PREDGOVOR

O d p o s l e d n j e g i z d a n j a o v e k n j i i c e d o l o j e d o d a l j i h u s a
v r a v a n j a p o s t o j e i h i r a z v o j a n o v i h e l e k t r o n s k i h u r e a j a z a
u g r a d n j u u a u t o m o b i l , k o j i t r e b a d a d o p r i n e s u v e o j a u t o m a t i
z a c i j i u r u k o v a n j u v o z i l o m i v e o j b e z b e d n o s t i s a o b r a a j a . U
t o m p o g l e d u j e p r o i r e n o i d o p u n j e n o o v o i z d a n j e .
P r i k a z a n i s u n o v i u r e a j i e l e k t r o n s k o g p a l j e n j a s t r a n z i s t o
r i m a s n a g e , n a r o i t o r a z v i j e n i m z a o v u s v r h u . D a l j e s u p r i
k a z a n i n e k i e l e k t r o n s k i s i s t e m i u v o z i l u s m i k r o p r o c e s o r i m a , k o j i
e o m o g u i t i j o v e u a u t o m a t i z a c i j u i r a z n e d r u g e f u n k c i j e u
v o z i l u . S a k u p l j e n o j e i z l i t e r a t u r e d o s t a n o v i h e l e k t r o n s k i h
r e e n j a z a a m a t e r e z a k o n t r o l u i s p r a v n o s t i u r e a j a i i n s t a l a c i j a
u v o z i l u i s a m o g m o t o r a , r a d i t o v e e u t e d e g o r i v a .
D a s e o b i m k n j i g e n e bi p o v e a o i z o s t a l i s u n e k i p r i k a z i i z
r a n i j i h i z d a n j a . I s t o t a k o i z o s t a v l j e n j e i z p o s l e d n j e g d e l a k n j i g e
U p o r e d n i p r e g l e d p o l u p r o v o d n i k a , p a i t a o c e u p u u j e m o n a n o v o
i z d a n j e P r i r u n i k a z a p o l u p r o v o d n i k e i i n t e g r i s a n a k o l a , k o j i
s a d r i i u p o r e d n e t a b e l e . e m e , o b j a v l j e n e u k n j i z i , d a t e s u b e z
o b a v e z e n a e v e n t u a l n u p a t e n t n u z a t i t u i p r e d v i e n e s u
p r e v e n s t v e n o z a a m a t e r e .
I n a k r a j u j e d n a d o b r o n a m e m a n a p o m e n a s v i m a o n i m a k o j i
e g r a d i t i n e k i u r e a j i z o v e k n j i i c e . S v e g u i s a o b r a a j z a h t e v a
s t o p r o c e n t n u i s p r a v n o s t v o z i l a . Z b o g t o g a t r e b a s v a k i e l e k t r o n s k i
u r e a j g r a d i t i s n a j v e o m p a n j o m i s a m o s k v a l i t e t n i m d e l o -
v i m a . O v o n a r o i t o v a i z a s i s t e m e p a l j e n j a , j e r o t k a z i v a n j e
p a l j e n j a p r i l i k o m n e k o g p r e t i c a n j a m o e i m a t i f a t a l n e p o s l e d i c e
A u t o r
EL EK TRONSK I UREA J I UGRAENI U K OL I MA
1. REGULACIJ A NAPONA GENERATORA
1.1. Regulacija napona generatora jednosmerne struje sa
kontaktnim regulatorom
Podseamo se rada generatora jednosmerne struje di-
name u kolima. To je generator s otonom pobudom, a napon
generatora regulie se duim ili kraim kratko-spajanjem
otpornika R vezanog u kolu pobude. Na si. 1.1 je taj meha
niki regulator, poznat jo kao regler, prikazan ematski.
Regulator se sastoji iz elektromagneta EM sa namotaj em
NI, kotve K l, sa kontaktima 1 i 2, i otpornika R. Zavrtnjem
Z moe se regulisati razmak kotve od jezgra magneta. Na red
sa pobudom vezan je otpornik R izmeu prikljuka DF i D.
Namotaj NI vezan je za prikljuke D+ i D diname.
Regulacija se izvodi ovako: Sa poveanjem broja obrtaja
generatora raste i napon na takama D+ i D. Napon je jo
nedovoljan da elektromagnet privue kotvu K l i kontakti 1
i 2 su zatvoreni, a time je kratko-spojen otpornik R. Kad
napon dostigne 14 V privlai EM kotvu, kontakti se rastave i
otpornik se ukljuuje u kolo pobude. Usled toga se smanjuje
napon izmeu D+ i D kotva se zbog manje privlane sile
otpusti, kontakti 1 i 2 se ponovo zatvaraju i kratko-spajaju
R. Napon osciluje oko vrednosti 14 V.
Zavrtnjem Z moemo poveati razmak kotve zateza
njem opruge 01 tako da je potrebna vea privlana sila, tj.
vei napon od 14 V, to znai da zavrtnjem reguliemo napon
generatora.
7
1.2. Automatski prekida za ukljuivanje iskljuivanje
akumulatora
Na si. 1.1 je sa druge strane EM ematski prikazana kotva
K2 koju zatee opruga 02. Kotva K2 preko namotaj a N2 od
debele ice u vezi je sa D + . Plus pol akumulatora prikljuuje
se preko B+ na kontakt 4, koji nema spoja sa kontaktom 3,
dok kotvu K2 ne privue EM. Prema tome, akumulator se ne
moe prazniti preko generatora.
Kada napon generatora dostigne vrednost od 14 V, pri
vlai EM kotvu K2, kontakti 3 i 4 se zatvaraju i akumulator
se puni. Ako bi pri manjoj turai opao napon generatora
ispod 12 V, poinje da tee struja iz akumulatora preko
kontakta 34 i namotaj a N2 u generator.
8
Ali kako sada struja iz akumulatora tee kroz N2 u
suprotnom smeru naglo opada magnetno polje od EM i kotva
K2 se odmah otpusti, kontakti 3 i 4 se rastave i prestaje
pranjenje akumulatora preko generatora.
1.3. Nain vezivanja pobude u generatorima pojedinih vozila
Na si. 1.3a i 1.3c je kraj pobude DF preko R vezan za
negativni prikljuak generatora, a na si. 1.3b i 1.3d za pozi
tivni kraj D + . Na vozilima evropske i domae proizvodnje
je negativni pol D generatora i akumulatora spojen sa
masom vozila, si. 1.3a i 1.3b, dok se spoj pozitivnog pola
generatora D+ i akumulatora prema si. 1.3c i 1.3d izvodi na
vozilima amerike i engleske proizvodnje. Ovo je sve po
trebno znati prilikom zamene klasinog kontaktnog reglera
sa elektronskim, jer vezama sa si. 1.3a,b,c i d odgovaraju
razliite veze reglera.
SI. 1.3
1.4. Elektronska regulacija napona i ukljuivanje iskljui
vanje akumulatora
Kontakti 1 2 i 3 4 sa si. 1.1 svojim radom izazivaju
usled varnienja radio-smetnje, a sem toga su platinski kon
takti podloni nagorevanju i troenju. Ove se nezgode otkla
njaju ako se mehaniki prekidai zamene elektronskim, i
9
to kontakti 12 tranzistorskim prekidaem, a kontakti 34.
diodom.
Najpre treba tano ustanoviti kako je vezana pobuda u
generatoru prema si. 1.3 i koji je pol akumulatora u vezi sa
masom vozila. Rekli smo da kolima domae proizvodnje od
govara veza 1.3a a tome odgovara elektronski regler prema
si. 1.4a.
Sa razdelnika napona R1 R3 uzima se napon koji se
preko D2 vodi bazi tranzistora TI, iji je kolektor vezan za
bazu T2. Klizaem na R2 podesi se tako napon na bazi TI,
da TI vie provodi kada je napon generatora 14 V. Time do
vodi tranzistor TI bazu od T2 blie naponu D+ usled ega
T2 manje provodi, to odgovara rastavljenim kontaktima
10
12 sa si. 1.1. Napon generatora zbog toga opadne. Baza TI
dobija manju negativnu polarizaciju, TI manje provodi, a T2
poinje da provodi vie (odgovara zatvaranjem kontakta
12 na si. 1.1) i napon generatora opet raste. Tranzistor T2
ima ulogu otpornika R u kolu pobude generatora, koji menja
svoju vrednost u zavisnosti napona generatora.
Dioda D2 odvaja TI i R4 od razdelnika napona R1 3.
Dioda D3 paralelno vezana namotaju p>obude generatora
kratko-spaja vie indukovane napone u pobudi i time titi
T2 od prenaponskih oteenja.
Na mesto prekidaa 34 sa si. 1.1 dola je sada dioda
Dl, koja je propusna u smeru D + BT-, dakle od diname ka
akumulatoru ako je napon diname vei (dovoljno je 0,51 V)
od napona akumulatora. Ako opadne napon diname zbog
manje turae ispod napona akumulatora, struja iz akumula
tora ne moe tei u dinamu, jer je za tu struju Dl u inverz-
nom spoju. Istina, tee iz akumulatora kroz diodu inverzna
struja od nekoliko mA, ali to nee isprazniti akumulator ni
za mesec dana.
Prilikom podeavanja napona generatora treba koristiti
voltmetar. Napon se postepeno die sa ukljuenim akumula
torom do 14,6 V i dalje ne ide. Tako e prestati punjenje
akumulatora im napon na akumulatoru dostigne 14,6 V.
Dioda Dl treba da je dimenzionisana za max struju keju
daje generator, BY324 je predviena za trajnu struju od
25 A. Dl, TI i T2 treba montirati na ploe za hlaenje, za
Dl i TI treba da su ploe izolovane od asije, a T2 moe se
montirati na asiju vozila, jer je kolektor u spoju sa masom.
Kako su svi poluprovodnici germanijumskog tipa, regler emo
postaviti na mestu, koje nije mnogo izloeno grejanju od
motora.
Za generatore sa pobudom vezanom prema si. 1.3b mora
se tranzistor T2 i dioda D3 prikljuiti prema emi na si. 1.4b.
Kako ovde kolektor od T2 nije vie u vezi sa masom vozila,
mora ploa za hlaenje T2 biti izolovana od mase.
11
Najzad za sluaj da je pozitivni pol diname i akumula
tora u vezi sa masom prema si. 1.3c i d treba regler pove
zati prema si. 1.4c i d. Na ovim emama promenjen je pola
ritet diode Dl i neke veze su izmenjene u emi. I u ovom
sluaju sve tri ploe za hlaenje su izolovane od asije.
Vrednosti RC elemenata su iste na svim emama. Vano
je da iani otpornici R2, R3 i R5 budu predvieni za na
znaene snage.
1.5. Alternator na mesto generatora jenosmerne struje
Radi boljeg efekta i ekonominijeg rada zamenjen je u
novim vozilima generator jenosmerne struje (dinama) sa
generatorom naizmenine struje (alternatorom). Kako
alternator nema kolektor ve samo dva klizna prstena, otpa
daju sve nezgode sa kolektorom kao: abanje etkica, zaprlja-
nost kolektora. Sem toga otpada i elektromagnetni prekida
(kontakti 34 na si. 1.1) i nezgode sa njime. Najzad, to je
veoma vano, alternator daje ve i kod malog broja obrtaja
dovoljno napona za punjenje akumulatora tako da se i kod
praznog hoda motora ve puni akumulator, te rede dolazi do
ispranjenog akumulatora.
Obino je alternator izveden sa trofaznim namotaj em na
statoru. Pobuda je smetena na rotoru. J ednosmerna struja
za pobudu dovodi se rotoru preko dva klizna prstena, a
struja se dobija ispravljanjem trofazne struje pomou sili-
cijumskih dioda Dl D3, i D7 D9, si. 1.5. J ednosmerna
struja za napajanje elektrine mree u automobilu i za
punjenje akumulatora dobija se ispravljanjem trofazne struje
u diodama D4 D9 vezanim u trofaznom mostnom spoju.
Sve su Si diode ugraene u alternator sa kojim ine organsku
celinu.
Regulacija napona alternatora izvodi se kod starijih mo
dela sa klasinim elektromehanikim regulatorom (reglerorn)
na slian nain kao kod diname jenosmerne struje sa si. 1.1,
gde je dat ceo opis. Na si. 1.5 uproeno je prikazan mehani
12
ki regulator. Dioda D paralelno vezana namotaju pobude
alternatora spreava pojavu veih indukovanih napona u
pobudi i oteivanje kontakata 12.
Pozitivni pol B+ ispravljaa direktno je spojen sa
+ polom akumulatora. Pri smanjenju napona ispravljaa
ispod napona akumulatora kod manjeg broja obrtaja alterna
tora ne moe doi do pranjenja akumulatora kroz ispravlja,
Alternator
SI . 1.5
13
jer su diode neprovodne u srneru akumulator ispravlja.
Zbog toga i nije potreban elektromagnetni prekida za uklju
ivanje i iskljuivanje akumulatora.
Izmeu BT- i D+ vidimo kontrolnu sijalicu S koja po
kazuje da li alternator puni akumulator. Utiskivanjem kljua
za paljenje Pp zasvetlie sijalica S, jer struja iz akumulatora
ide preko B + , Pp, S, D + , R, DF i namotaja pobude na
masu. im krene motor i napon ispravljaa poraste do te
vrednosti da izmeu B-f i D+ nema noponske razlike, uga-
sie se sijalica i bie ugaena sve dok ispravlja puni akumu
lator.
Napomena: Oznake prikljuaka alternatora i reglera od
govaraju propisu J US-a, atom u taki 37.
1.6. Elektronska regulacija napona 1. varijanta
Elektronski regler sa si. 1.6 uzet iz Boschove publikacije
veoma je slian regleru sa si. 1.4b. Izostavljena je dioda Dl
sa si. 1.4b, jer se pozitivni pol akumulatora prikljuuje na
B+ ispravljaa na si. 1.5.
Nain rada je isti kao na si. 1.5. Sa razdelnika napona
R1/R2 vodi se napon preko cener diode ZD na bazu tranzi
stora TI , u ijem je kolektorskom kolu R3. Pri naponu izmeu
D+ i D manjem od 14 V baza tranzistora TI dobij a takvu
14
polarizaciju da TI blokira i tada e T2 da provodi, jer baza
preko R3 dobij a negativnu polarizaciju. DF je tako u spoju
sa D+ i iz ispravljaa za pobudu Dl D3 tee maksimalna
struja i napon alternatora raste.
Kada napon izmeu D+ i D prelazi vrednost od 14 V
provodi TI a time se baza od T2 spaja preko TI sa D4- to
dovodi do blokiranja T2 i iskljuivanja struje pobude, te
napon alternatora opadne dok se ne blokira ponovo TI , pa
se sve ponavlja istim redom. Dioda D paralelno vezana po
budi lcratko-spaja pobudu od veih napona i time titi T2.
1.7. Elektronska regulacija napona 2. varijanta
Ovaj regler, uzet iz Simensove publikacije, predvien je
za alternatore iji kraj pobude DF preko T2 dolazi na D i
slian je emi si. 1.4a, samo je na mesto T2 iz te eme doao
Darlingtonov spoj sa tranzistorom BDY87. Dok je napon iz
meu taaka D+ i D manji od 14 V baza TI dobij a preko
razdelnika negativnu polarizaciju tako da TI provodi. Ovo
ima za posledicu porast pozitivnog napona na R6, tako da i
T2 provodi. Struja pobude od oko 4,5 A prolazi od DF kroz
T2 ka D.
im napon izmeu D+ i D dostigne 14 V dolazi do blo
kiranja TI i T2, to smanjuje struju pobude, a time i napon
izmeu D+ i mase (D).
Cener dioda Dl daje konstantan referentni napon emi-
toru TI , tako da napon ispravljaa osciluje izmeu 14 i 13,8
V. Promenljivim otpornikom R4 moe se regulisati stabilisani
napon ispravljaa na vrednost izmeu 1416 V. Dioda D2
paralelno vezana namotaju pobude alternatora sa kondenza
torom Cl spreava pojavu veih indukovanih napona pri
iskljuivanju struje pobude.
Zbog relativno velike struje kolektora tranzistora T2,
mora se tranzistor montirati na telu za hlaenje termike
otpornosti 4K/W.
15
16
Na si. 1.8 prikazana je jo jedna ema iz Simensove publi
kacije, koja je dosta slina sa prethodnom, samo je pobuda
DF preko T3 vezana na +D. Na izlazu na mesto Darlington
tranzistora BDY87, doao je tranzistor T3 tipa BD440, ili
BD190, kome je jo potreban pretpojaava T2. Inae je
rad reglera istovetan kao kod prethodnog.
Kada napon alternatora u taki +D dostigne 14,1 V
postaje TI potpuno provodan to ima za posledicu da blokira
T2, ija baza dolazi preko TI na pozitivni polaritet. Sa T2
blokira i T3 i tako prekida struju eksitacije u DF. Zbog toga
opadne napon alternatora u taki +D. Kada taj napon opa-
ne do 13 V dolazi do blokiranja TI, odnosno do provoenja
T2 i T3 i napon raste do 14,1 V pa se igra ponavlja.
Sa R2 podeava se reim rada izmeu 13,813,9 V do
14,114,3 V. Delovi reglera montiraju se na pertinaks-ploici
priblinih dimenzija 50X60 mm, koja se ugrauje u Al-kutiju
odgovarajuih dimenzija. Radi boljeg hlaenja treba pri
vrstiti T3 na zid Al-kutije, ali izolovano, jer je kolektor
u vezi sa kuitem T3. Sa spoljne strane kutije na pertinaks-
-ploicu privrstimo tri noasta kontakta preseka 6,3 X 0,8 mm
1.8. El ektronska regul aci j a napona 3. vari j anta
za prikljuivanje + D, DF i D na koje dolaze odgovarajui
natikai, koji se ve nalaze na dovodnim icama koje idu na
mehaniki regler.
Kutija se privrsti blizu klasinog reglera. Radi podea
vanja prikljuuju se natikai + D, DF i D na elektronski
regler i sa ukljuenim akumulatorom kod oko 1000 obrtaja
motora u minuti podeava se napon sa R2 da na akumulatoru
bude 14,1 V.
Panja: Na regleru se ne smeju pri radu motora isklju
ivati ili ukljuivati natikai dovodnih ica, jer bi zbog isklju
enog reglera moglo doi do oteenja Si dioda u alternatoru
od naponskih skokova u namotaj ima alternatora.
1.9. Elektronska regulacija napona 4. varijanta
Na si. 1.9 data je novija verzija regulacije iz take 1.8
sa novim tranzistorima. Cener doida snage ZD2 titi Darling
ton tranzistor T2 od prenapona i ograniava napon na oko 39
V na T2.
Regler ne srne da radi bez prikljunog akumulatora.
18
I ndustrijski se danas proizvode integrisana kola sa svim
ugraenim elementima u vidu jednog malog paralelopipeda
koji se ugrauje u alternator i sa njime ini organsku celinu.
1.10. Elektronska regul aci j a napona sa integrisanim kolima
1.11. Elektronski indikator o stanju akumulatora 1. varijanta
Kontrolna sijalica S sa si. 1.5 i 1.7 zasvetlie kada alter
nator puni akumulator, ali nam nita ne kazuje o tome, da li
je akumulator mnogo ispranjen, ili je ve napunjen, pa dalje
punjenje nije potrebno. Meutim kod estih kratkih rastoja-
nja, kada se esto mora ukljuiti starter, akumulator se ne
moe dovoljno napuniti zbog kratkotrajnog punjenja. Isto
vai i ako nou lagano vozimo sa upaljenim velikim svetlima
farova, jer generator pri manjoj brzini ne moe akumula
toru da nadoknadi elektrinu energiju koju troe farovi.
Najbolji indikator o tome da li je olovni akumulator pun
ili ispranjen je njegov napon. Ako napon 12-voltnog akumu
latora pod optereenjem opadne ispod 11 V, znai' da je aku
mulator skoro ispranjen i da ga treba puniti. Pun akumulator
pokazivae 12,5 V pri iskljuenoj struju punjenja, a
pod strujom (u puferu) imae i do 14,8 V. Na bazi ovoga
dajemo emu jednog elektronskog indikatora o stanju aku
mulatora, uzetu iz jedne Simensove publikacije. I ndikator
je stalno prikljuen na akumulator. Pri naponu od 11 V pali
se crveno svetio (nedovoljno napunjen), pri naponu 12,5 V,
zeleno svetio (napunjen akumulator), a ako se upale oba
svetla, akumulator se prepunjava (napon preao vrednost od
14,8 V).
Elektrino reenje indikatora, prema Simensovoj bro
uri, vidimo na si. 1.11. Dve luminiscentne diode ukljuuju se
preko operacionih pojaavaa kod kritinih napona 11 i 12,5
V. Zener dioda u mostu daje referentni napon za prikljuke
2 operacionih pojaavaa. Sa otpornicima R1 i R2 podeava
2*
19
2Q
i

r
i

'
i
s
se ukljuivanje operacionih pojaavaa OPI i OP2 pri
naponu akumulatora 11 i 12,5 V, koji zatim ukljuuju crvenu
LD461 i zelenu LD471 LED.
Preko povratne sprege sa BAY44 postignuto je iskljui
vanje OPI kada napon akumulatora prelazi 11 V. Trimerom
R3 na red vezanim sa BAY44 moe se prvi most tako razdesiti,
da se OPI ponovo ukljui, ako napon akumulatora prelazi
14,8 V, u kom sluaju e pored zelenog, zasvetliti i crveno
svetio.
ela ema realizovana je na tampanoj ploi, a LED di
ode smetene su u okvir 10X8X6 mm, koji se montira na
instrument-tabli u kolima. I ntenzitet svetljenja dioda je
veliki tako da su i pri dnevnoj svetlosti diode dobro vidljive.
Ako je sve u redu goree pri vonji stalno zeleno svetio. Pri
likom startovanja moe da se upali i crveno svetio, koje se
posle startovanja gasi. Povremeno crveno svetio sa gaenjem
zelenog moe nastupiti i kod stajanja pred semaforom ako
su upaljeni farovi. Ako pri vonji nema zelenog svetla ne
puni se akumulator, a ako pri startovanju nema ni crvenog
svetla, akumulator je prazan, pa treba veoma ekonomisati
sa potronjom. U sluaju da oba svetla gore, puni se akumu
lator, usled defektnog reglera, prejakom strujom, pa treba
ukljuiti farove dok se ne stigne do prvog servisa.
1.12. Elektronski indikator o stanju akumulatora 2. vari
janta
Kontrolni ureaj, uzet iz asopisa Radioamater 9/1976,
indikacijom tri naponska nivoa, daje odgovarajue informa
cije: 1) da glavne komponente elektrinog sistema nisu is
pravne; 2) da je napon akumulatora dosta nizak zbog ega
elektrini sistem mora biti ispitan i 3) da je napon akumu
latora dovoljan za efikasno funkcionisanje sistema.
I ndikator koristi tri LE diode (uta, crvena i zelena) kao
vizuelne pokazivae pomenutih naponskih nivoa, si. 1.12.,
Kada svetle crvena i uta LE dioda, onda je napon akumula
tora ispod 11,7 V. Aktivirana uta dioda registruje opseg od
11,7 do 12,7 V, dok samo zelena pokazuje da je napon 12,7 V
ili vei.
Kada je napon na akumulatoru ispod 11,7 V, svi tranzis
tori su blokirani, tako da struja tee samo kroz granu R3
LEDI LED2, pri emu svetle ute i crvene LE diode; na
taj nain je indicirano da akumulator, regulator napona,
alternator ili bilo koja njihova kombinacija nije u ispravnom
stanju.
Ako je napon u opsegu od 11,7 do 12,7 V, tranzistori T2
i T3 su jo uvek blokirani, dok cener dioda ZDI poinje da
provodi, usled ega tranzistor TI dobij a polarizacioni napon
pod ijim dejstvom e prei iz neprovodnog u provodno sta
nje. U tom sluaju, mala otpornost kolektor emiter pre
mouje LED2, tako da svetli samo dioda LEDI (uta), inici
rajui napon na akumulatoru ispod 12,7 V.
Ukoliko se ova niskonaponska situacija ne pobolja na
kon nekoliko kilometara vonje, to bi znailo da je akumu
22:
lator ponovo napunjen, potrebno je izvriti proveru napon
skih vodova.
U veini sluajeva, delimini pad napona prouzrokuju
kontaktni potencijali, nastali usled loeg spoja sa masom ili
oksidacije prikljunih klema na + i izvodu akumu
latora.
Kada napon brzo dostigne vrednost od 12,7 V ili vei,
tranzistor T3 dobij a polarizacioni napon preko R7 ZD2 i
poinje da provodi. Proticanje njegove kolektorske struje
proizvodi svetlei efekat na zelenoj LE diodi (LED3), i isto
lako uslovljava provoenje tranzistora T2, koji sa svoje
strane entira utu LE diodu LEDI. Na taj nain rezultirajua
zelena svetlost indicira vozau ispravno funkcionisanje elek
trinog sistema u kolima.
Vano je napomenuti da, prilikom izbora komponenata
za gradnju ovog indikatora, treba voditi rauna o toleranciji
cener dioda, s obzirom da te iste mogu pomeriti gore specifici
rane naponske granice. Najbolje je proveriti ispravnost funk-
cionisanja sagraenog ureaja preko izvora za napajanje sa
promenljivim naponom.
Za montau povezivanje delova moemo koristiti tzv.
univerzalnu ploicu, prikazanu na str. 295 asopisa Radio-
amater 9/76.
1.13. Auto-voltmetar s LED skalom
Voltmetar ukazuje uvek vozau o stanju akumulatora u
kolima. I spravan i dobro napunjen akumulator, kada ne radi
motor, pokazuje 1213 V. Ukoliko je napon ispod 12 V, znai
da je akumulator ispranjen, ili neispravan.
Kada motor ne radi, napon akumulatora treba da je, sa
ukljuenim farovima, 1112 V; manja vrednost ukazuje na
neispravan ili nenapunjen akumulator.
Kod ukljuenog motora, treba kod velike turae i malog
elektrinog optereenja, napon akumulatora da naraste na
23
1314 V. Manja vrednost od 13 V znak je ili neispravnog reg-
lera, ili neispravne diname (ili alternatora) u kolima, a vei
napon od 14 V ukazuje da regler nije dobro podeen.
Iz ovih podataka vidimo da je vano da samo u ogranie
nom opsegu, od 10,5 V do 15 V pratimo stanje akumulatora,
radi ega bi skala voltmetra trebala u tom opsegu da je raz
vuena.
Ovo moemo stvoriti pomou voltmetra sa LED skalom u
dve boje, koja e ba u tom opsegu pokazivati napon akumula
tora. Za ovo je potrebno integrisano kolo LM 3914 za ukljui
vanje LE-dioda sa postoljem, 10 LED (po 5 crvenih i zelenih) i
nekoliko otpornika. Integrisano kolo je tako vezano (si. 1.13),
da uvek svetli samo jedna dioda, pa lako vidimo da li je napon
akumulatora u donjem, srednjem ili gornjem opsegu.
Svi delovi su montirani na tampanoj ploici, koja je data
u Radio-amateru 10/81.
24
SI. 1.13
Prilikom ugradnje LE-dioda treba paziti na njihov pola
ritet. Diode su prenika 3 mm. I
Za podeavanje potenciometra RV1 (gornja granica) i RV2
(donja) potreban je izvor jednosmernog napona koji se moe
kontinualno menjati od 10 do 15 V i voltmetar koji donekle
tano pokazuje napon u tom opsegu.
Prvo podesimo napon na 15 V i kliza na RV1 namestimo
da svetli LED 10. Sada smanjimo napon na 10 V i sa klizaem
na RV2 podesimo da svetli LED 1. 0 V sa si. 1.13 dolazi na
asiju kola, a + 12 V na prekida paljenja.
2. TRANZISTORSKO I TIRISTORSKO PALJ ENJ E
2.1. Nedostaci klasinog paljenja
Klasino paljenje sa mehanikim prekidanjem struje u pri
marnom kolu bobine, a koje se jo primenjuje kod 90% da
nanjih automobilskih motora, radi na sledei nain: u odree
nim vremenskim razmacima u zavisnosti od vrste motora i bro
ja cilindara otvara se i zatvara prekida P preko grebenastog
tokica sa osovine motora, si. 2.1. Prilikom prekidanja strujnog
kola javlja se na kontaktima prekidaa P varnica usled na
pona samoindukcije primarnog namotaja Np bobine koji moe
dostii vrednost do 300 V. Radi smanjivanja ovog napona od
nosno varnice, vezan je paralelno prekidau kondenzator C
kapacitivnosti 0,150,25 mikrofarada. i
U sekundarnom namotaju Ns indukuju se naponski im
pulsi od 20.000 V, koji se preko razvodnika odvode u pojedine
sveice. Energija paljenja od oko 60 mWs akumulira se u mag
netnom polju bobine. i
Mehaniki prekidai imaju sledee nedostatke:
1) Usled relativno velike snage prekidanja dolazi do var-
nienja, to dovodi do nagorevanja kontakata, te se vreme
nom menja podeeni razmak kontakta. Ovo dovodi do teeg
startovanja motora, do manjih maksimalnih brzina i do vee
potronje goriva.
25
SI . 2.1
2) Nepovoljni uslovi startovanja i ako su ispravni kontakti
jer se pri malom broju obrtaja kontaktna dugmad polako raz
dvajaju, to dovodi do pojave elektrinog luka izmeu njih i
to spreava trenutni prekid struje, tako da se ne dobij a puni
visoki napon na sekundarnoj strani, to oteava start motora.
3) Pri srednjem broju obrtaja mehaniki prekida zadovo
ljava, ali kod veeg broja obrtaja strujni impulsi u bobini su
sve krai, to opet dovodi do smanjivanja visokog napona na
sveicama.
Nedostaci pod takom 1 i 2 mogu se otkloniti tranzistor-
skim paljenjem.
2.2. Princip rada tranzistorskog paljenja
Na mesto mehanikog prekidaa doao je tranzistorski pre
kida T u primarno kolo bobine, si. 2.2 a mehaniki prekida
P koji je ostao slui samo za pobuivanje ukljuivanje i
iskljuivanje tranzistora snage T. Prilikom otvaranja prekidaa
P prekida se struja baze tranzistora (koji je dotle bio provodan)
i tranzistor blokira (trenutno prekida) struju iz akumulatora
kroz primarni namotaj bobine u ijem se sekundarnom namo
taju indukuje visokonaponski impuls.
26
Cener dioda D titi tranzistor od unitenja od impulsa na
pona samoindukcije primarnog namotaj a (300 V). Kako je D
predviena do 120 V mora se koristiti specijalna bobina za
iranzistorsko paljenje sa veim prenosnim odnosom.
Ovakvim reenjem zatieni su kontakti prekidaa P od
jakih struja prekidanja, jer sada se prekida samo struja baze
od nekoliko mA. K ontakti ne nagorevaju i razmak se ne menja.
2.3. Tranzistorsko paljenje sa postojeim mehanikim preki
daem 1. varijanta
emu paljenja vidimo na si. 2.3. Potrebno je bobinu u ko
lima zameniti sa drugom predvienom za tranzistorsko palje
nje, na primer Bosch tipa 0221118003.
Pogonski tranzistor TI provodi kada je zatvoren prekida
P, usled ega provodi i T2 ija je baza preko putanje kolektor
emitor od TI i R3 u vezi sa + polom. Pri otvaranju P
dolazi do blokiranja TI i T2 i do trenutnog prekida struje kroz
primami namotaj bobine Np. Dve na red vezane cener diode
tite tranzistor T2 od napona samoindukcije iz Np.
Tranzistore i diode treba montirati izolovano (podmeta
njem liskuna) na rebrasti hladnjak dimenzija 120X75 mm.
27
2.4. Tranzistorsko paljenje sa mehanikim prekidaem 2.
varijanta
Poslednjih godina razvila je industrija difuzne Si-tranzi-
store snage, specijalno predviene za tranzistorska paljenja,
sa kojima su postignuti daleko bolji rezultati. Tranzistori tipa
BUY77, 78 i 79 imaju U c eo izmeu 250350 V i dozvoljavaju
struju kroz bobinu do 5 A. Prva dva tranzistora zahtevaju od
nos bobine 1: 100, a treem dovoljan je odnos 1: 75. Za jo
vee snage paljenja predvien je tranzistor u Darlingtonovom
spoju BUX28 sa UCEo = 350V i BUX 29 (UCEo = 400 V) oba
SI. 2.4
za bobine odnosa 1 : 75. Za prvi tranzistor treba da je otpornost
primara bobine vea od 1,8 a za drugi vea od 2,45 1. Prvi tran
zistor daje struju kroz primar bobine od 7, a drugi od 5 A.
Takvo tranzistorsko paljenje od Simensa prikazano je
na si. 2.4. Dok je prekida P zatvoren, blokira pogonski tran
zistor T2, a provodi TI i puta struju kroz primar bobine. U
28
momentu otvaranja prekidaa P provodi T2 i TI blokira usled
ega se prekida struja kroz bobinu.
U tranzistoru TI je ujedno integrisana inverzna dioda koja
titi TI od prednapona iz primara bobine prilikom iskljuiva
nja struje. Cener diode ZD1 i ZD2 tite TI i tako su odabrane
da budu Uz + Ube>UcEO-Na emi je T2 = BSX45, a TI =
= BUX28.
U startu se moe poboljati paljenje ako se prekidaem
S kratko spaja redni otpornik Rv, ukoliko je otpornost primara
bobine vea od 1,8 Q.
2.5. Poboljano tranzistorsko paljenje sa mehanikim preki
daem
Ako se ispred pogonskog tranzistora ukljui monostabilni
multivibrator si. 2.5c moe se postii duina varnice nezavisno
od turae motora. Sistem paljenja radi na bazi promenljivog
vremena ti protoka struje kroz primarni namotaj bobine, a
pri konstantnom vremenu t2 izmeu dva protoka. Za t2 usvo-
jiemo vreme od 1,5 milisekunde, tj. t2 = 1,5 ms. Na si. 2.5a
vidimo dijagram protoka struje lp kroz primar bobine kod kla
sinog paljenja sa mehanikim prekidaem. Dok su platinska
dugmad prekidaa zatvorena (vreme ti ) struja lp narasta do
jedne vrednosti, koja pri otvaranju kontakta opadne na nulu.
Do sledeeg zatvaranja kontakta prolazi vreme t2 = 1,5 ms.
Kod velike turae motora manje je vreme ti (si. 2.5b), struja u
bobini ne moe da naraste do pune vrednosti, pa zbog toga ni
VN nema punu vrednost.
Perioda jednog ciklusa T jednaka je: T ti + t2. Od vre
mena t2 zavisi trajanje varnice. Za dobro paljenje smee treba
varnica da traje oko 1ms i zbog toga je za vreme t2 uzeto 1,5
ms.
Kod klasinog paljenja vreme ti iznosi obino 0,63T. Kod
4-taktnog motora sa 4 cilindra traje perioda T oko 6 ms kod
5000 o/min pa je ti = 0,63X6 = 3,8 ms. Meutim ako se usvoji
konstantno vreme t2 = 1,5 ms, bie ti = T 12 = 61,5 = 4,5
ms.
29
SI. 2.5 a, b
ema (si. 2.c) je sastavljena iz jednog monostabilnog mul-
tivibratora T1/T2 u kome C2 i R5 odreuju vreme trajanja im
pulsa od 1,5 ms. Dalje sledi pogonski tranzistor T3 i Darlin-
gtonov spoj sa T4, BUX37 (od Tomson CSF), koji specijal
no razvijen za elektronsko paljenje i kojim se ukljuuje-isklju-
uje struja kroz primar bobine. I mpulsi sa prekidaa P okidaju
monostabilni multivibrator T1/T2. Treba odlemiti jedan kraj
kondenzatora koji je paralelno vezan prekidau P. Dok je pre
kida P zatvoren blokira TI, a T2 provodi i preko njega pro
vodi i T3, koji ukljuuje T4, pa kroz primar bobine prolazi
struja iz akumulatora.
U momentu otvaranja prekidaa P dolazi do kratkotraj
nog provoenja TI , to dovodi do punjenja C2 preko R6 i do
blokiranja T2 usled pada napona na R6. Sa T2 blokira i T3 i T4
i kroz bobinu se prekida struja. Zbog blokiranog T2 naraste
napon na R8, koji se preko R5 prenosi na bazu TI, koja dalje
30
provodi i C2 se dalje puni. Posle 1,5 ms napon na C2 naraste na
vrednost da T2 postaje opet provodan, a TI blokira. Sa T2
provodi i T3 i T4 i posle 1,5 ms opet se uspostavlja struja
u primaru bobine.
Sa R2 i Dl priguuju se impulsi usled eventualnog skaka
nja kontakta P prilikom zatvaranja, to bi moglo nekontro-
lisano da okida monostabilni multivibrator. Zener diode D5/6
sa RIO ograniavaju prenapone izazvane samoindukcijom pri
mara bobine, koji bi mogli da otete T4 kod sluajnog prekida
sekundarnog optereenja bobine (prekid VN kabla). Kod pre
kida VN kabla moe doi i do VN preskoka izmeu sekundara
i primara bobine, to moe dovesti do opasnih VF oscilacija.
Da bi se to izbeglo treba D5/6 i RIO sa to kraim vezama pri
kljuiti uz sam Darlington tranzistor T4. Najzad je radi zatite
od prenapona u sam T4 integrisana jedna inverzna dioda (vidi
emu).
SI. 2.5 c
31
Dioda D7 titi ureaj od oteenja u sluaju pogreno pri
kljuene polarizacije.
Prenosni odnos bobine treba da je 1: 80 do 1:100 po mo
gunosti sa spoljnim dodatnim otpornikom Rv radi boljeg hla
enja. Ukupna otpornost Rp primara bobine i Rv ne treba da
bude ispod 1,6 Q kako struja kroz T4 ne bi bila vea od 10 A.
Na emi su date vrednosti i za R9 za razne sluajeve vrednosti
Rp.
Delovi se montiraju na tampanoj ploi 88 x 100 mm. Dar
lington T4 montira se na liveni hladnjak termike otpornosti
6C/W.
U asopisu Radioamater 5/78 dat je crte tampane ploe
sa rasporedom delova i drugi podaci o ovom tranzistorskom
paljenju.
2.6. Tranzistorsko paljenje s veim vremenom zatvaranja
Kod veine ureaja za tranzistorsko paljenje, kojih ima
sve vie i u prodaji, radi se o tome, da se samo zatiti kontakt
prekidaa bobine P od nagorevanja.
Tako ostaje za due vreme nepromenjena podeena taka
paljenja i ugao zatvaranja prekidaa P i ne dolazi do pogor-
avanja snage motora usled nagorevanja kontakta. Ovakvo
tranzistorsko paljenje prikazano je na si. 2.6a. Kroz kontakte
prekidaa P prolazi mala struja (reda nekoliko mA), a njegov
zadatak je samo da preko TI ukljuuje i iskljuuje tranzistor
snage T2, koji ukljuuje/iskljuuje struju reda nekoliko A kroz
bobinu. Meutim, na taj nain ne otklanja se oscilovanje kon
takta pri zatvaranju prekidaa P, to se tetno odrava na pa
ljenje. Poboljano tranzistorsko paljenje tipa TZ4, kod kojeg
se otklanja tetno dejstvo oscilovanja kontakta, i vetaki pove
ava ugao zatvaranja, da bi se dobila dua i jaka varnica
na sveici, prikazano je na si. 2.6b. Ovo je elektrino reenje
jednostavnije od reenja iz prethodne take, a postiu se njime
odlini rezultati.
Prilikom otvaranja prekidaa P, prenosi se preko C2 jedan
kratki impuls na bazu TI to dovodi do trenutnog blokiranja
32
TI, a preko njega i T2, i do pojave varnice na sveici. Veliki
pozitivni napon, koji nastaje usled samoindukcije u bobini,
na kolektoru T2, blokira preko R5 i dalje tranzistor TI sve dok
traje varnica. Kada se potroi akumulirana energija u bobini,
gasi se varnica, napon na kolektoru T2 opadne i TI preko R6
ostaje provodan po prestanku varnice. Na taj nain se postie
maksimalno mogue vreme zatvaranja, nezavisno od podee
nog ugla zatvaranja prekidaa P. Sa R2 i Dl spreava se tetno
dejstvo oscilovanja kontakta prekidaa P.
Ovakvo paljenje se pokazalo naroito dobro kod vee tu
rae motora, gde vee vreme zatvaranja povoljno utie na sna
gu motora i potronju goriva. J edino, ako bobina nije dobro
dimenzionisana, moe doi do njenog zagrevanja, zbog forsira
nog rada kod vee turae.
2.7. Tranzistorsko paljenje sa beskontaktnim prekidaem i
magnetnom sondom
Kod ovog naina, koji je uzet iz jedne Simensove pu
blikacije, koristi se beskontaktni magnetni prekida, koji u od
nosu na klasini kontaktni prekida ima sledee prednosti:
;i Elektronika u automobilu
33
otpada mehaniki prekida i sa njime troenje i za-
menjivanje platinskih kontakata
poveanje struje paljenja kroz bobinu
poveanje vremena trajanja varnice, a time i snage
motora
smanjivanje izuvnih gasova zbog optimalno podee
nog paljenja.
Princip rada beskontaktnog prekidaa prikazan je na si.
2.7a. Na osovini motora na mesto grebenastog tokica nalazi
se kruna ploica sa 4 magneta. Ukoliko je motor sa 6 cilin
dara, imae ploica 6 magneta rasporeenih u uglu od 60.
Prilikom okretanja ploe, magneti prolaze pored magnetne
sonde FP200 L100. Sonda je sastavljena iz 2 senzora, koji me-
njaju svoju otpornost u zavisnosti od jaine magnetnog polja.
Senzor s otpornicima R1 i R2 ine most i prilikom obrtanja
ploice poremeuje se ravnotea mosta, te se u taki II javlja
elektrini impuls, koji otkoi tranzistor TI. Sa TI postaje pro
vodan i tranzistor T2, to dovodi do blokiranja tranzistora T3,
a preko njega i T4, koji je dotle provodio. Blokiranjem T4
prekida se struja u primarnom namotaju Np bobine Bo, a u
sekundarnom namotaju Ns javlja se impuls od oko 20 kV.
Cener dioda izmeu kolektora i emitora T4 ograniava samo-
indukovani napon u Np na 220 V radi zatite T4. Otpornost
namotaja Np treba da je iznad 2,8 Q kako struja prekidanja
ne bi prela 5 A.
Diodom Dl kompenzira se temperaturski koeficijenat
ulaznog tranzistora TI. Ureaj radi sigurno u naponskom raz
maku 816 V te e ovakav beskontaktni nain funkcionisati
i kod dosta ispranjenog akumulatora.
Na si. 2.7b date su orijentacione dimenzije krune plo
ice, koja mora biti od antimagnetnog materijala, moe od
aluminijuma. Magnetni tapii 1 su alniko, okruglog ili etvr
tastog oblika, a U oblik magneta postignut je umetanjem do
nje gvozdene ploe 2. Pogodnim lepkom, postojanim na tem
peraturi ulepe se alniko komadii sa donjom ploicom u kruni
nosa.
34
>
35
36
Nain montae vidimo na si. 2.7c. Ploica sa ulepljenim
magnetima 1privrsti se na osovinu 4 razvodnika pomou gu
menog zaptivnog prstena 2 i druge ploice 3. Zavrtnjevi M3
steu obe ploice. Zaptivni prsten treba da je postojan na tem
peraturu i na ulje. Na mesto mehanikog prekidaa dolaze
magnetne sonde FP200L100. Vazduni procep izmeu sonde i
magneta iznosi oko 0,7 mm. Podeavanje ugla paljenja vri se
na uobiajen nain sa centrifugalnim i vakuumskim regula
torom.
