Seminarski rad

UVOD

Prema Direktivi Evropske unije odlaganje celih automobilskih guma u prirodu od 2003.godine
vie nije dozvoljeno a od 200!. godine nije doputeno ni odlaganje izrezanih auto guma. "odine
#$$2. u #2 dr%ava E& !'( upotrebljenih guma odlagalo se na deponije a samo 3'( zbrinjavalo
se na drugi nacin. Deset godina kasnije u 2002.godini situacija se potpuno izmenila. & tadanjih
#' dr%ava E& !'( upotrebljenih guma se zbrinjavalo protektiranjem )obnovom guma*
recikla%om upotrebom za energetske svrhe ili izvozom za ponovnu upotrebu a manje od 3'( je
zavravalo na deponijima.
+ecikla%a guma spada u delatnosti odr%ivog razvoja jer od upotrebljenih proizvoda stvara
proizvode s novom vredno,u. Proizvodi dobijeni recikla%om kori,enih guma mogu se koristiti
u proizvodnji velikog broja novih proizvoda. -a%no je napomenuti da se kori,ene gume mogu u
potpunosti reciklirati a njihove hemijske i .izi/ke osobine /ine ih vrednim sirovinama. 0noge
prednosti koje gume imaju tokom upotrebe ostaju va%e,e i kod primene kori,enih guma u
sekundarnoj .azi njihove obrade kada se guma koristi kao materijal za izradu drugih vrsta
proizvoda. & svakom obliku guma zadr%ava svoje inherentne karakteristike ukljucuju,i usporen
razvoj bakterija otpornost na pritisak toplotu i vlagu sun/anu svetlost i &- zra/enje kao i na
razne vrste mineralnih ulja ve,inu razrediva/a kiselina ili drugih hemikalija. 1izi/ke osobine
kori,enih guma imaju veliku vrednost jer nisu toksi/ne nisu bio2razgradive njihov oblik te%ina
i elasti/nost /ine ih u potpunosti upotrebljivim za veliki broj raznih proizvoda u obliku celih
guma komada granulata ili u obliku praine. Postupkom mehani/ke recikla%e gume se seku na
komade te postupnim usitnjavanjem prolaze proces separacije u kojem se zasebno odvajaju
gumeni delovi /elik i tekstil to su osnovne komponente sastava svake gume. & postupku takve
recikla%e ne stvara se nikakva dalja otpadna supstanca sve je 33upotrebljivo33 a izuzetno je va%no
da nema nikakvih propratnih 33emisija u okolinu33 2 u vazduh vodu ili zemljite4 5stra%ivanja su
pokazala da je mehani/ki postupak recikla%e otpadnih guma daleko povoljniji za okolinu i
prirodu od spaljivanja u energetske svrhe. &pravo recikla%om kroz gumeni granulat koji ulazi u
ponovni ciklus upotrebe /uvaju se prirodni resursi.
1
Seminarski rad
Otpadna guma kao gorivo
& Evropskoj uniji i S6D otpadne autogume se najvie koriste kao gorivo. "ledano sa stanovita
zatite %ivotne sredine ili ekonomike procesa ovo nije najbolji na/in za reavanje problema
otpadnih guma ali je mnogo bolji od bacanja ili odlaganja guma na otpad. 7ela guma ili grubi
komadi koriste se za dobijanje energije u pe,ima za proizvodnju cementa u proizvodnji papira
termoelektranama i industrijskim kotlovima. Pe,i za proizvodnju cementa se smatraju veoma
pogodnim za sagorevanje smea goriva i gume poto se pepeo ugraduje u .inalni proizvod i
nema otpada. Dobri kandidati za upotrebu meavina konvencionalnih goriva )uglja drveta na.te*
i gume su i .abrike papira i pulpe i livnice metala dobrim delom jer su ova goriva je.tinija od
samog uglja. 8esto se autoguma sagoreva u komadu cela to smanjuje trokove usitnjavanja ali
pove,ava trokove skladitenja i transporta. 5ako se sagorevanjem gume vra,a deo energije
ulo%en u njenu proizvodnju nastali otpad /ini ovu praksu manje privla/nom. Derivati na.tesu
samo jedan od sastojaka koji se ugraduju u autogumu. 9statak /ine prirodna guma poliester ili
najlon /elik karbon crno platno i smea drugih hemikalija )ulja pigmenti...* koje ne doprinose
zna/ajno toplotnoj vrednosti sagorene gume. :bog toga se i sagorevanjem vra,a samo manji deo
energije ulo%ene u njenu proizvodnju. :amerke koje se naj/ece postavljaju ovakvom na/inu
reavanja problema otpadnih guma odnose se na emisije gasova iz postrojenja za sagorevanje.
