NINO ROTA

Djovani “Nino” Rota (3.12.1911-10.4.1979) je bio italijanski kompozitor, pijanista, dirigent I

akademac koji je najpoznati po svojoj filmskoj muzici, ponajvise za filmove Federika Felinija I
Lukina Viskontija . Takodje je komponovao muziku za FrankaZefirelija i jegove filmske adaptacije
Sekspirovih dela i za prva dva filma iz Francis Kopoloine Kum trilogije, za sta je osvojio Oskara.
Nazivali su ga cudo od deteta već sa 12 godina komponuje oratorijum. Kasnije studira muziku
na Aakademiji Sveta Sesilija u Rimu i na Kurtis institutu u Filadelfiji. Diplo irao je i knjizevnost.
Većinom se pridržavao klasicnih tradicionalnih formi. Njegove partiture odisu lirikom,
privlacnom jednostavnoscu, cesto i prefinjenim humorom, a melodicne zapamtljive teme cesto
sticu trajnu popularnost izvan filma.
Radio je i za americke, britanske, francuske i sovjetske filmove, ali je najznacajniju saradnju
ostvario sa F. Felinijem.
Tokom njegove duge karijere Rota je bio izuzetan kompozitor, pogotovo u muzici za film.
Napisao je preko 150 kompozicija za italijanske I internacionalne kompozicije od 1930ih do
svoje smrti 1979 – u proseku tri kompozicije svakoe godine u toku 46 godina I svom
najproduktivnijem periodu karijere od kasnih 40ih do 90ih napisao je 10 tema svake godine I
ponekad vise. Pored filmske muzike komponovao je opere, 5 baleta I tuce ostalih kamernih,
horskih dela I orekstarskih dela. Takodje je komponovoa muziku za mnoga pozorisna dela
Viskontija, Zefirelija I de FIlipa takodje je I odrzavao svoju karijeru na Liceo Musicale u Bariju u
Italiji, gde je bio direktor skoro 30 godina.

Rota, motivisan ekonomskim potrebama, komponovao je svoju prvu filmsku muziku za film
Treno Popolare, reziser Rafaelo Mataraco. Flm je bio neuspeh, sto je uticalo na njega I uticalo
9ogodisnje odstupanje od filmske muzike. Mladi Rota se bojao da ce njegova filmska karijera
tesko oporaviti, pa je poceo da komponuje za koncertske sale. TOkom 30ih I ranih 40ih napisao
je primarno kamernu muziku I suplementurao svoju zaradu predavanjem u srednjoj skoli u
Tarantu. 1942 je bila bitna godina u kojoj je rota komponovao svoju drugu operu, Ariodane, I
ponovo prihvatio izazov pravljenja filmske muzke za film Giorno di Nozze, koji je mnogo bolje
prosao I ponovo zainteresovao ROtu za ovo bavljenje. Nakon pisanja jos jedne opere,
Torquemada, poceo je da praiv muziku za film Zaza, prvi za rezisera Renata Kastelania.Posto je I
taj film dobro prosao kod kriticara pas e ponovo zdruzio s reziserom za klasik Profesor, Moj sin,
1946. Rotin uspeh mu je doneo brojne nove zadatke I zavrsio je deceniju sa 21 muzickom
tetmom ukljucujuci klasike kao krimi dramu Flesh Will Surrender, Hey Boy I Glass mountain.

Rotina saradnja sa italijanskim režiserom Felinijem se odlikovala jedinstvenom sinergijom, kakva

nikada nije ponovljena. Ova saradnja je rezultirala sa preko 70 filmova tokom 27 godina. Rota je
razumeo Felinija, možda čak i bolje nego on sam sebe. Jednom prilikom je opisao njihovu
saradnju kao suđenom, da oni, kada rade zajedno, sve savršeno dođe na svoje mesto.
Felini je imao često nepovezane slike, samo fragmente u svom narativnom stilu, a kako bi to
uklopio, Rota je pisao dela koja su obezbeđivala kontinuitet. Rotina melodična muzika je pružala
neophodni balans, kohezivnu i jedinstvenu snagu, koja je činila film celovitim. Felinijevo
muzičko znanje je bilo ograničeno, te je on u potpunosti verovao Roti i njegovom talentu, i
davao mu apsolutnu kontrolu nad kompozicijama. Felini bi često predložio osećanje ili situaciju
Roti, a Rota bi komponovao takvu sliku. Njihova saradnja izrodila je brojna dela kinematografije,
a jedno od njih je 8 ½.