2.8. Beskontaktno induktivno tranzistorsko paljenje
Od prethodnog paljenja razlikuje se po tome, to na
mesto magnetne sonde FP200L100 iz take 2.8 ima na ulazu
kalem, u kome se inukuje napon pri okretanju obrtnog raz
vodnika sa etiri magneta. I mpulsi iz tog kalema deluju na
monostabilni multivibrator, iza koga se preko jednog RC
r-lana, koji deluje kao vremenski lan slino kao u emi na
ni. 2.5, dobijaju impulsi za dalji rad paljenja. Iza toga sledi
jedan tranzistor kao pojaava tih impulsa, koji pobuuje
pogonski tranzistor, koji dalje ukljuuje Darlingtonov spoj
na BUX28, kao na emi iz take 2.4.
2.9. Beskontaktno optoelektronsko tranzistorsko paljenje
Optoelektronika uspeno zamenjuje mehanike preki
dae kod paljenja i donosi ista poboljanja kao sistemi pa
ljenja iz take 2.7 i 2.8. Princip rada prikazan je na emi
(dl. 2.9a). Na razvodniku 1 smeten je disk sa otvorima
kroz koje prolazi infracrveni (IC) zrak jedne LE diode 2
i koji pada na fototranzistor 3. Prilikom okretanja razvod
ni ka prekida se IC zrak i tako dolazi do elektrinog impulsa
za okidanje elektronskog paljenja, koje se sastoji iz uprav
ljakog dela 4 i prekidakog tranzistora 5 i bobine 6.
Ifazmetaj i duina krunog otvora na disku obezbeuju i
posle 100.000 km vonje taan poloaj take paljenja i ugla
/otvaranja.
37
ela elektronika smetena je na epoksid ploi u kuitu
razvodnika i prikazana je na si. 2.9b. IC LE dioda Dl na
paja se konstantnom strujom preko tranzistora TI . IC zrak
sa diode prekida se u ritmu paljenja od diska 1 sa pret
hodne slike i pada na fototranzistor T2, u kome nastaju im
pulsi za paljenje. Dioda D2 titi tranzistore T2 i T3 od pre-
optereenja.
Signal iz T3 vodi se radi uobliavanja u Smitov triger S
iz kojeg se dobijaju impulsi sa otrim uzlaznim i silaznim
ivicama. Takvi su impulsi potrebni da bi se naglo prekidala
struja u primaru bobine, to ima za posledicu to vei induk-
Razvodnik
38
ov im visoki napon na sekundarnoj strani. Iz tog razloga mo-
niju tranzistori T4/T5 da budu brzog tipa sa kratkim vreme-
mmi ukljuenja/iskljuenja. Dioda D3 titi izlaz mitovog
li Igora i ulaz od T4 od preoptereenja. T4 je dvojni tranzistor
u I arlingtonovom spoju kojim se pobuuje brzi izlazni bran
ili ur snage T5. T4 i T5 smeteni su na istom hladnjaku,
i i nor dioda D6 titi T5 od napona samoindukcije iz primara
Ih,lune prilikom iskljuenja struje. Sa D4 i T6 sniava se i
i lubilizuje napon na 5 V potreban za Smitovo kolo koje je
1,'vreno u TTL tehnici. Elektronski deo predstavlja, zahva
liti i ui minijaturnim dimenzijama optoelektronskih i ostalih
iH.luprovodnikih elemenata, kompaktnu celinu, koja je stala
u razvodnik.
1II) Tranzistorsko paljenje sa elektronskom kontrolom ugla
paljenja
Optimalno sagorevanje smee i snaga motora postie se
i11 odreenom uglu paljenja, koji se centrifugalnim i vaku-
iiinskim regulatorom podeava prema broju obrtaja motora
i poloaju leptira. Umesto sa oba regulatora, moe se elek-
i mukim putem postii kontrola ugla paljenja, a elektrino
n sriijc vidimo na blok emi na si. 2.10.
.1 ::.I0. Blok ema elektrinog paljenja sa kontrolom ugla palj e
ni .i 1)V obrtna ploica sa magnetima, FP magnetna sonda
i i "OOlilOO, EV ulazni pojaava, DVV broja obrtaja, ZG
n iiK-iiski ukljuiva, P2 potenciometar vezan za leptir, LS
izlazni stepen, ZS bobina
39
Kod ovog reenja je korien beskontaktni prekida DV
sa magnetnom sondom FP opisan u taki 2.7. I mpulsi iz
magnetne sonde pojaavaju se u ulaznom operacionom poja-
avau EV i dalje prosleuju preko brojaa obrtaja DW, vre
menskog ukljuivaa ZG do izlaznog pojaavaa LS, iji je
tranzistor vezan za primarni namotaj bobine ZS.
U brojau obrtaja nastaje jednosmerni napon proporcio
nalan broju obrtaja motora. Ovaj napon deluje na vremenski
ukljuivao preko jednog operacionog pojaavaa na RC la
nak. Na ovaj RC lanak utie i potenciometar P2, iji je
kliza u vezi sa leptirom. Iz RC lanka dobij a se posle odre
enog vremena, koje kao to smo videli, zavisi od informacije
iz brojaa obrtaja i poloaja leptira, jedan napon koji se vodi
izlaznom stepenu u kome blokira izlazni tranzistor i prekida
struju u primarnom kolu bobine. Ugao paljenja se prema
tome automatski podeava prema broju obrtaja motora i
poloaju leptira. Na taj se nain poboljava efekat rada
motora pri raznim reimima rada.
2.11. Tiristorsko paljenje
Ovaj sistem paljenja je neto komplikovaniji, ali znatno
poboljava paljenje kod velike turae motora. Potrebna elek
trina energija za paljenje akumulira se u posebnom kon
denzatoru koji se u pauzama izmeu dva paljenja puni iz po
sebnog izvora jednosmerne struje (konvertora) do napona
300400 V, a u momentu paljenja kondenzator se prazni
preko tiristora kroz primarni namotaj bobine Np, si. 2.11.
Tiristorsko paljenje ranijih godina imalo je neke pred
nosti nad tranzistorskim paljenjem, jer tada jo nisu bili
razvijeni pogodni tranzistori odgovarajue snage i napona
U c eo do 350 V. Meutim, poslenjih godina industrija pro
izvodi takve tranzistore pa je tranzistorsko paljenje, prime-
nom specijalnih vremenskih kola, u svakom pogledu ravno-
40
pravno tiristorskom paljenju (ema iz ta. 2.52.8). J edina
slaba strana tiristorskog paljenja (kratkotrajna varnica)
uspeno se otklanja raznim dopunskim elektronskim kolima.
2.12. Princip rada tiristorskog paljenja
Iz uproene eme si. 2.11 vidimo da se sistem sastoji iz
Uonvertora (pretvaraa napona od 12 V iz akumulatora na
800 V), kondenzatora za paljenje C, bobine Bo, tiristora Ti
i okidnog kola OK kojim se pali okida tiristor. Okidno se
kolo aktivira postojeim mehanikim prekidaem P.
2.13. Tiristorsko paljenje 1. varijanta
Kompletnu emu iz Telefunkenove publikacije vidimo na
ni. 2.13. Konvertor je izveden kao protufazni pretvara. Da bi
se mogao upotrebiti obini trafo-lim frekvencija oscilovanja
/.nosi oko 100 Hz. Nain rada konvertora opisan je u taki
24. Vano je da se oscilovanje konvertora odmah nastavi po
prestanku kratkog spoja ispravljaa, koji izaziva provodni
liristor Ti u momentu paljenja. Ovo je zato potrebno da bi
se kondenzator napunio do sledeeg momenta paljenja.
41
42
S
I
.

2
.
1
3
Napon sa sekundarnog namotaja Ns ispravlja se u dio-
iljiuia Dl D4 u mostnom spoju i odvodi se kondenzatoru C4
u kome se akumulira elektrina energija za paljenje. C4 u
11.1 uzama se napuni uvek do istog nivoa, tako da nezavisno od
hi oja obrtaja motora stoji na raspolaganju ista elektrina
i norgija, pa time i ista jaina varnice na sveici, pa i pri
lartovanju. C4 puni se preko P (dok je zatvoren), R4 i Np.
U momentu paljenja otvara se mehaniki prekida P u
ukidnom kolu, kroz kondenzator C3 prolazi od + pola
preko R4 strujni impuls koji se preko D5 prenosi na elek-
i rodu za okidanje tiristora koji upali tj. postaje provodan.
Kondenzator C4 isprazni se preko Ti, akumulatora i primar-
nug namotaja bobine. Tiristor ostaje provodan sve dok struja
pranjenja kondenzatora C4 ne padne ispod struje dranja
liristora. Kad se C4 isprazni preko Np opadne magnetno polje
bobine, u Np se sada indukuje napon u suprotnom smeru,
11 .led kojeg struja iz Np puni C4 preko Ti (koji je jo provo-
i! ni) obratnim polaritetom. Kad struja opadne ispod struje
dranja, Ti blokira. Tada se obratno napunjen C4 prazni pre
ko Np, akumulatora i D6. Dioda D6 je potrebna kako bi se
('-1 potpuno ispraznio, da bi mogao kod sledeeg impulsa da
ne napuni iz pretvaraa u obratnom smeru. Dioda D5 titi Ti
ml velikih negativnih naponskih udara. Kondenzatoar C5, koji
l<>od ranije paralelno vezan mehanikom prekidau, moe
naknadno da remeti rad okidnog kola, pa ga onda treba is
kljuiti.
Posle izvrenog paljenja prekida P se zatvori, C3 se
prazni preko R5 da bi bio spreman za sledee paljenje. Kon
takti prekidaa P treba da su stalno isti, jer sada provode
slabu struju. Razmak kontakta ostaje isti kao kod ranijeg
paljenja. Isto tako preuzima se i nepromenjena bobina od
klasinog paljenja. Ceo sistem moe ostati stalno ukljuen u
radu bez opasnosti da e se neki poluprovonik otetiti.
Potronja struje pri paljenju je priblino ista kao kod kla
sinog naina.
Snaga pretvaraa konvertora treba da je oko 30 W u
momentu dok ispravlja puni kondenzator C4. U pauzama
43
izmeu dva punjenja pretvara troi veoma malo. Transfor
mator se mota na jezgru trakastog lima tipa CM 55. Ovakva
jezgra izrauje I skra zajedno sa kalemom CM55.
Npl = Npl 49 navojaka ice CuL 0,8
Np2 = Np2 65 navojaka ice CuL 0,2
Ns 1020 navojaka ice CuL 0,28
Namotaji Npl i Npl kao i Np2 i Np2 izvode se bifilarno
radi bolje sprege, ali se kraj Npl vee sa poetkom Npl to
vai i za namotaj Np2. Poetak ice obeleen je sa p, a kraj
sa k.
2.14. Tiristorsko paljenje 2. varijanta
Za razliku od ranije eme ovde se kondenzator za paljenje
Cl si. 2.14 puni jednim impulsom u pauzi izmeu 2 paljenja.
Takav ureaj radi ekonominije od prethodnog. Tiristor se
okida prilikom otvaranja mehanikog prekidaa P i tada se
prazni Cl preko Np bobine Bo i tiristora Ti. Kondenzator
Cl puni se jednim impulsom koji se dobija okidanjem blo-
king oscilatora sastavljenog iz namotaj a NI i N2 i tranzisto
ra T.
Prilikom zatvaranja kontakta P dolazi preko C4 i D3 ne
gativni impuls na namotaj NI trafoa, usled ega se u na
motaju N2 indukuje napon, koji dovodi do provoenja tran
zistora T i do oscilovanja bloking oscilatora. Otpornik R3
u kolu baze ograniava dalji porast kolektorske struje pa
preko N2 dolazi do blokiranja tranzistora. Magnetna energija
iz trafoa prenosi se preko namotaj a N3 u vidu strujnog im
pulsa, koji preko D5 puni kondenzator Cl do napona 300350
V. Proces punjenja traje oko 1,5 ms, lanak R4/C3 spreava
pojavu divljih oscilacija u sistemu.
A sada da vidimo kako dolazi do okidanja tiristora. Dok
je jo zatvoren kontakt P, puni se C2 preko R1 na 12 V. Kada
se P otvori dolazi R2 na napon akumulatora, to dovodi do
pranjenja C2 preko Dl, okidne elektrode tiristora i R2 to
dovodi do okidanja (provoenja) tiristora i do pranjenja Cl
44
preko namotaj a Np bobine, u ijem se sekundarnom namo
taju Ns javlja visokonaponski impuls. Kako je pranjenje od
('I oscilatorno, zatvara se jedan polutalas preko Ti, a drugi
preko D4. Dok struja iz Cl prolazi kroz D4, blokira Ti. Za
.ledei polutalas tiristor treba opet da okida, a to se postie
nlrujom pranjenja od C2, koja jo tee preko okine elek-
trode tiristora.
Sa ovom varijantom paljenja imamo stalno istu enei-
liju u Cl za paljenje, nezavisno od broja obrtaja motora.
IIC elementi tako su dimenzionisani da se postie do 300 pa
ljenja u sekundi, to odgovara 9000 obrtaja/minut kod 4-ci-
liudrinog 4-taktnog motora. Cl treba da je MP ili metalfo-
lijskog tipa iza radni napon do 1000 V. Za R3 se pomou
ianog potenciometra od 5 ii snage 5 W nae optimalna vred-
nost. Potronja ureaja iz akumulatora raste linearno sa
I u raom motora. Kod 2000 obrtaj a/min je potronja 0,4 A, a
kod 6000 obrtaja je 1,2 A.
45
Transformator se radi sa standardnim trafo limom E/l
oblika br. 3. NI dobija 19 navoja CuL 1,5 mm, N2 19 navoja
CuL 1,0 mm, a N3 600 navoja CuL 0,2 mm. Limove treba
slagati kao za prigunicu, sa vazdunim procepom od 0,2 mm.
Na kraju jo da napomenemo, da zbog slabe struje (sve
ga 0,2 A) koju prekida mehaniki kontakt P, treba da su mu
platinski kontakti uvek isti, da dobro naleu jedan na drugi
i paziti da se u radu ne zaprljaju uljem to dovodi do preki
danja paljenja. Razmak elektroda na sveicama moe da se
povea za 0,20,3 mm.
2.15. Napomena uz sva elektronska (tranzistorska i tiristor-
ska) paljenja koja rade sa mehanikim prekidaem
Vie puta je ve spomenuto da kontakti prekidaa mo
raju biti uvek isti i nezamaeni, jer su struje koje kroz
njih prolaze reda desetak miliampera.
Primeeno je posle dueg rada elektronskih sistema pa
ljenja izvesno slabljenje paljenja. Razmak kontakta meha
nikog prekidaa samo teorijski ostaje nepromenjen, a
praktino se vremenom taj razmak smanjuje. Na si. 2.15
ematski je prikazan prekida paljenja motora sa 4 cilindra.
Na donjem nepokretnom delu prekidaa 1 (nakovanj) nalazi
se kontakt 3, gornji pokretni deo 2 (eki) nosi suprotni
46
kontakt 4. Ovi su kontakti zadrali ime platinska dugmad
iako se danas proizvode od drugog materijala, volframa ili
lungstena. eki preko nokta 5, od tvrdog izolovanog mate
rijala, nalee na grebenastu osovinu 6. Prilikom okretanja
osovine dolazi do izdizanja ekia i rastavljanja kontakta
34, si. 2.15b.
Da bi se kod klasinog paljenja odrao isti razmak kon
takta 34 (koji se pri radu troe usled varnienja i tako
poveavaju razmak) izabran je materijal za nokat 5 takve
tvrdoe, da se njegova visina pri radu usled trenja smanjuje
za onoliko, za koliko se poveava razmak kontakta, tako da
praktino rastojanje kontakta ostaje priblino isto.
Kod elektronskog paljenja ne dolazi do troenja kontakta
3 -4, a visina nokta 5 u radu se smanjuje, tako da vre
menom dolazi do smanjenja razmaka ovog kontakta, si. 2.15c,
usled ega se poveava ugao zatvaranja prekidaa. Zbog toga
elektronsko paljenje posle preenih nekoliko hiljada kilo
metara vie ne radi kao u poetku.
Treba znai poveati razmak kontakta 34 na prvobitnu
moru (0,30,5 mm). Ovo se radi pomeranjem nosaa kon
takta 3 na nakovnju prema si. 2.15d. Prvo se olabavi kontra
47
navrtka C pa se malim odvrtanjem zavrtnja D podesi prvd-
bitni razmak, koji se kontrolie mernom ploicom B (pi
jun). Na si. 2.15d prikazan je prekida sa 6-ugaonom grebe-
nastom osovinom. Kondenzator G ostaje naravno neukljuen
kod elektronskog paljenja.
2.16. Kontrola kljua paljenja
Ovom kontrolom upozorava se voza alarmnim tonom,
ako pri izlasku iz kola sluajno zaboravi da izvadi klju pa
ljenja. Kontrola radi nezavisno od toga da li je paljenje
ukljueno ili ne.
SI . 2.16a
Ako je klju ostao unutra, a nije okrenut na paljenje
(P1 otvoren), klju prekida svetlosni snop izmeu sijalice S
i fototranzistora FT, si. 2.16a. Sijalica i fototranzistor sme-
teni su u limeni nosa, koji je montiran nad bravom za pa
ljenje (si. 2.16b) tako da klju u vertikalnom poloaju pre
kida svetlosni snop.
48
SI. 2.16b
Dok fototranzistor nije osvetljen blokiran je, i ulaz 1
NI kola NI, ima logiko 1. Pri otvaranju vrata vozaa, zatvara
prekida unutranjeg svetla P2, to preko R4 dovodi do
blokiranja tranzistora T3, pa i ulaz 2 kola NI dobij a lo
giko 1. Usled toga izlaz 3 dolazi na log. 0. Na izlaz 4
mvertora N2 nastaje logiko 1.
Druga dva NI kola (N3 i N4) vezana su sa R6, R7 i Cl
kao multivibrator. Kako je ulaz 13 od N4 doao na log 1,
poinje da radi multivibrator i preko R8 pobuuje Darling-
lonov spoj T4/5 a zvunik upozorava vozaa da treba da iz
vadi klju.
Ako je klju ostao okrenut na paljenje tj. P1 je zatvoren
postaje TI preko R1 provodan te na ulaz 1 ponovo do
lazi log 1. Zbog okrenutog kljua sada je FT osvetljen i pro
vodan, ali je vrednost R3 od 10 kQ velika prema vrednosti
provodnog TI, te ulaz 1 od NI ostaje na log 1. Pri otvara
nju vrata zatvara P2, T3 blokira, pa ponovo dolazi preko
NI i N2 do rada multivibratora N3/N4 i do alarmnog tona u
zvuniku. Za TI, T3 i T4 moemo koristiti BC107, a za FT
:,vaki fototranzistor. Sijalica S moe biti i manjeg napona sa
odgovarajuim predotpornikom, ali sa cilindrinim balonom,
prema kome se napravi limeni tit kao na si. 2.16b.
Za logika NI kola uzeta su kola u MOS tehnici, kao
('1)4011, koja rade u opsegu napajanja 416 V i ne zahte-
vuju posebnu stabilizaciju napona. Prikljuak 14 od ipa
dolazi na +12 V, a 7 na masu.
i lUelaronika u automobilu
49
3. ELEKTRONSKI DIGITALNO KONTROLISANI SISTEM
PALJ ENJ A
Elektronski digitalno upravljen sistem paljenja otklanja
sve slabosti klasinog paljenja sa mehanikim prekidaem.
Slabosti dolaze usled mehanikih tolerancija u pogonu bre
gaste osovine prekidaa, zupanika, centrifugalnog regula
tora itd. Klasini nain paljenja doao je do svoje granice
mogunosti kada je potrebno optimalno podesiti taku pa
ljenja u procesu sagorevanja smee radi dobijanja minimal
nih tetnih gasova u produktu sagorevanja. Ovaj problem
nije potpuno reen ni sa tranzistorskim i tiristorskim palje
njem. Potpuno reenje postie se samo elektronskim putem,
a radi vee pouzdanosti u radu, primenjen je digitalno kon-
trolisan sistem, poznat pod nazivom Digitalna-Motor-Elektro-
nika DME sistem.
Glavni problem kod paljenja motora lei u tome to od
momenta impulsa paljenja (varnica na sveici) do procesa
sagorevanja smee mora da proe izvesno vreme. Zbog toga
je uvedeno tzv. pretpaljenje, iji je ugao utoliko vei, uko
liko je vea turaa motora.
Kod digitalno kontrolisanog sistema postie se automat
sko podeavanje take paljenja u zavisnosti od broja obrtaja
i optereenja motora na taj nain, to se broje impulsi sa
zubaca ozubljenog zamajca motora. Zamajac obino ima
izmeu 110170 zubaca i jedan od njih se magnetno mar
kira i taj zubac daje sinhron impuls. U kalemu sonde, koja
je postavljena naspram zubaca, nastaje niz impulsa od zuba
ca i sinhron impuls markiranog zupca, koji se dobij a pri od
reenom poloaju zamajca motora. U digitalnom sistemu broje
se impulsi izmeu dva sinhrona impulsa i oni stokiraju u
memoriju. Sinhron impuls dalje se vodi sklopu za podeava*
nje ugla paljenja. Taj sklop sadri glavni broja, koji odre
uje impulse paljenja, i broja kojim se meri broj obrtaja
motora i optereenja motora. Optereenje motora meri se
prema poloaju leptira ili prema potpritisku u usisnoj cevi.
50
i ovu svrhu su konstruisani specijalni detektori sa mem-
I. umom. Na membranu ili leptir privreno je feritno jezgro
Ii nje se pomera i time menja induktivnost dva kalema, koji
u |)ovezani sa jednim MOS integrisanim kolom u kome se
n.ilu/.e dva generatora i jedan broja. Iz ovoga kola se
.inhija elektrini impuls, koji je merilo optereenja motora.
Posle obrade informacija o broju obrtaja, optereenja
motora i temperaturi motora u posebnom raunaru dobija
podatak iz sklopa za odreivanje ugla paljenja. Taj se
pnilatak vodi poslednjem sklopu, a iji je zadatak da izvri
I I . 1ljenje i da razvodi varnicu pojedinim sveicama. Taj se po-
i.|mtuji sklop sastoji iz tranzistorskog paljenja, jer samo
min obezbeuje varnicu dovoljno dugog trajanja. U sklopu
nalazi razvodni flip-flop (na mesto mehanikog razvod-
utku).
Zbog upotrebe elektronskog razvodnika razlikuje se do-
iickli* i nain ukljuivanja primara bobine preko tranzistor-
I ii i stepena. Primarni namotaj bobine naizmenino se uklju-
.'ii je u jednom i drugom smeru to se postie elektronskim
put.in, pa se tako i na sekundaru menja polaritet visokog na-
i ui na. Pomou 4 visokonaponske diode, od kojih su po dve ve-
/ii im antiparalelno sa svake strane sekundarnog namotaj a,
postignuto je da se kod 4-taktnog motora sa 4 cilindra u jed-
......i laktu pojavi varnica na 1. i 4, a u drugom na 2. i 3.
vtici. Navedeni sistem digitalnog paljenja za sada je u
i ipilivanju i predstoji vea integracija pojedinih elektronskih
!lopova u jedan mikroprocesor. Za sada su jo potrebna est
i n log risana standardna kola. Mikroprocesor bi kasnije pre
li /on i kontrolu drugih funkcija u vozilu.
Sislem e se verovatno za dve godine uvesti u Evropi
im skupljim kolima, jer obezbeuje potpunu sigurnost rada
lol. I ninskog paljenja, automatsko podeavanje ugla palje-
n pi, smanjenje utroka goriva i tetnih izduvnih gasova. U
:.M) je sistem ugraen u veem broju vozila modela Tornado
D/.mieral motorsa.
51
Ovim se sistemom upravlja, na bazi digitalne elektronike
i uz pomo jednog mikroprocesora, celim sistemom paljenja
i ubrizgavanja goriva. Upravljanje se vri prema pogonskim
uslovima rada motora (optereenje motora, broj obrtaja i
temperatura motora). Ulazni parametri za kontrolu rada si
stema uzimaju se preko senzora, kojima se meri koliina vaz-
duha, broj obrtaja, temperatura vazduha i motora, poloaj
leptira u dovodnom kanalu vazduha. U senzorima se ove ne-
elektrine veliine pretvaraju u analogne elektrine, koje se
zatim u A/D konvertorima pretvaraju u digitalne i dovode
mikroprocesoru za dalju preradu radi proraunavanja tane
vrednosti vremena ubrizgavanja goriva i ugla paljenja. Ubriz
gavanje se vri po J etronik sistemu (vidi taku 15.11), a pa
ljenje je tranzistorsko.
Ugao paljenja odreuje se iz dijagrama optereenje/broj
obrtaja. Svakoj taki na dijagramu odgovara jedan individual
ni ugao paljenja. Dijagramom je obuhvaeno 16 X 16 taaka,
izmeu kojih se mogu jo interpolovati daljih 16 vrednosti.
Tako se dobijaju 4096 vrednosti raznih uglova paljenja za po
jedine sluajeve od minimalnog do maksimalnog optereenja
pri raznim brojevima obrtaja.
Motor se u fabrici na probnom stolu ispituje pri raznim
optereenjima i brojevima obrtaja i tako se dobij a 4096 indi
vidualnih uglova paljenja, koji se preko senzora pretvaraju u
elektrine veliine. Te se analogne veliine zatim u A/D kon
vertorima pretvaraju u digitalne i upisuju u memoriju mikro
procesora. Pri radu, mikroprocesor svakog trenutka iz me
morije uzima odgovarajuu vrednost ugla paljenja i preko
upravljakog dela deluje na ventil za ubrizgavanje i u odre
enom momentu i na tranzistorsko paljenja.
ematski rad sistema pokazan je na si. 3.1a, sa pojedinim
delovima i njihovom funkcijom. U gornjem delu vidimo kru-
3.1. DME sistem M otronik Bosch
52
ni l.ok goriva sa pumpom, filtrom i redukcionim ventilom,
i |Hd toga je dovod vazduha sa senzorom meraa koliine vaz-
111 h; i, zatim senzor prekidaa leptira, senzor za temperaturu
i ilulia, senzor reperne take brojaa i senzor brojaa obr-
i >i.i Signali sa svih senzora vode se u upravljaki deo, sa
. I ) konvertorima, mikroprocesorom i izlaznim stepenima. U
mlkioprocesoru videli smo da se odreuje vreme ubrizgavanja
r."i ivu i taka paljenja u zavisnosti od optereenja i broja
53
obrtaja motora. Upravljaki deo ukljuuje preko izlaznog ste-
pena ventil za ubrizgavanje i tranzistorsko paljenje. Visokona
ponskim razdelnikom rasporeuju se varnice iz bobine na po
jedine sveice.
Na si. 3.1b je data blok-ema upravljakog dela, koji se
sastoji iz razliitih elektronskih sklopova: ulaznog/izlaznog
sklopa, centralnog raunskog dela (CPU), jedne RAM memo
rije, jedne ili vie ROM memorija i potrebnog broja A/D kon-
vertora. CPU jedinica oitava informaciju iz ROM i preko iz
laznih stepena upravlja ubrizgavanjem i paljenjem.
SI. 3.1b
54
Radi vee utede goriva danas industrija izrauje speci-
i .I i h * elektronske sisteme za paljenje, digitalnu stabilizaciju
Ii .ii praznog hoda i start-stop sisteme za automatsko isklju-
i iv.mje motora za vreme stajanja pred zatvorenim semaforom.
Sistemi za paljenje. Nova generacija sistema za paljenje
i .i/ vijena od AEG-Telefunkena i ima sledee tehnike karak-
l. i isLike: VN na sveici iznad 25 kV, brzi porast VN (vei od
''DO V/ps) kako bi se sauvala energija varnice do samog pre-
I-oka varnice na sveici, energiju varnice veu od 80 milidu-
lii u trajanju veem od 3 milisekunde, poto motor zbog utede
* uli sa slabijom smeom.
Klasini mehaniki prekida bobine zamenjen je halgene-
i utorom, koji daje za okidanje etvrtaste napone nezavisno od
looja obrtaja motora i bolje uslove rada prilikom startovanja.
i il.av je modul za paljenje izveden u hibridnoj tehnici sa
I .n lington tranzistorom, koji daje 7,5 A bobini, a ugrauje se
Kao kompaktni sklop na motor sa ostalim mehanikim elo-
vlim. Sa halgeneratorom je spojen i regulator ugla zatvaranja
koji ukljuuje bobinu samo dok struja u njoj dostigne potreb
itu v rodnost.
3.2. Razna reenja za utedu goriva
55
Digitalna stabilizacija kod praznog hoda motora (DSPH).
Da bi motor dobro radio u praznom hodu mora mu se dovesti
jaa smea benzin/vazduh. Ovo opet dovodi do vee potronje
goriva i nepovoljnog odnosa izduvnih gasova. Ovo se izbegava
primenom digitalne stabilizacije kod praznog hoda motora,
kojom se kontrolie taka paljenja i time smanjuje utroak
goriva. U elektrinu realizaciju sklopa digitalne stabilizacije
ovde neemo ulaziti. Sklop se ukljuuje izmeu halgeneratora
u razvodniku i elektronskog modula paljenja. Delovanje digi
talne stabilizacije prikazano je na si. 3.2. Kod broja obrtaja
motora iznad rada praznog hoda, podeava se taka paljenja
centrifugalnim regulatorom prema optereenju na ranije pa
ljenje. Ako pak motor radi sa malom turaom (ispod praz
nog hoda) ranije paljenje postie se posredstvom sklopa za
stabilizaciju praznog hoda.
Sklop za digitalnu stabilizaciju aktivira se prilikom starto-
vanja tek kada motor dostigne broj obrtaja praznog hoda, a is
kljuuje se kada broj obrtaja opadne ispod broja specifinog za
dotini tip motora.
Start-stop sistem. Ovaj sistem automatski iskljuuje motoi
kod stajanja u koloni, ili pred zatvorenim semaforom. Rad mo
tora se iskljuuje ako je:
brzina vozila manja od 5 km/as,
ruica za runo iskljuivanje u neutralnom poloaju,
temperatura motora iznad 55C.
Motor se opet automatski ukljui ako se ruicom menjaa
za stepene prenosa prelazi iz prvog u drugi stepen, ili ako se
ruica postavi u poloaj natrag. Pored ovoga moraju biti
ispunjeni i ostali uslovi sigurnosti za ukljuivanje motora i
iskljuivanje startera. U zavisnosti od saobraajnih prilika po
stie se ovim sistemom uteda goriva do 20/o.
Ovim si stemom posti gnuta j e uteda gori va od 24%.
56
3.3. Pokaziva utroka goriva
Pomou jednog protonog davaa impulsa, u daljem tekstu
Uno PDI, moe se u svako doba kontrolisati utroak goriva u
o/ilu. PDI se ukljuuje prema si. 3.3a izmeu benzinske pum-
I i karburatora. Proizvoa Volkner .iz Nemake za PDI tipa
i . I )IVI daje 2 naina prikljuivanja: prema si. a ako je u pitanju
I urni karburator, a prema si. b, kada je u pitanju karburator
n povratnom cevi. PDI pri prolazu benzina daje na izlazu si
nu ni napon, ija je frekvencija proporcionalna koliini pro-
57
teklog benzina (1/h). U zavisnosti od tipa, PDI daje 8000, 8500
ili 9500 impulsa po 1 litru prolaza benzina.
Kako je izlazni anpon iz PDI -a svega nekoliko milivolti,
mora se isti pojaati u IC1, za koji je uzet operacioni pojaa
vao tipa 741, si. 3.3b. Filtrom Rl /Cl eliminiu ise smetnje viih
frekvencija. Na izlazu 6 iz IC1 dobija se etvrtasti napon am
plitude oko 6 V, koji je dovoljan za pobuivanje frekventno-
-naponskog konvertora IC2 tipa LM2907, i za digitalni broja,
ukoliko se takav prikljui za analogni pokaziva. U kolu IC2
pretvara se dolazei naizrnenini signal u jednosmerni napon,
proporcionalan frekvenciji signala. Izlazni napon Ui* iz IC2
podeava se sa R7, R8 i C6, a moe se odrediti iz obrasca:
Uu = fui . Ub . (R7 + R8) . C6
gde su: fm= frekvencija ulaznog signala, Ub = 8 V. U stabili
zatoru napona IC3 (78L08) sniava se napon akumulatora i sta-
bilizuje na 8 V, tako da je rad pokazivaa osiguran i kod pro-
menljivog napona u vozilu.
Otpornik R9 iznosi 3,3 k& ako je miliampermetar I I za 1
mA, a 22 k2 kod miliampermetra za 100 ^A. Ako se na izlaz
IC2 prikljui digitalni broja, iznosi R9 10 ktl i vezuje se za
masu.
58
Badarenje instrumenta. Potreban je ton-generator, koji
.Inje signal od 10 Hz do 50 Hz. I nstrument II se badari u li
li ima na as (1/). Ako PDI daje 8000 impulsa na as, bie
l 8000/3600 = 2,22 Hz za 1 litar/as. Iz ton-generatora za 20
lilnra/as dovodimo na ulaz signal od 44,44 Hz, ili zaokrug-
11*no 44 Hz i sa R8 podesimo krajnji otklon instrumenta. Na-
l>i a viemo na instrumentu novu skalu od 0 do 20 l/as, koju
.. ino ravnomerno podeliti na 5, 10, 15 i 20 l/as.
Za digitalno pokazivanje bilo bi potrebno ugraditi jo 2
Ulopa: jedan delitelj frekvencije odgovarajueg odnosa delje-
nja i broja sa etvorocifrenim displejom.
3.4. Alarm kod prekoraenja broja obrtaja motora
S najpovoljnijim brojem obrtaja moe se utedeti i sve
i.uplji benzin. Sledea ema pokazuje alarmni ureaj koji stu-
p.i u dejstvo prilikom prekoraenja unapred podeenog broja
obrtaja.
Impulsi sa mehanikog prekidaa bobine (platinska dug
mad) ograniavaju se strujno i naponski u sklopu dioda i ot
porni ka, i oslabljeni na oko 4,7 V, vode se bazi tranzistora TI
i adi uobliavanja. Tako dobijeni impulsi se zatim u diodama
I >7 i 1)8 ispravljaju, sa C3 filtriraju. Na C3 dobijamo jedno-
.mcrni napon koji je proporcionalan broju obrtaja motora.
Ovaj se napon, sa klizaa potenciometra P, vodi u mitovo
luilo sastavljeno iz NI kola NI i N2. Druga dva NI kola N3
i Ni vezana su kao ton-generator.
Klizaem na P podeava se napon (kod graninog broja
"l >i'inja) da okida Smitovo kolo, koje oslobodi ton-generator
Midi davanja alarma u zvunik. Upotrebljeno je CMOS kolo
401 1sa 4 dvoulazna NI kola.
59
Odgovarajui poloaj klizaa na potenciometru odreuje se
sa badarenim ton-generatorom. Kod motora sa 4 cilindra ue-
stanost ton-generatora od 50 Hz odgovara 1.500 o/min, kod 6
cilindara je to 1.000 o/min, kod '8 cilindara 750 o/min.
4. SVETLA ZA POKAZIVANJ E SMERA KRETANJ A
Oprema svetla za pokazivanje smera kretanja, poznatih kao
migavci sastoji se iz sledeih delova: samih svetla S, obino
po dva sa svake strane vozila, preklopnika Pr u kolima za uk
ljuenje levog, ili desnog svetla, taktera T, jednog organa koji
automatski naizmenino pali i gasi ova svetla i kontrolne si
jalice KS u kolima po kojoj se vidi ispravnost instalacije. Tu
spadaju i sami vodovi koji povezuju pojedine delove. Iz si. 4
vidimo da je instalacija vezana iza prekidaa paljenja Pp.
Svetla s snage su obino 1520 W, a kontrolna sijalica KS
1,83 W.
Klasini takter sastavljen je od bimetalnog dela koji se pri
prolazu struje greje, eformie i deluje posle odreenog vre
mena (0,30.6 sekundi) na mikroprekida koji iskljuuje mi-
gavce. Posle ohlaenja bimetalnog dela vraa se isti u prvo
bitni poloaj, mikroprekida ukljuuje migavce i sve se po
navlja dok se ne iskljui prekida Pr.
60
Mana mehanikih taktera je ta to ima lomljivih delova a
Kontakti se troe i nagorevaju. Klasini takter se moe pobolj-
ati na dva naina: a) takter se zamenjuje elektronskim tak
li-mm (multivibrator) koji aktivira rele za ukljuivanje svetla i
Ii) svi se delovi zamenjuju elektronikom, takter multivibra-
lorom, a rele prekidakim tranzistorom snage.
I I Elektronski kontrolisani migavac sa optikom indikaci
jom rada 1. varijnta
Astabilni multivibrator koji pobuuje rele Ite sastoji se iz
dva tranzistora i nekoliko RC elemenata. Radni kontakti relea
i I i r2 ukljuuju svetla S. Za kontrolno svetio KS predvieno
|<posebno strujno rele Res koje ukljuuje KS kontaktom rs.
<Via elektronika takasto je uokvirena na si. 4.1, a montira se
na pertinaks ploici dimenzija 50X100 mm. Nain rada je sle
di Vi: ukljuivanjem prekidaa za paljenje Pp postaje tranzistor
TI provodan preko R2 i Dl. Pri tome se kondenzator C2, uko
liko je ostao napunjen, prazni preko TI , R3 i D4, a C3 se puni
preko namotaja relea sa + 12 V. Tranzistor T2 je blokiran.
61
Prebacivanjem preklopnika Pr za smer na D ili L puni se
C2 preko R3 odnosno R4. Porast napona na C2 dovodi preko
D2 do provoenja tranzistora T2, i rele Re privlai kotvu, radni
kontakti rl i r2 se zatvaraju i desni ili levi migavac se upali.
Usled provoenja T2 opadne napon na kolektoru, to preko
C3 i Dl dovodi do blokiranja TI . Sada se puni C3 preko T2
i R2 u obratnom smeru, to posle pola sekunde dovodi do
provoenja TI (preko Dl) i do blokiranja T2, tj. do otputa
nja kotve relea i gaenja migavca. Posle toga se igra ponavlja
istim redom, C2 se puni preko R3 (R4) i posle pola sekunde opet
se migavci upale.
Diode Dl i D2 ograniavaju napon na bazama tranzistora,
D3 spreava pojavu viih indukovanih napona u namotaju relea
prilikom iskljuivanja struje, to bi moglo da oteti tranzi
stor T2. Kondenzator od 250 mikrofarada, izmeu I i VII krat-
ko-spaja naponske impulse iz automobilske elektrine insta
lacije koji bi mogli da remete rad multivibratora.
Kontakti rl i r2 moraju biti dimenzionisani za struje do
3 A, koliko prolazi priblino kroz oba migavca. Namotaj relea
treba da ima otpornost izmeu 2001000 >. U obzir dolazi
rele I skra tipa PR15. Strujno rele Res mora da ima namotaj
male otpornosti (ispod 1 oma) jer je vezano u kolo sijalice mi
gavca. Zato se sa obinog relea skine tanki namotaj pobude i
kalem se namota CuL icom debljine 0,50,7 mm. Opitom
treba odrediti tako debljinu ice i broj namotaj a, da se kotva
privlai ako su upaljena oba migavca. Za sluaj da jedan mi
gavac pregori, nedovoljna je struja kroz namotaj relea tako
da se nee upaliti kontrolna sijalica KS, to je znak da neto
nije u redu.
Pertinaks ploica montira se na pogodno mesto u kolima.
Prikljuci IVII I spajaju se sa odgovarajuim elektrinim de-
lovima u kolima.
62
63
Optika kontrola rada sa kontrolnom sijalicom KS nije da
nju uvek efikasna u gradskoj vrevi, pa voza moe da zaboravi
da iskljui migavac. Na mesto sijalice moe da se ukljui aku-
stiki signal, koji zvuno u ritmu rada migavca upozorava vo
zaa da migavci jo rade i da ih treba iskljuiti.
Kao indikator dolazi u obzir svaka elektromagnetna zu-
jalica za 6 ili 12 V, koja se ukljui na mesto kontrolne sija
lice KS na emi, si. 4.1, dakle na masu i taku IV tampane
ploice. Kod zujalice za 6 V bie potrebno na red vezati otpor
nik od 50500 1, opitom nai tanu vrednost.
Moemo ugraditi i elektronsku zujalicu, koja je detaljno
opisana u taki 7.5. Zujalicu treba tako prikljuiti da kraj
+ 12 V sa si. 7.5 dolazi na prikljuak IV tampane ploice
sa si. 4.1.
4.1a. I sti migavac sa akustikom indikacijom rada
4.2. Elektronski migavac 2. varijanta
I ndustrija izrauje integrisana kola u kojima su sakupljeni
i povezani svi elementi sa tranzistorima. Takvo integrisano
kolo tipa TA A 775 od I ntermetala u vidu paralelopipeda ug
raeno u plastino kuite Dual in Line dimenzije
20X6,5X7,5 mm ima po pet prikljuaka sa svake strane. Elek
tronski migavac dobij a se sa dva otpornika, kondenzatora i
jednim releom koji se spolja prikljuuju po emi si. 4.2. I nte
grisano kolo sa ostalim delovima montira se na pertinaks
plou 50X70 mm.
Vrednosti delova R5/6 i C5 odreuju vreme miganja, a
C6 spreava uticaj kratkotrajnih naponskih padova baterije na
rad integrisanog kola. Rele Re treba da ima otpornost namotaj a
oko 100 & i kontakte za 3 A. Za sluaj pregorevanja jedne od
sijalica migavca S ubrzano treperi kontrolna sijalica KS.
64
4.3. Elektronski migavac bez relea 1. varijanta
Ovaj migavac iz jedne Siemensove publikacije ima asta-
I u Ini multivibrator sa komplementarnim tranzistorima T2 i
T3. Tranzistor TI sa R1/C2 odreuje vreme pauze izmeu
dva miganja. Na mesto relea Re sa si. 4.2 dolazi tranzistor
.nage T4, a kontrolnu sijalicu KS pali tranzistor T5.
U emi su strani tranzistori zamenjeni domaim.
Prilikom ukljuivanja Pp provodi TI , a time se puni i C2
preko R7, R6, R3, R1 i TI. Napon sa C2 dovodi preko Dl do
provoenja tranzistora T2, koji preko R5 spaja bazu tranzi
tu ra T3 sa +12 V, tako da i T3 provodi. Zbog pada napona
kolektora T3, smanjuje se napon baze tranzistora TI koji blo
kira. Ovo ima za posledicu da se C2 vie ne puni pa i T2 blo
kira, a time i T3. Napon na kolektoru T3 ,zbog toga naraste
;to se preko R4 prenosi na bazu TI koji se ukljui, pa dolazi
do pranjenja C2 preko R3, R4, TI i Rl. im se C2 dovoljno
Isprazni dobija baza T2 preko Dl negativni napon da T2 pro
vodi i igra se ponavlja. Vreme svetljenja migavca zavisi od
vrenosti R3, a vreme pauze do Rl.
. Kluktronika u automobilu
65
SI . 4.2
Kada tranzistor T3 provodi, opada napon baze tranzisto
ra T4, te tranzistor snage T4 provodi i time upali leve ili desne
migavce, u zavisnosti od poloaja preklopnika Pr. Pad napo
na na R8 u kolu emitera T4 dovodi preko R9 do ukljuivanja
tranzistora T5, u ijem kolektoru lei kontrolna sijalica KS.