5spitivanja su medutim pokazala da su emisije metala )cinka kadmijuma talijuma olova nikla
i hroma* ugljen monoksida oksida sumpora azotnih oksida hlorovodonika dioksina i .luorida
iste kao kod konvencionalnih postrojenja.
2
Seminarski rad
+ecikla%a; "dje zavravaju stare automobilske gume

&deo ugljenika u automobilskim gumama mo%e da iznosi do <0 procenata te je njihova ogrevna
mo, /ak i ve,a nego kod uglja srednjeg kvaliteta. =oli/ine otpadnih guma su ogromne to
predstavlja pretnju po zdravlje i %ivotnu sredinu. >ajava jedne doma,e .irme o podizanju
postrojenja koje bi kao alternativno gorivo koristilo rabljene automobilske gume poslu%ila je kao
povod za nae malo istra%ivanje istorijata razvoja automobilskih guma problema otpadnih guma
mogu,nosti i isplativosti postupaka recikla%e.
Procenjuje se da svake godine u industrijski razvijenim zemljama sveta u proseku nastaje jedna
otpadna automobilska guma po glavi stanovnika. ?ako S6D svake godine moraju negde da
smeste 2<0 miliona komada guma a Evropska unija oko #'0 miliona komada. Sve do ezdesetih
godina prolog veka problem otpadnih guma rutinski je reavan recikla%om. 0edutim uvoz
je.tine na.te osnovne sirovine za proizvodnju sinteti/ke gume oborio je cenu recikliranog
materijala a sve popularnija varijanta gume oja/ane /eli/nim %icama zakomplikovala je i
poskupela proces recikla%e. =ao ekonomski prihvatljivo reenje videno je samo odlaganje na
otpad. =ratakorocno gledano ova praksa je imala ekonomskog smisla koji se me@utim
potpuno izgubio usled posledica dugoro/ne akumulacije. 5spostavilo se da brda naslaganih starih
guma ne samo to zauzimaju veliki prostor i ru%no izgledaju ve, predstavljaju i optu pretnju po
zdravlje i bezbednost. Po%ari koji izbijaju na ovakvim mestima mogu da traju mesecima a otri
crni dim koji se di%e visoko u nebo i mo%e da se vidi sa udaljenosti od vie desetina kilometara
sadr%i toksicne hemikalije i opasne zagadivace vazduha. ?oksicne hemikalije nalaze se i u
uljastoj tecnosti ostatku od sagorevanja koji mo%e da kontaminira obli%nje rezerve vode dovede
do pomora ribe i zastoja u snabdevanju sa vodom za pice. Pokuaji gaenja po%ara sa
konvencionalnim penama i vodom obicno su jalovi u ovakvim slu/ajevima i dodatno
pogoravaju zaga@enje %ivotne sredine. :bog toga je uobi/ajena praksa kod po%ara na otpadima
guma da se jednostavno puste uz odre@enu kontrolu dok sav materijal ne izgori. "omile gume sa
izolovanim baricama vode u unutranjim %lebovima pogodna su sredina za razvoj komaraca 2
druga opasnost koja preti od ovakvog na/ina odlaganja otpada. 5z jedne jedine gume preko leta
mo%e da se izlegne na hiljade komaraca. & oblastima sa toplijom klimom u blizini otpada /esto
se registruje ve,i broj obolelih od bolesti koje prenose ovi insekti. & ve,em broju industrijskih
zemalja doneene su zakonske regulative kojima se strogo ograni/ava i regulie odlaganje guma
na otpad. & ve,ini slu/ajeva karakter regulativa je takav da se ohrabruje i upotrebe proizvoda
recikla%e guma. & Evropskoj uniji zakonska regulativa koja se odnosi na ovaj problem stupila je
na snagu u julu prole godine a organizacije kao A&sed ?ire Borking "roupsC ispituju prakticne
posledice primene zakona. 5 pored regulativa procenjuje se da se u S6D trenutno na ilegalnim ili
naputenim otpadima nalazi oko 2 do 3 milijarde guma. Sli/na procena va%i i za zemlje clanice
Evropske unije. Dta uraditi sa tolikim otpadnim gumama i mogu li nekako da se iskoristeE =oji je
3
Seminarski rad
najbolji na/in za reavanje ovog problemaE 6li najbolje da krenemo od po/etka.
