoje mape uma, trebalo bi
brzo (za nekoliko minuta) da uradite i jednu mapu uma koja rezimira
sve ono to ste uspeli da prizovete u seanje iz izvorne mape.
Dok radite jednu od ovih dodatnih mapa uma, vi u stvarnosti
ponovno stvarate i osveavate svoja seanja, pokazujui ponovo da su
kreativnost i seanje dve strane istog novia.
Ukoliko se zadrite samo na proveri svoje izvome mape uma, va
mozak e ostati zavisan od spoljnih stimulusa mape uma da bi mogao
da prepozna ono to je ve uradio. Stvarajui dodatnu mapu uma, s

X Vodea naela
druge strane, moi ete da proverite svoje priseanje bez spoljanjih

stimulusa. Tada moetc da uporedite rezultate sa vaom izvomom
tnapom uma i ispravite greke, nedoslednosti ili propuste, ukoliko ih
ima.
Pripremile
Da biste postigli maksimum, treba da osmislite idcalni kontekst -
mcntalni i fiziki - u okviru koga ete stvarati svoje mape uma. Sledee
preporuke bi trebalo da vam pomognu da budete sigumi u to da imate
najbolji mogui lini stav, oprcmu i radno okruenje.
1 Pripremite svoj mentulni stav

Razvijte pozitivan mentalni stav
Pozitivan mentalni stav eblokira um, povcava verovatnou stvaranja
spontanih veza, rejaksira telo, poboljava percepciju i izaziva opte
iekivanje pozitivnih rczultata. Sve ove prednosti e se odraziti i u
vaoj mapi uma. Prema tome, od vitalnog znaaja je da svakom zadatku
mapiranja uma pristupite pozitivno, ak i ako se to deava u tradicio-
nalno ,,negativnoj situaciji kakva je polaganje ispita.
Kopirajte slike oko sebe
Kad god ste u prilici trcba da kopirate drugc mapc uma, slikc ili
umelnika dela. To je neophodno zbog toga to va mozak ui kopira-
njcm i polom stvara nove slike ili konceptc iz onih koje jc kopirao. Va
retikularni aktivirajui sistem (prefinjena stanica za sortiranje u bazi
vaeg mozga) e automatski traiti informaciju koja bi vam mogla
pomoi da poboljate svoju vetinu mapiranja uma.
Posvetite se svojoj mapi uma
Mnogi ljudi sc zabrinu ili razoaraju ukoliko njihove mape uma ne
zadovolje oekivanja. U tom sluaju, trebalo bi da bez osude analizirate
svoju mapu uma i da obnovite vau odluku da nastavite i napredujete.
Prepustite se apsurdu!
Posebno u inicijalnim, kreativnim fazama bilo koje mape uma, sve
,,apsurne ili ,,luckaste ideje treba da budu zabeleene, doputajui
svim dodatnim idejama da poteku od njih. Razlog ovome je to to su
ideje koje izgledaju apsurdne ili luckaste obino daleko od proseka. Vrlo

Vodea naehi X
esto se ispostavi da ba takve ideje upravo podstiu velike proboje i

nove paradigme, koji su takoe, po detiniciji, daleko od stanarda.
Uinite svoju mapu uma to lepom
Va mozak je prirodno usklaen sa lepotom. Prerna tome, to je Jepa
vaa mapa uma, vie ete iz nje ostvariti i zapamtiti. (Detalje o efikas-
nosti slika nai ete u poglavlju VII, str. 58).
2 Pripremite svoj pribor

Na parasvesnom nivou mi teimo da se ukljuimo u ili ,,isk-
Ijuimo iz bilo kog ulnog unosa, u zavisnosti od njcgovc privlanosti.
Vai papiri, olovke, flomasteri i ormarii za dranje pisacg pribora
trcba, prema tome, da budu najbolji koje moete nabaviti, da bi vas
privlaili i da biste irnali elju da ih upotrebite.
3 Pripremite svoj radni prostor/okruenje

Kao i va pribor, tako i radno okrucnjc moe u vama probuditi
negativan, neutralan ili pozitivan odgovor. Vae okruenje bi stoga
moralo da bude to je mogue prijatnijc i udobnije da bi vas postavilo
u najbolji okvir za razmiljanje.
Ohezbedite umerenu temperaturu u sohi
Ekstrcmne temperature e vas odvraati od rada. U uslovima umerene
tempcrature moete lako prilagoditi svoje odevanje, tako da se oseate
prijatno.
Koristitc prirodno svello kad godje to mogue
Prirodno svetlo najvie oputa oi, i obezbeuje vaem mozgu pre-
ciznije informacije o obliku, boji, linijama i ,,reljefnosti.
Obezbedite dovoljno sveeg vazuha
Kiseonik predstavlja jednu od vanih komponenti ,,hrane za va mo-
zak. Sve vazduh snabdeva mozak ovim gorivom, poveavajui tako
vau percepciju i mentalnu izdrljivost.
Uredite sobu na odgovarajui nain
Obezbedite da vaa stolica, pisai ili radni sto budu najboljeg mogueg
kvaliteta i da vam njihov dizajn omoguava oputen, udoban, uspravan
poloaj. Dobar poloaj poveava dotok krvi u mozak, poboljava
102 Trei segment: Strukturu

X Vociea naeta
percepciju i ojaava vau mctalnu i fiziku snagu. Osim toga, dobro

dizajniran, atraktivan namctaj e u vama buditi elju za korienjem
lakvog radnog prostora.
Stvorite prijatno okruenje
Poput pribora ili namctaja dobrog kvaliteta, i atraktivno okmenje e
u vama buditi elju da koristite svoj radni prostor. Zbog toga to se
uenjc vrlo esto povezuje sa kanjavanjcm, mnogi ljudi parasvesno
ine zatvorsku eliju od svog prostora za uenje ili rad. Napravite od
svog prostora mesto kuda zaista elite da odele, ak i ako nemate
nikakav poseban zadatak na umu. Nekoliko omiljenih slika na zidu,
atraktivnaprostirka-ovi detaljimogu uiniti varadni prostorgostolju-
bivijim i privlanijim.
Pustite odgovarajuu muziku, ili radite u tiini ako vam to vie odgovara
Svi mi razliitoreagujemnnamuziku.Ncki ljudi vole dasluaju muziku
dok rade mapu uma; drugi vie vole tiinu. Vano je da isprobate i jedno
i drugo, kao i da odabcrcte vrstu muzike - bilo da je to klasina, dez,
pop, rok ili neka dmga muzika - koja odgovara i vama i vaim
oseanjima u datom trenutku.
E T IR I OPASNA PO D R U JA
Postoje etri glavne zamke za svakog mapera uma:
1 Mape uma koje to u stvarnosti nisu
2 Zabluda da fraze imaju vci znaaj
3 Zabluda da ,,neuredna mapa uma nije dobra
4 Negativna emotivna reakcija prema bilo kojoj mapi uma

Sva ova opasna podmja se mogu izbcgavati dok imate na umu
principe koji su objanjeni u daljcm tekstu.
1 Mape uma koje to u stvarnosti nisu

Dijagrame sline primerima na sledeoj strani, esto, u ranim fa-
zama mapiranja uma, stvaraju osobc koje jo nisu u potpunosti
prihvatile sve zakone mapiranja uma.
Trei segment: Struktura J03

VocJea naela X
Mape utna koje to u stvarnosti nisu. Ove strukture, esto nazivane

grozcJastim ili paukolikim dijagramima, dovode do konfuzije,
monotonije i haotinih misli. Pokuajte samo da odredite koliko
kortikalnih sposobnosli ukljuuju ovakvi dijagrami i, toje vanije,
koliko kortikalnih sposobnosti iskljuuju.
Na prvi pogled, one izgledaju kao mape uma i ini se a se poko-
ravaju osnovnim principima mapiranja uma. Meutim, tu postoji vei
broj razlika. Kako se ove slikc razvijaju, njihova struktura postaje svc
vie preputena sluaju i monotona. ta vie, sve ideje se svode na isti
nivo i svaka od njih gubi asociranost sa ostalima.
Zbog toga to su zakoni o jasnoi, naglaavanju, i asociranju zapo-
stavljeni, ono to je izgledalo kao da se razvija u red i strukturu u stvari
rezultira konfuzijoni, monotonijom i haosom.
2 Zabluda da fraze imaju vei znaaj

Ovo opasno podruje se najlake moe objasniti na praktinom
primeru.

X Vodea nace.la
Recimo da je neko imao vrlo tuno popodne i daeli da naini mapu

uma dnevnikog zapisa kao toje prikazano na primeru 1.
VEOMA TIINO POPOPNE

Primer 1: Standardno beleenje fraze koje je na prvi pogled u redu, ali u
scbi sadri opasne netanosti.
Primer 2: Neto konciznije beleenje koje ilustruje slobodu svake rei da

grana sopstvene asocijacije.
Primer 3: BeleSka koja, pratei sva naela mapiranja uma, dozvroljava svom
autoru da sagleda obuhvatniju, taniju i uravnoteeniju sliku realnosti.
Progresija beleenjafraze vrlo tunopopodne u kojoj primena

zakona niapiranja uma u znatnoj meri pribliava autora beleke istini
(v. str.94)
Na poetku ovo izgleda kao savreno odgovarajui zapis o jcdnom
popodnevu koje je zaista bilo vrlo tuno. Meutim, kada bolje po-
gledamo, uoavamo vei broj nedostataka. Prvo, ova beleka ini
izuzetno tekim preraivanje interpretacije tog popodneva. Fraza izra-
ava fiksirani koncept koji ne otvara ni jednu drugu mogunost.
Nasuprot tome, primer 2 prclama ovu frazu u pojedinane rei,
doputajui svakoj od njih slobodu da razgrana sopstvene jedinstvene

Vodea naela X
asocijacije. Znaaj ovoga se jo drastinije moe primetiti na primeru

3, gdc je pravilo jedne rei svedeno na svoj logini zakljuak i gde su
ukljueni i dodatni principi slike i boje. Tu moete videti da je glavni
koncept poponcva koncept sree, sa glavnim naglaskom na prefiksu
ne- u rei ,,nesreno. Moda ste bili bolesni, dramatino neuspeni, ili
ste dobili neke veoma loe vcsti, i sve je ovo istinito. Takoeje istinito
da je popodne imalo i neke pozitivne strane (sunce je moda sijalo, pa
makar i za kratko!), to vam sve pravilo pojcdinanc rei/slike doputa
da verno zabelcite. Pravilo jedne jedinice mapc uma vam doputa da
jasnije i realnije sagleate i vae unutranje i vae spoljanje okruenje,
i da tako budctc ,,iskreniji prema sebi.
U najgorem sluaju, negativne l'raze mogu izbrisati itave dane,
godine, pa ak i decenije ljudskog ivota. Prola godina je bila najgora
u mom ivotu, Moje godine provedcnc u koli su bile pravi pakao!,
da citiramo samo neke od primera koji se esto mogu uti.
Ukoliko se ovakvc rnisli esto ponavljaju one c na kraju postati
istinile. Ali one nisu istinite. Svakako, svi mi doivljavamo razoarenja
i fruslracije s vremena na vreme. Ali uvek postoje i pozitivni l'aktori -
ako nita drugo, injenica da smo jo uvek ivi i svesni toga da smo
depresivni! Naravno, tu je i injenica da jo uvek posedujcmo i poten-
cijal za pozitivne promene i razvoj.
Korienje pojedinanih rei u vaoj mapi uma e vam omoguiti
da jasnije i rcalnijc sagledate svoje unutranje i spoljanje okruenje.
To e takoc obczbcditi i ravnoteu, omoguavajui vam da vidite i
drugu stranu bilokogproblema. Od posebnejcpomoi i pri reavanju
problema i kreativnom razmiljanju, jer ostavlja va um otvorenim za
sve opcije.
3 Zabluda da ,, neuredna " mapa uma nije dobra

U izvesnim situacijama, kada nemate dovoljno vremena ili sluate
neko prilino konfuzno predavanje, moe vam se desiti da napravite
mapu uma koja izgleda neuredno. To nc znai da je ovakva mapa
,,loa. Ona jednostavno odraava stanje vaeg uma u to vreme, ili stanje
onoga to je ulo u va um.
Vaoj ,,neurednoj mapi uma moe nedostajati jasnoa i lcp izglcd,
ali ona e jo uvek predstavljati taan zapis vaih mentalnih proccsa u
trenutku stvaranja mape.

X Vodea naela
Ureno napisane linearne beleke mogu pruati estetski uitak, ali

koju vrstu informacija nioete iz njih izvui? Kao to smo ve videli,
ovakve beleke izgledaju vrlo precizno i organizovano, ali je oku - polo
im nedostaju naglaavanje i asocijacije - obino skoro nemoguc da ih
deifruje.
Shvativi ovo, moi ete u velikoj meri da eliminiete krivicu i
,,samokritizerstvo. Posmatrajui svoju mapu uma shvatietc da nistc
vi biii neorganizovani, neurcdni i konfuzni, ve predava koga ste
sluali ili autor knjige koju ste itali!
4 Negativna emotivna reakcija prema svojoj mapi uma

Povremeno vam se moe desiti da odmah napravite ,,finalnu mapu
uma, ali e vam se mnogo cc dcsiti da to bude prvi pokuaj.
Ukoliko ste razoarani ili depresivni standardom svoje mape uma, treba
jednostavno da se podsetite da je ovo samo prva skica koja e zahtevati
reviziju pre nego to bude sasvim zavrena.
Vehanje
Po itavoj knjizi ete nai mape uma koje su odabranc ili priprcmljene
da bi ilustrovale to je vie mogue zakona i primcna. U ovom trenutku
vam moe biti od koristi da bacite pogled na sve mape uma koje su date
u ovoj knjizi, proveravajui da li se pridravaju zakona i kritikujui ih
kada mislite da trcba. Poto ste to uradili, trebalo bi da kopirate elemente
iz najboljih, sa ciljem da i sami napravite svoje, jo sjajnije, lepe i
nczaboravnije mape uma!
UVOD U SLE D E E PO G LA V LJE
Ovo poglavlje vam je pruilo celokupno znanjc kojc vam je potrebno

da biste se otisnuii u beskrajni univcrzum briljantnog razmiljanja!
Poto ste prihvatili sve zakone i preporuke, treba da svojim mapama
uma date lini peat. Sledee poglavlje-Razvijanje linogstila, objanjava
kako da poboljate svoje mape uma koristei ih tako da izraavaju vau
posebnu linu kombinaciju sposobnosti i karakteristika.
Trei segment: Siruktura 107

XI
R azvijanje linog stila
Pregled
Uvod
Umetnost mapiranja uma
Primeri iz umetnosti mapiranja uma
Korisl od stvaranja umetnikih mapa uma
Pria o velikom umetniku mapiranja uma
UVOD
U ovom poglavlju eete nauiti kako da koristite zakone i preporuke

u mapiranju uma da biste izrazili svoju jedinstvenu linost. Poinjemo
sa nckoiiko vrlo raznovrsnih primera umetnosti mapiranja uma, a zatim
istraujemo moguu korist stvaranja umetnikih mapa uma. Tu je
takoe i muna pria o jednom maperu uma koji je, skoro sasvim
sluajno, ostvario svoj san.
U M E T N O ST M A PIR A N JA UMA
Mape uma predslavljaju idealnu priliku da poboljate koordinaciju

ruke i oka, i da razvijete i usavritc svoje vizuelne sposobnosti. Sa malo
vie prakse, sposobnost stvaranja slika koju ste ve razvili moete
iskoristiti da povedete svoje mape uma u carstvo umctnosti. Ovakve
mape uma e vaem mozgu omoguiti da izrazi svoju sopstvcnu umet-
niku i krctivnu linost. U razvijajnju svog sopslvenog Iinog stila bie
vam vcoma korisno da primenite vodca naela korienja slike, boje,
,,rcljcfnosti i odgovarajuih razmaka.

A7 Razvijanje linog stila
P R IM E R IIZ U M E T N O S T I M A PIR A N JA UMA
Autor izvanredne drvolike mape uma nastrani 79 jeKlaudijus Borer

(Claudius Borer), koji je postao poznat irom Evrope po svojim umet-
nikim mapama uma o strukturi i organizaciji. Ova opta mapa uma
pokriva osnovne pravce, glavne grane i mogue ,,plodove jednog
biznisa koji sc razvija.
Mapu uma na strani 112 (gore) je nacrtala Keti De Slefano (Kathy
De Stefano), marketinki konsultant, da bi izrazila svoju ideju idealnog
radnog mesta. Rezultat toga je briljantno krcativno umetniko delo koje
je ujedno i kreativna mapa uma puna ivota.
Drugu mapu uma na strani 112 (dole) je napravio dr Don Gizink
(John Geesink), meunaroni konsultant u industriji kompjutera. On je
eleo da izrazi koncept ,,ljubavi na umetniki, duhovit nain, bez
korienja rei. Ljudi koji su videli njegovu mapu uma su gaprcklinjali
da im napravi fotokopiju u boji!
KORTST OD STVARANJA U M E T N I K IH M APA UMA
1 Razvijanje umetnikih vetina i vizuelnog opaanja, to zauzvrat

poboljava pamenje, kreativno razmiljanje i poverenje u sebe.
2 Smanjenje stresa, relaksacija i istraivanje vlastite linosti.
3 Uivanje.
4 Stvaranje dobrih ,,uzora za ostale mapere uma.
5 Postizanje boljeg razumevanja rada velikih umetnika.
6 Komercijalna korist. (Na primer, jedan petogodinji Englez je po-

stao zanesen mapama uma i poeo jc da stvara najmanje po dve
dnevno, a svaku je prodavao za petostruki iznos svog nedeljnog
deparca!)
PR I A O V E L IK O M U M ET N IK U M A PIR A N JA UMA
Godine 1984. Ulf Ekberg, pomorski kapetan i ekspert za kompjut-

erske sistcme iz vedske, pohaao je kurs mapiranja uma. Od njega su
se oekivalc velike stvari, s obzirom da je redovno prilagao karikature
Treci segmeni: Strukturu 109

Razvijctnje linog stila XI
za novine svoje kompanije, a takoc jc zapoeo da ui portretno i

pejzano slikarstvo.
Na kraju kursa, kada je trebalo da svi polaznici zavrc svoje rekapi-
tulacione niape uma, Ulfov mozak se blokirao!
Razoaran i frustriran, otiao je kui za vikcnd, zarckavi sc da c
posvetiti nekoliko sali zavravanju kursa u velikom stilu, o emu jc
inae sanjao.
Delom i da bi se oslobodio dnevnih frustracija, poao je da radi na
velikom amcu koga je drao u svom zadnjem dvoritu. Bio je ledeni
zimski dan u Stokholmu i Ulf sc, samo to jc zavrio posao, okliznuo i
pao tri metra nie na zaleenu zcmlju. Na svoju radost, doekao se na
nogc savreno. Ali, poto je samouvereno zakoraio, pao jc na zemlju
u bolovima i bukvalno jc morao da otpuzi do kue. Doktor je ustanovio
da Ulf ima dve naprsline na obema petnini kostima i da nee moi
pristojno da hoda jo bar dva mescca.
Poto sc Ulfov bcs zbog svoje prinudne nepokretnosti slegnuo, reio
jc da ispuni jednu od svojih ivotnih ambicija - da uradi sliku u stilu
Salvadora Dalija. Planirao je da kao temu koristi rekapitulacionu mapu
uma sa jedinstvcnom slikom, u koju e ukljuiti sve to je nauio na
kursu kao i svoje line interpretacije i ekstrapolacije.
Meu konceptima kojc je clco da ukljui nalazili su se i sledei:
Introspekcija - mozak kako gleda u sebe, dok glcda u scbc kako
gleda u sebe...
Rimski ideal mens sana in corpore sano (,,u zdravom telu zdrav
duh / sa zdravim duhom zdravo telo)
Ljubav kao esencijalni element za zdravo funkcionisanje mozga.
Mozak kao sinergistiki sistem
Vreme kao varijabla.
Mogunost uma da stvori sve to eli.
ongliranjc kao metafora za ravnoteu i samokontrolu.
Snano oseanje pravde koje se moe nai u visoko disciplino-
vanom mozgu.
Najvei mozak na planeti.
Mozak kao muziki sistcm.
Osnovna egzistcncijalna pitanja.

X! Razvijanje linog stila
Ajntajnova teorija relativiteta posrnatrana u kontekstu rnozga kao

beskrajne asocijativne maine.
Razumevanje okonanja rala.
Mozak kao magini sislem.
Grckc kojc se prihvataju i prijatni delovi procesa uenja.
Prevazilaenje svih poznatih granica.
Ovaj prv'i istinski primer umetnosti mapiranja uma je odtampan u
ogranienom tirau i ve postaje kolekcionarski prcdmet (v. str. 80).
Istraivanje Ekbergove umetnike mape uma e vas upoznali sa
mnogim idcjama koje jo nisu spomenute u ovom poglavlju i koje e
vas inspirisati da jo vie razvijete svoj lini stil mapiranja uma.
UVOD U SL E D E I SEG M EN T
U ovoj fazi se moda oseate kao dete kome je upravo dat komplet
neverovatno sloenih i prelepih igraaka sa kojima ne zna ba sasvim
tadaradi. Sledei segment istrauje ogromni spektarmoguih primena
vctina i tehnika mapiranja uma koje ste nauili.

Razvijanje iinag slila X/
Mcrpo uma autorlceKeti De Stefono koja izraavo njenu ideju

o idealnom radnom mestu (v. str 109)
Mopa umo autoro dr Dona Gizinka iz firme Drgital Corporotion, ko/a

istrouje koncept Ijubavi bez korienjo rei (v. str. 109)
Prirodna arhitektoniko: sliko 14 >
112 Trei segmeni: Strukturu

Prirodna orhitektoniko: slika 15
114 Trei segmenl: Slrukturu

P riro d ra a rh ite k to n ik a : slika 16
Veba ob/ekot X"! (v. str. 127)

Dijagram metabolila'h putevo koji podsea na sloenu
viekotegorjisku mapu uma (v. slr. 130)
116 Trei segmetil: Struktura

Mopo uma koju je uradio jedan otac (onAdam) u elji do pomogne svojoj
kcrki do poloi ispit iz knjievnosti - u emu je i uspela! (v. str. 138)
Trei segment: Strukiuru 117

Mopa umokoju je uradilo Pen Kolins, vii producenf progroma
Rodio-televizije Irske pod nozivom Late iate Show", pomou koje je
planirala i registrovalo glovne emisije (v. str. 138)
Mopo umo poznatog filmskog i video producento Deni Herisa (Denny Horris), u
kojoj autor sumira celokupni progrom posveen pamenju (v. str. 142)
118 Treti segmenr: Sfrnkturu

Prirodno orhitektoniko: slilco 17

Prirodna arhitektoniko: slika 18
Prirodna arhitektonika: slika 19
120 Trei segmeni: Struktura

etvrti segment: Sinfeza
Ovaj segment istrauje nmogobrojne razliite zadatke koji se us-

peno mogu reiti korienjem mapa uma. Ti zadaci tikljuuju sledee
glavne oblasti intelektualne aktivnosti:
donoenje odluka;
organizovanje sopstvenih ideja kao i ideja drugih Ijudi;
kreativno razmiljanje i brejnstorming;
stvaranje grupnog uma ili meta-uma.
etvrli segment: Sintezu 121

XII
D onoenje o d lu k a
Pregled
Uvod
Uobiajcno donoenje odluka
Biranje jedne od dve mogunosti
Putovanje kroz um jednog mapera uma (III)
Donoenje oduke
Postupanje sa neodlunou
Vebe za donoenje odluka
Korisli od binamih mapa uma
UVOD
Mapa uma predstavlja veoma korisno sredst\ro za donocnje odluka.

Korienjem mape uma da biste definisali svojc potrcbe i eljc, pri-
oritete i ogranienja, moi ele da donosite odluke koje se baziraju na
jasnijem sagleavanju aktuelnih situacija. Poto ste stekli obimno zna-
nje zakona mapiranja uma, iskoristite ovo poglavlje kao pomo pri
korienju svojih novootkrivenih sposobnosti kada donosite odluke.
U O B I A JE N O D O N O E N JE O D LU K A
Pri uobiajenom donocnju odluka mapa uma e vam pomoi da

odmerite znaaj pojedinih faktora u datoj situaciji.
Uzmimo za primer odluivanje da li da kupitc nova kola ili ne.
Potreban vam je izvestan nivo komfora i kvaliteta, ali nemate previc
novca. Moda ete morati da se zadovoljite polovnim kolima i da
122 eivr/i segment: Sintezn

XII Dortoenje odlukn
prednost date finansijskoj utedi u odnosu na manju pouzdanost i

izdrljivost.
Mapa uma nce doncti odluku umcsto vas. Ipak, ona c znatno poveati
vau sposobnost da doncsctc odluku osvctljavajui kljunc momcnte.
B IR A N JE JE D N E OD DVE M OGUNOSTT
Ovakvo ,,jednoslavno odluivanje je poznato pod nazivom binarno

odluivanje (izvedeno iz latinskog binarius.bini, u znaenju ,,po dva,
,,od dva). Binamo odluivanjc prcdstavlja prvu fazu u stvaranju reda.
Ono se u irem smislu moe kategorisati kao procenjivanje, koje
ukljuuje jednostavne izbore kao to su : da/ne, dobro/loe, efika-
sno/neefikasno, delotvorno/nedelotvomo, skupo/jeftino. Tree puto-
vanje kroz um jednog mapera uma e vam pruiti dobar primer.
M A PERA UM A (III)
Prilikom ponovne posete naem domainu, zatekli smo ga kako

treba da donese odluku o kupovini kue.
Pratei zakone mapiranja uma, u sredite mape se postavlja multi-
dimenzionalna, viebojna slika. Zbog toga to je ovo odluka procene,
pojmovi direktne povezanosti su alternativna reenja DA ili NE.
Poto je postavio centralni lik i glavne grane, na domain prati
metod stvaranja mini-mape uma koji dozvoljava mapi uma da ,,uhvati
sve misli koje mu padaju na pamet u vezi sa kupovinom kue. im su
neke od glavnih grana na svom mestu, na domain nastavlja da prati
metod mim-mapiranja uma koji dozvoljava mislima koje prolaze kroz
glavu da teku prirodno. Svaka se, na mapi uma, smeta na mesto koje
joj najbolje odgovara. S obzirom da je proces asociranja uglavnom
nelinearan, normalna progresija e, u skladu sa diktatom scrije misli,
izazivati skakanje s jedna grane na drugu. Razmiljanje o stresu moe,
na primer, izazvati misli o snovima ili o okru.enju koje se nalaze na
drugom delu mape uma. Ove misli, za uzvrat, mogu dovesti do razma-
tranja altemativa. (Sistematski popunjavati granu po granu nije po-
eljno jer ograniava rad mozga i hvata ga u zamku polu-hronolokog
mctoda razmiljanja.) Mnogo je boljc pustiti um da slobodno poveava
svoj domet, dozvoljavajui kompletnom spektru misli i emocija da se
ukljue u rastuu mreu asocijacija.
eh'rti segment: Sintezti 123

Donoenje odluka XII
Korienje slika i boja od strane naeg domaina ima naroit znaaj

pri donoenju odluka, jer ti vizuelni elementi pomau da sc uhvatc
koncepti i emocije. Nasuprot opte rairenom miljenju, emocije pred-
stavljaju integralni dco svakog procesa odluivanja, pa im se stoga mora
dati i odgovarajui znaaj na mapi uma.
D O N O E N JE O D LU K E
Jednom kada smo sve relevantne informacije, ntisli i emocijc stavili

na mapu uma, na raspolaganju nam je pct glavnih metoda za donocnjc
binarne odluke:
1 Odluivanje izazvano samim procesom

U mnogim sluajcvima i sam proces mapiranja uma generie od-
luku. Poto mozak izvri prcgled svih prikupljenih podataka, javlja se
iznenadno ,,aha! koje na efikasan nain zavrava proces odluivanja.
2 Ponderisanje*
Ukoliko, posle zavretka mapc uma, odluka jo uvek nije jasna,
moe se upotrebiti metod ponderisanja. U ovom metodu, svaka speci-
fina kljuna re iz svih delova mape dobija broj od 1 do 100 u
zavisnosti od svog znaaja (v. str. 80, dole).
Kada svaki pojam dobije broj, izraunavaju se zbirovi, prvo za
stranu ,,DA, a zatim za stranu ,,NE. Vei zbirpobeuje.
Mapa uma na strani 80, koju je nacrtala Vanda Nort (Vanda North),
bivi predsednik Meunarodnog drutva za ubrzano uenje i podu-
avanje (International Society for Accelerated Learning and Teaching)
i suosniva udruenja The Brain Trust, nam daje jasan primer mape uma
koja koristi odmeravanje. Vanda je morala da odmeri vei broj linih i
profesionalnihinilacapri odluivanjuotomeali da preseliglavnu filijalu
svoje poslovne firme ili ne. Poglcdajte ta je pobedilo!
3 Intuicija (superlogika)
Ukoliko ni prvi ni drugi metod nisu proizveli odluku, izbor sc moc
doneti na bazi intuicije ili unutranjeg oseanja11.
Intuicija je esto klevetana mentalna sposobnost koju neuropsiholog
Majkl Gelb (Michael Gelb) i ja volimo da definiemo kao termin
* Mentalno odmcravanje, poreenje. (prim, ur.)
124 et\rd segment: Sinteza

XII Donoenje odluka
,,superlogika. Mozak koristi superlogiku da bi pretraivao svoju og-

romnu banku podataka (koja se sastoji od milijardi injenica priku-
pljenih iz prethodnog iskustva) kada god trcba da donese neku odluku.
Mo/.ak kao kroz bljesak zavrava zaprepaujue matematike pro-
raunc koji obuhvataju trilione mogunosti i permutacija, da bi doao
do matematiki precizne procene verovatnoe uspeha, to sc u podsvesti
moe izraziti na sledei nain:
,, Poto sam razmotrio praktino beskrajnu bazu podataka vaeg
prethodnog ivota i integrisao ih sa trilionima injeninih podataka
koje ste mi predstavili u vezi sa tekuom situacijom donoenja odluke,
moja trenutna procena verovatnoe uspeha je 83.7862 procenta. "
Rezultat ovih mnogobrojnih prorauna se registruje u mozgu, pre-
vodi u bioloku reakciju i jedinka ih interpretira kao jednostavni ,,unu-
tranji oseaj.
Istraivanja sprovedena na Harvardskoj poslovnoj koli (Harvard
Business School) su pokazala da menaderi i predsednici nacionalnih i
multi-nacionalnih organizacija pripisuju 80 procenata svog uspeha
delovanju intuicije ili unutranjeg oseaja.
Mapa uma je naroito korisna za ovaj vid super-razmiljanja, zato
to mozgu prua iri spektar informacija na kojima moe bazirati svoje
proraune.
4 Ittkubacija
Jo jedan od metoda jc jednostavno pustiti svoj mozak da inkubira
ideju. Drugim reima, poto ste zavrili svoju mapu uma o odluivanju,
pustite svoj mozak da se odmori. Upravo u trenucima odmora i samoe
nai mozgovi harmonizuju i integriu sve podatke koje su primili. I ba
u takvim trenucima mi esto donosimo svoje najvanije i najispravnije
odluke, zbog toga to relaksacija oslobaa ogromnu mo para-mozga
- 99 procenata neiskorienih mentalnih sposobnosti, ukljuujui i one
koje se esto nazivaju ,,podsvcsnim. (Vie o ovome nai ete u knjizi
Tonija Buzana Uprezanje para-mozga).
Ovaj metod ima podrku i krozpraktino iskustvo. Na primer, mnogi
ljudi navode kako su se iznenada setili gde se neto nalazi, kako su im
iznenada pale na um kreativne ideje ili su iznenada shvatili da treba da
donesu posebnu odluku dok su ieali u kadi, brijali se, vozili kola,
dogirali, leali u krevetu, sanjarili, radili u bati, sedeli na plai, etali
Cetvrti segment: Sinteza 125

Donoenje odiuka XII
se u prirodi ili bili u nekim drugim trenucima mira, odmora i osam-

ljenosti. Preporuljivo je da koristite ovu tehniku jer upravo u ovakvim
situacijama va mozak harmonizuje i integrie utiske i, kao rezuJtat
toga, donosi svoje najznaajnije i najispravnije odluke.
5 Pismo-glava
Ako ste zavrili svoju mapu uma, a nijedan od prethodnih metoda
nije rezultirao odlukom, onda su, verovatno, razlozi za obe varijante
jednako ,,teki. U ovakvoj situaciji obe odluke su zadovoljavajue, i
moete odabrati jednu od njih na osnovu jednostavnog bacanja novia;
glava - jedan izbor, pismo - dmgi.
Dok novi bude padao, paljivo analizirajte svoje oseanje, ono e
vam pomoi da se zaista opredelite, jer ponekad mislimo da su varijante
jednake, ali na paramozak donosi svoju podsvesnu odluku.
Ukoliko po padanju novia osetite razoarenje ili, pak, olakanje,
vae oseanje e zapravo biti relevantno, tako da ete u skladu sa njim
moi da donesete pravu odluku.
PO STIJPA N JE SA N EO D LU N O U
U retkim sluajevima e vam se desiti da svi gore pomenuti metodi

odluivanja podbace i da poinjetc da se Jjuljate napred - nazad kaoklatno.
U tim trenucima mozak je podvrgnut jedva primetnom preokretu sa
binarnog (sa dva reenja) biranja na trijadno (sa tri reenja) biranje.
Odluka nijc vie jednostavno ,,da ili ,,ne. To je sada:
1 Da.
2 Ne.
3 Nastaviti razmiljanje o izboru.

Trea mogunost ne samo to jeste kontra-produktivna, nego to
postaje sve vie to je due zaravamo. Konano, onapostaje predmct
izbora, jer je to pravac ka kome je vaa mentalna energija usmerena.
Najjednostavnije reenje ovog problema je da ne donesete treu
odluku! Drugim reima, im prepoznate ovaj spiralni vihor na svom
mentalnom horizontu, trebasmesta dase odluite za ,,DA ili ,,NE (prva
ili druga mogunost). Osnovni princip je da je plodonosnije doneti neku
odluku i primeniti je, nego biti u stanju paralisanosli.
126 etvrti segnient: Sinteza

XU Donoenje odluka
V EB E ZA D O N O E N JE OD LUK A
1 Kao i svi dmgi vidovi razmiljanja, lako i binarno odluivanjc

zahteva uvebanost. Vebajte svoju vetinu donocnja odiuka po-
stavljajui sebi sledea pitanja:
Da li da kupim predmet X? Da li da nauim lekciju X?
Da li dapristupim organi/aciji X? Da li da pulujem u zemlju/grad X?
Da li da promcnim osobinu X?
2 U vebi objekat X, osnovna ideja je da se pronau PDP i kada
nemamo nikakve podatke - drugim reirna, da napravimo skup
pitanja koja moete postavljati u vezi sa svakim objektom i koja
mogu, kao serija istraivanja, posluiti kao osnova za kompletnu
mapu uma jednom kada se objekal identifikuje.
Vcba sc lakode moe primeniti da bi vam pomogla da anali/.iratc ncko
pitanje prc nego to pokuatc da na njega odgovorilc. Na mapi uma za vcbu
objekat X, na str. 115 (dolc), glavne grane su objanjcnc na slcdei nain:
1 Istorija - Gdc su njegovi korcni? Kako se razvijao?
2 Struktura- Kakve vidove moe imati? Kakva mujc graa? Ova pitanja
mogu obuhvatiti spektar nivoa od molekulamog do arhitekturalnog.
3 Funkcija - Kako radi? Kakva je njegova dinamika?
4 Uloga - ta radi: a) u svetu prirode? i b) u svetu Ijudi?
5 Klasifikacija - U kakvom je odnosu sa drugim stvarima? Ovo

takodc moc obuhvaliti irok spektar od vrlo uoptenih pilanja iz
sveta ivolinja, biljaka, minerala, do specifinih klasifikacija kao
to jc klasifikacija vrsta ili periodni sistem elemenata. Moete
pokuati da isprobatc ova pitanja na nckoj od sledeih sugestija za
objekat X : konj, kola, ugljenik, Spanija, sunce, Bog, kamen,
knjiga, TV. Naravno moete odabrati i bilo ta dmgo po svom izboru.
Kada zavrite ovu vebu, pogledajte da li moete da osmislite
drugaije i bolje PDP (ako moete, dostavite nam rezultatel).
Moete takoe stvarati mape uma binarnog odluivanja u oblastima
kao to sujavne diskusijeoreligiji, politici, moralu, profesijama, ili pak
obrazovnom sistcmu.
elvrii segment: Sintczn 127

Donoenje odluka XII
KORTSTI OD MAPA UMA U BTNARNOM ODLUTVANJU
1 Bmame mape uma omoguavaju vaem mozgu da trenutno asi-

milira itav spektar sloenih i meusobno povczanih informacija,
dovodei sve probleme u jasan fokus. One takoc daju vacm mozgu
unaprcd strukturirani okvir za stvaranje asocijacija, osiguravajui
na taj nain da e svi relevanlni elementi biti uzeti u obzir.
2 Ove mape koriste itav spektar kortikalnih vetina, to rczultira

svcobuhvatnijim razmatranjem potencijalnih odluka.
3 Koriste slike, boje i iluziju trodimenzionalnosti kao sredstva za

dodavanje neophodne kreativnosti procesu donoenja odluka.
4 Takoc koriste hoje i slike za ukljuivanje vitalnih emotivnih odgo-

vora u odluivanje i pomau islicanje glavnih taaka koje trcba
porediti.
5 Proces mapiranja uma esto sam po sebi rezultira donoenjem

odluke ili pak pokree donoenjc odluke.
6 Ovakve mape generiu vei broj posebnih pojmova nego bilo koji
drugi metod, osiguravajui na taj nain tanije donoenje Finalne
odluke, narocito ako sc koristi mctod numerikog odmeravanja.
7 Koriste iri spektar kortikalnih vetina od uobiajenog, oslobaajui

intuitivne, nad-logike sposobnosti mozga.
8 Obezbcuju uravnoteen i shvatljiv postupak uz pomo koga se

mogu kristalisati odgovarajue odluke.
9 Jasno odslikavajui unutranji proces donoenja odluke, one omo-

guavaju osobi da zadri fokus na elementima koji su relevantni pri
odrecnom odluivanju.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Poto ste se upoznali sa binamim donoenjcm odluka, spremni ste
za prelazak na viekategorijsko mapiranje uma.
128 etvrli segment: Sinteza

XIII
O rg an izo v an je sopstvenih ideja
Pregled
Uvod
Pravljenje beleaka
Sioeno mapiranjc uma
Putovanjc kroz um jcdnog mapcra uma (IV)
Vebe za razvijanje misii
Korist od viekategorijskih mapa
UVOD
U ovom poglavlju nauiete kako da organizujete sopstvene ideje

(dapravite beleke), koristei viestruko razgranate ili viekategorijske
mape uma. Ovo ukljuuje mnogo sloeniju hijerarhiju i vei broj
pojmova direktne povezanosti nego jednostavni model binarnog odiui-
vanja. Viekategorijske mape uma se mogu koristiti za veinu deskrip-
tivnih, analitikih i procenjivakih zadataka, premda smo mi koristili
primere osnovnog donoenja odluka da bismo vam olakali prelaz sa
mapa uma u binamom odluivanju do viekategorijskog mapiranja
uma. Takoe ete nastaviti i svoje putovanje kroz um jednog mapera
uma i nauiti neke zabavne igre i vebe za razvijanje misli.
PRAVL.IEN JE BELEA K A
Pravljenjc bcleaka jc proccs izvlaenja informacija iz sopstvenog

scanja ili iz sopstvenih krcativnih rezervoara i njihovo organizovanje
u jednom spoljanjem obliku. To je proces u komc vi organizujete
chrti segment: Sin/eza 129

Organizovanje sopstvenih ideja XIII
sop<;lvene\iK)t\\\ nabinarni ili na viekategorijski nain. Procestakoe

izuzetno pomae i prilikom odluivanja.
SLOENO MAPIIMNJE UMA

Dok binarnc mapc uma imaju samo dve glavne grane koje polaze iz
centra, sloenc ili vickategorijske mape uma mogu imati bilo koji broj
glavnih grana. U praksi, proscan broj pojmova direktne povezanosti
(PDP) je izmcu tri i sedam.
Ovo se deava zbog toga to prosean mozak, kao to smo videli u
desetom poglavlju (Obrazloenje zakona mapiranja uma, str. 89), ne
moe zadrati vic od scdam vanih informacija u svojoj kratkoronoj
memoriji. Trebalo bi stoga da va cilj bude da odaberete najmanji broj
PDP koje istinski obuhvataju predmet vaeg interesovanja, koristci ih
da informacije razbijete na delove kojima je lako baratati, poput po-
glavlja u knjizi.
Sedee grupe PDP su se pokazale veoma korisnim pri razvijanju
viekategorijskih mapa uma:
Osnovna pitanja - kako/kada/gde/zato/ta/ko/koje?
Segmenti- poglavlja/lekcije/teme
Svojs/va - karakteristike objekata
Istorija - hronoloki sled dogaaja
Strnktura - vidovi objckata
Funkcija - ta objekti rade
Proces - kako objekti rade
Procena - koliko su objekti dobri/vredni/korisni
Klasifikacija - u kakvom su objckti meusobnom odnosu
Defmicija - ta objekti znae
Linosti - kakve uloge/karaktere imaju ljudi
Uei kako da razvijate i manipuliete viekategorijskim mapama
uma izuzetno ete poboljati sposobnosti vaeg mozga da opisuje,
analizira, procenjuje i sintctie informacije. To to su vrlo sofisticirani
hijerarhijski sistemi klasifikacije korieni tokom prolog veka u biolo-
giji i astronomiji (v. str. 116) poeli sve vie i vie da lie na sloene
viekategorijskc mapc uma - zanimljiv je sluaj ogledanja prirode u
mapama uma i obratno!
130 etvrti segment: Sinteza

xm Organizovanje sopstvenih ideja
M A PER A UMA (IV)
Na domain je, od kada smo ga oslavili u prolom poglavlju, doneo

odluku, zasnovanu na kompletiranoj binarnoj mapi uma, da kupi kuu.
Sledee pitanje je neto sloenije: Kakvu kuu da kupim?
U poetku je proces identian. Na domain postavlja odgovarajui
trodimenzionalni", viebojni lik u sredite. Zatim bira PDP koje e
pokriti itav spektar mogunosti: cena, okruenje, namena, dodaci,
veliina, stil.
Jednoni kada su ovi parametri uspostavljeni, na domain moe da
popunjava svoje specifine eljc i prioritete ispod svakog od naslova.
Proces odmah razjanjava spcktar odluka koje se mogu doneti, istiui
kljune momcntc koji e upravljati kupovinom. Mapa uma nee doneti
odluku sama - ona maperu uma samo predstavlja jedan vedski sto
sa mogunostima iz kojih se moe odabrati prava odluka.
Poto je kompletirao viekategorijsku mapu uma, na domain je
spreman da konsultuje ponudu agencija za trgovinu nekretninama sa
mnogo jasnijom idcjom ta cli i zahteva od jedne kue.
V E B E ZA R A Z V IJA N JE M ISLI
Kao i svi drugi oblici razmiljanja i vickatcgorijskc mape uma

predstavljaju vetinu koja se moe nauiti i razvijati. U daljem tekstu
vam predstavljamo dve korisne i zabavne vebe za razvijanje misli.
Zasto bi to bilo zanimljivo?
Svaka od ovih vcbi sc moe uraditi kao brza mapa uma jer predstavlja
izvanredan nain za poboljavanje vaih sposobnosti da brzo odaberete
relevantne PDP. Zamislite i zatim mapirajte, zato bi bilo zanimljivo
da:
1 Izaete sa...
2 Kupite...
3 Nauitc...
4 Promenite...
etvrti segment: Sinteza 131