Ukoliko jedan od migavaca pregori nije vie dovoljan pad
napona na R8 da ukljui T5 i KS se ne pali, to je znak da ne
rade svi migavci. Dioda Dl ograniava napon emiter baza za
T2, a D2 dovodi negativni pol (masu) preko sijalice S, Pr na
L ili D na emitor TI. Kondenzator Cl spreava naponske udare
iz elektrine instalacije automobila.
4.4. Elektronski migavac bez relea 2. varijanta
Slina ema, samo sa jednim tranzistorom manje, prika
zana je na si. 4.4. Kao prekidaki tranzistor TI uzet je tip
2N3055, a u multivibratoru rade tranzistori T2 i T3. Sa T4
ukljuuje se kontrolna sijalica. ela ema ima samo tri spoljna
prikljuka: 49 za + pol akumulatora od 12 V, C za kontrolnu
(Mi
SI. 4.3
sijalicu SK i 49a za preklopnik Pr kojim se ukljuuju leve (L)
ili desne (D) sijalice S. Prikljuak 49 dolazi na plus pol aku
mulatora da bi se migavac mogao primeniti i za sigurnosno
svetio kod iskljuenog prekidaa paljenja. U tom sluaju tre
ba preklopniku Pr na krajeve L i D vezati prekida kako bi
istovremeno svetlile sve etiri sijalice S.
Dok je preklopnik Pr u srednjem poloaju ne radi multi
vibrator T1/T2 jer nema spoja sa masom. Pri poloaju preklop-
nika Pr na L, ili D dobij a se preko sijalice spoj sa masom i
multivibrator radi sa frekvencijom oko 1,5 Hz, koja je odree
na vrednostima R, Rb i C. Od Rb zavisi vreme svetlenja sija
lica, a od Ra vreme pauze. Ako se odabere vreme pauze
prema svetlenju 2 :1, moe tranzistor TI da se dovoljno ohladi
u pauzama pa otpada posebni hladnjak za njega. R ima 150
kO kod napona akumulatora 12 V, a 75 kil kod 6 V.
Pri radu multivibratora postaje prekidaki tranzistor TI
provodan i u taktu ukljuuje sijalice. Kontrolna sijalica uk
ljuuje se u pauzama kada ne svetle sijalice S, jer tada je
TI blokiran i T4 preko cener diode D i R1 postaje provodan.
Kod ovog naina vidimo da kontrolna sijalica KS pokazuje
samo rad taktera, a ne pokazuje da li je jedna sijalica pre-
gorela. Svi delovi montiraju se na pertinaks-plou. Oko tran
zistora TI mogu se rasporediti ostali tranzistori i ono par RC
elemenata. Vano je da se uradi to kraa veza od priklju
ka 49 do kolektora TI , i od 49a do emitora TI , i da ta veza
bude to ira, a treba je popuniti tinolom kako bi predstav
ljala to manju otpornost za struju od 4 do 6 A, da ne bi dolo
do grejanja tampane ploice.
Gotovu ploicu montiramo u odgovarajuu limenu ili pla
stinu kutiju na kojoj ostavljamo tri prikljuka 49, 49a i C.
Napomena: Prikljuak 49, 49a i C odgovaraju J US propisu
iz take 37.
n
67
68
SI . 4.4
Danas se dosta koriste u vozilima elektronski migavci
koji rade beumno, samo sa optikom indikacijom, pa esto
zaboravimo da ih iskljuimo. Pokazana akustika kontrola
opomenue nas da iskljuimo migavce kada nisu vie potrebni.
Tako emo izbei eventualne nesporazume i nezgode u sao
braaju.
Akustika kontrola signalima sa dva razliita tona ujed
no pokazuje da li radi levi, ili desni migavac. ela elektronika
sastoji se iz 2 CMOS kola tipa 4011 i nekoliko RC elemenata,
jednog tranzistora, 4 diode. Sve se to moe smesti ti u kutiju
veliine ibice, koja se zajedno sa malim zvunikom
moe montirati iza instrument-table u vozilu.
Oba kola 4011 vezana su kao oscilatori, koji daju dva raz
liita tona za levo i desno skretanje. Pogonski napon (noica
14) dobijaju CMOS kola sa kontakta L (levog), odnosno R (des
nog) migavca. Signal iz oscilatora pojaava se u tranzistoru i
vodi u zvunik.
4.5. A kusti ka kontrol a migavaca
69
Ako je otpornost zvunika vea od 60 & moe se,izostaviti
otpornik od 100 & koji je vezan na red sa njime.
Na kraju upozoravamo da je pri radu i ugradnji CMOS
kola potrebna predostronost, zbog elektrostatikih naboja,
od kojih se mogu otetiti ova kola. Naroito paziti da se in-
tegrisana kola uhvate za kuite i da prsti ne dou u dodir sa
kontaktnim noicama kola.
5. SIGURNOSNA SVETLA
Ako se migavci koriste kao sigurnosna svetla moraju jed-
novremeno da rade levi i desni migavci, to se postie pose
bnim prekidaem za ukljuivanje sigurnosnog svetla Ps. Ujed
no mora u kolima da postoji jo jedna kontrolna crvena si-
Pp
jalica sigurnosnog svetla KSs. Sigurnosna svetla moraju ra
diti i ako je izvaen klju paljenja Pp, to je postignuto jo
jednim kontaktnim perom na prekidau Ps kojim se premo
uje Pp. Na si. 5 vidimo blok-emu za ovu svrhu. Obino je
kontrolna sijalica sigurnosti KSs ve ugraena u ruicu pre
kidaa Ps. Takter T je multivibrator iz si. 4.1.
70
Na si. 5.1 vidimo povezivanje sigurnosnog prekidaa Ps
sa kontrolnom sijalicom KSs na ploicu iz take 4.1. Priklju
ci su obeleeni sa I VII. Dopunske veze izvedene su ta-
kasto.
5.1. Proi renj e eme iz take 4.1
SI. 5.1
Analogno emi sa si. 5.1 mogu se proiriti i eme iz ta.
4.2 i 4.3.
5.2. ema migavca sa dodatkom za sigurnost sa tiristorom
Ovakvo reenje prikazano je na si. 5.2. Tiristori mogu
propustiti struju od vie desetina A pa se koriste umesto relea
za paljenje sijalica. Takter je sastavljen iz astabilnog multi-
vibratora sa tranzistorima TI i T2 kojima se ukljuuju dva
tiristora Til i Ti2. Prilikom zatvaranja prekidaa Pp dolazi
do provoenja TI koji preko R2 i D3 dovodi napon paljenja na
elektrodu tiristora Til koji postaje provodan pa se upale mi-
gnvci u zavisnosti poloaja preklopnika Pr na L ili D. Za to
vreme su blokirani tranzistor T2 i tiristor Ti2.
Po isteku periode svetljenja multivibrator pree u dru
go stanje, tranzistor TI blokira, i dolazi do provoenja T2,
t. oj i ujedno i aktivira Ti2. Tiristor Ti2 preko C2 dovodi do
gaenja tiristora Til. Minus pol C2 je u spoju sa R4 i kato-
om Ti2, to na emi omakom nije obeleeno takom.
71
72
S
L

5
.
2
U kolu tiristora Til nalazi se strujno rele Res sa debelom
icom u namotaju, iji radni kontakt rs ukljuuje kontrolnu si
jalicu KS. Sigurnosnim prekidaem Ps prebacuju se svi mi-
gavci da jednovremeno rade i ujedno se ukljuuje sigurnosna
kontrolna sijalica KSs. Za strane poluprovodnike iz si. 5.2
mogu [iz uporedne tabele (Prirunik za poluprovodnike 1
VI izdanje) nai domai tipovi.
5.3. Prenosno sigurnosno svetio 1. varijanta
I spred kola, kada su u kvaru, treba postaviti sigurnosno
svetio koje ima svoje napajanje iz suve baterije. Svetio je
ute boje i trepti u istom ritmu kao migavac samo vreme svet-
lenja moe biti mnogo krae, do 0,1 s. To ide u korist bate
rije koja se manje troi. Po propisima treba da je sijalica iz-
dignuta 150 mm nad postoljem i da budu ispunjeni ostali me
haniki uslovi sigurnosti. I ovde se treptanje postie ve po
znatim astabilnim multivibratorom, si. 5.3. Dok tranzistor T2
provodi i pali sijalicu S u kolu kolektora, TI blokira. Za to
vreme se puni C2 preko R2 i T2 i kad napon baze dostigne
negativnu vrednost provodi TI. Napon na R1 zbog toga opa-
dne, pa se preko Cl prenosi na bazu T2 koji blokira i ugasi
sijalicu.
73
Sada se Cl preko TI i R3 puni, ali kako je vremenska kon
stanta C1R3 skoro etiri puta vea od C2R2, trajae pauza
etiri puta due od svetljenja. Kada je negativni napon baze
T2 dovoljno narastao provodi T2, sijalica ponovo zasvetli i
sve se ponavlja dok se ne iskljui prekida P.
Ovakav multivibrator troi dosta struje iz baterije jer
tranzistor TI troi struju i u pauzi. Bolje reenje predstavlja
multivibrator sa komplementarnim tranzistorima. '
5.4. Prenosno sigurnosno svetio 2. varijanta
Ova je ema ekonominija jer u pauzi ne radi ni jedan
tranzistor. ema je uzeta iz Siemensove publikacije (si. 5.4)
i radi ovako: Pri ukljuenju prekidaa P, oba tranzistora blo
kiraju. Kondenzator C poinje da se puni preko S, R3 i Rl.
Kada na Rl (bazi tranzistora TI) naraste dovoljan negativni
napon, poinje da provodi tranzistor TI, a baza od T2 preko
TI i R2 dobija pozitivni napon, T2 provodi i pali sijalicu.
SI . 5.4
74
Sada poinje da se puni C u suprotnom smeru preko T2,
R3 i putanje baza emitor TI. Baza TI postaje manje ne
gativna, TI blokira a preko R2 dolazi i do blokiranja T2, te
se gasi sijalica.
Vreme gorenja sijalice zavisi od vremenske konstante
CR3, a vreme pauze od C (R1 + R3).
5.5. Prenosno sigurnosno svetio napajano iz akumulatora iz
kola
Ako je potrebno jae svetio, sa sijalicom snage od 2030
W mora se migavac napajati iz akumulatora preko gumenog
kabla. Treptanje se postie multivibratorom (si. 5.5), a sija
licu pali tranzistor snage T3 tipa 2N 3055, koji maksimalno
proputa 2,5 A.
Multivibrator sa TI i T2 radi na isti nain kao na si. 5.3.
Ukoliko ne raspolaemo sa 2N 3055 moemo na mesto R4
da ukljuimo namotaj relea otpornosti 200500 Q kao na
si. 4.1, iji e radni kontakt da ukljui S. Rele I skra, PR. 15.
75
6. ELEKTRONSKO UKLJ UIVANJ E ISKLJ UIVANJ E
PARKING SVETLA
Sa foto-otpornicima, foto-elementima ili foto-tranzistori-
ma mogu se napraviti elektronska kola, koja u sumrak uklju
uju, a u zoru iskljuuju parking svetio. Svetlosno osetljiv
poluprovodnik montira se u unutranjost kola tako da nije
izloen svetlosti fara drugog automobila. Taj elemenat tre
ba da reaguje samo ako opadne osvetljenje, odnosno nara
ste preko odreenog nivoa, i da ima odreenu inerciju, kako
ne bi kratkotrajne promene jaine svetlosti uticale na au-
tomatiku.
6.1. Elektronska kola sa foto-otpornikom LDR03
Na si. 6.1a prikazana je prosta ema. Ako je foto-otpor-
nik Rf osvetljen ima malu otpornost, reda 1001000 ii, a u
mraku ima otpornost preko 1 Mi. Znai, danju dobij a baza
tranzistora TI negativnu polarizaciju tako da TI provodi i
spaja bazu tranzistora T2 na + potencijal, tako da je T2 bloki
ran pa sijalica S ne svetli.
U mraku, zbog velike otpornosti, Rf blokira TI a T2 pro
vodi (baza preko R dobij a negativnu polarizaciju) i sijalica
5 se upali. Sa R se podeava nivo osvetljenja kada treba da
se ukljui S.
Umesto LDR 03 moe se uzeti svaki drugi fotootpornik
koji svoju vrednost menja sa osvetljenjem u gornjim grani
cama.
Drugu varijantu imamo na si. 6.1b, gde je u kolektorskom
kolu vezan namotaj relea Re, koji ima radni kontakt r dimen-
zionian za vei broj parking sijalica. Kolo radi nezavisno od
stanja akumulatora, jer cener dioda D stabilizuje napon na
6 V na razdelniku Rl-Rf. Princip rada je isti kao na si. 6.1a,
samo su ovde korieni npn tranzistori. Oba tranzistora veza
na su u Darlingtonovom spoju, kojim se postie veliko strujno
76
pojaanje. Napon sa Rf filtrira se u R3C tako da kratkotrajni
jai svetlosni impulsi ne mogu uticati na rad automatike. Nivo
ukljuivanja podeava se sa R2, pri emu treba iskljuiti C
Svi se elementi montiraju na pertinaks ploici koju treba
zatititi plastinom kutijom. Otpornik Rf moe biti postav
ljen na otvoru kutije, kako bi do njega dopirali svetlosni zraci.
SI. 6.1
6.2. Elektronsko kolo sa fotoelementom TP61
Napon fotoelementa raste sa jainom osvetljenja. ema
uzeta iz Siemens publikacije radi sa fotoelementom TP61. Ure
aj moe da radi sa 6 ili 12 V. Kod napajanja na 12 V ima
ju elementi vrednosti prema emi.
Ako je fotoelement FE osvetljen bie blokiran tranzistor
TI a T2 provodan. Baza tranzistora T3 preko R7 i T2 u vezi
je sa pozitivnim polom, T3 e blokirati i sijalica S nee sve-
tleti.
77
U sumraku se deava obratno, napon na FE je toliki da
provodi TI, to preko R4 dovodi do blokiranja T2 i do provo
enja T3 i paljenja sijalice. Povratna sprega T2 preko R3
na bazu TI potpomae ovu pojavu. Sa S je stalno vezan na red
R9, zbog ega se sijalica stalno malo zagrejava. Time se
izbegavaju strujni udari u kolu kolektora T3, jer se ne uklju
uje hladna sijalica (sa malom otpornou vlakna).
Nivo ukljuivanja i iskljuivanja tako je podeen imen-
zionisanjem otpornika, da se svetio ukljuuje kod jaine os-
vetljenja od 2030 luksa, a iskljuuje kod 3045 luksa. i
7. KONTROLA ISPRAVNOSTI SVETLA
7.1. Kontrola ispravnosti sijalica na vozilu 1. varijanta
Vrlo jednostavno kolo prikazano na emi slui kao indi
kator da li su stop-sijalice ispravne. Ukoliko jesu, svetlee dio
de (LEDI i LED2) svetle elo vreme dokle je dat kontakt, a
gase se kada se pritisne pedala konice.
Diode Dl i D2 moraju da izdre punu struju potronje
sijalica, odnosno za veinu vozila bie dovoljne diode za struju
2A. Maksimalni inverzni napon moe da bude svega 25 V, a
nije bitno da li su germanijum ili silicij um tipa.
78
7.2. Kontrola ispravnosti sijalica ili stop-svetla 2. varijanta
Radi provere stop-svetla potrebno je izai iz kola i povla
enjem ruice konice videti da li svetle oba stop-svetla.
Sa prikazanom emom (Radioamater 4/82) pomou jed
nog rid (reed) kontakta moe se izvriti kontrola stop-svetla ne
izlazei iz kola, pa i za vreme same vonje. Rid kontakt je stak
lena cevica, u kojoj su ulivene dve ice, izmeu kojih se nalazi
pokretni kontakt. Pod uticajem magnetnog polja ovaj se kon
takt zatvara, pa opet otvara po prestanku dejstva magnetnog
polja.
Na staklenu cevicu namotamo 10 do 15 navoj aka lak ice
debljine 0,8 do 1 mm. Opitom naemo, kao to emo kasnije
videti, najpovoljniji broj namotaja. Namotaj prema emi ve
emo na red sa prekidaem stop svetla, koji se zatvara povla
enjem ruice konice. Obino su u kolima sijalice stop-svetla
od 12 V /21 W. Pri prolazu struje ovih sijalica kroz namotaj na
cevici stvara se u namotaju magnetno polje, usled kojeg se
zatvara rid kontakt i LED zasvetli.
Na taj nain moe se proveriti sledee:
Ako su obe sijalice ispravne struja kroz namotaj (oko
3,5 A) je dovoljna da se zatvori rid kontakt i LED zasvetli.
79
Tranzistor TI moe da bude praktino 'bilo koji germani-
jumski tranzistor male snage, PNP tipa, a za T2 odlino e
poslutii silicijumski BC212 BC214.
Ukoliko ne moe da se nae svetlea dioda treba umesto
nje upotrebiti obinu automobilsku sijalicu male snage npr.
12 V/2 W. U tom sluaju za T2 treba uzeti tranzistor vee
snage BC287. Otpornik R3 tada nije vie potreban.
7.4. Kontrola ispravnosti zadnjeg svetla 4. varijanta
Ugradnjom po jednog foto-otpornika Rf u armaturu stop-
-svetla postignuta je automatska kontrola ispravnosti ovih
svetla. I z eme na si. 7.4 Vidimo da su oba foto-otpornika ve
zana na red u kolu baze tranzistora TI.
Ako su oba stop svetla upaljena imae oba foto-otpornika
malu otpornost tako da e blokirati tranzistor TI, a sa njime
i T2 i signalna sijalica S nee svetliti.
82
U sluaju pregorevanja, ili loeg kontakta u grlu jednog
od stop-svetla bie njegov foto-otpornik sa velikom otporno-
u to dovodi do provoenja TI i T2 (ija je baza preko TI
i R2 na neg. potencijalu) i sijalica S e zasvetleti.
Vrednost otpornika R zavisi od poloaja Rf prema sijalici
u armaturi stop-svetla i kree se od 33100 kfi. Opitom se na
e odgovarajua vrednost.
8. RAZNA KOLA ZA UPOZORENJ E
8.1. Upozorenje o smanjenoj vidljivosti
U emi prema si. 8.1 (uzetoj iz Radio-amatera 12/78) ko
risti se dvostruki operacioni pojaava tipa 747 u kuitu
DIL-14. Prvi sistem (A) koristi se kao senzor za svetlosni nivo.
Diferencijalni ulaz IK sa noicama (1) i (2) spojen je na dija
gonalu foto-osetljivog mosta, koji sainjavaju delitelji TP1
R9 (fotoelement), odn. R1R2, tako da se invertujui ulaz
(1) nalazi na pola napona napajanja.
Pod uslovom da je dnevno osvetljenje dovoljno, R9 ima
nisku vrednost i dri ulaz (2) na niem potencijalu od onog
koji vlada na noici (1). Zbog toga je izlazni napon na noici
(12) nizak, tj. samo neto iznad 0 V. ! i
Kada se otpor fotoelementa R9 povea kao posledica sma
njenog osvetljenja na putu, napon na ulazu (2) e prerasti re
ferentni napon +6 V, pa e izlazni napon brzo poprimiti skoro
puni iznos napona napajanja. Budui da ne postoji negativna
povratna veza, to je pojaanje IK veliko i dovoljna je vrlo
mala promena svetlosti za velike izlazne napone.
Izlaznim naponom sistema (A) napaja se drugi operacioni
pojaava (B), koji je spojen kao impulsni generator. Takav
astabilni multivibrator daje pravilne pravougaone impulse
na izlazu (10) ija frekvencija zavisi od veliine vremenske
konstante Cl R6:
f0=------- I -------= 2Hz
1,4 R6 Cl
6*
83
Pozitivnim impulsima otvara se tranzistor TI a njegova
struja pali indikatorsku lampicu na kontrolnoj tabli (ako se
koristi svetlea dioda potrebno je da radna struja bude ispod
20 mA, odn. serijski otpor R8 minimalno 500 U).
Miganje optikog indikatora predstavlja opomenu vozau
da je vidljivost na putu smanjena ispod minimuma i da je po
trebno upaliti poziciona svetla na vozilu.
9. SIGNALIZACIJ A O UKLJ UENIM SVETLIMA
Cesto se deava da voza nou ili pred zoru u vonji
ukljui farove, ili svetla za maglu, a zatim kada svane pri
izlasku iz kola, zaboravi da farove iskljui. Vieasovno
ukljueni farovi, ukoliko motor ne radi, mogu dosta da is
prazne akumulator.
9.1. Akustina signalizacija pri vaenju kljua za paljenje
ema je veoma jednostavna, si. 9.1. Zujalica, ili zvono za
napon 38 V, kakvo se upotrebljava u kunim instalacijama,
vezano je preko diode D iza prekidaa za paljenje Pp i preki
daa P za ukljuivanje farova. Ako su farovi ostali ukljueni
(P zatvoreno) zatvara se kolo za zujalicu Z ako se izvadi
84
klju (Pp otvoreno) od minus pola, preko bobine, diode D,
zujalice Z, prekidaa P na plus pol akumulatora i zujalica e
upozoriti vozaa da su ostali farovi ukljueni.
Dioda spreava da se ukljui zujalica pri zatvaranju Pp,
smer diode mora biti tako postavljen.
9.2. Akustina signalizacija pri otvaranju vrata
I ova je ema prosta i koristi prekidae P1 ili P2 na vra
tima za paljenje unutranjeg svetla u kolima, pri otvaranju
vrata si. 9.2. Rad je jasan iz same eme. Ako je ostao far
ukljuen, zatvaraju se prekidai P1 ili P2 pri otvaranju vrata
i time zatvaraju kolo struje od mase preko P1 (P2), diode
D, zujalice Z, prekidaa P do plus pola akumulatora. Dioda
spreava zatvaranje kola zujalice od mase preko fara, Z, D
do plus pola.
9.3. Signalizacija o ukljuenim farovima 1. varijanta
Ovaj jednostavni alarmni ureaj upozorava vozaa ako
je prilikom parkiranja zaboravio da iskljui na faru F, daljin
sko ili oboreno svetio, (Fd, Fo), ili koje drugo svetio, pri uk
ljuenom pozicionom svetlu P. Ureaj stupa u dejstvo kada
se vadi klju iz prekidaa paljenja Pp. Ujedno se voza upo
85
zorava kad sa parkinga uvee krene kroz grad, da treba da
upali oboreno svetio na farovima, jer ukljuena poziciona
svetla u osvetljenom gradu nisu dovoljna optika signaliza
cija. Upozorenje signal vozau daje mala zujalica Z prema
emi na si. 9.3.
Potrebna su dva tranzistora, 4 diode, 2 otpornika i zuja
lica (mali tip) za jednosmernu struju napona 12 V potronje
1520 mA. Sve se ovo montira na pertinaks ploici 3X6 cm
koja ima 4 prikljuka: Pp u vezi sa prekidaem paljenja Pp,
P, koji ide na poziciona svetla, Fd i Fo u vezi sa daljinskim
i oborenim svetlom fara, odnosno sa prekidaima Pl, P2 i P3
ovih svetla. Na emi su prikazani i osigurai ovih svetla Osi
i Os2. Svi ovi delovi pripadaju elektrinoj instalaciji vozila.
86
Princip rada je sledei: Ako voza prilikom parkiranja
izvadi klju iz brave prekidaa paljenja Pp, kojim se isklju
uje primar bobine B od +12 V, i ako je zaboravio da iskljui
daljinsko Fd, ili oboreno svetio Fo fara F, postaje tranzistor
TI preko Dl (D2) i R1 provodan to dovodi do blokiranja
tranzistora T2. Zujalica Z preko D3 (D4) dobija napajanje sa
masom. im voza iskljui far prestaje pozitivna polarizacija
baze do TI, koji blokira, a T2 postaje provodan (jer je baza
preko R2 vezana za ukljueno poziciono svetio P) i zujalicu
vezuje za masu.
Ako voza upali kola utiskivanjem kljua zatvara se Pp,
zujalica sa +12 V dobija napajanje i stupa u dejstvo. Tek
kada upali voza jedno svetio fara prestaje zujanje jer preko
Dl (D2) TI provodi i T2 blokira i zujalicu iskljui sa mase.
Ukoliko je potronja zujalice vea (50100 mA) treba za
T2 uzeti jai tranzistor, npr. 2N1613, koji proizvodi domaa
industrija, a za R2 uzeti 1030 D.
Ovakva se signalizacija moe primeniti i za kontrolu dru
gih svetla u kolima (far za maglu ili drugo). Potrebno je za
to svetio sa R1 vezati jo jednu diodu BA209, a sa kolektora
T2 diodu 1N4001.
Napomena: oznake prikljuaka prekidaa paljenja Pp,
bobine B i pojedinih svetla odgovaraju J US propisu datom
u taki 37.
9.4. Signalizacija o ukljuenim farovima 2. varijanta
Na emi je kao primer prikazana signalizacija za svetla
u kolima (ili parking svetla), za far za maglu i za greja
zadnjeg stakla, a sastoji se iz 3 diode, dvopolnog preklopnika
Pr i zujalice za 12 V. Preklopnik Pr treba uvek da stoji u
poloaju kao na emi, tj. da vezuje zujalicu za diode i za
primar bobine.
Kada voza izvadi klju za paljenje, otvara se prekida
paljenja Pa i ako je jedno od svetla ostalo ukljueno (na pri-
87
mer P1 zatvoren), zatvara se kolo struje od + pola akumu
latora, preko Pl, diode Dl, zujalice Z, primara bobine i platin-
skih kontakata Pl, i zujalica stupa u dejstvo. Ako bi po
prestanku rada motora sluajno ostao otvoren prekida Pl,
zujalica e opet raditi, jer je obino paralelno instalaciji
paljenja vezano neko malo optereenje otpornosti Ro (razne
kontrolne sijalice) preko kojeg se zatvara kolo struje za
zujalicu. Ukoliko Ro predstavlja veliku vrednost za siguran
rad zujalice, moe se postojee optereenje poveati paralel
nim vezivanjem jednog otpornika R od 100 do 200 2 W.
U pogledu tednje energije jo je bolje umesto R vezati sija
licu od 12 V, snage 0,1 W, ukoliko se takva moe nabaviti,
jer se njena otpornost poveava sa zagrevanjem.
Ako pak elimo da prilikom parkiranja neko svetio
ostane ukljueno (parking svetio) prebacimo preklopnik Pr
u drugi poloaj, ime iskljuimo zujalicu.
88
Prilikom ponovnog startovanja motora moramo preklop-
nik Pr opet da vratimo u prvobitni poloaj, da bi aktivirali
signalizaciju o ukljuenim svetlima prilikom vaenja kljua
paljenja kod parkiranja.
9.5. Elektronska zujalica 1. varijanta
Umesto elektromagnetne zujalice ili obinog zvonca mo
emo koristiti elektrinu zujalicu, u stvari oscilator sa jednini
tranzistorom, malim izlaznim transformatorom i malim
zvunikom, sve iz jednog defektnog depnog tranzistorskog
prijemnika a u kome jo radi izlazni stepen. ema je veoma
jednostavna, si. 9.5.
Tranzistor T radi kao oscilator sa izlaznim transforma
torom Tr, koji je bio predvien za protufazni rad. Drugi kraj
primarnog namotaj a (koji je bio vezan za kolektor drugog
tranzistora u prijemniku) preko Cl veemo za bazu tranzi
stora i tako dobijemo potrebni fazni odnos napona da sistem
osciluje. Visina tona odreuje vrednost C2. Opitom treba nai
za Cl i C2 optimalne vrenosti da bi se dobio dovoljno pro
doran ton u zvuniku. Zvunik je mali tip iz depnog pri
jemnika, otpornosti 48 2.
89
SI. 9.5
Sve se ovo ugradi u malu kutiju, ili se koristi kutija sta
rog depnog prijemnika u kome se izvre potrebna prevezi-
vanja.
9.6. Elektronska zujalica 2. varijanta
Sa tranzistorom tipa UJ T (Unijunction Transistor), ili
dvobaznom diodom, kako se ovaj tranzistor jo i naziva, moe
se prema si. 9.6 sagraditi jednostavni oscilator koji sa zvu
nikom radi kao zujalica. Takva dioda ima emiter E i dve
baze BI i B2, od kojih je jedna vezana za minus, a druga za
plus pol baterije preko otpornika. Dok je pozitivni napon
emitora mali obe baze kao i putanja E-Bl su neprovodne.
im napon na E naraste do odreene vrednosti postaje pro
vodna putanja E-Bl.
Ako se take AB spoje sa naponom napajanja, doi e
do punjenja kondenzatora Cl preko R2. Napon na Cl raste
i kada dostigne odreenu vrednost provodi E-Bl i preko
toga i zvunika se naglo prazni kondenzator Cl. Posle toga
poinje Cl ponovo da se puni i igra se ponavlja. Frekvencija
tona zvunika moe se menjati promenom vrednosti R2.
90
SL 9.6
9.7. Automatsko iskljuivanje daljinskih svetla farova
Sema sa si. 7.4 moe se, neto izmenjena i sa drugim
tranzistorima, primeniti i za automatsko gaenje daljinskih
farova, ako nam se nou pribliava drugo vozilo sa upaljenim
daljinskim svetlima, a elimo, gaenjem naeg svetla da ga
upozorimo da i svoje gasi. Kako se to postie vidimo sa eme
na si. 9.7 gde u emiteru T2 umesto sijalice, lei namotaj
relea Re.
Kada foto-otpornik Rf nije osvetijen od daljinskog svetla
suprotnog vozila, imae veliku otpornost, i TI e provoditi,
a sa njime i T2. Rele Re e privui kotvu i radni kontakt rl
ukljuuje daljinska svetla fara. Dolaskom suprotnog vozila sa
upaljenim daljinskim svetlima postaje Rt niskoomni, usled
ega blokiraju tranzistori TI i T2 i kotva relea otpusti pa se
daljinska svetla gase, a druga strana (mirni kontakt r2) uklju
uje oboreno svetio fara. Sa Rl podeava se prag iskljui
vanja daljinskog svetla.
SI. 9.7
97
Kao rele dolazi u obzir tip sa pobudom 50150 i i , sa
kontaktima dimenzionisanim za struju do 1520 A moe se
koristiti rele od I skre Pr59C na kome se sva tri kontakta veu
paralelno.
Foto-otpornik Rf treba postaviti u metalnu cevicu i tako
montirati iza vetrobranskog stakla da reaguje samo na snop
velikog svetla fara suprotnog vozila.
9.8. Automatsko ukljuivanje farova kod ulaza u tunel
ema na si. 6.1b iz take 6.1 moe se primeniti i za
ukljuivanje farova pri ulazu u tunel. Potrebno je samo upo-
trebiti rele sa kontaktima dimenzionisanim za struje do 15 A,
kao u prethodnoj taki.
9.9. Automatsko korigovanje daljine svetlosnog snopa farova
Daljina svetlosnog snopa farova moe se automatski
ispraviti nezavisno od optereenja vozila. Tako e farovi ba
cati svetlosni snop uvek do iste daljine, nezavisno da li je
vozilo malo, ili potpuno optereeno. Ovo se postie na taj
nain, to se meri, pomou senzora induktivnim putem,
stvarno rastojanje Rstv asije vozila od prednje i zadnje oso
vine, si. 9.9.
Vrednost Rstv iz senzora se uporeuje u komparatoru K
sa vrednou normalnog rastojanja Rn kada kola nisu opte
reena. Dobijena nova vrednost iz komparatora pojaava se
u pojaavau i zatim vodi u elektromagnet EM, koji deluje na
polugu P, koja je vezana za far.
Manjim ili veim uvlaenjem poluge u elektromagnet
dolazi do pomeranja fara navie ili nanie, i tako se postie
da far baca svetlosni snop uvek do iste udaljenosti, ne
zavisno od optereenja vozila.
92
10. PREKIDA ZA GREJ AC ZADNJ EG STAKLA
Sa logikim kolima ostvaren je prekida kojim se moe
ukljuiti grejanje zadnjeg stakla samo kada generator puni
akumulator. U sluaju prestanka punjenja akumulatora, gre-
ja se sam iskljuuje. Tako se izbegava jae pranjenje aku
mulatora kada se u zimskim mesecima greja, koji je obine
snage oko 100 W, najee ukljuuje.
Uzeta su CMOS kola koja su manje osetljiva na varijacije
napona, a mogu da se prikljuuju do napona od 15 V. Radi
sigurnosti od naponskih udara iz instalacije paljenja, sniava
se napon od 14 V, koliko iznosi prilikom punjenja akumula
tora, na 12 V i stabilizuje sa Rl, Cl i cener diodom Dl. Svaki
ip iz CMOS kola tipa 4011 sadri po 4 NI kola sa po dva
ulaza. ipovi su obeleeni na emi sa IK1 i IK2. Sema je
uzeta iz Radioamatera 5/82.
Ukljuivanje i iskljuivanje grejaa vri se preko sen-
zora. Za okidanje mitovog kola koristi se deo napona uzetog
sa take D + , tj. sa prikljuka kontrolne sijalice, koja se gasi,
93
94
kada generator puni akumulator. Izmeu take D+ i mase,
vezana je cener dioda D2 i R3. Kada kod punjenja na D +
naraste napon na 12,6 V, dobij a se u taki A napon od
12,6 5,1 = 7,5 V. Ovaj napon je dovoljan da se na izlazu
(noica 3) mitovog kola, koje je sastavljeno iz IK1, IK2, R4
i R6, javlja logiko H, to se prenosi i na ulaz 6 NI kola IK2,
iji drugi ulaz 5 lei na log. L. (H odgovara visokom nivou,
a L niskom nivou).
Dodirom senzora U dolazi ulaz 5 od HK2 na log. H, to
na izlaz 4 daje log. L, a na izlaz 10 invertora log. H. Izlaz 10
preko R8 vezan je za gejt tiristora Til, koji zbog H nivoa
okida i ukljuuje greja prikazan na emi kao R9.
Greja se iskljuuje dodirom senzora Is, jer tada ulaz 9
NI kola IK1 prelazi sa H nivoa na L. Kako je ulaz 8 na nivou
li, bie i izlaz 10 na istom nivou koji preko R12 aktivira tiri-
stor Ti2. Ovaj tiristor preko kondenzatora C3/C4 gasi
tiristor Til. Kombinacija od C3, C4, D8 i D9 ponaa se kao
bipolarni elektrolitiki kondenzator.
Tiristor za gaenje Ti2 moe da se aktivira i preko mono-
Tlopa sastavljenog iz IK1, C2, R7 i D3, ako generator prestaje
da puni akumulator, tj. ako napon na D+ opadne ispod 10,6
V, odnosno u taki A, ispod 10,6 5,1 = 5,5 V. U tom sluaju
i /.laz 3 mitovog kola prelazi na nivo L, to na izlazu mono-
l'lopa daje nivo H, a preko invertora IK1 na ulaz 8 NI kola
I Kl daje nivo L. Kako je ulaz 9 tog kola na nivou H, bie
izlaz 10 na istom nivou, i preko R12 aktivira se Ti2, koji gasi
Til. Na taj nain iskljuuje se greja zadnjeg stakla sam, im
prestaje rad motora, jer tada nema vie punjenja akumu
latora.
Diode D4 D7 su zatitne diode za izlaze NI kola. Sija
lica La je indikator ukljuenosti grejaa. Preko R13 dolazi do
brzog punjenja C3/C4 u jednom smeru, a preko R14, u dru-
i;om, kada je izvaen klju paljenja. R14 je tako dimenzioni-
.aii, da se Ti2 sam iskljuuje kada prestaje punjenje akumu
latora.
95
Sve delove, sem senzora, montiramo na pertinaks plou
dimenzija 8X10 cm. Na Til dolazi zvezdasti hladnjak ter
mike otpornosti oko 8 K/W. Dobro je za CMOS kola monti
rati na pertinaks ploi DIL 14 postolja. Pertinaks plou sme-
stimo u pogodnu plastinu kutiju.
Na drugoj plastinoj ploi, koja se montira na instrument
tabli, dolaze oba senzora. Svaki senzor izraen je od dva hro-
mirana eksera sa velikom pljosnatom glavom (kakve upo
trebljavaju tapetari za presvlaenje stolica). Ekseri se utisnu
u plou da se glave priblie do 1 mm i senzor je gotov. Dovod
do vrue glave treba izvesti sa oklopljenom PVC icom,
ako su senzori malo dalje postavljeni od elektronike.
11. ELEKTRONSKO KONTROLISANI BRISAI STAKLA
Veina brisaa stakla na kolima predviena je za nor
malne uslove kie, a ne i za sluaj magle ili slabog snega. Ako
voza pusti da stalno radi brisa kod nedovoljne vlage (ma
gla) dolazi do ribanja gume brisaa na staklu, jer nema
dovoljno vode za podmazivanje. Ovo dovodi do breg troenja
guma, veeg trenja gume na staklo, a time i do jaeg opte
reenja motora brisaa, odnosno do jaeg zagrevanja motora.
Voza u takvim sluajevima pusti brisa da radi 23
periode, pa ga iskljuuje i posle 1020 sekundi ga ponovo
ukljui za 23 periode i to ponavlja nekoliko puta. Ovaj
posao moe da preuzme automatika prikazana na uproenoj
emi si. 11a.
Motor brisaa ukljuuje se prekidaem P1 koji se nala
zi obino na instrument-tabli. Na samom motoru nalazi se
jo prekida Pk za krajnji poloaj koji se ukljuuje poto
motor krene i ostane ukljuen sve dok brisai ne dou u
krajnji poloaj. Ovo je potrebno da bi motor i posle isklju
ivanja P1 radio sve dotle dok brisai ne dou u najnii
(krajnji) poloaj, pa se onda i Pk iskljuuje. Da nije tog pre
kidaa, brisai bi stali u onom poloaju gde se nalaze pri is
kljuivanju Pl. >
96
Automatika se ukljuuje prekidaem Pa i kontakt k, pa
ralelno vezan prekidau P1 (koji ostaje otvoren kod rada sa
automatikom) periodino iskljuuje i ukljuuje brisae u
intervalu od 2 do 40 sekundi. Vreme se podeava otpornikom
R na takteru automatike.
Neki motori brisaa izvedeni su sa elektrinim koenjem
rotora, tj. rotor se kratko spaja u krajnjem poloaju brisa
a. Radi ovoga postoje dva kontakta kl i k2, koji su vezani
na red, a zatvaraju se u krajnjem poloaju i time kratko spa
jaju rotor. Zbog toga je kl mehaniki vezan sa Pl, a k2 sa
Pk, si. 11b.
Ako automatika upravlja motorom koji ima konicu, rele
mora imati dva kontakta, jedan radni k paralelno vezan
prekidau Pl i drugi mirni k3, na red vezan sa kl i k2.
11.1. Takter sa releom 1. varijanta
Takter se sastoji iz astabilnog multivibratora sa tranzisto
rima TI i T2 iji smo rad ve upoznali u taki 4.1, samo
su ovde izmenjene vrednosti RC elemenata s obzirom na du
e vreme blokiranja tranzistora T3 u ijem kolektorskom kolu
lei namotaj relea Re. Radni kontakt k vezan je paralelno
prekidau Pl, si. 11 sa R2 vezan je na red R3 kojim se moe
podesiti vreme kada je iskljuen brisa, tj. kada ne provodi
T3, a provodi T2. To se vreme kree izmeu 2 do 40 sekundi.
R3 se montira izvan pertinaks ploice, najbolje na instru-
rnent-tablu. Sa R3 se moe kombinovati i prekida za uklju
ivanje Pa automatike.
Vreme rada brisaa dato je vrednostima Cl i R4 i iznosi
oko 1 sekundu. Ako je potrebno due vreme treba poveati
vrednost R4, ali ne preko 25 k&. Uloga diode DlD3 i C3
opisane su ve na si. 4.1.
97
. Klektronika u automobilu
98
11.2. Takter sa releom 2. varijanta
Ovde je korieno isto integrisano kolo TAA 775 od I nter-
metala koje smo imali kod opisa migavca iz take 4.2.
Potrebno povezivanje integrisanog kola sa ostalim RC
elementima prikazano je na si. 11.2 gde je korien motor
brisaa sa elektrinim koenjem.
Sa R1 regulie se vreme iskljuivanja brisaa u intervalu
od 420 s, dok vreme rada brisaa iznosi oko 6 sekundi.
Rele Re ima dva kontakta, jedan radni rl i jedan mirni r2.
Promenljiv otpornik Rl i prekida Pa montiraju se na pose
bnoj ploi na instrument-tabli na kolima blizu prekidaa Pl,
dok su svi ostali RC elementi sa releom Re montirani na
pertinaks ploici.
Napomena: Stezaljke na prekidau brisaa obeleene su
prema J US propisu datom u taki 37. ;
11.3. Takter sa releom 3. varijanta
Kod ovog taktera koriena je ista ema sa komplemen
tarnim tranzistorima kao kod migavca sa si. 4.3, samo su ovde
7*
99
Preki da bri sada
zbog drugih vremena ukljuivanja i iskljuivanja izmenjene
vrednosti RC elementima. U kolu kolektora T3 ukljuen je
namotaj relea Re, koji treba da ima oko 200250 !&. Uko
liko motor brisaa ima elektrino koenje mora rele da ima
po jedan radni k i mirni k3 kontakt koji se vezuje prema
si. 11b.
Vrednosti RC elemenata su tako odabrane da brisa radi
oko 2 sekunde, ,a vreme pauze izmeu 290 sekunde po
deava se sa R3, koji je montiran izvan pertinaks ploice na
instrument-tabli. Strani tranzistori BCY58 i BCY78 mogu se
zameniti sa BC 107 i BC 177 kao na si. 4.3.
11.4. Takter sa tiristorom na mesto relea
Kod ove eme je mehaniki kontakt relea zamenjen elek
tronskim prekidaem tiristorom. Ovakvo se reenje ne moe
primeniti ako je motor brisaa izveden sa elektrinim ko
enjem.
100
SI. 11.3
Automatika radi ovako: zatvaranjem prekidaa Pa prvo
je blokiran tranzistor TI, jer je baza spojena preko Cl sa
minus polom. Kondenzator Cl polako se puni preko R1 i R2.
Dok je TI blokiran nije ni T2 provodan jer je njegova baza
SI. 11.4
preko R4 na plus potencijalu. Zbog neprovodnosti T2 gejt
elektroda ne dobij a napon za okidanje tiristora Ti, pa je blo
kiran tiristor, koji je paralelno vezan prekidau motora bri
saa Pl.
Posle nekoliko sekundi, u zaavisnosti od poloaja klizaa na
Rl, napuni se Cl, baza TI postaje pozitivna i TI a time i T2
provode. Tako dobij a gejt elektroda tiristora pozitivnu pola
rizaciju pa Ti ukljui na mesto Pl brisae.
Brisa krene iz krajnjeg poloaja i time se zatvara pre
kida PK i kratkospaja napajanje za automatiku, to dovodi
do blokiranja Ti. Sada se kondenzator Cl prazni preko Pk, i
diode Dl. Kada brisa ponovo doe u krajnji poloaj, otvori se
Pk i Cl poinje ponovo da se puni. Vreme punjenja t zavisi
od Rl i dato je priblino obrascem t = Rl/6 gde je t dato u se
kundama, a Rl u k&. Vrednost t je vreme pauze rada bri
saa. Za Rl uzet je promenljiv otpor 250 kfl i ako je kliza,
na primer na vrednosti 240 lG, bie t = 240/6 = 40 s.
11.5. Takter koji se sam ukljuuje kada poinje kia
Takter radi sa komplementarnim tranzistorima slino
takteru sa si. 5.4. Izmeu baze i kolektora prvog tranzistora
TI lei Rl i sonda S, koja se ovlai od kapi kie i postaje pro
vodna, pa bazu TI spoji sa kolektorom te dolazi do provoe
nja TI i takter napravi jedan impuls. Pri kraju impulsa met
lica brisaa obrie kap vode sa sonde S i rad brisaa prestaje
sve dok sledea kap kie ne padne ponovo na sondu. Uko
liko kia pada stalno takter radi neprekidno.
