BIBLIOTEKA PRAKTINIH KNJIGA

Urednik Dragan Paripovi

BEOGRAD 2008

Naslov originala: The Mind and Memory Training Ernest E. Wood Copyright na prevod za Srbiju IP BABUN Sva prava prevoda za Srbiju zadrava izdava. Preveo i priredio Dragan Paripovi Lektura Ana Beli Naslovna strana: Ivana Flegar Tree izdanje Beograd 2008 ISBN 978-86-83737-17-9

Predgovor izdavaa

Magina kutija Putevi misli Koncentracija uma Nekoliko saveta za koncentraciju

Mentalne slike Povezivanje Povezivanje oblika Povezivanje rei Projekcija memorije Simbolizacija i uproavanje

Naini poreenja Logiki nizovi

^ 7 11 14 19 24 ^ ^ 31 38 47 51 56 62 69 76

Koraci misli Uticaj raspoloenja Ekspanzija ideja

83 87 93

Razlaganje brojeva i dijagrami Brojevi-rei Pozicioniranje memorije Ljudi-kompjuteri iz Indije

99 104 111 118

itanje i uenje Pisanje i govori Vii kurs koncentracije Meditacija Korienje volje Telesne vebe

125 134 137 143 150 158

italac kome ova knjiga Ernsta Vuda doe do ruke treba da ima u vidu da se radi o krajnje prirunom i praktinom tivu. U njoj nema nikakvih udesa i fenomena, nepotrebnih mistikacija ili agresivnih ubeivanja u superiornost vlastitog sistema. Posredi je, zapravo, jedna od retkih studija o funkcionisanju ljudskog uma nastala iskljuivo na linom iskustvu i praksi. Iz svog bogatog iskustva prikupljenog na Zapadu i na Istoku, autor nam nesebino otkriva niz inteligentnih vebi za bezopasno manipulisanje umom, koje su od nesumnjive upotrebne vrednosti kako u praktinom tako i u duhovnom ivotu. Sistem Ernsta Vuda od praktikanta ne zahteva da se prihvati ma kakvih dogmi, ni religioznih ni naunih. Ono to se ovde nudi jesu gole injenice o nainu delovanju uma i mogunostima njegovog treninga. Sve ostalo je stvar prakse i volje da se prione na nimalo lagan, ali zahvalan zadatak. S druge strane, italac moe da se zapita emu trening pamenja pored tolikog broja raznoraznih raunara koje danas gotovo da svaki ovek poseduje. Odgovor se verovatno krije u najnovijim naunim istraivanjima vezanim za levu i desnu hemisferu mozga. Skoranja nauna otkria, naime, nedvosmisleno govore u prilog imaginativnog naina razmiljanja to je vezano za desnu, kod veine ljudi nedovoljno razvijenu hemisferu mozga. Ona je, kako se tvrdi, neophodan faktor ljudske kreativnosti. Trening uma i pamenja iznet u ovoj knjizi, iako nastao mnogo pre ovih otkria, u potpunosti sledi preporuke dananje nauke o sinhronizovanom radu leve i desne hemisfere mozga. Skoro da se moe rei da je povezivanje analitikog i imaginativnog dela uma poenta ove knjige. Tako da italac moe da se nada da e, kada proe 7

kroz niz ovde izloenih sistematskih vebi, njegova kreativnost biti u znatnom stepenu razvijena. Iz navedenih naunih otkria lako je odgonetnuti da su mogunosti ljudskog uma u poreenju sa jednim kompjuterom nesluene, gotovo beskonane. tavie, mora se priznati da su kompjuteri samo ogranieni pokuaj njegove imitacije. Primera za to ima mnogo, ali moemo spomenuti da jo nijedna kompjuterska kompanija nije izumela kompjuter koji bi, recimo, igrao ah na nivou velemajstora. to se tie onih italaca kojima ova materija nije strana i ve imaju neka iskustva sa tradicionalnim sistemima duhovnog razvoja kao to su Kabala, Tarot, Alhemija, Ji ing, Raa Joga, praktine vebe iz ove knjige jednostavno mogu da poslue kao nadgradnja i to se tie memorijskog treniga i to se tie razvoja koncentracije i vizualizacije. Vebe ili, kako ih autor naziva, trikovi, koje ete ovde nai neophodni su za viu obuku uma i koncentraciju, retko se sreu, a to je najvanije neete ih nigde nai tako sistematski sreene. Na kraju krajeva, svakom duhovnom aspirantu je vrlo dobro znano da kontrola uma lei u osnovi svih duhovnih pravaca. Dragan Paripovi, Beograd, 1996