Organizovanjesopstvenih ideja XIII
5 Poverujete...
6 Povucte se iz...
7 Zaponete...
8 Napravite...
9 Zavrite...
Smislite objekat za svaku stavku sa spiska i pokuajte da to bude
neki ,,apsurdan objekat da biste isprovocirali svoje sposobnosti za
matanje, pamenje ikreativnorazmiljanje istovremeno. Sledei korak
je da uradite vrlo brzu mapu uma za svaki objekat, koristei ne vie od
sedam glavnih razloga zato bi svaki od njih bio zabavan. (Sekundarna
korist od ovih vebi je u tome to one esto podstiu prcduzimanje
stvarne akcije kada shvatite koliko bi vam to zabave pruilo!)
Objekat X
Ovo jc apstraktniji i, prcma lome, zahtevniji nain za testiranje vaih
sposobnosti za izbor PDP. Va zadatak je da pripremitc mapu uma koja
opisuje objekat ,,X. Problem je to vi ne znate ta je to objekat X, tako
da morate da smislite skup PDP opte namene koje bi mogle, ukoliko
ih dalje razvijate, da generiu potpuni i sreeni opis bilo kog objekta.
Donoenje odluke
Kada zavrite svoju viekatcgorijsku mapu uma, proces donoenja
odluke e nalikovati jednostavnom biranju jcdne od dve mogunosti, a
koraci koje u ovom trenutku treba dalje pratiti su isti kao i oni navedeni
u prethodnom poglavlju.
K O R IST OD V TEK A TEG O RIJSK IH MAPA UMA
Poto ste zavrili viekategorijsku mapu uma, moda ete poeleti

da primenite jedan ili vie mctoda opisanih u poglavlju XII (Donoenje
odluke, str. 124-126) da biste doneli svoju oduku.
Najvanijc koristi od viekategorijskih mapa su sledee:
1 Pomau vam da razvijete svoje mentalne sposobnosti za klasifiko-

vanje, kategorizaciju, britkosl i jasnou.

xm Organizovanje sopstvenih ideja
2 Omoguavaju vam da prikupitc komplcksne podatke u intcgrisanom

obliku na samo jednom listu papira, povcavajui na taj nain
verovatnou donocnja dobro informisane i inteligentne odluke.
3 Istiu kljune momente koji se moraju ra/.motriti prilikom odlui-

vanja.
4 Koriste, kao i binarne mape uma, kompletan spektar kortikalnib

vetina, to rezultuje u sveobuhvatnijem razmatranju odluke.
5 Stimuliui sve te kortikalne oblasti, viekategorijskc mapc uma

podstiu mozak da zapone dijalog sa samim sobom. Drugini rc-
ima, onc omoguavaju mozgu da posmatra svojc sopstvcnc ak-
tivnosti u jednoj celovitoj spoljanjoj slici i da tako naui vie o
samom sebi. Ta nova saznanja proiruju perspektive mozga, pod-
stiui ga da stvara jo naprednije misli o datoj temi.
6 Mogu se sauvati za buduu upotrebu kao podsetnici razloga u vezi

sa prethodnim odlukama ili kao vodei principi za druge situacije u
kojima trcba doneti sline odluke.
Sada kada ste nauili kako da organizujete sopstvene ideje, odnosno

dapravite beleke koristei viekategorijske mape uma, bie vam lako
da organizujete i tue ideje, odnosno da hvatate beleke. Prcdmet
sleeeg poglavlja je vitalna i prijatna umetnost hvatanja beleaka, koja
tradicionalno predstavlja uzrok propasti mnogih ljudskih ivota.
etvrti segment: Sinicza 133

XIV
O rg anizovanje tu ih ideja
Pregled
Uvod
Hvatanje bcleaka
ctiri osnovnc lunkcije beleaka
Odreivanje produktivnog mentalnog pristupa za hvatanje be-
leaka
Praktini primer viekategorijskog mapiranja uma
Korist od viekategorijskog mapiranja uma za hvatanje beleaka
Uvod u sledce poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje razmatra kako moete koristiti viekatcgorijske mape

umada bistc organizovali tue ideje (hvatali beleke). Poto ste istraili
osnovne funkcije bclcaka, nauiete kako da sc pripremite za hvatanje
beleaka tako da izvuete maksimalnu korist iz svakog perioda uenja.
Tu je takoc i praktian primcr viekalegorijskog hvatanja beleaka i
saet prikaz koristi od ovakvog hvatanja beleaka.
HVATAN.IE RF.LEAKA
Ilvatanje beleaka je proces apsorbovanja tuih ideja iz raznih

govora, knjiga i drugih medija, kao i njihovo organizovanje u strukturu
koja odraava originalni smisao ili vam pak omoguava da ih reor-
ganiz.ujete tako da zadovolje vac potrebe. Hvatanje beleaka trcba
dopuniti i sopstvenim mislima.
134 etvr/i segment: Sintcza

XIV Organizovanje Iuih ideja
ETIRT O SNO VNE FU N K C IJE BELEA K A
1 Mnemonika
2 Analitika
3 Kreativna
4 Konverzacijska.
Mnemonika
Na alost, veina studenata po kolama i na univerziletima irom sveta
smatra da beleke nisu nita vie do pomono sredstvo za memorisanje.
Njihova jedina briga je da im beleke omogue da zapamte ono to su
itali dovoljno dugo da bi proli na ispitu, posle ega se informacije
mogu sreno zaboraviti. Kao to smo videli, pamenje zaista jeste
znaajan inilac, ali nikako i jedini. Druge funkcije, kao to su analiza
i kreativnost, podjednako su znaajne.
Mapa uma predstavlja naroito efikasno mnemoniko sredstvo zbog
svih razloga navedenih u sledeem poglavlju (str. 140). Kao tehnika za
hvatanje beleaka nema ni jednu negativnu osobinu kakve nalazimo
kod standardnog lineamog hvatanja beleaka, kao to je opisano u
poglavlju III (Mane standardnih beleaka, str. 4 1). Umesto toga, mapa
uma nam nudi sve prednosti metoda koji radi u harmoniji sa vaim
mozgom, koristei i oslobaajui kompletan spektar njegovih sposob-
nosti.
Analitika
Pri hvatanju beleaka na predavanju ili iz nekog pisanog materijala, od
sutinskog znaaja je da se pre svega identifikuje osnovna struktura
prezentiranih informacija. Mapiranje uma vam moe pomoi da iz
lineamih informacija izvuete pojmove direktne povezanosti i organizu-
jete hijerarhiju.
Kreativna
Najbolje beleke e vam pomoi ne samo da zapamtile i analizirale
informacije, ve e posluiti i kao odskona daska za kreativno razmilja-
nje.
elvr/i segmenl: Sintczu 135

Organizovanje tuih icieja X IV
Mope uma kombinuju beleke preuzete iz spoljnjeg okruenja

(predavanja, knjige, asopisi i mediji) sa belekama sfvorenim u
unutranjem okruenju (odluivanje, analiza i kreativno razmi-
Ijanje).
Konverzacijska
Kada hvatate beleke u vidu mape uma sa nekog predavanja ili iz knjige,
one bi trebalo da obuhvate sve relevantne informacije iz datog izvora.
IJ idealnom slucaju, te heleske hi takoe trebalo da itkl/ue i spontane
niisli koje se javljaju u vaem umu dok sluate predavanje i/i itate
knjigu. Drugim reima, mapa uma bi trebalo da odslika konverzaciju
izmeu vaeg intelekta i govomika, odnosno pisca. Posebne boje ili
ifrovani simboli se mogu koristiti da biste istakli va Jini doprinos
razmeni ideja.
Ukoliko se desi da su predavanje ili knjigo loe organizovani ili
loe predstavljeni, vaa mapa uma e odslikati taj nedostatak
jasnoe. Ovo moe imati kao rezultat mapu uma neurednog
izgleda, ali e istovremeno otkriti i izvor konfuzije. Zbog toga ete
imati mnogo bolji pregled situacije od vaih kolega koji hvataju
linearne beleke, u kojima je njihova konfuzija prikrivena u
mnogobrojnim stranicama uredno ispisanih, ali funkcionalno
beskorisnih redova i spiskova.
Mapa uma tako postaje mono sredstvo za prikupljanje informacija
od drugih Ijudi, za procenu kvaliteta njihovog razmiljanja, kao i za
povczivanje sa svojim linim interesima i ciljevima.
OD RE IV A N JE PR O D U K T IV N O G M EN TA LN O G
PRISTUPA ZA HVATANJE BELEA K A
Da biste na najbolji nain iskoristili svoje mogunosti hvatanja

beleaka, vano je da osmislite pristup koji e vam omoguiti da
izgradite jasno strukturiranu mapu uma dok vae hvatanje beleaka
napredujc.
Da bistc imali najbolji mentalni pristup u hvatanju beleaka iz neke
knjige, koristite tehniku organizovane primene mapd uma (TOPMU)*
* U originalu Mirui Map Organic Study Technique (MMOST); u knjizi Brzo itanje
istog autora (izdanje Fincsa, 1998) ova tehnika se navodi pod skraenim nazivom
tehnika mapa uma (TMU). (prim. prev.)
136 ctvrti segment: Sinteza

XIV Organizovanje tuih ideja
koja je detaljno cpisana u knjizi Tonija Buzana Korisiite obe hemisfere

mozga (poglavljc IX). Postoji osam osnovnih koraka:
1 Vrlo brzoprelistajte ili pregledajte itavu knjigu ili lanak, da biste

stekli opti utisak o njihovoj organizaciji.
2 Odredite koliinu vremenu kojeg ete provesti u prouavanju i

isplanirajte koliko materijala ete pregledati za to vrcme.
3 Mapirajte ono to ve znate iz te oblasti da biste uspostavii asocija-

tivne mentalne ,,kuke.
4 Definiite svoje namere i ciljeve za dati period uenja i zavrite jo

jednu mapu uma sa svim pitanjima na koja trcba dati odgovor.
5 Uraditeopteosmatranjeitavog teksta, prouavajui sadraj, glav-

ne naslove, rezultate, zakljuke, rezimea, glavne ilustracije ili gra-
llkone, kao i sve ostale znaajne elemente koji su vam zapali za oko.
Ovaj proces c vam obezbediti centralni lik i glavne grane (pojmove
direktnepovezanosti) vae nove viekategorijske mape uma teksla.
Mnogi studenti tvrde da su csto zavravali 90 procenata svog
zadatka za vreme same faze osmatranja. Usredsreujui se na celo-
kupnu strukturu i glavne elemente teksta, autorova sutinska vodea
pokretaka snaga ubrzo postaje jasna i lako se moe mapirati.
6 Sada preite na detaljniji pregled, prouavajui sav materijal koji

nije bio obuhvaen optim osmatranjem, pre svega poetne i zavrne
delove pasusa, odeljaka i poglavlja, gde su uglavnom koncentrisane
informacije od sutinskog znaaja. Dodajte i ovo svojoj mapi urna.
7 Sledea faza je uvid, kada popunjavate najvei deo svoje slagalice

uenja, jo uvek preskaui sva problematinija podruja. Poto ste
se upoznali i sa ostatkom teksta, trebalo bi da vam sada bude mnogo
lake da razumete ove odlomke i da dopunite svoju mapu uma.
8 Na kraju dolazimo do faze osvrta, kada se vraatc do teih delova

koje ste preskoili u ranijim fazama, i kada se osvrete na itav tckst
da biste odgovorili na sva preostala pitanja i ispunili sva preostala
oekivanja. U ovoj fazi bi trebalo da ste zavrili mapu uma svojih
beleaka. Pogledajte poglavlje XXIV (mapa uma na str. 240).
etvrli scgment: Sintezu 137

Organisovanje ttiih ideja XIV
Ovaj proces moe nalikovati slaganju mozaine slagalice, koje

zapoinje posmatranjem komplctirane slike na kutiji, zatim se sas-
tavljaju uglovi i spoljanje ivice i postcpcno se popunjava sredina, sve
dok ne dobijete potpunu sliku.
Slian pristup se preporuuje i kada stc na nckom prcdavanju. Da
biste olakali svoj zadatak hvatanja beleaka, moctc zamoliti pre-
davaa da vam unapred da pregled glavnih naslova, tema ili kategorija
kojc c razmatrati tokom predavanja.
Ukoliko to nije mogue, jednoslavno napravite mapu uma dok
sluate, tragajui za PDP dok predavanje lee. Posle predavanja moete
prcpraviti, rcorganizovati i preraditi svoju mapu uma, to po sebi
predstavlja proces koji e vas naterali da date smisao inlormacijama,
pripremi i prezcntaciji, ujedno poboljavajui i vae razumevanje. Vie
o mapiranju predavanja nai ete u poglavlju XXVI (str. 243).
P R A K T I N I P R IM E R
V I E K A T E G O R IJS K O G M A PIR A N JA UMA
Viekategorijsku mapu uma na strani 117 je napravio jedan otac da

bi pomogao svojoj kerki da polo.i prijemni ispit iz englcskc knji-
evnosti za upis na univerzitet.
Kada se suoi sa strukturom tako sloenom kao to je roman,
ogromna je prednost mozga ako moe da se osloni na ovakav tip
mcntalne ,,mree koja istie najvanije literarne elemente u romanu.
Ovakav tip mape uma omoguava itaocu da preciznije i sveobu-
hvatnije izvue sr iz bilo kog teksta. Takoe, ona u znatnoj meri
olakava transformisanje tih esencijalnih informacija u govornu ili
pisanu formu (kao to su odgovor na ispitu ili rad).
Mapu uma na strani 118 (gore) je tokom etiri mescca pripremala
Pen Kolins (Pan Collins), producent vodeeg irskog televizijskog pro-
grama, The Late Late Show. Trebalo je da Pen organizuje razmiljanja
itave ekipe o temama, voditeljima, redu programa i tako dalje. Za sebe
lino je ubeleila, krupnim strelicama, kako se program kotirao le
ncdcljc.
138 ctvrli segment. Sintcza

XIV Organizovanje tuih ideja
K O R IST O D V IEK A TE G O R IJSK O C .

M A PIR A N JA UMA ZA HVATANJE BELEA K A
1 Svih 12 prednosti mapiranja uma spomenutih u devetom poglavlju

(str. 82).
2 Oslobaanje vaih ogromnih trai i nai moi mentalnog asoci-

ranja.
3 Bre postizanje ciljeva uenja.
4 Mogunost lakog i brzog transformisanja bcleaka u formi mape

uma u rad, prezentaciju ili ncku drugu kreativnu ili komunikativnu
formu.
5 Uveanje jasnosti vaih analitikih misli.
6 Porast ushienja zbog sakupljenog znanja.
7 Trajno i lako dostupno rcgistrovanje svih vaih znaajnih iskustava

tokom uenja.
UVOD U SLE D E E lO G LA V LJE
Poto ste koristili mape uma da organizujete svoje i tue ideje,

spremni ste da istraite odnos izmeu mapa uma i pamenja - to je
predmet sledeeg poglavlja.

XV
Pam enje
Pregled
Uvod
Grki mit
Mapa uma kao multiimenzionalno sredstvo za pamenje
Mnemonika mapa uma kao oglcdalo kreativnosti
Primcna mnemonikih mapa uma
Korist od mnemonikih mapa uma
UVOD
Ovo poglavlje zapoinje ivopisnim grkim mitom koji e nam rei

mnogo toga o meusobnim odnosima pamenja, energije i kreativnosli.
Potom emo istraiti ulogu mapa uma kao mnemonikog srcdstva i
sredstva za kreativno razmiljanje, pre nego to rczimiramo koristi od
mnemonikih mapa uma.
GRKI MIT
Zevs, kralj bogova, bio je dobro poznat kao Ijubavnik. Najvei deo
svog vremcna je provodio zavodei - bilo direktno ili na prevaru - sve
najlepe ene i na nebesima i na zemlji.
Nasuprot uobiajenom verovanju, svoja oseanja nije delio podjed-
nako - postojala je jedna boginja sa kojom je provodio mnogo vie
vremena nego sa bilo kojom drugom. Njeno ime je bilo Mnemosina,
boginja pamenja. Jedanput je sa njom proveo itavih devct dana i noi
strasno vodci ljubav, a iz ovog spajanja rodilo se devet muza.

XV Pamenje
Muze predstavljaju kreativnost. Svaka od njih je boginja posebne

umetnosti:
Erato - ljubavnc poczije; Talija - komedije;
Kaliopa - epskc poczijc; Melpomena - tragedije;
Euterpa - lirske poezije; Uranija - astronomije;
Polihimnija - sveane i Klio - istorije;
ozbiljne pesme; Terpsihora - igre.
Zevs simbolizuje energiju i snagu. Prema mitu to znai da
spajanje energije ili snage sa pamenjem kao plod daje kreativ-
nost. Ovaj odnos ima mnogo implikacija za teoriju mapiranja
uma. Zanimljivo je primetiti da je Toni osmislio mapu uma
iskljuivo na osnovu svojih istraivanja u oblasti priseanja tokom
uenja ili mnemonike. Mapa uma je prema tome primarno
predstavljala tehniku pamenja. Kasnije je prirodno evoluirala u
kretivnu vienamensku tehniku razmiljanja, uzteorijsku podrku
Sperijevih (Sperry) istraivanja mozga i istraivanja Torensa (Tor-
rance) i saradnika u oblasti kreativnosti.
MAPA UM A KA O M U LT ID IM EN ZIO N A LN O
SR ED STV O ZA PA M E N JE
Mnemonike lehnike ukljuuju upotrebu imaginacije i asociranja u

cilju stvaranja nove i lako pamtljive slike. Kao i imaginacija i asoci-
ranjc, tako i mapa uma kombinuje sve kortikalne vetine da bi stvorila
jcdno efikasno mutidimenzionalno sredstvo za pamenje.
Multidimenzionalno, u ovom kontckstu, znai da vam mapa uma,
za razliku od jcdnodimcnzionalnc (linija) ili dvodimcnzionalnc (ravan)
perspektive, omoguava da stvorite unutranju, zracu, trodimcnzio-
nalnu sliku koja koristi ukrteno asociranje, boju i vremc.
Kreativna misao na slian nain kombinuje dva elementa a bi
proizvela trei sa ciljcm da sadanjost projektuje u budunost. Krea-
tivno srcdstvo vam pomae da projektujete sadanjost u budunost da
biste promenili ili osmisli tu budunost. Mnemoniko sredstvo vam
pomae da prolost ponovo stvorite u sadanjosti.
Mnemonika mapa uma, prema tome, ima identian mehanizam i
dizajn kao i multidimenzionalna, kreativna mapa uma. Na isti nain na
koji mnemonika mapa uma znaajno uveava vau mo pamcnja,
elvrti segmenl: Sinteza 141

Pamenje XV
tako i kreativna mapa uma beskrajno i u svim pravcima uveava

jednostavni model kreativnog razmiljanja.
M N EM O N I K A M APA UMA
KAO O G L E D A L O K R EA TIV N O STI
Kao i pamenje, tako se i kreativno razmiljanje zasniva na imagi-

naciji i asociranju. Cilj je da se povee pojam A sa pojmom B, proiz-
vodei tako jcdnu novu, inovativnu ideju, daleku od svake normc, koju
oznaavamo atributom ,,kreativna. Proccs mnemonikog i kreativnog
razmiljanja imaju u sutini identinu strukturu -jed in a razlika je u
nameri.
Mnemoniko sredstvo povezuje dva pojma da bi omoguilo mozgu
da prizove (ponovo stvori) treu sliku u budunosti.
Kreativno sredstvo, slino tome, kombinuje dva clementa da bi ih
u budunosli projektovalo u trei, ali cilj kreativnosti je da se budunost
promeni ili da se na nju utie na ncki nain, dok je cilj mnemonike
jcdnostavno da se neeg setimo.
Tako, pravei mnemonike mape uma, vi istovremcno vebate i
svoje kreativne sposobnosti za razmiljanje. Ove pak, za uzvrat, po-
veavaju kapacitet memorije i tako se stvara uzajamno ojaana uzlazna
spirala.
Ilustracija na strani 118 (dole) daje primer mapc uma koja je
istovremcno i mnemoniko sredstvo i sredstvo za kreativno razmi-
ljanje. Ovu mapu je nacrtao vodei ameriki video producent, po
imenu Deni Heris (Denny Ilarris), a napravljena je da bi ga podscaia
na ono to je eleo da ukljui u vidco program koji se bavi pamcnjem.
Njegova mapa uma sumira sadraj programa, ukljuujui i pregled i
detaljno objanjenje mnemonikog sistema sa brojevima/oblicima, pri-
menujednogjednostavnogmnemonikogsistema, kao i optu diskusiju
0 praksi i teoriji koje su prestavljene u programu. U ovom sluaju,
razvijanje mnemonikc mape uma postaje istinski kreativni proces koji
1 sam proizvodi nove ideje o strukturi i sadraju programa - pamenje
kojc se hrani kreativnou koja se hrani pamenjem.
PR IM EN A M N E M O N I K IH MAPA UMA
Vei broj specifinih primena mapa ume objanjen je u segmentu V,

u odeljcima Lina upotreba, Porodina upotreba, Obrazovna upotreba
142 etvrli segmenl: Sintezu

XV Pamenjc
i Poslovna iprofesionalna upotreba. Postoje, meutim, i mnoge druge

primene za generalno memorisanje, kao to je priseanje radio i televiz-
ijskih emisija od naroitog interesa, snova, prijatnih porodinih dogaa-
ja ili optih spiskova stvari koje treba uraditf.
Jedna naroito korisna primena je traganje za ,,izgubljenim seanjem
- moda za imenom neke osobe ili adresom nekog objekta.
U ovakvim sluajevima, fokusiranje izgubljenog pojma je obino
kontraproduktivno jer je ,,on nestao, pa se ,,njegovim fokusiranjcm u
stvari koncentriete na odsustvo ili prazninu.
Imajui u vidu asocijativnu snagu vaeg uma, ostavitc srcdite mape
uma praznim i okruite ga reeima i slikama koje su u vezi sa srcditem
koje nedostaje.
Na primer, ukoliko je ,,nestali centar ime nekc osobe, onda glavnc
grane trebadaukljue pol, uz.rast, iz.gled, porodicu, glas,hobi, prolesiju,
kao i mesta kada ste je prvi i poslednji put sreli. Na ovaj nain
dramatino poveavate verovatnou da e va mozak prepoznati centar
izsvojih bazapodataka. (Vie o ovome nai ete u knjizi Tonija Buzana
Savreno pamenje, poglavlja XXTTI-XX1V.)
Ukoliko vam nije zgodno da pravite stvarnu mapu uma da biste
prizvali svoje ,,izgubljcno pamenje, mocte jcdnostavno vizuclizirati
mapu uma ovog tipa.
K O R IS T OD M N E M O N I K IH MAPA UMA
1 Ovakve mape uma koriste sve kortikalne vetine, poveavajui na

taj nain u ogromnoj meri verovatnou priseanja.
2 Aktiviraju mozak na svim nivoima, ine ga pripravnijim i sposob-

nijim za priseanjc.
3 Njihova atraktivnost budi u mozgu elju da im se stalno vraa, to

takoe podstie verovatnou spontanog priseanja.
4 Ovakve mape su sutinski dizajniranc upravo kao pomono srcdstvo

za pamenje.

Pamenje XV
5 Korienjc mnemonikih mapa uma seanja aktivira mozak da

postane mncmonik i pripravan to sa svakom ponovnom upotrebom
poveava nivo sposobnosti bazinog pamenja.
6 Ove mape odslikavaju proces kreativnog razmiljanja, to istovre-

meno poveava i samu sposobnost za kreativno razmiljanje.
7 Odravaju visok nivo priseanja tokom itavog perioda uenja ili

sluanja (nasuprot standardnim krivama zaboravljanja opisanim u
knjizi Tonija Buzana Savreno pamenje, poglavlje V).
8 Koriste sve inividualne asocijativne sposobnosti, poveavajui

sposobnosti utiskivanja u pamenje i stvaranja mrea, a prema tome,
poveavajui i verovatnou priseanja.
9 Obczbeuju jedan ,,pouzdani metod pamenja, poveavajui tako

i poverenjc u sebe, motivaciju i opte mentalne funkcije.
Kao to smo videli, pamenje i kreativnost su samo dvc stranc istog

novia. Poto smo istraili mnemoniku korist mapa uma, slcdee
poglavlje nam osvetljava njihove mnogobrojne prednosti kao sredstva
za razmiljanje i brejnstorming.
144 etvrti segment: Sintezo

XVI
K reativno razm iljanje
Pregled
Uvod
Ciljevi kreativnog mapiranja uma
Mapa uma kao niehanizam kreativnog razmiljanja
Faze procesa kreativnog razmiljanja
Mapiranje uma kao sredstvo za ostvarivanje novih paradigmi
Korist od mapa uma kreativnog razmiljanja
UVOD
U ovom poglavlju fokusje na kreativnom razmiljanju uz upotrcbu

mapa uma. Otkriete zato su mape uma tako iznenaujue efikasne u
ovoj oblasti, kao i to kako da ih upotrebite da biste proirili i poboljali
svoje sopstvene vetine kreativnog razmiljanja i brejnstorminga, imc
ete ostvariti i znaajne nove uvide.
C IL JE V I K R EA TIV N O G R A Z M I L JA N JA
Mape uma kreativnog razmiljanja ili brejnstorminga mogu imati

veoma mnogo razliitih ciljeva. Najvaniji meu njima su sledei:
1 Da se istrae sve kreativne mogunosti datog subjekta.
2 Da se um raisti od svih prethodnih pretpostavki o subjektu,

ustupajui tako prostor novim kreativnim mislima.

Kreati vno razmisljanje XV!
3 Da sc gcncriu ideje iji e rezultat biti specifine aktivnosti ili pak

stvaranje ili promcna fizike realnosti.
4 Da sc podstaknc konzistcntnije krcativno razmiljanje.
5 Dase stvori novi koncepcijski okviru komeseprethodne ideje mogu

reorganizovati.
6 Da sc uhvate i razviju iskre4" pronicljivosti kada se pojave.
7 Da se kreativno planira.
MAPA UMA KAO

M EH A N IZA M K R EA TIV N O G RAZM TLJANJA
Mapa uma je idealno prilagocna krcativnom razmiljanju jer kori-

sti sve sposobnosti koje se uobiajcno vezuju za kreativnost, prc svega
imaginaeiju, asociranje ideja i flcksibilnost.
U psiholokoj literaturi, naroito u prirunicima sa testovima o
kreativnom razmiljanju E. Pola Torcnsa, flcksibilnost sc identiflkujc
kao vitalni element kreativnog razmiljanja. Drugi znaajni faktori
ukljuuju i mogunost da se:
povcu nove i jedinslvene ideje sa ve postojeim;
koriste razliite boje;
koriste razliiti oblici;
kombinuju neobini oblici;
uvcliava slika i koristi iluzija trodimenzionalnosti;
podesi koncepcijska pozicija;
preurede i povcu ve postojei konccpti;
obrnu ve postojei konccpti;
odgovori na estetski privlaan objekat;
odgovori na emotivno privlaan objekat;
odgovori na objekat koji privlai ulo vida, dodira, sluha, mirisa
i ukusa;
koriste oblici i oznake koji se mogu meusobno zamenjivati.
Posmatrajui zakone mapiranja uma i optu teoriju da je mapa
uma u stvari prefinjena i elegantna spoljna manifestacija svih
146 etvrli segment: Sinteza

XVI K'reativno razmiljanje
gore navedenih kategorija, uviamo sledee: da mapa uma

predstavlja spoljnu manifestaciju kompletnog procesa kreativnog
razmiljanja.
Moja lina istraivanja su otkrila upadljivu slinost izmeu glavnih
faktora kreativnog razmiljanja i glavnih faktora istorije razvoja mne-
monikih tehnika. Detaljniju diskusiju o ovome moete nai u prelhod-
nom poglavlju (Mnemonika mapa uma kao ogledalo krcativnosti,
slr. 142).
Skoro identina priroda kreativnog razmiljanja i mnemonikih
principa potvruje da je mapa uma esencijalna i prirodna mani-
festacija i sredstvo izraavanja ovih vidova misli. To takoe
postavlja temelje i za tvrdnju da, u suprotnosti sa mnotvom
literature o kreativnosti i pamenju, ova dva procesa jesu lik i
odraz u ogledalu jednog te istog procesa, i da nisu odvojeni,
razliiti i, po mnogim teoretiarima, u suprotnosti.
Popularni mit da je kreativni genije mislima odsutan i zaboravan
pogrean je poto previa injenicu da takvi geniji zaboravljaju samo
one opte stvari koje psiholozi smatraju vrednim pamenja. Kada bi se
panja usmerila na mo pamenja u vezi sa subjektom njihovih krea-
livnih misli, otkrili bismo pamenje isto tako ogromno kao u bilo kog
velikog mnemoniara.
FAZE PR O C E SA K R EA TIV N O G R A Z M I L JA N JA
Pravilna primena tehnike mapiranjauma kreativnog razmiljanja e

omoguiti individualnim maperima uma da proiz\rcdu bar dva puta vie
kreativnih ideja od traicionalne velike brejnstorming grupe za isto
vreme.
Postoji pet faza u procesu mapiranja uma kreativnog razmiljanja.
1 Brzu, rufalna mapa uma

Ponite tako to ete nacrlati jedan stimuliui lik u sredini. (Na
primer, ukoliko elite da razmiljale o novim mogunostima u tehnolo-
giji letenja, moctc da nacrtate par krila kakva ima Konkord.) Va crte
treba da bude postavljen u sredinu velikog praznog Iista papira i iz njega
trcba da poe svaka ideja koja vam padne na pamet kada pomislite na
zadati subjekat.
etvrli segment: Sinteza 147

Kreativno razmiljanje XV!
Tokom perioda koji e Irajati ne vie od 20 minuta treba da pustite

da vam ideje izleu to je bre mogue. Teranje mozga da radi u brzini
e ga osloboditi od uobiajenih obrazaca razmiljanja i podstai nove i
esto na prvi pogled apsurdne ideje. Ove ,,apsurdne ideje treba oba-
vczno zadrati, jer poseduju kljueve za otvaranje novih perspektiva i
menjanje starih i ograniavajuih navika. Da citiramo filozofa Rudolfa
Flea (Rudolf Flesch):
Kreativno razmiljanje moe znaiti da stejednostavno shvatili da
nije nikakva posebna vrlina raditi stvari na nain kako su one oduvek
1 bile raene.
Takoe bi vam moglo biti od koristi da imate na umu i poznatu izreku
Ezre Paunda:
Genije... to znai sposobnost da vidite deset st\ari tamo gde obian
ovek vidijednu, a talentovan ovek dve ili tri, kao i sposobnost da
zabeleite tu viestruku percepciju u materijalu svoje umetnosti.
Razlog zato list papira mora biti to vei se moe nai u Buzanovom
pravilu: mapa uma e se iriti sve dok ne ispuni itav prostor koji je
dostupan. Pri kreativnom razmiljanju, potrebno vam je to je mogue
vie prostora da biste namamili svoj mozak da sipa sve vie i vie ieja.
2 Prva rekonstrukcija i revizija

Napravitc kratku pauzu, doputajui svom mozgu da se odmori i da
pone da integrie ideje koje je do tada generisao. Tada treba da
napravite novu mapu uma u kojoj ete identifikovati glavne grane ili
pojmove direktne povezanosti, kombinujui, klasifikujui, gradei hi-
jerarhije, pronalazei nove asocijacije i razmatrajui ponovo, u konlek-
stu itave mape uma, sve one ideje koje su u poctku izgledale ,,glupo
ili ,,apsurdno. Kao to smo videli, to je ideja manje konvencionalna
to se ee ispostavi da je u stvari dobra.
Za vreme prve faze rekonstrukcije, mocte primetiti sline ili ak
identine koncepte kako se pojavljuju du spoljnih granica vae mape
uma. Njih ne trcba odbaciti kao nepotrebna ponavljanja. Ovi koncepti
su sutinski ,,razliiti zbog toga to su povezani sa razliitim granama
koje polaze iz centralnog lika. Ove periferene repeticije odslikavaju
sutinski znaaj ideja koje su pohranjene duboko u vaem skladitu
znanja, ali koje, u stvamosti, utiu na svaki aspekat vaeg razmiljanja.
148 etvrti segmenl: Sinteza

XVi Kreativno razmiljanje
Da bistc ovakvim konceptima dali njihovu mentalnu i vizuelnu

teinu, treba da ih podvuete kada se po drugi put pojave; oiviite ih
nekom geometrijskom figurom kada se pojave po trei put; i, ako se
pojave i po etvrti put, uokvirite ih ,,trodimcnzionalnim okvirom.
Povezujui ova srodna,,trodimenzionalna podruja na svojoj mapi
uma i dajui iluziju trodimenzionalnog izgleda nj ihovim vezama, moe-
te doslovno stvoriti novi mentalni okvir koji e izazvati bljesak spoznaje
kakav se pojavljuje kada neku staru injenicu osmotrimo iz novog ugla.
Ovakav preokret predstavlja veliku i trenutnu reorganizaciju itave
strukturc misli.
U nekom smislu sc moc initi da ovaj tip mape uma kri pravila,
poto centralni lik i glavnc grane ncmaju vie cenlralni znaaj.
Meutim, ovakva mapa uma nc samo da ne kri pravila, ve ih
koristi u potpunosti, a naroito ona pravila koja se odnose na na-
glaavanje i imaginaciju. Nova idcja, otkrivena i ponovljena na grani-
cama misli moe postati novi centar. Pratei trai i nai mreu vaeg
mozga, mapa uma istrauje dalje domete vae trenutne misli u potrazi
za novim centrom koji e zamcniti stari. Ubrzo potom, taj novi centar
e bili zamenjen novim i jo naprednijim konceptom.
Mapa uma potpomae i odslikava intelektualno istraivanje i raz-

voj.
3 Inkubacija
Kao to smo videli u poglavlju XII (Donoenje odluke, str. 125),
iznenadno kreativno ostvarenje esto nailazi kada je mozak u opu-
tenom, mirnom i usamljenikom stanju - moda dok etamo, trimo,
spavamo ili sanjarimo. To se deava zbog toga to ovakva stanja
dozvoljavaju procesu kreativnog razmiljanja da se iri do najdaljih
granica para-mozga, poveavajui verovatnou mentalnih proboja.
Veliki kreativni mislioci su koristili ovaj metod tokom itave isto-
rije. Ajntajn je sugerisao svojim studentima da koriste inkubaciju kao
neophodni deo svih svojih razmiljanja; Kekule, otkriva benzenskog
prstena, ukljuivao je inkubaciju/sanjarenje u svoj svakodnevni pro-
gram rada.
etvrti seginent: Sinteza 149

Kreativno razmiljanje XVI
4 Druga rekonstrukcija i revizija

Posle inkubacije mozak e dobiti osveenu perspektivu vaih pri-
mamih i sekundarnih mapa uma, i moda e vam biti od koristi da
uradite jo jednu brzu, rafalnu" mapu uma da biste uvrstili rezultatc
ove integracije.
Tokom druge faze rekonstrukcije, treba da razmotrite sve inforrna-
cije kojc ste skupili i integrisali u prve tri faze, u cilju pravljenja jedne
sveobuhvatne mape uma.
Mapa uma na strani 156, koju je uradila Norma Svini (Norrna
Swccncy), predstavlja rezultat inlenzivne inkubacije i veeg broja
revizija misli. Ona predstavlja kulminaciju ideja o prezentaciji organi-
zacije Brain Cliibs u svetu.
5 Zavrnafaza
U ovoj fazi trcba da potraite reenje, odluku ili ostvarenje koje je
predstavljalo va prvobitni cilj krealivnog razmiljanja. Ovo csto
ukljuuje povezivanje sasvim razliitih elemenata na vaoj tlnalnoj
mapi uma, to e dovesti i do znaajnijih novih saznanja i proboja.
M APTRANJE UMA KAO SR ED STV O

ZA OSTVARIVANJE N O V IH PA R A D IG M I
Za vreme dubokog i produenog krealivnog razmiljanja, ukoliko

su u prvoj fazi rekonstrukcije i revizije dobijena nova saznanja, inku-
bacija moe proizvesti nove perspektive o kolektivnim saznanjima,
poznatije kao paradigmatski zaokret.
Mapu uma na stranama 154-155 je uradila Lorcna Gil. Ova mapa
sumira seriju predavanja o kreativnom procesu vicnu oima umclnika
koji ga primcnjuje. Mapa uma ukljuuje istoriju umetnosti, razvoj
gramatike gledanja i vetine potrcbne za dovravanje kreativnih
zadataka. U koincidenciji sa savremenim istraivanjima mozga, ova
mapa uma naglaava umetnost kao nauku (i nauku kao umctnost), a
takoe naglaava i uvebanost kako imaginacije tako i telau kreativnom
procesu.
Mapa uma na strani 157 koju je uradio Bendamin Zendcr (Ben-
jamin Zander), dirigent Bostonske filharmonije, predstavlja rczultat
jednog takvog procesa. Mapa uma odslikava Zenderov sutinski nov
150 elvrli segmenl: Sinlezu

XVI Kreativno razmiljanje
pristup Betovenovoj Devetoj simfoniji, pristup koji predstavlja rezultat

dugogodinjeg istraivanja, umutranjeg mapiranja uma i intenzivne
inkubacije.
Paradigmatski zaokret predstavlja globalnu promenu u razmi-
ljanju o pretpostavkama koje su postale prihvaene irom sveta.
Primeri ukljuuju Darvinovu teoriju evolucije i Ajntajnovu teoriju
relativiteta, paradigme misli koje su zamenile preanje para-
digme. Mapa uma predstavlja primarno sredstvo za beleenje
procesa paradigmatskog zaokreta.
Za rnapera uma kreativnog razmiljanja, novo shvatanje se postavlja
u novi okvir iznenadnini saznanjima koja su se dogodila u para-mozgu
tokom inkubacije. Na ovaj nain maper uma dodaje nove dimenzije
svom razmiljanju, belci faze paradigmatskog zaokreta dobijajui
mnemonike i makroskopske vizije o predmetnoj materiji, to vodi ne
samo ka novim idejama ve konano i do same mudrosti.
K O R IS T O D MAPA UMA
U K R EA TIV N O M R A ZM ILJA N JU
1 Automatski koriste sve sposobnosti kreativnog razmiljanja.
2 Generiu mcntalnu energiju koja sve vie raste kako se maper uma
krce ka svom cilju.
3 Dozvoljavaju maperu uma da sagleda mnogo elemenata istovre-

meno, poveavajui na taj nain verovatnou kreativnog asociranja
i integrisanja.
4 Omoguavaju ovekovom mozgu da lovi idcje koje se inae skri-

vaju u mranim delovima perifcrijc njegovog razmiljanja.
5 Poveavaju verovatnou sticanja novih saznanja.
6 Osnauju i podupiru proces inkubacije, poveavajui verovatnou

generisanja novih ideja.
7 Podstiu igranje i humor, to poveava verovatnou da e maper

uma odlutati dalcko od standarda i da e proizvesti zaista kreativnu
ideju.
etvrti segmeni: Sinteza 151

Kreativno razmi/janje XVI
Poto ste oslobodili svoju linu kreativnost putem mapa uma, mo/ete
ostvariti neizmernu dodatnu pokretaku snagu radei sa drugima u cilju
stvaranja gmpnog uma. To je upravo i prcdmet sledeeg poglavlja.
152 elvrti sef>menl: Sinteza

'
TîKTTMG
(N P IV iD U A U ts lN T E ^ P R T A T (O M
or A U T I E S - M IN D -T O -
H A N P - T R A / n SCR j B I N G
s ^m s a t io n S.
Mapo umo autoro Lorene Gfl o prirodi lcreativnosti

i perspektivoma jednog umetnilca(v. sfr. 150)
154 ctvrti segment: Sintezu

..
'V o R ^ A M lC ( i \ \ /KTDM IC .J
STR O C TO R E: ( --------

Mopo uma autora Norme Svini o prezentaciji organizocije Brain C/ubs
u svetu, a posebno u arapskim zemljomo (v. str. 150).
156 etvrti segment: Si/tiezo
i
Zaisto kreativna mapa uma Bendamino Zendero, dirigenta Bostonske
filhramonije, o stvaronju u okviru Betovenove Devete simfonije (v. str. 150).
Celvrli segmeni: Sinlezu 157

Mapa uma o rozvoju timskog rada koju su urodili adminisfratori firme Digitol.
Dr Stenli so 7,5 m dugom mopom uma aviona Boing (v. str. 165 i 251)
158 etvrti segmenl: Sinteza

Mopa uma koju je noprovilo jedno eno, vii odministrafor, ispitujui svoj
sistem verovanja, svoju linost i odobrone smernice za budunost (v. str. 17A)
Mapa uma koju je uradio jedon mukarac glavni administrator jedne

multinacionolne organizocije, rozmotrajui svoj ivof i ponovo se
usredsreujui na svoju porodicu (v. sfr. I 73).
efvrti segmem: Sintcza 159

Mcrpa umo outoro Tese Tok-Hort o reovanju
problemo u komunicironju (v. sfr. 178)
160 P riro d n a o rh ite k to n ik a : slika 21

XVII Grupna mapa uma
XVII
G ru p n a m ap a u m a
Pregled
Uvod
Funkcije grupnog mapiranja uma
Stvaranje grupnog uma
Primena grupnog mapiranja uma
Primeri grupnih mapa uma u akciji
Binarni grupni um
Korist od grupnog mapiranja uma
UVOD
U ovom poglavlju ispitujemo uzbudljive mogunosti koje nam nude
grupnc mapc uma, u kojima grupc pojcdinaca mogu kombinovati i
multiplicirati svoje line kreativne sposobnosti.
FUNKCIJE GRUPNOG MAPIRANJA UMA

Prednosti okupljanja pojedinaca u grupe za mapiranje uma je sumi-
rao Majkl Bloh iz laboratorije Speri (Sperry) u jcdnom svom radu:
Usvom svakodnevnom ivotu nauimo bezbroj informacija kojesu
jedinstvene za svakog od nas. Zbog tog jedinstva, svaki pojedinac
poseduje znanje i ugao posmatranja koji su svojstveni iskljuivo njemu.
Stoga je od velike koristi kada sa drugima radimo na reavanju pro-
blema. Kombinujui svoje poznavanje mapa uma sa znanjem drugih
osoba, prosleujemo asocijacije koje stvaramo i mi, a i ti drugi.
etvrti segment: Sintezfl 161

Gntpna ma/?a uma XVII
Tokom grupnog brejnstorminga, mapa umaprestavlja spoljni odraz,

tampani otisak grupnog konsenzusa koji se pojavljuje, a zatim
postaje i grupni zapis ili seanje. Tokom itavog ovog procesa, pojedi-
nani mozgovi kombinuju svoju energiju da bi stvorili poseban grupni
mozak. U isto vreme, mapa uma odslikava evoluciju ovog viestrukog
,,bia i belei razgovor koji se odvija unutar njega.
U idealnom sluaju, nijc mogue razlikovati grupnu mapu uma od

mape koju je stvorio samo jcdan veliki mislilac.
STVARANJE GRUPNOG UMA
Uraene su brojne studije koje razmatraju pozitivni uticaj

proveravanja znanja i postavljanja odgovarajuih pitanja, uticaj
koji se uveliava korienjem mape uma. Jednu od najinteresant-
nijih studija su sproveli Frejz i vorc (Frase i Schwartz), 1975.
godine, u kojoj su podelili svoje ispitanike u tri grupe parova. U
prvoj grupi, jedan ispitanik bi proitao neki odlomak i zatim svom
partneru postavljao pitanja koja se tiu tog odlomka. U drugoj
grupi, jedan ispitanik bi proitao odlomak i zatim bi bio ispitivan
od strane svog partnera u vezi sa proitanim odlomkom. U treem
sluaju, jednostavno bi oba ispitanika u tiini proitala odlomak,
bez ikakvih interakcija sa svojim partnerom. Prva i druga grupa
su postigle veoma dobre rezultate na testovima priseanja, dok
su rezultati tree grupe bili veoma loi.
Otkria ovog eksperimcnta su pruila dalju podrku sugestiji da e
beleenje saznanja i pitanja u iormi mape uma dovesti do mnogo boljeg
razumevanja materije koju itate. Nalazi Frejza i vorca su takoe
pruili dodatnu podrku prctpostavci da je od mnogo vee koristi raditi
u paru ili u grupi, nego sam; i uestvovati u aktivnoj konverzaciji o
materiji koju uite, nego uiti u tiini - vrlo aktivna verbalizacija vodi
veoj efikasnosti prilikom obrade informacija, kao i boljem priseanju.
Osim toga, rad sa drugima e rezultovati u jedinstvenom uglu posma-
tranja i asocijacijama svakejedinkekoja daje doprinos veoj, globalni-
joj mapi uma, kao i u mnogo sveobuhvatnijem i integrisanijem uenju.
Faze grupnog mapiranja uma su vrio sline ve opisanim fazama
mapiranja uma pri individualnom kreativnom razmiljanju. Osnovna
razlika je u tome to su mnoge funkcije koje se pojavljuju upara-mozgu
162 etvrti segment; Sintezu

XVI! Grupna mapa uma
pojedinca za vreme inknbacije zamenjene flzikom akti vnou na raun

uesnika grupe za mapiranje uma.
Postoji sedam glavnih faza u procesu grupnog mapiranja uma.
1 Definisunje teme
Tema se jasno i koncizno definie, postavljaju se ciljevi, a lanovima
grupc se daju sve informacije kojc mogu biti rclcvantnc za njihova
razmiljanja.
2 lndividuatni brejnstorming
Svaki lan grupe treba da provede bar 1 sat radei ,,rafalnu mapu
uma, kao i mapu uma nakon rekonstrukcijc i rcvizijc, na kojima sc vidc
glavne granc ili pojmovi direktnc povezanosti. (Ovo prcdstavlja ckvi-
valcnt fazama 1 i 2 proccsa mapiranja uma pri individualnom krca-
tivnom razmiljanju, opisanim u poglavlju XVI, str. 147-149.)
Ovaj mctod je sasvim suprotan tradicionalnom brcjnstormingu kada
jcdna osoba predvodi grupu, beleei na panou ili centralnoj tabli
kljune ideje koje daju drugi ucsnici. Ovo jc kontraproduktivno jcr c
svaka re ili koncept koji se javno spomenu stvarati mentalne vrtloge i
struje koje e sve uesnike u grupi povui u istom pravcu. Na ovaj nain,
tradicionalne brejnstorming grupe negiraju nelineamu asocijativnu mo
individualnog mozga, gubei tako veliku dobit koja se mogla postii da
je na poetku svakom mozgu doputcno da istrai svoje sopstvene
neprekinute misli o datoj temi.
3 Diskusija u malim grupama

Grupa se sada podeli u manje grupe sa tri do pet uesnika. U svakoj
manjoj grupi uesnici izmenjuju ideje i dodaju svojim mapama uma
ideje koje su generisali ostali uesnici. Ova faza trcba da traje 1 sat.
Od sutinskog je znaaja da se zadri pozitivan stav potpunug
prihvatanja. Koju god ideju da spomene jedan lan grupe, ona mora biti
podrana i prihvaena od strane svih ostalih lanova. Na ovaj nain,
mozak koji je generisao neku ideju e biti podstaknut da nastavi
istraivanje tog Ianca asocijacija. Moe se ispostaviti da ba sledea
karika u lancu bude znaajno saznanje, proisteklo iz ideje koja je na
poetku delovala slabo, glupo ili nevano.