U kolu kolektora tranzistora T2 lei namotaj relea Re od
5001000 2, u obzir dolazi rele I skra PR 15 sa kontaktima
do 3 A. Radni kontakt relea K paralelno je vezan prekidau
Pl brisaa, koji mora ostati otvoren za vreme rada taktera,
jer kontakt K preuzima njegovu ulogu.
Sa R5 podeava se vreme pulziranja taktera. Kondenza
tor Cl spreava da varijacije napona napajanja utiu na rad
taktera.
102
K
a

s
o
n
d
i
Ka preki dau
bri saa
SI . 11.5b i c
103
Sve clelove u uokvirenom delu eme montiramo na perti-
naks ploici debljine 2 mm. Sonda se radi na odvojenoj tan
koj ploici. Potenciometar montiramo odvojeno na instru
ment tabli u kolima.
Sondu radimo od tankog kairanog pertinaksa debljine
0,20,5 mm dimenzija oko 30X35 mm na kojoj zatitnim la
kom prema si. 11.5b nacrtamo dve elektrode u vidu elja.
Posle nagrizanja i ispiranja ploice, treba pozlatiti eljeve,
ako postoji mogunost, kako bi se postigla trajna dobra pro-
vodnost elektroda na povrini bakarnog sloja kada kap vode
padne izmeu elektroda-zubaca. Na krajeve a i b nalemimo
odvodne ice dobro izolovane, koje najkraim putem vodimo
do prikljuaka A i B taktera.
Sondu montiramo sa spoljne strane vetrobrana prema
si. 11.5c pri emu treba paziti da gumeni deo metlice pri kreta
nju prelazi samo preko zubaca sonde i da ne zadire u kon
takte a i b gde su zalemljene odvodne ice. Sonda se lepi ne
kim univerzalnim lepkom koji je postojan na vlagu.
11.6. Razni sistemi motora za brisae stakla
Ima vie sistema elektromotora koji pokreu brisae
stakla i od njih zavisi nain prikljuivanja elektronskog tak
tera.
Na si. 11.6 prikazani su najei sistemi. Motor brisaa
ukljuuje se prekidaem P1 na instrument-tabli. Kod svih sis
tema sa motorom je mehaniki vezan jo prekida Pk za
krajnji poloaj, pa se onda iskljuuje. Da nije tog prekidaa
smetenog u motoru, brisai bi ostali u poloaju u kome se
nalaze pri iskljuivanju Pl.
Kod starijih tipova vozila primenjuje se najee sistem
brisaa 1, sa osnovnim emama A1 i BI , kod kojih se Pk ve
zuje paralelno sa Pl. Kod varijante A2 i B2 dolazi Pl izmeu
mase i motora, a varijanta A3 i B3 prikazuje motore sa dve
brzine. Poslednja kolona A5 i B5 daje nain prikljuivanja
krajeva X i Y za elektronski takter.
104
SI. 11.6
105
Sistem brisaa 2 primenjuje se kod novijih konstrukcija
vozila, sa varijantama Cl do Hl. Varijante Cl do Fl, imaju
pored prekidaa Pl, jo i P2, kojim se motor kratko spaja
prilikom iskljuenja Pl i tako dovodi do elektrinog koenja
motora. Pl i P2 su mehaniki povezani i montirani na instru-
ment-tabli i kada se jedan otvara, drugi se zatvara i obratno.
Iz najjednostavnijeg reenja Cl vidimo da se prilikom
iskljuivanja motora otvara Pl i zatvara P2. Motor preko Pk
jo dobij a struju dok brisai ne dou u donji poloaj, tada
Pk otvara i preko P2 kratko spaja motor i izaziva koenje.
Na istom principu rade i reenja eme Cl. Kod reenja
G1 Hl nije potreban prekida P2 a kratkospajanje motora
izvedeno je sa Pl i Pk. I ovde poslednja kolona C5 do H5 pri
kazuje nain prikljuivanja elektronskog taktera. Vano je
da se veza izmeu Pk i P2 prekine, a prekid se preko veze V
i W u takteru premouje, kao to emo videti.
Da bi se u praksi mogao takter pravilno prikljuiti na
X Y i V W moramo, ukoliko ne raspolaemo emom
veza motora, pomou ommetra pronai krajeve, koji odgova
raju vezama X, Y, V, W i obavezno rastaviti spoj izmeu Pk
i P2, koji je u petoj koloni posebno obeleen. t
11.7. Takter sa kolom NE555
Integrisanim kolom NE555 moemo sagraditi univerzalni
takter si. 11.7 koji e zadovoljiti u svim sluajevima. Kolo
NE555 je univerzalni tajmer (vremensko kolo) koje sa neko
liko spoljnih RC elemenata moe da radi kao mono, odnosno
astabilni multivibrator. {
Na si. 11.7 radi kao astabilni multivibrator, koji se pre
bacuje impulsom sa C2. Kondenzator C2 se kod ukljuenja
puni preko Rl. Brzina brisanja grubo se podeava preklop-
nikom Pri sa R2R5, a fino sa trimerom Pl. I zlazna struja
kola NE555 iznosi oko 200 mA, tako da se sa prikljuka 3
moe napajati rele Re sa jednim radnim XY i jednim mir
nim kontaktom VW. , '
106
Dioda Dl kratkospaja napon samoindukcije u namotaju
relea. Za rele se moe uzeti Pr 15 za 12 V jednosmernog
napona proizvodnje Iskra, koji ima kontakte za optereenje
do 5 A.
Kontakti XY i VW prikljuuju se kod pojedinih sis
tema prema petoj koloni, si. 11.6 iz prethodne take.
Segmenti preklopnika Pri i Pr2 smeteni su na zajedni
ku osovinu, a imaju 6 poloaja. Preklopnik sa releom se mon
tira izvan tampane ploe na instrument-tabli a tampanu
plou i podnoje relea privrstimo negde u blizini prekidaa
za brisae.
SI . 11.7
Poloaj relea treba da je takav u kolima, da u sluaju
defekta elektronskog taktera kontakti XY ostaju otvoreni,
a VW zatvoreni, kako bi se obezbedio rad brisaa i bez
taktera.
U asopisu Radioamater 1/77 na str. 22 prikazana je
za taj takter tampana ploa.
107
12. ELEKTRONSKI OBRTOMERI
Svaki motor sa unutranjim sagorevanjem ima najbolji
stepen dejstva pri odreenom broju obrtaja. Tada radi motor
i pod najpovoljnijim uslovima. Sistemom prenosa odaberemo
ruicom uvek onu brzinu poevi od prve do etvrte, da
motor po mogustvu radi u optimalnom opsegu broja obrtaja.
U uputstvu za vozilo uvek je dat optimalni i maksimalni
broj obrtaja motora. Broj obrtaja motora kontrolie se taho-
metrom.
Ima vie naina da se elektrinim putem meri broj obr
taja motora, ali najprostiji je korienjem impulsa iz sistema
paljenja. Sistem paljenja bio je prikazan na si. 2.1. Primarni
namotaj Np indukcionog kalema bobine ukljuuje se i is
kljuuje prekidaem P u kolo akumulatora. Usled indukcije
javlja se u sekundarnom namotaju Ns visoki naponski im
puls pri otvaranju prekidaa P reda oko 20.000 V, a na kraje
vima P imamo impuls do 200 V usled samoindukcije primar
nog namotaj a.
Broj ovih impulsa je proporcionalan broju obrtaja mo
tora. Za etvorotaktni motor sa 4 cilindra i jednom bobinom
imamo dva impulsa pri jednom obrtaju motora. Veza izmeu
broja impulsa u jednoj sekundi, odnosno frekvencije impulsa
n * O
f, data je sledeim obrascem: f = ------------gde su: n broj obr-
T B 30
taj a motora u minutu, C broj cilindara, T broj taktova motora
i B broj bobina.
Iz niza impulsa dobij a se jedna vrednost napona, ili
struje, koji se meri instrumentom ija je skala badarena
u brojevima obrtaja u minuti. Videemo clve metode merenja:
sa RC lanom za diferenciranje i sa monostabilnim multi-
vibratorom.
108
Nain rada RC lana prikazan je na si. 12.1a. Pri ot
varanju i zatvaranju prekidaa dovodi se periodino napon U
(si. 12.1b) i dolazi do punjenja i pranjenja kondenzatora C
preko otpornika R. J aina struje Ic raste i opada po ekspo
nencijalnoj funkciji i zavisi od napona. U i vremenske kon
stante RC. Kada je P otvoren, ide strujni impuls Ic kroz
kondenzator u jednom, a kada se P zatvori u drugom smeru
(si. 12.1c).
Ako bi se na mesto x ukljuio miliampermetar, ostao
bi on u miru, jer kazaljka zbog inercije ne bi mogla da u
brzom ritmu skrene as levo, as desno. Zbog toga se u sistem
ukljui ispravlja, koji proputa samo struju Ic u jednom
smeru si. 12.ld. Tako dobijeni strujni impulsi mogu se re-
gistrovati instrumentom, koji e pokazati srednju vrednost,
koja raste sa brojem impulsa u sekundi.
12.1. RC lan za di ferenci ranj e
SI. 12.1
12.2. Obrtomer sa RC lanom 1. varijanta
Za ovo reenje potreban je miliampermetar za 100 pA (na
si. 11.2 pogreno oznaeno 100 mA) unutranje otpornosti oko
1 k2. ela elektronika moe se ugraditi u sam instrument,
ili na ploici 3X5 cm uz sam instrument.
Cener dioda Dl ograniava impulse sa prekidaa (koji
mogu biti i do 200 V) na vrednost 6 V. Kada je P otvoren
109
puni se kondenzator C preko Rl, D3 i instrumenta, a pri za
tvorenom prekidau P prazni se C preko D2, P i Rl, jer D3
u tom sluaju je neprovodna. Vidimo da kroz instrumenat
idu samo strujni impulsi punjenja kondenzatora. Sa R2 se
badari instrumenat kako e biti objanjeno u ta. 12.7.
12.3. Obrtomer sa RC lanom 2. varijanta
U ovoj je emi korien miliampermetar veeg opsega
do 1 mA, koji se lake moe nabaviti. Ako je prekida P ot-
voren provodi tranzistor T, jer baza dobija preko Dl, R2 i
razdelnika napona Rl /3 pozitivni napon i kondenzator se
prazni preko T i diode D3, instrumenta i D6. Do punjenja
kondenzatora dolazi pri zatvorenom prekidau P kada T blo
kira preko R4, D4, instrumenta i D5. Sa R5 badari se in
strument.
12.4. Obrtomer sa monostabilnim multivibratorom 1. va
rijanta
Monostabilni multivibrator ima jedno stabilno stanje,
stalnu provodnost tranzistora T2 i neprovodnost TI. Da bi TI
postao provodan potrebno je dovesti spolja okidni (triger)
impuls. Kod astabilnog multivibratora, kao to smo videli
u ta. 4 i 5, sistem je sam prelazio iz provodnog u nepro-
vodno stanje i ta se igra stalno ponavljala.
Tabela 12.4 Vrednosti za R i C iz eme obrtomera (si. 12.4)
I l l
Na emi je tranzistor T2 provodan a TI neprovodan. im
dobij a baza od TI preko Rl, R3 i Dl okidni impuls, prilikom
otvaranja prekidaa P, provodi TI i kroz instrument prolazi
impuls kolektorske struje od TI . Pad napona u R4 prenosi
se preko C na bazu T2, koji zbog toga blokira. Time poraste
pozitivni napon na kolektoru T2, koji se preko R5 prenosi i
na bazu TI koji ostaje i dalje provodan i po prestanku oki-
nog impulsa. Tada se puni kondenzator C preko TI , R i R6
i kada pozitivni napon na bazi T2 dovoljno naraste, provodi
T2. im provodi T2 opada napon R7 te se preko R5 prenosi
na bazu TI koji blokira. Sistem je doveden u prvobitno sta
nje sve dok ne naie novi okidni impuls sa ulaza.
Za etvorotaktne motore sa etiri cilindra i jednom bo-
binom iznosi R = 28 kQ, a C = 0,1 (F. Vrednosti za R i C
date su u tabeli ,12.4 za razne vrste motora. Temperaturski
uticaj kompenzira se diodom D2. Radi stabilizacije napona na
pajanja, predvien je tranzistor T3 i cener dioda D3.
112
12.5. Obrtomer sa monostabilnim multivibratorom 2. va
rijanta
Kod ovog reenja, uzetog iz jedne Telefunken publi
kacije koristi se kapacitivna sprega sa visokonaponskim ka
blom koji ide iz bobine u razvodnik. Okidni impuls dobij a se
dakle kapacitivnim putem. Dovoljna su tri navoja izolovane
ice oko kabla za paljenje, si. 12.5.
Miliampermetar A za 1 mA unutranje otpornosti oko
300 oma, vezan je u kolektorsko kolo T2. Rad multivibratora
opisan je u prethodnoj taki. Sa P1 podesi se optimalni ula
zni napon tako da monostabilni vibrator dobro radi preko
celog opsega broja obrtaja motora. Sa P2 vri se badarenje.
RC vrednosti tako su odabrane da se dobija pun otklon in
strumenta kod etvorotaktnog motora sa 4 cilindra kod 6000
obrtaj a/min.
Kondenzator C3 paralelno vezan instrumentu, amortizuje
oscilacije kazaljke kod male turae motora. Cener dioda D2
sa R6 i C4 stabilizuje radni napon, jer se napon akumulatora
pri radu motora menja od 1215 V.
8 Elektronika u automobilu
113
Integrisano kolo SAK 110 od Intermetala predvieno je
za izradu elektronskih obrtomera. Kolo je izvedeno u Mini-
~Dip plastinom kuitu sa 8 prikljuaka. U elektrinom po
gledu je to jedna vrsta monostabilnog mul ti vibratora. Na si.
12.6 vidimo jo ostale RC elemente potrebne za rad obrtomera,
koji se sa integrisanim kolom montiraju na pertinaks ploici
4X5 cm. Miliampermetar predvien je za opseg do 1 mA.
Sa Rl l badari se instrument. Cener dioda D stabilizuje
napon na 7,5 V.
Prikljuak I ide na prikljuak bobine, II i I I I na +12 V
i 12 V, IV na miliampermetar, koji je drugim krajem vezan
na masu.
12.6. Obrtomer sa integri sani m kolom SAK 110
12.7. Badarenje elektronskih obrtomera
Za badaranje napred navedenih obrtomera potreban je
izvor etvrtastih impulsa frekvencije f = 50 Hz. Iz obrasca iz
ta. 12 dobij a se broj obrtaj a/minut:
1 500 T B
n = ---------------
C
114
ako se f zameni sa 50 Hz. Kod 4-taktnog motora sa 4 cilindra
i jednom bobinom bie
1500 4 1
n = ----------------= 1500 o/min
4
Elektrina mrea ima frekvenciju od 50 Hz i prost gene
rator etvrtastih impulsa dat je na emi, si. 12.7a.
Transformator za elektrino zvonce daje sa sekundarne
strane napon od 8 V, koji se preko R1 vodi bazi tranzistora T.
J ednosmerni napon dobij a se ispravljanjem sa diodom D i
filtriranjem sa C. Tranzistor e biti provodan samo za vreme
pozitivnih poluperioda tako da na izlazu imamo etvrtaste
impulse od oko 10 V, frekvencije 50 Hz.
SI . 12.7
Izlaz Ba i zemlja dovode se na prikljuke Ba i ne
gativni pol ranije opisanih obrtomera. Sa promenljivim ot
pornikom za badarenje dotera se kazaljka instrumenta na
odgovarajui broj obrtaja, u gornjem primeru na 1500 obr
taja.
Kako je otklon kazaljke instrumenta sa kretnim kalemom
linearan sa frekvencijom, dovoljno je odrediti samo jednu
taku na skali. Skalu instrumenta izdelimo na est delova pre
ma si. 12.7b i tako dobijemo segmente za 0, 1000, 2000, 3000,
4000, 5000 i 6000 o/minut.
8*
115
Broj obrtaja motora pokazuju 21 LED-dioda poredane u
krugu. Duina osvetljenog krunog segmenta pokazuje (kao
kod mehanikog obrtomer a kazaljka) broj obrtaja motora. Kod
maksimalnog broja obrtaja svetli ceo krug.
Obrtomer se moe koristiti kod svih tipova viecilindri-
nih motora. Opisani tip obrtomera ima 2 merna opsega, i pred
vien je za maksimalni merni opseg od 1.000 i 10.000 obr
taj a/minut, ali se umesto toga mogu izabrati bilo koja druga
dva maksimalna merna opsega.
Za izradu obrtomera potrebna su samo 3 integrisana kola,
nekoliko otpornika i kondenzatora, jedan dvopolni preklopnik i
21 LED.
ema veza obrtomera. Elektrinu emu vidimo na si.
12.8 koja se moe podeliti u 3 osnovna sklopa: filtarski deo za
preiavanje ulaznog signala, frekventno-naponski konver-
tor i drajver sa LED indikacijom.
Sa kontakta prekidaa P bobine uzimaju se impulsi, iji je
broj proporcionalan broju obrtaja motora. Ti su impulsi et
vrtastog oblika osnovnog napona 12 V, ali sadre jo harmo
nike naizmeninih komponenti do 10 kHz kao i naponske im
pulse do 250 V koji potiu od samoindukcije primara bobine.
U filtarskom delu, sastavljenom od R1 i ZD1, ograniavaju se
impulsi na 12 V, a u delu R2, R3 i Cl potiskuju se VF kompo
nente, tako da na izlazu iz filtarskog dela imamo preien
signal etvrtastog oblika napona 12 V.
Taj se signal vodi na ulaz (noica 1) IK1 tipa LM2917N,
koji radi kao frekventno-naponski konvertor. U njemu se do-
bija jednosmerni napon koji je proporcionalan broju ulaznih
impulsa. Taj se napon uzima sa noice 5 za koju je vezan ot
pornik R6.
Za noice 2 4 vezan je dvopolni preklopnik Pr za izbor
dva granina merna opsega. Od veliine C2 zavisi vei, a od
C3, manji merni granini opseg. Vrednost za C3 10 puta je
vea od Ivrednosti C2. Vrednost C2 zavisi od tipa motora i
12.8. Obrtomer sa svetleim diodama
116
117
maksimalnog broja obrtaja, a uzima se iz nomograma, objav
ljenog u Radio-amateru 11/81. Za etvorotaktni motor sa 4
cilindra dobij a se iz nomograma za C2 vrenost 22 nF. Vred-
nost za C3 bie prema tome 220 nF. Potenciometrima RV1 i
RV2 badari se granini merni opseg.
Kada se ukljui prekida paljenja zasvetli LEDI da obrto-
mer ne bi bio neosvetljen dok motor jo miruje. Sledea inte-
grisana kola IK2 i IK3 tipa LM3914N su LED drajveri i svaki
moe da ukljui po 10 LED. Kada e veu u kaskodu mogu se
ukljuiti 20 LED. Svih 20 LED zasvetle pri naponu od oko
2,4 V koji se uzima sa R6, a vodi noici 5 kola IK2 i IK3.
Na red sa LE diodama vezani su otpornici R7, R8, RIOR14,
iji je zadatak da smanjuju struju kroz IK2 i IK3.
Obrtomer se sa tri ice vee u vozilu za: prekida pa
ljenja, kontakt P prekidaa bobine i masu (asiju).
tampana ploa sa rasporedom delova data je u gore nave
denom asopisu, gde su dati i potrebni podaci za badarenje
obrtomera sa ton-generatorom, ili u vozilu, pomou impulsa
sa prekidaa P bobine.
13. ELEKTRINI TERMOMETRI
13.1. Termometar za ulje na bazi Vitstonovog mosta
U jednu granu mosta vezan je NTC otpornik R3 tipa K22
(Siemens) od 1000 D na 20C. Otpornik R3 je malih dimen
zija i montira se u bakarnu cev unutranjeg prenika 4 mm.
Bakarna cev je sa donje strane zatvorena i ona se uvue u
karter motora gde je ulje. Temperatura ulja se kree od
70140C a sa temperaturom smanjuje se otpornost R3. Pro-
mena vrednosti R3 utie na ravnoteu mosta, u ijoj dijago
nali lei miliampermetar, sa skalom badarenom u stepenima.
Badaranje se izvodi tako to se u limenu posudu (kutija
od konzerve) sa uljem stavlja ivin termometar i bakarna
cevica sa R3. Posuda se greje do 70C a sa R4 dotera se
kazaljka instrumenta na poetak skale. Zatim se dalje greje
118
ulje i kod temperature od 150C (proitanih na ivinom ter
mometru) sa R5 dovodi se kazaljka na maksimalni otklon in
strumenta. Sada se skala u intervalu od 70150 badari
pri hlaenju ulja za temperature 140, 130, 120, 110, 100, 90,
80 i 70C.
Dioda Dl spreava da kazaljka instrumenta naglo skrene
u suprotni smer kod temperatura ispod 70C, zbog promene
smera struje u dijagonali mosta.
Cener dioda D2 sa R6 stabilizuje napon napajanja na
mostu na 7,5 V, kako bi pokazivanje bilo nezavisno od napona
akumulatora.
Svi elementi mogu da stanu na malu pertinaks ploicu
koja se privrsti iza instrumenta.
13.2. Indikatori temperature sa PTC otpornikom i tranzistor-
skim pojaavaem
Sa novim PTC otpornicima mogu se napraviti prosti in
dikatori temperature, koji kod prekoraenja odreene tem
perature, npr. ulja u motoru ili vode za hlaenje, daju op
tiki ili akustiki signal. PTC otpornosti od titanat-keramike
imaju kod odreene tzv. nazivne temperature nagli porast
119
SI. 13.1
SI . 13.2
otpornosti. Tako npr. PTC otpornik Siemens-a tipa P 371-C521
ima otpornost na ,25C manju od 100 koja kod 123C naglo
poraste na vrenost veu od 10 kil. Otpornik je veliine 5X12
mm, prevuen je teflonskom prevlakom sa prikljunim icama
duine oko 1/2 m izolovane silikonskom gumom. Otpornik, kao
detektor temperature, stavlja se u odvodnu cev vode za hla
enje cilindra. ema (si. 13.2) prikazuje elektronski deo uzet
iz jedne Siemens-ove publikacije.
Napon sa razdelnika R1/R2 stabilizovan je cener diodom
na 6 V. Dok je temperatura na R2 ispod 100C baza tranzis
tora dobija takvu polarizaciju da tranzistor blokira. Kod
temperature preko 120C postaje tranzistor provodan zbog
porasta otpornosti R2, i pali sijalicu S. Sa R1 podeava se
temperatura na kojoj se sijalica upali.
Umesto sijalice moe doi i namotaj relea otpornosti
200300 kojim se ukljuuje akustiki signal (zujalica).
Drugu varijantu indikatora pokazuje si. 13.3, sa PTC ot
pornikom Siemens tipa P400A6, koji je u vidu diska 0
1,5 X 0,5 Imm. Otpornik je ukljuen izmeu dva kontakta.
Napon sa razdelnika Rl/2 vodi se bazi TI diferencijalnog po-
jaavaa sa tranzistorima T1/T2. Kod temperature ispod
120C TI je blokiran a time i T3, ija baza dobija napon preko
TI i R3.
1 2 0
SI . 13.3
Kod temperature 130C naglo naraste otpornost R2, a
time i pozitivni napon na bazi TI , pa tranzistor provodi.
Usled toga dobij a baza tranzistora T3 negativnu polarizaciju,
T3 provodi i sijalica se upali. Temperatura gaenja sijalice
podeava se sa R7.
14. OSIGURANJ E OD PROVALE I KRAE VOZILA
I ndustrija danas proizvodi serijski razne brave koje se
ugrauju u volan, ili u prekida paljenja, radi zakljuavanja
vozila. Meutim, izvebani pozajmljivai kola esto ras
polau drugim kljuem i na drugi nain otkljuavaju takvu
bravu.
I zrauju se razni alarmni ureaji koji ukljuuju sirenu
posle nekoliko sekundi po otvaranju vrata, ili dizanja po-
121
klopca sa motora, ukoliko je aktiviran alarmni ureaj. Akti
viranje se vri jednim prekidaem, koji se postavi u kolima
na pogodnom skrivenom mestu. Sirena dejstvuje 2040 se
kundi, koliko je potrebno da se zbuni pozajmljiva.
14.1. Elektrina zatita bez elektronike
Ovde se za zatitu koriste prekidai P1 na vratima koji
slue za paljenje svetla u kolima. Ako je potrebno osigu
rati i haubu nad motorom, moe se ugraditi jedan mikropre-
kida P2 kakve izrauje Iskra. Umesto mikroprekidaa
moe se postaviti i ivin prekida P2, koji se tako montira
ispod haube, da daje kontakt pri dizanju haube.
Na si. 14.1a vidimo emu za sluaj da sirena Si u kolima
nije vezana preko prekidaa paljenja. Prekida za aktivi
ranje Pa montira se skriveno u armaturi svetla registarske
tablice, ili negde ispod haube, ili na neko drugo pogodno
skriveno mesto. Prekida Pa mora biti vezan ispred dugmeta
za sirenu.
Prilikom otvaranja vrata, pri ukljuenom prekidau Pa
dejstvuje sirena koja e raditi sve dotle dok se ne iskljui
Pa, odnosno zatvore vrata.
Ukoliko je sirena vezana iza kljua za paljenje Pp (si.
14.1b) treba sirenu prikljuiti ispred Pp, to zahteva prevezi-
vanje sirene sa take a na taku b (na slici takasta veza). Po
vezivanje Pa sa P1/P2 izvodi se kao na si. 14.1a.
Elegantnije reenje je ugraivanje relea Re prema si.
14.1c. Sirena se napaja preko radnog kontakta k relea. Kada
rele nije ukljueno, kotva nije privuena i kontakt k je u
poloaju 1 i sirena moe da radi samo ako je Pp zatvo
reno. Ako se otvore vrata rele privlai kotvu k koja dolazi u
poloaj 2 i spaja sirenu ispred Pp, tako da e sirena dej-
stvovati i kod izvaenog kljua za paljenje. Kao rele dolazi
u obzir tip PR15, I skra, naveden u taki 11.5.
122
S i
SI. 14.1
Postoje i zatitni ureaji koji reaguju pri naginjanju kola
na jednu ili drugu stranu, pa ak i pri jaem vetru. U elek
trinom pogledu ureaj je izveden prema si. 14.1a, a na mesto
prekidaa P1 ugraen je prekida koji se zatvara pri nagi
njanju kola, bilo sa ivom, ili u obliku klatna.
Prema si. 14.l d moe se sagraditi takav prekida-klatno.
U limenu kutiju orijentacionih dimenzija prema skici, izo-
lovano je zavrtnjem M4 privreno klatno, izraeno od tan
kog oprunog lima irine 1012 mm. Na kraju klatna je zani-
tovana mala olovna plomba a po potrebi mogu doi i dve
kao na skici. Sa bone strane kutije izbuimo dve rupe
0 5 mm i zaiemimo dve navrtke M4. Sa 2 zavrtnja M4 pode-
123
simo potrebni razmak, od 0,51 mm sa svake strane klatna,
da klatno ostvari kontakt pri naginjanju kola. Radi trajnijeg
kontakta treba na klatnu zanitovati platinsko dugme kao na
skici.
Na dnu kutije izbuimo dve rupe 0 5 mm radi privr-
enja kutije u vozilu. Zavrtanj u vezi sa klatnom spojimo sa
onim kontaktom prekidaa P1 sa si. 12.1a, koji nije u vezi
sa masom. Preko bonih zavrtnjeva, koji su u vezi sa masom
vozila, zatvara se kolo struje kao prilikom otvaranja vrata.
14.1a. Elektrina zatita sa elektrolitikim kondenzatorom
J ednostavnu zatitu moemo napraviti na taj nain to
prekidau paljenja P pored postojeeg kondenzatora C ve
emo jo paralelno jedan elektrolitiki kondenzator od 10 nF,
radnog napona do 400 V. Ovaj e kondenzator onemoguiti
brzi porast struje u primaru bobine prilikom ukljuivanja i
nagli pad struje kod iskljuivanja, a time e se smanjiti i
visoki napon na sekundarnoj strani, tako da na sveicama
124
SI . 14.1a
nee doi do varnice. Zatita se aktivira prekidaem Pa (si.
14.1a), koji je zatvoren samo kad treba zatititi vozilo od
krae. Prekida Pa montira se na nekom skrivenom mestu u
vozilu i kao to se iz eme vidi jedan je kraj u vezi sa + po
lom elektrolitikog kondenzatora, a drugi (takasta veza)
dolazi ili na prikljuak 1bobine B, ili na prekida P.
14.2. Elektronska zatita 1. varijanta
Kod ove varijante ukljuuje se sirena prilikom pokuaja
paljenja motora zatvaranjem prekidaa za paljenje Pp. Si
rena se posle 2040 sekundi sama iskljuuje.
Elektronika se sastoji iz dva tranzistora, nekoliko RC
elemenata i relea napred navedenog tipa. Ovi se delovi mon
tiraju na pertinaks ploici 50X100 mm, koja se privrsti ispod
instrument-table u kolima. Preklopnik Pr, kojim se aktivira
zatita, skriveno se montira u kolima. Od radnog kontakta r
relea Re vode dve ice (IV i V) do kontakta dugmeta DS na
volanu, kojim se normalno ukljuuje sirena Si. Preklopnik
Pr prikljuen je izmeu bobine B i prekidaa P na razvodniku.
Pertinaks ploica sa 5 ica IV povezuje se sa instalacijom u
kolima.
Nain rada je sledei: u poloaju 1 preklopnika zatita
je iskljuena, ali emitor tranzistora TI vezan je preko R1
za plus pol, a baza preko R4 i R6 dobija takvu polarizaciju
da TI provodi, pa se kondenzator C puni preko TI , R1 iz
akumulatora. Ovo dovodi preko R5 do provoenja tranzistora
T2, ali u kolu kolektora jo nema struje jer je taka 2 jo
bez napona. Prebacivanjem preklopnika Pr u 2, zatita se
aktivira.
Ako sada neko pokua da drugim kljuem za paljenje
zatvori kontakt Pp, kolektor T2 dobija napon, rele privlai
kotvu, i kontakt r ukljuuje sirenu. Istovremeno dobija i
baza TI preko R4 pozitivan napon koji blokira TI te prestaje
dalje punjenje kondenzatora. Kondenzator C poinje da se
prazni preko R2, R3 i R5 i putanje baze emiter od T2. Kad
125
+12 V
i * '
napon na C opadne ispod odreene vrednosti, blokira se i
T2, rele otpusti kotvu, i sirena prestaje da radi.
Otpornikom R2 regulie se vreme pranjenja konden
zatora (a time i rad sirene) u intervalu od 2040 sekundi.
14.3. Elektronska zatita 2. varijanta
U ovom sluaju ukljuuje se sirena otvaranjem vrata ili
dizanjem haube. ema elektronskog dela dosta je slina
prethodnoj varijanti. Takasto uokvireni delovi dolaze na
ploicu koja se montira u kolima. Prikljuci IV povezuju
se sa instalacijom u kolima.
Nain rada: Prekidaem Pa koji se skriveno montira
izvan kola aktivira se zatita. Otvaranjem vrata zatvaraju se
prekidai P1 i P2 unutranjeg svetla, a time se kondenzator
C puni preko R1 i Dl to dovodi do provoenja TI . Usled
pada napona na R4 postaje preko R6 pozitivna baza tran
zistora T2, koji zbog toga provodi i ukljuuje rele Re, koje
zatvara kontakt u i ukljuuje sirenu Si. Dovoljno je lcratko-
vremeno otvaranje vrata da se aktivira sirena.
126
+12^
DSf
DUD2 =D3=BA 519 Svi R 5 nag* 1/4W, Pobuda Re 200-1000/1
T1=BC177 T2=BC107B
SI . 14.3
Sirena e ostati ukljuena i po zatvaranju vrata, sve do
tle dok se ne isprazni kondenzator C preko R2 i R3, jer dotle
e i TI i T2 da provode. Ovo e trajati oko 30 sekundi, posle
ega rele otputa kotvu i sirena se iskljuuje. Dioda D2 sa
R5 obezbeuje blokiranje tranzistora TI po ispranjenom
kondenzatoru C, a D3, paralelno vezano namotaju relea spre
ava pojavu indukovanih veih napona u namotaju (a time i
na kolektoru T2), prilikom prekida kolektorske struje. Naj
zad dioda Dl spreava pranjenje kondenzatora preko sija
lice S.
Ukoliko se vrata ponovo otvore ponovo e zasvirati si
rena a ako ostaju vrata stalno otvorena, kondenzator C se
stalno dopunjava i sirena e stalno biti ukljuena.
Namesto prekidaa na vratima, mogu se koristiti (kao u
ta. 14.1) i prekidai ispod haube.
Kako je obino sirena vezana u kolima iza prekidaa za
paljenje Pp kao na si. 14.1b, potrebno je vezati sirenu u kolima
ispred prekidaa, prema si. 14.1c, bez upotrebe dodatnog relea.
127
14.4. Elektronska zatita 3. varijanta
Ova se zatita od prethodne razlikuje po tome to uklju
uje sirenu tek 35 s po otvaranju vrata, a sirena se ne
iskljuuje sama, tek po iskljuivanju alarmnog prekidaa Pa.
Zatita radi na sledei nain, si. 14.4: Zatvaranjem pre
kidaa Pa, poinje da se puni kondenzator C3, pa rele Rel
kratkovremeno privlai dok se ne napuni C3, zatim otpusti,
te se mirni kontakt r'l opet zatvori. Napon sa C3 preko D i R1
dolazi do baze tranzistora T i isti blokira.
Kada se otvore vrata (dovoljno je i kratkotrajno) zatva
ra se na vratima kontakt Pl, rele Re2 se pobudi preko otpor
nika R2 i mirnog kontakta r'l . Oba radna kontakta relea
Re2 r'2 i r"2 se zatvaraju. K ontakt r'2 dri rele i po zatva
ranju vrata (kada se Pl otvara). Sada poinje da se puni Cl
preko R1 i radnog kontakta r'2. Napon baze tranzistora pos
taje sve negativniji i posle 25 sekunde T provodi i uklju
uje rele Rel. Radni kontakt r"l ukljuuje sirenu, a mirni
kontakt r'l se otvara (prelazi na emi u drugi poloaj) i rele
Rel se dri preko r'l , D i r'2.
128
Sirena ostaje ukljuena sve dok se ne iskljui Pa. Od
vremenske konstante C1R1 zavisi kada e stupiti u dejstvo
sirena po otvaranju vrata. Promenom vrednosti Cl ili R1
navie ili nanie, vreme se moe produiti ili skratiti. Kon
denzator C2 paralelno vezan namotaju Re2 spreava naglo
privlaenje kotve pri otvaranju vrata. Oba relea imaju otpor
nost pobude 200500 2, u obzir dolazi rele Pr 15 od I skre.
Kao tranzistor dolazi u obzir svaki NF tranzistor, na pr.
AC551 do 555.
Alarmni prekida Pa montira se na skriveno mesto izvan
kola, a ukljuuje se kod zatvorenih vrata. Za P1 koristi se
prekida kojim se pali svetio u kolima pri otvaranju vrata.
Vrednost R1 zavisi od napona akumulatora, ako je on 12 V,
R1 je 4,7 kQ a kod 6 V, je R1 2 k2.
14.5 Elektronska zatita 4. varijanta
J edan jednostavan nain sastoji se u primeni prekidaa,
kojim se prekida struja u kolu primara bobine, pa utiskiva
njem kljua za paljenje, kola se ne mogu upaliti. Taj prekida
je negde skriven u kolima i voza pri naputanju kola preba
cuje prekida tako da pozajmljivao kola ne moe upaliti mo
tor. Pri povratku, voza mora prethodno opet da ukljui pre
kida da bi mogao da upali kola.
Slaba strana ovog sistema je u tome, to voza ne srne da
zaboravi da iskljui i ukljui skriveni prekida. Primenom
elektronike sistem se utoliko usavrava, da otpada intervenci
ja vozaa.
Elektrino reenje vidimo na si. 14.5a. Umesto napred
pomenutog prekidaa u kolu bobine doao je radni kontakt re-
relea Re kojim se prekida kontakt 12. Prilikom utiskivanja
kljua za paljenje SI i njegovog daljeg okretanja dolazi do po
kretanja motora od startera, ali motor se nee upaliti, jer je
otvoren kontakt 12, poto elektronika jo ne dejstvuje.
Ako dodirnemo prstom dodirni kontakt TAP dolazi do pro
voenja tranzistora TI , preko njega do provoenja Darlington
120 120
0 Elektronika u automobilu
spoja T2/T3 i do privlaenja relea Re i zatvaranja kontakta rea
i reb. Prvi zatvara 12 i omoguuje startovanje motora pri
okretanju kljua SI, a drugi dri privuen rele ako se otpusti
prst sa dodirnog kontakta TAP. Rele otpusti tek kada se izvue
klju SI. Ako posle ponovo elimo da upalimo motor, moramo
ponovo da prstom dodirnemo TAP, poto prethodno utisnemo
klju SI.
Za TI moemo uzeti tranzistor BC177 ili BC212, a za T2,
BC107 ili BC171.
Sa R3/C2 preko povratne sprege Cl spreavamo da napon
ski skokovi iz automobilske elektrine instalacije utiu na TI.
Ovakvi naponski skokovi potiu od rada ventilatora, brisaa
stakla, ili drugih ureaja, koji su u radu pre privlaenja relea.
Dodirni kontakt TAP moe se napraviti po linom ukusu.
Primer za izradu prikazan je na si. 14.5b, gde su date dve
varijante. Po prvoj varijanti treba isei od kalajisanog lima
(od kutije konzerve) debljine 0,3 mm dva komada (leva strana
si. 14.5b), ije krake treba saviti pod pravim uglom. Od perti-
naks-ploe debljine 2 mm iseemo komad 25X40 mm, izbu-
imo otvore i uvuemo krake oba lima, tako da izmeu limova
130
SI. 14.5a
ostane razmak od 1 mm. Krake jo jednom savijemo i zale-
mimo dovodne ice i dodirni kontakt TAP je gotov.
Po drugoj varijanti uzimamo 2 pritiskivaa (rajsnadle)
kakvi se koriste za privrivanje crtae hartije na tabli, tur
pijom ostruemo ivicu glave do 1 mm (desna strana si. 14.5b).
Na pertinaks ploi izbuimo na potrebnom razmaku dve rupe
tako, da kada u njih utisnemo pritiskivae dou glave na raz
mak od 1 mm. Sa zadnje strane zalemimo dovodne ice.
Tako izraen dodirni kontakt sa 2 zavrtnja montiramo na
skriveno, ali lako pristupano mesto u kolima.
Elektronske delove sa releom montiramo na pertinaks-
-ploicu, koju, zatienu plastinom kutijom, privrstimo blizu
bobine u vozilu. Kao rele moemo uzeti I skrin tip PR53, za
12 V koji ima 3 preklopna kontakta za struju od 5 A. Dva
kontakta veemo paralelno da bi dobili 10 A, to emo koristiti
kao kontakte rea u emi, a trei, kao reb. Ako upotrebimo
neko drugo rele, treba pertinaks-plou sa releom tako posta
viti i privrstiti u kolima, da ne bi sluajno usled vibracije u
kolima, dolo do rastavljanja kontakta, to bi trenutno preki
dalo rad bobine.
131
SI . 14.5b
Rele PR53 ima noice i utiskuje se u odgovarajue posto
lje. Ako kola ostavimo u servisu radi opravke, izvadiemo rele
iz postolja i komadom ice (iste debljine kao to su noice relea)
premostiti one dve aure na postolju, koje idu sa rea i kojima
premostimo kontakte 12. kako bi stalno bio ukljuen primar
ni namotaj bobine.
14.6. Elektronska zatita 5. varijanta
Zatita je ukljuena izmeu prekidaa paljenja Pp (taka
1) i pobude relea startera (taka 2). Emiter tranzistora vezan
je preko pobude relea Re i pobude relea startera za mar
a kolektor za +12 V, ali ispred prekiuaca paljenja Pp. Ako
pozajmljivao pokua da upali motor okretanjem kljua do
bij a baza tranzistora preko Pp i R pozitivni potencijal, tran
zistor provodi i kotva K relea ukljuuje sirenu. Starter se
pri tome nee pokrenuti jer je velika otpornost na red ve
zanog R, putanje bazaemitor i namotaja relea Re.
Istovremeno puni se i C preko pobude relea startera.
Tranzistor ostaje jo provodan oko 15 sekundi, dok se kon-
132
SL 14.6
denzator C ne isprazni preko R, putanje bazaemitor i po
bude relea Re, kada rele otpusti kotvu i iskljui sirenu. Rele
je tipa Pr 15 od I skre sa pobudom 200500 i kontaktom
za 3 A (paralelno vezani kontakti).
Zatita je stalno ukljuena. Da bi voza mogao da star
tu je motor, predvieno je premoenje izmeu taaka 1 i 2
preko dirke Di, koju mora da pritisne prilikom startovanja mo
tora. Dirka je skriveno montirana u kolima. Dirka mora da
ima kontakte dimenzionisane za struje do 3 A, a i vodovi
do dirke treba da su preseka 1,5 mm2.
Predviena je jo i zatita preko leptira (bonog pro
zora), ili haube motora, ili prtljaga, sa mikroprekidaima P1
i P2 koji se zatvaraju pri otvaranju leptira, odnosno dizanju
haube. Za ovu zatitu je predvien alarmni prekida Pa, skri
veno montiran u kolima, kako bi voza mogao nesmetano da
podigne haubu.
14.7. Elektronska zatita 6. varijanta
J ednostavan i pouzdan alarmni ureaj, objavljen u aso
pisu Radioamater l/76, delovae ako neko kada je ureaj
ukljuen, otvori vrata automobila. Moe se tako tititi i prt
ljanik i motor dodavanjem prekidaa ili korienjem ve po
stojeih u prtljaniku P i kod motora M.
Alarmni ureaj se ukljuuje glavnim prekidaem G. Kada
neko nasilno otvori vrata zatvorie se prekida V i sirena is
tovremeno zasvira. Ako nepoznati iznenaen sada:
a) zatvori vrata i pobegne, sirena e svirati i dalje jo
oko 1015 s, to zavisi koliko ste podesili vreme sviranja,
a zatim e se sama iskljuiti i nee se vie ukljuivati, osim
ako neko ponovo ne otvori vrata.
b) ako ostavi vrata otvorena i pobegne, tada e sirena da
svira sa prekidima dok vi ne doete i ne iskljuite alarm.
Prednost ovog alarmnog ureaja je u tome to se esto
desi da kada nepoznati otvori vrata, sirena zasvira, i on izne-
133
15. RAZNI ELEKTRONSKI UREAJ I KOJ E PROIZVODI
INDUSTRIJ A RADI POVEANJ A BEZBEDNOSTI VONJ E I
AUTOMATIZACIJ E RUKOVANJ A VOZILOM
Dalji razvoj u konstrukciji elektronskih sistema za obez-
beenje sigurnosti vonje ide za tim, da se voza to vie
oslobodi brige o stanju motora, stanju samog vozila i stanju
puta i da elektronika preuzme sakupljanje i preradu infor-
134
SI. 14.7
naen zatvori vrata odmah ne bi li sirena prestala svirati, a
poto ne prestaje on bei. Tako vi moda neete ni uti sirenu,
a va e automobil biti zatien, a da vam se ne isprazni aku
mulator, pregori sirena i probudite itav komiluk.