Zamislite da se nalazite sa grupom prijatelja na nekom orijentalnom trgu, ili pak u vrtu nekog dvorca. Tu se pojavljuje maioniar sa maginom kutijom. udnovati ovek prostire arav, a zatim na njega sveano postavlja obojenu pletenu kutiju, osnovice otprilike osam ina. vrsto je posmatrajui on neto mrmori i odjednom vadi iz kutije, sa naroitom panjom, jo devet kutija, od kojih su sve iste veliine, ali razliitih boja. Taman pomislite da je trik gotov. Ali ne; on otvara jednu od novih devet kutija i vadi iz nje jo devet novih; zatim otvara i preostalih osam, vadei jo po devet iz svake - sve to uz uroenu smirenost istonjaka. Meutim, njegova taka jo nije zavrena: on poinje da vadi i treu generaciju kutija, sve dok se na aravu ne nae velika gomila kutija. Devet kutija prve generacije i osamdeset jednu kutiju druge generacije prekrila je hrpa kutija tree generacije. Ve ste gotovi da poverujete kako je maioniar u stanju da istim tempom nastavi unedogled - pa ga stoga zaustavljate, irokogrudo se maei za novanik. Ova zamiljena maioniarska predstava posluila mi je kao primer kojim sam eleo da doaram sve ono to se zbiva u naim umovima. Neto u nama je kadro da posmatra ono to se u umu zbiva, i to neto nazivamo posmatraem. Polje imaginacije uma moemo uporediti sa prostrtim aravom. Svaka ideja koja se javi u umu je poput magine kutije. Ima jo neto u nama, to je sposobno da upravlja idejama u umu, a to je maioniar. Posmatra i maioniar su uistinu jedno, 11

ukupnost svega to mi jesmo. No, ovde se neemo baviti denicijom ta mi jesmo, jer na sadanji zadatak nije pronicanje u duboke tajne psihologije, ve mi elimo da vidimo ta moemo da uinimo kako bismo od sebe stvorili bolje maioniare, sposobne da nae kutije vadimo brzo - i to to vie kutija, boljih kutija, kutija koje su tano onakve kakve treba da budu da bismo poboljali na proces miljenja. Mada umovi svih ljudi rade prema istim zakonima, njihov rad se razlikuje po stepenu snage i uspenosti. Neki rade brzo, drugi sporo; neki imaju mnogo toga da prue, drugi malo. Uenicima, na primer, uitelj zada pismeni zadatak na temu maaka. Kod nekih uenika e misli obilato nadolaziti iz resursa uma, dok e drugi, pre nego to im se pokrene misaoni tok, dugo sedeti grickajui krajeve olovki. Neki umovi su bistriji od drugih, a vi elite da upravo va um bude bistar i snaan. eleli biste da razmiljate o mnogim idejama, i to dobro i originalno. eleli biste da o nekoj temi razmiljate svestrano, a ne jednostrano, kao to to ine bojaljivi i pristrasni mislioci. Dok bistrite svoj um, meutim, treba da preduzmete mere opreznosti kako biste izbegli opasnosti koje posvuda vrebaju izvrsne mislioce. Vetom misliocu koji je reio da napie neto o kakvoj drutvenoj temi, kao to je, recimo, reforma kazneno-popravnih ustanova ili kolstva, misli e velikom brzinom navirati u um, pa se moe dogoditi da ga ponesu prve ideje koje mu padnu na pamet, a on e ih slediti, i tavie, napisati neto briljantno nadahnut upravo tom prvobitnom strujom misli. No, na taj nain on e najverovatnije izostaviti neto od najvee vanosti za razumevanje same materije, budui da je napustio sredinju ideju pre nego to ju je razmotrio sa svih strana. Kao primer moemo uzeti ahistu koji, oaran nekim svojim odvanim planom, zaboravi da se pobrine za svoju odbranu, pa se iznenada nae u ah-mat poziciji. Ponekad je manje bistar ili, pak, sporiji um, bolje uravnoteen, i samim tim, blii istini. Prema tome, mada elite brz um, a ne neki koji teko pali poput starog automobilskog motora na prohladnom zimskom jutru, treba da imate u vidu da vam nije potreban ni um koji e neposluno odjuriti i izgubiti se u nepoznatom pravcu. Vama je potreban um koji e uspeti da na izabranom predmetu poiva dovoljno dugo kako bi ga 12