Gntpna mapa tmia X V II
4 St\>aranje prve grupne mape uma

Poto je zavrena diskusija po malim grupama, itava grupa je sada
spremna za stvaranje svoje prve grupne mapc uma.
Vrlo veliki pano i li papir veliine itavog zida se koristc za beleenje
osnovne strukture. Samo beleenje moe raditi itava grupa, po jedan
dobar maper uma iz svakc manje grupe, ili pak samo jedna osoba koja
e imati ulogu zapisniara za itavu grupu.
Boju i formu oznaka treba dogovoriti da bi se obezbedila jasnoa
misii i fokusa.
Odaberu sc pojmovi direktne povezanosti kao glavne grane. Sve
ostale ideje se takoe ukljuuju u mapu uma, jer gmpa i daljc zadrava
svoj stav potpunog prihvatanja. Za gmpni um, ovakva mapa uma
predstavlja istu fazu koju postie individualni maper uma u dmgoj fazi
individualnog brejnstorminga.
5 Inkubacija
Kao i kod individualnog kreativnog mapiranja uma, od sutinskog
znaaja je dozvoliti i grupnoj mapi uma da se ,,uree.
Jo jednom se proces brejnstorming mapiranja umaznatno razlikuje
od tradicionalnih metoda, u kojima je potraga za idejama predstavljena
neprekidnim verbalnim i analitikim aktivnostima dok se ne postigne
rezultat. Ovakvi pristupi koriste samo jedan deo modanih sposobnosti
ime se postie slabiji rezultat,jer eliminacijom velikog broja prirodnih
modanih sposobnosti za razmiljanje one ne samo to se ne koriste,
ve se gubi i njihov sinergistiki odnos sa to malo vetina koje su
koriene.
6 Druga rekonstrukcija i revizija

Posle inkubacije, gmpa treba da ponovi faze 2, 3 i 4 da bi prikupila
rezultate ponovno razmotrenih i integrisanih misli. To znai da je
potrebno uraditi pojedinane brze ,,rafalne mape uma, a zatim uraditi
rekonstruisanc mape uma sa glavnim granama, razmenu idcja, modifi-
kovanje mapa uma u malim grupama i konano stvaranje druge grupne
mape uma.
Dve velike gmpne mape uma se tada mogu uporediti, u pripremi za
zavrnu fazu.

XVII Grupm mapa uma
Mapa uma na strani 158 (gore) je grupna mapa uma koju je napravio
tim od osam administratora korporacije Digital: Metju Pak, upravnik
odeljenja mikrosistema, Tomas Spinola, upravnik odeljenja druge sme-
ne, Tomas Saliven, upravnik odeljenja glavnog raunovodstva, Kris
laheh, upravnik terenske slube, Lorita Vilijams, upravnik odeljenja,
Riard Koler, upravnik odeljenja specijalista, Toni Bigonia, upravnik
odeljenja terenske slube i Don Ragsdejl, upravnik tcrenske slube.
Proveli su pet dana radei na razvoju timskog rada. Njihovi zakljuci
su bili trajno pozitivni!
7 Analiza i donoenje odluka

U ovoj fazi, grupa donosi kritine odiuke, postavlja ciljeve, smilja
planove i rediguje koristei metodc navedcne u poglavlju XII (strana
122).
PR IM EN A G R U PN O G M A PIR A N JA UMA
Glavne aplikacije grupnih mapa uma su sledee:

Zajednika kreativnost
Kombinovano priseanje
Grapno reavanje problema i analiza
Gnipno donoenje odluka
Grupno ureivanje projekata
Grupna obuka i obrazovanje
P R IM E R I G R U PN IH MAPA UMA U A K C IJI
Mctod grupnog mapiranja uma se poslcnjih godina koristi vrlo

uspeno u porodicama, kolama, na uni verzitetima i u multinacionalnim
kompanijama.
Inenjerski prirunik zaavion tipa Boingje saet u jednu 7,5 mctara
dugu mapu uma, da bi se timu od 100 viih aeronautikih inenjera
omoguilo da za nekoliko nedelja naue ono za ta je nekad trcbalo
nekoliko godina. Rezultat je bila procenjena uteda od 11 miliona
dolara. Pogledajte stranu 158 (dole).
Kompanije Electronic Data Systems (EDS), Digital Equipment
Corporation i Nabisco su primcnjivale programe uenja sa grupama
intelektualnih komandosa. Koristei grupno mapiranje uma i tehniku
etvrli segment: Sinteza 165

Grupna mapa uma XVII
organizovane primene mapa uma (TOPMU), ak 120 lanova vieg

osoblja jc moglo da ujutro ue u sobu u kojoj se odvijao seminar i da
je to isto vee napusti sa spoznatim informacijama vrednim ctiri do
est proitanih knjiga, koje su mapirane, integrisane, sveobuhvatno
zapamene i primenjene na profesionalne situacije.
Na Univerzitetima u Oksfordu i Kembridu, studenti kao to je
Edvard Hjuz (videti knjigu Tonija Buzana Koristite obe hemisfere
mozga) su koristili grupne mape uma da bi postigli izuzetno dobre ocene
na ispitima, uz minimalnu koliinu vremena utroenog na uenje.
Sirom sveta se formiraju grupe porodinog genija, u kojima
porodica postaje grupni um, apojedini roditelji i deca stalno zauzimaju
prvo mesto u bilo kojoj mcntalnoj (a esto i fizikoj!) aktivnosti kojom
odaberu da se bave. Za kompletan dan ucnja porodinog genija
pomou mapa uma, pogledajte poglavlje XXI (str. 197) i poglavlje
XXIV (str. 240).
BINA RN I G R U PN I UM
Najosnovnija forma grupnog uma je binami um, u kome dve osobe

rade kao partneri na odreenom kreativnom projektu. Ovde se primenjuje
procedura slina onoj koja je opisana u poglavlju XXI (str. 189) za vei
grupni um:
1 Definie se subjekat.
2 Osobe se razdvajaju da bi pripremile svoje pojedinane, ,,rafalne

mape uma i osnovne mape uma.
3 Susreu se da bi diskutovale i razmenile ideje.
4 Stvara se prva zajednika mapa uma.
5 Inkubiraju ponovno integrisane ideje.
6 Stvara se rekonstruisana, revidirana mapa uma.
7 Analiziraju i donose zakljuke.

U dugoronim projektima (kao to je za mog brata i mene bilo
pisanje ove knjige) zajedniko mapiranje uma ima nekoliko prednosti.
Mape uma se mogu koristiti kao sredstvo za sreivanje, belecnje i

xvn Grupna mapci umci
stimulisanje konverzacije na mogobrojnim sastancima kakve ovaj pro-

jekat zahteva. Takoe vam omoguavaju sprovoenjc procesa tokom
dueg vremena i tokom mnogobrojnih seansi, u kontinuitetu i sazama-
hom.
K O R IS T O D G R U PN O G M A PIU A N JA UMA
1 Ovakav metod razmiljanja i uenja jc prirodan za ljudski niozak i

znalno zabavniji.
2 Tokom itavog procesa grupnog mapiranja uma postoji podjednak

i konzistentan naglasak kako na pojcdincu tako i na grupi. Sto su
ee pojedinci u mogunosti da istrauju svoje sopstvene mentalne
univerzume to vie ovakvi istraivai doprinose grupi, a da se pri
tome njihov doprinos ne gubi ni na koji nain.
3 Grupni um izvlai korist od pojedinanih doprinosa i odmah potom

vraa natrag svoju snagu lanovima, ime jo vie poveava njihovu
sposobnost doprinoenja grupnom umu.
4 Grupno mapiranje uma moc jo u svojim poetnim fazama da

generie mnogo vei broj korisnih i kreativnih ideja nego tradicio-
nalne brejnstorming metodc.
5 Grupno mapiranje uma automatski stvara pojavu konsenzusa, gra-

dei na taj nain timski duh i fokusirajui sve umove na grupne
ciljeve i namere.
6 Svaka ideja koju predloi bilo ko od lanova sc prihvata kao vredna.

lanovi na taj nain poinju da oseaju da posedujir grupni
konsenzus.
7 Grupna mapa uma slui kao tampani otisak grupne memorije. Ona
takoe garantuje da e na kraju sastanka svaki lan grupe imati
slino i sveobuhvatno razumcvanje onoga to je postignuto. (Ovo
se ponovo bitno razlikuje od tradicionalnih pristupa u kojima la-
novi grupe odlaze sa tobonjim razumevanjem za koje se tek kasnije
ispostavi da se vcoma razlikuje od miljenja drugih lanova.)
elvrii segmenl: Sinteza 167

Gntpna mapo uma XVII
8 Grupna mapa uma predstavlja mono sredstvo za razvijanjc sop-

stvene linosti svakog pojedinca, a takoc slui i kao relativno
objektivnareferencana osnovu koje osobamoetcstirati i istraivati
srodne ideje.
Iz ovog poglavlja, kao i iz prethodnih poglavlja o vaoj sopstvenoj
jedinstvenosti, brzo ete doi do zakljuka da to ste vie posebni, to e
znaajniji biti va doprinos, kako samome sebi tako i grupi. Jedan
posebno efikasan i zabavan nain da razvijete tu jedinstvenost je da
razvijete svoj sopstveni stil mapiranja uma.
UVOD U SL E D E I SEG M EN T
Ovim poglavljem je zakljuena vaa osnovna obuka za jednostavno

mapiranje uma, kao i za naprednije mapiranje uma, kako na pojedi-
nanom, tako i na grupnom nivou. Slcdci segment detaljno istrauje
mnoge uzbudljive naine primene vaih novosteenih mogunosti.
Segment se zavrava novim zanimlj ivim dostignuima u mapiranju uma
pomou kompjutera, kao i linim pogledom Tonija Buzana na bri-
Ijantno razmiljanje i mentalno opismenjenu budunost.
168 eivrli segment: SitUcza

Peti segment Upotreba
U ovom segmentu emo istraiti mnoge praktine naine na koje

moete koristiti svoje novosteene vetine mapiranja uma: poeemo
od primene u line svrhe (samoanaliza, reavanje problema, voenje
dnevnike mape uma); potom slede primene u okviru porodice; obra-
zovne primene (razmiljanje, poduavanje, pravljenje mapa uma za
knjige, predavanja ili video prezentacije); i na kraju, poslovne i pro-
fesionalne primene, ukljuujui i novi razvoj kompjuterskih mapa uma
i perspektive budunosti briljanlnog razmiljanja. Neki itaoci e eleti
da prorade ceo ovaj segment u nizu, dok drugima moe vie odgovarati
da pogledaju poglavlja koja im se ine kao najrelevantnija za njihove
specifine potrebe.
Lina upotreba
- Samoanaliza
- Reavanje problema
- Rokovnik mapa uma
Porodina upotreba
- Uenje i prieanje pria u krugu porodice
Obrazovna upotreba
- Razmiljanje
- Poduavanje
- Stvaranje rekapitulacione mape uma
Poslovna i profesionalna upotreba
- Sastanci
- Prezentacije
- Menadment
- Kompjutersko mapiranje uma
Budunost
- U susret svetu briljantnog razmiljanja i mentalne pismenosti
Peti segment: Upotreba 169

G deiiak A: Ltena upcSrebsi
XVIII
S am oanaliza
Pregfed
Uvod
Samoanaliza uz. pomo mapa uma
Osvrt na prole i postavljanje buduih ciljcva
Pomaganjc drugima u samoanalizi
Primcri mapa uma u samoanalizi
Korist od mapa uma u samoanalizi
UVOD
U ovom poglavlju se razmatra kako moete iskoristiti mape uma da

biste dobili bolji uvid u sopstvcnu linost, svoje potrebe, elje i du-
gorone ciljeve. Nauiete takoe i kako da pomognete drugima u
njihovoj samoanalizi, a imaete priliku i da pogledate neke fascinantne
primere mapa uma samoanalize.
SAMOANALTZA U Z P O M O MAPA UM A
Bilo da odmeravate teinu argumenata za i protiv promene svog

posla, ili pak pokuavate da definiete svoje dugoronc prioritcte, mape
uma vam mogu biti od velike pomoi da razbistrite svoje misli i
oseanja. Pogledajte i poglavlje XII (str. 122).
Mapa uma vam moe pruiti sveobuhvatni odraz sopstvcnc linosti,
jer koristi kompletan spektar kortikalnih vetina. Poto stc vidcli taj
170 Peti segmenr: Litta upotrcba

XVIII SamoanaHzo
jasni spoljni odraz samoga sebe, malo jc verovatno da ete trpeti

ncgativne posledice zbog donoenja odluka kojc sc kose sa vaom
prirodom i vaim stvarnim potrebama i eljama.
Korisno c biti da zaponete sa mapom uma samoanalize koja
prikazuje kompletnu sliku, ukljuujui to vie vaih glavnih karakteri-
stika i linih osobina.
1 Priprema okruenja
Pre ncgo to ponetc, trcba da pripremite svoje okruenje prateei
prcporukc datc u poglavlju X (Obrazloenje preporuka za mapiranje
uma, str. 102-103). Na ovako osetljivom podruju kao to je samo-
analiza, od neobine vanosti je da va pribor bude vrhunskog kvalitcta,
a vac okruenje to je mogue privlanije, udobnije i mentalno stimu-
lativnije. Briga o samom sebi e vau samoanalizu uiniti otvorenijom,
kompletnijom, dubljom i korisnijom.
2 Brza, rufalna mapa umu

Nacrtajte vicbojni, trodimenzionalni centralni lik koji predstavlja
bilo vau fiziku, bilo pojmovnu ideju o samome sebi. Zatim uradite
,,rafalnu mapu uma, doputajui potpuni i slobodni tok injenica, misli
i emocija. Brzi rad e vam olakati da izrazite sve svoje ideje, dok bi
pokuaj da budete previe uredni ili paljivi verovatno inhibirao spon-
tanu iskrenost koja je neophodna zajednu ovakvu vebu.
3 Rekonstrukcija i revizija
Sada odabcritc ta c biti vac glavnc granc ili pojniovi direktne
povezanosti. Korisni PDP ukljuuju:
Linu istoriju (prolu, sadanju, buduu) Prijatelje
Vaejae strane Dostignua
Slabosti Hobije
Ono to vohte Odgovomosti
Ono to ne volite Rad
Dugorone eiljeve ' Kuu
Porodicu Emocije
Poslcdnja stavka, vaa emotivna priroda, ima veliki znaaj, mada
vrlo esto biva iskljucna. Boje, oblici, simboli i slike bie vam od
Peti segment. Lina upotreba 171

Samoanaliza
posebne pomoi pri izraavanju ovog aspekta vae linosti na mapi

uma.
Ostali korisni PDP se odnose na trenutne smernice vaeg ivota, ili
na smemice koje biste eleli da preuzmetc u budunosti. Ovi PDP
takoe mogu formirati glavne grane na vaoj mapi uma.
Uenje
Znanje
Posao
Zdravlje
Putovanja
Slobodno vreme
Kultura
Ambicije
Problcmi
Nakon to ste zavrili rafalnu" mapu uma i odabrali glavne grane,
treba da uradite jednu veu i razraeniju verziju, sa vic umetnikih
komponenti. Ta ftnalna mapa uma predstavlja spoljanji odraz vaeg
unutranjeg stanja.
4 Donoettje odluka
Posmatrajui finalnu mapu uma, moete donositi odluke i planirati
svoje budue akcije, koristci metode opisane u poglavlju XII (str.
124-126).
I
O SV R T NA P R O S L E I PO STA V LJA N JE
BU D U IH CILJEV A
Godinji lini pregled prelhodnih dostignua i projektovanje bu-

duih ciljeva je od velike koristi za potrebe planiranja vaeg ivota, a
mapa uma predstavlja idealno sredstvo za izvrenje ovih zadataka.
Poto ste dali ocenu svojih prologodinjih dostignua u obliku
mapeuma, tu istumapumoetekoristiti kao osnovu zadrugu mapu uma
u kojoj etc opisati svoj plan akcija za slcdeu godinu. Na taj nain,
moete iskoristiti sledeu godinu da razradite svoje jae strane i pri-
oritete, i da moda odluite da potroite manje vremena i energije na
172 Peti segment: Lina upotreba

XVIII Samoanaliza
oblasti kojc sc nisu pokazalc dovoljno produktivnim ili zadovoljava-

juim u prolosli.
Kako godine prolazc, tako c ove godinje mapc uma formirati jcdan
tekui zapis, koji otkriva trcndove i obrascc tokom itavog vaeg ivota
i koji vam omoguava uvid u sopstvcnu linost i put kojim se va ivot
kree.
Preporuujemo da, osim ovih godinjih mapa uma, uradite i mapu
uma samoanalize na poetku i na kraju svake znaajne faze svog ivota,
bilokadamenjate posao ili kuu, ili kadazapoinjete ili zavravate neku
vezu sa drugima, neki kurs ili pak studije.
PO M A G A N JE D R UG IM A U SA M O A N A LIZI
Moda elite da pomognetc svojim prijateljima ili kolcgama da

analiziraju svoju Iinost, i to moda ba nekomc ko nikad nijc uradio ni
jednu mapu uma. U takvim sluajevima moete pratiti iste fazc kojc su
ve opisane (str. 171-172), sa jedinom razlikom u tomc to postajete
neiji pisar urnesto da analizirate samog sebe.
Va prijatelj ili kolega moe opisivati centralni lik dok ga vi crtate.
Potom moc izdiktirati sve svoje misli, oseanja i ideje koje mu padnu
na pamet, dok ih vi zapisujete kao vid ,,rafalne mape uma. Verovatno
c biti neophodno da mu pomognete da pronae odgovarajuepojmove
direktnepovezanosti. Tada moete da nacrtate sveobuhvatnu mapu uma
koja ukljuuje svc to jc va prijatelj ili kolega rckao, s tim to anali/.u
moe uraditi on sam ili jc pak moetc uraditi zajedno, ukoliko to naele
za shodno.
P R IM E R I M APA UM A U SA M O A N A LIZI
Primer koji se nalazi na donjoj polovini strane 159 je mapauma koju

je uradio glavni administrator u jednoj multinacionalnoj korporaciji, sa
prvobitnom namerom da analizira svoj ivot u odnosu na svoje poslovne
aktivnosti. Mcutim, kako je mapa uma sve vie otkrivala njegova
oseanja, tako je poela da odslikava i svc glavne elemente njegovog
ivota.
Meu njima su bili i porodica, posao, sportske aktivnosti, uenjc i
opti razvoj linosti, kao i njcgovo zanimanje za istonjake filozofije
i obiaje.
Peti segment: Lina upotreba 173

Samoanali-a XVI//
Potom je objasnio da je, pre samoanaliziranja mapiranjem uma,

pretpostavljao da mu jc posao glavna briga. Ali, kroz proces mapiranja
uma, shvatiojc danjegovaporodicapredstavlja istinski temelj njegovog
ivota. Kao rezultat toga, promenio je svoj odnos sa enom, deeom i
drugim roacima, i prilagodio svoj raspored tako da odslikava njegove
stvarne prioritete.
Kao to se moglo i predvideti, njegovo zdravlje i mentalno stanje su
se poboljali u ogromnoj meri, porodica mu je postala bliskija i puna
ljubavi, a posao se dramatino popravio od kada je i tu poeo da se
odslikava njegov novi pozitivni nastup.
Primer na gomjoj polovini strane 159 pripaa jednoj cni - admin-
istratoru, koja je razmatrala promenu svoje karijere i linih smemica.
Uradila je mapu uma sa ciljem da otkrije ko je ona u stvari i kakvi su
bili njeni sistemi verovanja. U poetku je patila od nedostatka samopo-
tovanja. Meutim, kada je zavrila svoju samoanalizu, bilaje isto tako
blistava kao i njena mapa uma.
K O R IS T OD MAPA UMA U SA M O A N A LIZI
1 Obezbeuju znatno objektivniji pogled na sopstvenu linost.
2 Koristei sve kortikalne vetine, daju potpunu i realnu sliku linosti.
3 Omoguavaju kako makroskopski, tako i mikroskopski pogled na

linost, podjednako obuhvatajui i generalne osobine, i sitnije, ali
ne manje relevantne, detalje.
4 Olakavaju preciznije planiranje budunosti postavljajui je u kon-

tekst sadanjeg stanja linosti.
5 Slue kao trajni zapis, dopu.tajui maperu uma da stekne reainiju

dugoronu perspektivu.
6 Omoguuju nam da pomognemo dmgima da urade samoanalizu.
7 Korienjem boja, slika i oznaka, olakavaju izraavanjc emocija i

njihovo ukljuivanje u samoanalizu.
174 Peti segmenl: Lina upotrehu

XVIII Samoanaliza
Poto ste iskusili korienje mapa uma za optu samoanalizu, sle-

dee poglavlje razmatra kako ih moctc upotrebiti u rcavanju spcci-
finih Iinih problema.
Peti segment: Lirta upotreba 175

XIX
R eavanje p ro b lem a
Pregled
Uvod
Rcavanje linih problema uz pomo mapa uma
Reavanje problema u meusobnim odnosima uz pomo mapa
uma
Faze reavanja meusobnih problema
Korist od rcavanja meusobnih problema uz pomo mapa uma
UVOD
U ovom poglavlju ete otkriti kako da koristite mape uma da biste

reili svoje line probleme kao i da biste reili tckoe u odnosima sa
drugima. Mnoge od vetina koje ste ve stckli - kao to su samoanaliza
i donoenje odluka - igraju ulogu i prilikom reavanja problema.
REAVANJE L I N IH PR O B L E M A
U Z P O M O MAPA UMA
Ovaj proces je skoro identian procesu samoanalize, samo to se

sada u ii nalazi neka specifina lina osobina ili karakteristika koja
moe izazivati vau zabrinutost.
Zamislite, na priiner, daje va problem preterana stidljivost. Ponite
sa centralnim likom (na kome je moda predstavljeno vae lice skrivcno
rukama!), zatim uradite ,,rafalnu mapu uma , oslobaajui sve misli i
cmocije izazvane idejom o stidljivosti.

XIX Reavanje prohlema
Pri prvoj rekonstrukciji i reviziji, vai pojmovi direktnepovezmosti

mogu da ukljue: situacije u kojimaoseate stid, cmocije koje vas ine
stidljivim, fizike reakcije koje ste iskusili, verbalno i fiziko ponaanje
koje sledi, pozadinu vae stidljivosti (kada se prvi put pojavila i kako
se razvijala), kao i mogue uzroke.
Poto ste sveobuhvatno dcfinisali, analizirali i inkubirali problem,
treba da uradite i drugu rekonstrukciju i reviziju. U toj drugoj mapi uma
treba da osmotrite svaki element problema i da razradile poseban plan
akcija za njegovo reavanje. Preduzimanje ovih akcija e vam omogu-
ili da reite problem u celosti.
U nckim sluajevima e se ispostaviti da ste pogreili u vezi sa

stvamim problemom. Ukoliko se ista re ili pojam pojavi na neko-
liko grana, postoje velike mogunosti da je to upravo osnova vaeg
problema, a ne ono to ste postavili u sredite. U ovoj situaciji treba
da jednostavno zaponete novu mapu uma, sa novirn kljunim
konceptom kao centralnim likom, i da nastavite kao i ranije.
REAVANJE PR O B L E M A U M E U SO BN IM
O D N O SIM A UZ P O M O MAPA UMA
Bliski odnosi esto imaju alostan kraj zbog toga to ni jedna osoba
nc razumc u potpunosti onu drugo, niti potuje njene stavove. ak i ako
su emocije dovoljno jake, a nema prave komunikacije, osobe se mogu
nai usred destruktivne spirale negativnih asocijacija.
Ukoliko, na primer, osoba A osea da jc povrcdena od strane osobe
B, onda je verovatno da e osoba A imati negativne misli o osobi B. Te
negativne misli poveavaju nivo povreenosti osobe A, to izaziva
daljne negativne misli o osobi B. Destruktivna spirala dobija zamaha
sve dok, da upotrebimo popularan izraz, problem ne bude naduvan
preko svake mere.
Na kraju sc ak i pozitivni dogaaji izprolosti uvuku u destruktivni
vir i poinju da se posmatraju iz negativnog ugla. Recimo, roendanski
poklon koji je jedan partner dobio od drugoga vie ne predstavlja znak
ljubavi. Umesto toga, oznaava se kao ,,podmiivanje ili odvlaenje
panje od neijih zlih namera.

Reavanje prohlema X IX
Otvaranjem slobodnih kanala za komunikaciju, mapa uma moe

pomoi da se izbegne spirala negativnih asocijacija. Osim toga, svcobu-
hvatna zrakasta struktura mape uma omoguava uesnicima da postavc
svoj problem u iri i pozitivniji kontekst. Sve ovo je potkrepljeno
injcnicom da je veliki broj brakova i prijateljstava spaseno pomou
mapa uma.
Primer jedne ovakvc mape uma za reavanje linih probiema je
mapa uma na strani 160 (gore) koju je napravila Tesa Tok-Hart (Tessa
Tok-Hart). Njena mapa uma prikazuje probleme koje je i sama iskusila,
a ujedno primetila i kod drugih. Centralni lik koji predstavlja dva lica
spojena podebljanom linijom pokazujc osnovne Ijudske elemente koji
se razmatraju, s tim to pojmovi sa desne strane predstavljaju nepos-
redne prepreke, dok su pojmovi na levoj strani oni koji potpomau
odvijanje procesa. Lukovi na spoljnoj desnoj strani pokazuju posrcdnc
faktore koji esto predstavljaju uzrok konflikta. Lukovi na spoljnoj
levoj strani pokazuju karakteristine kvalitete kojimase moeprevazii
konflikt. Ui lika sa pozitivne strane su otvorene i sluaju, dok su ui na
desnoj strani zatvorene za svaku priolazeu informaciju. Kratke pode-
bljane strelice u centru desne strane mape uma pokazuju potpunu
blokadu komunikacija. iroke slrelice na spoljanjim lukovima po-
kazuju rat, unitcnjc, otuenje i razjedinjenost na jednoj strani, i krca-
tivnost, prijateljstvo, sreu i jedinstvo na drugoj.
FAZE REAVANJA M E U SO BN IH PR O B L EM A
Da bi reavanje meusobnih problema bilo uspeno, od sutinskog

znaaja je da obe strane u potpunosti razumeju teoriju mapa uma i
njihovu primenu. Uz pretpostavku da je ovaj uslov ispunjen, postoje tri
glavnc faze procesa.
1 Priprema okruenja
Kao i kod samoanalize, veoma je znaajno da sav va pribor bude
najboljeg kvaliteta, a vae okrucnje to udobnije i povoljnije za odvi-
janje procesa. Poto proces moe trajati nckoliko sati, naroito kadaje
u pitanju vei problem, treba da sc isplaniraju aktivnosti i pauze za
odmor, kao i laka hrana, da biste bili sigurni da se veba nee zavriti
samo analizom, ve da e dovesti do reenja.

X IX Reavanje problema
2 Pravljenje mapa unta

U ovoj fazi svaka osoba treba da uradi po tri velike, poscbne mape
urna: sa onim to nc volite, onim to volite i predlozima za reenje.
U svakoj od ove tri mape uma treba da pratite uobiajenu proceuru
- prvo da zavrite ,,rafalnu mapu uma, a zatim uradite paljivu rekon-
strukciju, pri kojoj ete izabrati svoje PDP.
Ono to ne volite
Tokom jcdnog sata (ili vie) svaki ucsnik treba da uradi iscrpnu mapu
unia koja e pokrivati svc dotadanjc ncgativnc aspektc mcusobnog
odnosa. Bez obzira na to koliko pozitivnih elementa ima u pojedinanoj
situaciji, cilj je da u ovom trenutku date potpuni i objektivni opis
negativnih aspekata.
Od sutinskogje znaaja da uesnici urade mape uma potupno sami,
ne razmenjujui nikakva gledita ili miljenja tokom procesa mapiranja
uma.
Poto ste zavrili ncgativnu mapu uma, treba da napravite kratku
pauzu, tokom koje c konvcrzacija biti strogo usmcrcna na drugc stvari.
Ono lo volite
Sadapratite identinu proceduru da biste napravili pozitivnu mapu uma,
u kojoj cte otkriti sve zadovoljavajue aspekte meusobnog odnosa u
prolosti i sadanjosti. Jo jednom treba napomenuti da je odsustvo bilo
kakve diskusije tokom procesa mapiranja uma od sutinskog znaaja, a
cilj toga je formalna diskusija koja treba da usledi nakon zavravanja
sve tri mape uma.
Reenja (predlozi)
Tokom pravljenja ove mapc uma osobe sc odvojeno usredsreuju na
davanje predloga, razraujui i plan akcijc za reavanje svih aspekata
problema.
3 Formalna diskusiju
U ovoj fazi svaki uesnik na smenu prezentira (videti poglavlje
XXVI, str. 243) prvo negativnu mapu uma, zatim pozitivnu mapu uma
i na kraju predloge reenja.

Reavanje problema X IX
Tokom prezentacija, sluaoci uzimaju novc praznc listove papira na

kojiniae uraditi mapc uma koje sveobuhvatno i precizno ukljuuju sve
to je o njima reeno. Od sutinskog je znaaja da se sluaoci u ovom
momentu pretvore u neujne zapisniare. Jcdini ozvoljcni komentari
su komentari u svrhu proverc razumcvanja tvrdnji osobe koja vri
prezentaciju i za potvrivanje razumevanja meusobnih gledita. Po-
tovanje ovog praviia je od naroitog znaaja za vreme razmene nega-
tivnih mapa uma, kada neke od tvrdnji mogu bili iznenaujue, o-
kantne ili ak traumatine.
Sluaoci moraju da zapamte da, na osnovu mulli-ordinatnc prirodc
percepcije, ta god drugi rckli to mora biti istinito iz njihovog ugla
posmatranja. Slualac mora te tvrdnje apsorbovati i intcgrisati ukoliko
eli da shvati zatoje uopte dolo do problema i kako se on moe reiti.
Od sutinskog je znaaja, takoe, da svi uesnici kau cclu istinu
i nita osim istine iz svog ugla posmatranja, jer bi prikrivanje biio ega
dovelo do razarajuih nedorecnosti.
Prezentacije treba da se odvijaju po utvrenom redosledu:
1 Osoba X prezentira negativne aspekte, a osoba Y pravi mapu uma.
2 Kratka pauza.
3 Osoba Y prezentira negativne aspekte, a osoba X pravi niapu uma.
4 Kratka pauza.
5 Osoba X prezentira pozitivne aspekte, a osoba Y pravi mapu uma.
6 Kratka pauza.
7 Osoba Y prczentira pozitivne aspckte, a osoba X pravi mapu uma.
8 Kratka pauza.
9 Osoba Y prezentira reenja, a osoba X pravi mapu uma.
10 Kratka pauza.
11 Osoba X prezentira reenja, a osoba Y pravi mapu uma.
12 Diskusija. Postizanje dogovora oko reenja i proslavljanje!

XIX Reavanje problema
Najbolje je da se prvo razmene negativni aspekti, poto oni oi-

gledno predstavljaju srce problema. Cilj nije svakako sakupljanje poena
za sebe ili meusobno vreanje, ve da se u to veoj meri objasne
uzroci koji izazivaju bol svakom od partnera, tako da bi rane mogle biti
zaleene. Svakako, sam in izbacivanja svih negativnih aspekata na
otvoreno, u atmosferi objektivnosti i potovanja, esto moe u manjoj
ili veoj nteri reiti problem koji je uglavnom prouzrokovan nera-
zumevanjem tueg gledita.
Iznoenje pozitivnih aspekata nakon negativnih vrlo esto dovodi
do mnogih pozitivnih iznenaenja, na isti nain kao to je prethodna
veba dovela do negativnih okova. Pozitivni aspekti odnosa daju
dodatni pokretaki impuls za traenje reenja, usmeravajui energiju
partnera u mini-grupni um koji se instinktivno kree ka konsenzusu.
Neposredno nakon razmene preloga reenja trebalo bi identifikovati
podruja uzajamnog slaganja i dogovoriti planove za akciju.
K O R IST OD REAVANJA M E U SO BN IH
PR O B L EM A UZ P O M O MAPA UMA
1 Njihova struktura garantuje otvorenost uesnika.
2 Svakom ucsniku pruaju svcobuhvatni pogled na gledite ostalih.
3 Podstiu iskrenost meu uesnicima.
4 Postavljaju problem u mnogo iri kontekst, omoguavajui dublje

razumevanje njegovih uzroka i podstiui jau pokretaku snagu za
njegovo reavanje.
5 Imaju ulogu tekucg zapisa medusobnog odnosa, a pozitivne mape

uma i mape uma sa reenjima se niogu koristiti i kao izvor snage i
podrke za dalji razvoj odnosa.
6 Ovaj metod omoguava pojcdincu ne samo da razumc onog drugog,

ve i da steknc bolji uvid u sopstvenu linost, to e dovesti i do
vcc samosvesnosti i zrclosti.
7 Osim boljeg razumevanja, kao rczultat imaju i stvaranje vre veze

meu partnerima, manje stresan mcusobni odnos i vee potovanje
prema jedinstvenosti tueg gledita.
Peri segment: Lina upotreba 181

Reavanje problema X IX
Proces opisan u ovom poglavlju e biti mnogo jednostavniji kada

budete zavriii i svoju objektivnu samoanalizu. U tom kontekstu ete
otkriti da reavanje linih i interpersonalnih problema postaje lake i
efikasnije, i da u veini sluajeva vodi ka poveanju kako sopstvene
tako i zajednike ushienosti.

Osim samoanalize i reavanja problema, mape uma mogu imati i
mnoge druge korisne uloge u svakodnevnom ivotu. U sledeem po-
glavlju emo otkriti kako da koristimo rokovnik mapa uma - univer-
zalni lini planer\*
* U originalu UniversaI Personal Organiser (UPO). (prim. prcv.)
182 Peti segment: Litui upotreba

XX
R okovnik m ap a um a
Pregled
Uvod
Principi rokovnika mapa uma
Godinji plan
Meseni plan
Dnevni plan
Segmenti planiranja ivota
Korist od rokovnika mapa uma
Uvod u sledcc poglavljc
UVOD
Tradicionalni dnevnici i rokovnici predstavljaju krajnje lineamo

sredstvo koje nas vrsto dri pod tiranijom vremena. U ovom poglavlju
ete se upoznati sa novim, revolucionarnim dnevnikom-rokovnikom
koji vam dozvoljava da organizujcte svojc vremc prerna svojim potrc-
bama i eljama, a ne obrnuto. Dnevnik se moe koristiti podjednako i
kao dnevnik-planer i kao retrospektivni dnevnik za zapis dogaaja,
misli i oseanja. Rokovnik mapauma nudi mogunost sinteze ova dva
tradiconalna pristupa voenju dnevnika.
PRINCIPI ROKOVNIKA MAPA UMA

Kao to mapa uma predstavlja veliki skok od standardnog lineamog
voenja beleaka, tako je i rokovnik mapa uma ili univerzalni lini
planer (ULP) mnogo efikasniji i efektivniji od standardnog dncvnika
ili rokovnika.
Pefi segment: Lina upotreba 183

Rokovnik mapa uma XX
Porcd kortikalnih vetina koje se koriste i u tradicionalnim dnev-

nicima (rci, brojevi, liste, nizovi, hijerarhija), rokovnik mapa uma
ukljuuje i boju, ilustracije, simbole, kodove, duhovitost, sanjarenje,
getalt, iluziju trodimenzionalnosti, asocijacijativnost i vizuelni ritam.
Pruajui vam istinski i potpuni odraz vaeg uma, rokovnik mapa
uma vam omoguava da radite u sve tri prostomc dimenzije, kao i u
dimenzijama boja i vremena. Rokovnik mapa uma tako postaje ne samo
sistem za organizaciju vremena, ve i sistem za organizaciju sopstvene
Iinosti i sopstvcnog ivota.
G O D IN JI PLAN
Godinji plan (ili anoplan ) treba da vam jednostavno obezbedi

pregled glavnih dogaaja u godini. Potrebno je da bude to je mogue
pozitivniji (da bi vam uzvraao kontinuiranom podrkom), i ne treba da
sadri nikakve specifine detalje, poto se oni mogu prikazati u me-
senim i dnevnim planovima.
U godinjem planu treba u znatnoj meri koristili boje, oznake i slike,
a takoe bi trebalo da osmislite i svoje sopstvene ifre u raznim bojama,
koje e vam garantovati tajnost kada je to potrebno. Ovo obeleavanje
raznim bojama treba da nastavite i u svojim mesenim i dnevnim
planovima, da biste omoguili konzistentnost i neposrednost prilikom
poreenja, planiranja i priseanja.
MESENI PLAN
Mesena stranica rokovnika mapa uma jednostavno predstavlja
proirenu verziju pojedinanog meseca iz godinjeg plana. Datumi i
dani su poreani u koloni na levoj strani, dok se asovi niu na vrhu
stranice s leva na desno.
Da ni stranica kao ni um ne bi postali pretrpani, u svakom danu ne
bi trebalo da bude vie od pet elemenata (sastanaka, dogaaja, zadata-
ka), koji se unose kao slike u boji, ifre u boji ili kao kljune rei. Svaki
dodatni detalj se moe ukljuiti u dnevni plan.
Primer na strani 194 pokazujeplanzamesecavgust 1990.godine iz
mog sopstvenog dnevnika, u kome sam pokazao sastanke, specijalne*
* Lat. anno, u znaenju godine, u godini. (prim. prev.)