Gumena groznica
9snovni materijal za izradu AmodernihC automobilskih guma je sinteti/ka guma kojoj se dodaju
razni aditivi )karbon crno ulja voskovi* za oja/anje i materijali kao to su najlon poliester ili
/elik. Sinteti/ka guma nastala je kao plod pokuaja da se poboljaju karakteristike prirodne
gume koja se dobija iz te/nosti mle/nobele boje 2 tzv. lateksa 2 koju lu/e pojedine vrste biljaka
naro/ito drvo kau/ukovca sa prirodnim stanitem u d%unglama 6mazona. Predkolumbovski
stanovnici Fu%ne i 7entralne 6merike koristili su gumu za pravljenje vodonepropusne odece
sudova i obu,e. Evropljani nisu pokazivali neki naro/iti interes za gumu sve do osamnaestog
stole,a a i tada je guma uglavnom upotrebljavana za proizvodnju elasti/nih traka i gumica za
brisanje. D%oze. Pristli jedan od osniva/a moderne hemije nazvao je supstancu ArubberC po
engleskoj reci ArubC za AbrisatiC. "odine #G#$ kotski industrijalac 7arls 0ekinto koga je
ina/e veoma interesovala hemija upotrebio je smeu gume i rastvara/a kao lepak za dva sloja
materijala u nameri da napravi vodonepropusnu tkaninu. & poboljanju ovog proizvoda pomagao
mu je jo jedan hemicar ?omas Henkok. Po njihovom otkricu nastala je prava Agumena
groznicaC koja je medutim investitorima donela samo milionske gubitke. >aime potencijal
prirodne gume za izradu vodonepropusnih tkanina i veceg broja drugih potroackih i
industrijskih artikala pokazao se dobrim samo na sobnoj temperaturi. >a niskim temperaturama
proizvodi od gume stvrdnjavali su se i pucali a na visokim temperaturama topili i pretvarali u
lepljivu masu. A"umenu groznicuC pre%iveli su samo neki od starih proizvodaca dok su sve nove
kompanije nestale u roku od najvie pet godina. ?akvu scenu zatekao je 7arls "udjir
bankrotirani trgovac metalnom robom iz 1iladel.ije.
Komadanje gume
&koliko je auto2guma toliko degradirana da ne mo%e da se regenerie najbolja strategija je
recikliranje. Danas se na tr%itu mo%e prona,i veliki broj proizvoda napravljenih od reciklirane
auto2gume. Par/i,i usitnjene gume koriste se kao punila u gra@evinarstvu i konstrukcijama.
1inije usitnjena i prosejana guma koristi se na de/ijim igralitima i za posipanje klizita. Par/i,i
gume koriste se i za dobijanje poboljanog as.alta dok se guma pomeana sa uretanom koristi za
.ormiranje atletskih staza i izlivanje raznih proizvoda. &sitnjena guma mo%e se /ak integrisati sa
zemljitem odnosno travnatim podlogama. 5stra%ivanje je pokazalo da guma poboljava protok
vode kroz tlo i smanjuje potrebu za vodom @ubrivima i pesticidima u periodu izmedu 2' i '0
4
Seminarski rad
godina. ?ehnoloki postupak koji se koristi za usitnjavanje gume postoji ve, prilicno dugo i
najce,e se sastoji u se/enju materijala na par/i,e duga/ke oko ' centimetara. 9vi se par/i,i
zatim proputaju kroz seriju tzv. granulatora gde im se veli/ina dalje smanjuje. Postupak se
obi/no sprovodi na Cmestu zlo/inaI odnosno na samom otpadu. >a ovaj na/in se zapremina
gume smanjuje za <' procenata to smanjuje i trokove odlaganja i transporta materijala.