sagledao iz svih perspektiva pre nego to nastavi sa daljim misaonim istraivanjima. Nastavljajui poreenje sa motorom, mogli bismo rei da su za dobar rad nae misaone mainerije potrebne tri stvari: ienje, podmazivanje i kontrola.

13

Kontrolisano usmeravanje misli na neki predmet zove se koncentracija. Hajde da za poetak izvrimo jedan jednostavan eksperiment kako bismo videli ta se pod tim podrazumeva. Sedite na tiho mesto, zauzmite udoban poloaj, i predstavite sebi ideju nekog obinog predmeta. Paljivo ga posmatrajui, nakon izvesnog vremena primetiete da on u sebi sadri mnoge ideje koje e se ili posluno odazivati vaoj elji da ih izdvojite i poreate, ili e, pak, neposluno iskakati iz predmeta i igrati oko njega. Pretpostavimo da ovog trenutka mislim o srebrnom noviu. ta nalazim dok zavirujem u tu kutiju? Vidim jednu indijsku rupiju, britanski iling, ameriki cent. Vidim novie okrugle i uglaste, neobraene i uglaane, male i velike, debele i tanke. Vidim rudnik srebra u Boliviji i radnju u angaju gde sam razmenio nekoliko srebrnjaka. Vidim kovnicu novca u Bombaju (koju sam jednom posetio) gde se kuje metalni novac za itavu Indiju. Vidim trake metala kako prolaze kroz maine. Iz njih ispadaju novii, a ostaju male okrugle rupe. E, sad je dosta, moram da se zaustavim, jer e inae ovaj fascinantni maioniar nastaviti unedogled. U stvari nijedna ideja u podruju uma nije neograniena i on ne bi mogao da nastavi unedogled, ali ako mu pustim na volju, izvadie hiljade kutija pre no to iscrpi sve mogunosti prve kutije. A kada iscrpi sve mogunosti prve kutije, on moe tu istu igru da nastavi sa nekom drugom kutijom. Zato prva kutija mora da se isprazni pre nego to se pree na drugu? Iz prostog razloga to iz nje ideje ne izlaze nasumice, ve u skladu sa 14

odreenim zakonima; one su neraskidivo povezane sa njom, tako da iz jedne kutije izlazi samo jedna vrsta ideja. Pretpostavimo, na primer, da je neko u drutvu pomenuo re slon. Vi moete pomisliti na delove te ivotinje kao to su velike ui ili surla. Moete pomisliti na slonovsku inteligenciju, njegov uravnoteeni temperament, ili pak na neke odreene slonove koje ste videli ili o kojima ste itali. Moda e vam na pamet pasti sline ivotinje, kao to je nosorog, ili zemlje u kojima slonovi ive. Ali, postoje stvari na koje u vezi sa slonom verovatno neete pomisliti, kao to su muva, perorez ili brodski motor. Postoje precizni zakoni koji grupiu ideje u umu, ba kao to gravitacija, magnetizam, kohezija i slini zakoni dre na okupu predmete u zikom svetu. Da predstavimo sada, kao okosnicu naeg izlaganja o umnim procesima, etiri osnovna Puta Misli. Jeste li ve uoili kako se meu vaim mislima u vezi slona pojavljuje niz srodnih ideja, to jest, slika raznih ivotinja kao to su krava, konj, nosorog ili kamila? Prvi zakon privlaenja izmeu ideja jasno se da videti na ovom primeru. Meusobno sline ideje se privlae i spontano nadovezuju jedna na drugu. Ovaj prvi princip privlaenja meu slinim idejama nazvaemo zakon Vrste. On izraava sve odnose izmeu odreene stvari i vrste kojoj ta stvar pripada, kao to je na naem primeru slon u odnosu sa ivotinjskim rodom uopte. Isto tako ovaj zakon podrazumeva i odnose meu idejama iste vrste jer i slon i konj pripadaju ivotinjama i meu njima takoe postoji odreena veza. Drugi zakon je zakon Delova. Kada pomislite na slona u vaem umu e se verovatno formirati slika njegove surle, uiju, kljova, ili e vam pasti na um neka druga obeleja karakteristina za tu vrstu. Ve vidite da ovim putem misli poinju da se kreu na pitanje: Od ega se sastoji slon? Trei zakon bi se mogao nazvati zakon Kvaliteta. On izraava odnos izmeu odreenog predmeta i njegovih osobina. Primerice, na pitanje kakva je slon ivotinja, mogu se dati sledei odgovori: Slon je ogromna, snana, ali i nena i oseajna ivotinja itd. Ovaj zakon vai i za odnose izmeu raznovrsnih ideja koje poseduju iste osobine. Tako neko moe 15