Sami odluite gde ete montirati glavni prekida G.
Trajanje sviranja sirene zavisi od vrednosti R1 i Cl. Kao
rele Re se moe uzeti Pr 15D za 12 V, od I skre sa kontak
tima za 5A, od kojih je jedan mirni a drugi radni, i namota-
jem od 100300
macija i da tako to vie automatizuje vonju. Vozaa treba
opteretiti samo onim informacijama, koje za sada elektronika
jo nije u stanju sama da reava.
Razvoj elektronske automatizacije naroito je u ivom
toku u SAD. Prema prognozi firme RCA bie do 1985. god.
veina vozila snabdevena centralnim elektronskim sistemom,
koji e preko raznih detektora i senzora u centralnom raunaru
odluivati i preuzeti kontrolu vonje, stanje motora i svih in
stalacija u vozilu i do maksimuma obezbediti sigurnost vonje.
15.1. Radar za kontrolu rastojanja izmeu dva vozila
Sve je vie udesa usled naletanja zadnjeg vozila na pred
nje zbog nedovoljnog rastojanja izmeu njih, slabe vidlji
vosti, velike brzine, klizavog puta, ili kombinacije ovih uzroka.
Nemaka firma VDO konstruisala je specijalni radar, kojim
treba da se izbegavaju ovakvi udesi. Distanc radar montiran
u kolima, zvunim signalom upozorava vozaa, ako je preko
raio napre odreeno rastojanje od vozila ispred sebe u
zavisnosti od brzine vozila i stanja puta. Radar je toliko oset-
ljiv da vidi 100200 m ispred vozila, ili druge prepreke
na putu.
Ceo ureaj je sastavljen od nekoliko delova montiranih
u kolima. Na blok emi, si. 15.1a prikazan ie nain rada ra
dara. U gornjem delu vidimo predajnik, u donjem, prijemnik.
Gun-oscilator 1 radi na frekvenciji 9,16 GHz sa kojom radi i
radar. Izmeu oscilatora i rog-antene 2 ukljuen je Pin-diodni
prekida 3 kojim se 30000 puta u sekundi propusti impuls u tra
janju 80 ns. Cirkulatorom 4 otklanjaju se smetnje na oscilator
usled refleksije sa diodnog prekidaa.
Rog-antena prijemnika 5 prima reflektovani impuls sa
prednjeg vozila. Mea I transformie ove signale na MF od
160 MHz, radi lake prerade u ureaju. Posle toga prosleuje
se signal u logaritamski i video pojaava 6. Da bi se osigu
rala stabilnost frekvencije oscilatora od 9,42 GHz za meanje
u prijemniku, uzima se deo izlaznog signala preko 10 dB-sprege
135
7, koji se sa signalom od 9,42 GHz vodi u mea II, u kome se
meanjem oba signala dobija nov signal koji se posle pojaava
nja u VF pojaavau 8 vodi u diskriminator 9. Iz diskriminatora
se dobija regulacioni napon za korekciju frekvencije od 160
MHz u sluaju odstupanja frekvencije oscilatora za 9,42 GHz.
Dalja prerada signala vri se u posebnom delu, koji se
sastoji iz priguivaa bliskih prepreka 10 (ptice, lie, koma
dii hartije), vremensko-naponskog pretvaraa 11 i raunara
12. Signal iz logarit. pojaavaa 6 vodi se prvo u naponski
komparator 13, koji daje neki izlazni napon, ako ulazni napon
prelazi vrednost referentnog napona u komparatoru. Iz na
ponskog komparatora signal dalje ide u vremensko naponski
pretvara, a odvode u raunar 12.
136
Priguiva bliskih prepreka radi sa generatorom referent
nog napona 10, iji napon opada sa vremenom, si. 15.1b. Ovim
generatorom upravlja takter 14. Zadatak priguivaa bliskih
prepreka je da prigui reflektovane trenutne lane impulse
bliskih predmeta, kao to su gomilice lia, komadii hartije
kraj puta, koji su jaki zbog blizine, a ne predstavljaju opas
nost. Opasnost su dalja vozila, iji je reflektovani signal
zbog vee udaljenosti manji. Na si. 13.1b vidimo lani jai
signal, reflektovan od predmeta blizu antene i slabi signal
reflektovan od prepreke koja predstavlja opasnost. Refe
rentni napon na malom rastojanju je veliki i priguuje lani
impuls, dok na veem rastojanju toliko opada da slabi impuls
probija i on se registruje.
Sa vremensko-naponskim pretvaraem 11 odreuje se
trenutno rastojanje prednjeg vozila. I zlazni napon iz napon
skog komparatora 13 i napon iz taktera 14 odvode se u vre-
mensko-naponski pretvara, iz kojeg se dobij a napon propor
cionalan vremenu, dakle merilo za rastojanje. Ovaj se napon
vodi u raunar 12, u kome se diferenciranjem dobij a brzina
pribliavanja prednjem vozilu. Posebni brzinomer 15 odre
uje brzinu samog vozila i ta se informacija predaje rau
nam. Kako jo ne postoji posebni senzor za odreivanje
Sl. 15.1b
137
stanja puta (suvo, vlano, led), to se taj podatak unapred
odreuje pritiskom odgovarajue dirke na instrument tabli 16.
Iz dobivenih informacija raunar odreuje razmak si
gurnosti od prednjeg vozila. Ako je taj razmak prekoraen
sleduje akustiki signal upozorenja preko zvunika 17. Uko
liko se smanjuje razmak signal je sve jai.
Dalja ispitivanja idu na to da se smanji mogunost da
radar reaguje na lane prepreke (lie) na ivici puta. Pobolj
anje u tome je otrije usmeravanje antene i upotreba vee
radne frekvencije. Meutim vea radna frekvencija vie je
podlona uticaju kie, vlage ili magle na rasprostiranje ta
lasa. Uzimajui u obzir sve radne uslove dolazi se do opti
malne frekvencije od 18 GHz. Ureaj je prikazan na Meu
narodnoj auto izlobi 1973. u Frankfurtu i sada je u daljem
usavravanju.
15.2. I mpulsni radar razvijen od AEG Telefunken
Noviju savreniju verziju slinog radara razvio je AEG
Telefunken u saradnji sa firmom Bo. Radar radi kao im
pulsni radar na 35 GHz sa razdvojenim emisionim i prijem
nim antenama, smetenim nad branikom ispred hladnjaka.
Prijemni emisioni deo predstavlja sa antenskim reflek-
tornim sistemom kompaktnu celinu, koja je Zatiena od
vlage i prljavtine. Osetljivost sistema je tolika da na rasto-
janju od 60 m identifikuje predmet veliine kofera, na 70 m
rastojanja trougao opasnosti sa kola, na 90 m vidi osobu,
na 250 m putniko, a na 300 m teretno vozilo. I ovaj je sistem
u daljem usavravanju.
15.3. Distanc-radar razvijen od firme SEL
Ovaj radar je konstruisao SEL u saradnji sa firmom
Daimler Benz. Sistem radi na opsegu 35 GHz sa 'FM modu
lacijom (FM CW radar) i ima neke prednosti u pogledu
138
usmeravanja, a time i otkrivanja i razlikovanja pojedinih
predmeta na putu. U blok-emi (si. 15.3) prikazan je princip
rada. Podaci sa radara o trenutnom rastojanju prepreke Rt
na putu i relativnoj brzini Vrel dovode se sa brzinom Vv sop-
stvenog vozila sa podacima o stanju puta Stp u specijalni
raunar sigurnosti, koji odreuje razmak sigurnosti Rs i taj
razmak uporeuje sa trenutno izmerenim rastojanjem Rt.
Ukoliko je Rt manje od Rs sistem daje optiku i akustiku
signalizaciju vozau da smanji brzinu vozila. Za obradu po
dataka primenjuje se u raunaru mikroprocesor. Veina
elektronskih sklopova ovog radarskog sistema izvedena je u
integrisanoj tehnici. Sistem je od 1975. u ispitivanju i u
daljem usavravanju. Oekuje se serijska izrada sistema i
njegova primena u vozilima poetkom 1980.
SI. 15.3
15.4. Distanc-radar sa infracrvenim zracima razvijen od fir
me BO
U odnosu na gore opisane sisteme ovaj radar radi sa
infracrvenim (u daljem tekstu IC) zracima.
Princip rada. Na zadnjem vozilu V2 (si. 15.4a) nalazi se
I C predajno-prijemni ureaj, koji emituje usmerene IC zrake.
Odbijeni zraci sa prednjeg vozila VI stiu do IC prijemnika
vozila V2, i na osnovu vremenskog razmaka emitovanog i pri-
139
Priguiva bliskih prepreka radi sa generatorom referent
nog napona 10, iji napon opada sa vremenom, si. 15.1b. Ovim
generatorom upravlja takter 14. Zadatak priguivaa bliskih
prepreka je da prigui reflektovane trenutne lane impulse
bliskih predmeta, kao to su gomilice lia, komadii hartije
kraj puta, koji su jaki zbog blizine, a ne predstavljaju opas
nost. Opasnost su dalja vozila, iji je reflektovani signal
zbog vee udaljenosti manji. Na si. 13.1b vidimo lani jai
signal, reflektovan od predmeta blizu antene i slabi signal
reflektovan od prepreke koja predstavlja opasnost. Refe
rentni napon na malom rastojanju je veliki i priguuje lani
impuls, dok na veem rastojanju toliko opada da slabi impuls
probija i on se registruje.
Sa vremensko-naponskim pretvaraem 11 odreuje se
trenutno rastojanje prednjeg vozila. I zlazni napon iz napon
skog komparatora 13 i napon iz taktera 14 odvode se u vre-
mensko-naponski pretvara, iz kojeg se dobij a napon propor
cionalan vremenu, dakle merilo za rastojanje. Ovaj se napon
vodi u raunar 12, u kome se diferenciranjem dobij a brzina
pribliavanja prednjem vozilu. Posebni brzinomer 15 odre
uje brzinu samog vozila i ta se informacija predaje rau
nam. Kako jo ne postoji posebni senzor za odreivanje
Sl. 15.1b
137
stanja puta (suvo, vlano, led), to se taj podatak unapre
odreuje pritiskom odgovarajue dirke na instrument tabli 16.
Iz dobivenih informacija raunar odreuje razmak si
gurnosti od prednjeg vozila. Ako je taj razmak prekoraen
sleduje akustiki signal upozorenja preko zvunika 17. Uko
liko se smanjuje razmak signal je sve jai.
Dalja ispitivanja idu na to da se smanji mogunost da
radar reaguje na lane prepreke (lie) na ivici puta. Pobolj
anje u tome je otrije usmeravanje antene i upotreba vee
radne frekvencije. Meutim vea radna frekvencija vie je
podlona uticaju kie, vlage ili magle na rasprostiranje ta
lasa. Uzimajui u obzir sve radne uslove dolazi se do opti
malne frekvencije od 18 GHz. Ureaj je prikazan na Meu
narodnoj auto izlobi 1973. u Frankfurtu i sada je u daljem
usavravanju.
15.2. Impulsni radar razvijen od AEG Telefunken
Noviju savreniju verziju slinog radara razvio je AEG
Telefunken u saradnji sa firmom Bo. Radar radi kao im
pulsni radar na 35 GHz sa razdvojenim emisionim i prijem
nim antenama, smetenim nad branikom ispred hladnjaka.
Prijemni emisioni deo predstavlja sa antenskim reflek-
tornim sistemom kompaktnu celinu, koja je zatiena od
vlage i prljavtine. Osetljivost sistema je tolika da na rasto-
janju od 60 m identifikuje predmet veliine kofera, na 70 m
rastojanja trougao opasnosti sa kola, na 90 m vidi osobu,
na 250 m putniko, a na 300 m teretno vozilo. I ovaj je sistem
u daljem usavravanju.
15.3. Distanc-radar razvijen od firme SEL
Ovaj radar je konstruisao SEL u saradnji sa firmom
Daimler Benz. Sistem radi na opsegu 35 GHz sa FM modu
lacijom (FM CW radar) i ima neke prednosti u pogledu
138
usmeravanja, a time i otkrivanja i razlikovanja pojedinih
predmeta na putu. U blok-emi (si. 15.3) prikazan je princip
rada. Podaci sa radara o trenutnom rastojanju prepreke Rt
na putu i relativnoj brzini Vrel dovode se sa brzinom Vv sop-
stvenog vozila sa podacima o stanju puta Stp u specijalni
raunar sigurnosti, koji odreuje razmak sigurnosti Rs i taj
razmak uporeuje sa trenutno izmerenim rastojanjem Rt.
Ukoliko je Rt manje od Rs sistem daje optiku i akustiku
signalizaciju vozau da smanji brzinu vozila. Za obradu po
dataka primenjuje se u raunaru mikroprocesor. Veina
elektronskih sklopova ovog radarskog sistema izvedena je u
integrisanoj tehnici. Sistem je od 1975. u ispitivanju i u
daljem usavravanju. Oekuje se serijska izrada sistema i
njegova primena u vozilima poetkom 1980.
SI. 15.3
15.4. Distanc-radar sa infracrvenim zracima razvijen od fir
me BO
U odnosu na gore opisane sisteme ovaj radar radi sa
infracrvenim (u daljem tekstu IC) zracima.
Princip rada. Na zadnjem vozilu V2 (si. 15.4a) nalazi se
IC predajno-prijemni ureaj, koji emituje usmerene IC zrake.
Odbijeni zraci sa prednjeg vozila VI stiu do IC prijemnika
vozila V2, i na osnovu vremenskog razmaka emitovanog i pri
139
jemnog signala meri se rastojanje R izmeu oba vozila i vre
menska promena dR/dt tog rastojanja. Na osnovu sopstvene
brzine v2 meri se i brzina prednjeg vozila vi po obrascu:
vi v2 + dR/dt
Analogni raunar odreuje kritini razmak Rk izmeu vo
zila iz sledeih podataka: vi, v2, usporenja koenja kl i k2
oba vozila i vremena reakcije t.
SI. 15.4a
Ukoliko je trenutno rastojanje R manje od kritinog Rk
daje ureaj optiki i akustiki signal upozorenja. Na taj nain
se subjektivna procena rastojanja vozaa zamenjuje objektiv
nom procenom radara i tako se odstranjuje najvei uzrok
udesa usled naletanja zadnjeg na prednje vozilo.
Najvei kritiki razmak nastaje ako se vozilo pribliava
prednjem vozilu koje stoji u mestu. Ako je brzina zadnjeg
140
vozila v2 = 200 km/h a usporenje koenja k2 iznosi 5 m/s2,
dolazimo do kritinog razmaka Rk = 110 m. Ureaj je predvi
en za najmanji domet od 120 m. Da bi se prednje vozilo
uhvatilo i na krivinama mora da je ugao hvatanja ure
aja 2.
IC snop snage oko 200 mW daje predajnik sa BaAs dio
dom, modulisan frekvencijom od 415 kHz. Parabolinim
ogledalom prenika 45 mm koncentrisu se IC zraci i usmera-
vaju ka prednjem vozilu. Odbijeni IC zrak sa prednjeg vozila
koncentrie se optikom prenika 18 mm na IC prijemniku
sa PIN-foto-diodom.
SI . 15.4b
Kako se meri rastojanje R. Rastojanje R meri se prema
si. 15.4b gde je prikazana modulacija emitovanog i primlje
nog odbijenog IC zraka (si. 15.4b). Zbog vremena rasprostiranja
zraka kasni modulacija odbijenog zraka u prijemniku za ugao
(pa. Uporeivanjem nultih prolaza obeju modulacija dobija se
etvrtasti napon Uao, ija je srednja vrednost Ua. Za ovo se
koriste razna logika kola, limiteri i dubokopropusni filtri.
141
Kako se srednja vrednost jednosmernog napona Ua me-
nja po jednoj periodinoj funkciji, javlja se napon Ua na
izlazu dubokopropusnog filtra vie puta. Da bi se izbegla vie-
znanost napona Ua, uzima se srednja vrednost za Ua u prvoj;
poluperiodi, a to odgovara rastojanju prepreke Ro od 120 m.
Na taj nain se napon Ua od stvarne prepreke (vozila) jasno
razlikuje na udaljenosti 0120 m od drugih lanih prepreka
2Ro, 3Ro koje su na udaljenosti preko 120 m. Sve se ovo pos
tie u posebnim logikim kolima, si. 15.4c.
SI . 15.4c
Blok-ema celog ureaja. Na emisionoj strani oscilator 9,
modulisan sa 415 kHz, preko VF pojaavaa 8, pobuuje emi-
sionu GaAs diodu, koja zrai IC svetlost, koja se paraboli-
nim ogledalom 7 usmerava ka prednjem vozilu. Odbijena svet
lost sa prednjeg vozila pada na optiku, koaksijalno smetenu
prema ogledalu. Optika IC zrak koncentrie na PI N foto-diodu
prijemnika 1. Prijemni signal se dalje pojaava u VF pojaava-
u 2, zatim ide u mea 3 za promenu uestanosti, pa se u MF
stepenu 4 dalje pojaava, odakle ide u limiter 5 i regulacioni
pojaavao 6.
Sa predajne strane deo svetlosnog zraka odvodi se jednim
svetlosnim vodom u referentni kanal, koji se sastoji iz istih
142
sklopova (1', 2', 3 ' , 4', 5' i 6') kao na prijemnoj strani. U logikon
kolu 11 dobi ja se napon Ua faznog pomaka oba signala, koji
po prolazu kroz niskopropusni filtar 12 daje merilo o rastoja-
nju R. Posle diferenciranja ovog signala u stepenu 13 dobij a se
razlika brzina vozila vi v2. Brzinu vozila v2 odreuje po
sebni brzinomer 14. U raunaru 15 obrauju se podaci v2,
vi v2, iz kojih se dobija podatak o kritinom rastojanju Rk.
Ovaj se podatak uporeuje sa R podatkom u komparatoru 18.
Zatim se u logikim kolima 16, 17 i 19 obrauju podaci o faz
nom pomaku <ra, rastojanju R, da bi se dobio odgovarajui
napon Ua, koji odgovara pravom rastojanju R. Iz ovih podata
ka, a u sluaju prekoraenja kritikog rastojanja, stupa u
dejstvo alarmni ureaj 20. Pri laganom pribliavanju (vonji
u koloni) alarm je ton sa prekidima. Ako se vozilo pribliava
velikom brzinom prednjem vozilu alarm se pretvara u otar
kontinualni ton. Akustinu signalizaciju prati i optika.
I skustva sa ovim ureajem. Vozai, na vozilima snabde-
venim ovakvim ureajima posle kratkog navikavanja na in
dikacije razmaka R, prihvatili su ovakvu kontrolu rastojanja
vozila, i osposobili se brzo da sami odreuju i odravaju pra
vilno rastojanje R. U mnogim sluajevima bi subjektivno od
reivanje rastojanja (bez kontrole radara) dovelo do udesa-
-naletanja na prednje vozilo.
Pogrena indiciranja razmaka bila su veoma retka a od
vozaa su uoena kao bezopasna i do njih je dolo u krivi
nama, prilikom odbijanja IC zraka od majih oiju sa stu-
bova kraj puta. i
J edina mana IC ureaja je da se ne moe koristiti kod
magle. U takvim sluajc uma i ureaji koji mogu da rade u
magli (napred navedeni listanc-radar sa mikrotalasima), efi
kasni su samo ako se vc :i lagano, koliko dozvoljava optika
vidljivost na putu. Meui n, kod lagane vonje i dovoljne op
tike vidljivosti, voza e :vek paziti i izbei udese i bez kon
trole distanc-radara.
143
Alarmni ureaj Tempo-control. Alarmni ureaj Tempo-
-control konstruisan od proizvoaa ITT grupe za sastavne
delove, predvien je za ugradnju u vozilu i upozorava vozaa
akustikim signalom ako prekorai brzinu vonje, koja je na
ureaju programirana. Ureaj se sastoji iz tri del: senzora,
koji se fiksira za tahometar u kolima, elektronskog del u vidu
male kutije i prikljunih kablova. Na ureaju se sa tri dirke
mogu programirati tri brzine na koje treba ureaj da reaguje.
Princip raa. Senzor sadri dva kalema sa gvozdenim jez
grom si. 15.5a. Senzor se nalepljuje na pogodno mesto sa spolj-
ne strane kuita tahometra, iji presek vidimo na si. 15.5b.
Gipka osovina pokree permanentni magnet i prilikom okre
tanja magneta indukuju se u metalnom zvonu vrtlone struje
usled ega dolazi do zaokretanja zvona. Spiralna opruga (na
slici se ne vidi) ne dozvoljava obrtanje zvona, ve samo zao-
15.5. A l armni ureaj za kontrol u brzine vonje
Sl. 15.5a, b
kret, koji je utoliko vei, to je bra rotacija magneta. Ka
zaljka privrena na zvonu na skali pokazuje broj obrtaja mo
tora, ili brzinu kretanja vozila.
144
Prilikom okretanja magneta indukuje se u kalemu sen-
zora naizmenini napon, koji je proporcionalan broju obrtaja
magneta. Taj se napon dalje pojaava u elektronskom delu,
si. 15.5c u operacionom pojaavau OPI . Iza OPI sleduje uob-
liava impulsa sa T1/T2. Potenciometrom P1 podeava se
vremenska konstanta lana za diferenciranje C6, Pl, R l l ako
je utisnuta jedna od programskih dirki IIII. Tranzistor T3
provodi dok nema ulaznih signala. Negativni impulsi iz lana
za diferenciranje blokiraju T3, a vreme blokiranja zavisi od
poloaja Pl, tj. vremenske konstante.
SI . 15.5c
Drugi operacioni pojaava OP2 radi kao komparator i
zatvoren je dok provodi T3, jer je njegov + ulaz preko T3
na napon O. Ulaz preko razdelnika R1/R2 dolazi na po
lovinu napona napajanja. Za vreme dok je T3 blokiran, raste
napon na + ulazu prema vremenskoj konstanti R12/C7, a
kada T3 provodi, opada prema konstanti R13/C7. Na +
ulazu se pojavljuje testerasti napon sa strmim porastom i bla
gim padom. Ukoliko brzina vozila raste bie vea frekvencija
testerastog napona, a kako se C7 ne moe dovoljno da is
prazni, raste srednja vrednost napona na + ulazu. Ako
10 Elektronika u automobilu
145
napon na + ulazu dostigne odreenu vrednost, provodi OP2
i na izlazu se pojavljuje pozitivni napon. Dirkama III I oda
bere se brzina vozila pri kojoj komparator OP2 postaje pro
vodan.
Plus napon sa izlaza OP2 preko R16 dovodi do provoenja
T4, preko kojeg dobija napajanje bloking-oscilator T5 koji
napaja malu slualicu i daje akustiki signal kad vozilo doe
do granice brzine. U blizini granice alarm se ponavlja u raz
maku od 1 Hz, i sa prekoraenjem brzine poveava se ues-
tanost alarma.
Montaa i reglaa ureaja. Ureaj se montira ispod in-
strument-table u vozilu, a senzor se spol ja nalepljuje na ku
ite tahometra. Opitom pri vonji sa brzinom oko 70 km/h
nae se najpogodnije mesto na kuitu za senzor da napon u
mernoj taki MT1 bude iznad 400 hV. Sada utiskivanjem dirke
I sa P1 podeavamo najmanju brzinu alarma. Druge dve vee
brzine podeavaju se dirkama I I i I I I i potenciometrima P2
i P3. J aina tona se podeava potenciometrom P4 prema umu
u vozilu.
Ureaj troi u miru oko 0,2 W. Ako elimo da ga isklju
imo iz rada treba pritisnuti obe dirke II i II I ime se isklju
uje napajanje.
15.6. Alarmni ureaj sa digitalnim kolima
I
Za razliku od prethodnog ureaja ovaj radi sa digitalnim
kolima. Iz blok-eme si. 15.6a vidimo da se impulsi iz induk
tivnog senzora dobijeni iz tahometra, pojaavaju u pojaava-
u, zatim se odbrojavaju u brojau, u kome se unapred dir
kama odreuju granine brzine od 10, 20, 40 i 80 km. U broja
se dovode jo i impulsi iz vremenskog kola. Ako se prekorai
programirana brzina ukljuuje se ton-generator koji daje aku
stiki alarm.
Principijelna ema si. 15.6b i dijagram pojedinih impulsa,
si. 15.6c pokazuju nain rada ureaja. Kao senzor slui kalem
146
SI. 15.6a
telefonskog adaptera, prilepljen na tahometar. I mpulsi iz sen-
zora pojaavaju se u TI T3. etvrtasti impulsi A iz T3 pre
tvaraju se u igliaste impulse B (si. 15.6c) u kolu 74121. Frek
vencija ovih impulsa proporcionalna je broju obrtaja taho-
metra i predstavlja merilo za brzinu vozila.
Impulsi B invertuju se u impulse F preko 1/4 NOR kola
7402, a zatim se odbrojavaju u brojau 74193. Od momenta
odbrojavanja impulsa F, dobijaju se iz vremenskog kola (1/2
74123) impulsi D i G odreene duine. Ovi impulsi nastaju u
SI. 15.6b
147
monoflopu 74123 od impulsa C koji su dobijeni invertiranjem
impulsa B u drugoj etvrtini NOR kola 7402.
Istovremeno sa vremenskim impulsom D nastaje u dru
goj polovini monoflopa 74123 impuls E dvostrukog trajanja.
Ovim se drugim monoflopom spreava ponovno okidanje pr
vog monoflopa (vremenskog kola), a dvostruko vreme obe-
zbeuje da se vremensko kolo oporavi do sledeeg impulsa sa
tahometra. Sledei impulsi C tahometra, poto je prolo vre
me oporavka E, ponovo okidaju vremenski monoflop koji
daje impulse D. Ovo se deava sve dok broj impulsa sa taho
metra ne prelazi programiranu brzinu, tj. broj impulsa koje
8 "1 f ~I I "]....i ...|....!....|....r f ...r - |....j....j....|....p-
C. J_____________________________1__ ___
i _______________ riiTiumnjiiijmjiiinjuin___r__
SI . 15.6c
broja treba da odbrojava. Broja se programira sa 4 dirke
kojima se izlazi brojaa 15, 1, 10, 9 spoje na +5 V,
ili na masu. Drugim parom kontakta dirki ukljuuje se stabi-
lisani izvor za +5 V i napon napajanja od 12 V.
Ako sa tahometra dolazi vei broj impulsa B no to je
programirano na brojau, javlja se na izlazu brojaa prenosni
impuls H, koji okida monoflip 1/2 74123 iz kojeg se javlja
impuls K i istovremeno se javlja akustiki alarm L. Ovaj
alarm nastaje u multivibratoru sastavljenom od druge polo
148
vine NOR kola 7402, iji se signal I uje samo dok traje im
puls I. Na mesto zvunika koristi se magnetna slualica.
Dok je broj obrtaja na tahometru ispod programirane
brzine, p.e dolazi do okidanja monoflopa 74123 i do alarmnog
zvuka.
Merno vreme D zavisi od tipa tahometra i podeava se
potenciometrom P, koji zajedno sa otpornikom od 11,2 k&
i kondenzatorom od 47 mikrofarada ini RC lan monoflopa
na ulazu 6 od kojeg zavisi vreme D. Za TTL kola sniava se
i stabilizuje napon iz akumulatora na 5 V pomou T4.
Tastatura za programiranje brzine je takve konstrukcije
da se pritiskom jedne dirke pomeraju dva para preklopnika.
Ako elimo na primer graninu brzinu od 70 km/h treba utis
nuti dirke za 10, 20 i 40 km. Ukoliko ni jedna dirka nije utis
nuta ureaj je iskljuen.
15.7. Regulator z a odravanje konstantne brzine vozila
Od nedavno se i u Evropi moe da nabavi specijalni ure
aj koji se ve izvesno vreme u SAD i serijski ugrauje: regu
lator za odravanje konstantne brzine kretanja vozila. Proiz
vodi ga zapadnonemaka firma VDO pod nazivom Tempo-
stat.
Radi se i o kompletu delova koji su prilagoeni svakom
tipu vozila. Popularno reeno u pitanju je elektronski uprav
ljana pedala za gas, koja dua i kraa putovanja ini ne
samo komfornijim i sigurnijim, ve i ekonominijim.
Ureaj vodi rauna da vozilo, nezavisno od uspona, spu
sta ili pravca vetra (prsni ili leni) odrava konstantnu br
zinu kretanja, to omoguava znatno smanjenje psihofizike
napregnutosti, jer vie ne postoji potreba za neprekidnom pa
njom koncentrisanom na odravanje konstantne brzine kre
tanja vozila (sistem: brzinomer-oi-noga-pedala za gas). Po
to vie nema potrebe za ovakvom koncentracijom, voza svu
svoju panju moe sada da upravi na saobraaj, odnosno na
vozila u njegovoj blizini. Naravno i pri ukljuenom ureaju,
149
voza u svakom trenutku, kada nae za potrebno, moe da
ubrza ili prikoi.
Ureaj se sastoji od etiri dela: generatora frekvencije
koji proizvodi signal ija je frekvencija direktno proporcio
nalna brzini kretanja vozila, zatim elektronskog regulatora,
koji uporeuje nominalnu sa stvarnom brzinom kretanja
vozila, regulatorskog sklopa koji deluje na karburator i ko
mandnog dela, koji voza pri dostignutoj eljenoj brzini kre
tanja vozila ukljuuje, posle ega komandni deo automatski
odrava izabranu brzinu kretanja.
15.8. Kontrola pojave leda na kolovozu
Ovaj ureaj na vreme upozorava vozaa o pojavi leda na
kolovozu i tako moe da sprei eventualni udes usled klizanja
vozila.
Ureaj radi na principu merenja spoljne temperature.
Led se stvara na kolovozu obino pri vlanom vremenu kod
temperature u visini branika od +4 do 0C. Svetlea dioda
svojim mirkanjem upozorava vozaa o mogunosti formi
ranja leda na kolovozu i potrebi smanjenja brzine.
Ureaj je napravljen sa integrisanim kolom LM3900 i sa
jo nekoliko RC elemenata. Kolo LM3900 sadri 4 operaciona
pojaavaa, od kojih se koriste samo 3.
Kao detektor temperature koristi se PTC otpornik tipa
K17, koji na 20C ima otpornost od 10 k&. Merenje poiva
na merenju struje po diferencijalnoj metodi u operacionom
pojaavau OPI , tako da merenje ne zavisi od naponskih
promena, te je nepotrebna naponska stabilizacija iz akumula
tora. Otpornik K17 ugraen je u zatitnu auru od plastike,
koja se montira na prednji branik.
Drugi pojaavao OP2 radi kao astabilni multivibrator ija
frekvencija zavisi od vrednosti K17, a OP3 radi kao kompara-
tor sa LED indikacijom. Pri spoljnoj temperaturi iznad 4C
LED jo ne svetli, kod +4C poinje LED da treperi sa frek
vencijom od oko 1 Hz i ta se frekvencija poveava sa snie-
150
SI . 15.8
njem spoljne temperature, tako da kod +2C dioda stalno
svetli.
Iz eme vidimo da se ono malo RC elemenata sa LM3900
moe smestiti na malu pertinaks-plou, koja se montira iza
instrument ploe u kolima, a LED postavimo na instrument-
-plou. Kao LED dolazi u obzir svaki tip.
Podeavanje signalizacije vrimo na sledei nain. auru
sa K l 7 stavimo u malu posudu sa vodom i kockicama leda iz
friidera, zajedno sa jednim ivinim termometrom. Dodava
njem leda podesimo temperaturu vode na 34C. Sada po-
tenciometrom P dovedemo LED da mirka. Dodavanjem
leda frekvencija mirkanja e se poveavati, da kod +1C
dioda stalno svetli. Dioda mora da se gasi sa vaenjem K17
iz vode.
U sluaju prekida dovoda K17 dioda e svetleti i kod
temperature +4C. Ovo moe vozau koristiti kao kontrola
ispravnosti sistema signalizacije.
151
15.9. Sistem za debl oki ranj e konica
Sistem za deblokiranje konica obavezan je u SAD za sva
teretna vozila. Sistem treba da omogui to manje klizanje to
ko va na kolovozu i da time povea snagu koenja i smanji
duinu putanje koenja. Na si. 15.9a vidimo kako zavisi sila
koenja od klizanja. Sila koenja opada sa blokiranjem to-
kova (klizanje ukoenog vozila) dok se poveava putanja koe
nja. Ako se prilikom koenja povremeno konica kratkotraj
no pritegne i otpusti, smanjuje se, kao to pokazuje 15.2b
obimna brzina toka r.co, brzina vozila v, a time i putanja
koenja, a to je vano, zadrava se kontrola upravljanja vo
zilom.
Automatika preuzima to naizmenino pritezanje i otpu
tanje konice u zavisnosti brzine kretanja vozila. Na si. 15.9c
prikazana je hidraulina konica sa deblokiranjem koenja.
Rad automatike je sledei: Sa unutranje strane bubnja za
koenje smeten je naroiti senzor 1, koji u zavisnosti brzine
vozila daje signal raunaru 2. Iz raunara se posle obrade ,
informacije dobije struja za otvaranje (zatvaranje) magnet
nih ventila, kojima se puta ulje u cilindar za koenje.
Na donjoj granici blokiranja zatvara se ulazni magnetni
ventil 4 i pritisak ulja (sila koenja) ostaje nepromenjena.
Zatim se otvara izlazni magnetni ventil 3, usled ega opada
pritisak ulja, vozilo se opet ubrzava, i im dostigne prvo
bitnu brzinu (gornja granica koenja) opet se zatvara izlazni
152
i otvara ulazni ventil. Automatika preko raunara podeava
vreme blokiranja i deblokiranja u zavisnosti brzine vozila i
stanja puta. Na si. 15.9c jo vidimo pedalu konice 5, ventil
konice 6, cevovode za ulje I i II sa rezervoarom 7, pumpu 8
i cilindar toka 9.
Senzori najee rade na elektromagnetnom principu.
Na osnovu toka smeten je zupasti magnet M, iji zupci
nailaze na jezgro kalema senzora, u kome se indukuje elek
trini napon, koji je proporcionalan brzini okretanja toka,
tj. brzini kretanja vozila.
I ndustrija danas izrauje veoma kompaktne senzore, koji
su sa tranzistorskim pojaavaem izvedeni u integrisanoj teh
nici i koji daju digitalne impulse etvrtastog oblika reda 5 V.
I mpuls se dalje prerauje u logikim digitalnim kolima rau
nara.
SI . 15.9c
153
Druga vrsta senzora ne radi na principu zupastog ma
gnetnog tokica, ve na principu pribliavanja metalnog de
tektora (ploe) u procep jezgra izmeu primarnog i sekun
darnog kalema transformatora. U primaru tee naizmenina
struja i napon koji se indukuje u sekundaru zavisi od polo
aja metalne ploe u procepu. Prednost ovakvog senzora
jeste to reaguje i na veoma male brzine kretanja vozila.
15.10. Elektronsko kontrolisana start automatika
Prilikom startovanja i kada je motor hladan treba da
je bogatija smea benzinom. To se postie zatvaranjem leptira
za dovod vazduha, a ovo se radi runo. Siemensova automa
tika radi ovo sama bez uea vozaa. Princip rada elek
tronske automatike vidimo na si. 15.10. Bimetalna spirala BS
pokree start leptir SKL, a temperaturu motora ispituje son
da F&m u vidu PTC otpornika.
Prilikom startovanja zatvoren je start leptir SKL. Time
se smea do max obogauje benzinom, to daje najpovoljnije
uslove startovanja. Odmah po startovanju zatvara se preklop-
nik SI nagore (kao na emi) i sada protie max struja kroz
greja HW koji greje bimetalnu spiralu. Spirala se usled
grejanja izvije i otvori leptir. Posle odreenog vremena ti u
zavisnosti temperature motora, vremenski prekida ZT preba
cuje preklopnik SI u donji poloaj, pa struia grejanja sada
ide preko regulatora grejanja HR, koji podeava struiu gre
janja spirale, a time i ugao otvaranja leptira prema tempera
turi motora koju pokazuje termometar TA.
Ako je leptir potpuno otvoren deluje na krajnji nrekida
S2, koji iskljuuje grejanje spirale. S2 se opet ukljuuje ako
se spirala potpuno ohladi, pa greja poinje da greje spiralu
i da pomera leptir.
Elektrino reenje automatike izvedeno je sa 2 opera-
ciona pojaavaa tipa TCA335A i vie RC elemenata preko
kojih se upravlja izlaznim stepenom sa darlington tranzisto
154
rom BDY88, koji daje struju za greja bimetalne spirale
leptira. Operacioni pojaava dobij a preko PTC otpornika
(ija otpornost raste sa temperaturom motora) informaciju,
koja se posle pojaavanja koristi za regulaciju pojaanja iz
laznog tranzistora BDY88 a time i struje grejanja grejaa
spirale. Na taj se nain obezbeuju optimalni uslovi za star-
tovanje motora.
SI . 15.10 P ri nci p rada start automati ke, T A termometar, ZT
vremenski preki da, H R regul ator grej anj a, SK L star t
l epti r, BS bi metal na spi ral a, HW grej a, F temperatursk a
sonda, cp temperatura motora
15.11. Elektronsko kontrolisano ubrizgavanje goriva
Sve gui saobraaj po gradovima zaotrava problem ot-
rovnosti izduvnih gasova iz vozila. Ovo se moe otkloniti
pogodnim doziranjem goriva u zavisnosti od radnog reima
motora. Na taj nain se ujedno i ostvaruje uteda u gorivu
i poboljava efekat rada motora pri raznim reimima rada.
Kao to je poznato potrebna koliina benzina zavisi u
svakom momentu od radnog stanja motora. Radno stanje mo
tora odreeno je: brojem obrtaja motora, poloajem leptira
155
tj. pritiskom na pedalu gasa i pritiskom koji vlada u usisnoj
cevi. Kako izmeu njih postoji meusobna funkcionalna za
visnost, to se svodi u krajnjoj liniji na to da je radno stanje
motora, kada je on doveden na svoju radnu temperaturu,
SI. 15.11 Serna elektronskog sistema ubrizgavanja goriva kod
VW 1600. 1 Pumpa za gorivo; 2 > filtar za gorivo; 5
rezervoar; 6 regulator pritiska; 8 elektroventil za
ubrizgavanje goriva; 10 usisna cev za dovod vazduha; 11
prekida pritiska; 12 detektor pritiska; 16 ventil za dodatni
vazduh; 17 glava cilindra; 18 razvodnik goriva; 19
prekida leptira; 20 razvodnik paljenja sa okidnim kontaktima;
23 detektor temperature na cilindru; 24 detektor temperature
usisnog vazduha; 25 kompjuter; 26 akumulator
156
odreeno samo pomou dva inioca, izmeu ona tri nabro
jana. Prema tome i koliina goriva koja treba da bude
ubrizgana u svakom momentu potpuno je odreena pomou
dva inioca. Za elektronsku kontrolu ubrizgavanja odabrani
su za to: broj obrtaja motora i pritisak u usisnoj cevi, budui
da se ove veliine mogu lako meriti.
Na veim i skupljim vozilima ugraen je elektronski si
stem ubrizgavanja goriva. Ovde emo opisati sistem firme
Bosch.
15.12. Sistem za ubrizgavanje goriva proizvodnje Bosch ugra
en u Volkswagenu VW 1600 E
Sistem se moe podeliti na dva dela energetski i uprav
ljaki.
Energetski deo obuhvata: pumpu (1) za potiskivanje ben
zina iz rezervoara (5) preko filtra (2) u cevovod goriva. Pri
tisak od dva bara cevovoda kontrolie regulator (6). Iz cevovo-
da se razdelnikom (18) gorivo razvodi do pojedinih elektromag-
netnih ventila (8) na glavama cilindra preko kojih se gorivo
ubrizgava u cilindar (17). Postoji jo posebni ventil za star-
tovanje pri niskim temperaturama (koji na si. 15.11 nije pri
kazan) smeten na utisnoj cevi za dovod vazduha (10).
Upravljaki deo ima vie organa koji prikupljaju potreb
ne podatke koji se obrauju u centralnom delu, jednom ma
lom kompjuteru (25) koji upravlja radom celog sistema.
Kompjuter, raen u tampanoj tehnici, sadri 250 sastavnih
delova, meu njima 30 tranzistora i 40 dioda. S ostalim or
ganima povezuje se kompjuter kablovima, koji se prikljuuju
jednim 25-polnim konektorom.
Potrebne podatke prikupljaju sledei organi: detektor
pritiska (12) i prekida pritiska (11) u usisnoj cevi (10),
okidni kontakti (20) smeteni u razvodniku paljenja (ne za-
meniti ove kontakte sa prekidaem struje), detektor tempe
rature (23 i 24) kontakt leptira za dovod vazduha (19).
157
Detektor pritiska (12) pretvara veliinu pritiska vazduha
u usisnoj cevi u odgovarajui dui ili krai elektrini impuls.
Pretvara se sastoji iz barometarske kutije povezane sa po
kretnim jezgrom i indukcionim kalemom. Barometarska ku
tija se pri manjem pritisku (zatvoren leptir) manje sabija,
a time manje ulazi jezgro u kalem ija je induktivnost zbog
toga mala, tako da se sa detektora dobij a kratak elektrini
impuls. Obratno, kada je leptir otvoren, veliki je pritisak u
cevi, barometarska kutija je sasvim sabijena, induktivnost
kalema je velika zbog prisustva jezgra u njemu i odati elek
trini impuls dueg je trajanja.
Prekida pritiska (11) radi na slinom principu sa mem
branom, koja se kod jaeg pritiska izvija i aktivira elektrini
kontakt. Detektor temperature (23) ustvari je NTC otpornik
smeten u cilindru gde protie voda za hlaenje motora. NTC
otpornik smanjuje svoju otpornost sa poveanjem tempera
ture i tako se dobij a informacija o temperaturi u motoru.
Pored toga predvien je i detektor temperature (24) u usis
noj cevi radi kontrole temperature usisnog vazduha.
Rad elektronske automatike izgledao bi ovako: kompju
ter dobij a sa okidnih kontakata (20) iz razvodnika paljenja
informaciju o broju obrtaja motora i o vremenu ukljuivanja
struje za elektroventil (8) za ubizgavanje goriva. Koliina
goriva zavisi od vremena trajanja ukljuenog ventila, a to
vreme se dobij a u kompjuteru obradom informacija iz de
tektora pritiska (12) i temperature (24). Ako kroz namotaj
elektro ventila ne tee struja, igla zatvara ventil. Po dva ven
tila odjednom se otvaraju impulsima iz kompjutera i to preko
provodnika K ventil u cilindru 2 i 3, a preko J , u cilindru
1 i 4.
Da bi motor pri niskim temperaturama lake startovao
obogauje se smesa elektroventilom za startovanje (na slici
izostavljen) kojim se ubrizgava dopunsko gorivo. Ovaj se
ventil za startovanje otvara strujnim impulsom koji se ne
dobij a iz kompjutera ve iz akumulatora preko termopre-
kidaa (na slici izostavljen), a koji se aktivira okretanjem
158
dugmeta za startovanje motora. Termoprekida se ukljuuje
samo na niskim temperaturama sam od sebe.
Pri punom optereenju mora se smesa obogatiti. Za ovo
daje informaciji impuls sa prekidaa pritiska (11). Posle
obrade ove informacije u kompjuteru sleduje produenje
vremena ubrizgavanja goriva na ventilu (8).