Procesom se takode odvajaju od gume /elik i vlakna. 8elik se izdvaja pomo,u magneta a vlakna
/esto izduvavanjem iz granulisane gume. "ranulisana guma interesantna je za ponovnu
proizvodnju auto2guma 2 #' procenata reciklirane gume u sve%oj gumi obezbe@uje nekoliko
prednosti u proizvodnom procesu. >eki proizvo@a/i regenerisanu gumu koriste za proizvodnju
punih guma ili guma za poljoprivrednu mehanizaciju. =ombinacija isitnjene gume i veziva za
plastiku je veoma ekonomi/an na/in za proizvodnju materijala koji se mo%e obradivati kao
plastika ali zadr%ava neto od elasti/nosti gume.

5
Seminarski rad
RECIKLIRANJE OTPADNIH GUMA
Prema Direktivi E& #$$J3#JE7 odlaganje celih automobilskih guma od 2003. godine vie nije
dozvoljeno a od 200!. godine nije doputeno niti odlaganje izrezanih auto guma.
#$$2. godine u #2 dr%ava E& !'( rabljenih guma odlagalo se na deponije a samo 3'(
zbrinjavalo se na drugi na/in.
Deset godina kasnije u 2002. godini situacija se potpuno izmenila. & tadanjih #' dr%ava E&
!'( rabljenih guma se zbrinjavalo protektiranjem )obnovom guma* recikla%om upotrebom za
energetske svrhe ili izvozom za ponovnu upotrebu a manje od 3'( je zavravalo na deponijima.
+ecikla%a guma spada u delatnosti odr%ivog razvoja jer od rabljenih proizvoda stvara proizvode s
novom vrednosti. Proizvodi dobijeni recikla%om rabljenih guma mogu se koristiti u proizvodnji
velikog broja novih proizvoda.
-a%no je napomenuti da se rabljene gume mogu u potpunosti reciklirati a njihove hemijske i
.izi/ke osobine /ine ih vrednim sirovinama.
0noge prednosti koje gume imaju tokom upotrebe ostaju va%e,e i kod primene rabljenih guma u
sekundarnoj .azi njihove obrade kada se guma koristi kao materijal za izradu drugih vrsta
proizvoda. & svakom obliku guma zadr%ava svoje karakteristike uklju/uju,i usporen razvoj
bakterija otpornost na plesan toplinu i vlagu sun/anu svetlost i &- zra/enje kao i na razne
vrste mineralnih ulja ve,inu razre@iva/a kiselina ili drugih hemikalija.
1izi/ke osobine rabljenih guma imaju veliku vrednost jer nisu toksi/ne nisu bio2razgradive
njihov oblik te%ina i elasti/nost /ine ih u potpunosti upotrebljivima za veliki broj raznih
proizvoda u obliku celih guma komada granulata ili u obliku praine.
Postupkom mehani/ke recikla%e gume se raspadaju na komade te postupnim usitnjavanjem
prolaze proces separacije u kojem se zasebno odvajaju gumeni delovi /elik i tekstil to su
osnovne komponente sastava svake gume.
& postupku takve recikla%e ne stvara se nikakva daljnja otpadna supstanca sve je 33upotrebljivo33
a izuzetno je va%no da nema nikakvih popratnih 33emisija u okoli33 K u zrak vodu ili tlo4
5stra%ivanja su pokazala da je mehani/ki postupak recikla%e otpadnih guma daleko povoljniji za
okolinu i prirodu od spaljivanja u energetske svrhe. &pravo recikla%om kroz gumeni granulat
koji ulazi u ponovni ciklus uporabe/cuvaju se prirodni resursi.
6
Seminarski rad
Kapaciteti
"odinji kapacitet prerade pogona za recikla%u otpadnih guma je obrada 2'.000 tona rabljenih
guma svih vrsta )automobilske gume od osobnih i terenskih vozila kombi i teretnih vozila
autobusa guma od poljoprivrednih strojeva traktora viljukaraL*. >a prostoru od G'.000 m2
in.rastrukturno opremljenog zemljita izgra@ene su proizvodne hale povrine #2.'00 m2 te
deponija za prihvat otpadnih guma povrine #2.000 m2.