povezati ideju make sa idejom artiste (okretnost), ideju meseca sa idejom sfere (sfernost), i slino, ili e, pak, pomislivi na mesec, pomisliti na srebrnjak, budui da i mesec i srebrnjak imaju izgled beliastog diska. etvrti zakon se ne odnosi na uoavanje slinosti ili razliitosti meu predmetima, on ne uzima u obzir predmet i vrstu kojoj ovaj pripada, celinu i njene delove, niti osobine nekog predmeta. Ovaj zakon se odnosi na impresije koje u nama ostavljaju dubok trag, i tie se pre oseajnog, odnosno imaginativnog negoli logikog povezivanja. Ako esto imate pred oima ili sa velikim intenzitetom mislite istovremeno o dve stvari, u vaoj svesti ostaje utisak o njihovoj trajnoj povezanosti. Stoga sam etvrti princip nazvao zakonom Asocijacije. Ideju slona neretko povezujemo sa idejom mia ne sledei pritom zakon vrste (i jedno i drugo su ivotinje) nego nam na um pada poznata pria o tome kako se slon plai mia. Gledano iz tog ugla radi se o primeru asocijativnog povezivanja. Isto tako, kada pomislite na naliv-pero, verovatno e vam na um pasti mastionica, a ne mast za podmazivanje osovina. Ako pomislim na krevet, pae mi na pamet spavanje, a ne plesanje. Ako pomislim na Brazil, pae mi na pamet kafa i udesna reka Amazon, a ne pirina i planinski venci Himalaja. Treba spomenuti da asocijativno povezivanje nije samo plod razmiljanja ve i oseanja. Otuda ideja slona moe u nama da izazove strah ili kakvo drugo oseanje. Ponekad je zaista teko utvrditi zato neka ideja ili osoba izaziva u nama odreena oseanja i razmiljanja. Jo tee je takva oseanja i razmiljanja kontrolisati. Ovo govori o tome kako etvrti Put Misli zadire u sferu iracionalnog sveta u kome nema mesta logici. U svakom sluaju svako od nas poseduje linu riznicu iskustava gde su pohranjena seanja na mnotvo ovakvih odnosa, esto vienih i ve dobro znanih. Ovaj zakon izmeu ostalog obuhvata i unapred oekivane veze meu pojavama koje se predvidivo nadovezuju jedna na drugu, to se popularno zove zakon uzroka i posledice. Kada kaemo gimnastika, pomislimo na zdravlje, prejedanje povezujemo sa loom probavom, a rat sa siromatvom. Svaki od ovih uzroka dovodi posle izvesnog 16