Ako se vozilo kree nizbrdo, leptir je zatvoren, a preko
prekidaa (19) dobij a kompjuter informaciju, i posle obrade
ove informacije sa informacijom o broju obrtaja motora (sa
okidnih kontakata 20 iz razvodnika paljenja) kompjuter is
kljuuje ventile za ubrizgavanje goriva. Ovo se deava ako
je broj obrtaja motora iznad 1800 u minuti. Kada turaa
opadne na 1200 obrtaja/minut, kompjuter ponovo ukljuuje
ubrizgavanje. Kompjuter (25) ukljuuje se preko posebnog
relea dovodnim kablom I pri startovanju motora.
Da bi opisani sistem ubrizgavanja radio pouzdano kon-
struisan je kontrolni test-aparat EFAW 228 kojim se mogu
kontrolisati svi upravljaki organi i kojim se svaka neis
pravnost lako pronalazi.
15.13. Interlock sistem prinudno korienje sigurnosnog po
jasa u vozilu
Ovaj sistem zatite obavezan je u SAD od 1972. a kod nas
od 1977. za sva putnika vozila. I ntermetal je za ovaj sistem
razvio specijalno integrisano kolo tipa SAJ 280, koje dosta
uproava realizaciju sistema. Sistem se sastoji iz dva glavna
del: sistema za blokiranje starter a A i sistema upozorenja B.
Sistem A prekida struju startera ukoliko jedan od sigur
nosnih pojase va nije zatvoren pri zauzetom seditu, ili ako
je pojas zatvoren na praznom seditu. Pri pokuaju starto-
vanja pali se signal Fasten Seat Belt-prikljuiti sigurnosni
pojas uz akustiko upozorenje zujalice. Startovanje motora
mogue je tek poto se pritegnu svi sigurnosni pojasevi.
Sistem upozorenja B radi za vreme vonje i daje isti
optiki i akustiki signal ako nije zatvoren sigurnosni pojas
159
pri radu motora, ili nije pritegnuta runa konica. Signal
upozorenja dobija se jo i ako voza, ili suvoza, za vreme
vonje otkopa pojas. Kako sistem B radi samo kada je vozilo
u pokretu, moe se sistem iskljuiti pritezanjem rune ko
nice.
Postoji jo vremensko iskljuivanje sistema A (debloki-
ranje startera) u trajanju od 3 minuta. Ovo je potrebno ako
se ugasi motor posle kratkog vremena rada. Ponovo uklju
ivanje motora mogue je za vreme do 3 minuta a da starter
ne blokira i ako nisu sigurnosni pojasevi privezani.
I ntegrisano kolo SAJ 280 sadri u sebi potrebna logika
kola i memorije, koja primaju sve informacije i posle njiho
ve obrade blokira se rele startera i ukljuuju optiki i akus-
tiki signali po napred navedenom redosledu. SI. 15.13 poka-
SI. 15.13
160
zuje povezivanje SAJ 280 sa ostalim organima komandama u
vozilu i sa tranzistorima i RC elementima izvan SAJ 280.
I nformaciju o stanju pojasa i zauzetih sedita daju odgo
varajui prekidai, koji spajaju ili odvajaju od mase pri
kljuke tih delova sa SAJ 280. I nformaciju o radu motora daje
kontrolni manometar za ulje. Signal iz prekidaa paljenja
takoe ide u SAJ 280 u kome, posle obrade u logikim kolima,
nastaju potrebni impulsi za aktiviranje tranzistora TI i T2.
Vidimo da tranzistor T2 ukljuuje rele Re, koje privla
enjem kotve K iskljuuje kolo napajanja relea startera.
Preko tranzistora TI ukljuuje se zujalica Zu i sijalica S
za optiku signalizaciju.
Ovo je bio uproen prikaz rada integrisanog kola SAJ 280
kojim je realizovan rad sistema A i B. Sistem radi u napon
skom intervalu od 616 V.
15.14. Gradnja jednostavnog alarmnog ureaja za sigurnosni
pojas
Sada emo videti kako amater moe na jednostavan nain
da realizuje ovakav alarmni ureaj, si. 15.14a.
Alarm se postie preko prekidaa P1 i P2 na vratima vo
zaa i suvozaa, kojima se pali unutranje svetio S3 u kolima.
Diodama Dl i D2 su oba paralelno vezana prekidaa razdvo
jena, da bi alarm reagovao kako kod vozaa, tako i suvozaa.
Alarm vozau nastaje u 4 logika NI kola i 2 tranzistora
vezana u Darlingtonovom spoju. Gornja strana eme deluje
na signalnu sijalicu SI vozaa, a donja na signal S2 suvozaa.
Signali svojim mirkanjem upozoravaju da treba da se pri-
veu sigurnosni pojasi.
Nain rada je sledei. Ako voza otvori vrata, zatvara se
P2 i ukljuuje unutranje svetio S3 a istovremeno se jedan
ulaz RS flip-flopa NI1/NI 2 vee na masu, dok drugi ulaz i
dalje ostaje preko R1 na plus naponu (taka 2). Time se
setu je flip-flop i njegov izlaz dolazi na logiko 1.
11 Elektronika u automobilu
161
Po ukljuivanju paljenja (utiskivanju kljua) dodija
taka 1 napajanje i astabilni multivibrator NI 3/NI 4 poinje
da radi. Njegova frekvencija je odreena sa R5./6 i Cl/2.
Preko R9 se pobuuje T1/T2 i alarmna sijalica SI sve'tli u
ritmu oscilacija multivibratora. Tek kada se P3 zatvori, pre
lazi izlaz flip-flopa na log. 0 pa multivibrator prestaje da
radi.
Kao prekida P3 moe da poslui svaki prekida u vidu
dugmeta (kao na stonoj lampi), koji se jednim pritiskom
ukljuuje, a drugim iskljuuje. P3 se montira na instrument-
-tablu pored SI .
Elegantnije reenje predstavlja si. 15.14b gde je za P3
uzet mali rid-kontakt, koji se sa dve obujmice privrsti za
bravu sigurnosnog pojasa. Na drugom delu brave nalepi se
mali permanentni magnet, koji prilikom zatvaranja brave
dovodi do zatvaranja rid-kontakta P3.
Elektronika suvozaa izvedena je na isti nain sa preki
daem P4 za iskljuivanje alarma, koji se kao rid-kontakt pri-
162
vrsti na bravu pojasa suvozaa. Sa P4 jo je paralelno vezan
P5. Ovaj je prekida potreban da bi se iskljuio pogreni
alarm ako suvoza izae iz kola, u kom sluaju njegov pojas
ostaje neprikljuen. P5 moe da otpadne, ako se za P4 ne ko
risti rid-kontakt ve obini prekida, koji se montira pored
S2 na instrument-tabli i kojim se onda iskljuuje alarm.
Da bi se izbegla posebna stabilizacija napona od 5 V, to
je potrebno ako se za NI kola uzme integrisano kolo TTL teh
nike 7400, koristi se integrisano kolo u MOS tehnici tipa 4011
sa 4 NI kola. Kola u MOS tehnici rade stabilno u opsegu na
pajanja od 316 V. Za Dl i D2 moe se uzeti 1N4001 (Ei), a
za TI T4 BC107.
Otpornik Rl l sa prigunicom Pr i kondenzatori C5C8
predvieni su za filtraciju napona napajanja iz akumulatora
ud 6 ili 12 V.
15.14b
!15.15. Mikroprocesori u sigurnosnim ureajima automobila
u perspektivi
Uloga mikroprocesora pokazana je ve u taki 3.1 kod opi
sa DME sistema.
Kakvu e ulogu mikroprocesori imati sledeih godina u
elektronskim ureajima u automobilu moglo se videti na jed
nom prototipu automobila Aston Martin Lagonda, koji je
bio izloen u salonu automobila EARLs COURT.
163
Za koordinaciju rada svih tih ureaja slui elektronski
mozak koji je dobio naziv LAGONDA. Rauna se sa veli
kim korienjem mikroprocesora za ovaj elektronski sistem
pri emu je osnovni zadatak mikroprocesora, da budu po
srednici izmeu snimaa podataka i displeja sa jedne stra
ne i odgovarajuih instrukcija za rad automobila (rad mo
tora, koenje, osvetljenje i si.)
Na instrument-tabli prikazuju se svi elementi na koje j(
voza ve navikao: brzina kretanja, broj preenih kilometara,
pritisak u gumama, zalihe goriva, a pored toga jo i trenutni
i proseni utroak goriva i druge izvedene (i izraunate) ve
liine i karakteristike.
Pokazaemo kako se na primer kontrolie pritisak u gu
mama. Na felgi toka je smeten senzor pritiska u vidu jednog
prekidaa sa membranom PM, si. 15.15. U samom prekidau je
ugraen jedan kalem ,u tampanoj tehnici, koji prekida krat-
kospaja, kada opadne pritisak u gumi toka. Prilikom okre
tanja toka prolazi prekida PM pored prenosnika PR koji
je montiran na drau na osovini toka. U prenosniku postoji
naizmenino magnetno polje iz posebnog izvora. Kada krat-
kospojen kalem prolazi pored prenosnika, malo se prigui
magnetno polje u prenosniku. Ovaj se signal prenosi u mikro
procesor, koji optikim putem upozorava vozaa o smanjenom
pritisku u toku.
Voza ima samo tri komandna elementa: volan, gas i ko
nicu. Sve ostale funkcije (usklaivanje brzine, kretanje se-
<I ita, sputanje prozora i zatvaranje i zakljuavanje vrata)
ostvaruju se uz pomo dodirnih senzora. U poslednje vreme
se za elektronske mozgove za potrebe automobila koriste
mikroprocesori. Praksa je pokazala da su oni u toj ulozi
malo iskorieni, pa postoji mogunost da se na njih povee
niz elektronskih kola.
15.16. Pozivni sistem za vozae u nudi
Auto pozivni sistem AEG-Telefunken predvien je, da u
sluaju kakvog udesa, voza moe da obavesti stanicu hitne
pomoi, ili servis za pruanje tehnike pomoi. Ureaj se
montira u vozilu i u sluaju udesa, ili se sam ukljuuje, ali ga
voza ukljui, posle ega alje radiogram u digitalnom obliku.
Predvieno je da se u Nemakoj na autostradama za ovu
svrhu podigne mrea relejnih primopredajnika. Pozivni signal
za pomo primae najmanje 23 relejne stanice, koje e zatim
goniometrijskim puteni odrediti lokaciju oteenog vozila. Te
lefonskom linijom relejna stanica e obavestiti najbliu stani
cu hitne pomoi i servis, koji e zatim radio-putem da stupe u
vezu sa vozaem oteenog vozila radi prikupljanja bliih in
formacija, da li da alju kola hitne pomoi, ako ima povre-
enih lica u oteenom vozilu.
Za ovaj pozivni sistem predviena su 3 kanala fl do f3
od po 20 kHz na frekventnom opsegu od 470 MHz. Na prvom
165
SI. 15.16
kanalu fl automatski se daje radiogram u digitalnom obliku
sa pozivnim znakom. Na drugom kanalu f2 stupa u vezu hitna
pomo, ili servis sa vozaem, a voza na treem kanalu f3
se sporazumeva sa njima. Frekvencije kanala odreene su po
meunarodnim propisima tako da e se ovaj sistem sigurnos
ti moi primenjivati i u drugim zemljama. Vidi i taku 23.2
gde je opisan predajnik za uzbunu ugraen u kolima.
Predvia se da cena svakog ureaja za vozila iznosi oko
300 DM, a oekuje se da e auto-radio Blaupunkt, snabeven
ovakvim pozivnim ureajem, biti skuplji za oko 150 DM.
Mrea relejnih stanica treba da obuhvati oko 4.000 stanica
razmetenih po autostradama u Saveznoj Republici Nemakoj.
Cena po jednoj stanici se procenjuje na oko 100.000 DM.
166
OPREMA ZA RADIO TV I ELEKTROAKUSTlCKE UREAJE
U KOLIMA
16. AUTOMOBILSKE ANTENE
16.1. Pasivne automobilske antene
U ovu grupu spadaju standardne teleskop-antene i flek-
nibilne antene od eline ice presvuene plastinom masom,
koje su savijene sa prednjeg kraja automobila na zadnji kraj,
ii. 1.6.1. Nedostatak oba tipa antena je taj, to se duina antene
i impeansa ovonog kabla ne mogu dimenzionisati za opti
malni prijem istovremeno za UKT i DSKT podruje. Kako
Inkva antena uvek predstavlja deo ulazne kapacitivnosti pret-
utepena, smanjuje antena osetljivost prijema ukoliko je ne
propisno montirana, pa vlaga ulazi u postolje antene.
Meutim, do sada su ovakve antene uglavnom u upotrebi
i zadovoljavaju, jer se u veini sluajeva u kolima slua lo
li. 11na, ili koja jaa stanica, prilikom ijeg prijema kvalitet
atitene ne dolazi toliko do izraaja.
Ovakve antene se ve isporuuju montirane u kolima za-
J ulno sa prijemnikom, sa kojim ine sastavni deo.
Pored navedenih nedostataka izloene su teleskop antene,
|mred korodiranja, i namernom oteenju obesnih prolaz
nika kao i krai, ukoliko voza zaboravi na parking placu da
uvue teleskop antenu. Ovakve teleskop-antene mogu ako su
u vuene, kod velikih brzina kretanja i kod vetra da dovode
lu raznih akustikih umova.
167
Zbog svega izloenog poela je industrija da traga za
novim tipom auto-antene. Fabrike koje izrauju sekurit
staklo ugrauju sada antenu u vidu tankog icanog okvira iz
meu dva slepljena stakla vetrobrana. Okvir je postavljen
6 cm od ivice stakla vetrobrana, si. 16.1b. Prve pokuaje
izvodila je amerika firma Pontiac.
Ulaganje icanih okvira izmeu staklenih slojeva iziskuje
naroitu tehnologiju, pa se prelo na tampanje antene sa
unutarnje strane vetrobrana provodnim srebrom. Automobili
Opel model Admiral i Diplomat isporuuju se sa takvim na
tampanim antenama sa unutranje strane vetrobrana.
A sada da vidimo kako moemo da napravimo takvu
unutranju antenu. Dademo dve varijante, sa provodnim la
kom i aluminijumskom folijom,
168
SI . 16.1a i b
SI. 16.1c, ,e
169
Unutranja antena na vetrobranu 1. varijanta.
Potrebno je nabaviti neki dobar elektroprovodni lak, na pri-
mer provodno srebro u tenom stanju, proizvod firme Degussa,
tipa 200, 204 ili 245. To je srebro u specijalnom rastvoru,
nanosi se etkicom i za 34 asa se sloj osui.
Kako slobodnom rukom nije mogue etkicom izvui
pravu liniju debljine 0,61 mm, treba na rastojanju 5 cm od
gumene ivice vetrobrana sa unutranje strane, nalepiti dve
paralelne selotejp trake na razmaku 0,61 mm. si. 1.6.1c.
Razmak izmeu traka etkicom se popuni provodnim srebrom.
Trake se skinu, kada se osui srebrni sloj.
Kontakt antena sa koaksijalnim kablom moe se ostvariti
na dva naina: 1) pomou jednopolne plastine male
luster kleme, koja se univerzalnim lepkom zalepi za staklo,
a u metalni deo se uvue komadi pokalajisane pletenice
(line) koja se drugim krajem zalemi za srebrnu traku,
si. 16.ld.; 2) umesto toga moemo koristiti riker kontakt
kakav imaju baterije od 9 V za tranzistorske depne aparate.
enski deo drikera koji je zanitovan za komadi kartona,
sa kartonom se zalepi za staklo i driker se pokalajisanom
pletenicom zalemi za antenu. Muki deo drikera se zalemi
za ilu koaksijalnog kabla, si. 16.le.
Unutranja antena na vetrobranu 2. varijanta.
Ukoliko ne moemo nabaviti provodno srebro moemo okvir
antene napraviti i od aluminijumske folije, koja se pod ozna
kom ALMA prodaje skoro u svakoj samoposluzi i koristi se
za pakovanje namirnica.
Od ove folije paljivo makazama iseemo traku irine
35 mm. Duinu ostavimo toliko da iz jednog komada do
bijemo okvir na staklu. Boropor lepkom nalepimo traku
57 cm udaljenu od ivice stakla sa unutranje strane vetro
brana. Kada je ceo okvir nalepljen, ostavimo jo 58 cm
slobodne folije i taj kraj uvedemo prema si. 16.ld ili e na
luster klemu, ili driker kontakt, kako je objanjeno kod 1.
varijante, radi prikljuka koaksijalnog kabla.
170
Greja zadnjeg stakla kao antena. Grejai koji se po
stavljaju na staklo automobila iza zadnjeg sedita, mogu se
veoma uspeno koristiti kao antene za automobilske prijem
nike.
Da bi se to omoguilo mora se spreiti kratka veza indu-
kovanog visokofrekventnog napona preko akumulatora. To se
moe postii ubacivanjem visokofrekventnih prigunica LI
i L2 koje su prikazane na si. 16.lf. Kondenzator C slui za
odvajanje jednosmerne komponente celog kola od automo
bilskog radio-prijemnika u sluaju da u antenskom kolu ve
ne postoji ugraeni rastavni kondenzator.
Kalemovi prigunica LI i L2 nainjeni su od bakarne la
kirane ice prenika 1 mm koja je namotana na feritno jezgro
prenika 6 mm, duine 20 mm. Broj namotaj a je 25 do 30.
SI . 16.l f
16.2. Aktivne automobilske antene
U novije vreme izrauju se tzv. aktivne auto-antene, tj.
imtene sa ugraenim VF pojaavaima za UKT i DSKT opseg,
i ojaavai su izvedeni kao integrisana kola, smeteni su u
postolje antene i sa njim ine elektrinu organsku celinu.
171
Naroitim elektrinim dimenzionisanjem oba pojaavaa
postiu se optimalni uslovi nivoa uma antene i samog poja
anja, tako da duina ovakve antene moe biti 1/3 duine
standardne teleskop antene, sa kojom ima iste elektrine pri
jemne karakteristike. Ima i varijanata aktivnih antena di
menzije samo oko 80 mm, koje su sa elektronikom smetene
u retrovizor i na krilu automobila. Za sada su ovakve antene
vie prototipovi te za raio-amatera, zbog specifinih delova
i integrisanih kola, koja se ne mogu svugde nabaviti, jo ne
dolaze u obzir.
17. RADIO-ELEKTRINO BLOKIRANJ E ELEKTRINE
INSTALACIJ E IJ KOLIMA
Elektrine instalacije u kolima svojim radom, usled var-
nienja dovode do VF smetnji, koje emo dalje nazvati radio-
-smetnjama i koje ometaju prijem kako aparatima u drugim
kolima, tako i aparatima ugraenim u sopstvenim kolima.
Zato i razlikujemo dva naina otklanjanja raio-smetnji:
daljinsko ili spoljno otklanjanje i unutranje otklanjanje.
Prema propisima J US N.N.O. 902 obavezna je fabrika da
blokira vozilo protiv daljinskih radio-smetnji, meutim, jo
uvek se esto na ekranu televizora vide smetnje od oblinjeg
{automobila, to znai da blokiranje nije na svim kolima
propisno izvedeno.
Da bi u kolima mogli da rade bez smetnji ugraeni apa
rati, mora se izvriti unutranje blokiranje kola od radio-
smetnji.
17.1. Izvori radio-smetnji
Elektrine varnice dovode do elektromagnetnih talasa,
koji se rasprostiru na svim frekventnim podrujima du
elektrine instalacije u kolima i primeuju se kao kranje u
zvuniku ili crne take na ekranu televizora.
172
Radio-smetnje izazivaju sledei elektrini ureaji:
instalacije paljenja (varnice u sveicama, u razvod-
niku paljenja i varnice niskonaponskog prekidaa bobine);
generatori, alternatori i regulatori napona (regleri)
usled varnienja na kolektoru i na platinskim dugmadima;
svi prekidai strujnih kola;
svi elektromotori u kolima (ventilatori, brisai stakla);
obrtomeri, elektrini asovnici;
starter za vreme rada;
sirene i migavci;
labavi kontakti usled nepritegnutih kontaktnih za
vrtanja;
slabi ili povremeni metalni spojevi karoserije sa osta
lim delovima;
elektrostatiki naboji karoserije ili guma na toko-
vima, ili gumenih kaieva generatora ili ventilatora.
U taki 17.2 bie govora o jo nekim smetnjama.
17.2. Sredstva za otklanjanje radio-smetnji
Priguivajne sa otpornicima. Na si. 17.2a vidimo talas
smetnji koje izaziva varnica sveice za paljenje. Priguiva-
njem pomou otpornika, koji se ugrauje izmeu sveice i
dovodnog kabla, smetnja se osetno smanjuje, si. 17.2b. Vano
je da priguili otpornik bude to blii izvoru smetnji, jer
inae komad ice od sveice do otpornika i dalje zrai, pa
je otpornik bez uticaja.
Prigusni otpornik
173
SI . 17.2a, b
Otpornici su iani reda 1020 kl; vea vrednost osla
bila bi varnicu. Na si. 17.2c i d prikazani su zatieni utikai
sveica i klizni razvodnici.
SI . 17.2c, d, e, f
174
Blokiranje vodova kondenzatorima. U dovodne ice se pri
kljuuju to blie izvoru smetnji kondenzatori, koji smetnje
odvode na masu. esto se ukljuuje u dovod i prigunica koja
za radio-smetnje predstavlja veliku otpornost. Konden
zatorima, koji mogu biti paralelnog i provodnog tipa, blo
kiraju se prekidai, kolektori generatora i svih motora i drugi
elektrini ureaji kod kojih nastaju varnice prilikom raa.
Za blokiranje smetnji na DT i ST opsegu upotrebljavaju se
paralelni, a za KT i UKT, provodni kondenzatori (si. 17.2.el.
Kapacitivnost paralelnih kondenzatora iznosi oko 0,52,2
a provodnih izmeu 0,052,2 mikrofarada. U tabeli 36 na kraju
knjige dat je pregled kondenzatora za blokiranje proizvodnje
Iskra.
U teim sluajevima primenjuju se kombinacije konden
zatora i prigunice, tzv. filtri (si. 17.2f) u kojima je induktiv-
nost prigunice reda 540 mikrohenrija. Presek ice pri
gunice mora biti predvien za dotino optereenje. Tabela 36
obuhvata i ovakve filtre.
J o jednom upozoravamo da kondenzatore i filtre treba
prikljuiti to blie izvoru smetnji i da imaju dobar spoj sa
masom. Pored toga treba da su dobro mehaniki privreni
zbog vibracije u kolima. Najsigurnije je upotrebljavati kon
denzatore koji su naroito za tu svrhu izraeni.
esto je generator, alternator, mehaniki regler ili neki
motor iz mehanikih razloga radi priguenja oscilacija od
motora, privren na gumene amortizere, tako da ovi delovi
nisu u elektrinom spoju sa masom motora ili asijom vozila.
U takvom sluaju treba masu ovih delova gipkom bakarnom
trakom ili pletenicom preseka 2,5 mm2spojiti sa masom mo
tora, odnosno asijom vozila.
Oklopljavanje vodova. U najteim sluajevima moraju
se vodovi pa i pojedini delovi instalacija statiki oldopiti, tj.
preko vodova se navlai iani oplet, a preko sveice, raz-
vodnika i bobine se stavlja limeni oklop. Vano je da svi
oklopi imaju dobar spoj izmeu sebe i sa masom vozila.
Kapacitivnost oklopljenih vodova za paljenje poveava sc
oko deset puta prema neoklopljenim vodovima to moe da
175
poremeti karakteristiku varnice i da dovede do poveanog
nagorevanja elektroda u sveici. Radi ovoga se u utikae za
sveice ugrauju otpornici reda oko 1000 Oldopljeni vodovi
sadrani su u tabeli 36. /
Spojevi sa masom. Vei metalni delovi karoserije ili me
hanizma motora mogu usled vibracije na dodirnim takama
da imaju as bolji, as loiji spoj to moe dovesti do raznih
smetnji, usled nejednakih elektrinih naboja koji se javljaju
SI . 17.2g, h
na tim mestima. Ukoliko jo ima veih zazora izmeu po
krivaa motora i karoserije, dospevaju smetnje izvan po
klopca i zagauju prostor oko antene, si. 17.2g. Ovo se
spreava fleksibilnim bakarnim trakama, kojima se premo
uju sva ona mesta gde nema sigurnog kontakta, ili gde moe
doi do povremenog spoja usled vibracije.
Ovakve trake dovode i do poboljanja ako je motor izo-
lovano postavljen na asiji i ako nema dovoljnog metalnog
spoja izmeu motora, asije, hladnjaka, zadnjeg zida. Sve ove
delove treba spojiti fleksibilnom trakom.
Naveemo jo nekoliko uzroka radioelektrinih smetnji
u vozilu:
Ugraeni elektrini asovnici, prikljueni na + pol,
sa magnetnim navijanjem, mogu izazvati smetnje kod peri
odinog ukljuivanja magneta. Dovoljno je ispred asovnika,
176
izmeu .+ pola i mase ukljuiti kondenzator od 0,52 nF
ili filtar.
Sirena moe nekad da smeta. Ona se ne srne blokirati
kondenzatorom, jer bi to uticalo na visinu tona i jainu.
Smetnja od sirene je znak da postolje auto-antene nije u
dobrom spoju sa karoserijom.
Merai benzina u rezervoaru mogu smetati. Njih treba
premostiti kondenzatorom od 0,5 do 2 nF.
Elektrini obrtomeri, ako dobij aju impulse sa preki
daa bobine (platinska dugmad). Izmeu dovoda za obrtomer
i prekidaa ukljuiti filtar (to blie prekidau), pri emu
paziti da se ne remeti (usled kondenzatora u filtru) rad insta
lacije paljenja.
Ako se pri radu pojedinih prekidaa uje pucketanje,
zaprljani su ili nagoreli kontakti. I zrauju se specijalni filtri
(sa kondenzatorom i prigunicom, dimenzionisanom za struju
prekidaa), koji se ukljuuju ispred prekidaa. esto je jefti
nije, na mesto filtra, zameniti prekida, naroito ako su mu
kontakti ve dosta nagoreli, to je esto sluaj kod prekidaa
stop-svetla.
Otklanjanje elektrostatikih naboja na gumama. Usled
trenja na suvom kolovozu mogu se na gumama, pri veim
brzinama pojaviti elektrostatika punjenja, koja se preko
valjkastih leaja tokova prazne na asiju kola to dovodi
do pucketanja u zvuniku.
Slina elektrostatika punjenja nastaju i na karoseriji
usled trenja okolnog vazduha pri veoj brzini vozila.
Konstruisane su specijalne kontaktne opruge (si. 17.2i)
koje se umeu izmeu kape toka i tako daju kontakt sa
glavinom toka na osovini. Na taj nain se kontinualno od
vode elektrostatiki naboji na masu.
Statiki naboj klinastih gumenih kaieva za pogon ven
tilatora ili generatora mogu se otkloniti ako se na mesto obi
nih kaieva upotrebljavaju specijalni elektrino-provodni
kaievi.
l Elektronika u automobilu
177
SI . 17.2i
Statiki naboji javljaju se sve vie, jer su danas, delovi
od metala, pa negde i ela karoserija, zamenjeni plastinim
materijalima. I u unutranjosti vozila moe doi do statikih
naboja usled trenja odee na seditima. Naroito odea i ja
stuci od sintetike pogoduju tome. Specijalni antistatiki sprej,
kojim se poprskaju sedita, za izvesno vreme, svojom elektri
nom provodljivou, moe da zatiti od statikih naboja, koje
putnik osea kao bezopasno, ali esto neprijatno peckanje, pri
dodiru metalnih predmeta. Tada dolazi do pranjenja, pucke-
tanja, a mogu biti i male varnice, koje se uju u zvuniku.
17.3. Kako treba pristupiti otklanjanju smetnji
Pre svake intervencije u unutranjosti treba ispitati elek
trinu i mehaniku ispravnost svih delova instalacije. Sva
oteena mesta treba prethodno dovesti u red. Kolektori na
generatoru, starteru i ostalim elektro-motorima moraju se
oistiti, etkice pravilno nabrusiti prema krivini kolektora i
podesiti na pravilan pritisak. Svi kontaktni spojevi moraju
biti vrsto pritegnuti, kontakti na prekidaima i osiguraima
moraju vrsto nalegati na svoja mesta.
178
Stepen zatite od radio-smetnji zavisi od vrste prijem
nika, frekventnog opsega, od same auto-antene i njenog polo
aja na kolima i od karoserije kola. Treba uvek gledati da se
eljeni efekat zatite postie sa to manje trokova, to je
esto mogue izborom odgovarajue antene i njenog poloaja
na karoseriji.
Antenu treba montirati na prednjem delu karoserije u
blizini prijemnika tako da koaksijalni dovod bude krai. Po
stolje antene treba da ima dobar spoj sa masom karoserije i
sa oklopom koaksijalnog kabla. Montau izvriti prema fa
brikom uputstvu. Antene postavljene pozadi karoserije za-
htevaju dugake dovode do prijemnika to treba izbegavati.
Ukoliko je karoserija metalna, ili nad motorom je metalni
poklopac, smanjuju se trokovi zatite. Vie truda zabtevaju
kola sa karoserijom od plastike. Prilikom fiksiranja konden
zatora i filtra treba mesta dobro oistiti od laka ili re da
bi se postigao dobar spoj sa masom.
17.4. Zatita od radio-smetnji na ST i DT (srednje i dugo-
talasnom podruju)
1) Na sveice postaviti otporne kapice tipa BI K odnosno
C1K a u kapu razvodnika otporne elemente A1K do A10K.
Oznake delova odgovaraju delovima navedenim u tabeli 36
na kraju knjige.
Napomena: ova zatita izvedena je u veini sluajeva jo
u samoj fabrici i ona je obavezna prema propisu o zatiti od
daljinskih radio-smetnji.
2) Na bobini premostiti prema masi primarni prikljuak
(15) kondenzatorom KP221/5.
3) Ako je regler na generatoru, prikljuak B+ premos
titi istim kondenzatorom kao pod 2), a po potrebi prikljuak
D+ kondenzatorom KP 051/1. Ukoliko je regler van genera
tora, spojiti posebnom icom prikljuak reglera D sa D
na generatoru.
179
4) Na alternatorima sa odvojenim mehanikim reglerom
izmeu reglera i alternatora ukljuiti filtar F1515/8 i 1516/8,
koji ima svoju tropolnu utinicu. Alternatori sa elektronskim
reglerima nemaju mehanikih prekidnih kontakata te otpada
svako blokiranje.
5) Na motorima (brisai stakla, pumpe) prikljuke do
voda struje premostiti kondezatorima KP 051/1 ili KP 301/2
prema masi. Ukoliko to ne pomae struju dovesti preko filtra
F 1110/1.
17.5. Zatita od radio-smetnji na KT i UKT podruju (kratki
i ultrakratki talasi)
1) Kao pod 17.4.1, ali sa kapicama B5K i B10K, odnosno
C5K i C10K. Obine sveice treba zameniti sa zatienim
sveicama protiv radio-smetnji, ili na obine sveice staviti
statike oklope. U razvodniku paljenja obini kliza zame
niti sa zatienim.
2) Na bobini izvriti zatitu kao pod 17.4.2.
3) Na generatoru sa ugraenim reglerom prikljuak B +
premostiti kondenzatorom KU 301/8, a prikljuak D+ kon
denzatorom KU 051. Ako je regler odvojen od generatora,
prikljuak reglera B+ premostiti sa KU 301/8, D+ sa KU
051/1 ili KU 051/3, zatim spojiti D reglera sa D generato
ra. Po potrebi izmeu prikljuka DF reglera i generatora
ukljuiti filtar F1210/2 a u teim sluajevima F1810/13.
4) Zatita alternatora kao pod 17.4.4.
5) Na motorima izvriti zatitu kao pod 17.4.5. Ukoliko
to ne dovodi do rezultata, umesto filtra F 1110/1 probati
F 1616/9.
17.6. Zatita od radio-smetnji u vozilima sa ugraenim radio-
telefonom
Ovakav je sluaj sa vozilima hitne pomoi, poarne ko
mande, milicije i drugim vozilima u kojima su ugraene UKT
primopredajne stanice.
180
Radio-elektrina zatita postie se primenom specijalnih
oklopljenih sveica, oklopljenog razvodnika i oklopijenih vodo
va do sveica tipa RFM 833/C ili RFM 833/D, kao i ugradnjom
posebnih filtara F1918/14, F2018/14 ili 2119/14. Ova zatita se
izvodi u samoj fabrici po posebnom zahtevu.
17.7. Uputstva za izvoenje unutranje zatite od radio-
smetnji na nekoliko domaih i stranih vozila kojih ima u
veoj koliini kod nas
Na si. 17.7 i u tabeli 17.7 dati su podaci za izvoenje
unutranje radio-zatite pod pretpostavkom da je ve izve
dena u fabrici spolj na zatita.
Pojedini elementi oznaeni su na emi sa A-E a prikljuci
sa a-e na bobini, generatoru i regleru. Tabela 17.7 daje blie
podatke o vrsti elementa i oznaci prikljuka (kontakta) na
vozilu.
U koloni spojiti elove oznauju brojevi 113 koje
delove vozila treba meusobno povezati bakarnom trakom,
ili vieinim bakarnim vodom preseka najmanje 2,5 mm2.
Brojevi oznauju:
1. Poklopac motora karoserija,
2. Ventilator karoserija,
3. Regler dinamo,
4. Bobina blok motora,
5. Regler karoserija,
6. Bobina karoserija,
7. Filtar poklopac ventila,
8. Poklopac ventila blok motora,
9. Nosa hladnjaka blok motora,
10. Regler elemenat kojim se otklanja smetnja,
11. Kuite bobine filtar vazduha,
12. Regler bobina,
13. Blok motora karoserija.
Najzad u koloni Primedba naveden je elemenat kojim
se blokira brisa stakla, asovnik ili drugi neki deo.
181
S
I
.

1
7
.
7
184
17.8. Radioelektrine smetnje koje dolaze izvan vozila
I ako je vozilo prema napred navedenim uputstvima blo
kirano, esto je otean, a momentano i onemoguen potpuno
ist prijem od spoljnih smetnji, koje ulaze u prijemnik preko
antene. Ovde podseamo na pojedina mesta (tuneli, podvo
njaci, mesta ispod dalekovoda), koja su za prijem jako osen-
ena, bilo usled okolnih zgrada, ili konfiguracije samog zem
ljita, tako da se nekada ni lokalna stanica ne moe primati.
Ta se pojava primeuje naroito na UKT opsegu, usled
refleksije talasa. esto je dovoljno prei kolima samo 23 m
dalje, pa da se prijem vrati normalnoj jaini. Na KT, ST i DT
opsegu je prijem pri prolazu vozila ispod dalekovoda, tram
vajskih ili trolejbuskih ica, ili u blizini fluorescentnih sve-
tiljki, esto praen jakim kranjem. Na ST i DT opsegu i at
mosferske smetnje mogu da ometaju ist prijem.
Ovakve se smetnje ublauju, kod novih modela autoradia,
u kojima je ugraeno specijalno ASU, IAC, ESA kolo (vidi
taku 18.1) za otklanjanje trenutnih impulsa smetnji. Za
vreme trajanja impulsa smetnje blokira se NF deo prijem
nika, tako da se ne primeuje trenutna smetnja.
Na kraju nekoliko saveta pri pojavi ovakvih smetnji:
Podesiti autoradio uvek samo na jaku lokalnu stanicu.
Ako se prima na UKT opsegu, uvlaiti antenu to vie, kako bi
se primale samo jake UKT stanice.
Ukoliko je autoradio predvien za automatsko traenje
stanica (vidi taku 18.1), prijemnik ukljuiti na najmanju oset-
Ijivost, kako bi se primale samo najjae stanice. Ako je prijem
nik predvien d za stereofonski prijem prei samo na mono
prijem.
Tonblendu postaviti na tamno kako bi se kranje
to vie ublailo.
I na kraju, ako su u pitanju atmosferske smetnje, koje
su naroito izrazite na DT i ST opsegu, iskljuiti autoradio.
185
18. AUTOMOBILSKI RADIO-PRIJ EMNI UREAJ I
18.1. Prijemnici za radiodifuzni prijem
Za ugradnju u kola konstruisani su specijalni radio-pri-
jemnici koji su po svojoj konstrukciji predvieni uslovima
rada u kolima. Prijemnici su zbog potresa privreni na gu
menim amortizerima u specijalnim nosaima-okvirima, koji
se pored teleskop-antene isporuuju kao montani pribor uz
prijemnik. esto ide uz prijemnik i kompletna garnitura
(kondenzatori, otpornici i prigunice) za raio-elektrino blo
kiranje instalacije u kolima. Prijemnici se danas proizvode is
kljuivo sa tranzistorima za jedno (ST), ili vie talasnih po
druja, sa izlaznim stepenima snage 13 W. esto zvunik
nije ugraen u prijemnik ve se postavlja na pogodno mesto
u kolima. Prijemnik se napaja iz automobilskog akumula
tora.
Na prijemnicima jeftinije klase traenje stanica vri se
runo, okretanjem dugmeta. U ovu kategoriju spadaju sle-
dei automobilski prijemnici domae proizvodnje: Auto-radio
AT101, 302, AP125, 126, 130, zatim uvozni prijemnici: Becker-
model Monte Carlo, AVUS, Evropa, RFT-aparati razni
modeli Blaupunkta i japanski automobilski prijemnici fabri
kata Belson, Sanyo, Sharp, Sankoh, TEN i dr. Detaljan opis
sa emom ovih aparata moe se nai u knjizi Opravka raio-
-aparata, XI I I izdanje i J apanski prijemnici, magnetofoni i
gramofoni, I izdanje.
Skuplji modeli prijemnika rade sa automatskim trae
njem i elektronskim podeavanjem stanica. Kod starijih mo
dela, za to je sluio jedan elektromotor, koji je polako pokre
tao kazaljku na skali, sve dok se ne uhvati koja stanica. Kada
prijemnik naie na samu stanicu, stupa u dejstvo elektronska
automatika, koja zakoi pogonski motor, i elektronskim pu
tem navlai se prijemnik na stanicu, tj. prijemnik se sam
dalje podesi na stanicu to je poznato pod nazivom AFC
(automatska kontrola frekvencije). Ovo se postie varikap
diodama.
186
Kod novijih skupljih modela automobilskih prijemnika
potpuno je naputena mehanika podeavanja sa promenlji-
vim kondenzatorom i elektromotorom i sve je zamenjeno
elektronikom. Takav je prijemnik npr. Blaupunkt Koburg,
Bamberg electronic, Becker Grand Prixe 240 iji je opis
automatike prikazan u knjizi Opravka radioaparata, XIII
izdanje.
Noviji modeli auto-prijemnika imaju ugraena specijalna
elektronska integrisana kola, poznata pod nazivom IAC (In-
terference Apsorption Circuit) interferentno apsorpciono
kolo, ili ASU (Automatische Stor Unterdrtickung) auto
matsko potiskivanje smetnji, kojima se u prijemniku potis
kuju povremeni impulsi smetnji, koji dolaze bilo iz samog
vozila ili izvan vozila.
Pri pojavi impulsa smetnji IAC kolo priguuje NF signal
iza racio-detektora za vreme dok traje impuls smetnji. Deta
ljan opis ovog sistema dat je u knjizi Opravka radio-aparata,
XI I I izdanje, kod opisa auto-radia Grunig- WK2510, ili Blau
punkt: Bamberg CR, ili ESSEN CR.
U kolima moe se koristiti i svaki prenosni tranzistorski
prijemnik sa ugraenom baterijom i feritnom antenom. Na
ravno, reprodukcija nee biti dovoljne jaine. U ovakvim slu
ajevima moe se uzeti dodatni pojaava opisan u taki 19.
Vana napomena prilikom korienja svih vrsta prijem
nika u kolima:
ist prijem pri radu motora mogu je samo u kolima
ako je izvedeno blokiranje prema taki 17.
18.2. Stereo auto-prijemnici s ugraenim kasetofonom i
auto-kasetofoni
Auto-prijemnici skuplje klase predvieni su danas u ve
ini sluajeva i za stereo prijem na UKT podruju. Kao pri
mer navodimo prijemnike Blaupunkta: Mnster stereo,
Frankfurt stereo, Bamberg stereo s ugraenim kasetofo-
187
nom, Essen CR s kasetofonom, a od firme Becker: Europa
I I stereo, Monza Cassette stereo. Ugraenim kasetofonima
mogu da se snimaju i reprodukuju programi koje prima
prijemnik.
Za prijemnike starije proizvodnje konstruisani su dodat
ni kasetofoni, koji mogu samo da reprodukuju ve snimljene
trake. Kao primer navodimo prijemnike Blaupunkt: auto-
-kasetofon ACR900, autostereo kasetofon ACR922 i ACR 925,
Beker: Cassette stereo 355.
Svi navedeni aparati detaljno su opisani u gore pomenu-
toj knjizi.
18.3. Prijemnici za saobraajne informacije i za prijem
Eurosignala
Razni sistemi za prenos saobraajnih informacija za vre-
me vonje opisani su u taki 23. I ndustrija proizvodi razne
adaptere, koji se prikljuuju na auto-radio radi prijema sao
braajnih informacija. Primer takvog prijemnika jeste gore
pomenuti prijemnik Grunig WK2510.
Meutim pojedini sistemi zahtevaju specijalne auto pri
jemnike koji se montiraju u vozilu pored auto-radija za radio-
difuzni prijem. Ti su prijemnici opisani u taki 23.1 do 23.3.
Za pozivnu radio-slubu Eurosignal iz take 24 konstru
isani su specijalni prijemnici koji su predvieni za ugradnju
u vozilo, ili kao runi prenosni prijemnici.
18.4. Primopredajnici za CB saobraaj
Poslednjih godina dozvoljena je na Zapadu upotreba ma
lih privatnih primopredajnih stanica Sina tzv. CB (Citizen
Band) bandu na 11-metarskom podruju, na kome je dozvo
ljen rad graanima. Takve male primopredajne stanice mogu
biti runo-prenosne, stacionirane u stanu, ili mogu biti pred
188
viene za ugradnju u vozilo. Ugraena CB stanica u vozilu
koristi postojeu auto-antenu u vozilu. Rad sa ovim stani
cama dozvoljen je graanima bez prethodnog odobrenja po
te, to nije sluaj i za operatore amaterskih stanica.
CB ureaji rade telefonijom na frekventnom opsegu od
27,005 do 27,135 MHz tj. na 11-metarskom podruju sa mak
simalno dozvoljenom izlaznom snagom od 0,5 W. Domet ovih
CB ureaja je ogranien na nekoliko kilometara a koriste se
za vezu vozila sa najbliom okolinom.
19. DODATNI POJ AAVA SA ZVUNIKOM U KOLIMA
U taki 18.1 videli smo da je nedovoljne snage reproduk
cija prenosnog prijemnika u kolima. Ovo se moe pojaati
dodatnim pojaavaem sa zvunikom. Ulaz pojaavaa pri
kljuuje se u gnezdo za slualicu, kojeg ima na svakom pre-
nosnom, ili depnom prijemniku. J aina reprodukcije regu-
lie se na prijemniku.
Sa integrisanim kolima koja se mogu dobiti i kod nas,
mogu se jednostavno sagraditi NF pojaavai sa nekoliko do
datnih delova, tako da se ne isplati gradnja NF pojaavaa sa
diskretnim poluprovodnicima. Zbog toga smo i izostavili NF
pojaavae sa tranzistorima iz ranijih izdanja.
19.1. NF pojaava sa integrisanim kolom 1. varijanta
Takvi su pojaavai predvieni za autoradio i prenosne
gramofone. Pojaava se moe ugraditi i u samu kutiju zvu
nika.