OTPADNE GUME - SAKUPLJANJE
>a podru/ju Hrvatske otpadne auto gume skupljaju se kod ovlatenih regionalnih skupljaca.
& pogonu za recikliranje otpadnih guma prihvatanje guma organizuje tokom celoga dana od <
do #! sati. Skupljaju se sve vrste auto guma )automobilske gume od osobnih i terenskih vozila
kombi i teretnih vozila autobusa guma od poljoprivrednih strojeva traktora*.


7
Seminarski rad
&koliko je autoguma toliko degradirana da ne mo%e da se regenerie najbolja strategija je
recikliranje. Danas se na tr%itu mo%e prona,i veliki broj proizvoda napravljenih od reciklirane
autogume. Par/i,i usitnjene gume koriste se kao punila u gra@evinarstvu i konstrukcijama. 1inije
usitnjena i prosejana guma koristi se na de/ijim igralitima i za posipanje klizita. Par/i,i gume
koriste se i za dobijanje poboljanog as.alta dok se guma pomeana sa uretanom koristi za
.ormiranje atletskih staza i izlivanje raznih proizvoda. &sitnjena guma mo%e se /ak integrisati sa
zemljitem odnosno travnatim podlogama. 5stra%ivanje je pokazalo da guma poboljava protok
vode kroz tlo i smanjuje potrebu za vodom @ubrivima i pesticidima u periodu izmedu 2' i '0
godina. ?ehnoloki postupak koji se koristi za usitnjavanje gume postoji ve, prili/no dugo i
naj/ee se sastoji u se/enju materijala na par/i,e duga/ke oko ' centimetara. 9vi se par/i,i zatim
proputaju kroz seriju tzv. granulatora gde im se veli/ina dalje smanjuje. Postupak se obi/no
sprovodi na Cmestu zlo/inaI odnosno na samom otpadu. >a ovaj na/in se zapremina gume
smanjuje za <' procenata to smanjuje i trokove odlaganja i transporta materijala. Procesom se
tako@e odvajaju od gume /elik i vlakna. 8elik se izdvaja pomo,u magneta a vlakna /esto
izduvavanjem iz granulisane gume. "ranulisana guma interesantna je za ponovnu proizvodnju
auto2guma 2 #' procenata reciklirane gume u sve%oj gumi obezbeduje nekoliko prednosti u
proizvodnom procesu. >eki proizvo@aci regenerisanu gumu koriste za proizvodnju punih guma
ili guma za poljoprivrednu mehanizaciju. =ombinacija isitnjene gume i veziva za plastiku je
veoma ekonomi/an na/in za proizvodnju materijala koji se mo%e obra@ivati kao plastika ali
zadr%ava neto od elasti/nosti gume.
8
Seminarski rad
Otpadna guma kao gorivo
& Evropskoj uniji i S6D otpadne auto2gume se najvie koriste kao gorivo. "ledano sa stanovita
zatite %ivotne sredine ili ekonomike procesa ovo nije najbolji na/in za reavanje problema
otpadnih guma ali je mnogo bolji od bacanja ili odlaganja guma na otpad. 7ela guma ili grubi
komadi koriste se za dobijanje energije u pe,ima za proizvodnju cementa u proizvodnji papira
termoelektranama i industrijskim kotlovima. Pe,i za proizvodnju cementa se smatraju veoma
pogodnim za sagorevanje smea goriva i gume poto se pepeo ugra@uje u .inalni proizvod i
nema otpada. Dobri kandidati za upotrebu meavina konvencionalnih goriva )uglja drveta na.te*
i gume su i .abrike papira i pulpe i livnice metala dobrim delom jer su ova goriva je.tinija od
samog uglja. 8esto se auto2guma sagoreva u komadu cela to smanjuje trokove usitnjavanja
ali pove,ava trokove skladitenja i transporta. 5ako se sagorevanjem gume vra,a deo energije
ulo%en u njenu proizvodnju nastali otpad /ini ovu praksu manje privla/nom. Derivati na.te su
samo jedan od sastojaka koji se ugra@uju u auto2gumu. 9statak /ine prirodna guma poliester ili
najlon /elik karbon crno platno i smea drugih hemikalija )ulja pigmenti...* koje ne doprinose
zna/ajno toplotnoj vrednosti sagorene gume. :bog toga se i sagorevanjem vra,a samo manji deo
energije ulo%ene u njenu proizvodnju. :amerke koje se naj/ece postavljaju ovakvom na/inu
reavanja problema otpadnih guma odnose se na emisije gasova iz postrojenja za sagorevanje.