vremena do predvidivih posledica. Stoga se moe konstatovati da je takvo povezivanje u funkciji vremena. U vezi sa Putem I, valja pomenuti sluaj koji se esto pogreno tumai - a to je sluaj oprenosti. Kada se javi sluaj oprenih ideja treba ih svakako podvesti pod istu vrstu. Naravno, to ne znai da moete suprotstaviti ideju krave - ideji upijajueg papira, niti ideju tapa za etnju - ideji kvadratnog korena iz dva. Ali zato moete suprotstaviti ideju slona - ideji mia, ideju sunca -ideji meseca, i slino. Iz ovoga moemo lako izvesti zakljuak da suprotnostima vlada zakon Vrste. Ovo je vano znati da bismo na zadatak kontrole uma valjano obavili. Gore pomenuta etiri Puta Misli za sada sam opisao samo uopteno. Radi vee preciznosti ova etiri zakona mogu da se izdele u podvrste. Podvrstama emo se pozabaviti u kasnijim poglavljima. Ueniku bih posebno napomenuo da povede rauna o tome da se neke ideje javljaju u umu kao posledice njegove osobine da poredi, to jest dolaze sa njegove logike strane, dok se druge javljaju samo u imaginaciji, bez nekog posebnog povoda, osim to su u um bile utisnute odranije. Osobina uma da poredi povezana je sa prva tri zakona, dok imaginacija ima veze sa etvrtim. Da biste se uverili kako navedene mentalne veze izmeu ideja doista postoje, zamoliu vas da isprobate jedan mali preliminarni eksperiment, ali ovog puta ne na sebi, ve na nekom svom prijatelju. Svom prijatelju, dakle, dva ili tri puta razgovetno i polako proitajte sledeu listu sastavljenu od esnaest rei. Zamolite ga da posebno obrati panju na njihov redosled: Mesec, mlekara, glava, papir, krov, mleko, slava, oi, belo, itanje, zgrada, sjaj, maka, vrh, sunce, knjiga. Videete da nee moi da ponovi te rei po seanju. A onda mu tu istu listu proitajte sledeim redosledom: Maka, mleko, mlekara, zgrada, krov, vrh, glava, oi, itanje, knjiga, papir, belo, mesec, sunce, sjaj, slava. Sad zamolite svog prijatelja da ponovi listu, i primetiete kako je prijatno iznenaen lakoom kojom je uspeo da izvede ovaj mali podvig. 17

Ovde se namee pitanje: zato va prijatelj u prvom pokuaju nije bio u stanju da dozove u seanje niz ideja, dok je u drugom pokuaju to uinio s lakoom, iako su rei potpuno iste u oba niza?! Poenta je u tome to su na drugoj listi ideje poreane tako da se svaka naredna ideja nadovezuje na prethodnu jednim od etiri Puta Misli koje smo spomenuli. Na prvoj listi to nije sluaj. Valja shvatiti da namerno korienje Puteva Misli ne podrazumeva nita to bi bilo nametnuto ili neprirodno. Jer kao to sam ve pokazao, naa panja je ve sviknuta da se kree du njih. Samo to do sada nismo obraali panju na to, niti smo previe brinuli o tome kuda na um stalno luta. Prepoznavajui Puteve Misli kao utabane staze kojima smo bezbroj puta ili bie nam lake da uputimo um da se kree u eljenom i tano odreenom pravcu. Zbog toga je i bilo vano da se na samom poetku naeg treninga upoznamo sa putevima misli i na ovu podelu emo se u toku naeg izlaganja jo vraati.

Pre mnogo godina doao sam na ideju kako da pomognem svojim uenicima da postignu kontrolu uma koju zovemo koncentracija. Ova veba uvek je davala dobre rezultate. Sada bih itaoca ili uenika najpre zamolio da na sebi pokua sledei eksperiment: Odaberite neko mirno mesto gde neete biti uznemiravani barem petnaestak minuta. Sedite mirno i usmerite svoje misli na neki jednostavan i pogodan predmet, kao to je novi, olja aja, ili cvet. Pokuajte da ovaj predmet zamislite u svom duhovnom oku. ta se deava? Nakon nekoliko minuta, ako ne i ranije, iznenada primeujete da mislite o neem sasvim drugom. Reklo bi se da su razlozi za to viestruki: Um je po svojoj prirodi nemiran i ukoliko nije istreniran ne moe da se odupre beskonanom lancu imaginacije - ba kao to je oveku veoma teko da upravlja svojim oseanjima (ili je potpuno savladan oseanjima ili ih potiskuje). S druge strane, um je toliko prijemiv na spoljanje nadraaje da spremno odgovara na svako, pa i najmanje uznemirenje iz spoljanje sredine, kao i na svaku telesnu nelagodnost, naputajui predmet koncentracije i skreui panju na neto drugo. Iz toga sledi da u svom nastojanju da bude usmeren, um biva ometen kako unutranjim tako i spoljanjim nadraajima. Sada se postavlja pitanje kako stati na put ovim ometajuim iniocima? Kada se koliko-toliko otklone spoljanji ometajui faktori, ostaju jo uvek oni unutranji. Da bi misli due vreme kruile oko jednog predmeta obino se preporuuje da se um, svaki put kada odluta, prisili