XX Rokovnik mapd uma
dogaaje, ciljeve i vreme provedeno naposlovnim putovanjima u druge

zemlje.
Koristei konzistentno ifrovanje u odrcenim bojama mogue jc
dobili trenutni pregled itave naredne godinc. Na isti nain, pregledajui
plan prethodnc godinc i 12 mescnih planova, moete dobiti trenutni
uvid u bilo koji period, uz garantovano priseanje.
tavic, ovakvi godinji i meseni planovi predstavljaju odlinu
osnovu za godinji prcgled prcthodnih ciljeva i postavljanje buduih (v.
poglavlje XVIII, strane 172-173). Poreenje, proraunavanje i razma-
tranje optih trendova postajc mnogo jednostavnije kada imate pred
sobom pregled itave godine.
DNEVNI PLAN
Dnevna stranica rokovnika mapa uma se zasniva na 24-asovnoj
satnici, na mapi uma kao srcdstvu za planiranjc i pamcnjc, kao i na
injcnici da je ljudski mozak vizionarski mchanizam okrenut ostvari-
vanju ciljeva.
Kao u i sluaju godinjih i mesenih planova, i ovde se primenjuje
to je mogue vie zakonamapiranja uma. U idealnom sluaju, trebalo
bi da napravite po dve mape uma za svaki dan: prvu, da biste isplanirali
dan unapred, i drugu, da biste pratili razvoj dogaaja - ova druga mapa
uma se takoe moe iskoristiti i da biste uradili rctrospektivu dana.
Primer na strani 195 predstavlja drugi dan avgusta iz mog sop-
stvenog mesenog platia. U ovom dnevnom planu 24-asovna satnica
u gornjem levom uglu mi prua pravu perspektivu koliine vremena na
raspolaganju u toku dana. Centralni lik dnevne mape uma je knjiga koju
upravo itate. Nasmejana usta, koja podseaju na Aladinovu lampu,
ukazuju na to da sam diktirao segmente knjige i da sam se nadao da u
biti inspirisan ,,duhom sopstvene imaginacije.
Dan je podeljen u pet glavnih ogranaka, pri emu je najvei deo
predstavljao moj rad na knjizi. etnja i tranje, masaa i fizike vebe
trebalo je da mi pomognu da razmiljam i da se fiziki pripremim za
sledee dane koje sam planirao daprovedem radei na knjizi. Vee sam
proveo sa prijateljem, u dobrom raspoloenju!
Kao i godinji, odnosno meseni planovi, tako i dnevni planovi
mogu biti korieni za pregled bilo kog perioda vaeg ivota, bilo

Rokovnik niapa uma XX
sveobuhvatno ili pak vrlo detaljno. Letimini preglcd nas moe vrlo
slikovito podsetiti na celu nedelju, mesec ili godinu.
SEGMENTI PLANIRANJA IVOTA

Kao i drugi lini planeri, tako vam i rokovnik mapa uma moe
pomoi u praenju razliitih aspekata vaeg ivota. Jo jednom, da ne
histe pretrpali svoj um, najbolje e biti da upotrebite svega nekoliko
pojmova direktnepovezanosti. Najkorisnije su:
Zdravlje i dobro raspoloenje
Porodica i prijatelji
Kreativnost
Zaraa i posao
U svakom od ovih segmenata moete planirati i mapirati telefonskc
pozive, sastanke, praznike, itd. i pribeleili kreativne ideje i stvari koje
treba da zapamtite.
KORIST OD ROKONTVIKA MAPA UMA
1 Prua vam kako makroskopski, tako i mikroskopski pregled vaeg

ivota, postajui sveobuhvatna alatka za organizovanje ivota. Omo-
guava vam premoavanje budunosti i prolosti; planiranje i evi-
denciju.
2 Vizuelno je atraktivna, a sa poboljanjem sposobnosti korisnika
postaje sve atraktivnija - korisnik na kraju poinje da stvara umet-
nika dela.
3 Godinji, meseni i dnevni planovi omoguavaju trenutni pregled
viegodinjih perioda, kao i poreenje i razmatranje dugoronih
trcndova.
4 Rokovnik mapa uma postavlja svaki dogaaj u kontekst vaeg
ivota.
5 Dnevniki sistem sam po sebi predstavlja multidimenzionalnu mne-
moniku multidimenzionalnih mnemonika! Nataj nain omoguava
praktino potpunu ekstemalizaciju memorijskog jezgra vaeg i-
vota.

XX Rokovnik mapd uma
6 Stavlja pod vau kontrolu segmente ivota koji su za vas najznaajniji.

7 Sistem, po svorn sklopu, podstic samorazvoj. To se postie omo-
guavajui mozgu da efikasnije koristi nedavno otkriveni TF.FCAS*
model uecnja. TEFCAS model se zasniva na einjenici da mozak
funkcionie putem pokuaja, posle koga sicdi odreeni dogaaj kao
i povratna reakcija, koju zatim mozak proverava i kojoj se pri-
lagoava da bi ostvario svoj trajni i konani cilj, a to je uspch.
8 Korienje slika, oznaka u bojama i ostalih zakona mapiranja uma
vam omoguava trenutni pristup informacijama.
9 injenica da je rokovnik mapa uma vizuclno stimulativan i atrakti-
van podstie vas da ga koristite. Ovo se u znatnoj meri razlikuje od
standardnih dnevnika koje mnogi ijudi podsvesno odbacuju - ,,za-
boravljajui da unesu stvari u svoje dnevnike, stavljajui ih na
pogreno mesto, ili pak oseajui krivicu to ih nc koriste uopte.
10 Pregledanjc dnevnika postaje kao odlazak u bioskop, u kojem
gledate filmove o sopstvcnom ivotu!

Mapiranje uma ne samo to povcava vac moi samo-analize,
reavanja problema i line organizacije, ve takode obogauje i va
porodini ivot. U sledeem odeljku ete nai mnoge uzbudljive naine
korienja mapa uma za potrebe uenja u krugu porodice kao i za
zabavu.
* TEFCAS - skraenica od poetnih slova engleskih rei Trial (pokuaj), Event

(dogadaj), Feedback (povratna rcakeija), Chcck (provcra), Adjust (prilagoa-
vanjc), Success (uspch). (prtrn. prev.)

Odefjak B: Poradffla sjpstreba
XXI
U enje i p rian je p ria u k ru g u

p o ro d ic e
Pregled
Uvod
Prianje prie uz pomo mape uma
Grupna mapa uma uenja u krugu porodice
Dan posveen uenju uz porodino mapiranje uma
Korist od porodinog mapiranja uma
Porodino mapiranje uma u praksi
UVOD
Ovo poglavlje se bavi primenom tehnika opisanih u poglavlju XVII
(str. 161)uporodici. Bilodasekoristi zazabavu ili zauenje.porodino
mapiranje uma je uzbudljivo, zabavno i predstavlja pravi izazov. Moe
istovrcmeno ojaati i poveati i vase meusobne veze.
PRIANJE PRIE UZ POMO MAPE UMA

Prvo pripremite svoje okruenje i pribor; papire za mape uma i vei
broj kvalitetnih olovakau boji rasprostrite po podu ili stolovima. Postoji
sedam glavnih faza u procesu prianja pria.
188 Peli segmenf: Poroditta upotrcba

XXI Uenje i prianje pria u krugu porodice
1 Razmisljanje o ideji
Svaki lan porodice treba da uradi individualni brejnstorming sa
idejama o superkreativnoj bajci. Ideje mogu biti u vidu predloenih
naslova (to je mogue fanlastinijih...) ili pak u vidu centralnih likova
(ivotinja, povre, vanzemaljac ili ak Ijudsko bie!).
Poto svaka osoba proita svoje ideje, glasa se o tome koji e se
naslovi ili koji likovi koristiti za dananju zajedniku priu. Moda e
vam biti teko da se odluite, ali ostale ideje moete uvek sauvati i
iskoristiti za neko sleee prianje pria.
2 Individualni brejnstorming
Uzimajui nov list papira, svako crta odabranu centralnu sliku ili lik
i provodi oko 20 minuta radei ,,rafalnu mapu uma sa prvim idejama
koje padaju na um, da bi pria bila originalna i izvanredna, i da bi
privlaila panju.
3 Rekonstrukcija i revizija
Svaki lan porodicc sada bira pojmove direktne povezanosti, po
mogustvu ukljuujui i neke od sledeih:
Zapletc
Linosti
Teme
Okolinu
Jeziki nivo
Boje
Slike
Moralnost
Oscanja
Rczultate
Ovi pojmovi bi trebalo da formiraju glavnc grane na rekonstruisanoj
i revidiranoj mapi uma. Mlaim lanovima c moda trebati mala
pomo roditelja...Samo im objasnite da su linosti Ijudi u prii, zapleti
su ,,ono to sc deava u prii, i tako dalje. Ove mapc uma treba da budu
pune slika i boja, i trebalo bi da njihovo crtanje budc zavreno za vreme
od trideset do etrdeset minuta.
Peti segment: Porodina upotreba 189

Uenje i prianje pria u krugu f>orodice XXI
4 Inkubacija
Do sada bi ve trebalo da ste sprcmni za jcdnu pauzu! Igrajte neku
igru, odmorite se, popijte pie, eventualno neto pojedite, i zatim
posvetite oko 30 minuta razgledajui jedni drugima mape uma i disku-
lujui o njima. Ovo e verovatno biti veoma zabavno, ali i iznenaujue
- Ijudi obieno shvate da su lanovi njihove porodice mnogo matovitiji
nego to su to ikad zamiljali! Ali zapamtite da moratc imati sasvim
pozitivno miljenje o idejama ostalih. Svako kritizerstvo i obeshrabri-
vanje u ovoj fazi e ozbiljno smanjiti poverenje u scbe i uivanje u
mapiranju.
5 Stvaranje pr\e grupne mape umu

Odaberite ,,zapisniara ili, alternativno, ncka svi lanovi na smcnu
crtaju deo gigantske mape uma. Ponite sa raznobojnim, viedimenzi-
onalnim centralnim likom, zatim odaberite i kombinujte najbolje po-
jmove direktne povezanosti da biste kompletirali okvir pricc. Napravite
koliko god elite razliitih koncepata koji polaze od glavnih grana.
6 Prianje prie
Sedei u krugu oko gotove mape uma, svaki lan porodice redom
priapo jedan deo prie. Svaki uesnik moe prekinuti svoj deo prie
u bilo kom trenutku, ali bi idealno bilo da ostavi neku neizvesnost ,,u
vazduhu, tako da slcdca osoba niora da smisli matovit, fantastian
ili duhovit nastavak.
Svaki lan rnora da se potrudi da pria posle svake promene bude
sve bizarnija i matovitija. Ovocdati podsticaj grupnom umu dakoristi
mapu uma kao osnovu na kojoj sc moc sazidati jcdna zaista inventivna
kula fantazije.
Dobra ideja bi bila da se ova faza prianja prie zabelei na traci.
7 Stvaranje druge grupne mape uma

Posle jo jedne kratke pauze, moete posluati traku sa snimljenom
priom ili je pak jo jednom ispriati, stvarajui pri tome finalnu i
mnogo lepu mapu uma. Finalna mapa uma se moe uraditi ili kao
grupna veba ili individualno. Da biste dobili to bolju priu, poeljno
je da se kompletan tekst prekuca, koristei vrlo krupna slova i ne
prelazei vie od deset linija po strani. Nasuprot svake kucane strane
190 Peti segment; Poroclina upotreba

treba ostaviti po jednu praznu stranu na koj ima razliiti lanovi porodice
mogu nacrtati odgovarajue ilustracijc za tekst. Na ovaj nain porodica
stvara izvrsnu biblioteku knjiga bajki, a uei kroz proces pisanja stie
se veliki broj vetina koje se kasnije mogu koristiti i u koli. Mape uma
i ilustracije se mogu koristiti kao dekoracije na zidovima deje sobe
(mada se na kraju csto desi da je njima ukraena i itava kua!).
GRUPNA MAPA UMA UENJA U KRUGU PORODICE

Telmika organizovane primene mapa uma (TOPMU) - opisana u
ovoj knjizi, u poglavlju XIV (str. 137-138) i u knjizi Tonija Buzana,
Korisiite obe hemisfere mozga (poglavlje IX) - omoguava pojedin-
cima da poveaju brzinu, razumevanje, efektivnost i efikasnost uenja
pet do deset puta. Primenjujui istu tehniku na uenje u okviru porodice
ili grupe, ovo poboljanjc se moc povcati onoliko puta koliko ima
lanova u grupi.
Ukratko, TOPMU se sastoji od dve glavne faze, pripreme i primene,
i moe se koristiti za grupno ucnje na sledei nain:
1 Pripremu
Odluite kao grupa koju ete koliinu leksla proitati u ovoj etapi
uenja i procenite nivo teine brzim skeniranjem leksta. Koliina
teksta moe varirati od samo jednog poglavlja, ukoliko je seansa
uenja kratka, preko itavog scgmenta, ukoliko je seansa dua, do
kompletne knjige ukoliko pred sobom imatc na raspolaganju itav
dan za uenje u krugu porodice (videti gore). Pri duim seansama
ucnja lanovi porodice se mogu opredeliti za varijantu da svako
od njih proita isti matcrijal i da se potom vri poreenje, ili da
svako proita razliit deo matcrijala koji e se kasnije kombino-
vati.
Odluite koliko vremena e trajati svaka etapa uenja, a onda tu
koliinu vremena podelite na odgovarajue intervale neophodne
za prelaenje svakog odeljka ili segmenta teksta.
Neka svaki pojedinani lan uradi ,,rafalnu mapu uma svog
dosadanjegznanja o subjcktu, povcavajui nivo mentalne bud-
nosti i uspostavljajui asocijativne ,,kuke za nove informacije.
Ovaj proces vam takoe pomae da identifikujete podruja o
kojima ne poseujete znanje i koja e zahtevati posebnu panju.
Peli segment: Porodinu upoirebu 191

Uenjc i prianje pria u krugu porocJice X Xi
Prcglcdajtc jcdni drugima mape uma, razmenite ideje i napravite

jednu ili vie mapa uma postojeeg znanja grupe.
Mapirajte pojedinano ciljeve i namere ove etape uenja. Pojmovi
direktnepovezanosti Ko?, ,,Kada?, ,,Gde?, ,,Zato?, ,,ta?,
,,Kako? i ,,Koje? su posebno znaajni u ovoj fazi.
Jo jednaput meusobno pregledajte mape uma, razmenite ideje i
napravite odgovarajuc mape uma sa grupnim ciljevima i name-
rama ove etape uenja.
Stvaranje mapa uma ve postojeeg znania i vaih ciljeva e
izotriti mentalni fokus grupe i poveati vau motivaciju i kon-
centraciju.
Pojedinano, a zatim i grupno, mapirajte sva pitanja na koja trcba
dati odgovor tokom ove etape uenja.
2 Primena
Pojedinano uradite opte osmatranje teksta, pregledajui sa-
draj, glavne naslove, rezultatc, zakljuke, znaajne grafikone i
ilustracije, i sve ostalo to vam zapadne za oko.
Pokuajte da identifikujete glavne elemcntc tcksta, razgovarajte
sa ostalim lanovima grupe o svojim utiscima i napravitc prelimi-
narnu grupnu mapu uma koja pokazuje osnovnu strukturu teksta.
Sada preite na fazu detaljnijegpregleda, prouavajui niaterijal
koji ni je obuhvaen optim osmatranjem, naroito poetne i za-
vrnc dclove pasusa, odeljaka i poglavlja, u kojima su koncentri-
sane informacijc od sutinskog znaaja.
Jo jednom prodiskutujte o svojim uliscima sa ostatkom grupe i
ponite da popunjavate ncke etalje na grupnoj mapi uma.
Zatim sledi faza uvida. U ovoj fazi popunjavatc svoju mcntalnu
mozaiku slagalicu. Ponovo pregledajte materijal, popunjavajui
vei dco onoga to nije bilo pokriveno prilikom optcg osmatranja
i pregledanja. Tokom ove faze obeleite tekoe i krenite dalje -
sa njima ete se pozabaviti uskoro.
Na kraju olazi osvrt. Tokom ove faze treba da se vratite na delove
koji vam stvaraju tekoe i na problematina podruja koja ste
Prirodna arhitelonika: slika 22 >

192 Peti segment: Porodina upotreba
<V yj C. U T <> | qqo
Linearna" stranico iz dnevnika Tonija Buzana koja pokazuje

korienje svih korfikalnih vetina zo kreativnije i za pamenje jednostavnije
voenje dnevnika (v. str. 184)
194 Peti segmenf: Poroditta upotreba

n i m *
Mapa uma /zlinog dnevnika Tonija Buzana koja pokazuje mapu uma dana
u kome je formalno zapoeo pisanje knjige Mape umar i kojo simbolizuje
duh proistekao iz ideja razmatranih tokomdiksusija (v. str. /85)
Pcti segnent: Poroditta upotrcba 195

Mcrpo uma bajke koju je uradila Dona Kim sa svojom decom (v. str. 188)
Prirodno arhitektonika: slika 23
196 Peti segmeni: Porodinu upotrebu

i
Mopa uma jednog kompleinog dano posveenog uenju koju su urodile dve
majke, Lin Kolins i Karo Ejr (v. str. 203)
Pcti segment: Porodina upofrcha 197

Mapa uma o kolskim sporfovima koju je uradila Karen mit (v. sfr. 208)
Mapo uma koju je uradila Katorino Najmon zo jedon kolski projekot o

vedskoj (v. sfr. 208)
198 Peti segment: Poraditta upotreba

Mopo umo koju je zo jedon kolski projekot umdio Tomos Enskog (v. str. 208)
Peti segment: Porodina upotrcba 199

:
' '
preskoili u ranijim fazama. U ovoj fazi treba da se osvrnete na

ceo teksl i da odgovorite na sva preostala pitanja, ispunite preo-
stalc ciljeve i dovrite svoju linu tekuu mapu uma.
Jo jednom, grupna diskusija e vam pomoi da razreite sva
problematina podruja, odgovorite na sva teka pitanja i ispu-
nite preostale ciljcvc. Zatim trcba da pojedinano ili u grupi date
zavrni ton svojim mapama uma.
Nakon zavrctka grupnog procesa uenja, svaki pojedinac pose-
duje kako makm-razumevanje (opte shvatanje) materije tako i
mikro-razumevanje (detaljnije poznavanje sadr/aja). Makro-ra-
zumevanje je sadrano u velikim grupnim mapama uma i na
glavnim granama, dok je mikro-razumevanje izraeno u dctaljni-
jim delovima mapa uma.
DAN POSVEEN UENJU

UZ PORODINO MAPIRANJE UMA
Porodini plan ucnjascmoekoristiti usvakoj porodici iji lanovi
ele dapoveaju svojc znanje, za postizanje akademskih ciljeva ili zbog
opteg interesa. Kreiranje takodauenje ini toje mogue efikasnijim
i prijatnijim.
Koristei ovakvu vrstu plana za uenje i dobro organizovane beleke
u vidu mape uma, sadraj itave knjige se moe preneti lanovima grupc
u vremenu od 30 minuta do jednog sata! Dan posveen uenju je
osmiljen tako da svaki lan ima na raspolaganju dva sata vremena da
posveti jednoj knjizi. Nataj nain poroicaod etiri lana moe za samo
jedan dan proitati, mapirati, razumeti i meusobno razmeniti etiri
knjige!
Plan uenja je detaljno opisan u knjizi Tonija Buzana Uprezanje
para-mozga (poglavlje X), a saet prikaz osnovnih koraka je dat dalje
u tekstu. Pogledajte i mapu uma na strani 240.
1 Ponite oko 10 sati pre podne sa nekim pripremnim fizikim ve-
bama (30 minuta). Ove vebe mogu biti u formi igara, rastezanja ili
aerobika, i trebalo bi da ne budu napome ve da poslue vie u svrhu
zagrevanja.
< Prirodno arhilektonika: slika 24

Uenje i phanje p h a it kntgu jtorodice XXI
2 Kratko ,,preletite tekst koji treba da budc nauen (15 minuta).

3 Napravite pauzu - odmorite se, igrajte igrc, ili se relaksirajte na ncki
drugi nain (5-10 minuta).
4 Odluite koliko vam je vremena na raspolaganju za uenjc i pauzc,
i podelite ga u intervale koji e pokrivati odreene segmcntc ma-
tcrije (10 minuta).
5 Napravite mapu uma svog dosadanjeg znanja o temi, svoje ciljeve
i namere i pitanja na koja treba odgovoriti (20 minuta).
6 Pauza (5-10 minuta).
7 Uradite brzo opte osmatranjc knjige, pregledajuei sadraj, glavne
naslove, i tako dalje. Zatim unesite glavne granc na grupnoj mapi
uma. (15 minuta).
8 Pregledajte knjigu, detaljnije prouavajui materiju, i nastavite sa
konslruisanjem svoje mape uma (15 minuta).
9 Pauza za ruak (1 sat).
10 Ovo je period razgovora, tokom kog moete diskutovati i reavati
problematine segmente sadrugim lanovima porodice (30 minuta).
12 Prcgledajte knjigu, bavei se svim istaknutijim problemima i pita-
njima i popunjavajui zavrne detalje na svojoj mapi uma (30
minuta).
14 Ovo je laza razmene, tokom koje lanovi porodice predstavljaju,
koristei svoje mape uma odreene knjige, kompletan rezime onoga
to je naueno iz teksta. (Detalje o prezentiranju nai ete u po-
glavlju XXVI, strana 243).
Svaka prezcntacija bi trebalo da traje oko 25 minuta, sa pauzom od
5-10 minuta posle prve dve. Dok jedan lan prezenllira materiju, oslali
lanovi igraju ulogu zapisniara, pravei svoje mape uma i trudei se
da postignu nivo razumevanja priblino jednak nivou razumevanja

XXI Uenje i prianjepria u krugu porodice
prezentatora. Koristei naknadno uvianje i prezentatorovu organi-

zaciju i izlaganje, moi ete da popravite i poboljate kako svoju mapu
uma, tako i mape uma ostalih, u najveoj moguoj meri. Mapa uma na
strani 197 predstavlja rezultat jednog prolenog dana posveenog ue-
nju u jednoj bati u Somersetu u Engleskoj. Dve porodice, Ejr i Kolins,
prouavalc su knjige i informacije o tome kako razvijati porodini duh,
primenjujui na laj nain ono to ue - na lo lo ue! Zavrnu mapu
uma tog dana ucnja su zavrile majke, Lin Kolins i Karo Ejr. Centralni
lik predstavlja etiri etvrtine njihovog predmeta uenja, a svaka grana
je lukavo obeleena, tako da broj ujcdno prcdstavlja i sliku sadraja te
grane. Na primer, broj tri je stilizovan u obliku jedne od hemisfera
mozga, jer seova granaodnosi nafunkcijeleve i desnehcmisferc mozga
(videti prvo poglavlje, Savremcna istraivanja mozga'S str. 16), dok je
broj est predstavljen u obliku jednoroga - predstavljajui jedinstve-
nost! Mapa uma je puna i mnogih drugih duhovitih slika u ijem
pretraivanju bi italac mogao da uiva!
15 Proslava - usavrite svoj sopstvcni metod!
Proslavljanje uspcno zavrenog projckta moc ukljuiti veernji
izlazak u bioskop, pozorite ili na ncki sportski dogaaj, spccijalnu
veeru, razmenu raznih ,,nagrada i kupovinu ,,porodinog poklona.
Takoe vam se moe desiti da sledeeg dana, nakon dana pos-
veenog uenju, otkrijete da vam se pamenje i razumevanje tcksta
poboljalo. Ovo se deava zato jer san, odnosno ,,prespavljivanje, daje
idcjama ansu da se integriu i ,,pres!oe unutar vaeg uma.
Nakon toga, regulamo pregledanje u intervalima preporuenim u
poglavlju X (Obrazloenja preporuka za mapiranje uma, slr. 100) e
vam omoguiti da zadrite vae seanje i razumevanje teksta.
KORIST OD PORODINOG MAPIRANJA UMA
1 Porodino mapiranjc uma vam nudi sve prednosti grupnog mapi-

ranja uma navcdene u poglavlju XVII (strane 167-168).
2 Koristei mape uma za prianje pria, poboljava se porodina
kreativnost.
3 Brzina i efikasnost uenja pojedinca se uveava onoliko puta koliko
ima lanova porodice.

Uenje i prianjepria ukruguporodice XXI
4 Tokom itavog procesa ucnja pomou mapc uma, lanovi porodice

se angauju u konverzaciji o materiji koju ue, umcsto studiranja u
tiini. Istraivanja su pokazala da aktivna verbalizacija vodi mnogo
eflkasnijoj obradi i kasnijem priseanju informacija.
5 Korienjem mapa uma, umesto linearnih beleaka, ne umanjuje se
vrednost znanja niti se ono razliva, ve se znanje upravo poveava
putem komunikacije.
6 lanovi porodice poveavaju svoju sposobnost razumevanja novih
podruja znanja.
7 Kao posledica toga, poveavaju i svoju sposobnost pripremanja i
polaganja ispita.
8 lo je jo vanije, itav njihov odnos prema uenju i ispitima se
transformie. Kroz porodino mapiranje uma, svi lanovi porodice
mogu pocti da posmatraju uenje ne kao kaznu ve kao zado-
voljstvo.
9 Korienje mape uma kao sredstva za pomo i komunikaciju sa
drugim lanovima porodice moe poveati motivaciju svih lanova
da poboljaju svoju sposobnost razmiljanja kao i sposobnost hva-
tanja/pravljenja beleaka primenom mapiranja uma.
10 Porodino mapiranje uma snai jedinstvo porodice, jer svaki lan
biva ukljuen u intelektualna zanimanja drugih i prua im podrku,
ujcdno delei i oseaj zadovoljstva i poveane motivacije. Porodica
postajc porodica prijatelja.
PORODINO MAPIRANJE UMA U PRAKSI

Mnoge porodice koje redovno upranjavaju dane posveene uenju
su uspele da svoju decu izvuku sa donjih pozicija u njihovim razredima
do prvog, drugog ili treeg mesta u svim predmetima. Slino tome, i
roditelji su uvideli da se usavravaju u svom poslu i profesionalnom
uenju.
Jedna porodica iz vedske, sa oba roditelja i troje dece, toliko je
uivala u svojim danima posveenim uenju, da ih je regularno up-
ranjavala svakog vikenda tokom est meseci. Poto su deca sve vie i
vie napredovala u koli, ujedno priajui svojim prijateljima o tim

XXI Uenje i prianje prica u h ugu poroclice
uzbudljivim danima posveenim ucnju, vest se irila i na kraju je

porodica bila naprosto opsednuta decom iz susedstva koja su elela da
im se pridnie!

Ovim poglavljem smo pokrili najvci deo porodine primene mapi-
ranja uma, a ujcdno smo videii i kako sc to moe prelivati i na podruje
obrazovanja.
Sledei odeljak se proiruje na obrazovnc prcdnosti mapa uma pri
reavanju specifinih zadataka, kakvi su pisanjc radova, priprema za
ispite, poduavanje, kao i hvatanje beleaka iz knjiga, odnosno pre-
davanja ili filmova.
Peti segment: Porotlina upotreba 205

0sfei|ak C: Obfoovrsa upoJrefef*
XX JI
R azm iljanje
Pregfed
Uvo
Mapiranje uma za radovc
Mapiranje uma za ispitc
Mapiranje uma za projekte i izvctajc
Primeri mapa uma projckata
Korist od mapa uma za potrebc prezentacije i pisanja
IJVOD
Ovo poglavlje pokriva tri najvanija aspekta primene mapa uma pri
razmiljanju i pisanju bcleaka - pripremu i pisanje radova, odnosno
projekata ili izvetaja i pripremu ispita.
KORTEN.IK MAPA UMA U PISAN.IU RADOVA

Za razliku od hvatanjci bclcaka iz knjige ili sa predavanja, koje se
sastoji u izvlaenju osnovnih elemenata iz Iincame materije da bi se
napravila mapa uma, pravljenje beleaka za radove znai da prvo treba
identifikovati osnovne elemente subjekta na mapi uma, a onda koristiti
tu mapu uma beleaka da biste izgradili lineamu strukturu.
Kao i uvek, treba da zaponete svoju mapu uma centralnim likom
koji predslavlja temu vaeg rada.
206 Peti segment: Obrazov/ta upotrcba

XXII Razmiljcinje
Potom treba da odaberete pojinove direktne povezanosti, kao to

je opisano u poglavlju IX (str. 68) i poglavlju XIII (str. 129), koje
e predstavljati glavne grane ili osnovne sub-segmente. U ovoj
l'azi treba da obratite panju na lo ta naslov ili pitanje trae od
vas. Same rei u naslovu vam obino ve sugeri.u kakvi bi PDP
trcbalo da budu.
Pustite svoj mozak da slobodno ,,luta-, dodajui niapi informacijc
ili kljunc take kad god vam sc uini da su relevantne. Ncma
nikakvih ogranienja u broju primarnih i sckundarnih grana kojc
polaze od vaih pojmova direktnepovezanosti. Za vreme ovc fazc
mapiranja umatreba da koristite oznake (boje, simbole, ili i jedno
i drugo) da biste obeleili mesta za poreenje ili asocijacije
izmeu razliitih delova.
Zatim srcditc i reorganizujte svoju mapu uma u jednu povezanu
celinu.
Sada sedite i napiite prvu skicu svog rada, koristei mapu uma
kao okvir. Dobro organizovana mapa uma trcba da vas snabde
svim glavnim sub-segmentima rada, od kojih svaki trcba da sadri
kljuno mesto kao i naine povezivanja izmeu pojedinih kljunih
mesta. U ovoj fazi treba da piete to brc moete, preskaui sve
delove koji vam predstavljaju posebne potekoe, naroito od-
reene rei ili gramatike stnikture. Na ovaj nain ete omoguiti
mnogo bri protok, a uvek se moete vratiti problematinim
dclovima neto kasnije, kao to biste radili i dok uite iz neke
knjigc.
Ukoliko naicte na blokadu pisanja, stvaranje jo jedne mape
uma vam moe pomoi daje prcvaziete. U mnogim sluajevima,
samo crtanje centralnog likaeponovopokrcnuti mozak kroz igru
i slobodno kretanje oko naslova vacg rada. Ukoliko se ponovo
zablokirate, jednostavno dodajtc nove linije koje se granaju od
ve osmiljenih kljunih rci i slika, pa e prirodni getalt, vaa
tendencija ka kompletiranju popuniti prazan prostor novim
reima i slikama. Istovremeno treba da se setite beskrajnog aso-
cijativnog kapaciteta svog tnozga i da dopustite svim svojim
mislima da teku, a posebno onima koje sle odbacili kao ,,ap-
surdne. Ovakve blokade e nestati im budete uvideli da ih nije
Peti segment: Ohrazovna upatreha 207

Razmiljanje XX 7/
stvorila nesposobnost vaeg mozga, ve prikriveni strah od neus-

peha i nerazumevanje naina na koji mozak funkcionie.
Konano, pregledajte mapu uma i unesitc zavrnc ctalje u rad,
vie povezujui i dajui podrku svojim argumcntima uz vie
injenica ili citata, ujedno modifikujui ili proirujui svoje zak-
Ijuke tamo gde je lo potrebno.
Vano jc napomenuti da je namena mapa uma o kojima govorimo
da zamene obimnc lincame beleke koje veina studenata pie pre nego
to prcc na pisanje samog rada. Metod mapiranja uma koristi samo
jednu mapu uma i jednu kratku prvu skicu umesto standardnih dvadeset
stranica bcleaka i dvc ili tri prve vcrzije. Takoe treba spomenuti daje
kompjuterski tckst-proccsor odlian dodalak mapi uma jer omoguava
veu fleksibilnost pisanja. Slino tomc, kompjuterski program pod
nazivom Mind Map Plus (poglavlje XXVIII, str. 268) predstavlja od-
linog saradnika za pisanje rada.
Uenicima ili studcntima, koji slalno polau ispite, bie od velike
koristi to to svaki rad treba da napiu za odredeno ogranieno vreme,
kao da je u pitanju pravi ispit. Ovaj pristupje posebno koristan u vrlo
dinaminim akademskim situacijama, kadaje vaem mozgu neophodan
stalni trening da bi naprcdovao u uslovima ,,kuvanja, pod pritiskom
kakvi vladaju za vremc ispita (videti priu o Edvardu Hju/.u u knjizi
Tonija Buzana, Upotrehite obe hemisfere mozga, poglavlje I).
Tri mape uma na stranama 198 i 199 su uradila dcca iz jcdne kole
u vedskoj, Karen mit, Katarina Najman i Tomas Enskog, i to za
pisanje radova o sportu, vedskoj i kompjuterima.
Kao to je Katarina rekladok je radila svoju mapu uma:
,,.S7o vie piem i crtam, to mi vie stvari pada na tim - to vie ideja
dobijam, to su onc bolje i originalnije. Sbvatila sam da je mapa tnna
beskrajna.
Samo bi neka osoba koju veoma potujem, ili stomak koji kri od
gladi, ili ve/ika e mogli da me zaustave u izgradnji mojih mapa umaU
Ove tri mape uma, od kojih sti dve na vedskom, pokazuju univer-
zalnost jezika mapa uma.
208 Peti segment: Obrazovna upotreba

XXII Rcizmiljanje
KORIENJE MAPA UMA ZA ISPITE

Poto ste koristili mape uma beleaka tokom itavog uenja i poto
ste ponovo pregledali svoje mape uma u prcporuenim intervalima,
trebalo bi da ste vie nego spremni za polaganje ispita. Sve to vam je
potrebno da svoje izvrsno znanje pretoite u izvanrcdno izlaganje je
odgovarajui pristup.
Prvi korak jc da proitate paljivo ispitna pitanja u celini, birajui
na koja ete pitanja prvo odgovarati i pravei mini-mape uma svih
misli koje vam trenutno padnu na pamet dok itate pitanja.
Daljc, trcba da odluite kojirn ete redom odgovarali na pitanja i
koliko vremena cte posvetiti svakom od njih.
Odolevajui porivu da odmah ponete sa detaljnim odgovaranjem
na prvo pitanje, uradite ,,rafalne mape umaza.vra pitanja. Pratei
ovu proceduru, omoguiete svom mozgu da istrauje, tokom
itavog ispita, razgranavanjc svakog pitanja, bez obzira na to na
kom pitanju radite u odrecnom trenutku.
A sada se vratite na prvo pitanje i uradite mapu uma koja e
posluiti kao okvir za odgovor. Centralni lik odgovara vaim
uvodnim komentarima, dok svaka od glavnih grana pokriva pod-
naslov ili scgment literature. Za svaki nastavak vaih glavnih
grana trebalo bi da ste u mogunosti da napiete jedan do dva
pasusa.
Dok budete razraivali svoj odgovor videete da ste u stanju da
poveete itavu strukturu svog znanja, i da moete donositi zak-
ljuke upotrebom sopstvenih misli, asocijacija i interpretacija.
Ovakav odgovor e ispitivau pokazati vae sveobuhvatno znanje,
sposobnost analiziranja, organizovanja, integrisanja i povezivanja, a
naroito sposobnost da date sopstvcno, kreativno i originalno,
miljenje o temi. Drugim reima, dobietc odlinu ocenu!
Mapa uma na strani 199 (dole) je jedna od vie stotina mapa uma
koju je uradio student Dejms Li. On je pripremio ovc mapc uma kao
pomo pri polaganju ispita u viim razredima srednje kole i za prijemni
ispit na univcrzitet. Kada je imao 15 godina, Dejms je propustio est
meseci nastave zbog bolesti, i preporueno mu je da ponovi razred zbog
toga to su ispiti bili ve na vidiku. Dejms je ubedio svoje nastavnike
da ga puste da se ,,oproba i poeo je da pravi mape uma za sve to mu
Peti segment: Ohrazovna upotreha 2 09

Razmiljanje XXII
se pojavilo pred oima! Za samo tri meseca uradio je posao za koji bi

bila porebna jcdna godina, a na deset ispita je dobio sedam pctica i tri
etvorke. Mapaumanastrani 199 (dole)je mapa koju je Dejmsuradio
za polaganje ispita iz istorije, u kojoj iznosi glavne razloge za poetak
Drugog svetskog rata.
KORIENJE MAPA UMA ZA PROJEKTE IIZVETAJE

Korienjem mapa uma znatno se moe olakati i rad na nekom
projektu ili izvetaju, bilo da se radi o nekoliko stranica dugakom
tekstu, ili tekstu duine jedne doktorske isertacije.
Ovakvi projekti mogu ukljuiti ekstenzivna istraivanja i finalnu
prezentaciju u pisanoj, grafikoj ili usmenoj formi, ali jc pristup u
sutini isti kao i pristup korien za pisanje radova i pripremanje ispita.
Kao i u bilo kom zadatku za uenjc, prvi korak je da odluile koliko
planirate da uradite u odreenom vremenskom roku. Ovi ciljevi sa
odreenim vremenskim rokom i sa odreenom koliinom materije su
podjednako znaajni kako za dugorone, tako i za kratkorone projektc.
Zatim, za vreme faze istraivanja, moete koristiti mape uma da
biste pravili beleke iz izvornog materijala, da biste zapisali rezultate
istraivanja, da biste organizovali i integrisali svoje ideje redom kako
se pojavljuju, kao i da biste formirali osnovu za vau fmalnu pisanu ili
usmenu prezentaciju. (Vie o davanju prezcntacija nai ete u poglavlju
XXVI.)
Kao i mape uma radova i ispita, tako c i projekti i izvetaji pisani
na ovaj nain sigurno biti bolje strukturirani, bolje fokusirani, krea-
tivniji i originalniji, nego oni koji se baziraju namunim tradicionalnim
mctodama linernog pisanja beleaka i ponovljenog pisanja raznih ver-
zija.
PRIMF.RI MAPA UMA PROJEKATA

Mapa uma na strani 234 rezimira projekat koji su sproveli IBM i
Britanska vlada uz Plan za obuku omladinc (Youth Training Scheme).
Cilj je bio da se daju osnovna naela najefikasnijih naina za obra-
zovanje mladih Ijudi. Rezime se pokazao toliko cfikasnim da su ga
ukljuili u IBM/YTS prirunik, kao i vei broj drugih mapa uma.
210 Peti segment: Ohrazovtta upotreha

XXII Razmiljanje
Drugi primer se odnosi na 13-godinju uenicu iz Amcrike po imenu

Lana Izrael, koja jc postala vrlo uspean autor sa svojom knjigom Mo
deijeg uma - postanite genije na brzaka, u koautorstvu sa Tonijem
Buzanom.
Lanin uspon do slave je poeo u srcdnjoj koli Highland Oaks u
oblasti Dade County, Florida, kada sc ukljuila u kolsko takmienje u
izradi naunih projekata.
Poto jc ve otkrila mapiranje uma i bila fascinirana njime, Lana je
kao svoj nauni projekat odabrala istraivanje cfekata mapiranja uma
na uenje. Odluila je da sprovede seriju ckspcrimenata o seanju i
kreativnosti, koristei svoje kloske drugovc kao subjekte istraivanja.
Kao i svaki dobar naunik, podelila je svoje ispitanike u ckspcrimen-
talnu i kontrolnu grupu, i potoni je paljivo pratila dva skupa rezultata
tesla.
Grupa uenika koja je koristila mape uma je pokazala znaajan
napredak u svojim rezultatima, a preciznost i kreativnost Laninog
projckta su joj doneli pr\'o mcsto na oblasnom lakmienju. Takoe sc
kvalifikovala i za dravno takmicnje gde je osvojila drugo mesto u
konurcnciji od 42 uesnika.
Kao rczultat svega toga, Amanda Morgan-Hejgan, biva Lanina
nastavnica, pozvala ju je na Osmu svctsku konferenciju za nastavnike
darovitih i talentovanih uenika, koja sc odravala u Sidneju u Aus-
traliji. Amanda Morgan-Hejgan jc izjavila: Lana mi je pokazala svoj
rad i tada mi je iznenada sinulo da bi to bilo izvanredno za konfercnciju
kaojedna odlina prezentacija, koju bi mogli da uju nastavnici iz celog
sveta.
Koristei mape uma kao osnovu svoje prezentacije, Lana je ubrzo
postala slavna Iinost. Pojavila se na nacionalnoj televiziji, bila mnogo
puta gost na radiju i dala intervjue za vodee dnevne novine. Njcna
knjiga Mo deijeg uma-postanitegenije na brzakajt doivela veliku
populamost, a dobila je i na stotine pisama od Ijudi koji su eleli da
saznaju ncto vie. Primer jedne od Laninih mapa uma nai ete na
strani 260.
Ono to je otpoelo kao kolski nauni projekat prctvorilo se u
Lanino ivotno dclo. Reeno njenim reima: Mapiranje uma mi je
toliko pomoglo i elim da podelim to znanje sa drugim ljudima. elim
da promenim lice obrazovanja irom sveta. Zaista, Don Skali (John
Peti segment: Ohrazovna upotreha 211

Razmiljanje XXH
Sculley), ef firme Apple Computers, izjavio je da e putem mapiranja

uma Lana promeniti svel.
K O R IST OD MAPA UMA P R IM E N JE N III U

PR E Z E N T IR A N JU I PISAN .nJ
1 Eliminiu stres i neraspoloenje izazvane dezorganizacijom, stra-

hom od neuspeha i blokadama pisanja
2 Oslobaaju vae asocijativne ,,kuke za prikupljanje novih informa-

cija i idcja, pojaavajui na laj nain kreativnost i originalnost.
3 U ogromnoj meri smanjuju vreme potrebno za pripremu, strukturi-

ranje i kompletiranje prezentacije ili pisanog zadatka.
4 Daju vam kontinuiranu kontrolu nad analitikim i kretaivnim pro-

cesima.
5 Njihov rezultat je bolje fokusirana, organizovana i integrisana pre-

zentacija, rad, odnosno projekat ili izvetaj.
Kao to je jasno pokazano u prii o Lani izracl, studcnt koji ui na

pravi nain e prirodno evoluirati u dobrog nastavnika. Sledee po-
glavlje istrauje razliite sluajeve u kojima mapiranje uma moe
pomoi onima koji se bave poduavanjem drugih.
212 Peti segment: Obrazovna upotrcba

XXIII
Poduavanje
Pregled
Uvod
Mozak u razvoju
Primena rnapa uma u poduavanju
Specijalno obrazovanje
Korist od pouavanja pomou mapa uma
UVOD
Ovo poglavlje baca novu svetlost na ulogu nastavnika i istrauje

mnogobrojne naine na koje se mapc uma mogu primeniti da bi i
poduavanje i uenje postali stimulativniji, prijatniji i efikasniji.
Uloga nastavnika
Poduavanje jc ncosporno jedna od najznaajnijih profesija u naem
drutvu, jer su nastavnici odgovomi za najcenjeniji od svih resursa,
Ijudski intelekt. Poto mozak radi sinergistiki, gradei gigantske struk-
ture na osnovu znanja koje ve poseduje, uloga nastavnika postajc jo
znaajnija. Ukoliko je osnova znanja lana ili slaba to znai da, to
student bude vie gradio na takvoj osnovi, izvesnije je da e sc itava
struktura na kraju smiti. alosno je to u ovakvim sluajevima povcan
napor kao rezultat ima sve ioiji uspeh.
Prema lome, od sutinskog je znaaja da svi nastavnici shvate da
je prva lekcija koju treba da odre svojim studentima osnova
mentalne pismenosti - nauiii kako da se ui - iako studenti ve
poseduju odreena znanja.
Peti scgnicnt: Ohrazovna upoirebu 213

Poduavanje XXIII
Dabi sepostigao ovaj cilj, mozgu je potrebna i odgovarajua alatka.