5spitivanja su me@utim pokazala da su emisije metala )cinka kadmijuma talijuma olova nikla
i hroma* ugljen monoksida oksida sumpora azotnih oksida hlorovodonika dioksina i .luorida
iste kao kod konvencionalnih postrojenja.

Ostali nacini recikliranja
5spitivanja novih na/ina za recikliranje gume se nastavljaju a neka reenja obe,avaju vie neka
manje. -e,ina postupaka je zasnovana na odre@enim oblicima devulkanizacije 2 prekidnja
sumpornih mostova izmedu polimernih lanaca u gumi. Sumporni mostovi nastaju tek u postupku
vulkanizacije i gumi omogucavaju da zadr%i oblik i elasticnost u ekstremnim vremenskim
uslovima. 5stovremeno ova karakteristika spre/ava topljenje guma i izlivanje novih proizvoda
odnosno recikliranje. +ane metode devulkanizacije podrazumevale su izlaganje gume povienim
temperaturama na odre@ene vremenske periode. 9vakve postupke uvek su pratili problemi kao
to je raskidanje polimernih nizova i degradacija kvaliteta gume. ?u su i pitanja ekonomicnosti
procesa i neka pitanja vezana za zaga@enje %ivotne sredine. 9be,avaju,i rezultati postignuti su
tek primenom ultrazvuka i nekih mehani/kih postupaka gde se sumporni mostovi raskidaju
bukvalno %vakanjem uz pomo, ekstrudera i specijalnih maina. Eksperimentalne metode sa
upotrebom bakterija koje jedu sumporne veze pokazale su se kao slo%ene i za sada preskupe za
9
Seminarski rad
prakti/nu primenu. "uma se po ovom postupku prvo usitni do praka zatim suspenduje u
te/nosti prepunoj bakterija koje se hrane sumporom kao to su tiobacilus rodokokus i
sul.olobus. 5pak verovatno najve,i interes od svih novih postupaka privukla je piroliza 2
kontrolisana termi/ka razgradnju gume sve do ugljovodonicnih gasova karbon crnog i ulja iz
kojih je guma napravljena. & procesu se tako@e oslobada /elik. &gljovodoni/ni gasovi se mogu
komprimovati za prodaju ali obi/no se sagorevaju da bi obezbedili energiju za proces pirolize.
>ajve,i problem je to dananje tehnike pirolize proizvode ulja i karbon crno promenjivog
kvaliteta zbog /ega loe prolaze na tr%itu. 8ak se i gas koji najve,im delom predstavlja metan
teko skladiti. Pitanja kvaliteta proizvoda pirolize su upravo razlog iz kojeg jo uvek nije
postavljeno nijedno komercijalno postrojenje za pirolizu auto2guma. 5stra%ivanja novih
postupaka koji treba da pirolizu naprave komercijalnijom se nastavljaju.

&koliko je autoguma toliko degradirana da ne mo%e da se regenerie najbolja strategija je
recikliranje. Danas se na tr%itu mo%e prona,i veliki broj proizvoda napravljenih od reciklirane
10
Seminarski rad
auto2gume. Par/i,i usitnjene gume koriste se kao punila u gra@evinarstvu i konstrukcijama.