8½

8 ½ (1963), Felinijevo remek delo. PRica otkriva filmskog rezisera Gida Anselmia kako je iznova
odvucen od produkcije svkog poslednjeg filma zbog distrakcija I drame od mnogih zena iz svog
zivota. Filmski narativni tok je fragmentaran cak I za Felinijeve standare, sa brojnim tangentama
u srodstvu s Guidoim mnogim zenama koje su kolektivno blokirale njegov progres. Rota
sastavlja film stvarajuci ujedinjavajucu glavnu temu, smesan cirkusi marsh, koji je repetivno
transformisao u svakoj filmskoj bajkovitoj vinjeti. Emocije vrve I Guido nas vodi kroz sve njih;
zbunjenost, frustracija, bes, sreca I radost. Rotina emotivna kaskada pruza jazz, fostrot, swing,
jazzy interpretaciju Wagnerove “Ride of the valkyries”. Felinijevo remek delo je u mom
misljenju resultiralo Rotinom muzikom, koja je stvorila sublimnu energiju.

AMARKORD

Amarcord 1973, u kome nas Felini froz ružičaste naočare vodi u nostalgično putovanje u njegov
rodni kraj. Rota je razumeo Felinijeve emocije u ovom delu, te je komponovao nežnu, slatkastu
temu, koja savršeno oslikava emocionalnu suštinu filma. Felinijeva vizija je jasno idealizovana i
Rota je to razumeo, te je napravio bezbrižno delo koje prožima radost, optimizam i živost.
Muzika u filmu Amarkord je podeljena na 3 teme:

1. Тема сугерише једноставност ликова, села околине, магије и илузије једноставних

ствари, сексуалног буђења, страсти, љубави и маште. Ова свежина теме чини
гледаоцу да се повеже од првог тренутка музиком и да се осећа удобно. То је
прелепа песма са једноставном мелодијом. Oмогућава гледаоцу да се постави у
ситуацију кад год се појави, сваки пут saosecajuci се новим нијансом koja ga je
privukla. Укратко, сугестивна тема пуна лирицизма која је крунисала као главну
тему.
2. Ovu temu su svirali amateri i treba da prikaze ocaj ljudi koji pritrcavaju da vide brod.
сцена обједињује све три главне теме (у кретању људи звучи естетема, чекајући
обале звучи тему слепих, а када брод и лосперсонајес славити изгледа да је главна
тема игра у позадини). Ова тема, иако стилизована, одговара стандарду или
прототипу бендове музике: весело је, искривљено, ритмично и популарно. Користи
се за истицање колективних сцена читавог града и улице. У минуту 58 (сцена
нагодбара) ова тема постаје нервозна и бржа и слична је скалама и оријенталним
звуцима, што савршено дефинише сцену.

3. Коначно, предмет слепог човека, о коме смо већ коментарисали који се појављује
на трансатлантској сцени, презентује на почетку филма (минут 9:35) када тумачи
хармонику на градском тргу. Ова тема је тужније

KUM 1
Zatim dolazi Kum 1972. godine. Režiser je Kapole. Rotu su zvali kako bi obezbedio da film ima
autentičnu italijansku muziku, i u tome je i uspeo. Komponovao je 3 predivne teme - the
Godfather Waltz, Michael’s Theme and the Love Theme (Kum, valcer; Majklova tema; Ljubavna
tema).
Ponavljajući motiv trube otvara film i postavlja ton čitavog filma.
1. U prvoj temi, Valcer kuma, ovaj motiv se odmotava, cveta u temu, koja ujedinjuje čitav film.
Kada se uključe drveni instrumenti sa strunama, melodija postaje topla, poznata i pozivajuća.
2.Majklova tema služi kao njegov indentitet, mračna je i nagoveštava pretnju. Za kraj imamo
3.Ljubavnu temu, jednu od najfinijih koje je Rota ikada napisao. Izvodi je mandolina, sa
čudesnim italijanskim senzibilitetom. Kasnije je adaptirana u pesmu, sa rečima Larija Kusika.
Rota je takođe začinio dela tradicionalnim sicilijanskim bojama, koristeći mandolinu, harmoniku
i akustičnu gitaru.

KUM 2

Kum 2, 1974. godine, koji se smatra njegovim zapanjujućim remek-delom. Koliko god je prvi deo
bio dobar, drugi je bio još bolji.
Tri teme iz prvog dela dobile su pojačanje u vidu nove tri teme za drugi deo.
1.Prva od ove tri je Roti obezbedila besmrtnost, The Immigrant Theme (tema imigranata?).
retko se dešava da kompozitor komponuje muziku tako grandioznu muziku koja savršeno
opisuje emocionalnu suštinu filma.
2.Druga nova tema je Kays Theme (Kajeva ili Kajina tema), koja govori o njenoj spoznaji o poslu
svog supruga, nasilju i nemilošću. Ona je zatočena, bespomoćna da promeni sudbinu svoje
porodice. Rota nam to dočarava silaznim notama, koje nas teraju da osetimo tugu i pomirenje
sa tim.
3.Treća tema je Sicilian Theme, festivalski identitet, dočarava senzibilitet tradicionalnog
Sicilijanskog plesa, Tarantele.
Kao i u prvom filmu, Rota je i ovde koristio mandolinu, harmoniku i akustičnu gitaru, da dočara
sicilijanski melos. Za ova ostvarenja dobio je Academy Award.