Primer takvog pojaavaa izlazne snage 7 W jeste integri
ramo kolo TBA 810S od Telefunkena, si. 19.1. I zvan integrisa-
nog kola potrebna su jo samo nekoliko RC elemenata. K u
ite integrisanog kola izvedeno je tako da obezbeuje dobro
odvoenje toplote. Kod napona napajanja od 6 V iznosi iz
lazna snaga samo 1 W.
189
Slino integrisano kolo TDA2870 za izlaznu snagu od 10 W
proizvodi Simens.
19.2. NF pojaava sa integrisanim kolora 2. varijanta
Drugi primer pojaavaa predstavlja integrisano kolo
TDA2002 firme SGS-Ates, koje daje 8 W izlazne snage, si. 19.2a
U integrisanom kolu je ujedno predviena elektronska za
tita od preoptereenja, prenapona i kratkog spoja u dovodu
zvunika.
TDA2002 ne zahteva mnogo dopunskih RC delova kao to
se vidi iz eme si. 19.2a. Sa R1 i R2 odreuje se naponsko po
jaanje a sa R3 i C5 priguuju se divlje oscilacije na viim
frekvencijama. Brujanje kompenzira C2. Propusni opseg po
jaavaa (govor/muzika) podeava se sa Rx i Cx ije se vred-
nosti odreuju eksperimentalno. Za kontinualnu regulaciju
treba da je Rx promenljiv. Preko Cl dovodi se NF signal iz
prijemnika veliine 1020 mV.
I mpedansa zvunika treba da je 24 ii. Izlazna snaga
iznosi 58 W (kod izoblienja 10/o) u zavisnosti od impe-
190
SI. 19.2a
danse zvunika i napona napajanja od 14,4 V i pojaanja
G = 100. Kod manjih izlaznih snaga opada izoblienje na 0,2%.
Ovakav se NF pojaava moe uspeno primenjivati i kao
gramo-pojaava, u interfonskim ureajima, u megafonima
itd.
Izlazna snaga moe se lako povisiti i do 15 W pri istom
naponu napajanja, ako se dva takva pojaavaa veu u mos-
nu spregu, si. 19.2b, sa zvunikom impedanse 4 & dobija se
izlazna snaga od 15 W kod izoblienja od 10%. Za 10 W
izlazne snage potreban je ulazni NF signal od 18 mV.
19.3. NF stereo pojaavao sa integrisanim kolom
Kao primer je uzeto integrisano kolo TDA2004 koje daje
2 X 12 W na 2 zvunika po 4 prema emi na si. 19.3a. Kolo
sadri dva razdvojena kanala. Otpornici R1 i R2 odreuju po
jaanje od 50 dB. U ipu su izvedena sva zatitna kola protiv
preoptereen ja i kratkog spoja. Oba se pojaavaa mogu vezati
u mostu prema si. 19.3b u kom sluaju pojaavao radi u mono-
fonskoj tehnici i daje izlaznu snagu od 25 W. Kako je sada poja
anje 40 dB, mora se izlazni napon (sa zvunika) autoradija
smanjiti za 50 puta u naponskom razdelniku od 470/10S2.
Ako se tampana ploa NF pojaavaa postavi uz sam au-
toradio i masa pojaavaa spoji sa masom (asijom),autoradija,
192
SI. 19.3b
SI. 19.3c
193
nee biti potreban posebni stepen za razdvajanje masa. Me
utim, ovakav se stepen, prema si. 19.3c, mora ukljuiti izmeu
autoraija i NF pojaavaa, ako se iz prostornih razloga, poja-
ava sa zvunikom mora smestiti u zadnji deo kola.
19.4. Pojaava za autobuse
Za autobuse izrauje industrija specijalne pojaavake
ureaje kombinovane sa prijemnikom. Takav je ureaj na
primer Galeb I proizvodnja firme ajavec Banja Luka.
Pojaava radi sa izlaznom snagom od 8 W i napaja vie
zvunika razmetenih u autobusu. Prijemnik prima srednje,
duge i ultrakratke talase. Postoji mogunost prikljuivanja
mikrofona, gramofona i magnetofona.
Ureaj radi sa tranzistorima, troi 0,51,6 A kod 12 V i
0,25 1 A kod 24 V napona akumulatora.
20. AUTOMOBILSKI TELEVIZORI
I televizori se danas mogu nai u kolima. To su televi
zori specijalno konstruisani za rad u kolima, napajanje iz
automobilskog akumulatora. Za prijem se obino koristi sli
na teleskop-antena kao za prijemnik. Televizor se montira
na gumenim amortizerima na nosau privren u kolima.
Postoji mogunost lakog vaenja iz nosaa radi korienja
televizora i van kola, u kampu. Predvien je dui gajtan za
napajanje televizora iz kola. Ekran takvog televizora iznosi
oko 15X20 do 18X25 cm.
Pored ovakvih televizora mogu se nai u kolskom prt
ljagu i portabl televizori koji nisu predvieni za rad u kolima
za vreme vonje ve za rad izvan kola u kampu. Takav tele
vizor je npr. Ei-MINIVOX 8735, ekrana 17X25 cm za VHF i
UHF podruje sa ugraenom antenom (teleskop za VHF i
okrugli dipol za UHF).
194
Napajanje televizora mogue je iz mree 220 V i iz aku
mulatora od 12 V. U prvom sluaju troi oko 30, a u drugom,
oko 12 W. Televizor je potpuno tranzistorizovan izuzev ka
todne cevi.
21. AUTOMOBILSKI KASETOFON
U Americi su prvo poeli sa ugradnjom kasetofona u
automobile. Takav je kasetofon specijalne konstrukcije, pri
lagoen uslovima rada u kolima. I zrauju se tipovi koji mogu
da snime i reprodukuju, zatim tipovi koji samo reprodukuju
u mono ili stereo tehnici. Ako su u pitanju stereokasetofoni
postavljaju se u kolima dva zvunika, obino po jedan u levom
i desnom zadnjem uglu.
21.1. Kasetofoni sa snimljenom kasetom samo za reprodukciju
Takav kasetofon koristi ve snimljene kasete, tako da
vri samo reprodukciju, zbog ega nema glavu za brisanje
niti oscilator za predmagnetisanje glave. Kasete mogu biti
sa trakama normalne irine sa etiri traga, ili sa specijalnim
trakama sa osam tragova, tako da se mogu reprodukovati
etiri razliita stereoprograma, koji su snimljeni na traci.
eljeni program odabere se biraem na kasetofonu a
.specijalni mehanizam podie glavu za potrebnu visinu do
izabranih tragova. Po zavrenom komadu glava se automatski
die na sledei par tragova, ili ako je sve odsvirano, posebni
mehanizam izbacuje kasetu iz kasetofona i iskljuuje kasetofon.
Takvi su npr. japanski kasetofoni AIWA TP 1028, GROWN
CSC 1500 i TEN CSL 2203/EX1.
21.2. Kasetofon za stereo reprodukciju i mono snimanje
Neki tipovi kasetofona, kao npr. AIWA TP 1015 i CROWN
CSC 1500 predvieni su za reprodukciju ve snimljene stereo-
trake ali mogu ujedno i da se prebace na snimanje, i u tom
sluaju snimaju mono na oba traga.
13*
195
Prema tome takav kasetofon ima stereoglavu za repro
dukciju, koju koristi i za monosnimanje na oba traga i iroku
glavu za brisanje oba traga.
Postoji i oscilator za predmagnetisanje glave za snimanje
i za napajanje glave za brisanje.
Oba tipa kasetofona imaju elektronski ureaj sa meha
nizmom za izbacivanje kasete.
Detaljni opis svih navedenih tipova iz take 21.1 i 21.2
dati su u navedenoj knjizi.
22. OPSTA UPUTSTVA ZA UGRADNJ U ELEKTRONSKIH
UREAJ A U VOZILO
Prilikom ugradnje elektronskih ureaja treba imati u
vidu da su elektronski ureaji u kolima izloeni sledeim
uticajima:
velikim temperaturnim promenama, nekad od 10 do
+ 70C,
jakim vibracijama i potresima,
elektrinim impulsima od postojee elektrine insta
lacije u kolima (paljenje, generator, motor za brisae).
Sve ovo moe esto da remeti normalan rad elektronskih
ureaja. Na temperaturske uticaje (povienu temperaturu), na
roito su osetljivi elektronski ureaji sa germanijumskim
tranzistorima. Zato ovakve ureaje nikada ne treba montirati
u blizini motora. Elektronska kola sa silicijumskim tranzis
torima podnose veu temperaturu.
Da bi ureaji bili manje oteeni od vibracija, treba da
budu izvedeni to kompaktnije, najbolje sa integrisanim koli
ma na pertinaks ploici sa tampanim vezama a RC elemente i
druge delove treba zalemiti uz samu ploicu kako bi se izbegla
vibracija ovih elemenata na prikljunim icama. Prilikom lem-
ljenja krajeva ice poluprovodnika voditi rauna da te ice ne
budu suvie kratke, kako ne bi dolo prilikom lemljen ja do ter
mikog oteenja poluprovodnika. U kritinim sluajevima
196
pertinaks ploicu montirati na amortizerima od gume, sun
it Taste plastine mase, ili ploicu zakaiti izmeu opruga.
Vodove od elektronskih ureaja do ostalih delova u auto
mobilu izvoditi vieianim vodovima sa PVC izolacijom, ka-
I;vi se ve upotrebljavaju u automobilskim elektrinim insta
lacijama. Ove vodove treba privrstiti obujmicama za zidove,
ili za druge delove u kolima.
Elektrini impulsi iz instalacije, naroito ako ona nije
blokirana protiv radio-elektrinih smetnji (vidi taku 17),
mogu esto da remete rad elektronskog ureaja, ako je u
njemu ugraen multivibrator. Na ulazu napajanja kod veine
takvih i drugih ureaja predvieni su ve kondenzatori radi
zatite od elektrinih impulsa. Kapacitivnost ovih kondenza
tora iznosi 1001000 mikrofarada (elektrolitski), za nisko-
Trekventne smetnje. Protiv visokofrekventnih smetnji zati
uju se elektronski ugraeni ureaji keramikim kondenza
torima reda 110 nanofarada koji se veu paralelno elek-
trolitskim kondenzatorima.
23. RAZNI SISTEMI ZA PRENOS SAOBRAAJ NIH I N
FORMACIJ A PREKO RADIJ A
U zapadnoj Evropi ve vie godina su u upotrebi razni
sistemi za regulisanje saobraaja i davanje raznih informacija
vozaima na auto-stradama preko specijalno za to postavljene
mree radio-predajnika. Neki sistemi rade ve nekoliko go
dina kao npr. sistem ARI na UKT opsegu za davanje infor
macija u uem sektoru saobraaja, ili sistem na srednjetalas-
nom podruju kojim se daju informacije za iri sektor sa
obraaja.
U ispitivanju su i drugi sistemi na dugotalasnom pod
ruju. Na pojedinim mestima auto-puta postavljene su ispod
kolovoza specijalne antene, preko kojih se mogu dati opte
saobraajne informacije (sistem PAAC u Francuskoj) ili in
dividualne informacije kao kod sistema ARI koji je u ispi
tivanju u Nemakoj.
197
U Zapadnoj Nemakoj radio-mrea ve 10 godina zrai
razne saobraajne informacije vane za vozae na auto-pute-
vima. Sistem je dobio oznaku ARI (Automobilske Radio I n
formacije).
Informacije na AM podruju. Prvih godina saobraajne
informacije davane su na AM podruju, tako da ih je mogao
primati svaki auto-radio. Pre davanja informacije predajnik
zrai jedan trozvuk za upozorenje vozau da sleduje informa
cija. Naravno, auto-radio je u tom sluaju morao da bude
stalno ukljuen na stanicu, koja je prikljuena ARI sistemu.
Da bi se to izbeglo, postavljene su kasnije na veim mes-
tima za odmor na auto-putu specijalne informacione kabine.
23.1. ARI sistem
23,75Hz 28,27Hz 34,93Hz 39,58Hz 45,67Hz 53,98Hz
A B C p E F
SI . 23.1a
198
takozvane I nfoteke, koje redovno primaju sve informacije i
iste stokiraju na magnetofonsku traku. Voza kad doe do
takve Infoteke preko telefona moe sa trake da sazna posled-
nju saobraajnu situaciju na auto-putu. Meutim, to su obi
no informacije koje se odnose za vei reon, a voza je naj
ee zainteresovan za situaciju u uem saobraajnom reonu
gde se nalazi. Za ovo su kasnije koriene UKT stanice ras
poreene po celoj zemlji, a podeljene po saobraajnim regio-
nima.
Informacije na UKT podruju. Zbog ogranienog dometa
UKT stanica odnosi se informacija za ui region do 100 km
u krugu. Radi toga je za ARI sistem ela Zapadna Nemaka
podeljena u est saobraajnih regiona. Kako u svakom regionu
ima po nekoliko UKT stanica od kojih samo jedna povremeno
daje saobraajne informacije, ustanovljena su tri naina iden-
tifikovanja ovih stanica:
1. UKT predajnik koji daje informaciju stalno uz pro
gram zrai i ultrazvuni signal od 57 kHz, koji je neujan.
To je u stvari trei harmonik pilotske frekvencije (19 kHz)
koju zrai svaki stereo-predajnik. Taj se signal naziva signal
predajnika (SP).
2. Kako se na granici regiona mogu odjednom primiti i
predajnici susednih regiona, ima svaki predajnik jo i svoj
znak za raspoznavanje, ili signal regiona (SR). Frekvencije
6 SR signala obeleene su sa A (23,75 Hz), B (28,27 Hz), C
(34,93 Hz), D (39,58 Hz), E (45,67 Hz) i F (53,28 Hz). J ednom
od ovih frekvencija amplitudno je modulisan nosilac SP sig
nala (57 kHz).
3. Najzad za vreme davanja informacije nosilac SP sig
nala jo se dodatno modulie sa signalom frekvencije 125 Hz
i to je signal informacije (SI) to znai da se za vreme da
vanja tog signala daje informacija. Na si. 23.1a dat je raspo
red i nain dobijanja pojedinih frekvencija (deljenjem) za
ove signale.
Oznake AF nose na vidnom mestu i table na autoputu
na ulazu u saobraajni region si. 23.1b. Na tabli je sem toga
199
oznaena i frekvencija UKT stanice koja daje informaciju, a
ponekada i frekvencija stanice na srednjetalasnom podruju,
ukoliko i ona zrai informaciju.
Da vidimo kako radio-prijemnik koristi signale SP, SR i
SI. Da voza ne bi morao stalno da ima ukljuen UKT pri
jemnik konstruisan je specijalni dekoder, koji se prikljuuje
na auto-prijemnik i koji reaguje na SP, SR i SI signale i auto
matski ukljuuje u prijemniku NF stepen i zvunik samo za
vreme davanja saobraajne informacije.
Na dekoderu voza pritisne jednu od dirki AF prema
tome u kome se saobraajnom regionu nalazi, i koji eli da
slua. Ako sada voza pri traenju stanica nailazi na neku
stanicu koja uz program zrai i signal SP, pali se u dekoderu
sijalica kao znak da je prijemnik na takvoj stanici. Dalje
voza ne mora da radi nita niti da iskljui prijemnik. Pri
jemnik ostaje nem (jer je dekoder iskljuio NF deo) sve
200
dok ne pone davanje informacije kada u dekoderu SI signal
ukljuuje NF deo prijemnika.
Ukoliko je u kolima ugraen auto radio koji sam trai
stanice (elektronsko traenje stanica) otpada i taj posao vo
zau. Ukljuen prijemnik e se uz pomo dekodera sam po
desiti na stanicu koja daje informacije.
Rad dekodera objanjen je na blok-emi si. 23.1c. Deko-
der je konstruisan od Blaupunkta a prikljuuje se na auto-
-radio u gnezdo predvieno za magnetofon, dakle na izlaz NF
signala.
Iz NF signala isfiltrira se nosilac SP signala (57 kHz) koji
se pojaava u posebnom pojaavau i vodi u AM demodulator.
Iz kola za identifikaciju SP signala pali se LED dioda koja po
kazuje prisustvo ARI stanice.
Iza AM demodulatora preko propusnog filtra opsega
(10 60 Hz) SR signali idu u kolo za uobliavanje impulsa
gde nastaju etvrtasti impulsi. Uzlaznom ivicom ovih impulsa
201
pobuuju se start stop oscilator frekvencije 297 Hz. Osci
lacije iz oscilatora odbrojava broja, koji se unapred podesi
na jednom od AF signala SR. U jednom komparatoru, sas
tavljenom iz logikog I kola (II), uporeuju se impulsi iz
brojaa sa impulsom signala SR iz uobliavaa, i u sluaju
koincidencije daje I I kolo signal, koji preko kola za identifi
kaciju SP i SR signala pali LED. Ujedno se preko kola 12 i 13
zatvara elektronski prekida, preko kojeg se NF signal puta
u NF deo auto-radija. Ako voza eli samo da primi ARI sta
nice pritiskuje dirku SP na dekoderu.
Radi identifikacije SI signala izdvaja se on posle AM
demodulatora preko propusnog filtra za 125 Hz i taj se signal
pojaava i limitira. U jednom PLL kolu za 125 Hz identifikuje
se SI signal i ako je pritisnuta dirka SI na dekoderu, preko
14 kola e se zatvoriti elektronski prekida samo za vreme
davanja informacije.
Najzad dirkom radio na dekoderu se stalno zatvara
elektronski prekida, tako da auto-radio prima sve UKT sta
nice bez obzira da li zrae ARI informacije.
Potrebno je da voza poznaje oznake AF saobraajnih
regiona kako bi na dekoderu mogao da pritisne odgovarajuu
dirku za SR signal. Zbog toga su i postavljene ranije pome-
nute table prikazane na si. 23.1b.
Ovakav ARI sistem predloen je od Evropske radiodifuz-
ne unije za sada za Zapadnu Nemaku i Austriju, a priprema
se uvoenje i u Svajcarskoj, Francuskoj i Holandiji, jer je u
ovim zemljama sve gui saobraaj na auto-stradama.
23.2. Francuski saobraajni sigurnosni radio-sistem PAAC
U Francuskoj je pre dve godine prikazan saobraajni si
gurnosni radio-sistem PAAC (Protection des Automobilistes et
Aide a la Circulation) razvijen na predlog Evropske komisije
u Brislu. Sistem je predvien za regulisanje saobraaja u gra-
202
dovima i na auto-putevima, a mogue je davanje tri vrste
informacija:
1. Na vanim mestima auto-puta postavljeni su predajni
ureaji sa podzemnim antenama preko kojih se vozau mogu
predavati selektivne saobraajne informacije.
2. Na svakom mestu mogu se po potrebi u krugu od ne
koliko km iz pokretnih stanica (helikoptera ili motorcikla)
vozaima preneti vana saoptenja.
3. U vozilu je ugraen predajnik za uzbunu, koji stupa u
dejstvo samo pri jaem potresu u sluaju nekog saobraajnog
udesa, i kojim se saobraajna milicija obavetava o nastalom
udesu. Vidi i taku 15.16 Pozivni sistem za vozae u nudi.
Predajni ureaji postavljeni du auto-puta. Ureaji se
postavljaju sa obe strane auto-puta na rastojanju 1030 km
prema si. 23.2a. AM predajnici snage nekoliko W rade na frek
ventnom opsegu od 50100 kHz (dugi talasi). Antene su po
stavljene izolovane u zemlju du puta i na kraju su odgova
rajuim zavrnim otpornostima Z vezane za zemlju. Postoje
dve antene, jedna duine od 10 m koja zrai predsignal mo-
dulisan sa 2,9 Hz (iji je zadatak datikljui autoradio), i druga,
SI. 23.2a
203
duine oko 2 km preko koje se na etiri jezika vozau predaju
informacije. Auto-radio ostaje ukljuen samo a vreme dok
traje informacija. Time se izbegava da voza primi informaciju
predajnika sa suprotne strane autoputa. Kod brzine kretanja
vozila od 150 km/h i duina antene od 2 km primae se in
formacija u trajanju od 48 s. I nformacija ne sme da bude dua
od 16 s, ako se tri puta ponavlja.
Predajni ureaji du puta povezani su sa stanicom sao
braajne milicije du autoputa. U stanici se ukljuuju mag
netofonske kasete sa tekstom na etiri jezika a time se ujedno
ukljuuju i svi predajnici du puta i tako zrae vozaima.
Informacije sa pokretnih stanica (helikoptera ili motor-
cikla). U ovim sluajevima stanice rade na frekvenciji od 450
MHz kako bi se izbegle velike antene i refleksija u jonosferi.
U vozilu je za ovu vezu predvien poseban prijemnik za 450
MHz iji je NF deo zajedniki sa dugotalasnim prijemnikom
ili ugraenim auto-radiom. Taj prijemnik koristi ve posto
jeu auto-antenu od auto-radia.
Predajnik za uzbunu ugraen u vozilu. Ovaj predajnik
radi na frekvenciji od 150 MHz, a modulisan je tonom od 800
Hz i koristi ugraenu auto-antenu za radio-difuzni prijem.
Predajnik se ne moe runo ukljuiti, ve se sam ukljuuje u
sluaju jakog potresa kod nekog saobraajnog udesa vozila.
Na auto-putu postavljeni su na razmaku od 2 km na spe
cijalnim stubovima prijemnici za prijem signala sa oteenog
vozila. Pri prijemu takvog poziva za pomo ukljuuje se na
stubu i alarmno svetio kao upozorenje drugim vozaima, a
poziv se inim putem dostavlja prvoj stanici saobraajne
milicije du auto-puta.
Ugraen prijemnik u vozilu za saobraajnu informaciju.
Blok-emu prijemnog ureaja vidimo na si. 23.2b. Prijemnik za
opseg od 50100 kHz radi sa feritnom antenom. Za auto-an
tenu vezan je prijemnik za 450 MHz i auto-radio. Za istu
antenu se prikljuuje i predajnik za nudu, kojim se trai
prva pomo u sluaju udesa.
204
SI . 23.2b
Iza ovih prijemnika sleuje elektronsko kolo kojim se
ukljuuje NF stepen u konkretnim sluajevima prijema.
Trokovi uvoenja ovog sistema. Cena prijemnog i pre
daj nog ureaja u samom vozilu kree se oko 230 FFr. Insta
lacija svih ureaja du auto-puta sa dovodnim kablovima
procenjuje se na oko 11500 FFr po dunom kilometru puta pod
pretpostavkom razmaka od 1530 km izmeu dva postavljena
ureaja.
23.3. Kontrola saobraaja pomou kompjutera
Ovaj je sistem kontrole pomou kompjutera sa induk
cionom petljom razvijen od firmi Bo, Blaupunkt i jednog
instituta za telelcomunikacione ureaje. Sistem poznat kao
ALI (Autofahrer Lenkung und Information System)
205
sistem je od 1975. u ispitivanju u Zapadnoj Nemakoj, a sa
stoji se u sledeem:
Voza ima u kolima mali tablo (upravljaku kutiju) sa
dirkama. Pritiskom dirki oznaava voza pravac i mesto pu
tovanja. Ovi se podaci u tablou kodiraju (ifriraju brojevima
i slovima) i tako predajnik ugraen u vozilu predaje induk
cionim putem informaciju petlji, si. 23.3. Petlja, veliine
2X2,5 m, ukopana je ispod kolovoza na auto-putu, na odre
enim razmacima. Kao antena predajniku u vozilu slui fe-
ritni tap duine 20 cm montiran ispod asije vozila.
Prilikom prelaza vozila preko petlje prima petlja induk
tivnim putem informaciju iz feritne antene. Sline se petlje
ve due vremena koriste u gradovima i auto-putevima radi
prikupljanja podataka o broju vozila koji prolaze u saobra
aju. Petlje na auto-putu su povezane sa ureajima postavlje
nim u zemlji pored petlji.
Ureaji su hermetiki zatvoreni u ahtovima du puta, a
snabdeveni su primopredajnicima i memorijama, koji pri-
206
maju redom informacije od vozila pri prolazu preko petlje
i te informacije stokiraju. Ureaji su telefonskim kablom
povezani sa centralom dotinog podruja.
U centrali se svi primljeni podaci od pojedinih ureaja
obrauju u posebnom raunaru, i na osnovu podataka kojima
raspolae raunar u centrali o stanju kolovoza (led, vlanost),
gustini saobraaja, magli ili slino, sleduju redom odgovori
pojedinim ureajima du puta. Ureaj preko predajnika i
indukcione petlje u ifrovanom stanju zrai traene informa
cije. Prijemnik vozila sa petlje prima preko feritne antene
traenu informaciju, koju posle dekodiranja u tablou voza
dobija u vidu optike indikacije na tablou. Ako memorija ure
aja raspolae ve sa traenim podacima iz vozila, odmah
ureaj te podatke alje preko petlje vozila. U protivnom,
mora ureaj da zatrai podatke telefonskim kablom od cen
tralnog raunara.
Prednosti ovakvog sistema individualnog informisanja
lee u tome to raunar moe vozaa blagovremeno da upo
zori na eventualno zaguenje saobraaja na pojedinim deo-
nicama postojeeg puta i da ga uputi na neki zaobilazni drugi
put. Tako se bolje iskoriava kapacitet putne mree. Dalje
dobija voza blagovremeno podatke o stanju kolovoza. Naj
zad, najvea prednost ovog sistema njegovim radom na prin
cipu indukcione petlje, je da ne dolazi do neeljenih smetnji
drugim vozilima.
Blii tehniki opis sistema. Kodovanje podataka izvedeno
je kombinacijom cif ara i slova koji se dirkama odaberu na up
ravljakoj kutiji. Prve dve dirke imaju po esnaest slova i oz
naavaju velike sektore povrine od 31 X 31 km. Zapadna
Nemaka podeljena je u 256 velikih sektora. Trea dirka sa
po esnaest slova daje podatke o malim sektorima povrine
8X 8 km. Poslednja dirka daje znak od 9 slova i 7 cif ara,
pri emu slova obeleavaju sektore veliine 2,7 X 2,7 km, a
cifre oznaavaju u kodovanom stanju vreme polaska vozila
u malom sektoru. Na taj nain je tano locirano vozilo i dato
je vreme kada je voza zatraio podatke.
207
Razmena informacije od vozila do ureaja na putu a even
tualno i do centralnog kompjutera i natrag vri se u vidu
impulsne telegrafije takorei u tren oka. im vozilo doe
na indukcionu petlju dobija ureaj u vozilu pozivni impuls
sa petlje, predajnik u vozilu se ukljuuje i zrai cilj puta i
ostale podatke koje su zatraeni preko feritne antene. I nduk
tivnim putem petlja ove podatke uzima i prenosi ureaju na
putu. Memorija ureaja radi samostalno i ako raspolae sa
traenim podacima, odmah iste preko svog predajnika alje
u vidu impulsnog telegrama prijemnom ureaju u vozilu i
posle dekodiranja u tablou dobija voza na indikatoru tra
enu informaciju u vidu optikih i akustikih znakova. Ure
aj na putu konsultuju centralni kompjuter samo ako su
nastale neke promene u saobraaju ili u stanju kolovoza.
Sem toga ureaji sa puta povremeno alju centralnom kom
pjuteru i informacije o gustini saobraaja na svom sektoru,
smeru kretanja vozila i brzini kako bi se omoguila razrada
prognoze saobraaja na irem sektoru.
Razmena informacija vri se u vremenu od oko 10 ms,
pri emu se radi sigurnosti za to vreme razmenjuju tri tele
grama u oba pravca i tek kada se dva istovetna telegrama
potvrde, vri se dekodiranje. Prenos informacije je potpuno
obezbeen i kod teorijske brzine vozila od 300 km/h, jer je
povrina petlje od 2 X 2,5 m dovoljna da se pri tome ne ispusti
ni jedan impuls iz telegrama.
Trokovi uvoenja ovakvog sistema. Cena ureaja u vozilu
procenjuje se na oko 200 DM jer se tu radi uglavnom o digital
nim ureajima, koji e se u daljem razvoju sve vie integri-
sati u kompletna integrisana kola.
Polaganje petlji i izrada usputnih ureaja auto-puta iz
nosila bi nekoliko promila od cene kotanja jednog auto-puta.
Ovde jo treba ukalkulisati trokove za proirenje ve posto
jee telefonske mree na auto-putevima i polaganje novih
mrea na najvanijim auto-putevima, to bi stajalo daljih sto
miliona do jedne milijarde DM. Dosadanji opiti koje je vr
io Blaupunkt u svom fabrikom krugu sa 13 petlji i razvoj
celog ureaja stajali su oko pola miliona DM.
208
24. EVROPSK A RADI O-POZI VNA SL UBA EUROSI GNAL
U zapadnoj Evropi uvedena je 1970. meunarodna radio-
-pozivna sluba skraeno Eurosignal. Ovaj pozivni sistem
omoguuje telefonskom pretplatniku da preko meugradske
telefonske mree, koja je u vezi sa mreom UKT predajnika
Eurosignala da svom partneru, koji se nalazi negde na putu
po srednjoj Evropi, uputi neku poruku. UKT predajnici zrae
u kodiranom obliku pozivni znak i poruku.
Sistem radi na opsegu od 87,3 do 87,5 MHz sa AM modu
lacijom. Pojedine zemlje zapadne Evrope prema geografskom
poloaju imaju svoj pozivni broj koji dolazi ispred pozivnog
broja partnera koji se trai. Pozivni broj partnera sastoji se
iz estocifrenog broja. Telefonski pretplatnik e sa svoga tele
fona, po biranju broja za Eurosignal na meugradskoj tele
fonskoj centrali da na svom aparatu prvo odabere pozivni
broj zemlje u kojoj pretpostavlja da se njegov partner nalazi,
a zatim e u produetku birati jo est brojeva koji odgova
raju pozivnom broju partnera.
Za Eurosignal konstruisani su specijalni prijemhici
koje voza ima u kolima. Po prijemu poziva u vidu optike i
akustike signalizacije na prijemniku, kada voza stigne do
prve javne telefonske govornice na auto-putu potraie preko
meugradske telefonske mree partnera koji ga je traio
Eurosignalom.
UKT Eurosignal predajnik stalno zrai AM signal od
1153 Hz, a kada se poziva neki partner umesto toga sleduje
pozivni broj od 6 razliitih tonova izmeu 313,31062,9 Hz u
kodiranom obliku. Svaki ton traje po 100 ms, tako da se
pozivni znak daje za vreme od 600 ms, posle ega opet sle
duje znak pauze, tj. 1153 Hz.
UKT prijemnik za prijem Eurosignala mora prema Za
jednici evropskih potanskih slubi (CEPT) da udovolji na
roitim propisima u pogledu osetljivosti, selektivnosti i AM
modulaciji, to u mnogome odstupa od radio-difuznih UKT
prijemnika koji rade sa FM modulacijom. Eurosignal
209
prijemnik predvien je da moe da primi 4 razliita poziva
koji se razlikuju samo po poslednjem 6. tonu. Prema tome
moe da primi 4 vrste poruka koje su unapred ugovorene i to:
javiti se preduzeu, javiti se kui, javiti se drugom preduzeu,
prekinuti vonju i vratiti se natrag.
I ndustrija na Zapadu razvila je nekoliko tipova prijem
nika za tu svrhu. Opisaemo ukratko jedan prijemnik fran
cuske proizvodnje.
Eurosignal prijemnik razvijen od Thomson CSF. Pri
jemnik je depnog formata sa 5 specijalno za to razvijenih
integrisanih kola. Preko povrinske ugraene antene IA, si.
24a dospeva signal u kvarcni filtar FLOl za 87,3775 MHz koji
obezbeuje potrebnu selekciju VF signala. Signal dalje ide
preko lana za prilagoavanje L2/C5 na bazu prvog meaa
TI. Iz posebnog kvarcnog oscilatora dovodi se transponiraju-
i signal na emitor TI. Tako dobijena prva meufrekvencija
od 18 MHz dalje se pojaava i vodi integrisanom kolu IS1.
U IS2 dobija se napon za regulaciju pojaanja i ujedno napon
za rad kola IS1. U tom se kolu sa kvarcnim oscilatorom
Q1 dobija druga meufrekvencija od 455 kHz koja se dalje
vodi u keramiki filtar FL03. U kolu IS2 nalazi se i demodu-
lator. Demodulisan NF signal sa noice 2 preko C41 odvodi
se u dekoderski deo.
Dekoderski deo, si. 24b na ulazu ima niskopropusni filtar
koji ograniava propusni opseg na 1,5 kHz, to je dovoljno
jer je najvii pozivni ton samo 1153 Hz. Posle filtriranja si-
nusni signal limitira se u IS3 i pretvara u etvrtasti signal. U
kolu IS3 radi jo oscilator etvrtastih impulsa koji je stabili-
san kvarcom Q2.
Primljeni signal i signal iz oscilatora dalje se prerauju
u dekoderu Z2 i memoriji Z3 na digitalni nain. Memorija se
sastoji iz grupe dioda i u memoriji se unapred programira
pozivni znak, tj. grupa tonskih frekvencija na koje treba pri
jemnik da reaguje. Videli smo da je pozivni znak sastavljen
iz est tonova.
210
k
H
z
,

D
e
m
o
d
u
l
a
t
i
o
n
Da (bi dekoder prepoznao pozivni znak koji je pro
gramiran u memoriji, meri se u jednom kolektoru faktor
korelacije prijemnog signala prema referentnom signalu,
koji je dobijen deljenjem frekvencije signala iz oscilatora Q2.
U sluaju korelacije svih est tonskih frekvencija, to traje
oko 600 ms pali se LED a zujalica daje akustiki znak.
Prijemnik se napaja naponom od 2,6 V iz dve male bate
rije, ili dve NiCd elije, koje se pune iz mree preko isprav
ljaa, koji se isporuuje uz prijemnik.
U Nemakoj sline Eurosignal-prijemnike proizvodi Grun-
dig pod oznakom FU10 i firma Tekade pod oznakom Ell-2.
Oba su prijemnika predviena za ugradnju u vozilo. Van
vozila prijemnici rade sa NiCd akumulatorom napona 2,6 V, a
u vozilu se napajaju iz auto-akumulatora, koji ujedno puni
i NiCd elije. U elektrinom pogledu oba su prijemnika izve
dena sa integrisanim kolima sa slinim funkcijama kao kod
gore opisanog prijemnika.
212
SI . 24b
ELEKTRONSKI UREAJI IZVAN KOLA POTREBNI U
PRAKSI
25. POTREBA PUNJ ENJ A AKUMULATORA IZVAN KOLA
esto se mora akumulator dopunjavati izvan kola. Ovo
je sluaj kada se iz akumulatora uzima vie elektrine ener
gije nego to se u njega dovodi iz diname za vreme njegovog
rada. Do ovoga dolazi najee ako se ostave due vremena
ukljueni farovi, ili ako su oni ukljueni kod malih brzina u
gradu, jer tada dinama, zbog malog broja obrtaja, ne puni
akumulator.
Najzad i neispravni regler moe da prazni akumulator
preko diname, ili se akumulator prazni zbog neispravne in
stalacije. Na kraju, moe i sam akumulator da je ve pri
kraju i da u njemu dolazi do samopranjenja.
J o nekoliko rei o samom olovnom akumulatoru. Gus-
tina sumporne kiseline iznosi u njemu 2832Be ako je aku
mulator u punom stanju i 1824Be kod ispranjenog aku
mulatora. Gustina se meri bometrom ili areometrom. Ukoliko
je gustina kiseline ispod navedenih vrednosti treba doliti raz-
reenu sumpornu kiselinu gustine 24Be, a ako je gustina
iznad navedenih vrednosti, treba doliti destilovanu vodu. Nivo
kiseline treba da je uvek za 1015 mm iznad gornje ivice
ploica.
Napon po eliji iznosi 2 V. Prilikom punjenja raste napon
do 2,6 V, dakle kod 6-voltnog akumulatora (3 elije) 3X2,6
7,8 V, a kod 12-voltnog, 6X2,6 = 15,6 V. im se dostigne taj
napon prilikom punjenja dolazi do intenzivnog kuvanja,
213
tj razvijanje gasova i tada treba prekinuti dalje punjenje
akumulatora.
Akumulator nikad ne treba prazniti ispod napona 1,8 V
po eliji, tj. 6-voltni akumulator do 5,4 V, a 12-voltni do
10 ,8 V.
Napon se uvek meri pod optereenjem, tj. sa upaljenim
fahovima, ili sa voltmetrom u kome je ugraen otpornik
(vidi ta. 32.2).
Prilikom punjenja akumulatora izvan kola treba pode
si ti jainu struje iz ispravljaa prema tehnikom uputstvu
akumulatora. Isto vai i za vreme trajanja punjenja. Bolje
je akumulator puniti slabijom strujom i due vremena.
25.1. Jednostavni ispravlja sa silicijumskim diodama
I spravlja prema si. 25.1 moe se koristiti za 6-voltne i
12--voltne akumulatore, za poetne jaine struje punjenja
3-4 A. Transformator sniava napon mree na oko 20 V sa
izv'odom iz sredine za 10 V. Sa 4 diode vezane u mostu is
pravlja se struja. Kod 12-voltnih akumulatora koristi se ceo
mo>st, a kod 6-voltnih samo jedna grana mosta, diode Dl i D2
i srednji odvod sekundarnog namotaj a.
SI. 25.1
214
Ampermetar A opsega 5 ili 6 ampera pokazuje struju
punjenja. Struja se ograniava otpornicima Rl, odnosno R2,
na 34 A u poetku punjenja, a sa porastom napona na
akumulatoru opada jaina struje punjenja.
Punjenje treba prekinuti kad nastaje jako kuvanje i
kada se napon popne na 7,8 V, odnosno 15,6 V.
Transformator je motan na limu kvaliteta IV, format
lima br. 6. Ceo proraun transformatora objanjen je u ta.
34. Primarni namotaj dobija 970 navojaka ice CuL 0,35, se
kundarni, 100 navoj aka CuL 1,2, sa odvodom iz sredine (posle
50. navoja).
Otpornik Rl ima 0,5 i snage je 5 W, a R2, 2 & i snage
25 V/. Otpornike moemo napraviti od cekas ice prenika 1
mm, koji namotamo na keramiki tapi. Za Rl treba 30 cm,
a za R2 1,2 m otporne ice.
25.2. Ispravlja sa elektronskom regulacijom 1. varijanta
I spravlja se moe automatizovati, tj. da prestaje pu
njenje kada napon akumulatora dostigne vrednost 15,6 V,
to je postignuto stabilizovanjem izlaznog napona ispravlja
a na tu vrednost. Ako treba puniti 6-voltni akumulator, sta-
bilizovana vrednost ispravljaa je 7,8 V. Pored ovoga moe se
i struja punjenja ograniiti na maksimalnu vrednost.
SI. 25.2 pokazuje takvo elektrino reenje za ispravlja
za izlazne napone od 220 V i za struje od 5 A uzeto iz
Elektronik 10/1971. J ednosmerni napon dobija se iz isprav
ljaa DlD4. Napon punjenja regulie se na primarnoj strani
transformatora triakom Trk po principu promene faznog oki-
danja. Za okidanje triaka slui diak Di, koji postaje provodan
pri odreenom naponu ukljuivanja Uu koji nastaje na kon
denzatoru C2. Potrebno defaziranje postie se promenljivim ot
pornikom Rl, u obrtau faze Cl Rl. Time se ujedno i podeava
izlazni napon ispravljaa u granicama 220 V. J aina struje
punjenja zavisi od izlaznog napona ispravljaa i napona aku
mulatora.
215
Sa R2C2 lankom izbegava se sprega diaka s obrtaem
faze, a R3C3 paralelno vezan triaku titi ga od previsokih
napona, koji nastaju u primaru transformatora prilikom
ukljuivanja i iskljuivanja, i koji bi mogli nekontrolisano
da ukljue triak a sem toga i da ga otete. Ujedno C3R3
otklanja i neeljene radio-smetnje.
Elektronski deo moe se montirati na pertinaks ploici
60X100 mm. Triak treba radi hlaenja montirati na metalnu
asiju. Otpornik R1 sa ampermetrom i prekidaem, kao i
signalna lampa 220 V/510 W sa minjon grlom, montira
se na prednjoj ploi. Trafo dolazi na metalnu asiju. Trans
formator je motan na jezgru od limova br. 6 presek 3,2 X 3,2
cm. Primarni namotaj dobija 1000 navojaka CuL ice 0,35, a
sekundarni, 100 navojaka CuL ice 1,3 mm.
Dl - D4; 8Y 284
SI . 25.2
25.3. Ispravlja sa elektronskom regulacijom 2. varijanta
Za regulaciju napona i struje ispravljaa izrauju se
specijalna integrisana kola. Takav primer pokazuje si. 25.3,
sa integrisanim kolom LM300 proizvodnje National Semicon-
216
ductors. Kolo je ugraeno u kuitu T05 sa 8 noica. Kolo
sadri temperaturni kompenziran referentni napon od 1,8 V i
diferencijalni pojaava. Na prikljuak 6 dovodi se deo na
pona sa razelnika R6, 7 i 8, koji treba stabilizovati na pri
kljuak 1, deo napona za ogranienje struje punjenja, a na
3 i 4 napon iz ispravljaa.
Kao promenljiv redni otpornik radi tranzistor snage TI ,
a njega pobuuje pogonski tranzistor T2, ija baza dobija sa
prikljuka 2 napon iz integrisanog kola. Stabilizovani izlazni
napon u opsegu od 420 V podeava se sa R6, a jaina stru
je punjenja do max. 4 A, sa R4.
Kondenzatori C2 i C3 tite LM 300 od divljih oscilacija.
C3 treba da je po mogunosti tantal kondenzator. Diode D5
i D6 tite LM 300 od prenapona.
Za punjenje 6-voltnih akumulatora ima na sekundaru
transformatora odvod oko 12 V, a za 12-voltne akumulatore
sekundarni napon iznosi 18 V. Naizmenina struja treba da
je oko 5 A.
Transformator se mota na jezgru kvaliteta IV od trafo
lima br. 6; primarni namotaj dobija 1000 navoja CuL ice
0,4 a sekundarni namotaj 90 navoja sa izvodom posle 60. na
voj ka CuL ice 1,3 mm.
SI . 25.3
217
26. AUTOMATSKO UKLJ UIVANJ E SVETLA PRED
GARAOM
Automat sa foto-senzorom predvien je za ukljuivanje
svetla pred garaom ako se foto-senzor osvetli farom auto
mobila. Svetio je upaljeno nekoliko minuta posle ega se samo
opet ugasi, i moe se jo ukljuiti pritiskom dirke iz zgrade.
Ureaj, iji je opis uzet iz Radio-amatera br. 9/79, se
sastoji iz operacionog pojaavaa 741 i tajmera 555, dva foto-
-otpornilca LDR1 i LDR2, nekoliko RC elemenata i jednog
relea, kojim se ukljuuje svetio. Foto-otpornici vezani su za
ulaze 2 i 3 operacionog pojaavaa, iji je izlaz 6 vezan
za ulaz 2 kola 555, koje je vezano kao vremenski prekida
(tajmer). Izlaz 3 iz tajmera dolazi preko R5 na pobudu
relea (100300 O, 12 V) iji radni kontakt (1 A) ukljuuje
svetio iz mree 220 V.
Ako su oba senzora istovremeno osvetljena podjednakom
jainom, ili neosvetljena, bie izlazni napon operacionog poja
avaa zavisan samo od poloaja klizaa potenciometra R1 i,
pri odreenom poloaju klizaa, pribliava se naponu napa
218
SI . 26
janja U ==15 V. Tek ako je LDR2 neosvetljen (ima veliku
otpornost), a LDR1 osvetljen, opae izlazni napon na 6 na
petinu napona U. Obratni nain osvetljavanja oba senzora
nema uticaja na izlazni napon operacionog pojaavaa.