1inije usitnjena i prosejana guma koristi se na de/ijim igralitima i za posipanje klizita. Par/i,i
gume koriste se i za dobijanje poboljanog as.alta dok se guma pomeana sa uretanom koristi za
.ormiranje atletskih staza i izlivanje raznih proizvoda. &sitnjena guma mo%e se /ak integrisati sa
zemljitem odnosno travnatim podlogama. 5stra%ivanje je pokazalo da guma poboljava protok
vode kroz tlo i smanjuje potrebu za vodom @ubrivima i pesticidima u periodu izmedu 2' i '0
godina. ?ehnoloki postupak koji se koristi za usitnjavanje gume postoji ve, prilicno dugo i
naj/ece se sastoji u se/enju materijala na par/ice duga/ke oko ' centimetara. 9vi se par/i,i
zatim proputaju kroz seriju tzv. granulatora gde im se veli/ina dalje smanjuje. Postupak se
obi/no sprovodi na Cmestu zlo/inaI odnosno na samom otpadu. >a ovaj na/in se zapremina
gume smanjuje za <' procenata to smanjuje i trokove odlaganja i transporta materijala.
Procesom se takode odvajaju od gume /elik i vlakna. 8elik se izdvaja pomo,u magneta a vlakna
/esto izduvavanjem iz granulisane gume. "ranulisana guma interesantna je za ponovnu
proizvodnju autoguma 2 #' procenata reciklirane gume u sve%oj gumi obezbeduje nekoliko
prednosti u proizvodnom procesu. >eki proizvo@aci regenerisanu gumu koriste za proizvodnju
punih guma ili guma za poljoprivrednu mehanizaciju. =ombinacija isitnjene gume i veziva za
plastiku je veoma ekonomi/an na/in za proizvodnju materijala koji se mo%e obradivati kao
plastika ali zadr%ava neto od elasti/nosti gume.
+ecikla%a guma spada u delatnosti odr%ivog razvoja jer od upotrebljenih proizvoda stvara
proizvode s novom vredno,u. Proizvodi dobijeni recikla%om kori,enih guma mogu se koristiti
u proizvodnji velikog broja novih proizvoda. -a%no je napomenuti da se kori,ene gume mogu u
potpunosti reciklirati a njihove hemijske i .izi/ke osobine /ine ih vrednim sirovinama. 0noge
prednosti koje gume imaju tokom upotrebe ostaju va%e,e i kod primene kori,enih guma u
sekundarnoj .azi njihove obrade kada se guma koristi kao materijal za izradu drugih vrsta
proizvoda. & svakom obliku guma zadr%ava svoje inherentne karakteristike uklju/uju,i usporen
razvoj bakterija otpornost na pritisak toplotu i vlagu sun/anu svetlost i &- zra/enje kao i na
razne vrste mineralnih ulja ve,inu razrediva/a kiselina ili drugih hemikalija. 1izi/ke osobine
kori,enih guma imaju veliku vrednost jer nisu toksi/ne nisu bio2razgradive njihov oblik te%ina
i elasticnost /ine ih u potpunosti upotrebljivim za veliki broj raznih proizvoda u obliku celih
guma komada granulata ili u obliku praine. Postupkom mehani/ke recikla%e gume se seku na
komade te postupnim usitnjavanjem prolaze proces separacije u kojem se zasebno odvajaju
gumeni delovi celik i tekstil to su osnovne komponente sastava svake gume. & postupku takve
recikla%e ne stvara se nikakva dalja otpadna supstanca sve je 33upotrebljivo33 a izuzetno je va%no
da nema nikakvih propratnih 33emisija u okolinu33 2 u vazduh vodu ili zemljite4 5stra%ivanja su
pokazala da je mehani/ki postupak recikla%e otpadnih guma daleko povoljniji za okolinu i
prirodu od spaljivanja u energetske svrhe. &pravo recikla%om kroz gumeni granulat koji ulazi u
ponovni ciklus upotrebe /uvaju se prirodni resursi.
11
Seminarski rad
Savremenom tehnologijom od starih izvo%enih guma dobija se granulat razli/itih veli/ina /ija je
daljnja primjena prisutna u mnogim gospodarskim delatnostima; od gra@evinskih
in.rastrukturnih prevozni/kih poljoprivrednih )sto/arskih i vrtlarskih* do sportskih terena
raznovrsnih pro.ila i urbanih sredina s ure@enim povrinama za slobodno vreme de/jim
igralitima ali i centrima za rehabilitaciju.

12