Mapa uma je upravo ta alatka.
M O ZA K U R A ZV O JU
Kada ljudski mozak prvi pul ovlada mapiranjem uma?

Kada to naui, mogao bi da glasi odgovor.
Taan odgovor je ,,U trenutku (a moda i ranije) kada je roen!
Razmotrite nain na koji se razvija bebin mozak, naroito nain na
koji se ui jezik. Jedna od prvih rei koje beba izgovori je ,,mama.
Zato ,,mama? Zato to je mama centar mape uma! Od njega polaze
glavne granc - Ijubav, hrana, toplota, zatita, kretanje i obrazovanje.
Na taj nain beba instiktivno stvara iznutra mape uma, od trenutka
roenja i tokom itavog ivota, gradei iz svakog razgranatog cenlra
grane i mree asocijacija kojc sc na kraju razviju u stub znanja oraslog
oveka.
Nastavnik treba da obezbedi niogunost da sc tc slocnc mrce
stalno obogauju, tako da bude osigurano ne samo to da c onc nastaviti
da rastu tokom itavog ivota uenika, ve i to da se mogu koristiti i u
spoljanjem svetu.
PR IM EN A MAPA UM A U PODUAVANJU
Osim to e upoznati svojc studentesa tcorijom i praksom mapiranja

uma, nastavnik moe da koristi mape uma na razne prakline naine da
bi poduavanje i uenje bilo to lakc i prijatnije.
1 Priprema beleiaka za predavanje

Beleke za predavanja predslavljaju jedan od najmonijih naina
korienja mapa uma. Priprema predavanja u obliku mape uma je
mnogobre nego u pisanoj formi i imaogromnu prednost jer dozvoljava
i predavau i studentu da sve vremc imaju pred sobom pregled itavog
subjekta. Predavanje u obliku mape uma jc mnogo jenostavnije dopu-
njavati iz godine u godinu, a da pri tomc nc postane zbrkano, dok
njegove mnemonike osobine znae da kratak pregled prc prcdavanja
brzo dovodi naslov ponovo u iu. Zbog toga to i samo znanje pre-
davaa cvoluira, ista mapa uma e pokrenuti sasvim razliita predava-
nja, ako se koristi iz godine u godinu. Ovim se izbegava monotonija
214 Peli segment: Obrazovna upotrebu

XXIII Poduavanje
ustajalih beleaka za predavanje, a pri tome se ne zahteva nikakav

dodatni rad! Prcdavanje postaje mnogo zabavnije i inetresantnije kako
za predavaa tako i za studente, odnosno publiku.
Kao okvir za predavanje, mapa uma omoguava govomiku da odr.i
savrenu ravnotcu izmeu spontanog i sveeg govora s jedne strane, i
jasne i dobro strukturirane prczentacije s druge strane. Omoguava
precizno praenje vremcnskog toka za vreme prcdavanja, ili pak, uko-
liko se dozvoljeno vreme promeni iz nekog razloga, predava moe
redigovati materiju ,,na iicu mesta tako da prilagodi svoje predavanje
duem ili kraern terminu, po potrebi. Funkcija rcdigovanja moe
takoe biti veoma korisna ukoliko neka nova informacija postane
dostupna upravo pre samog predavanja (novinska vcst, prethodni go-
vornik...).
Mapu uma na strani 235 je uradio Bari Buzan za jedno obimno
predavanje na skupu univerzitetskih profesora i spoljno-politikih funk-
cioncra. Naslov koji se nalazi u centru su odredili organizatori konfe-
rencije i zbog toga nije saet u jednu re ili u jednostavnu sliku. Postoji
nekoliko kljunih rei na mapi uma koje ukazuju na oblasti znanja ili
ideje drugih autora koje su poznate govomiku. Obratite panju na
arhitekturu dugih linija, koja omoguava altemativni nain skiciranja
primamih i sekundarnih grana. Koristei ovakvu mapu uma, kvalifiko-
vani govomik moe priati od deset minuta do deset sati. Svaka od
glavnih grana moe predstavljati predavanje za scbe, tako da ovo ujedno
moe biti i nacrt za itav jedan kurs. Moe sc koristiti (a i korieno) je
kao univerzitesko predavanje. Moe se korisiti (ali u ovom sluaju jo
nijc) i kao pripremna skica za pisanje lanka.
Mapu uma o hemijskoj kinetici na strani 236 (gore) je priprcmio
Grejem Viler (Graham Wheeler), ef aktiva profesora hemije u gimna-
ziji Herschcl u Engleskoj. Mapa uma pokriva itav jedan segment kursa
hemije zauenike viih razreda koji se pripremaju zaupis na univerzitet,
a koriste ga podjednako i nastavnici, za planiranje i dranje svojih
predavanja, i ucnici, da bi lake pratili samo predavanje.
Grejem Viler je tokom perioda od pet godina drao svoja predavanja
iz hemije pomou mapa uma, a prolaznost njegovih uenika je bila 98
procenata. (Videti takoe priu o an-Lik Kastneru, poglavlje XXVII,
Primeri mapa uma u menadmentu, strane 265-267.)
Peti segment: Obrazovna upotreba 215

Potiavanje XXIII
2 Godisnji plan
Nastavnik moe koristiti raapu uma kao pregled itavog goinjeg
nastavnog programa, na kojoj su uneti segmenti po semestrima i lekcije
koje treba predavati. (Na primer, nastavnik geografije moe sa mape
uma planirati godinju frekvenciju terenskih ekskurzija i slajd prezen-
tacija u odnosu na broj standardnih asova nastavc.)
3 Semestralni plan
Semestralni plan predstavlja sub-segment godinjeg plana i csto
ima formu manje niape uma koja polazi od jedne grane ili nekoliko
grana godinjeg programa. Semestralni plan moe da sadri naslove
koje je nastavnik odabrao iz nastavnog plana, kao i priblian raspored
prcdavanja.
4 Dnevni plan
Dnevni plan ima slinu formu kao i dnevna stranica rokovnika mapa
uma opisana u poglavlju XX (str. 185), i treba da sadri poscbne dctalje
o predavanjima, kao to su vreme poetka i zavretka, broj uioniec,
naslov predavanja, i tako dalje.
5 Lekcije i prezentacije
Koristei veliku tablu, pano ili slajd-projektor, nastavnik moe
crtati, dok predavanje tee, odgovarajue delove mape uma. Ovakav
spoljni odraz misaonog procesa e pomoi u razjanjavanju strukture
Iekcije. To c takoe zadravati panju uenika i poveati njihovo
pamenje i razumcvanjc datog subjekta. ,,SkeIetne mape uma se
takoe mogu podeliti studentima da ih sami dovre, ili im se pak mogu
dati cmo-bele fotokopije koje e potom obojiti sami.
6 Ispiti
Ukoliko je cilj ispita da se proveri uenikovo znanje i razumevanje,
a ne njegova sposobnost pisanja, onda mapa uma predstavlja idealno
reenje. Ona na prvi pogled moe nastavniku otkriti da li uenik
generalno shvata materiju ili ne, kao i to ta predstavlja njegovu jau,
a ta slabiju stranu. Mapa uma takoe otkriva i ona podruja na kojima
je lanac asocijacija, iz nekog razioga, otiao na pogrenu sranu. Ovakav
pristup daje nastavniku jasnu i objektivnu idcju o koliini uenikovog
znanja, neoptereenu prosuivanjem o drugim sposobnostima kao to
216 Pcti segment: Obrazovna upotreba

xxin Poduavanje
je gramatika tanost, pravilno pisanje i urednost rukopisa. Uz to, tedi

ogromnu koliinu vremena koje se uobiajeno potroi na itanje i
ocenjivanje gomile ispitnih radova!
Ovaj koncept je dalje razradila Kristina Hogan (Christine Hogan),
direktor kole za menadment Tehnolokog univerziteta Curtin u Pcrtu,
Australija. Kao koordinator programa za Organizaciono ponaanjc,
Hoganova je uvela mapiranje uma zaitavo osoblje i uenike. Ona kae:
Uveli smo to kao metod ispitivanja. Na poetku semestra studenti
dobijaju vodi kroz gradivo i ciljeve za svaku nedelju. Podstiu se da
na suprotnim stranama za svaku nedelju nacrtaju sumarne mape uma.
Reeno imje da e se mapa umapojaviti na ispitu i da e moi da biraju
neki od nedeljnih naslova, npr.:
'lzaberite pojam motivacija ilipojam vostvo i nacrtajte mapu
uma koja ilustruje osnovne teorije/koncepte/modele kao i vae sop-
stvene ideje. Koristite dvostruku stranu za pisanje odgovora u svojoj
svesci.'
Potom smo razvili emu za ocenjivanje sludentskih mapa uma:
ema bodovanja
a) Sadraj:
irina (pokrivanje spektra teorija/koncepata) 5
Dubina (pokrivanje detalja) 5
b) Sopstvene ideje 4
c) Korienje strategija mapiranja uma:
Boje 2
Simboli 2
Strelice 2
U K U PN O 20
Verujemo da mapiranje uma predstavlja strategiju koja se moe

koristitiza podsticanje temeljnog umestopovrnog uenja. Bigs i Telfer
(Biggs, Telfer, 1987), kao i Marton i Slajo (1976), sproveli su is-
traivanje temeljnog i povrnog uenja, gde pojam temeljno" oz-
naava unutranju motivaciju, kada studenti pokuavaju da razumeju
znaenje svog rada i da razumeju kontekst novih ideja i koncepata.
Povrno uenje je motivisano spolja i dovodi do uenja napamet.
Peti segment: Obrazovna upotreha 217

Podnavanje XXIII
Votkins i Heti (Watkins, Hattie, 19S5) sit pokazali da je povrni

pristup najee uspeno korien tt niitn razredima i da je izvestan
broj studenata morao da promeni tu srategiju pri prelasku na uni-
verzitet. Od mnogih naih studenata je zatraeno da preu na temeljno
uenje pri mapiranju uma, jer su tada podstaknuti na sagledavanje
itave slike ipovezivanje teorija, koncepata i svojih sopstvenih ideja.
7 Projekti
Mapc uma su iealne za planiranje, praenje i prezentaciju pro-
jekata. One podstiu sveobuhvatno i fokusirano razmiljanje u ranim
fazama, omoguavajui kako nastavniku tako i studentu da proverava
napredovanje i posmatra rastuu mreu meusobno povezanih informa-
cija, a ujcdno predstavljaju i idealan okvir za pisanu ili usmenu prezen-
taciju koja dolazi na kraju.
Mapa uma moe biti naroito korisna u profesionalnoj obuci. U
londonskoj policijskoj slubi London Metropolilan Police Service (koja
ima etrdeset etiri hiljade zaposlenih) poduavanje predstavlja rastuu
i vrlo znaajnu oblast interesovanja. Naelnik Daglas Brend (Douglas
Brand) je upotrebio mapu uma (v. str. 236, dole) da bi razmotrio svc
preostale stavke koje se tiu obuke, nakon to su slubenici zavrili
gcneralni dco. Ova mapa uma pokazuje kako i opta razmaranja i
komplikovani detalji podjednako mogu biti ukljueni u okviru jedne
rnapc uma. Tu se takoe mogu nai i segmenti koje bi uesnici u obuci
mogli smatrati korisnim.
Drugi primcr pokazuje kako mape uma mogu biti koriene za
planiranje predavanja u jednom od najbrc rastuih podruja uenja u
ovom trenutku - uenju jezika. Mapu uma na strani 237 jc napravio,
kao plan predavanja za grupu polaznika kursa engleskog jezika, arls
La Fond (Charles La Fond), koji dri itav niz meunarodnih kola za
ucnjc jczika. Slike na mapi uma su osmiljene tako da stimuliu um
polaznika da postavljaju pitanja tokom kursa, da podstiu diskusiju i da
pokau aktivnost. Ova mapa uma ,,vredi kao pola dana ucnja, a takoe
se upotrebljava i za pregled gradiva.
Srodna mapa uma na strani 238 (gore) pokazuje jo detaljnije kako
se mapa uma moe posebno koristiti za uenje gramatike. Mapa uma
Larsa Soderberga (Lars Soderberg), lingvistikog strunjaka i nas-
tavnika iz vedske, ukljuuje sveobuhvatni prcglcd glavnih clemcnata
218 Peti segmenl: Obrazovna upotreha

xxm Poduavanjc
gramatikc i'rancuskog jczika na samo jednoj strani. U jednom vizuel-

nom poimanju, mapa uma prua one elemente koje mnogi smatraju
tekim, ako ne i ncmoguim, i ini ih jasnim i lako dostupnim.
SPECIJALNO OBRAZOVANJE
Mapc uma su naroito korisne kao pomo osobama koje imaju neke
tekoe pri ucnju. Mapu uma na strani 238 je uradio autor ove knjige
u saradnji sa 9-godinjim deakom koga emo nazvati Timi. Deko pati
od vrlo tekc ccrcbralne paralize, to znai da su njegove funkcije
kretanja znatno oslabljcnc. Mnogi su smatrali da mu je nemogue
pruiti ikakvo obrazovanjc i da jc ncintcligentan.
U toku popodneva koje su proveli zajedno, okrueni bojicama i
praznim blokovima, Toni ga je prvo zapitao da kac ko jc njegova
porodica. Timi je vrlo pomno pratio pravljcnje beleaka, i ak je
ispravio prilino slocno ime svoje sestre koje nije bilo dobro napisano.
Potom je Timi zapitan koja su njegova glavna interesovanja, na ta
jc on bcz oklevanja odgovorio kosmos i dinosaurusi, tako da su ta dva
pojma uncta kao glavne grane na mapi uma. Upitan je ta mu se svia
u kosmosu. Rckao jc ,,planete. Timi je zatim koncizno naveo imena
planeta i njihov pravilan raspored, to je pokazalo da on nc samo da
bolje poznaje na lokalni solami sistem od 90 procenata populacije, ve
i da je njegova slika o tome vrlo jasna. Kad je stigao do planete Saturn,
zastao jc, pogledao pravo u Tonijeve oi i rekao: Divno... "
Kada su na rcd doli dinosaurusi, Timi je zatraio olovku i poeo
brzo da ara. Znajui da takvo aranje nikad nije bez znaaja, Toni ga
je zapitao da kac ta to znai. Timi je objasnio da su to, sasvim
oigledno, diplodokus i tiranosaurus reks: tata, mama i beba. Timijev
um je bio bistar i jasan kao kod bilo kog univerzitetskog studenta, a
njegova jedina potekoa je bila u povezivanju svojih misli i njihovc
fizike ekspresije.
Zatraio je da sam uradi jednu mapu uma. Napravio je jo jednu
,,krabotinu i objasnio je na sledei nain: narandastoje predstavljalo
njegovo telo, koje ga jc inilo vrlo srenim. Crna vrljotina u gomjem
delu je predstavljala njegov mozak, koji ga je inio vrlo srenim. uta
vrljotina je predstavljala delove njcgovog tela koji ne rade, koji su ga
inili nesrenim. Zastao je za trenutak i na kraju dodao jednu tamnu
vrljotinu koja je pokrivala donji deo mape uma, za koju je rekao da
Peti segment: Ohrazovita upotrcha 219

Poduavanje XXIII
predstavlja nain na koji e koristiti svoje razmiljanje da bi pomoglo

lelu da bolje radi.
U ovom i u mnogim drugim slinim siuajevima, mapa uma oslo-
baa mozak osoba sa potekoama u uenju od semantikih ogra-
nienja koja esto poveavaju nesposobnost, ukoliko takva postoji, pa
ak je mogu i stvoriti tamo gde je u poetku nije ni biio.
KORIST OD PODUAVANJA POMOU MAPA UMA
1 Automatski pobuuju intcres kod studenata, inei ih prijemivijim

i kooperativnijim tokom prcdavanja.
2 Predavanja i prezentacije postaju spontaniji, kreativniji i zabavniji,

kako za nastavnika tako i za studente.
3 Kako godine prolaze, belekc nastavnika umesto relativne krutosti

zadravaju fleksibiinost i priiagodljivost. U ovim vremenima brzih
promena i razvoja, nastavnik mora biti u mogunosti da brzo i lako
menja i dopunjava belekc za predavanja.
4 Poto mape uma prikazuju samo relevantanmaterijal najasan i lako

pamtljiv nain, studenti tee postizanju sve boljih ocena na ispitima.
5 Za razliku od lineamog teksta, mapc uma pokazuju ne samo inje-

nice nego i odnose izmeu tih injenica, to studcntu omoguava
bolje razumevanje subjekta.
6 Fizika zapremina beleaka za predavanje se drastino smanjuje.
7 Mapc uma su naroito korisne za dccu sa potekoama u uenju,

pre svega onima sa disleksijom. Oslobaajui dcte tiranije seman-
tike, na koju otpada 90 procenata potekoa, mapa uma omoguava
detetu mnogo prirodnije, kompletnije i bre izraavanje sopstvene
linosti.
UVOD U SLF.DF.E POGLAVLJE

Poto smo razmotriii naine korienja mapa uma u obrazovnim
zadacima pisanja i poduavanja, jo uvek nam ostaje da razmotrimo
njihovu primenu u jednoj od najvanijih aktivnosti uenja - hvatanju
beleaka. Sledee pogiavlje detaljno objanjava najbolje nainc za

XXIII Poduavctnje
korienje mapa uma kada hvatate belekc iz knjige, sa prcdavanja,

video-prezentacija, kompjutera ili filma.
Peti segmenl: Obrazovna upotreba 221

XXIV
Stvaranje re k a p itu lacio n e m a p e u m a
Pregled
Uvod
Mapa uma knjige
Mapa uma predavanja, video-prezentacije, kompjuterske prezen-
tacije ili filma
Pregledanje mapa uma beleaka
Stvaranje rekapitulacione mape uma
Korist od mapa uma beleaka i rekapitulacione mape uma
UVOD
Ve smo se, u poglavlju III (str. 28), susreli sauasnom intelektual-
nom movarom koju su svorili tradicionalni lineami metodi pisanja
beleaka, kao i sa mnogim prednostima koje pruaju rnape uma bele-
aka. U ovom poglavlju se tehnika mapiranja uma specijalno povezuje
saitanjem knjiga,poseivanjem predavanjai sticanjem velikekoliine
integrisanog znanja.
MAPA UMA KNJIGE

Da ukratko ponovimo, tehnika izgranje mape uma knjigc sastoji se
izdvadela-priprem e i primene. U okviru ovih segmenatapostoji osam
faza. Radi lakeg snalaenja, faze su ukrako prikazane u daljem tekstu,
sa preporucnim vremenskim ogranienjima. Kompletna pregledna
mapa uma autora VandeNort o tehnici TOPMU, koja ukljuuje i dnevni
plan uenja, nalazi se na strani 240.
222 Peti segment: O brazom a upotreba

XXIV Stvaranje rekapitulacione mape uma
Priprema
1 Prelistavanje - osmislite cenlralni lik mape uma (10 minuta)
2 Planiranje predvienog vremena i koliine matcrije (5 mimita)
3 Mapiranje postojeeg znanja o subjektu (10 minuta)
4 Definisanje i mapiranje ciljeva (5 minuta)

Primena (vreme zavisi od koliine materije koju uite)
5 Osmatranje - dodajte glavnc grane na mapi uma
6 Pregled - prvi i drugi nivo
7 Uvid - popunite detalje na mapi uma
8 Osvrt - dovrite mapu uma

PRIPREMA
1 Prelistavanje (10 minuta)

Pre nego to ponete sa detaljnim itanjem knjige, od sutinskog je
znaaja da steknete optu sliku. Najbolji nain je da pregledatc naslovnu
stranu i zadnju stranu, kao i sadraj, a zatim da prelistate sve strane
nekoliko puta, kako biste dobili opti ,,utisak o knjizi.
Zatim uzmite jedan veliki prazan list ili podloak za mapu uma i
nacrtajle centralni lik koji sumira temu ili naslov. Ukoliko na naslovnoj
strani ili negde u knjizi postoji poscbno upadljiva ili ivopisna slika,
slobodno je moete iskoristiti. Ukoliko ste takoe ovoljno sigurni u to
koje e glavne grane polaziti izcentra, moete i njih dodati istovremeno.
Glavne grane e esto odgovarati glavnim segmentima ili poglavljima
knjige, ili pak vaim glavnim ciljevima itanja.
Zapoinjui mapu uma ve u ovoj ranoj fazi, omoguiete svom
mozgu da izgradi centralni fokus i osnovnu arhitektuni u okviru kojih
e integrisati sve informacije dobijene prouavanjem knjige.
2 Planiranje predvienog vremena i ko/iine materije (5 minuta)

U skladu sa ciljevima uenja, sadrajem knjige i nivoom sloenosti,
i sa koliinom znanja koje ve posedujete, odredite koliinu vremena
Peti segment: Obrazavna upotreba 223

Stvaranje rekapitulacione majte utrta X X IV
kojc cte posvctiti itavom projektu, kao i koliinu materije koju etc
prei tokom svakog perioda uenja.
3 Mapiranje postojeeg znanja o subjektu (10 minuta)

A sada se ,,okrenite od vae knjige i prethodne mape uma, uzmite
novi list papira i toje bre mogue uradite ,,rafalnu mapu uma o svemu
to do sada znate o datoj temi. Ovo treba da ukljui i sve informacije
koje stc stekli poetnim prelistavanjem knjige, kao i bilo kakvo opte
znanje ili specifine informacije koje ste pokupili tokom itavog svog
ivota, a koje su na bilo koji nain povezane sa predmetom uenja.
Mnogi ljudi su ushieni i iznenaeni kada otkriju da poseduju
mnogo vee znanje o temi nego to su to prethodno mislili. Ova veba
je takoe veoma vredna zbog toga to izaziva odgovarajue asocijacijc
ili ,,kuke na povrini vaeg mozga i usmerava njegovo kretanje u
pravcu predmeta uenja. Takoe vam omoguava da uvidite koja su jaa
i slabija podruja vaeg znanja, ukazujui vam ujedno i na aspekte koje
morate dopuniti.
4 Definisanje i mapiranje ciljeva (5 minuta)

U ovoj fazi moete ili dodati svom ve postojcem znanju mapu
uma koju ste upravo napravili, koristei raznobojne olovke, ili pak
moete uzeti novi prazan list i uraditi jo jednu ,,rafalnu mapu uma
ciljeva zbog kojih itate knjigu. Ovi ciljevi mogu bili specifina pitanja
na koja elite da pronaete odgovor, podruja znanja o kojima elite
neto vie da saznate ili moda sposobnosti koje elite da steknete.
Mapiranje ciljeva na ovakav nain znatno povepava vcrovatnou da
e va sistem ,,oko/mozak registrovati svaku informaciju na koju
naie, a koja je relevantna za zadate ciljeve. U stvari, mapa uma vaih
ciljeva predstavlja ,,apetit koji prirodno motivie vae istraivanje. Na
isti nain na koji osoba koja nije jela nekoliko dana postaje opsednuta
hranom, tako i dobre pripremne mape uma poveavaju vau ,,glad za
znanjem.
PRIMENA (vreme zavisi od koliine materije koju uite)
5-8 Osmatranje, pregled, uvid, osvrt

Poto ste zavrili pripremu, spremni ste da krenete sa etiri nivoa itanja
- osmatranjem, pregledom, uvidom i osvrtom - to e vas uvesti jo

X X IV Stvaranje rekapitulacione mape uma
ublje u sadraj knjige. Detalje o ovim fazama nai ete u poglavlju

XXI (Grupna mapa uma uenja u krugu porodice", str. 191).
U ovom trenutku moete ili mapirati knjigu dok jc itate, ili pak
obeleavati knjigu tokom itanja, a tek kasnije komplctirati mapu uma.
Oba pristupa su podjednako dobra - pitanje je iskljuivo linog izbora
koji etc odabrati, to moe zavisiti i od toga da li je knjiga vaa ili ne.
Mapiranje uma dok itate je kao da vodite tekuu ,,konverzaciju
sa autorom, koja odslikava razvoj znanja kako itanje naprcduje.
Rastua mapa uma vam takoc omoguava da proveravate svoj
nivo razumcvanja i fokusiranja prikupljcnih informacija.
Kasnije mapiranje uma znai da ete napraviti mapu uma tek
potoste potpunorazumeli sadraj i povezanost scgmcnataknjige.
Vaa mapa uma e stoga biti sveobuhvatnija i usrcdsreenija, tako
da verovatno nee zahtevati reviziju.
Koji god metod da izaberete, vano je da zapamtite da je mapiranje
knjige dvosmerni proces. Cilj nije samo jednostavno kopiranje misli
autora u formi mape uma. To je, pre svega, pitanjc organizacije i
integracije autorovih misli u kontekstu vaeg sopstvenog znanja, ra-
zumevanja, intcrprctacije i specifinih ciljeva. Mapa uma bi stoga
trebalo da ukljui i vae komentare, misli i kreativnu realizaciju pro-
isteklu iz onoga to ste proitali. Korienjem razliitih boja ili oznaka
moi ete da napravite razliku izmeu svojih sopstvcnih doprinosa i
doprinosa autora.
MAPA UMA PREDAVANJA, VIDEO-PREZENTACIJE,

KOMPJUTERSKE PREZENTACIJE ILI FILMA
Ovakvo mapiranje vrlo je slino mapiranju knjige, jedino to ste u
ovom sluaju izloeni linearnoj progresiji predavanja ili prezcntacije i
licni ste luksuza da poredite razliitc delove materije po svom na-
hoenju.
Zbog toga je naroito vano da steknete uvid u predmet to je bre
mogue. Pre nego to predavanje, video-prezcntacija ili film pone,
treba da nacrtate centralni lik i to je mogue vic glavnih grana. (Mnogi
dobri predavai e rado pomoi svakome ko pokae zanimanje za
njihov predmet i bie sreni da vam daju pregled predavanja koji
pokazuje glavne oblasti koje predavanje pokriva.)
Peti segment: Obrazovna upotreba 225

Slvaranje rekapiftilacionc mape uma XXIV
Jo jedanput, prc poetka prcdavanja, video-prezentacije ili filma,

moete uraditi brzu dvominutnu, ,,rafalnu mapu uma svog dotadanjeg
znanja o datom subjektu, da bistc pripremili mozak za primanje novih
informacija.
Kako vreme protie, moete u svoju poetnu mapu uma unositi
informacije i ideje koje vam se uinc relevantnim, prilagoavajui
osnovnu srukturu ukoliko je to potrebno. Kao i kada pravite mapu uma
knjige, trcba uvek da ukljuujete i svojc komentare i prilogc kao
reakciju na tekst prcdavaa.
Ne brinite ukoliko informacije koje pristiu postanu dezorgani-
zovane, a vaa mapa uma ,,neurcdna. Kao .to smo ve vidcli, takozvane
,,uredne beleke su u sutini znatno manje efikasno sredstvo za preno-
enje informacija do mozga.
Lana Izrael, devojica koju smo spomenuii u poglavlju XXII (str.
211), oigledno koristi mape uma kao standardni deo svog kolskog
ivota. Njena mapa uma na strani 260, predstavlja kombinaciju beleki,
rada i pripreme za ispit. Kao lo Lana kae:
Ova mapa umaje napravljena iz mojih beleaka sa asova istorije.
Moj nastavnik obino dri predavanja svakoga dana i, naravno, ja
pravim mape uma njegovih predavanja. Ova mapa uma se odnosi na
rane amerikepolitike stranke i njihove stavove. Centralni lik ilustruje
razlaz u politici kojije doveo do formiranja dve posebne stranke. im
bacim pogled na lik, odmah mi je jasno kojaje tema rnape i koje su
osnovne karakterislike stranaka. Demokrate su vie obini Ijudi, a
federalisti se brinu za aristokratiju. Upotreba slika u mapama uma je
odlina za grupisanje koncepata, priseanje informacija, a ujedno
istoriju ini zabavnijom. Linerani ekvivalent ovoj mapi bi bile najmanje
dve do tri stranice lineranih heleaka - a uiti tri stranice umestojedne
sigurno nije ba zabavno. tavie, ova mapa se moepregledatizajedan
minut, to tedi vreme i omoguava bolje priseanje jer su kljune rei
vrsto povezane. Mapiranje uma doprinosi uenju u velikoj meri jer
omoguava: zabavu, jedinstvenost, kreativnost, vre priseanje, or-
ganizovanost umesto dosadnih sati ,,gruvanja, preglednost i mogu-
nost revizije. Uz to, mape uma su mi pomogle da dohijem 5 iz istorije -
to predsfavlja definitivni napredak!"
226 Peti segment: Ohrazovna upotreha

PREGLEDANJE MAPA UMA BELEAKA

Poto ste kompletirali svoje mape uma beleaka trebalo bi da ih
redovno ponovo pregledate, da biste odrali nivo razumevanja i pri-
scanja onoga to ste nauili. Prirodni ritmovi vae memorijc su de-
taljno obracni u knjizi Tonija Buzana Savreno pamenje (poglavljc
XI), kao i u knjizi Koristite obe hemisfere mozga (poglavlje V). U
daljem tckstu vam dajemo pregled osnovnih taaka.
Za 1-asovni period uenja, optimalni intervali i vremenska ogra-
nienja za ponovni prcgled nakon uenja izgledaju ovako:
Posle 10 minuta - uradite pregled u trajanju od 10 minuta.
Posle 24 asa - uraditc prcgled u trajanju od 2-4 minuta.
Posie nedelju dana - uradite preglcd od 2 minuta.
Posle mesec dana - uradite pregled u trajanju od 2 minuta.
Poslc cst meseci - uradite pregled u trajanju od 2 minuta.
Posle godinu dana - uradite pregled u trajanju od 2 minuta.
Posle ovoga e informacije sigumo biti pohranjene u dugoronoj
mcmoriji.
Umesto da samo pogledate originalnu mapu uma za svaki pregle,
najbolje je da otponete radei novu ,,rafalnu mapu uma onoga ega
se seate. Ovo e vam pokazati ega ste u stanju da se prisctite bez ikakve
pomoi. Potom moete uraditi poreenje sa originalnom mapom uma,
prilagoavajui neslaganja i jaajui elove kojih se slabije priseate.
STVARANJE REKAPITULACIONE MAPE UMA

Ukoliko sluate neki dui kurs predavanja, dobra je ideja da na-
pravitc jednu gigantsku mapu uma koja e sadrati sve sub-segmente,
teme, teorije, linosti i dogaajekoji suu vczi sa datim subjektom. Svaki
put kada itate knjigu ili sluate predavanjc, moete zabeleiti sva
znaajnija nova gledita na svojoj rekapitulacionoj mapi uma, stvara-
jui na taj nain spoljni odraz rastue mree svogunutarnjeg znanja. Na
strani 283, nai ete rekapitulacionu mapu uma koja prikazuje njihovu
upotrebu u bavljenju vanrednim okolnostima u menadmentu!
Mapa uma na strani 259, koja prikazuje klasifikaciju ptica i nj ihovih
redova autora Brajana Helera (Brian Heller), strasnog omitologa ama-
tera i vieg administratora u IBM-u, predstavlja izvanredan primer
Peti segment: Obruzovna upotreba 227

Stvaranje rekapitulacione mape uma XX/ V
takvog jednog spoljnog oraza. Na samo jednoj strani Brajan je uspco

da napravi pregled znanja koje je prikupljao itavog svog ivota.
Oni koji su se oprobali u ovome primetili su pojavu trenda iznc-
naenja koji ujedno i nagraujc. Poslc nekog vremena granice mape
uma poinju da se ire i u drugc subjckte i discipline. Tako periferija
rekapitulacione mape uma o psihologiji poinje da zalazi u neurotizi-
ologiju, matcmatiku, filozofiju, astronomiju, geografiju, meteorologiju,
ekologiju i tako dalje.
Ovo ne znai da se struktura vaeg znanja dezintcgrie i suvie
udaljava od sutine. To u stvamosti znai da se vae znanje produbljujc
i iri i na druge oblasti znanja. Ovo je faza inlelektualnog razvoja koja
je poznata svim velikim misliocima u istoriji, kada otkrijete da su svc
dicipline meusobno povezane. To jc takoe i faza u kojoj e vam vaa
rekapitulaciona mapa uma pomoi da doprinesete kontinuiranom i-
renju Ijudskog znanja.
KORIST OD MAPA UMA BELEAKA

I REKAPITULACIONE MAPE UMA
1 Omoguavaju vam da u svakom trenutku zadrite itavu ,,sliku

znanjau vidokrugu, pruajui vam uravnoteenije i sveobuhvatnije
razumevanje subjekta u celini.
2 Zauzimaju mnogo manje prostora od linearnih bclcaka. Jedna

velika strana mape uma moe da sumira izmeu 10 i 1000 stranica
teksta.
3 Daju vacm niozgu centralni fokus i stukturu u okviru kojih moe

integrisati znanjc o bilo kom subjektu.
4 Poveavaju ,,glad mozga za znanjem.
5 Omoguavaju vam da povezujete svoje sopstvene misli i ideje sa

idejama iz knjiga, sa predavanja ili prezentacija.
6 Znatno su efektivnije i efikasnije za potrebe pregledanja.
7 Poboljavaju vae pamenje i razumcvanjc knjiga, predavanja i

prezentacija, omoguavajui vam da postignctc olian uspeh na
bilo kom polju znanja.
228 Peti segment: Ohrazovna upotrehu


Nakon to zavre svoje formalno obrazovanje, veina Ijudi nalazi
posao u razliitim zanimanjima. U sledcih nckoliko poglavlja videete
kako moete upotrebiti mapiranje uma da biste svoj posao uinili
lakim, prijatnijim i produktivnijim.
Peii segment: Obrazovna upotreha 229

Odeljak 0; Poslovna i profesionalne opotrelia
XXV
Sastanci
Pregled
Uvo
Individualno mapiranje uma
Grupno mapiranjc uma
Voenje sastanka pomou mape uma
Korist od mapa uma za sastanke
UVOD
Na sastancima hi idealno bilo kada bi svako bio ujedno i govornik
i lan publike. Upotreba mapa uma rezultira aktivnim ueem, kako
na individualnom tako i na grupnom nivou, a aktivno uee upravo
predstavlja klju za zaista stimulativan i produklivan sastanak.
INDIVIDUALNO MAPIRANJE UMA

Koristei tehnike ve opisane u poglavlju XIV (str. 134) i poglavlju
XXIV (str. 222), pojedinci mogu stvarati svoje sopstvene mape uma
tokom itavog sastanka.
Tema sastanka obezbeuje centralni lik, a dnevni red daje glavne
grane. Kako sastanak tee, tako moete dodavati ideje i informacije koje
vam se uine relcvantnim. Alternativno, mo.ete praviti mini-mapu ttma
za svakog govornika. Ukoliko su sve mini-mape uma na jednom veli-
230 Peti segment: Poslovnu i profesionalnu upntreba

XXV Sastanci
kom listu papira, njihovo poreenje, kada teme i trendovi ponu da

izranjaju, bie sasvim lako.
Jo jednom ponavljamo da nemarazlogaza brigu ukoliko vaa mapa
uma dobije ,,neuredan izgled. Ona jednostavno odraava stanje kon-
fiizije u komunikaciji u odrcenom trenutku, a kasnije se uvek moe
razjasniti i preusmeriti.
Mapu uma na strani 261 uradila jc ledi Meri Tovej (Mary Tovcy)
tokom 4-asovnog sastanka Izvrnog odbora organizacije The Brain
Trust, povodom dobrotvomih akcija. Centralni lik duhovito oslikava
centralnu temu sastanka, a sama mapa uma prcdstavlja ekvivalent za
osam stranica standardnih beleaka. Naroito korisna tehnika koju je
ledi Meri upotrebila na mapi uma je to to je obeleila mcsto za stolom
svakog uesnika - to prua vrlo korisnu dodatnu mnemoniku pomo.
Mapa uma na strani 260 je dmgi primer jedne viejezine mape uma
koja ukljuuje japanski i engleski jezik. Mapu uma je uradio vii
administrator IBM-a u Japanu, a mapa predstavlja tekui zapis sas-
tanaka, kako profcsionalnih tako i socijalnih, tokom trodnevnog bo-
ravka u Barseloni. Ova mapa uma je posluila i kao osnova za prezen-
taciju, koju je ovaj vii administrator odrao svojim kolegama sa posla
nakon povratka u Japan.
GRUPNO MAPIRANJE UMA

Kao i u sluaju individualnih mapa uma, prepomljivo jc da se
rekapitulacionamapa uma pravi na velikoj tabli ili panou, tako da bude
vidljiva svima. Na ovaj nain, izabrani ,,zapisniar moe zabeleiti
svaki prilog i dati mu mesto u celokupnoj stmkturi sastanka.
Ovim se izbegava dobro poznati problem odbacivanja dobrih ili
briljantnih ideja, zbog suprostavljenosti tradicionalnih metoda stmk-
turiranja sastanaka i pravljenja zapisnika i prirodne grupne komuni-
kacije.
Gmpna mapa uma moeukljuiti i brcjnstorming i planiranje. Jedna
takva mapa uma je napravljena kao preglcd sastanka izmeu ahovskog
velemajstora Rejmonda Kina (Raymond Keene), nosioca ordena Bri-
tanske imperije, Anet Kin (Annette Keene), Vande Nort i Tonija Bu-
zana. Sastanak je odran da bi se razmotrilo korienje centra Simp-
son's-in-the-Strandkao meunarodnog centra za umne sportove i mesta
odigravanja mnogih dmgih dogaaja kao to su Svetski ampionat u
Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreha 231

Sastanci XXV
igranju dame, Svctski ampionat u pamenju, razliiti ahovski am-

pionati, promocije knjiga i masovne Mcntalne olimpijske igre.
Lokacija, finansijeimarketingsu razmatrani do detalja. Kaorezultat
sastanka uspostavljeno je est novih manilestacija umnih sportova.
Posebna prednost korienja mapa uma na sastancima je u tome to
mapa uma daje jasniju i uravnoteeniju sliku stvamog sadraja sas-
tanka. Islraivanje je pokazalo da se na tradicionalnim sastancima
prcdnost daje ili onima koji govore prvi ili poslenji, ili onima koji su
najglasniji, sa neobinim akcentima, sa bogatijim rcnikom, ili govore
sa pozicijc veeg autoriteta. Mapa uma se probija kroz ovakve informa-
cijskc predrasue, daje objektivniji i integrisaniji poglcd koji svima
doputa da budu sasluani i podstie uravnoteeno uee i vei timski
rad.
VOENJE SASTANKA POMOU MAPE UMA

Mapc uma su posebno korisne za voenje sastanaka. Predsedavajui
ima dnevni red na osnovnoj mapi uma i moe taj fundamentalni okvir
da koristi za dodavanje ideja, voenje diskusije i bclccnje osnovnih
teza od kojih e na kraju biti sainjen zapisnik sa sastanka. Oznake u
boji se mogu koristiti za oznaavanje akcije, ideja, znakova pitanja i
razliitih znaajnih oblasti. Voenje sastanka na ovaj nain omoguava
predsedavajuem da se osea kao kapetan svemirskog broda koji svoj
brod sigumo vodi kroz zvezdana jata i galaksije ideja.
Varijacija na ovu temu je odreivanje slubcnog zapisniara" mape
uma, koji sedi pored predsedavajueg da bi mu omoguio uee na
vie nivoa istovremeno, i koji pri tome ima stalni pregled tendcncije
razvoja sastanka.
Jedan od onih koji korisle ovakav pristup mapiranju uma sa velikim
uspehom je Bms Donston (Bruce Johnstone) iz firme Fidelity. U
januarskom broju asopisa Money, u lanku o Donstonu je objanjeno
kako je uspeo da postigne godinji prihod od 21 procenta tokom
proteklih deset godina i da postane najbolji investitor Amerike. U
lanku se navodi sledec:
Prirodna arhifektonika: slika 25 V

232 f*eti segmeni: Poslovna i profesionahta upotreba
*V
V
A/lapo uma Odeljenjo zo obrazovanje /BA/1-apovodom inicijative Pomozite
Ijudima do ue", u saradnji so Britanskom vlodom (v. str. 210)
234 Peti segment: Voslovna / prnfesionaina upotreba

Mopo uma koju je urodio profesor Bari Buzan za obimno predavanje na
skupu univerzitetskih profesoro i spoljno-politikih funkcionero (v. str. 215)
Pcti segnienf: Poslovna i profcsionalna upotreba 235