18

19

da se vrati na prvobitni predmet. Ovakav postupak, meutim, ne predstavlja najbolji nain za postizanje koncentracije, jer je svako upinjanje kodljivo za um i unapred osueno na neuspeh. Na taj nain dolazi do brzog zamora i uenik ubrzo potom gubi svaku volju za vebanjem. Osnovni princip koji uenik treba da upamti jeste da se u koncentraciji um moe kontrolisati i usmeravati iskljuivo u skladu sa zakonima koji su svojstveni strukturi samog uma, a ne primenom nasilnog ili polunasilnog metoda. Ispravan nain vebanja koncentracije jeste da, kada odaberete predmet na kome e panja biti ksirana dopustite vaim mislima da lutaju ne gubei pritom odabrani predmet iz vida. Vremenom e to kod vas stvoriti naviku priseanja, tako da e va um, kad god odluta, uvek imati tendenciju da se vrati odabranom predmetu. A kako to izgleda u praksi? Najbolje od svega bi bilo da, dok putate um da se kree po svom nahoenju, drite sve vreme izabrani predmet u centru panje drei se etiri Puta Misli, i to na sledei nain: Pretpostavimo da ste odluili da se koncentriete na kravu. Kada ponete s vebom, vi treba da pustite svojim mislima na volju ne gubei iz vida kravu. To jest, bilo bi dobro da mislite o svemu to je povezano sa idejom krave du bilo kojeg od etiri puta misli koje sam ve objasnio. Tako, sklopite oi, zamislite kravu, i recite u sebi: Prvi zakon zakon Vrste, i nastavite da mislite: Krava je ivotinja, etvoronoac, sisar, a neki drugi pripadnici te vrste su ovca, konj, pas, maka i tako dalje, sve dok ne iscrpite sve mogue ideje povezane na taj nain. Nemojte prestati sve dok ne doete do samog kraja. Mi saznajemo o stvarima tako to ih uporeujemo sa drugim stvarima, zapaajui njihove slinosti i razlike. Kada treba da deniemo neku stvar mi prvo napomenemo kojoj vrsti pripada, a potom crte po kojima se razlikuje od drugih pripadnika iste vrste. Tako je stolica u stvari sto sa izvesnim razlikama, a sto - stolica sa izvesnim razlikama; no, i jedno i drugo su delovi nametaja; i jedno i drugo slue da dre neto, slue kao oslonci. Ako neku stvar uporedimo sa malo stvari, slabije emo je upoznati; a ako je uporedimo sa mnogo stvari bolje emo je upoznati. Prema tome, 20

kada ste uradili vebu u vezi sa prvim zakonom, bacajui letimine poglede na sva druga istovrsna stvorenja ne gubei iz vida kravu, vi ste u stvari pravili kratka poreenja koja su izotrila vae vienje krave. Tako ste upoznali kravu bolje nego ikada ranije. Zatim nastavite sa drugim Putem Misli - koji se odnosi na delove - i mislite o raznim delovima krave - njenim oima, njuci, uima, nogama, kopitama itd, kao i o njenim unutarnjim delovima onoliko koliko vam doputa vae poznavanje ivotinjske anatomije i ziologije. Na treem mestu dolazi zakon Kvaliteta. Mislite o zikim kvalitetima krave - njenoj veliini, teini, boji, obliku, nainu na koji se kree, navikama - a takoe i o njenim mentalnim i emocionalnim kvalitetima, koliko se daju primetiti. Mislite takoe i o drugim biima i stvarima koji poseduju iste izrazite osobine. Najposle preite na etvrti put, na zakon Asocijacije, gde ete pregledati sve krave koje znam, sva iskustva koja ste imali sa kravama, a posebno ona koja su vam se naroito urezala u pamenje, U ovaj red takoe spadaju stvari koje se uobiajeno povezuju s idejom krave, kao to su mleko, buter, sir, farme, livade, ak i drke noa napravljene od kravljeg roga ili kosti, pa i cipele od telee koe. Na taj nain ete iscrpeti svaku moguu misao koja je u vaem umu neposredno povezana s idejom krave. Vano je da to bude uraeno paljivo i sistematino. Na kraju ove vebe treba da doivite kako ste u potpunosti istraili sve mogue ideje du svih linija, dok je sve vreme vaa panja u stvari bila usmerena na ideju krave. Hiljadu puta e va um biti u iskuenju da odluta za nekom zanimljivom idejom, ali e se svaki put vratiti na centralni objekat, to jest - na kravu. Ako ovu vebu budete temeljno uradili, stvoriete kod sebe naviku priseanja umesto stare navike lutanja, tako da e va um ubudue uvek teiti da se vraa centralnoj misli, i na taj nain e vaa panja dugo vremena biti usmerena na zadati predmet, to samo po sebi predstavlja znatnu mo. Ujedno ete ispotovati i naviku uma da se kree u skladu sa sopstvenim zakonima. Ubrzo ete otkriti da vam je ova praksa dala ne samo mo koncentracije, nego ste iz nje izvukli viestruku korist. Uvebali ste um 21

da ispravno i sledstveno razmilja, da dobro posmatra, i doveli ste u red izvesnu koliinu znanja koje je, kao kod veine ljudi, godinama bila u neredu. Ova e veba, ako se praktikuje svakodnevno i tano prema datim uputstvima u rasponu od nekoliko nedelja, oistiti i preurediti va um, a istovremeno e ga i izbistriti. Vae misli e tako postati jezgrovitije i sadrajnije ne samo u toku vebe ve uvek kada to poelite, ma ta da je trenutni predmet vaeg razmatranja. Najbolje rezultate dobiete u otrini zapaanja. Veina ideja koje ljudi imaju o neemu su nepotpune. Neke od njihovih umnih predstava prilino su jasne, druge su maglovite, a neke su do te mere nepotpune da ponekad samo jedan usamljeni deo neke stvari stoji u umu, kao nekakav simbol za celinu. Zvui neverovatno, ali jednom je neki gospodin bio upitan da li poznaje jedan detalj u vezi gospoe koju je vrlo dobro poznavao dugi niz godina. Pitanje je bilo da li je njena kosa plava ili crna, a on nije mogao da se seti. Razmiljajui o njoj, u njegovom umu su se javljale samo pojedine slike u vezi nje, od kojih su neke bile jasne, a druge maglovite. Moda je znao kakav je oblik njenog nosa, kako je graena i da li se dri pravo ili je pogurena; ali njegova mentalna slika nije obu-hvatala boju njene kose. Stvar se ponovila i kada sam jednom svom prijatelju postavio pitanje u vezi sa brojkama na njegovom depnom asovniku. Jednog dana sam ga upitao: Reci mi da li su brojke na tvom satu rimske ili su arapske? Ha!odgovori on bez premiljanja. Naravno da su rimske. Zatim je izvadio sat, ne da bi potvrdio svoju izjavu, ve onako mahinalno, kao to ljudi obino urade u takvim situacijama, i poto je pogledao u njega na licu mu se pojavio izraz uenja. Boga mu, priznao je, pa to su arapske cifre. A zna li da se ja ovim satom sluim ve sedam godina, a da to nikad ranije nisam zapazio. On je mislio da zna sve o svom satu, ali je razmiljao samo o nekim njegovim delovima, a ti delovi su u njegovom umu predstavljali celinu. Tada sam mu postavio drugo pitanje: Pretpostavljam da ume da hoda i tri? 22

Da, odvrati on, naravno da umem. Moe li da zamisli sebe dok hoda ili tri? Da. Pa, onda, rekoh mu, reci mi kakva je razlika izmeu tranja i hodanja? Razmiljao je o ovom pitanju dugo vremena, poto je ubrzo uvideo kako razlika nije samo u brzini. Prvo je etkao po sobi, a onda je malo trao, posmatrajui paljivo svoje pokrete. Najzad je seo i smejui se rekao: Znam. Kada hoda uvek ti je makar jedno stopalo na zemlji, a kada tri oba stopala se istovremeno nau u vazduhu. Njegov odgovor bio je taan, ali ga ranije nije znao. ivot je prepun nepreciznosti ponajvie zbog nae umanjene otrine zapaanja. To vam doe kao kada je jedan uenik, rvui se sa pitanjem ta je Vatikan, napisao: Vatikan je jedan bezvazduni prostor, u kome ivi Papa.

23