Mopo umo o hemijskoj kinefici outora Grejemo Vilera, kojo pokriva itav
jedan scgment kursa hemije (v. slr. 215)
Mopo umo oobuci, koju je uradio naelnik Daglas Brend (v. sfr. 218)
236 Peti segment: Poslovrta i profesionalttu upotreha
i
A'lopa umo predavanjo za polaznike kursa engleskog jezika koju je uradio
njihov nosfavnik orls La Fond (v. sfr. 218)
Pc/i scgment: Poslovna i profcsionalna upotrcba 237

Cfe Fev* si a'e Vt>x
\/0vL0IfL C 't ^ r PouVrtK.
o Q v e L ?
av. ?
O v '^ t-c e O v G -T
fovtfOUCM ?
-f^Rce o &
Mopo umo LorsoSoderbergo so pregledom francuske gromatike (v. str. 218)
Mapo uma koju je urodio Timr uz pomo Tonija Buzono, koja pokazuje
sposobnosti i nivo znonja osobe koja imo fekoe pri uenju" (v. str. 219)
238 Peti segment: Pnslovna i profeshm alna upotreba

Prirodno arhitekfonika: slika 26
I*eti segment: Poslovna i profesionalna upotreba 239

!\Xi
Mopa umo outora Vande Nort, koja sumira itavu TOPMU

(v. str. 222 i 189)
240 Peti segment: Poslovna i profesionabta upotreba

XXV Sastcmci
Nekoliko knjiga u njegovoj kancelariji, naslovi kao to su 'Pri-

runikza korisnike mozga i Koristite obe hemisfere mozga , pokazuju
da je to ovek koji je odluio da izvue najvie iz svog uma. Jedan od
plodova njegovih prouavanja je i mapa uma, dijagram sa belekama
koji koncentrie kljune rei i ideje najednoj stranici. Na dvonedeljnim
sastancima zaposlcnih, sa priblino trideset analitiara i fondovnih
menadera na raspolaganju, Donston sedi sajedne strane konferencijskog
stola i sastavlja dijagram diskusije, dokPiter Lin (PeterLynch), glavni
um ogranka Fidelity Magellan, najboljeg nacionalnog razvojnog fon-
da, dodeljuje svakom govorniku do tri minuta uzpomopeanogsatia
kojim se meri vreme kuvanja jaja. Najednom sastanku prolog novem-
bra, na primer, Donston je nacrtao zelenu granu na kojoj je napisao
AT&T - moda - osloboditi dravne kontrole". Granajui se dalje,
Ijubias/om bojom obeleena, bila je druga linija na kojoj je pisalo
fleksibilnost - poveati - stope i jo jedna na kojoj je pisalo B
prevod: kupiti AT&TI". Posle sasianka Donston je naruio 20000
deonica po 25 dolara. Za dve nedelje njihova cena je otila na 27
dolara!
K O R IS T OD MAPA UMA ZA SASTANKE
1 Obezbeuju da svaki uesnik razume gledita ostalih uesnika.
2 Sve priloge stavljaju u odgovarajui kontekst.
3 Ukljuivanjc svih individualnih priloga u mapu uma poveava

energiju, entuzijazam i saradnju u grupi.
4 Svaki lan grupe poseduje komplctan zapis sastanka, to omoguava

da svako razume i precizno zapamti ta je odlueno.
5 Zbog toga to su mape uma tako efikasno sredstvo komunikacije,

sastanci na kojima se one koriste obino traju jednu petinu vrcmena
trajanja tradicionalnih sastanaka.
6 Poveavaju verovatnou ostvarivanja zadatih ciljeva.
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreha 24 1

Sas/anci
UVOD U SL E D E E PO G L A V L JE
Kao to smo videli, veina sastanaka ukljuuje i neki vid prezen-

tacije. Sledee poglavlje se bavi upotrebom mapa uma da biste po-
boljali svoje sposobnosti predstavljanja ideja i informacija na pos-
lovnom planu.
242 Pcti segment: Poslovna / profesionalna upotreha

XXVI
P rezen tacije
Preglei/
Uvod
Koricnje mapa uma za pripremu prezenlacije
Mapiranje uma nasuprot linearnoj pripremi
Prezentacija uz pomo mape uma
Primeri prezentacija uz pomo mapa uma
Korist od mapa uma za potrebe prezentacije
UVOD
Prezentacije - od jcdne osobc drugoj, u malim ili velikim grupama,

na radiju ili televiziji- predstavljaju vitaini deo poslovnog ivota. Ipak,
rnnogi ljudi se uasavaju javnih nastupa, stavljajui svoj strah odjavnog
obraanja iznad slraha od paukova, zmija, bolesti, rata, pa ak i smrti!
U ovom poglavlju se razmatra kako rnape uma niogu pomoi u sav-
ladavanju tog straha omoguavajui vam da pripremite i prezentujete
svoje informacije i ideje na jasan, zanimljiv i efikasan nain. Tu su
takoe i neki zabavni primeri kako ne treba drati govore i prezen-
tacije!!
K O R I E N JE MAPA UMA
ZA P R IP R E M U P R E Z E N T A C IJE
Poslovne aktivnosti su u stvamosti mnogo blie obrazovanju nego

to se to misli. U oba sluaja, komunikacija zauzima centralno mesto.
Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreba 243

Prezentaeije XXVI
A svaki in komunikacije ukljuuje saoptavanje i primanje informa-

cija; drugim reima, poduavanje i uenje.
Zbog toga je priprema poslovne prezentacije skoro identina pri-
premi ispita ili scminarskog rada pomou mapa uma (videti poglavlje
XXII, str. 206). Ima takoe i dosla slinosti sa mapiranjem uma za
potrebc samoanalize ili reavanja problema (videti poglavlje XVIII, str.
170, i poglavlje XIX, str. 176).
Poto ste nacrtali ccntralni lik, prvi korak predstavlja pravljenje
,,rafalne mapc uma svih ideja koje vam padnu na pamet, a koje
su na bilo koji nain povezane sa odabranim naslovom.
Pregledajte jojednom ,,rafalnu mapu uma, organizujte primarne
i sekundame grane i popunite sve ostale kljunc rci koje vam
padnu na pamet. Poto e svaka kljuna re uzeti bar 1 minut vae
prezentacije, dobra je ideja da ograniite svoju mapu uma na
maksimum od 50 kljunih rei i slika za jednosatni govor.
Pregledajte ponovo mapuuma i redukujtejejo vie, oslobaajui
se irelevantnog materijala. U ovoj fazi bi terbalo da unesete i
oznake koje e vam pokazati mesta na kojima elite da dodate
slajdove, video-trake, posebna poreenja, primere, i tako dalje.
Sada razmotrite redosled kojim elitc da prcdstavljate glavne
grane i obeleite ih brojevima na odgovarajui nain.
Na kraju, odredite odgovarajue vreme trajanja za svaku granu, i
potom samo pratite svoje sopstvene instrukcije!
M A PIR A N JE UMA N A SU PRO T L IN E A R N O J PR IPR F.M I
Posloji nekoliko nedostataka lineamih metoda za pripremanje go-

vora:
1 Poto govomici moraj u da prate pisane beleke, gubc kontakt oima

sa publikom.
2 Zbog toga to moraju da pridravaju svoje beleke nisu u mo-

gunosti da naglaavaju kljune takc gcstikulacijom.
3 Pisani jezik je innogo drugaiji od govomog jezika. Gramaliki

taan pisani jezik nije pogodan za usmenu prczentaciju, i skoro
sasvim sigurno e kod publike izazvati dosadu. Mapa uma daje
244 Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreba

XXVI Prezentacije
govorniku savrcnu ravnoteu izmeu spontanosti prirodnog govora

i strukture razraenih ideja. Ova ntona kombinacija prcdstavlja
klju za cfikasnu (i pouzdanu) prezentaciju.
4 Ranije pripremljen govor je uvek ,,zastareo. Takav govor nc doz-

voljava govorniku da se prilagodi trenutnim zahtcvima publikc ili
da ga promeni u skladu sa stavovima ostalih govornika.
5 Posle oko 20 minuta, panja publike iz prvih 30 redova je us-

rcdsrcena ne na sadraj govora, ve na to koliko je jo strana
prcostalo!
6 Biti u potpunosti zavisan od bilo koje nefleksibilne formc nosi sa

sobom znatne opasnosti.
7 Zbog svoje prikovanosti za beleke govomiku je tcko da zavri

prezentaciju u zadatom vremenskom roku.
Predstavljamo vam nckoliko istinitih pria koje e iluslrovati na-
vedene nedostatke.
Na prvi govomik je trebalo da odri govor na jednoj trodncvnoj
konlerenciji, odranoj u gradu Vaingtonu. Konferenciji je prisustvo-
valo 2.300 delegata i na govornik je bio sedamdeset drugi po redu od
75 govomika. Trebalo je da svoj govor odri sa podijuma, a dodeljena
mu jc grobljanska smena - termin odmah posle mka.
Nije bio uveban govomik i kako se pribliavao kraju svoje 45-mi-
nutne prezcntaeije veina publike je dremala. Probudili su se kada je
govornik uskliknuo zakljuak svog govora, koji je glasio O moj boe!
Nema poslcdnjc stranc!. Poslcdnja strana je zaista nestala. U lom
trenutku istinskog uasa on nije imao ni blagu ideju taje pisalo na njoj!
Na dmgi govornik je jedan admiral koji jc bio poznat po tomc to
je i najdosadniji pripremljeni govor mogao da uini zanimljivim. Mo-
gao je da ita govor na isti nain kao to to ine spikeri - perfektno,
premda bez ikakvog znanja o sadraju.
Zamoljen je da odri govor nekolicini viih pomorskih oficira, a
poto nije imao dovoljno vremena, zamolio je svog autanta da mu on
pripremi govor u trajanju od jednog sata. Poeo je svoju prezentaciju,
ali je poeo da surnnja da neto nije u redu kada je posle jednog sata
otkrio da mu je ostalo skoro jo toliko stranica.
Peti segment: Poslovna i profesionalna upntreha 245

Pre-enlicije XXVI
Tstina je na kraju izala na videlo - dobio je dve kopije istog govora.

Ali, pravi uas je bilo to to su stranice bile poreane po sledeem redu
- strana 1, strana 1; strana 2, strana 2; strana 3, strana 3 i tako dalje.
Zbog njcgovog visokog poloaja niko se nije usudio da spomene da je
mnemonika vrednost repeticije otila moda predaleko! Mapa uma bi
ga potcdcla ove neprijatnosti.
PREZENTACTJA U Z P O M O M APE UMA
Nasuprot linearnim belekama, mapa uma daje govorniku slobodu

i fleksibilnost, kao i red i preciznost.
Ukolikopublikaimaposcbnepotrcbe ili pitanja,biloprc ili zavreme
govora, moete ih odmah ukljuiti u mapu uma. Isto tako, ukoliko se
ozvoljeno vrcme za vau prczentaciju povea ili smanji, moete se
brzo i lako prilagoiti tome. Fleksibilnost mape uma vam doputa da
pratite svoj progres na jednostavan nain i da ubrzate ili proirite svoju
prezentaciju ukoliko je to potrebno. Prezentacije kod kojih se govornici
striktno pridravaju zadatog vremena su impresivne ve i po tome, a
time se takoe ukazuje i potovanje drugim govornicima i publici.
Recimo, ukoliko je prethodni govornik izneo sline stavovc, ali sa
vie znanja ili snage od vas, onda moete hitro neto dodati ili promeniti
na vaoj mapi uma, istiui mesta koja se podudaraju i na taj nain
formirati asocijaciju odlian je on, odlian sam i ja.
S druge strane, ukoliko je prethodni govomik napravio neke po-
grene ili nelogine komentare, njih takoe moetc ukljuiti u mapu
uma i polom proiriti tokom svoje prezentacije da biste podstakli
diskusiju i dcbatu.
Da biste odrali panju publike i osigurali razumevanje vaeg toka
misli, moete crtati mapu umatokom samogpredavanja, predstavljajui
je kao ,jednostavnu malu mapu ideja.
P R IM E R I PR EZEN TA C IJA UZ P O M O MAPA UMA
Mapa uma na strani 262 predstavlja osnovu prezentacije prcd-

vianja futuristc Dona Nejzbita (John Naisbit). Centralni lik je slika
samog Nejzbita, a strelica koja polazi od vrha njegove glave predstavlja
njegovu viziju budunosti, od 1990. godine do 2000. godine. Deset
numerisanih grana predstavlja desct glavnih podruja promene koja je
Nejzbit predvideo za ovaj vremenski pcriod.
246 Peii segmeni: Poslovna i profesionainu upotrchu

XXV / Prezentacije
Ukratko, Ncjzbit prcdvida da c se ekonomija bazirati na informa-

cijama i da c postati globalna; da c svct doivcti jo jcdnu rcnesansu
umetnosti, knjievnosti i duhovnosti; da e veliki gradovi izgubiti svoju
ulogu trgovakih centara; da c socijalizam u obliku dravnc socijalnc
pomoi nestati;dae engleski postati giobalni jezik; daemediji postati
elektronski, meusobno povezani i globalni; da e se glavno trgovinsko
podruje premestiti sa atlantske na pacifiku obalu; da e poiitika
postati individualna i preduzetnika; da e se rast u svim sferama
smatrati beskonanim; i da e trgovina biti slobodna. Kao rezultat ovih
promcna, opti trend e ii ka smanjenju ratova i konflikala. Sve ovc
promcnc sc mogu posmatrati u kontckstu Nejzbitovc prvc serije mega-
trendova, prikazane u kuici u gornjem levom uglu mapc uma.
Mapa uma formira osnovu za diskusiju o budunosti planete, koja
moe trajati od jednog dana do nedelju dana. Sainio ju je Toni Buzan,
koristei tehnike opisane u poglavljima XIV (str. 134), XVI (slr. 145) i
XXIV (str. 222), tokom dvodnevnog seminara odranog u Stokholmu,
1987.godine. Naovom seminaruje Don Nejzbitpredstaviosvoje ideje
skupu koji su sainjavali rukovodei ljudi iz vlade, iz svcta biznisa,
raznih profesija i obrazovanja.
Drugu mapu uma (strana 263, gorc) je takoc priprcmio Toni Buzan,
dekan fakultcta organizacije Young President's Organisation, kao govor
dobrodolice za meunarodni skup profesora i uglednih zvaninika.
Mapa um aje posluila i kao osnova za uvodni govor i kao pregled za
uesnike.
Treu mapu uma (strana 263, dole) je uradio Rejmond Kin, nosilac
ordena Britanske imperije, ahovski velemajstor, ahovski komentator
za asopise The Times i Spectator, i najplodniji autor o ahu i raz-
miljanju u istoriji aha. Mapa uma predstavlja pripremu za predavanje
koje je Rejmond Kin odrao na panskom jeziku za pansku televiziju
(Television Espana za program EnJacpie). Mapa uma jc bila o velikom
panskom ahovskom igrau i piscu iz esnaestog veka po imenu Ruj
Lopes (Ruy Lopez) i o intelektualnim i politikim uticajima u njegovo
vreme. Kao to Kin kae:
Vrednost mape uma u pripremi govora ili pisanju lanka je dvos-
truka: pisac je konstantno stimulisan razgranatim drveem ideja da
donosi nove i sve smelije ideje; dok istovremeno kljune rei i slike
Peli segment: Poslovna i profesiotudna upotreha 247

Prezentacije XXVI
osiguravaju da se ugovornoj ipisanoj reitosti neprevidi nijedan vaan

detalj.
Mapa umaje u ovom kontekstu posebno korisna. Bez okretanja ili
sreivanja listova, mogue je unapred informisati publiku o strukturi i
kljunim takama. Zbog toga to uvek radite sa samo jednim listom
papira, moete rei svojoj publici o emu planirate da priate. moete
to priati sa samopouzdanjem, a potom moete uraditi rekapitulaciju
da biste pokazali uspenost dokazivanja svog gledita. Sa linearnim
belekama. opasnost je u tome to ete zavriti priu onda kada se
zavre i vae beleke, to znai u nekom sluajnom trenutku kojije esto
odreen hronologijom umesto znaenjem.
Pod pretpostavkom da predava kompletno vlada materijom, klju-
ne rei igraju ulogu katalizatora entuzijazma i ex tempore* ideja,
umesto suvoparne recitacije injenica koje esto diktiraju datumi (npr.
predavanje poinje osvetljavanjem poetka ivota suhjekta, a zavrava
se njegovim krajem), a ne znaajni sadraji. Ukoliko predava nema
perfektan uvid ti materiju, linearne beleke e to jednostavno jo vie
pogorati. Bilo da piete lanak ili drite usmenopredavanje, mapa uma
igra ulogu kormila pomou koga plovite kroz glavne okeane svoje
prezentacije.
Kin jc ovo napisao kao deo lanka za The Times', zasnovano je na
mapi uma koju je koristio za svoju prezentaciju na panskoj televiziji.
Mape uma su se pokazaie toliko korisnim za potrebe prezentacije,
da je ncuro-psiholog i autor Majkl J. Gelb (Michael J. Gelb) napisao
itavu knjigu, Predstavitesebe, zasnovanu na briljantnom razmiljanju
i mapiranju uma. Nije iznenaujue to je za predstavljanje svoje knjige
osmislio kompletnu mapu uma.
K O R IST OD MAPA UMA ZA P O T R E B E P R E Z E N T A C IJE
1 Poveavaju kontakt oima sa publikom.
2 Daju vam slobodu pokreta.
3 Poveavaju angaovanost, kako govomika tako i publike.
4 Koriste iri spektar korlikalnih vetina.
* Lat. - nepripremljen, improvizovan. (prim. prev.)
248 Peti segment: Poslovna iprofesiotialna upotrebu

XXVI Prezentacije
5 Omoguavaju vam da prilagodite svoju prezentaciju potrebama

publike i da se striktno pridravate zadatog vremena.
6 Olakavaju menjanje ili proirivanje kljunih stavova.
7 Kao rezultat imaju nczaboravnu, efikasnu i prijatnu performansu,

kako za govornikc tako i za publiku.
8 Daju vam slobodu da budete svoji.
UVOD U SLE D E E PO G LA V LJE
Poto smo istraili posebne primcnc mapiranja uma za sastanke i

prezentacije, sledee poglavlje iri fokus na mogunosti korienja
mapa uma za poboljavanje komunikacije i povcanje cfikasnosti u
mnogim drugim situacijama vezanim za menadment.
Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreba 249

XXVII
M e n a d m en t
Pregled
Uvod
Koricnjc mapa uma u menadmentu
Primeri mapa uma u menadmentu
Korist od mapa uma u menadmentu
UVOD
Primena mapa uma u menadmentu mogla bi da prcdstavlja jednu

itavu knjigu za sebe, mada je, na mnogim nivoima, to upravo knjiga
koju samo to niste proitali! Ovo poglavlje vam pokazuje kako se sve
prcthodno opisane aplikacije mapa uma mogu spojiti u kontekstu
menadmenta, u cilju poveanja cfikasnosti, produktivnosti i uivanja.
K O R I E N JE MAPA UMA U M EN A D M EN TU
Mape uma moe koristiti svaki pojedinac u poslovnoj ili profesio-

nalnoj organizaciji u bilo kojoj situaciji u kojoj bi inae bilo neophodno
pisanje beleaka.
Za poetak, dan se moe isplanirati korienjem rokovnika mapa
uma (videti poglavljcXX, str. 185). Potom, telefonski pozivi, sastanci,
sednice saveta i intervjui se takoc mogu mapirati, da bi sc omoguilo
svim uesnicima da imajii potpun i precizan uvid u sadraj diskusijc i
dogovora.
Korislei mape uma na svojim kursevima obuke, kompanije kao to
su Electronic Data Systems (EDS), Digital Computers i British Petro-
250 Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreba

XXVu Menadment
lcum su vc otkrilc da mogu ostvariti znatne utede - u nekim slua-

jcvima ak do 80 proccnala! injenicaje da je dr Majk Stenli (Mike
Stanley), voa projekta u korporaciji Boeing Aircraft Corporation u
Sijetlu, redukovao prirunik vazduhoplovnog dizajna na 7,5 metara
dugu mapu uma zbog ega je dobio nagradu svoje kompanije (videti
poglavlje XVII, Primeri gaipnih mapa uma u akciji, strane 165-166).
Stenli kae:
Korienje mapa uma predstavlja integralni deo mogprograma za
poboljanje kvaliteta (Quality Improvement) u korporacijiDoeing. Ovaj
program je mojoj organizaciji ove godine omoguio utedu odpreko 10
miliona dolara (desetputa vie od onoga toje bio na cilj). Razvili smo
jedinstvenu primenu tehnika mapiranja umci da hismo ustanovili pro-
jekte za pobo/janje kvaliteta u korporaciji Boeing. Za vreme od mesec
dana ustanovljeno je preko 500 projekata, to predstavlja milione
dolara potencijalne utede.
Osim to uveavaju brzinu i efikasnost uenja, mape uma uspevaju
i da savladaju uobiajenu krivu gubitka seanja, koja pokazuje da se 80
procenala nauenog zaboravlja u toku sledea 24 asa. Ponovni pregled
mapc uma u intervalima preporuenim u poglavlju XXIV (Prcgldanjc
mapa uma beleaka, str. 227) osigurava da e ono to je naueno biti
ujedno i ,,zadrano u mozgu i korieno. Uopteno govorci, sve
sposobnosti kojc smo prcthodno razmatrali - donoenje odluka; organi-
zovanje sopstvenih i tuih ideja; individualna i grupna kreativnost;
analiza; definisanje i reavanje problema; postavljanje vremenskih
rokova i odreivanje koliine materije za uenjc; a pre svega pamenje
i komunikacija - od esencijalnog su znaaja za uspeno bavljenje
mcnadmentom.
P R IM E R I M APA UMA U M EN A D M EN TU
1 Struktura menadmenta
Mape uma mogu biti koriene za potrebe strukturiranja jedne
organizacije, mogu delovati kao stabilizirajua vizija tc organizacijc i
ujcdno sluiti za njeno predstavljanje drugima. Mapu uma na strani 264
(gorc) je uradio g. Jan Piter H. Siks (Jan Pieter II. Six), potprcdsednik
holandske osiguravajue kompanije Interpolis. Pri strukturiranju i ob-
janjavanju svoje organizacije, razmotrio je sledee: organizaciju, ko-
rene, kooperaciju, prikljuenja, prodaju i reorganizaciju.
Peti segment: Poslovna i profesionabta upotreba 251

Menadzment XXVII
Organizacija
Razvoj organizacije sc razmatra sa dva razliita aspekta: sa nivoa
upravljanja (centralno, po sektorima, po ograncima ili po odeljenjima)
i sanivoadominacije u organizacionoj strukturi proizvoda (ivi/neivi),
klijenta (poljoprivrednici/pojedinci/firme) ili regiona.
Korcni
Interpolis je zasnovan na katolikim poljoprivrednim kooperati-
vama. Farmeri su organizovani u etiri katolike farmerske unije, po
jedna u svakoj biskupiji. Ove unije su stvorilc sopstvene koopcrativnc
institucije kao to su banke, pcnzioni fond i osiguravajuc kompanije,
koje su prvobitno predstavljale zajednike protivpoame osiguravajue
kompanije.
Koopcracija
Godine 1969, penzioni fond i etiri osiguravajue kompanijc su
spojene u Interpolis. etiri godine kasnije pet kompanija je koncentri-
sano u meslu Tilburg. Struktura organizacije je bila vrsto dctermini-
sana proizvodom.
Prikljuenja
Godine 1972, Interpolis je prikljuio i specijalno osiguravajuc
drutvo za zaitu od grada Ilagelunie, a zatim 1985. godine i opte
osiguravajue drutvo De Twaalf Gevvestcn. Obc kompanije su imale
zajedniki administrativni centar, nazvan Triadome. Poslcdnje prik-
Ijuenje je obuhvatilo specijalno osiguravajuc drutvo za zatitu stoke
Paarden-Vee-Unie.
Prodaja
Interpolis prodaje svoje proizvode putem posrenika. Postoje tri
distributivna kanala: 800+ Rabobank, 60 LTB agenti i 100+ NEVAT
agenti.
Do pre par godina sektor prodaje je obuhvatao odeljenje za marke-
tingkao i pet regionalnih prodajnih organizacija, svakasa svojim optim
i specijalnim kontrolorima.
252 Peti segment: Postovna i profesionalna upotreba

XXVI! Menadment
Reorganizacija
Reorganizacija jc donela mnoge promene u periodu izmeu 1987. i
1989. godine. U 1987. spccijalni kontrolori su izdvojeni iz sektora
prodaje, transformisani u nekoliko specijalistikih slubi i ukljueni u
tri ogranka.
2 Marketing
Mapa uma predstavlja vano srestvo za marketing. Firma Temple
Marketing u Britaniji koristi tipske marketinke mape uma (Marketing
Matrix Mind Map - MMMM) za planiranjc marketinkih potreba
svojih klijenata.
Mapu uma na strani 264 je uradio Najdel Templ (Nigel Temple,
predsednik i glavni izvrni direktor firme Temple Markcting, i la mapa
uma predstavlja osnovu njihovog marketinga za sve klijente.
Mapa uma razmatra: spektar proizvoda koje klijent eli da rek-
Iamira; poslovne i marketinke ciljeve klijenta; primarne porukc kojc
klijent eli da uputi javnosti i medijum pomou koga eli to da postigne;
prirodu i strukturu konsultativnih sporazuma; korienje razliitih me-
dija i njihovo ukljuivanje ili iskljuivanje u celokupnom market-
inkom planu; prirodu eljcnog odgovora i srestva za praenje tog
odgovora; ciljno trite u neposrednoj, skoroj i daljoj budunosti. Kao
to se u grupaciji Temple kae:
,,Mi koristimo mapiranje uma da bismo poboljali planiranje ra-
unovodstva i procesa menadmenta na svim nivoima. U seansama
brejnstorminga smo, na primer, otkrili da mapiranje uma predstavlja
mono sredstvo za beleenje kreativnog uinka na mnogo loginiji
nain.
3 Rukovoenje
U firmi Electronic data Systems (EDS), konglomeratu informa-
cionih sistema, jedan od primarnih korporacijskih ciljeva predstavlja
poduavanje slubenika mentalnoj pismenosti.
Jedan od najvanijih vidova ove kampanje predstavlja razvoj spo-
sobnosti rukovoenja. Da bi se to posiglo, od esencijalnog znaaja je
da se uspostavi potpuno razumevanje individualnih projektnih ciljeva i
da se odredi svrha rukovodioca ili ,,voe za mnoge razliite projekte.
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotrcba 253

Menadimcnt XXVII
Da bi se odrcdila uloga ,,voe u svakoj projektnoj grupi, svi lanovi

grupe bi dobijali praznu mapu uma (v. ispod), koju bi onda zajedno
popunjavali. Kao to Dim Mesermit (Jim Messerschmitt) i Toni
Mesina (Tony Mesina), direktori projckata i pokretai mapa uma, kau:
Ftmkcionisalo je iznzetno dobro, oduzelo je vrlo malo vremena, i
svi su u potpunosti razumeli ta smo eleli da postignemo i koja je
namera njihovog rukovodioca.
Primer kompletirane mape uma za ulogu rukovodioca moete videti
na strani 281 (gore).
4 Upravljanje vrentenom
Kao to smo razmotrili u poglavlju XX, mape uma su veoma korisne
za planiranje vremena. Mapu uma na str. 282 (gorc) delu strane je uradio
Tomas H. aper (Thomas H. Schaper) iz firme Association lntemational
Management iz Getingena, Nemaka.
Mapa uma Uloge voe" koju su koristili Dim Mesermit i Toni

Mesina, direktori vodeih projekata u firm i EDS. Ovo predstavlja
prvu fa zu (v. gore).
254 Peti segmcnt: Poslovna / profesionalna upotrebu

A 'A T / / Menadment
apcrova mapa uma se bavi instrukcijama za ostale menadere o

efikasnom korienju vremena pri upravljanju sopstvenim ivotima.
Mapa uma fokusira ciljna podruja: prirodu planiranja (ukljuujui i
akronim na nemakom jeziku ,,ALPEN za primarne korake pri up-
ravljanju linim vremenom); prirodu biolokih ritmova; maksimizaciju
energije odgovarajuim korienjem sopstvcnog vremena.
Kao to se esto deava sa mapama uma, aper jc otkrio da se i
njegova mapa uma moe koristiti u razliite svrhe. Pomogla mu je da
odredi smernice svog sopslvenog vremena i organizacije ivota kao i
da usmeri svoje kolege. Mapa uma je dospela u iu interesovanja,
uinivi ga ekspertom i osobom kojoj su drugi prilazili za savet.
5 Raunovodstvo - razvoj prakse

Mape uma postaju i sve vrcdnije sredstvo u polju raunovodstva.
Studenti - dobitnici nagrada sa Englcskog instituta ovlaenih rauno-
voa su ih koristili za pripremu ispita, porcski savetnici iz prestinih
kompanija kao to je Price \Vaterhouse su ih koristiii za reavanje
problema i savetovanje klijenata, i kao to se moe videti sa mape uma
koju je uradio Brajan Li (Brian Lee, strana 282, dole), suosniva iirme
B. H. Lee & Companv, Accountants, Auditors & Taxation Consultants
(raunovoe, revizori i poreski savetnici), mape uma se koriste i za
razvoj i ekspanziju prakse.
Li je istakao tri kljune take na svojoj mapi uma: opasnosti, razvoj
prakse i ekspanziju. Mapu uma je opisao na sledei nain:
Opasnosti
Glavna opasnost je prekomerna upotreba resursa prekomernim
angaovanjem i preteranim irenjem. Od sutinskog je znaaja raz-
motriti koje opasnosti mogu postojati u strukturi karijera partnera i
osoblja pri proirivanju delatnosti, kakvi e biti pritisci na prihode,
trokove i planove za reinvestiranje i koliko e se energije pogreno
upotrebiti, pogreno usmeriti ili sepakpokazati nedovoljnom.
Razvoj prakse
Ne samo to nam je potreban razvoj, potrebna nam je i konsoli-
dacija. Nema svrhe pridobijati nove klijente ukoliko se istovremeno
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreba 255

Menadment XXVII
izgube stari. Takoe je vano uvideti da se razvoj podjednako tie i

osoblja i klijenata.
Razvoj se moe postii marketingom, oglaavanjem, preporukama,
a posebno uz pomo postojeih klijenata. Sve ovo moe biti potpomog-
nuto odravanjem sastanaka o budetu, intenziviranjem drugih servisa
i seminara i osmiljavanjem posebnih dogadanja.
Ekspanzija
Ekspanzija mora biti definisana. Ona se vrti oko veeg broja inici-
jalnih pitanja. Ko je u ekspanziji: partneri, kolege, klijenti, osoblje?
Kada e doi do ekspanzije? U toku kogperioda? Gde planirate svojtt
ekspanzijtt, tj. mesto, podruje? Da liete to uiniti kroz zajedniki rizik,
kupovinom druge firme, saraivanjem sa osfalima ili formiranjem
novih partnerstava? Takoe, kako identifikujete mogunosti na svakom
odovihpodruja i ta bi moglo da ubedi nekoga da sepridrui ovakvom
p/anu ekspanzije, npr. da li e mu to omoguiti penziju, godinje
odmore, pomo na dohvat ruke, proirenjeposlovne imperije, ili moda
smanjenje odgovornosti uz istovremenu veu zaradu! Kak\>i trokovi su
ukljueni u ovalani ekspanziju: kapitalni trokovi, trokovi iz resursa ili
pak trokovi u visini normalne stope prihoda?
Velika panja mora bitiposveena odabiranju metoda za postizanje
ekspanzije i identifikaciju mogunosti. Koji su razlozi? Odakle dolazi
novac? Da li e to doneti profit? Da lije to sigurno? Da li to donosi
status kakav svi zahtevaju? U potrazi za odgovorima na ova pitanja
treba koristiti kako spoljnja tako i unutarnja znanja zajedno sa svim
ostalim postojeim podrujima znanja.
Li sumira:
Raunovodstvo tradicionalno funkcionie u vrlo loginim i po-
nekad ogranienim okvirima. Mapiranje uma nosi misli da/eko izvan
ovih granica.
6 Istovremena viestruka upotreba

Zan-Lik Kastner (Jean-Luc Kastner), vii menader u firnii Hewlett
Packard Medical Products Europe, morao je da se suoi sa jednim
problemom. Njegova kompanija proizvodi kompjuterski sistem koji
Prirodno arhiteldonika: slike 27 i 28 >

256 Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreba
Rekapitulaciona mapa uma autora Brojona Helera iz IBM-a, koja sumira
njegovo znanje o pficama prikupljano tokom ifavog ivofa (v. str. 227)
Pcri segment: Poslortia iprofesional/ta upotreha 259

Viejezina mapa u m o so trodnevnog skupa u paniji (v. str. 231)
Mopo uma koju je uradila Lana Izroel kao p rip re m u za ispit

iz istorije (v. str. 211 i 2 26)
260 Peri segmenr: Poslovnu iprofesionulna upoireba

M op o uma auforo ledi M eri Tovej sa sastonl<o p ovo do m dobrotvornih okcija
orgonizocije Broin Trust (v. str. 2 3 ) )
Peri segment: Poslovna i profesionalna upotreha 261

M ap a uma koju je urodio Toni Buzan o c/voc/nevnom predavanju (knjizi od
4 0 0 strana) autora Dzona N ejzbita (v. str. 2 46)
262 Peti segrnent: Poslovnu iprofesionalna upotrcha

M apo umo koju je uradio Toni Buzan za svoj g o v o r dobrodolice (v. sfr. 247)
Mapo umo autora Rejm onda Kina, nosioco ordena Brifanslce im perije, za
priprem u predavanja na panskoj televiziji (v. str. 247)
Peti segment: Posloviia i profesioitalna upotreba 263

Mapcr umo koju je uradio Jan Piter Siks iz firme Interpolis (v. str. 25/)
'rs
r-
l AWARPS
v BZ'Tic al
X t 7 T O N A )^
M op o uma koju je urodio N ojd el Templ, osnivo Tem ple M orketing-o, kojo
se koristi koo osnovo zo ofkrivonje m arketinkih potrebo klijenota (v. str. 2 5 3 )
264 Peti segment: Poslovna iprofesiotuilna upotreba

XXVII Menadmertt
moe da prati i analizira ritmove srca, i da dovoljno rano detektuje

nepravilnosti koje e upozoriti prisutnog lekara da preduzme odgovara-
jue korake. Specijalizovani strunjaci vode 4-dnevni kurs obuke za
dijagnosticiranje srane aritmije.
Jcnoga dana se razboleo lan osoblja zaduen za demonstraciju
programa, i trebalo jc da budc odsutan dva meseca. Kastncr, kao cf'
i kao jedina osoba koja je posedovala dovoljno osnovnih informacija
da bi mogla da razmotri dranje kursa, bio je primoran da zameni svog
slubenika. Vanredna situacija je zahtevala od njega da organizuje i
dopuni svojc postojee znanje i da odri laj kurs.
Kurs olmke zct sranu aritmiju je kurs namenjen HP inenjerima
zaduenim za ovu aplikaciju, a koji treba da im omogui detaljno
poznavanje sledeeg:
ftziologije ljudskog srca
glavnih prob/ema ritma i njihovih posledica
rada kompjuterskog cilgoritma
funcionisanje sistema za aritmiju.
Osim toga, polaznici kursa moraju biti u stanju da:
obue krajnjeg korisnika (medicinsku sestru ili lekara)
objasne neka od stanja koje spravu mogu dovesti u problematinu
situaciju (kompjuter ipak jo uvek nije tako dobar kao jedan
kardiolog!)
Korienjc metoda poduavanja pomou ntapa uma
Ovaj kurs obttke se inio idealnim za testiranje poditavanja po-
mou mapa uma na jednom vrlo tekom predmetu.
Razradio sam kurs u roku od pet dana, pravei mape urna ve
postojeeg materijala, sa sledeim ciljevima:
Da svipolaznici uspeno urade test na kraju etvrtog dana.
Da svi polaznici naprave svoje referentne prirunike.
Da ne koristim slajd projektor (osim kada je u piianju kopija
medicinske dijagnoze).
Da popravim faktor priseanja nakon mesec ciana za 100% (esto
je znao da bude i znatno ispod 40%).
Da i instruktoru i polaznicima ovo bude prijatno iskustvo.
Peli segment: Postovna i profesionalna upotreba 265

Menadment XXVII
Struktura
Struktura obuke je osmiljena korienjem mape uma kao ,,putne
karte Svaka grana je predstavljala jedan od glavnih naslova, a za
svaku granu sam razvio detaljnu mapu uma kojaje bila reprodukovana
na panou. Svakog drugog sata smo pravili veu pauzu.
Kurs
Na samom poetku kursa svim polaznicima je reeno da oslave sav
svoj lini pribor za pisanje van uionice. Dobili su samo table sa
praznim listovimapapiraAjformata i veliki izbor raznobojnih olovaka.
Polaznici su zatim upoznati sa mapama uma. Zatraeno im je da
tokom ova 4 dana kopiraju sa panoa sve beleke sa mape uma koje bi
nastavnik sainio.
Kurs je organizovan po sekcijama od 40 minuta, sa pauzama od 10
minuta. Tokom ovih pauza polaznicima je omoguen pristup kompju-
terski regulisanim aparatima koji su simulirali elektrokardiogram paci-
jenata (EKG). Tako su mogli da testiraju svoje znanje tokom kursa.
Kadajejedna od grana na rekapitulacionoj mapi uma bila zavrena,
od polaznika je zatraeno da naprave svoje sopstvene rekapitulacione
rnape uma. U tu svrhu je jedan ogroman list papira bio privren za
zid i itava grupa je potom zajedno uest\>ovala u stvaranju rekapitu-
lacione mape uma (v. str. 283).
Na kraju dana, od polaznika je zatraeno da prekopiraju rekapitu-
lacionu mapu uma za sebe, kao i da pregledaju i sloe dnevni materijal.
Sledeegjutraje jedan od polaznika uradio pregled rekapitulacione
mape uma odprethodnog dana sa itavom grupom. Potom bi poinjale
ostale aktivnosti.
Na kraju kursa, a pre poetka zavrnog testa, grtipa je ponovo
pregledala rekapitulacionu mapu uma i analizirala je do detalja.
Posle toga sti polagali zavrni 2-asovni test (kojije bio obavezan
za dobijanje diplome).
Rezultati
Odrali smo kurs zasnovan na objanjenoj emi. (Prisustvovalo je
dvanaest polaznika, iz Engleske, Francuske, Nemake, Italije i Irske.)
Svih dvanaest je dobilo 18 od moguih 20 poena na testu - najbolji ikad
postignuti zbir.
266 Peti segment: Poslovna iproftsionalna upotreba

XXVII Mcnadment
Poslc jednog meseca sam sproveo neformalno istraivanje i utvrdio

sam da je faktor priseanja znatno iznad 70%. U stvari, od deset
postavljenih pitanja hili sit u stanju da, u proscku, daju odgovor na
devet!
Reakcije na kurs su bile izvrsne, polaznici su procenili da je metod
mnogo uspeniji, mnogo korisniji i mnogo zahavniji od starog kursa
zasnovanog na prezentaciji slajdova. Ncki polaznici su ak tvrdili da je
ritam kttrsa zasnovanog na mapama uma mnogo holje prilagoen
polaznicima ije znanje engleskogjezika nije bilo ha savreno. Sve ovo
pokazuje uspenost poduavanja na bazi mapa ttma.
Kurs zasnovan na mapama umaje u meuvremenu odranjo 4 puta
od stranc razliitih instruktora, sa slinim rezultafima.
Pokazalo se da poduavanje uz pomo mapa uma definitivno prcd-
stavlja edukalivno sredstvo budunosti.
KORIST OD MAPA UMA U MFNADMENTU
1 Kaorezultatdajubolji menadmenti organizaciju, tovodi srenijoj

i motivisanijoj radnoj snazi. To, za uzvrat, znai manje radnih dana
izgubljenih zbog bolesti i bolju javnu reputaciju kompanije.
2 Poboljavaju komunikaciju meu lanovima osoblja.
3 Obuku ine efikasnijom i efektivnijom.
4 Marketing i promovisanje mogu bolje fokusirati, to vodi i boljoj

prodaji.

Komjuterske mape uma su realizovane tek nedavno. Sledee po-
glavlje objanjava kako kompjuterska tehnologija stupa u interakciju sa
Ijudskom tehnologijom.
Peti segment: Poslovna i profesionulnu upotrcba 267

XXVIII
K om pjutersko m ap iran je u m a
Pregled
Uvod
Kreiranje i editovanje kompjuterskc mape uma
Zumiranje i slojevitost
Organizacija podataka
Praenje spontanih misli
Grupno uee
tampanje
Budunost kompjuterskog mapiranja uma
UVOD
Sve do tampanja ove knjigc, mape uma su uvek stvarane samo uz
korienje olovakau boji i hartijc. Ali, tehnologija nam sada dozvoljava
da radimo mapiranje uma uz pomo kompjutera, jer kompjuleri danas
poseduju dovoljan kapacitet memorije, brzinu i mogunosti softvera,
to nam omoguava crtanje mapa uma na ekranu.
U ovom trenutku, kompjuteri se ne mogu takmiiti sa beskrajnom
vizuclnom raznolikou, prenosivou i minimalnim pomonim sred-
stvima tradicionalnih tehnika mapiranja uma. Meutim, podruja u
kojima kompjutersko mapiranje uma moe ponuditi znaajno pobolj-
anje line produktivnosti su sledea: automatsko generisanje mapa
uma, editovanje mapa uma, skladitenje podataka, povraaj podataka,
unos tcksta i organizacija podataka. Stvaranje vie razliitih varijacija
istc mape uma je takoe olakano i ubrzano.
268 Peti segment: Poslovnu i profesionatna upotreba

XXVIII Kompjutersko mapiranje uma
Ovo poglavlje nas upoznaje sa radom Pitera Bareta (Peter Baret),

koji je radio zajcdno sa autorima knjigc na stvaranju sofivera pod
nazivom Mind Map Plus.
K R E IR A N JE I ED ITO V A N JE
K O M P JU T E R S K E M A PE UMA
Kreiranje kompjuterske mape uma je veoma jednostavno. Iz menija

na ekranu birate opciju Make a nevv Mind Map. Ovaj izbor odmah
prikazuje novi ekran na kome treba da unesete kijunu re za novu mapu
uma. im se ova kljuna re, odnosno centralni lik, unese, kompjuter
automatski crta, boji i smeta centralni lik vae mape uma u sredinu
ckrana.
Na potpuno isti nain kao to biste radili sa standardnom mapom
uma, dodajete glavne teme i granc, pri emu kompjuter svaku od glavnih
grana jednostavno idcntifikujc kao kljunu re. Sve sekundarne grane
se automatski rasporeuju i bojc, i to istom bojom kao to je boja glavne
grane.
U svojoj krcativnoj fazi, mapiranje uma vas podstie da beleite
informacije lako i teno i da nc brinctc mnogo oko precizne strukture i
pravilnog pozicioniranja ideja. Novo kompjutersko mapiranje uma
omoguava savreno razdvajanje kreativnih i editujuih delovaprocesa.
Jednom pozicionirane, grane se mogu premetati, ponovo bojiti,
kopirati, pomerati, pa ak se i itava struktura moe rcorganizovati ako
je to polrebno. Svaki pojedini element ili sub-segment svake grane, a
svakako i itava grana, mogu se premcstiti na bilo koje drugo mesto na
mapi uma. Grane se takoe mogu obeleiti kljunim reima koje su
razliite boje od same linije grane, a kljune rei opct mogu biti na
jcdnostavnoj ili na rafiranoj pozadini, to sve omoguava oznaavanje
tema, odreivanje zadataka i definisanje razliitih podruja odgovor-
nosti.
Sa kompjuterskim mapiranjem uma postajete ubrzani arhitekta ide-
ja, sposoban da eksperimentie na beskrajnom igralitu struktura.
Z U M IR A N JE I S L O JE V IT O S T
Mogunost zumiranja na kompjuteru dozvoljava stvaranje mapa

uma neizmeme veliine (mega mape uma). Veliina ekrana datog
kompjuteramoe ograniiti jedino koliinu informacija koje se istovre-
Peti segment: Poslovna iprofesionalna npotreha 269

Kompjitierskn mapiranje uma XXVIII
meno mogu videti u izabranom stepcnu prikaza, a ovaj problem bi kod

manuelnih mapa uma zahtevao ili ponovno crtanje itave mape uma na
nekom jos veem listu hartije ili crtanje nastavaka na posebnim lis-
tovima. Kompjuterska arhitektura je od kljunog znaaja u ovom po-
boljanju. Postoje tri grupe opcija za manipulisanje tnega mapama uma.
1 Sa novorn kompjuterskom tehnologijom, mape uma unutar mapa

uma se ve mogu crtati do dubine od etrnaest nivoa. Pri makro
prikazima, naviim nivoima, nekeod grana samnogodetaljase tee
itaju. Kompjuter ovo reava-uz pomo zumiranja, koje vam omo-
guava da uveate bilo koji deo. Ukoliko je potrebno jo detalja,
moeseukljuiti zumiranje unutarzumiranja. Pomenutamogunosl
vam dozvoljava da pogledate bilo koji detalj na mapi uma, u isto
vreme zadravajui na ekranu originalnu strukturu celokupne mape
uma.
2 Kako mega mapa uma raste, ideje na periferiji niogu postati do-
voljno znaajnc da bi postale novi centri. Kompjuterski program
mapiranja uma omoguava svakoj ideji ili grani da postane novi
sredinji lik od koga polaze svi ostali elcmenti mega mape itma.
Ovako se moe sagledati iroki spektar razliitih uglova posma-
tranja originalnc strukture, to u ogromnoj meri poboljava ra-
zumevanje svih meusobnih veza sadranih u skiopu originalne
idejc.
3 Ukoliko mapa uma postane toliko velika da zahteva proirivanje

izvan etrnaestog nivoa, kompjuter vam omoguava da od svake
primame ili sekundarnc granc razvijete posebnu kompletnu mapu
uma. Ove se potom mogu povezati sa glavnom mapom uma, omo-
guavajui vam dalje nivoc organizacijc grana.
O R C A M Z A C IJA PODATAKA
Jedna od glavnih prednosti novog kompjuterskog mapiranja uma je

mogunost organizovanja i reorganizovanja informacija. Integrisano
okruenje za organizaciju podataka vam omoguava da grupiete faj-
love u direktorijume, sub-direktorijume i sub-sub-dircktorijume, i tako
dalje, tako da moete lako locirati, uz mogunost trenutnog prizivanja,
pojmove iz bilo koje kategorije. Program Mind Map Plus vam omo-
270 Peti segment: Poslovna i profesiottalna upotrcba

XXV! U Kompjutersko mapiranje uma
guava stvaranje tekstualnog fajla koji bi bio povczan sa bilo kojom

granom vac mape uma, kao i spajanje tih fajlova u samo jedan fajl
pogodan za obradu tcksta.
P R A E N JE SPO NTA NIH ID EJA
Kada vai podaci nisu ,,organizovani, ve imaju formu spontanih

ideja koje elite da zabeleite, ali koje u isto vremc nemaju nikakve
druge posebne asocijacije, uvek je korisno da imate gde da napravite
beleke. Pri kompjuterskom mapiranju uma mogunost pravljenja ,,pri-
beleki vam dozvoljava da zabeleite svoje ideje u bilo kom direkto-
rijumu, odnosno fajlu, koje ete saeuvati ili povezivati po elji.
G R U PN O UEE
Specijalna kompjuterska displej tabla za dodavanje novih grana na

mapi uma je naroito velikih dimenzija, tako da je lako moe posmatrati
mala grupa koja sedi oko kompjutera, to je tipino za standardni
sastanak u oblasti menadmenta ili planiranja. Na ovaj nain, itava
grupa moe doprineti razvoju procesa, s tim to e jedna osoba vriti
unos podataka. Ova procedura razvija zajedniko vlasnitvo nad kom-
pjulerskom mapom uma, koja se potom moe odtampati ili kopirati,
tako da je mogu koristiti svi lanovi grupe. (V. poglavlje XXIV, str. 222.)
TA M PAN JE
Crtemape umasemoeodtampati ujednoj ili vie boja na irokom

spektru postojeih tampaa ili plotera. Osim toga, tekst se moe
direktno tampati, a uraeni fajlovi mogu potpomoi prenoenje po-
dataka do nekog drugog softvera za daljnje editovanje ili za korienjc
u drugim dokumentima. Posebni PCX fajlovi mapauma se mogu uraditi
radi ukljuivanja u prirunike.
BU D U N O ST K O M P JU T E R S K O G M A PIR A N JA UMA
Kompjutersko mapiranje uma je jo u povoju, a sa lakom ostup-

nou veoma monih kompjutera i inovativnog softvera u sledeih
nekoliko godina e uslediti ogromni napredak. Neke od mogunosti
koje e biti dostupne u blioj budunosti ukljuuju i sledee:
Peti segmenf: Poshvtta i profesionulnu upotrebu 271

Kompjuicrsko mapiranje nma X X V III
1 Viebojne slike koje mogu igrati ulogu ccntralnog lika mape uma
ili pak mogu biti prikacnc na bilo koji dco bilo kojc granc.
2 Dodatni, raznobojni i organizovani prirodni oblici grana.
3 Kompjuterska tehnologija digitalnih crtaih tabli e unos podataka

u kompjuter uiniti slinim tradicionalnom mapiranju uma. Neiz-
beni napredak u tehnologiji prenosivih kompjutera c omoguiti
univcrzalnu dostupnost kolor ekrana manje teine i po povoljnim
cenama.
To c znaiti da e noenje vrlo monog kompjutera sa irokim
spektrom softverapostati sasvim uobiajeno kod studenata, menadera
i mnogih drugih korisnika. Softver za mapiranje uma e postati povezan
sa drugim softverom, to e poveati spektar odgovarajuih mogunosti
za mentalno pismenog korisnika kompjutera.
4 Grupne mapeuma koje su generisali korisnici kompjutera sa razlii-

tih lokacija irom sveta c uskoro postati mogue putem modema
i/ili mrea, to e povezanim uesnicima omoguiti da simultano
generiu mega mapu uma, koja e izazvati stvaranjeglobalne mape
uma.
Uz razvijanje intcligcncijc maina i Ijudi u tandemu, kakva je naa

izvesna i mogua budunost? U poslcdnjem poglavlju Toni Buzan daje
linu perspektivu predskazane revo/ucije inteligencije, uspona Unmih
zvezda kao i perspektive mentalno pismenih pojedinaca koji rade na
stvaranju mentalno opismenjenog drutva i blistave budunosti briljant-
nog razmiljanja.
272 Peti segment: Poslovna i profcsionalna upotrcba

Gdeiiak I: Kudunost
XXIX
U su sret b riljan tn o m razm iljan ju i

m en taln o o p ism enjenom svetu
Pregled
Uvod
Revolucija inteligencije
- Eksplozija informacija o mozgu
- Umne zvezde
- Olimpijada umnih sportova/Svetski ampionati u pamenju
Mentalna pismcnost
- Mentalno opismenjeni pojedinac
- Mentalno opismenjena porodica
- Mentalno opismenjena organizacija
- Mentalno opismenjeno drutvo
- Mentalno opismenjena civilizacija
Briljantno razmiljanje - blistava budunost
UVOD
Poslednje poglavljc ovc knjigc baca pogled na iznenaujue oh-

rabrujue savremene trendove u oblasti razmiljanja i prouavanja
mozga, kao i na uspon novih heroja i hcroina - umnih zvezda.
Tu se takoe razmatraju i implikacijc briljantnog razmiljanja i
mapiranja uma na nau budunost, kao i mogunosti mentalno opisme-
njenog sveta iz perspekti ve pojedinaca, porodica, organizacija, drutava
i globalne civilizacije.
Peti segment: Buduttosi 273

U susret briljantnom razmiljanju i mentalno ojnsmenjenom svein XXIX
REVOLUCIJA INTELIGENCTJE
Dok ova knjiga ide u tanipu, svct stoji na pragu nove revolucije:
otkria da inteligencija moe razumeti svoju sopstvenu prirodu, i da,
inei to, moe uveavati i hraniti samu scbe. U isto vreme, shvatamo
da na intelektualni kapital upravopredstavljanaeglavno preimustvo.
Nacionalni olimpijski timovi trenutno posvcuju ak 50 procenata
vrcmena treninga razvoju mentalne snage i izdrljivosti, dok samo
vodec amerike kompanije informativne tehnologije troe stotine mili-
ona dolara na razvoj vetina mentalnepismenosti svojih slubenika.
Eksplozija informacija o mozgu
U 1992. godini je zanimanje za mogunosti mozga eksplodiralo u
domen popularnog, poto je sve vci broj nacionalnih i internacionalnih
novina i magazina poelo da posveuje svoje glavne lanke funkcijama
mozga.
Magazin Fortune jc na naslovnoj strani objavio natpis Snaga
uma, tvrdei da je intelekualni kapital najvrednije primustvo
drutva.
Magazin Omni je, u dva navrata, objavljivao lanke iz ove oblasti:
Mozak i starenjc i Dijeta za mozak.
Nemaki Stern je pisao o razvoju mentalne kondicije.
Magazin Synapsia je objavio lanak Razvoj globalnog mozga.
Newsweek jc uradio istraivanje o tomc kako nauka otvara nove
prozore uma i pisao o mentalnoj pismenosti u lanku koji je
proizveo rekordnu reakciju italaca.
Magazin Time je objavio diskusiju o drogama i mozgu.
US News je objavio specijalno dvostruko izdanje o krcativnom
razmiljanju i jo jcdno izdanje o odnosima uma i tela.
NewsScientistjeobjavio naslovnu stranu nakojoj je bilo dvadcsct
mozgova!
Novine The Times su u Engleskoj objavile lanak o revoluciji
neuro-nauka.
The Wal Street Journal je popularizovao istraivanja modane
elije.
274 Pefi segment: BuJunost

XXIX U sitsret hriljantnom razmiljcinjit i mentalno opismenjenom svettt
Septembarsko izdanje asopisa Scientific American iz 1992. go-

dinc je bilo u potpunosti posveeno temi ,,Um i mozak, sa
analizom pamenja i uenja.
U koincidcnciji sa ovim uestalim medijskim reportaama, svedoci
smo pojave novog soja ,,superstarova na meunarodnoj sceni - umnih
zvezda.
Umne zvezde
Dvadeseti vek je poeo sa filniskim zvezdania, a ubrzo su poele da se
pojavljuju i muzike, rok i pop zvezde, i sportske zvezde. Vek se
zavrava, a novi poinje sa umnim zvezdama, kojc dcmonstriraju princip
zdravog uma u zdravom telu. Milioni dece irom sveta ve kae na
zidove svojih soba postere sa likom Garija Kasparova, atletskog i
dinaminog svctskog ahovskog ampiona, sanjajui kako c i sami
postati medunarodni ahovski velemajstori i ampioni.
Slino torne, armantna mlada Maarica Judit Polgar, najmlai ikad
poznati ahovski velemajstor, postaje kultna figura. Dominik O'Brajen
(Dominic OBrian), prvi svetski ampion u pamenju, koji koristi
mcmorijskc mape uma kao pomo pri priseanju rekordnih koliina
informacija, redovno se pojavljuje na meunarodnoj televiziji. A tu je
i Rejmond Kin, majstor umnih igara i nosilac svetskog rekorda u broju
napisanih knjiga o igrama i razmiljanju (vie od 90!). Svojim mapama
uma, lancima, knjigama i televizijskim prezentacijama (v. str. 247 i
263) zadobio je 180.000 pristalica koji ostaju budni do jedan sat poslc
ponoi da bi gledali njegove emisije.
Ova rastua brigada jurinika bistrine ukljuuje i Karla Segana,
poznatog astronoma i rukovodioca istraivanja ekstraterestrijalne* in-
teligencije koje vredi vie milijardi dolara; Omaraarifa, ija briljatnost
u bridu nadmauje sjajem njegovu karijeru glumca; Edvarda de Bonoa,
koji putuje po svetu drei govore irokoj publici o lateralnom raz-
miljanju; Bobija Fiera, amerikog ahovskog genija koji je ovu igru
vaskrsnuo u javnosti, i koji se nedavno, posle viegodinje pauzc,
privremeno vratio na ahovsku scenu i pobedio Borisa Spaskog; i
Stivena Hokinga, fiziara sa Kembrida, ija je knjiga Kra/ka istorija
vremena do sada na listi bestselera bila due od bilo koje druge knjige
u istoriji izdavatva.
* Vanzcmaljske. (prim. ur.)
Peti segment. Budunost 275

U susret briljantrrom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu XXIX
Ove umne zvezde i mentalne atlete je nedavno okupio izuzetni

znalac i profesor matematike, 65-godinji dr Merion Tinsli (Marion
Tinsley), svetski ampion u igri dame. Tinsli je, pobijajui sve mitove
0 starosti i mentalnim sposobnostima, na prvom mestu od 1954. godine
(tokom ovog pcrioda izgubio je svcga sedam meeva). Nedavno je
pobedio i novog svetskog viceampiona, inuka (Chinook) - u pitanju
je kompjuterski program. Tvrdei da je koristio samo mali deo sposob-
nosti svog mozga za briljantno razmiljanje, Tinsli je pobedio kom-
pjuter koji je mogao da srauna tri miliona poteza u minuti, i koji je
posedovao bazu podataka sa vie od 27 miiijardi pozicija!
Paralelno ovom trendu se javlja i rastua populamost programa
intelektualnih kvizova, kao to su Mozak Britanije i ,,Mastermajnd,
1 ustanovljenje nagrada kao to je nagrada organizacije Brain Tnist
Mozak godine, iji su najnoviji dobitnici Gari Kasparov za mentalne
igre, ijonofudi (Chiyonofuji) za podvige u oblasti fizike i Din
Rodenberi (Gene Rodenbery) za rad u oblasti inenjerskih medija.
Olimpijada unmih sportova - Svetski ampionati u pamenju
Ncdavna razmatranja Dejvida Livaja (David Lcvy), koji je postao
poznat 1968. godine po tomc to je izazvao kompjutere na ahovski
dvoboj i pobeivao ih tokom 20 godina, pokazala su da postoji zapre-
paujui globalni interes za mentalne sportove. Preko 100 miliona ljudi
igra Monopol i slinc igre, dok 200 miliona igra Skrebl i reava ukrtene
rei. ak 60 miliona igra brid, 250 miliona igru dame, a preko 300
miliona ah.
Kao rezultat ovog astronomskog rasta interesovanja 1994. godine je
odran Svetski ampionat u pamenju, skoro u isto vrcme kao i prvo
izdanjc knjige Mape uma. Mentalne igre e ubudue obuhvatati tak-
mienja u svim formama briljantnog razmiljanja, ukljuujui i sve
glavne mentalne igre, takmienja u pamenju, takmienja u kreativnom
razmiljanju i takmienja u mapiranju uma.
M ENTALNA PISM E N O ST
Svi ovi trendovi odslikavaju rastui meunarodni poriv prema men-

talnoj pismenosti, koja se definie na sledei nain:
Standardna i numerika pismenostukljuuju razumevanje azbuke
slova i brojeva i njihovih beskrajnih permutacija i kombinacija.
276 Peti segment: Budunost

XXIX U susret briljantnom razmiljanju i menfaino opismenjenom svetu
Men/o/na pismenost predslavlja razumevanje azbuke aspekata

biologije i ponaanja mozga, a posebno korteksa, modane
elije, uenja, pamenja i kreativnosti.
Knjiga Mape uma, sa svojim naglaskom na zrakastoj biolokoj i
pojmovnoj arhilekluri mozga, predstavlja uvod u mentahm pismenost,
koncept za koga se nadamo da e imati duboko pozitivne efekte na
linost, porodicu, organizacije, drutva i ilavu civilizaciju.
1 Mentalno opismenjeni pojedinac

U naem istorijskom mentalno ncpismcnom stanjuk\ mozak poje-
dinca je zarobljen u relativno malom pojmovnom okviru, bez korienja
ak ni najprimarnijih alatki mentalne pismenosti koje bi mu pomogle
da proiri taj svoj pojmovni okvir. ak su i tradicionalno dobro
obrazovani i pismeni pojedinci znaajno ogranieni injenicom da su
u mogunosti da koriste samo dco biolokih i pojmovnih alatki za
razmiljanje koje su im dostupne.
Ilustracija koja pokazuje relativnu veliinu mentalnih ekmna

nepismenih, linearno razmiljajueih i zrakasto razmiljajuih
umova. Petlja automatske samopoboljsavajue povratne sprege
briljantnog mislioca daje ekrann mogunost heskrajnogpoveavanja
Peti segment: Budunost 277

U susret hriljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu X X IX
Uveliavanje spoznaje
Mentalno opismenjen ovek jc u stanju da ukljui briljantne sinergi-
stike maine za razmiljanje, kao i da osmisli pojmovne okvire i nove
paradigme beskrajnih mogunosti. Prethodna ilustracija pokazuje ,,men-
talne ekrane nepismenog, linernog i briljantno razmiljajueg uma.
Moe se videti da ovaj poslednji ekran, po prirodi intelektualne maine-
rije koja ga pokree, nastavlja da raste sa beskrajnim mogunostima
veliina i dimcnzija. Ono to omoguava veliku intelektualnu slobodu
je petlja automatske samopoboljavajue povratne sprege briljantnog
mislioca, koja odraava inherenlnu sposobnost mozga svakog poje-
dinca - jedne zadivljujue energane, kompaktne, efikasne i prelcpe, sa
potencijalno beskrajnim horizontima.
Primena principa briljantnog razmiljanja na mozak vam omogu-
ava da se slobodnije krcctc kroz glavne intelektualne aktivnosti
odluivanja, pamenja i kreativnog razmiljanja. Poznavanje arhitek-
ture sopstvenog razmiljanja e vam omoguili da birate i odluujete
koristei ne samo svesne mentalne procese, ve i parasvesne - te
ogromne kontinente, planete, galaksije i mcntalne svemire koji ekaju
da budu istraeni od strane onih koji su mentalno opismenjeni.
Mentalno opismenjeni pojedinac je takoe sposoban da vidi vitalne
energane memorije i kreativnog razmiljanja onakvim kakve stvarno
jesu: potpuno identini mcntalni procesi koji jenostavno zauzimaju
razliito mesto u vremenu. Pamenje j e ponovno stvaranje prolosti u
sadanjosti. Kreativnost je projekcija sline mentalne sinteze iz pro-
losti u budunost. Svesni razvoj memorijc ili kreativnosti pomou
mapa uma automatski osnauje oba procesa.
Najcfikasnij i nain na koji pojedinac moe raz\'iti sposobnosti men/alne
pismenosti i povcati mentalni ekran je da prati uputstva za briljantno
razmiljanje prikazana u poglavlju X (str. 85). Ova uputstva pred-
stavljaju tercn za vebu za razvijanje mentalnih sposobnosti kakve su
koristili vefi/ci umovi (v. poglavlje II, str. 24; i dodatak Beleke velikih
umova - test, str. 293). Upravo je Leonardo da Vini, svakako najvei
svestrani korisnik mentalnih vetina, osmislio etvorodelnu formulu za
razvoj potpuno funkcionalnog, mentalno pismenog mozga, koja savr-
eno odraava data uputstva.
27S Peii segment: Biuhinost

XXIX U siisret hriljantnom razmisljanju i mentaino opismenjenom svetu
Principi Leonarda da Vinija za razvoj mcnialno pismenog uma
1 Prouavaj nauku umelnosti.
2 Prouavaj umetnost nauke.
3 Razvijaj ula - naroito naui kako da gleda.
4 Shvati da je sve povezano jedno sa drugim.

Recno savremenim jezikom mapiranja uma, da Vini je pojedineu
rekao sledee:
Razvij sve svoje kortikalne vetine, razvij itav spektarprimajuih
mehanizama svog mozga i shvati da mozak funkcionie sinergistiki i
da prestavlja heskrajnu i blistavu asocijativnu mainu u blistavom
univerzumu.
Primenjujui vodca naecla mapiranja uma i da Vinijeve zakone,
mozak moe da razvijc svoj sopstveni izraz, istraujui nesanjane
domene. Kao to je profesor Pjotr Anokin nastavio, nakon citata iz
prvog poglavlja ove knjige (str. 15):
Nema nitijednog ovelca, ni u prolosti ni u sadanjosti, koji je

barem iz daljine istraio celokupni potencijal mozga. Mi prema
tome ne prihvatamo nikakva ogranienja potencijala Ijudskog moz-
ga - on je beskrajan!
2 Mcntalno opismenjena porodica

U mentalno opismenjenoj porodici naglasak c biti na razvoju,
komunikaeiji, uenju, kreativnosti i Ijubavi, i u tom kontekstu e svaki
lan porodice razumeti i negovati udesne, blistave i neopisivo kom-
plcksne individue - ostale lanove svoje porodice. Kao to je Don
Rcjdcr Plat (John Rader Plat) rekao:
Ako bi ova osobina kompleksnosti nekako mogla biti transfor-
misana u vidljivu svetlost tako dapostcmejasno dostupna naim ulima,
bioloki svet bi postao hodajue polje svetlosti u poreenju sa fizikim
svetom. Sunee bi sa svojim velikim erupcijamci iezlo do blede jed-
nostavnosti uporeenju sa ruinimgrmom, kina glista bi bi/a svetionik,
pas bi bio grad svetlosti, a Ijudska bia bi se isticala kao bljetava sunca

U susret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu XXIX
kompleksnosti, koja isijavaju eksplozije znaenja jedni drugima kroz

gluvu no fizikog sve/a koji se nalazi izmeu njih. Ozledili bismo oi
jedni drugima. Pogledajte u oreole na glavama svojih retkih i kom-
pleksnih saputnika.
Zar nije tako?"
Takoje.
3 Mentalno opismenjena organizacija

Nadamo se da e u budunosti Mentalno opismenjena organizacija,
bilo da je to klub, kola, univcrzitet ili poslovnaorganizacija, biti viena
u kontekstu proirene porodice, voena istim principima, razumevanjem
i vizijama.
Ve smo, u ranim devedesetim, poeli da uviamo prve dramatine
znake. Organizacija The Brain Trust, meunarodna dobrotvoma organi-
zacija za sve one koji ele da naue kako da koriste svoj mozak,
osnovalaje klubove pod imcnom Upotrebitesvojuglavuu deset razlii-
tih zemalja, i poela da objavljuje magazin pod nazivom Upotrebite
svoju glavu - Synapsia, meunarodni umal kluba Upotrebite svoju
glavu.
Sve je vci broj nastavnika i uenika u kolama koji su ukljueni u
mentalno opismenjavanje, a u Itonu, uvenoj engleskoj dravnoj koli,
kolski Klub mozgova (Brain Club) u svojoj prvoj godini postojanja
ve ima 300 lanova! (V. str. 287, gore.)
U meuvremenu, studenti Univerziteta Durham, koje predvodi Dejms
Li (James Lee), formirali su klub posveen promovisanju mentalne
pismenosti i uspostavili mreu kroz itav sistem engleskih univerziteta.
U svetu biznisa se, takoe, trend prema mentalnojpismenosti ubr-
zava. Osim brojnih primera, navedenih u poglavljima XXV (str. 230),
XXVI (str. 243) i XXVII (str. 250), i pisci i mislioei iz poslovnog sveta
podjednako dolaze do istih zakljuaka. Piter Draker (Peter Drucker) je,
u svojoj knjizi Inovacije i preduzetnilvo, predvieo da e menader
budunosti biti jednostavno vodi za uenjc, dok je Don Nejzbit, u
knjizi Megatrendovi 2000, dao prikaz desct trendova za ljudsku rasu u
pribliavanju novom milenijumu, identifikujui metatrend koji lei u
osnovi svih megatrendova: Nauiti kako uiti, o tome se samo radi.
Videti poglavlje XXVI (str. 262).
280 Peti segmcnt: Budunost

Prirodno orhitektonilco: sliko 29

Mapa uma koju je uradio Tomas H. aper, iz nemake firme Association
International Managemenf, o ukljuivanju efikasnog upravljanjo vremenom u
ivotu pojedinca (v. str. 254)
Mapa umo koju je urodio B. H. Li iz firme B. H. Lee & Company,

Accountonts, o razvoju, opasnostfma i ekspanziji poslovne prakse (v. sfr. 255)

Mopa uma koju jc uradio an-Lik Kastnerza 4-dnevni kurs obuke (v. sfr. 266)
Pcti scgment: Budnnost 283

Prirodna arhifeldoniko: slika 30

Mind Maps Plus..
menu
Prvo kompjutersko mapo umo
Pcti segment: Buduuost 285

i] i
Hm
11L-i 13
GOR5LEVO: Kompjuterski menr programo Mind Map Plus.

GORE DESNO: Zumirani deo kompjuterske mape uma. DOLE LEVO: Jedno od
grana prikazane kompjuterske mape uma ureena tako da i samo
predsfavlja centar. DOLE DESNO: Jedna od grana prikazane kompjuterske
mape uma predstovljena kao posebna mapa uma.
286 Peti segmenl: liudunost

PROGR AMNB OF EVEMTS & W|TA I ^ T o SEI^KflR ÊEKEMD
n/r7H_M0RrJit^
PAlA c
"v4;noN pAlacL
&*AH
;v -Jo*ATTjg^
Mapo ama ai//ora Donotono M onfegjuo (Jonathan M on fog u ) sa Iton

koleda, koja prrkazuje vikend posveen semmanj (v. str. 280)
Mopa umo koju je urodio eik Tolib, koja prikozuje plon za m enfolno
opfsmen/enavan/e drutvo (v. sfr. 289)
Peti scgment: Budunost 2X7

Prirodno orhitekfoniko: slika 31

XXIX U sitsret briljantnom razntiljanju i mentalno opismenjenom svetu
Skoro identinu izjavu dao je Alvin Tofler (Alvin Toffler) (autor

knjige ok budunosti), u svojoj novoj knjizi Promena snaga, rekavi:
Nepismenima se nee smalrati oni koji ne znaju da itaju, ve oni koji
ne znaju kako da ue.
4 Mentalno opismenjeno drutvo

Sa porastom broja mentalno opismenjenih pojedinaca, porodica i or-
ganizacija, uskoro emo doekati i osvit mentalno opismenjenih drutava.
Uviajui znaaj ovog trenda i njegovih implikacija, Senat Sjedinjenih
drava je nedavno proglasio dcvcdesete godine dckadom mozga,
navodei sledce:
Odlukom Senata i Predsfavnikog doma Sjedinjenih amerikih
drava, Kongresproglaava daje dekada kojapoinje I.januara 1990.
godine oznaena kao dekada mozga ", a da je predsednik Sjedinjenih
drava autorizovan i zamoljen da donese proklamaciju kojom poziva
sve zvaninike i narod Sjedinjenih drava da ovu dekadu proprate
odgovarajuim programima i aktivnostima.
Ova inicijativa ve pokazuje znaajne efekte. Osim ohrabrujuih
daljih istraivanja i prouavanja mozga, kompanije kao to je EDS su
inicirale programe Nadmaivanje obrazovanja koji promoviu men-
talnupismenost. Takoe smo bili svedoci i lansiranja programa Obra-
zovanje 2000, koji traga za novim nainima razumevanja sposobnosti
mozga za uenjc, uspostavljajui programe doivotnog uenja irom
zemlje i istraujui budue potrebe kola. Pored toga, stvara se i jedna
intelektualna klima u okviru koje se mozak sve ce pojavljuje u
programima radija i televizije, kao i u svim ostalim medijima.
Drutva podjednako razmatraju i generalnu pokrctaku snagu de-
kade mozga, kao i posebne inicijative, kao to je inicijativa pokrenuta
u Venecueli postavljanjem ministraza razvoj Ijudske inteligencije.
Mapa uma na strani 287, koju je uradio eik Talib (Talib), arapski
filozof i mislilac, razmatra plan za razvoj mentalno opismenjenog
drutva. Pokazujui svoju pan-lingvistiku prirodu, mapa uma obu-
hvata stabilizirajue korene obrazovanja, ekonomije i politike, atakoe
ukljuuje i druge znaajne faktore u poljoprivredi, uslunim delatnostima,
pogonskim mehanizmima, industriji, komunikacijama i marketingu.
Na desnoj strani mape istaknutajc informaciona tehnologija, zbog
svoje sve znaajnije uloge u nainima sprovoenja komunikacija i
Peti segment: Budunost 2X9

U susret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu XXIX
biznisa u savremenim drutvima. Na levoj strani mape je grana obra-

zovanje, koja pokazuje dva oka sa kapama koja se meusobno posmatraju.
Kao to eik Talib kac:
Ovo je snaatt opis potrebe za edukacijom edukaiora. Taj zadatak
je bio zapostavljen u mnogim zemljama koje su previdele njegov og-
romni znaaj. Dobar p/an se moe smatrati uspenim jedino ukoliko se
moe menjati u bilo kojoj fazi. Prema tome, plan mora biti fleksibilan i
dinamian; mora biti iv. "
Jcna od interesantnih stvari u vezi sa ovom mapom uma je to to
je, tokom ranih faza, jcdna mlada konobarica bacila pogled na nju i, na
pitanje ta misli daje vidcla, odgovorila: ,,To je slika o stvaranju boljeg
sveta. Ona nije poznavala arapski jezik, niti je unapred znala o emu
se radi. Ovo prcdstavlja jasan i ivopisan primer uspenosti mape uma
kao osnovnog sredstva komunikacijc, kao i znaaja primene istra-
ivanja funkcija ljudskog mozga.
5 Mentalno opismenjena civilizacija

Od razvitka opismenjenog drutva samo je jedan korak do razvitka
mentalno opismenjene civilizacije. Sa eksplozijom briljantnog raz-
miljanja posredstvom kompjutera, satelita i medijskih mrea, pre-
duzeli smo prve korakeprema globalnoj informacijskoj strukturi, koja
poinje da nalikuje srukturi embrionalnog mozga. Na taj nain vizija
planete, nakojoj e komunikacija i razumevanje postati bri i slocniji,
aujedno i pristupaniji i razumljiviji, postaje sve verovatnija. Poinje-
mo da se kreemo ka realizaciji vizije filozofa Olafa Stepldona (Olaf
Stapledon), kojuje dao u Tvorcu zvezda, o globalnom mozgu kroz nekih
etiri miliona godina:
U istinskom rasnom iskustvu razgranati sistem koji obuhvata
itavu planetu i ukljuuje milione miliona mozgova rase, postajefizika
osnova rasne linosti. Jedinka otkriva da je otelovorena u svim telima
rase. U samo jednom opaanju nas/auje se svim telesnim kontaktima,
uljuujuu i uzajamne zagrljaje svih Ijubavnika. Kroz mirijadu* stopala
svih mukaraca i ena obuhvata svoj svet jednim potezom. Vidi svim
oima i obuhvata jednim pogledom sva vidna polja. Tako opaa u trenu
i u kontinuumu, tu arenu sferu, itavu povrinu planete.
* Mirijada (Gr.), bezbrojno mnoStvo, prim. prev.
290 Peti segment: Rudunost

XXIX U susref briljantnom razmiSljanjit i mentalno opismenjenom svetu
Ali ne samo tako.

Sada stoji iznad grupnih umova kao to oni stoje iznad jedinki.
Posmatra ih kao to hi neko prouavao ive elije svog sopstvenog
mozga; premda sa istirn rezervisanim interesovanjem nekog koposmara
mravinjak; a opet kao neko zanesen udnim i razliitimputevima svojih
drugova; ipak najvie kao umetnik koji nema drugih misli osim onih o
svojoj viziji i njenom ovaploenja.
Na rasni nain ovek shvata sve stvari astronomski. Svitn oima i
svim opservatorijama posmatra svoj putujui svet i viri van u svemir.
Ohazirui se na solarni sistem simultano sa obe ivice svog sveta, opaa
planete i sunce stereoskopski, iako binokularnim vidom. I dalje, opa-
eno 'sada' obuhvata nejedan trenutak ve beskrajni period.
Da li je mogue da mi barem zaponemo sa pribliavanjem ovakvoj
mentalno opismenjenoj budunosti? Knjiga Mape uma sugerie da
jeste.
BR1L.FANTNO R A Z M I L JA N JE - BLISTAVA BUDUNOST
U cilju razmatranja svih mogunosti, neophodno je da se smesta

vratimo iz kosmosa u korteks, i da istraimo svctionike nade Rejdera
Plata u zbrci obeshrabrujuih vesti o ekonorniji, zagaivanju i optem
giobalnom stanju. Ukoliko elimo da postigncmo potpuno razumevanje
svojetrenutnc situacije i realniju interpretaciju svoje budunosti, neop-
hodnoje da poglcdamo vrlo paljivo u jedini faktorkoji vrlo dramatino
utie na sve buduc mogunosti. Presudni faktor nije opte okruenje,
niti su to teorije ekonomije ili psihologije, niti ak osnovna agresivnost
oveanstva ni nepovratna plima istorije. Glavni, skoro zasleplju-
jue oigledan faktor je upravo faktor koji je bio i predmet ove knjige,
a koji u velikoj meri belei, kontrolie i usmerava ostatak jednainc:
briljantno razmiljajui ijudski mozak.
U naem sve veem razumcvanju ovog ncverovatno sloenog i
misterioznog organa, u naem sve veem razumcvanju porodice o-
veanstva - nas samih i naih briljantnih ljudskih srodnika - i u naem
sve veem razumevanju meusobne povezanosti i relativnosti svih
stvari, lei naa nada za budunost.
M oe biti tako.
I neka bude tako!
Peti segmetU: Budunost 291

Dodatak
Bclcke velikih um ova te st
U dodatku ete nai 17 beleaka vclikih mislilaca iz oblasti politike,

vojnih nauka, arhitekture, umetnosti, poezije, nauke i knjievnosti.
Belckc pokazuju da je za naprednu intcligenciju sasvim prirodno
da koristi vic od prosenog spektra kortikalnih vctina. Beleke koje
smo ukljuili, za vau informaciju i zabavu, su u vidu testa. Sugeriemo
vam da ih pregledate i da pokuate da identifikujete koji jc vcliki
mislilac napravio koju bcleku. U vreme pripreme za tampu, najvei
broj pogodaka na ovom tcstu jc bio 7 od 17!
Beleke ve liko g u m o " (A)
293
Be/eke ve/ikih umova - fest Dodafak
*r Ox -Kt * H - tiu. K, *xA~*
Beleke velikog uma" (B)
Beleke velikog uma" (C)

294
Dodatak Beleke velikih umova - test
^ g & is fe ic ^
V irh (>**%&< $ A* V T l l #
-' :M J . ^
: - f j r i
fy 1W**> u* . rr**?*f
sfa
M ^ * j*f 5
V**jpJV*rruA(/-*>*% ,lA' m;: r.

f-G/U *liUfr fit *. K '~~' y
I I I *1 }ri ^ ft*M**A*r.L_ , S
ik * i A r r j t * r i w M . .J .. a . i i 7 'f < ,
S # & s ~ r ^ tr * ,.
Beleke velikog umo" (D)
295
Beleke velikih umova - lest Dodatak
.f?:-'i^'
, t/ u /&- A * a /M ff.M r > 7 ^ -rP * r<
* ***,>/ < ***$** :* ^-,
Hi t<y A t*-r**yrp jr* f* * 4 7 ^ JhA. t f & r '
% ******'. ^ 5 #:.# ,* **+- **>
^ k f h h O f <**>. trP t i J . (m & n vf 4 * ^ ' A > + / tf+ * + * **.<**.
* < . fr 'L k L'U*$*, & <**>* ^ > " r ^ ; -

H, r>Vi h ^?w fcj h * f & * 'P f **
4? Min Vi^ ***** : ^
f?****. & *&*. *fr AJL Z * * / y *yc.ty<*u |

&-X;: ^ 'A&* Jfo*f & &:j$tjkr- /b*S%
X r k+&+~ y* }&**. 4 y ^ A/#-..*v j ^*
& ***$* C J**&%**&&'* *+*>*- j
,h U *< & jC*/ j# jCh,' /yL-:;;
C u , ~ ;, A ^.r> a %JZ-<.J/- A 46~
m e+mjt t w j ^ J j* r*y-/$ &.+*%'-r <r +Jjt*+ cJ++*( fi** M
*&
: tt & **+**!tK *~- L*i>
r4Mj **/
f t f U j / /A > >/A
Beleke velikog uma" (E)

296
Dodatak Beteke velikih utnova - test
Belelce velikog umo" (F) Beleke velikog umo" (G)
Beleke velikog umo" (H)
297
Beleke velikih ttmova- (esl Dodatak
* f *T
J c
S *'{**+
{ |L V ^ r
1 / **.4!*j +mjt' tl*

(*
y c 11* f ) tS K jt u *
j
. 1-1
u 4 ^
)/,,. Uaajum&***%?.L
V . UIhh^ &C
lx c i *L j^d*r**A(t
p \+ f f h * cffUJL.
.... .- < * v ^
.-^v,., #* i k
. /# * * + * -4 . I
J ; V
I+HaUoIJ** ^
Beleke velikog umo" (I)
Beleke velikog uma" (J)

298
Dodatcik Releke velikih umova - test
Beleke velikog umo" (K)
Beleke velikog umo" (L)
299
Beleke veliJcih untova - test Dodatak
a *.*i|>9!
'V .* *, . ;i4, f,C i > :. .:".
i
* >+* c i f . i j U * -t :-/-;y^;i r >:;;ri.:^->.
'41' 5-
fr f- -- <.-... r .-
V''"
*KV1^&'$**#&*, %
W mmM M !& W 0&m >
>:. >;;; -: ' U .-<.^
:;w>.> v-'. '<.
:':.:
*tr. />#**&*
Ai<-t4.-i.iw* .juVjJ ':' J?fflSlja
t#+.4 n>?.-A.:$,
ilktJC .i(- **>' *H<*>&*<
J l~ * . C VW O jiA i, < ^ > 'T <<-.
jj. (,** ^4
-tjM*.'***
. 73itTi-Vv vV-V#; --**-' ***'4
4- -^. cj^> ? .V J . - t Q . .jkjfciV
Beleske velikog uma" (M)
Beleke velikog uma" (N)

300
Dodaiak Be/eke velikih umova - tesl
Beleke velikog umo" (O)
Beleke velikog umo" (P)
301
Beleke velikih uttiova - test Dodaiak
Beleke velikog umo" (QJ

302
Dodatak Beleke velihih umova tesi
ODGOVORI N A TEST
S L IK E PR IR O D N E A R H IT E K T O N IK E
str.

33 prirodna arhitektonika, slika 1 Nebula
34 prirodna arhitektonika, slika 2 Tobolac drvo, Namibija
35 prirodna arhitektonika, slika 3 Munja
36 prirodna arhitektonika, slika 4 Molekul insulina
37 prirodna arhitektonika, slika 5 Ilaos probija redil (kompjuter-
ska grafika: eksponent Ljapu-
nova za logistiku jednainu sa
parametrom koji varira u sek-
venci AABABABAABABAB...
A: apscisa; B: ordinata. Naran-
dasta ftgura u prvom planu
prikazuje periodicitet, dok pla-
va pozadina prikazuje haos)
38 prirodna arhitektonika, slika 6: Fotomikrogralija jedne dijatome
39 prirodna arhitektonika, slika 7: List testeraste palme
40 prirodna arhitektonika, slika 8: Glava semenke maslaka
74 prirodna arhitektonika, slika 9: Koral gorgonija
75 prirodna arhitektonika, slika 10: Ljutura pua volaka
76 prirodna arhitektonika, slika 11: Sedmokrila ptica (kompjutcr-
ska grafika: atraktant haosa do-
bijen iteracijom taaka na ravni.
Take haotino lutaju na ovoj
figuri; samo vrlo veliki broj ta-
aka nam dozvoljava da raspo-
znajcmo ureene strukture)
77 prirodna arhitektonika, slika 12: Oroena paukova mrea
78 prirodna arhitektonika, slika 13: Rairen rep mujaka pauna
113 prirodna arhitektonika, slika 14: Koral gorgonija*
* Astr. maglina. (prim. prev.)
303
Beleske velikih umova - test Dodatak
114 prirona arhitektonika, slika 15: Plastini odlivak krvnih sudova

koji snabdevaju mozak
115 prirodna arhitektonika, slika 16: Morski crvi
119 prirodna arhitektonika, slika 17: Snegom pokriveno drvo
120 prirodna arhitektonika, slika 18: Fotomikrografija kristala
dekstroze
120 prirodna arhitektonika, slika 19: Kolonija morskih anemona
153 prirodna arhitektonika, slika 20: Hrastovo drvo zimi
160 prirodna arhiteklonika, slika 21: Seme paviti
193 prirodna arhitektonika, slika 22: Svctlo na kraju tunela (komp-
juterska grafika: biomatemati-
ka simulacija halucinacije koja
se deava u uslovima bliskim
klinikoj smrti ili indukovanim^
drogama. Lavirintna Turingova
struktura se razvija u vizuelnom
kortesu, koji zbog retinokorti-
kalne mapc stvara ovu sliku)
196 prirodna arhitektonika, slika 23: Pomraenje sunca
200 prirodna arhitektonika, slika 24: Elektronska mikrografija kuka-
stog ploda broike
233 prirodna arhitektonika, slika 25: Kine kapi na liu vujeg boba
239 prirodna arhitektonika, slika 26: Kristali Ieda na prozoru
257 prirodna arhitektonika, slika 27: Bodlje kaktusa u krupnom planu
258 prirodna arhitektonika, slika 28: Kristali tartame kiselinc
281 prirodna arhitektonika, slika 29: Aero-snimak delte reke Kolorado
284 prirodna arhitektonika, slika 30: Elctronska mirografija poleno-
vih zmaca nevena
288 prirodna arhitektonika, slika 31:*Fotomikrografija dijatome
* A. M. Turing (1912-1954.), engleski matematiar; Turingova maina - hipo-

tetina raunska maina koja ima heskrajnu mogunosl skladitenja informacija.
(prim. prev.)
304
Dodatak Beleke velikih umova - test
ODGOVORI NA TEST
BELEKE VELIKIH UMOVA
Beleke velikog uma 1: Pablo Pikaso: strcmica iz ruko-

pisa Asuly Blanco" , 1894
Beleke velikog uma 2: Lconardo da Vini: crte
Beleke velikog uma A: Isak Njutn: autografska skica

reflektujueg teleskopa
Beleke velikog uma B: Albert Ajntajn: dijagram kao
odgovor na pitanjejedne uenice
Beleke velikog uma C: Tomas Edison: crte sijalice iz
belenice za 1880. godinu
Beleke velikog uma D: Leonardo da Vini: crtepado-
brana i krila maine za letenje
Beleke velikog uma E: Isak Njutn: pismo Oldenburgu
od 6.2.1671., u kome opisuje
eksperiment sa svetlou
Beleke velikog uma F: Mikelanelo: studija anatom-
skih proporcija
Belekc velikog uma G: Betoven: strana iz Knjiga raz-
govora " (1819), korienih za
razgovore sa posetiocima
Beleke velikog uma H: Dems Dojs: crte Leopolda
Bluma, iz Ulisa ", 1920
Beleke velikog uma I: Vinsent van Gog: pismo Emilu
Bemaru, Arl.jun 1888
Beleke velikog uma J: Kristifor Kolumbo: skicirana
mapa ostrva Hispaniola, iz brod-
skog dnevnika sa putovanja bro-
dom Santa Maria"
Beleke velikog uma K:* Vilijam Blejk: Jagnje" izzbir-
ke Pesme nevinosti"
* panski Plavo i Belo. (prim. prev.)
305
Beleke velikih umova- test Dodatak
Beleke velikog uma L: Leonardo da Vini: muzika no-

tacija
Beleke velikog uma M: Valter H. Bretejn (Walter H.
Brattain): Laboratorijska bele
nica dobitnika Nobelove nagra
de, sa belekom o otkriu tran-
zistorskog efekta, 23.12.1947
Belekc velikog uma N: Mark Tven: autoportret, 1874
Beleke velikog uma O: Vilijam Blejk: ,,Njutn (detalj)
Belekc velikog uma P: Don Kenedi: vrljotine,
2.7.1964.
Beleke velikog uma Q: arls Darvin: crte drveta evo-
lucije
306
B ibliografija
Aiken, E.G., Thomas, G.S., Shennum, \V.A. Memory for a lecture: Eftects
of notes, lecture rate, and information density. Journal of Eucational Psy-
cho!ogy 67 (3), 439-44, 1975.
Anderson, J.R. Cognitive Psychology and Its Implications. Second edition.
New York: W.H. Freeman & Co., 1985.
Anderson, J.R. Retrieval of propositional information from long-term me-
mory. Cognitive Psychology 6, 451-74, 1974.
Anokhin, P.K. The Forming of nalural and artificial intelligence. Impact of
Science on Society, Vol XXIII3, 1973.
Ashcraft, M.H. Human memory and cognition. Glenview, Illinois: Scott,
Foresman & Co., 1989.
Atkinson, Richard C., i Shiffrin, Richard M. The Control of Short-term
Memorf Scientific American, August, 1971.
Baddeley, Alan D. The Psychology of Memory. New York: Harper & Row.
1976.
Bcver, T. i Chiarello, R. Cerebral dominance in musicians and non-musi-
ciansf Science 185, 137-9, 1974.
Bloch, Michael. Tmproving Mental Performance biographical notes. Los
Angeles: Tel/Syn 1990.
Borges, Jorge Luis. Fictions (especially Funes, the Memorious). London:
Weindenfeld & Nicolson, 1962.
Bourne, L.E., Jr., Dominowski, R.L., Loftus, E.F., i Healy, A.F. Cognitive
Processes. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall Inc., 1986.
Bower, G.H., i Hilgard, E.R. Theories of Learning. Englewood Cliffs, NJ:
Prentice-Hall Inc., 1981.
Bower, G.H., Clark, M.C., Lesgold, A.M., Winyeny, D. Hierarchical re-
trieval schemes in recall of categoriyed word listsf Journal ofVerbal Learning
and Verbal Behavior 8, 322-43, 1969.
Breznity, Z. Rducing the gap in reading performance bctween Israeli lower-
and middle-class first-grade pupils, Journalof Psychology 121 (5), 491-501,
1988.
Brown, Mark. Memory Matters. Newton Abbot: David & Charles, 1977.
Brown, R., i McNeil, D. The Tip-of-the-Tongue Phenomenon. Journal of
Verbal Learning and Verbal Behavior 5, 325-37.
Bugelski, B.R., Kidd, E., Segmen, J. Tmage as a mediator in one-trial
paired-associate learning, Journal of Experimental Psychology 76, 69-73,
1968.
Buzan, Tony. Harnessing the ParaBrain. London: Wyvem Business Books,
1988.
307
Buzan, Tony. Make the Most ofYour Mind. Cambridge: Colt Books, 1977.
London: Pan, 1981.
Buzan, Tony. Speed and Range Reading. Nevvton Abbot: David & Charles,
1989.
Buzan, Tony. Use Your Ilead. London: BBC, 1974. Also published as Use
Both Sides ofYour Brain. Nevv York: E.P. Dutton, Viking Penguin NAL, 1990.
Buzan, Tony. Usevour Memory. London: BBC, 1986. Also published as Use
Your Perfect Memorv. New York: E.P. Dutton, 1984. Viking Penguin NAL,
1990.
Buzan, Tony. The Brain User s Guide. New York: E.P. Dutton, 1983. Viking
PenguinNAL, 1990.
Carov, T.J., Hawkins, R.D., i Kandel, E.R. DifTerential classical condition-
ing of a defensive withdrawal reflex in Aplvsia Californica, Science 219,
397-400, i 983.
Catron, R.M., i Wingenbach, N. Developing the potential of the gifted
reader. Theory into practice, 25(2), 134-140, 1986.
Cooper, L.A., i Shepard, R.N. Chronometric studies of the rotation of mental
images. In Chase, W.G. (Ed.) Visual Information Processing. New York:
Academic Press, 1973.
Daehlcr, M.W., i Bukatko, D. Cognitive Development. New York: Alfred A.
Knopf, 1985.
Domjan, M. i Burkhard, B. The Principles of Learning and Behavior.
Monterey, Cal.: Brooks/Cole Publishing Co., 1982
Dryden, Gordon i Vos, Jeanette (Ed.). The Learning Revolution. Califomia;
JalmarPress, 1993.
Edwards, B. Drawing on the Right Side of the Brain. Los Angeles: J. P.
Tarcher, 1979.
Eich, J., Weingartner, H., Stillman, R.C., i Giliin, J.C. State-dependent
accessibility of retrieval cues in the retention of a categorized list. Journal of
Verbal Learning and Verbal Behaviour 14, 408-17, 1975.
Erickson, T.C. Spread of epileptic discharge, Archives of Neurologv and
Psychiatry 43, 429-452, 1940.
Fantino, E., i Logan, C.A. The Experimental Analysis of Behavior: A Bio-
logical Perspective. San Francisco; W.H. Freeman &Co., 1979.
Frase, L.T., i Schwarlz, B.J. Effcct of question production and answering on
prose recall, Journal of Educational Psychology 67 (5), 628-35, 1975.
Freidman, A., i Polson, M. Hemispheres as independent resource systems:
Limited-capacity processing and cerebral specialisation, Journal of Experi-
mental PsychoIogy: Human Perception and Performance 7, 1031-58, 1981.
Gawain, S. Creative Visualization. Toronto: Bantam Books, 1978.
Gazzaniga, M. Right hemisphere language fo!lowing brain bisection: A
20-year perspective. American Psychologist 38 (5), 525-37, 1983.
Gazzaniga, M. MindMatters. Boston: Houghton Mifflin Co., 1988.
308
Gazzaniga, M. The Social Brain. New York: Basic Books Inc., 1985.
Gazzaniga,M. i DeDoux, J.E. TheIntegratedMind. New York: Plenum Press,
1978.
Gelb, Michael. Present Yourself. London: Aurum Press, 1988.
Gelb, Michacl, Buzan, Tony. Lessons from the Art of Juggling. USA; Crown
Uarmonv 1994.
Glass, A.L., Holvoak, K.J. Cognition. Ncw York: Random House, 1986.
Godden, D.R., i Baddeiey, A.D. Tontext-dependent memorv in two natural
environments: On land and under water, British Journal of Psychology 66,
325-31,1975.
Good,T.L., i Brophy, J.E. EducationalPsychology. New York: I lolt, Rinehart
and Winston, 1980.
Greene, R.L. A common basis for recency effects in immediate and delayed
recall, Journal of Experimental Psvchology: Learning, Memorv and Cogni-
tion 12 (3), 413-18, 1986.
Grof, S>Beyondthe Brain: Birth, Death, and Transcendence in Psychotherapy.
New York: State University ofNew York Press, 1985.
Haber, Ralph N. How We Remember What We See. Scientific American.
105, May 1970.
Halpern, D.F. Thought and Kno\vledge: An Jntroduction to Critical Thinking.
Hillsdale, NJ: Erlbaum, 1984.
Hampton-Turner, C. Maps of the Mind. New York: Collier Books, 1981.
Hearst, E. The First Century of Experimental Psychology. Hillsdale, NJ:
Lawrence Erlbaum Associates, 1979.
Hellige, J. Interhemispheric interaction: Models, paradigms and recent find-
ings. In D. Ottoson (Ed.) Duality and unity of the hrain: Unifiedfunctioning
and specialization of the hemispheres. London: Macmillan Press Ltd., 1987.
Hirst, W. Improving Memory. In M. Gazzaniga (Ed.) Perspecitves in mem-
ory research. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1988.
Hooper, J., Teresi, D. The Three-pound Universe. New York: Dell Publishing
Co. Inc., 1986.
Howe, M.J.A. Using Students Notes to Examine the Role of the Individual
Leamer in Acquiring Meaningful Subject Matter. Journal of Educational
Reseach 64, 61-3.
nunt, E., i Love, T. How Good Can Memory Be? in A.W. Melton and E.
Martin (Eds.) Coding Processes in Human Memory. Washington DC: Win-
ston/Wiley, 1972.
Hunter, l.M.L. And exceptional memory. British JournalofPsychology 68,
155-64, 1977.
Kandel, E.R., i Schwartz, J.H. Molecular bio!ogy of leaming: Modulation
of transmitter release. Science 218,433-43, 1982.
Keyes, Danicl. The Minds ofBilly Milligan. New York: Random House, 1981.
309
Kimblc, D.P. Biological Psychology. New York: Holt, Rinehart and Winston
Inc., 1988.
Kinsbourne, M., Cook, J. Generalized and lateralized effects of concurrent
verbalization on a unimanual skill/ Quarterly Journal of Experimental Psy-
chology 23, 341-5, 1971.
Korn, E.R. The use ofaltered states ofconsciousness and imagerv in physical
and pain rehabilitation," Journal of Mental Imagery 7 910, 25-34, 1983.
Kosslyn, S.M. Ghosts in the Mind's Machine. Ne\v York: WAV. Norton & Co.,
1983.
Kosslyn, S.M. Imagery in Leaming. In M. Gazzaniga (Ed.) Perspectives in
Memory Research. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1988.
Kosslyn, S.M., Ball, R.M., Reiser, B .J. 4Visual images preserve metric spatial
information: Evidence from studies of image scanning,5Journal ofE.rperimen-
tal Psychology: Human Perception and Performance 4, 47-60, 1978.
LeBerge, S. Lucid Dreaming. New York; Ballantine Books, 1985.
LaPortc, R.E., Nath, R. Role of performance goals in prose learning.
Journal of Educational Psychology, 68, 260-4, 1976.
Lecds, R., Wedner, E., Bloch, B. \Vhat to say when: A guide to more effective
communication. Dubuque, Iowa: Wm. C. BrownCo. Publishers, 1988.
Loftus, E.F. Eyewitness Tes(imony. Cambridge, Mass.: Harvard University
Press, 1979.
Loftus, E.F., Zanni, G. Eyewitness testimony: The influence ofvvording of
a question." Bulletin ofthe Psychonomic Society 5, 86-8, 1975.
Luria, A.R. The Mind of a Mnemonist. London: Jonathan Cape, 1969.
Madigan, S.A. Tntersenal repetition and coding processes in free recall.'
Journal ofVerhal Learning and Verbal Behavior 8, 828-35, 1969.
Matlin, W.M. Cognition. New York: Holt, Rinehart & Winston Inc., 1989.
Mayer, R.E. Thinking. problem solving, cognition. Nevv York: W.H. Freeman
&Co, 1983.
Mendak, P.A. Reading and the Art of Guessing.5 Reading World 22 (4),
346-51, May 1983.
Miller, G.A. The magical number seven, plus or minus two: Some limits on
our capacity for processing information." PsychoIogical Review 63, 81-97,
1956.
Miller, W.H. ReadingDiagnosisKit. West Nyack, NY: The Centre for Applied
Research in Education, 1978.
Neisser, U. Memory Observed: Remembering in Natural Contexts. San Fran-
cisco: W.H. Freeman & Co., 1982.
Nelson, T.O. Savings and forgetting from long-term memory.5 Journal of
Verbal Learning and Verbal Behavior 10, 568-76, 1971.
North, Vanda (with Tony Buzan). Get Ahead. UK; B.C. Publications, 1993.
Ornstein, R. The Psychology of Consciousness. New York: Harcourt Brace
Jovanovich, 1977.
310
Paivio, A. Effects of imagery instructions and c^ncreteness of memor)' pegs
in a mnemonic system, Proceedings of the 76th Annual Convention of the
American Psychological Association, 77-8, 1968.
Paivio, A. Imagery and Verbal Processes. New York: Holt, Rinehart &
Winston Inc., 1971.
Penfield, W., Perot, P. The Brains Record of Auditory and Visual Experi-
ence: A Final Summary and Discussion. Brain 86, 595-702.
Penfield, W., Roberts, L. Speech and Brain-Mechanisms. Princeton, NJ:
Princeton University Press, 1959.
Penr>r, J. Looking at Faces and Rememhering Them: A Guide to Facial
Identification. London: Elek Books, 1971.
Recht, D.R. Leslic, L. Effect of prior knowledge on good and poor readers
memory of text. Journal of Educational Psychology 80 ( I), 16-20, 1988.
Reid, G. Accelerated learning: Technical training can be fun. Training and
Development Journal 39 (9), 24-7, 1985.
Reystak, R.M. The Mind. Toronto: Bantam Books, 1988.
Rickards, J.P., DiVesta, F.J. Journal of Educational Psychology 66 (3),
354-62,1974.
Robcrtson-Tchabo, E.A., Hausman, C.P., Arenberg, D. A classical mne-
monic for older leamers: A trip that works! In K.W. Scaie and J. Geiwitz
(Eds.) Adult development and aging. Boston: Little, Brown & Co., 1982.
Robinson, A.D. What you see is what you get. Training andDevelopment
Journal 38 (5), 34-9, 1984.
Rogers, T.B., Kuiper, N.A., Kirker, W.S. Self-reference and the encoding of
personal information. Journal of Personality and Social Psychology 35,
677-88, 1977.
Rosenfield, I. The Invention of Memorv: A New V!ew of the Brain. New York:
Basic Books Inc., 1988.
Rossi, E.L. The Psychobiology of Mind-Body Healing: New Concepts of
Therapeutic Hypnosis. New York: W.W. Norton & Co., 1986.
Ruger, H.A., Bussenius, C.E. Memory. New York: Teachers College Press,
1913.
Russcll, Pcter. The Brain Book. London: Routledge & Kegan paul, 1979.
Schachter, S., Singer, J.E. Cognitive, social and physiological determinants
ofemotional state. Psychological Review 69, 377-99. 1962.
Schaie, KAV., Geivvitz, J. Adult Development and Aging. Boston: Little,
Brown & Co., 1982.
Siegel, B.S. Love, Medicine and Miracles. New York: Harper & Row, 1986.
Skinner, B.F. The Behavior of Organisms: An Experimental Analysis. New
York: Appleton-Century-Crofts, 1938.
Snvder, S.H. Drugs and the Brain. New York: W.H. Freeman & Co., 1986.
Sperling, G.A. The information available in brief visual presentatnon. Psy~
chological Monographs 74, Whole No. 498, 1960.
311
Spcrry, R.W. Hemispheric deconnection and unity in conscious awareness.
Scientijic Americcin 23, 723-33, 1968.
Springer, S., Deutch, G. Left Brain, Right Brain. New York: W.H. Freeman
&Co., 1985.
Standing, Lionel. Learning 10,000 Pictures. Quarterly Jottrnal of Experi-
mental Psychology 25, 207-22.
Stratton, George M. The Mnemonic Feat of the Shass Pollak, Physiologi-
cal Revie\v 24, 244-7.
Suzuki, S. Nurtured hy love: a new approach to education. New York:
Exposition Press, 1969.
Tart, C.T. Altered States of Consciousness. New York: John Wilev & Sons
Inc., 1969.
Thonias, E.J. The Variation of Memory with Time for Information Appearing
During a Lecture. Studies in Adult Education, 57-62, April 1972.
Tofller, A. Power Shift: knowledge, \vealth and violence in the twenty first
century. London: Bantam Books, 1992.
Tulving, E. The Effects of Presentation and Recall of Materials in Free-Recall
Leaming. Journal of Verbal Learning and Verbal Behaviour 6, 175-84.
Van Wagenen,.W., Herren, R. Surgical division of commissural pathways
in the corpus calloseum. Archives of Neurologv andPsychiatrv 44, 740-59,
1940.
von Restorff, H. Uber die Wirkung von Bereichsbildungen im Suprenfeld.
Psychologische Forschung 18, 299-342.
VVagner, D. Memories of Morocco: the influence of agc, schooling and
environment on memory. Cognitive Psychology 10, 1-28, 1978.
VValsh, D.A. Age difference in Ieaming and memory.>In D.S. Woodruffand
J.E. Birren (Eds.) Aging: Scientificperspecitves andSocial Issues. Monterey,
Cal.: Brooks/Cole Publishing Co., 1975.
VVarren, R.M., VVarren, R.P. Auditory illusions and confusions. Scientific
American 223, 30-6, 1970.
VVolford, G. Function of distinct associations for paired-associate perlonu-
ance, Psychological Review 73, 303-13, 1971.
Yates, F.A. TJie Art of Memory. London: Routledge & Kegan paul, 1966.
Zaidel, E. A response to Gazzaniga: Language in the right hemisphere:
Convergent perspectives. American Psychologist 38 (5), 542-6, 1983.
312
O au to rim a
Toni Buzan je tvorac mapa uma, presednik fondacije za prouavanje

mozga, The Brain Foundation, osniva udruenja The Brain Trust i
klubova Use Your Head Clubs, kao i krcator koncepta mentalne pis-
menosti.
Roen je u Londonu 1942. godine, a diplomirao na Univerzitetu
British Columbia 1964. godine, sa odlinim occnama iz psihologije,
engleskog jezika, matematike i optih nauka. Tokom 1966. godine radio
jc za Daily Telegraph, i bio urednik asopisa International Journal o f
MENSA*
Objavio je 44 knjige (42 o mo/.gu, kreativnosti i uenju, i dve zbirke
poezije). Njcgovc knjigc (meu kojima su: Koristite obe hemisfere
mozga. Savreno pamenje, Izvucite najvie iz svog uma, Brzo itanje,
Buzanova knjiga genija, Rekordi iz mentalnog sveta i Pravo napred) su
do sada objavljene preko pedeset zemalja i prevedene na dvadeset tri
jezika. Njegov klasik, knjiga Koristite obe hemisfere mozga prodata je
irom sveta u vie od milion primeraka.
Toni Buzan je postao mcunarodna medijska zvezda svojim ue-
em, prezentacijama i koprodukcijama mnogih satclitskih prenosa,
televizijskih, video i radio programa, kako nacionalnih tako i meu-
narodnih, ukljuujui tu i seriju Upotrebite svoju glavu (BBC TV) koja
jc oborila sve rekorde; seriju Otvoren um (ITV); Oaravajui razboj
(jednosatni dokumentarni program o mozgu) i brojne kontakt-emisije.
Posebno treba istai video programe Snaga uma, koji distribuira BBC
Video, u kome se objanjava korienje koncepta niapiranja unia za
poslovnu upotrebu i koji je dobio glavnu nagradu na 1991 TVCA
Festivalu, i Ukoliko prvo... (If at First...), novi pristup pretvaranju
neuspeha u uspeh.
Savetnik je u vladinim ministarstvima i multinacionalnim organi-
zacijama (ukljuujui tu i BP, Barclays Intemational, Digital Equipment
Corporation, Electronic Data Systems, Hewlett-Packard i IBM), i re-
dovni je predava u mnogim vodeim meunarodnim poslovnim or-
ganizacijama, na univerzitctima i kolama. Meu lanovima organi-
zacije Young Presidents Organisation poznat je kao Gospodin Mo-
* MFNSA- Udmenje osobasavisokim koeficijentom intcligencijc (10). (prim. ur.)
3J3
zak (Mr Brain). Osniva je Memorijade, Svetskog ampionala u pam-
enju, i suosniva Olimpijade umnih sportova pod nazivom Mentalne
olimpijske igrc. Svoj rad je u velikoj meri posvetio i pomaganju
osobama koje imaju tckoe pri uenju. Poznat je i po tome to ima
najvii ,,IQ kreativnosti na svetu.
Savetnik je meunarodnih olimpijskih trenera i sportista, britanskog
olimpijskog veslakog i ahovskog tima. Izabran je za lana Meu-
narodnog saveta psihologa i saradnik je Instituta za poduavanje i
razvoj. lan je Instituta direktora (Institute of Directors), Slobodni
graanin Londona (Freeman ofthe Citv ofLondon) i pokrovitelj Drutva
mladih preduzimaa na Univerzitetu Kembrid i Univerzitetu Bristol.
Njegovoj listi poasti, koja ukljuuje i nagradu za rukovoenje, YPO
Lc'aclership Award, nedavno je dodato i priznanjc korporacijc EDS
Lovac orlova (Eagle Catcher Award) - koje se dodeljujc onima koji
su pokuali nemogue i uspeli u tome!
Bari Buzan je profesor meunarodnih studija na Univerzitetu Warwick

i direktor sektora za istraivanja Centra za mir i istraivanja konflikata
na Univerzitctu u Kopenhagenu. Bio je i predsedavajui Britanske
asocijacijc za meunarodne studije, u periodu 1988-90. Diplomirao je
na Univerzitetu British Columbia (1968), a doklorirao na Londonskoj
koli ekonomije (1973). Intenzivno se bavi upolrebo.m i razvojem mapa
uma od 1970. godine, a od 1981. je sa svojim bratom radio na ovoj
knjizi.
U svom akademskom radu se specijalizirao za istoriju i strukturu
meunarodnog sistema u celini. Zbog toga je neminovno generalista,
sa irokim poznavanjem svetske istorije, politike, ekonomije, nauke i
sociologije. Pisao je i drao mnogobrojna predavanja o konceptualnim
aspektima meunarodne sigumosti, o teorijama meunarodnih odnosa.
kao i o regionalnoj sigurnosti u Evropi, junoj Africi, junoj, jugois-
tonoj i severoistonoj Aziji i na Bliskom lstoku. Lorens Fridman
(Lavvrence Freedman) ga je opisao kao ,jednog od najinteresantnijih
tcoretiara savremenih meunarodnih odnosa.
Tokom itave svoje akademske karijere Bari Buzan je koristio mape
uma kao sredstvo za rvanje sa masivnim i kompleksnim temama, za
pripremu i dranje akadcmskih i javnih prczentacija, kao i zaplaniranjc
i pisanje lanaka, radova i knjiga. Njcgovc publikacije ukljuuju i
314
sledea izdanja: Politika morskog dna (1976); Narodi, drave i strah:
problem nacionalne sigurnosti u tneunarodnim odnosima ( 1983, pre-
raeno drugo izdanje 1991); Nesigurnostjune Azije i velike sile (1986,
sa Goverom Rizvijem i drugima); Uvod u strateke studije: vojna
lehnologija i meunarodni odnosi (1987); Nova raspodela uloga reda
evropske sigurnosti: scenario za eru posle hladnog rata (1990, sa
Mortenom Kelstrupom, Pjerom Lemctrom, Elzbjetom Tromer i Oleom
Viverom); Logika anarhije (1993, sa arlsom Donsom i Riarom
Lillom); i Identitet. migracije irasporednovesigurnostiuEvropi(1993,
sa Oleom Viverom, Mortonom Kestrupom i Pjerom Lemetrom).
315
C IP - Ka raJiorn3annja y ny6jiHKauHjn
Hapojjna 6w6jmoTeKa Cponje, Eeorpa^
159.953
BY3AH, T ohh
Mape uma : briljantno razmiljanje / Toni Buzan,
Bari Buzan ; [prevodilac Jasmina Krpo-etkovi], -
Beograd : Finesa, 1999. - XVI, 320 str. : ilustr. ;
24 cm. - (Biblioteka "Um" ; knj. 2)
Prcvod dcla: The Mind Map Book / Tony Buzan,
Barry Buzan. - tira 500. - O autorima: str. 313. -
Bibliografija: str. 307-312.
ISBN 86-82683-03-2
1. By3an, Bapn
159.922
a) MnTejiHreimHja b) HaMhemc
ID=77397516
O BIBLIOTECI
IP ,,F in e s a pokrenula je bibliotcku U M sa namerom da
naoj italakoj publici prezentira ekskluzivna svetska
izdanja iz oblasti razvoja mentalnih sposobnosti. U njenim
okvirima nai e se dela svetskih autoriteta koji piu o raz-
voju uenja, pamenja, kreativnosti...
1. Toni Buzan - BRZO ITANJF,
2. Toni i Bari Buzan - MAPF. UMA
3. Toni Buzan - SAVRENO PAMFNJF
4. Lana Izrael, Toni Buzan - MO DF.JFG UMA
5. Majkl Gelb, Toni B uzan- POUKA IZ UMETNOSTI ONGLIRANJA
6. Grejem Fuler KAKO NAUITI STRANI JF.ZIK
7. Dominik OBrajan - KAKO POI.OITI ISPIT
B ib lio te k a U M
Izdava: IP F in e sa
Rada Konara la, 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 (8-22 h)
Toni Buzan:
Brzo itanje
U ovoj knjizi iznet je revolucionarno
nov metod uz pomo koga moete
drastino poveati svoju brzinu ita-
nja ('preko 200 stranica na sat), a da
pri tome postignete bolje razumeva-
nje i pamenje nego pri klasinom i-
tanju.
Knjiga sadri testove i praktine
primere koji omoguuju itaocu uvid
u napredak tokom savlaivanja tehni-
ka brzog itanja.
Toni i Bari Buzan:
Mape uma
Mapc uma su srcdstvo za kreativnu
organizaciju misli koje nam pomae
da bolje iskoristimo neogranienu
mo mozga. Koristei slova, brojeve,
bojc, linijc, crtcc - sa lakoom i ui-
vanjcm - postiemo izuzetne rezul-
tatc u poslu, kreativnom razmilja-
nju, priprcmanju predavanja i prezcn-
tacija, hvatanju beleaka, donoenju
odluka, reavanju problema, i naroi-
to - u pamenju i uenju.
B ib lio te k a U M
Izdava: IP Finesa
Rada Konara 1a, 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 (8-22 h)
Toni Buzan:
Savreno pamenje
Potencijal ljudske memorije je prak-
tino neogranien! Meutim, da li
znatc kako da taj potencijal iskoristite
na najbolji nain?
Ova izvanredna knjiga vam prua
mogunost da nauite memorijske
tehnike koje moete da upotrebite u
svim oblastima mentalnog funkcioni-
sanja (koncentracija, uenje, ispiti,
prezentacije, strani jezici, kreativno
razmiljanje...).
Lana Izrael, Toni Buzan:
Mo dejeg uma - po-

stanite genije na brzaka
Rcvolucionami metod mapiranja uma
za decu i odrasle!
Ova knjiga vas na lak, zabavan i jedno-
stavan nain uvodi u svet izvanrednog
pamenja i krcativnog razmiljanja.
Mattje uenja, a bolje ocene!
Suvie dobro da bi bilo istinito? Ne,
suvie dobro i istinito!
B ib lio te k a U M
Izdava: IP F in e sa
Rada Konara 1a, 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 (8-22 h)
Majkl Gelb, Toni Buzan:
Pouka iz umetnosti
ongliranja
Knjiga o uenju! Autori, koristei
metaforu ongliranja, prezentiraju ja-
san i pragmatian metod, primenljiv
u bilo kojoj oblasti ucnja.
Savlaujui umetnost relaksirane
koncentracije italac otkriva novi pri-
stup samorazvoju, u kojem, razbija-
jui mentalne barijere, svoje neuspe-
he pretvara u uspeh.
Grejera Fuler:
Kako nauiti strani
jezik - (bilo koji)
Tzuzetna knjiga zamiljena kao po-
mona literatura u uenju bilo kog je-
zika, bez obzira da li je u pitanju kon-
vencionalni kurs ili samostalno ue-
nje uz prirunik. Autor nudi niz prak-
tinih saveta i konkretnih tehnika za
reavanje problema u uenju svakog
jczika, kako na polju lcksike i gra-
matike, tako i na polju izgovora.
B ib lio te k a U M
Izdava: IP Finesa
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536
moh. 064/113 00 88; 063/70 92 70 (8-22 h)
Dominik O Brajan:
Kako poloziti ispit
Knjiga viestrukog svetskog ampi-
ona u pamcnju koja e vam pomoi
da svoju energiju i vreme iskoristite
na najboJji nain, i da svaki ispit po-
loite sa lakoom i zadovoljstvom.
Na osnovu autorovih saveta i tehnika
moete uvcati svojc samopouzdanje
i motivaciju za uenje, elikasnije or-
ganizovati vrcmc, kao i razviti svoju
sposobnost pamenja.
Dejvid Ejkres:
Kako poloziti ispit

Knjiga koja e vam pomoi da svoju
energiju i vreme iskoristite na najbo-
lji nain, i da svaki ispit poloite sa
lakoom i zadovoljstvom.
Na osnovu autorovih saveta i tehnika
moete uveati svoje samopouzdanje
i motivaciju za uenje, efikasnije or-
ganizovati vreme, kao i razviti svoju
sposobnost pamenja.
B ib lio t e k a U M
Izdava: IP Finesa
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
w w w .fin csa.cclu .y u
Tony Buzan:
Koristite obe hemisfere

mozga
Najpopularnija i najtiranija knjiga
Tonija Buzana! Prodata u milionima
primeraka irom sveta.
U ovoj knjizi najsveobuhvatnije je pri-
kazan Buzanov program intelektual-
nog razvoja. Primena mapa uma, me-
morijskih tehnika, tehnika efikasnog
itanja i uenja, i pristup planiranju
vremena opisani su na izuzetno jasan
i pristupaan nain.
M L M - VODIC ZA SARADNIKE
Rcidia Dobrodolac
Najkompletnija knjiga o MIJLTI-LEVEL (N e trvo rk)

MARKETINGU, odnosno mrenom sistcmu plasmana
roba i usluga.
Ovde moete nai precizne informacije o osnovama i

metodologiji rada u M L M -u , i nauiti sve F IN E S E ovog
posla. Praktini, upotre-
bljivi saveti. Ako slcdite
postupak i prcporukc, va
NL O & jrm n a i l t m t u n
H i p r ir W n * koji itU U a iM ir U ti!
DRUGO
IZHENJINO IZOANJE
R ad li D obrodolac
uspeh ne moe izostati!
Prva knjiga o M LM -u ob- km

javljena kod nas. Obavezna M isStl-Lcêl MsrietSg
literatura u svim Nctvvork
(MLM) kompanijama.
i
u-'
VODI ZA iA BA D N IK E
.OlEMll
lzduvu: IP Finesa
Rada Konara la, I I 000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 (8-22 h)
IP ,,Finesa pokrcnula jc bibliotcku M IS A O kako bi na-
oj italakoj publici pribliila najvanija svetska dostignu-
a u istraivanju fenomena razmiljanja i njihovoj primeni u
svim oblastima ljudskc cgzistcncije - pre svcga u domcnu
posla i uenja. U prvom kolu biblioteke nai e se mahom
cla jcdnog od najveih svetskih autoriteta za razmiljanje
Edvarda de Bona.
Prvo kolo:
1. Edvard de Bono - EST EIRA ZA RAZMILJANJE
2. Edvard de Bono - PETODNEVNI KURS RAZMILJANJA
3. Edvard de Bono - LATERALNO RAZMILJANJF.
4. Edvard de Bono - LOGIKA VODE
B ib lio te k a M IS A O
Izdctva: IP Finesa
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
w w w .fln esa .ed u .y u
Edvard de Bono
Sest eira zci

razmiljanje
Stavitc crni eir za kritiko stanovite,
ili uti za sunani optimizam! Zclcni e-
ir prua obilje kreativnih ideja! Pod be-
lim sagledajte injenice, a pod crvenim
izrazite oseanja! A onda osmislite itav
dijapazonmoguih reenja, razvrstajtc ih
- nebesko-plavi cir e vam omoguiti
nepristrasan poglcd na stvari.
Rezultati e biti iznenaujue efikasni!
Biblioteka MISAO
Edvard de Bono
Petodnevni kurs
razmiljanja
Edvard de Bono je pionir mcdunarodno
poznatog sistema lateralnog razmiljanja.
U ovoj knjizi nudi nam seriju jednostav-
nih, ali podsticajnih problcma za razmi-
Ijanje koji ne iziskuju nikakvo specijal-
no znanje niti poznavanje matematike.
Problcmi su smiljeni tako da itaocu omo-
guavaju da pronae sopstveni stil raz-
miljanja i otkrije njegove vrline i manc.
kao i potencijalne metode koje nikada ne
koristi. Nije uvek vano biti u pravu - i greka moe da bude putokaz
do pravog reenja.
Edvard de Bono
Lateralno
razmiljanje
Edvard de Bono ne tvrdi da je iziuneo
ovaj mentalni proces, ali ga je svakako
prvi opisao. U svom originalnom pri-
kazu tog procesa, on namemo koristi la-
teralni pristup (s podsticajnim vizuelnim
primerima u jednom poglavlju) da bi
objasnio prirodu lateralnog razmiljanja.
Ovo je pionirska i sugestivna knjiga,

dclo naunika i istraivaa koji izuzetno - i veoma jasno - misli svo-
jom glavom.
B ib lio te k a M IS A O
Izdava: IP Finesa
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
w w w .fin esa .ed u .y u
Roberl Kiosaki
i eron L. Lehter
Bogati otac
siromani otac
NE RADITE ZA NOVAC.
NEKA NOVAC RADI ZA VAS!
Da biste, u finansijskom pogledu, izali
iz rovova i preli u napad, morate da pro-
itate Bogati otac, siromani otac. Knji-
ga obiluje zdraviin razumom i trgova-
kom razboritou, neophodnim za vau
finansijsku budunost.
Bogati otac, siromani otac nije jedna od onih uobiajenih knjiga o
novcu... Lako se ita, a njene glavne poruke- kao toje ona da morate
biti usredsreeni i imati petlju da biste se obogatili - veoma su jed-
nostavne.
B ib lio te k a USPEH
Izdava: IP Finesa
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
w w w .fin e sa .e d u .y u
Nao izdanja zatiena su hologramom.
Knjigo bez ove oznake je falsifikat zo
fiji sadraj izdava ne gorontuje.
Ukoliko vidite falsifikat javite nam!
Dobiete ORIGINAL na poklon!
NAJZNAAJNIJA KNJIGA NAE GENERACIJE!
Ljudski mozak je superkompjuter. Deset hiljada puta je mocniji od bilo kog racunara.
Mi koristimo samo oko 1% njegovog kapaciteta. Mape uma su sredstvo za kreativnu
organizaciju misli koje nam pomae da bolje iskoristimo neogranienu mo mozga.
Pomou Mapa uma - koristei slova, brojeve, boje, linije, crtee - sa lakoom i
uivanjem postiemo izuzetne rezultate u poslu, kreativnom razmiljanju, pripre-
manju predavanja i prezentacija, hvatanju i pravljenju beleaka, planiranju,
donoenju odluka, reavanju problema, i naroito - u pamenju i uenju na svim
nivoima.
Ovo je, za sve one koji ele da u potpunosti koriste potencijal svog mozga, najvanija
knjiga objavljena u ovom veku. Prua nam nove mogunosti za korienje i pobolj-
anje memorije, koncentracije i kreativnosti.
Ova knjiga napisana je sa jednim jedinim ciljem - da omogui itaocu DA NAUI KAKO
DAUI!
UXXI veku nepismenima se nee smatrati oni koji ne znaju da itaju, ve oni koji ne
znaju kako da ue.
Don Nejzbit
Svet se, hteli mi to ili ne, kree od linearnosti ka ikoninosti. Budunost je u neli-
nearnoj komunikaciji. Ukomunikaciji koja se grana kao to to ine nae misli pre no
to ih zarobimo reju ili fiksacijom na hartiju, gde moraju suzbiti svoju prirodu i sabiti
se u red jednog linearnog sistema.
Milorad Pavi
VA I Z DAVA
F m e s A Beograd, Rada Konara 1a

011/ 437-127 064/1130088 063/70 92 70
www.finesa.edu.yu

Toni Buzan Mape Uma

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Toni Buzan Mape Uma

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Toui Buzaii Bttri Buzan

Autorska prava za Jugoslaviju

Uvod, Ova knjiga i kako je upolrebiti.......................................... 1

Svet se, hteli mi to ili ne, kree ocl

Sudei po ovim reima Milorada Pavia, budunost je poela! Pred

eleli bismo da izra/imo svoje velikopotovanje i ogromnu zahval-

Bajesu (Lesley Bias) - koji su omoguili funkcionisanje svih sistema

Toni: Na svojoj dmgoj godini fakulteta, zakoraivi kmpnim koracima

on puta snaniji od bilo kog poznatog kompjulera - gde su nai pri-

Bari: Susreo sam sc sa Tonijevom idejom mapiranja uma 1970. godinc,

istraivanja, a sve manje i manje sposobni da poveu svc detalje da bi

samo nekoliko formalnih elenicnata, skoro nimalo boja ni slika, i razvile

smo pojedinane brejnstorming* mape uma, a zatim sastavljali i me-

Ova knjiga i kako je u p o tre b iti

SVRHA OVE KNJIGE

1 Da vas uvcde u no v i koncept razvoj a m isl i - briljantno razmiljanje.

2 Da vas upozna sa revolucionamo novom alatkom koja e vam

3 Davam dadubokuintelektualnuslobodupokazujui vam damoete

4 Da vam omogui praktino iskustvo briljantnog razmiljanja, is-

5 Da vam priuti oscanje uzbucnja i otkrivanja dok budete is-

U vczi sa ovim savetima, daju vam se uputstva i ohrabrenje da

Test o Belekama velikih utnova

NTVOI U PRIMENI MAPA UMA

Podaci o izdavau nalaze se na kraju knjige. (prim. ur.)

2 Korisnici na srednjent nivou

4 Beleke velikih umova

* Podaci o izdavau nalazc sc na kraju knjigc. (prim. ur.)

Ko god da ste, gde god da ste, vi - da biste proitali ove rei

P n i segnicnt: Prirodna arhiickUmika 9

10 Prvi segment: Prirod/ta arhitektonika

Ovo poglavlje e vas provcsti brzinom lcta konkorda kroz naj-

Pn-i scgment: Prirodna arhi/ektonika 11

SAVREMENA ISTRAIVANJA MOZGA

'tJedna od milion miliona (1.000.000.000.000) modanih

Prvi segment: PriroJna arhitcktonika 13

kroz siuni, tenou ispunjeni prostor izmeu elija. Ovaj prostor se

14 Pr\'i segment: Prirodrm arhitcktonika

bre i efikasnije. Granice ljudske inteligencije su, na rrmoge naine, u

Pet modanih elija koje pokazuju deo neuronskih spojeva u

Prvi segment. Prirodna arhitcktoniku 15

Kako se sve ovo postie? Najveim spojem u poznatom univer-

Cerebralni korteks tnozga prikazan frontalno. Prikazane kortikalne

16 Prvi segment: Prirodna arhitektonika

Sperijevi poetni nalazi su pokazali da dve strane, ili hemisfere,

P n i segment: Prirodna arhiiektoniku 17

FIZIOLOGTJA UENJA I PAMENJA

18 Pn i segment: Prirodtta arhitcktonika

sam da primeujem ogromni raskorak izmeu teorije koju sam predavao

Grafikon kojim se predviaju visoke i niske vrednosti u procesu

Prvi segnienl: Priradnu arhitektonika 19

Nai mozgovi te slvaranju obrazaca i zaokruivanju celinc. Na

M O ZA K KAO A SO CIJA TIV N A M AINA

Ta zauujua maina, va mozak, ima pet osnovnih funkcija -

20 Prvi segment: Prirodna urhiiektonika

obrnuto, efikasno sk/aditenje i analiza e poveati vau sposobnost

IS T O R IJA T R A Z V O JA LJU D SK E IN T E L IG E N C IJE

Istorija ljudske inteligencije se moe posmatrati kao potraga mozga

Prvi segment: Prirodna arhitekionika 21

iste dimenzije. Ljudska inteligencija je sada mogla da komunicira

Iz fiziolokih i psiholokih injenica nam je poznato da mozak

22 Prvi segment: Prirodna arhitektonika

mislilaca prolosti i zapitati sc da li su oni zaista koristili potpuniji

Prvi segment: Prirodna arhitektonika 23

Svi oni koji su smatrani velikhn umovima u oblastima umetnosti,