Oba se fotootpornika postavljaju u metalne cevice i
montiraju ispod ulaza u garau tako da budu danju pod
jednako osvetljena od dnevne svetlosti. Cev od LDR1 treba jo
tako usmeriti ka ulaznim vratima u dvoritu da na nju uvee
pada snop svetlosti od automobilskog fara pri ulazu kola u
dvorite.
Padom napona na 6 na 1/5 U, trigeruje se tajmer i na
njegovom izlazu 3 javlja se napon koji aktivira rele, koje
ukljuuje svetio. Vreme dok je ukljueno rele zavisi od R7,
R6 i C3, i sa vrenostima iz eme, to je 15 minuta. Dirkom
Di moe se ukljuiti svetio i iz stana.
Cev sa LDR1 mora se zatititi od uticaja svetla dvorita
(koje bi stalno ponovo aktiviralo tajmer) posebnim zaklonom
ali tako, da otvor cevi bude slobodan i uperen u pravcu snopa
automobilskog fara a zaklonjen od dvorinog svetla.
27. SIGNALIZATOR VREMENA PARKIRANJ A
Mali signalizator koji se moe poneti u depu, upozorie
akustikim signalom blagovremeno da je isteklo vreme parki
ranja vaih kola. U elektrinom pogledu signalizator se sastoji
iz dva CMOS kola, nekoliko RC elemenata i malog ton-gene-
ratorskog modulata, tzv. pipera, koji daje akustiki signal u
vidu pijukanja. Signalizator se moe podesiti za trajanje par
kiranja od 1 ili 2 asa. Nekoliko minuta pre isteka vremena
parkiranja signalizator e svojim pijukanjem upozoriti da je
vreme da se ubaci ponovo novac u sat parkiranja.
Iz eme na si. 27 vidimo, da je kolo IC1 tipa 4020, tj. 14-
-stepeni binarni broja, a IC2 je tipa 4011, koje sadri 4 NI
kola sa po 2 ulaza. Dva od ovih kola (IC2c i IC2d) vezana su
kao astabilni multivibrator. Izlaz 10 multivibratora vezan
219
je za taktni ulaz 10 brojaa 4020, i za ulaz 12 kola IC2b.
Drugi ulaz 13 tog kola napaja 14. ili 13. stepen brojanja
(noica 3, ili 2 brojaa 4020). Noica 3 je normalno na
L nivou, ali prelazi u H nivo kod 4096. koraka brojanja.
Ovo odgovara poloaju 2 asa preklopnika SW. Kod
poloaja preklopnika 1 as, prelazi noica 2 kod 2048.
koraka brojanja na H nivo. Izlaz 11 sa IC2b ide preko
invertora IC2a na minijaturni tongeneratorski modul sa ma
lim ugraenim zvunikom, koji daje zvune signale.
Postupak upozorenja ide ovako: prilikom postavljanja
preklopnika na 1-, ili 2-asovno parkiranje, ujedno se i
ukljuuje signalizator. Preko R2C2 dobija noica 11 kola
4020 kratki reset impuls, usled kojeg izlazi 2 i 3 idu na
L nivo, a astabilni multivibrator poinje da osciluje. Meu
tim tongeneratorski modul jo ne moe da radi, jer je jedan
od ulaza kola IC2b jo na L nivou. Posle 2048. odnosno 4096.
koraka brojanja dolazi ulaz 13 na H nivo. Uvek ako pri
tome i izlaz 10 sa multivibratora doe na H nivo, bie time
i ulaz 12 na H nivou, a izlaz 11 na L, pa preko invertora
IC2a dobije mini piper napajanje, koje e se oglasiti jednim
220
pijukanjem. Potenciometrom RV1 podeava se vreme upo
zorenja na nekoliko minuta pre isteka jednog, odnosno dva
asa vremena parkiranja.
Sve delove montiramo na pertinaks ploicu dimenzija oko
3X12 cm. Za integrisana kola treba nabaviti po jedno 14- i
16-polno podnoje, kako bi izbegli lemljenja na noicama
CMOS kola i mogua oteenja sa time u vezi. Naroito upo
zoravamo da se CMOS kola mogu otetiti od statikih naboja,
pa pri radu treba kola drati za kuite i paziti da prsti ne
dou u dodir sa kontaktnim noicama. Pertinaks ploicu sa
zalemljenim delovima, preklopnikom, tonskim modulom i ba
terijom ugradimo u plastinu kutiju odgovarajuih dimenzija.
28. KONVERTORI ZA 220 V 50 Hz
Poeljno je prilikom kampovanja, da se iz akumulatora
moe dobiti naizmenina struja 220 V za napajanje malih
elektrinih aparata, kao to su aparati za brijanje, mali mi
kseri, mala builica i lemilo, eventualno strujni radio-aparat,
pojaavai ili gramofoni, ili male fluorescentne lampe za
osvetljavanje atora. Snaga svih ovih aparata, ukoliko se
prikljue pojedinano, ne srne prei 50 W.
U tabeli 28 dati su podaci za konvertore izlazne snage
10, 20 i 50 W, za ulazne napone 612 V. R3 za sve sluajeve
ima 50 ii.
Konvertor ili pretvara je tranzistorski protufazni osci-
lator kod kojeg tranzistori naizmenino provode i blokiraju
i time putaju struju iz akumulatora naizmenino, na jednu
ili drugu polovinu primarnog namotaja transformatora Npl,
NP1. Oscilovanje se odrava povratnom spregom iz namo
taja NP2 i NP2 ,koji su vezani izmeu baze i emitora tran
zistora. Tranzistori u stvari zamenjuju mehaniki preklopnik,
kakav se pre 30 godina koristio u vibratorima tadanjih auto
mobilskih prijemnika.
221
RC elementi su tako dimenzionisani da se dobij a izlazni
sekundarni napon 220 V i 50 Hz, priblino pravougaonog ob
lika. Frekvencija malo zavisi od optereenja, tako da aparati
osetljivi na frekvenciju (sinusni oblik) napajanja moda nee
besprekorno raditi.
Radi lakeg poetka oscilovanja predviena je dirka Di,
koja se pri startu za momenat pritisne. Prilikom preoptere-
enja moe doi do prekida oscilovanja konvertora. Po sma
njenju optereenja i ponovnom startovanju dirkom, konver-
tor e dalje raditi.
Tranzistore treba montirati na zajedniki hladnjak radi
odvoenja toplote disipacije. Hladnjak je u vezi sa negativ
nim polom akumulatora. Transformatori se izrauju sa stan
dardnim transformatorskim limovima datim u taki 35. Broj
namotaja i veliina lima data je u tablici 28. Na kalemu se
222
jednovremeno motaju (dva kraja zajedno, tj. bifilarno) namo
taj Npl i NP1 zatim u nastavku Np2 i Np2\ Preko toga sta
vimo nekoliko slojeva hartije pa namotamo sekundarni na
motaj Ns. Poetak namotaja obeleen je sa p, a kraj sa k.
Limovi E/I slau se naizmenino.
T abel a 28 P odaci za konvertocre 220 V, 50 Hz
Sve delove montiramo na asiji od aluminijumskog lima
debljine 2 mm, dimenzija 120X120X30 mm. asija je uje
dno i hladnjak za tranzistore. Sekundarni namotaj ide na
dvopolnu utinicu montiranu na asiji.
29. KONVERTOR ZA MALE FLUORESCENTNE LAMPE
29.1. Konvertor sa transformatorom sa feritnim lonastim
jezgrom 1. varijanta
Svetlosno iskorienje fluorescentnih lampi je oko tri
puta vee nego kod obine sijalice iste snage sa usijanim vla
knom. Zbog toga je takvo svetio podesno prilikom kampo-
vanja. Potrebni naizmenini napon od 220 V daje mali kon
vertor. U obzir mogu doi samo manje lampe od 6 W.
Posebnom konstrukcijom konvertora uzetom iz Siemen-
sove publikacije, moe se izostaviti starter i prigunica iji su
223
delovi, kao to je poznato, potrebni radi paljenja i ograni
enja struje kroz lampu, ako se lampa direktno napaja iz
elektrine mree napona 220 V.
Konvertor je i ovde protufazni oscilator, koji radi na is
tom principu kao oscilator iz prethodne take. Frekvencija
oscilovanja iznosi oko 10 kHz, pa se zbog toga mora upotre-
biti feritno lonasto jezgro tipa B65-581-A0250-A022 za trans
formator, jer bi gubici bili veliki u transformatoru sa jez
grom od klasinog trafo lima.
Sekundarni namotaj Ns 1 ima dvojaku funkciju: kod
ukljuivanja lampe pritiskivanjem dirke Di napaja se vlak
no lampe preko kondenzatora C2 da bi se dobilo poetno
pranjenje kroz ivinu paru u cevi. Kondenzator C2 je tako
dimenzionisan da ogranii struju kroz vlakno cevi. Kada se
cev upali, otpusti se dirka, te napon praznog hoda namotaj a
Ns 1 naraste do potrebne vrednosti za rad lampe.
224
SL 29.1
Namotaj Ns 2 daje napon paljenja (preko 500 V) koji se
preko otpornika R4 vodi na elektrodu za paljenje. Ova elek
troda je u vidu provodne trake nalepljena po spoljanosti
cevi po celoj njenoj duini, u vezi sa jednim polom cevi.
Transformator se mota na lonastom jezgru. Namotaji
Npl i Npl kao i Np2 i Np2 motaju se istovremeno na nain
kako je objanjeno u ta. 28. Npl i Npl dobija po 25 navo-
jaka ice CuL 0,4 a Np2 i Np2 po 6 navojaka CuL 0,2. Preko
toga dolaze tanki slojevi izolacije, pa preko njega namotaj
Nsl sa 105 navojaka ice CuL 0,3 i Ns2 sa 750 navojaka ice
CuL 0,06.
Da ne bi dolo do probijanja napona izmeu navojaka
treba upotrebiti samo kvalitetnu duplo lakiranu icu. Svi na
motaji moi e da se smeste na kalem lonastog jezgra sa
mo ako se paljivo mota. Poetak samog namotaja obeleen
je sa p, a kraj sa k.
29.2. Konvertor s transformatorom sa feritnim jezgrom
2. varijanta
Ovaj konvertor, iji je opis uzet iz Radio-amatera 5/79.
omoguava osvetljavanje prikolica, amaca, atora itd. pomou
fluorescentnih cevi korienjem akumulatora od 12 V. Ako
plus-pol napajanja lei na masi, tada se mogu da upotrebe
elementi prikazani na emi, a tranzistor se u cilju hlaenja
moe direktno da privrsti na kuite ureaja. Mere u cilju
izolacije u ovom sluaju su suvine.
Ako minus-pol napajanja lei na masi, tada se tranzistor
oznaen na emi mora da zameni sa 2N3055. Isto tako treba
okrenuti elektrolitski kondenzator, kao i prikljuke kojima
se ureaj vezuje na akumulator. U ovom sluaju R2 treba
poveati na 150 D a R1 smanjiti na 420450 &.
Na ovakav pretvara moe da se prikljui fluorescentna
sijalica snage 8 W, iji intenzitet svetlosti odgovara intenzi
tetu svetlosti sijalice sa uarenim vlaknom snage 25 W.
15 Elektronika u automobilu 225
Transformator se ovako mota: na jezgru od feritnog ma
terijala oblika E, duine najmanje 30 mm, ili veom lona-
stom jezgru mota se ni = 7 zavojaka CuL ice 0 0,5 mm;
n2 = 6 zavoj aka CuL ice 0 0,5 mm; n3 = n5 = 7 zavoj aka
CuL ice 0 0,2 mm i n4 = 230 zavoj aka CuL ice 0 0,2 mm.
Za kompenzaciju predmagnetisanja jezgra ostavlja se
mali vazduni procep.
29.3. Konvertor sa transformatorom sa standardnim trafo
limom
U sluaju da se ne moe nai lonasto feritno jezgro mo
e se transformator izraditi sa standardnim trafo limom. Iz
eme, si. 29.3 vidimo da se ema razlikuje od prethod
ne. Upotrebljeni RC elementi tako su dimenzionisani da se
dobija frekvencija oscilatora za koju se moe koristiti stan
dardni trafo lim. Na transformatoru nema namotaj a za po
etno grejanje vlakna cevi. U obzir dolazi mala fluorescentna
cev tipa L15/25 duine 440 mm, prenika 38 mm. Na mesto
startera i prigunice imamo samo kondenzator od 0,1 mikro-
226
SI 29.2
farada radnog napona 500 V (metalizovani poliester tip, koji
izrauje domaa industrija), koji ograniava struju kroz
lampu na potrebnu meru. U praznom hodu je napon na se
kundarnom namotaju Ns oko 400 V, koji po paljenju lam
pe opadne na vrednost potrebnu za lampu.
SI. 29.3
Dirkom Di olakava se start oscilatora. Metalizovana tra
ka (alu-folija) irine 5 mm nalepljena sa spoljne strane cevi,
olakava paljenje cevi. Traka je u spoju sa jednim polom
cevi.
Transformator motamo bifilarno kako je objanjeno kod
ranijeg konvertora. Kalem se pravi prema limu br. 4 iz ta
bele 35, koja sadri podatke za E/I limove. Presek jezgra je
24X20 mm, sa visinom paketa 20 mm. Limove E i I sla
emo naizmenino.
Namotaj Npl dobija 2X75 navojaka CuL 0,8 Np2 2X15
navoja, CuL 0,3, namotane preko Npl. Preko toga namotamo
3 sloja izolacione trafo hartije 0,05 mm, pa zatim selcunar
Ns sa 2400 navoja CuL 0,14. Ako paljivo motamo smestiemo
svu icu na raspoloivi prostor. Poetak i kraj namotaj a ozna
en je sa p i k.
Za tranzistore uzimamo AD431, ili AD436. Radi hlaenja
montiramo tranzistore izolovano (liskun ploica) na limenu
'asiju od alu lima dimenzija 120X120X30 mm, na koju
montiramo i trafo sa ostalim RC elementima.
30. STROBOSKOP ZA KONTROLU PRETPALJ ENJ A
MOTORA
Po stroboskopskoj metodi moe se na jednostavan i brz
nain kontrolisati ugao pretpaljenja pri radu motora, kao i
delovanje centrifugalnog i vakuumslcog regulatora pretpalje
nja. Dovoljno je da se oseti mesto gde je skala na motoru, j
reperna taka e mirovati zbog stroboskopskog efekta u
momentu paljenja sveice, sa koje se uzima impuls za oki-
danje bljeskalice.
Ceo ureaj se sastoji iz 2 dela: elektronskog ili meha
nikog obrtomera i stroboskopa. Obrtomerom kontroliemo
broj obrtaja motora. Moe doi u obzir ma koji obrtomer
opisan u taki 12. Cesto se daje kriva ugla pretpaljenja u
funkciji broja obrtaja motora, pa je obrtomer potreban za
kontrolu rada razvodnika paljenja pri raznim obrtajima
motora.
Stroboskop se sastoji iz konvertora za punjenje akumu
latora i bljeskalice (fle-blic lampe). Konvertor je tranzistor-
ski protufazni oscilator, koji je istog tipa kao konvertor iz
take 28. Naponom sa sekundarne strane, posle ispravljanja,
puni se kondenzator do 300400 V. Elekrina energija sa
kupljena u kondenzatoru pretvara se, pri pranjenju kon
denzatora kroz bljeskalicu, u jak svetlosni bljesak.
Radi paljenja-okidanja bljeskalice dovodi se na njenu
elektrodu za paljenje impuls sa sveice prvog cilindra. Ko
risti se kapacitivna veza. Oko VN kabla prve sveice postavi
se limena obujmica duine 1012 cm, sa koje ide izolovan
vod do elektrode za paljenje bljeskalice. U momentu palje
nja sveice prvog cilindra bljesnue i stroboskop.
228
SI . 30'
RC elementi konvertora tako su dimenzionisani da kon-
vertor radi sa frekvencijom iznad 1 kHz, pa se zbog toga
mora upotrebiti feritno jezgro. Uzeto je jezgro od VN trans
formatora iz televizora. Za NI namotamo 2X15 navoja
CuL 1 mm, za N2, 2X6 navoja CuL 0,6. Namotaje motamo
bifilarno kako je objanjeno u taki 28. Namotaj N3 dobija
500 navoja CuL 0,3 mm sa odvodima posle 400 i 450 navo-
jaka. Opitom naemo koji je odvod najpovoljniji.
Konvertor smestimo u podesnu kutiju, a bljeskalicu sa
prekidaem P u posebni nosa, koji moe biti i u vidu pi
tolja, kao na si. 32.4b. Pitolj se 4-ilnim kablom vee za
konvertor. Iz pitolja jo izlazi i gumeni kabl koji se zavr
ava limenom obujmicom.
31. STROBOSKOP NAPAJ AN IZ ELEKTRINE MREE
Ovaj stroboskop na mesto blic-lampe koristi obinu
sijalicu manjeg radnog napona. Opi je uzet iz asopisa Ra-
dio-amater 2/82. l
229
ema ureaja. Takt stroboskopu daje astabilni multi-
vibrator, sastavljen iz integrisanog kola 7410 koje sadri 3
NI kola sa po 3 ulaza, koji su paralelno vezani.
Multivibrator daje igliaste impulse u trajanju oko 2
milisekunde, ija se frekvencija moe menjati sa R1 u grani
cama od oko 1 do 16 Hz. Na taj nain moe se frekvencija
stroboskopa prilagoditi svim moguim ispitivanjima.
Multivibrator se preko T3 sinhronizuje sa frekvencijom
mree. Mreni napon se preko Dl ispravlja i sa R9 i Cener
diodom D2 sniava na oko 4,5 V za napajanje celog sklopa.
Sa tranzistorom T3 formiraju se etvrtasti impulsi od isprav
ljenog mrenog napona, koji se zatim diferenciraju kolom
C2R5. |Kaa igliasti impulsi sa R5 dovode preko T4 do pro
voenja T2, dolazi i do pranjenja Cl. Time se postie prela
enje multivibratora iz jednog u drugo stanje i to uvek samo
na poetku pozitivne poluperiode mrenog napona to ujedno
dovodi do okidanja tiristora Ti u tom momentu. Tako se ela
pozitivna poluperioda mrenog napona koristi za dobijanje
maksimalnog svetlosnog efekta sijalice.
Igliasti impulsi iz kola 7410 pojaavaju se tranzistorom
TI i vode na geit radi aktiviranja tiristora. Sa C3 i RIO za
tiuje se tiristor od naponskih udara.
S obzirom na sinhronizovanost sa mrenim naponom, sa
R1 moe se menjati frekvencija bljeskalice samo u razmacima
od po 20 milisekundi izmeu dva bljeska.
Za TI moemo uzeti BC337, za T2T4, BFY33 ili BSY51
i za Ti, KT206/400.
Montaa. Sve delove montiramo na pertinaks-ploi
50 X 80 mm. Za kolo 7410 dobro je na ploi montirati
DIL podnoje sa 14 noica. Zbog prilinog grejanja
otpornika R9, treba ga montirati sa duim icama na izve-
snom rastojanju od ploe. Osigura emo dimenzionisati
prema broju sijalica. tampanu plou treba ugraditi y
plastinu kutiju radi satjte od mrpnog napona-
Iskustva sa bljeskalicom. Svetlosni efekat bljeskanja za
visi od termike inercije sijalice i to je ona manja, efekat
je bolji. Koriene sijalice od 40 W za 127 V dale su bolji
bljesak od sijalica za 220 V. Kako je vreme prolaza struje
kroz sijalicu u bljesku samo reda milisekunde, izrae sija
lica i od 127 V. Sem toga, stroboskop radi prilikom ispitivanja
samo 510 sekundi. Sa sijalicama za 220 V (imaju manju
term. inerciju) nije postignuta dovoljna jaina bljeska. Za
jai bljesak mogu se vezati 23 sijalice paralelno.
SI. 31
32. RAZNI ELEKTRINI INSTRUMENTI ZA ISPITIVANJ E
ELEKTRINE INSTALACIJ E VOZILA I RADA MOTORA
32.1. Indikator za ispitivanje elektrine instalacije
I ndustrija pa i naa domaa, izrauje ovakve indikatore
u vidu odvrtke sa ugraenom sijalicom ili tinjalicom. Iz te
grupe imamo npr. tester AIN 12 sa ugraenom sijalicom na
pona 12 V, kao probe-lampom za proveru ispravnosti elek
trinih kola u vozilu, kao i indikator paljenja IN 12000, sa
ugraenom tinjalicom za proveru instalacije paljenja i samih
gveica. Tinjalica se prinese sveici i prema ritmu i jaini
gvetlucanja tinjalice moe se zakljuiti o ispravnosti sveice
\ ele instalacije paljenja. Oba indikatora proizvodi predu-
zee Kladivar? SR Slovenija.
331
Tanije podatke o stanju instalacije pruaju prenosni,
za tu svrhu konstruisani voltmetri, ampermetri i univerzalni
instrumenti. I nstrument Motomer, proizveden od I skre, je
univerzalnog tipa, sa njim se moe meriti napon, struja, po
jedine otpornosti otpornika za otklanjanje smetnji, kao i broj
obrtaja motora u praznom hodu i ugao zatvaranja kon
takta. Za merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja
koriste se impulsi sa prekidaa (kod paljenja). Radi ovoga
se instrument vezuje prema sl.32.2. Plus prikljuak instru-
32.2. I nstrument za i spitivanje elektri ne instal aci j e
Sl. 32.2
menta dolazi na prikljuak Dl bobine, ili na prikljuni kon
takt razvodnika paljenja, a minus pol na masu. Broj obrta
ja se proita na skali za 2, 4 ili 6-cilindrinog motora, a pro-
cenat ugla zatvaranja na drugoj skali. Iz posebne tabele do-
bija se ugao u lunim stepenima.
Napon akumulatora treba meriti uvek pod optereenjem.
Radi ovoga ima voltmetar viljuku izmeu ijih je vrhova
vezan otpornik, kojim se optereuje elija akumulatora pri
likom merenja.
232
Drugi tip ispitivaa baterije, proizvodnje Grypton Tri
angle, Engleska, ima dve kadmijumske ipke, iji se razmak
moe podesiti u nosau (si. 32.2a), prema razmaku epova na
elijama akumulatora. epovi se odvrnu sa akumulatora i
ipke se uvlae kroz rupu u dve susedne elije. Tako se meri
napon elektrolita izmeu dve susedne elije. Iz ovoga se za
kljuuje o ispravnosti pojedinih elija akumulatora. Ovakav
instrument dolazi u obzir za one akumulatore, koji su sa
gornje strane zatvoreni plastinom masom koja pokriva po
love elija.
Fabrika Bosch izrauje specijalne prenosne instrumente
za proveru napona i struje u instalaciji, zatim moe takav
univerzalni instrument Minitester da meri i ugao zatvaranja
na prekidau razvodnika za paljenje u opsegu 0100%, kao
i broj obrtaja motora.
j. 32.2a
233
32.3. Instrument za auto-servis
Ovim se instrumentom moe na motornom vozilu meriti
ugao zatvaranja prekidaa paljenja od 0100%, zatim broj
obrtaja motora u opsegu od 01500 i 01600 i napon aku
mulatora do 15 V. Ugraena LE dioda svojim svetljenjem
pokazuje kada je instrument prikljuen na auto-akumulator
od 12 V.
Za elektronski deo koji sadri 4 integrisana kola u TTL
tehnici, 4 tranzistora i 4 diode, smanjuje se napon iz akumu
latora i stabilizuje na 5 V u integrisanom kolu LM309. Dioda
D3 titi kolo LM309 od eventualno pogrene polarizacije aku
mulatora. Na mesto ovog kola moe se naravno koristiti ma
koji drugi stabilizator napona koji daje na izlazu 5 V i do
500 mA.
Principijelna ema. Ulaz A instrumenta dolazi na preki
da paljenja (platinska dugmad) kojim se ukljuuje/isklju-
uje primar bobine. Impulsi sa tog prekidaa prolaze kroz
ubokopropusni filtar Rl, R2 i Cl, pojaavaju se zatim u T4
i sa emitora T4 okidaju mitovo kolo (NI). U integrisanom
kolu 7413 nalaze se dva takva kola NI i N2. *
Tropolnim preklopnikom SI ukljuuje se miliamperme-
tar, opsega 1 mA na jedan od tri vrste rada: poloaj 1 me-
renje ugla zatvaranja, 2 merenje broja obrtaja motora i
3 merenje napona na akumulatoru.
Merenje ugla zatvaranja (1. poloaj preklopnika SI).
Impulsi iz Smitovog kola NI preko razdelnika nanona R4 do
R7 vode se na bazu integratora sa tranzistorom T3. Srednja
vrednost kolektorske struje zavisi od odnosa trajanja im-
puls/pauza (duty cycle) imnulsnog napona, a time i od
ugla zatvaranja. Vrednost za C5 je tako izabrana da i kod
male turae motora kazaljka instrumenta ne vibrira. O sa
mom badarenju bie govora kasnije, a izvodi se podeava
njem razdelnika R4 R6/R7.
Merenje broja obrtaja motora (2. poloaj preklopnika S2).
f*rekopavanje sa jednog na drugi opseg merenja vri se auto
matski u sarpopi instrumentu ppmpu Milerovog integratora,
34
sastavljenog od T2 sa RC elementima. Impulsi sa izlaza 6
trigera NI deluju istovremeno na oba monoflopa IC2 i IC3
(74121). Sa izlaza 6 monoflopa IC2 dobijaju se impulsi tra
janja 2,5 ms, a sa izlaza IC3 impulsi 4 puta dueg trajanja,
tj. 10 ms. Impulsi sa kola IC2 pojaavaju se u TI i odvode
u Milerov integrator T2.
Ako je broj obrtaja motora ispod 1500 u minutu bie
ulaz 9 Smitovog trigera N2 koji je vezan za integrator T2,
na logiko 0, a kako je ulaz 10, 12, 13 na logiko 1 ( + 5 V)
bie izlaz 8 na log 1. Preko invertora N3 dobij a ulaz 10
SI. 32.3
235
NAND kola N4 log 0 pa kolo N4 nee proputati impulse iz
kola IC2.
Meutim NAND kolo N5 je prelazno za impulse sa kola
IC3, koji preko N5 i N6 i preko R19 stiu na bazu integratora
sa T3. Srednja vrednost struje kolektora proporcionalna je
frekvenciji impulsa, odnosno broju obrtaja motora. Bada
renje se vri sa R12 i R13.
Za obrtaje motora preko 1500/min imae izlaz Milerovog
integratora i ulaz 9 od N2 potencijal log 1, pa e izlaz
od N2 biti na log 0.
Sada e zasvetliti LED D4 koje pokazuje da je instrument
prebaen na broj obrtaja do 6000. Sada je NAND kolo N5
zatvoreno za impulse iz kola IC3, a N4 otvoreno za impulse
od 2,5 ms iz kola IC2, koji preko N6 stiu u integrator T3.
Kako je vreme trajanja ovih impulsa samo 1/4 treba 4 puta
vei broj obrtaja, tj. 4X1500 = 6000 za pun otklon instrume
nta. Badarenje se vri sa R15 i R16. Taka prebacivanja sa
jednog na drugi opseg podeava se sa R26.
Merenje napona (3. poloaj preklopnika SI). U ovom
poloaju preklopnika vezan je miliampermetar sa jedne stra
ne na masu a sa druge, preko R8RIO za prikljuak L koji
se spaja sa + polom akumulatora. Prilikom badarenja treba
R9 i RIO tako podesiti da kod 15 V instrument ima pun otklon.
Blii podaci za poluprovodnike: TI moe biti BC157 ili
BC177, T2 do T4 BC107 ili BC147 Dl i D2 1N4148 ili
BA209, D3 1N4001. Od integrisanih kola dolazi u obzir po
jedan komad 7413, 7400, LM309 i dva komada 74121.
Badarneje instrumenta: Ugao zatvaranja. Preklopnik
SI u poloaju 1. Ulaz A spojiti sa + polom akumulatora i pri
tome instrument ne sme da pokae nikakav otklon. Zatim se
prikljuak A odvoji od akumulatora i spoji sa masom. Za R5
i R6 nae se najpovoljnija vrednost da instrument pokae
pun otklon, to na skali odgovara uglu zatvaranja od 100%.
Otpornici R5 i R6 se vie ne sme ju menjati. Polovina skale
odgovara uglu od 50% jer je podela od 0100% linearno po-
deljena na skali.
236
Broj obrtaja 01500 u minuti. Preklopnik SI u poloaju
2. Spojnu taku od R23/24 i C4 vezati za +5 V. Ovim se spre
ava automatsko prebacivanje instrumenta sa jednog na dru
gi merni opseg. Na ulaz A dovodimo 8 V naizmeninog
napona iz jednog transformatora za zvonce. Frekvencija mree
od 50 Hz odgovara impulsnoj frekvenciji na prekidau (platin-
slca dugmad) pri broju obrtaja etvorotaktnog motora od
1500 o/min. Ova se frekvencija dobija iz obrasca:
f = c- -
T B 30
gde je n broj pbrtaja motora u minuti, C broj cilindara,
T broj taktova motora i B broj (koliina) bobina. Uko
liko treba meriti broj obrtaja motora sa vie cilindara, treba
prema gornjem obrascu odrediti frekvenciju naizmenine
struje koja se dovodi na ulaz A.
Badarenje vrimo pogodnim izborom vrednosti R12 i R13
tako da se dobij a pun otklon skale.
Broj obrtaja 06000 u minuti. Prekida se spoj take
R23/24 i C4 sa +5 V i na ulaz treba dovesti signal dovoljno
velike frekvencije da instrument prebacuje na vei imerni
opseg. Ovo se moe postii pri veoj turai motora a da se
pri tome ne kree vozilo. Raznim dodavanjem gasa moe
se tako menjati frekvencija impulsa sa prekidaima. Pogod
nim izborom vrednosti R26 nalazimo taku prebacivanja
(1500 o/min).
Da bi se ovaj opseg badario, potrebna je naizmenina
struja od 100 Hz. Radi ovoga se na sekundarni namotaj od
8 V gore pomenutog trafoa vee mosni ispravlja koji e dati
pulzirajui jednosmerni napon frekvencije 100 Hz. Sada se
pogodnim izborom R15 i R16 podesi da kazaljka doe na sre
dinu skale to odgovara 3000 obrtaja.
Blii podaci za sastavljanje instrumenta i za tampanu
plou dati su kod opisa istog instrumenta u asopisu Radio-
-amater br. 78/78.
237
32.4. Instrumenti za proveru rada motora
Sve servisne stanice i benzinske pumpe kao i garae,
koriste specijalne instrumente za ovu svrhu.
Obrtomeri rade po foto-elektrinom principu sa sondom
u kojoj je smetena foto-elija ili foto-otpornik. Sonda se
prinese delu motora koji se obre i na kome se kredom obe-
lei crta. Sonda optike impulse pretvara u elektrine, koji
se vode u instrument ija je skala badarena u broju obr
taj a/minut.
Termometri imaju sondu sa otpornom icom, ija ot
pornost varira sa temperaturom. Princip rada takvog ter
mometra opisan je u ta. 13.1.
SI . 32.4a
Analizator CO. Prisutnost ugljenmonoksida (CO) u iz-
duvnim gasovima motora danas je propisima ograniena ka
ko bi se smanjila zagaenost vazduha. Analizator se sastoji
iz sonde, merne komore i pokazivaa CO u procentima zapre-
mine. Izduvne gasove sonda odvodi u komoru gde sagorljivi
238
delovi gasova sagorevaju na zagrejanoj platinskoj ici koja
zbog toga menja svoju otpornost. Promenu otpornosti poka
zuje instrument sa badarenom skalom CO sadraja u /o za-
premine. Na si. 32. 4a prikazan je takav analizator tipa BD 64,
proizvodnje Crypton Triangle.
SI . 32.4b
Ovakvim CO analizatorom podeava se karburator moto
ra na optimalne uslove rada.
Bosch je za svoj sistem elektronskog ubrizgavanja go
riva koji je detaljno opisan u ta. 15.11, izradio kontrolni ure
aj EFAW 228, kojim se moe proveriti ispravnost rada sva
kog organa sistema ubrizgavanja.
Ovde bismo jo napomenuli razne stroboskopske instru
mente pitolje za proveru rada pokretnih delova moto
ra i za proveru i merenje ugla pretpaljenja kao i delovanje
centrifugalnog i vakuumskog regulatora pretpaljenja. Na si.
32.4b prikazan je takav svetlosni pitolj BA '37 od Crypton
Triangle.
239
U ovu grupu dolaze jo instrumenti za merenje pritiska
benzinske instalacije i vakuuma u usisnim cevima, ali kako
oni nemaju elektroniku, izostaviemo ih.
32.5. Instrument za proveru i podeavanje rada paljenja
Za proveru instalacije paljenja pomenuli smo indikatore
u ta. 32.1. Meutim, jasnu sliku rada ele instalacije palje
nja daje jedino oscilograf, koji se industrijski izrauje za ovu
svrhu u raznim varijantama. Bosch-ov oscilograf, tipa EFAW
206 npr. ima ekran od 13 cm sa skalom za merenje napom
paljenja, ugla paljenja i pretpaljenja za sve vrste motora
Mogua je kontrola bobine, kontrola rada pojedinanog, ili
svih cilindara odjednom. Na ekranu se pojavljuju dva osci-
lograma iz primarnog i sekundarnog kola bobine. Prema ob
liku ovih oscilograma moe se videti ispravnost pojedinih de-
lova. Tako npr. si. 32.5 prikazuje razne oscilograme sa nave
denim neispravnostima pojedinih delova.
32.6. Ispitni stolovi za servisne stanice
Za tu svrhu industrija izrauje kompletne garniture na
pred pobrojanih instrumenata koji su sa jo drugim neelek-
tronskim instrumentima ugraeni u ispitne stolove za brzu
proveru rada motora i svih instalacija u vozilu.
Uz ovakve stolove esto se moe nai u servisu i tzv.
brzi punja akumulatora, koji sa oko 10 puta veom strujom
od normalne brzo dopunjava akumulator. Ovakvi punjai
imaju elektronska zatitna kola protiv preoptereenja i za
trenutno iskljuenje ako bi se pogrenim polaritetom punja
prikljuio na akumulator u vozilu. Pri pogrenom prikljui
vanju moglo bi doi do oteenja Si diode ako je u vozilu
ugraen alternator i do oteenja elektroakustinih ureaja
i drugih elektronskih ureaja u vozilu.
240
SI. 32.5
241
RAZNI PODACI POTREBNI U PRAKTINOJ
AUTOELEKTRONICI
33. ELEKTROTEHNIKI SIMBOLI KORlSENI U EMAMA
1. Otpornici
Otpornik, uopte
Podesivi otpornik
Otpornik s kontinualnom regulacijom
Nelinearni otpornik (NTC, PTC)
Potenciometar
2. Kondenzatori
Kondenzator, uopte
Kondenzator sa spoljanjom oblogom
Provodni kondenzator
Podesivi kondenzator
Kondenzator sa kontinualnom regulacijom
Elektrolitiki kondenzator (polarizovan)
Elektrolitiki kondenzator (nepolarizovan)
242
3. Namotaji, kalemovi, transformatori
Namotaj, kalem
Kalem statiki oklopijen
Namotaj, kalem sa odvojcima
Kalem sa stepenastom regulacijom
Kalem sa kontinualnom regulacijom
Namotaj sa gvozdenim jezgrom
Kalem sa VF jezgrom l
Prigunica sa vazdunim procepom
Transformator
3. Poluprovodnici
Dioda
Kapacitivna dioda
Cener dioda
Tiristor
Fotodioda, foto-otpornik, ili foto-elemenat
Diak
Triak
PNP tranzistor
NPN tranzistor
Fototranzistor tipa PNP
Tranzistor sa jednim upravljakim kontaktom
tipa N
Isto, tipa P
Tranzistor sa efektom polja, baza tipa N
Isto, baza tipa P
Halov generator
4. Elektroakustika
Mikrofon, uopte
Zvunik ili slualica
Magnetofon
Sirena
5. Baterija i akumulator
Galvanski elementi ili akumulatori
Baterija elemenata ili akumulatora
244
6. I nstrumenti
I nstrumenti sa kazaljkom
Ampermetar
Miliampermetar
Voltmetar
Milivoltmetar
Kristal, uopte
Termoelemenat
Termospreg
7. Motori i generatori
Motor, uopte
Generator, uopte i
Generator sa pobudom N i otpornikom R
Trofazni generator sa pobudnim namotajem
Motor za jednosmernu struju
Generator za jednosmernu struju
245
8. Razno
J ednosmerni napon, struja
Naizmenini napon, struja
Provodnik, uopte
Provodnik, oklopijen
J ednostruki odvojak
Dvostruki odvojak
Ukrtanje provodnika, bez spoja
Konektor-utika i gnezdo
Radni kontakt
Mirni kontakt
Preklopni kontakt
Sijalica uopte
Strujni osigura, uopte
Pobuda relea
J enopolni prekida
Uzemljenje i spoj sa masom
Visoki napon
246
34. OBRASCI ZA PRORAUNAVANJ E MALIH
TRANSFORMATORA
Presele jezgra S u cm2: S = 1,2 - ]/P. Prema preseku se
odabere iz tabele 35 odgovarajui profil lima. Snaga potroa
a P u vatima.
Broj navojaka za 1 volt: m 45/S, za sluaj indukcije u
jezgru od B = 1 T(10.000 G) i frekvencije f 50 Hz.
Broj navojaka primara: nP UpXm pri naponu prima
ra UP.
Tabela 34 Dozvoljeno optereenje ice u A pri gustini struje
od 3,5 A/mm2
Prenik ice
u mm
Optereenje u A
Prenik ice
u mm
Optereenje u A
0,06
0,07
0,08
0,09
0,10
0,12
0,14
0,16
0,18
0,20
0,22
0,25
0,28
0,30
0,32
0,35
0,38
0.40
0,42
0,45
0,48
0,50
0.55
0,60
0.65
0,010
0,013
0,018
0,022
0,027
0,040
0,054
0,070
0,089
0,110
0,133
0,172
0,216
0,248
0,282
0,337
0,395
0,440
0,480
0,557
0,633
0,686
0,830
0,950
1,160
0,70
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,0
1,05
1,10
1,15
1,20
1,25
1,30
1,35
1,40
1,45
1,50
1,55
1,60
1,65
1,70
1,75
1,80
1,90
2,00
1,35
I , 55
1.76
2,00
2,22
2.50
2,75
3,03
3,33
3.64
3,96
4,30
4.65
5,00
5,38
5.77
6,20
6,61
7,07
7.50
7,95
8,40
8,90
9,9
I I , 0
247
Broj navojaka sekundara: n. = l,lX U.X m pri naponu
sekundara U.
Presek ice odreuje se prema tabeli 34 u zavisnosti ja
ine struje I.
J aina struje I u amperima je: IPP/UP, L = P/Us
Primer: Proraunaemo transformator za ispravlja za
punjenje akumulatora iz take 25.1. Dato je bilo: U. = 20 V,
I .=4 A, P ==4X20 = 80 ;W, UP=220 V, IP=P/U P=80/220 = 0,36 A.
Sada je S = l,2 ^80 = 11 cm2.
Iz tabele ,35 odgovara lim br. 6. Presek jezgra sa ovim
limom iznosi pri visini paketa 32 mm, 10,24 cm2, to je neto
manje od 11 cm2, ali se moe usvojiti taj profil lima.
Broj navojaka za 1volt m = 45/10,24 = 4,4 navojka.
Broj navojaka primarnog namotaj a nP= 4,4X220 = 970 na
vojaka. Uzeemo icu CuL. Debljina ice se odreuje prema
struji lp = 0,36A, iz tabele odgovara prenik ice d = 0,35 mm
(za Ip = 0,337A).
Broj navojaka u sekundaru iznosi N 1,1X4,4X20 = 100
navojaka CuL. Debljina ice d 1,2 mm. Ovoj vrednosti odgo
vara iz tabele optereenje od 3,96 A.
35. STANDARDNE DIMENZIJ E TRANSFORMATORSKIH
E/I LIMOVA
Za odabiranje lima merodavan je presek jezgra trans
formatora. Lim se odabere prema irini jezgra b srednjeg
dela. Ako je presek S kvadratnog oblika (to je najee slu
aj) bie b=|/ .
Primer: Presek jezgra S = 10 cm2; tome odgovara b= j/l0
= 3,2 cm = 32 mm, tj. lim br. 6.
248
SI . 35
Tabela 35
Bi oj
lima
a b
M e
3 cl-
e u mm
e f g ! k lnl
Presek
b X b
cm2
1 6 12 18 36 24 -
- 72 1,44
2 8 16 24 48 32 -
96
2,56
3 10 20 30 60
40 35 50 3,5 120
4,00
4 12 24 36 72
48 42 60 3,5 144
5,76
5 14 28 4U 84
56 49 70 4,5 168
7,84
6 16 32 418 96
64 56 8
0 4,5 192
10,24
7 18 36 f54 108
72 63 5
0 5,5 216
12,96
8 20 40 C0 120
80 70 1C0 5,5 240
16,00
9 25 50 r5 150 100 87,5 12
5 6,5 300
25,00
10 32 64 >6 192
118 112 11
0 6,5 384
40,96
36. ELEMENTI ZA OTKLANJ ANJ E RADIO-SMETNJ I (RS) U
VOZILIMA
Tabela 36
Element
Tehniki opis
KP 051/1
Kondenzator 0,5 gF
Priklj una ica duine 160 mm
Za otklanjanje RS u podruju
ST na kontaktu B + dinama,
regleru (kontakt 61), indika
toru temperature i elektro
motorima u vozilu.
KP 221/5
Kondenzator 2,2 gF
Priklj una ica 100 mm
Za bobinu -kontakt 15, -regletr
B+/ 51 i alternator kontakta
B + .
KP 301/2
Kondenzator 3 gF
Priklj una ica duine 100 mm
Za otklanjanje RS u podruju
ST na kontaktu 15 bobine, na
kontaktu 51 reglera i elektro
motorima koj i su ugraeni u
vozilu.
KP 303/9
Kondenzator 3 gF
Priklj una i-ca duine 100 mm
Za bobinu.
250
Element Tehniki opis
K U 051/1
K ondenzator 0,5 jiF
P ri kl j una i ca dui ne 150 mm
Za otkl anj anj e RS u podruj u
ST i U K T na di namu (kontakt
B - f ) i za regl er kontakt
D +/01. M aksi mal na struj a
40 A .
KU 301/8
K ondenzator 3 |*F
P ri kl j una i ca dui ne 150 mm
Za otkl anj anj e RS u podruj u
ST i U K T za regl er (kontakt
B +/51) i speci j al ne pri mene
na kontakt 15 bob i ne i za
el ektromotore vee snage.
M aksi mal na struj a 40 A .
F 1110/1
F i l tar: kapaci tet 0,1 |aF, i nuk-
ti vi 'tet 20 nH, maksi mal na
struj a 6A . P ri kl j una i ca du
i ne 110 mm. Za otkl anj anj e
RS u podruj u U K T za bri
sa stakl a, i ndi katore smera,
venti l atore i el ektromotore
mal i h snaga.
251
KU 051/3
K ondenzator 0,5 |xF
P ri kl j una i ca dui ne 200 mm
Za i stu svrhu kao i K U 051/1
M aksi mal na struj a 6A
Tehniki opis
F 1210/2
Filtar: kapacitet 5000 pF in-
duktivitet 4 igH, maksimalna
struja 6 A. Priklj una ica
duine 180 mm. Za otklanj a
nje RS u podruju UK T za
regler (kontakt DF).
F 1616/9
F il tar: kapa cirtet
duktivitet 4 [iH,
struja 10 A.
Za otklanjanje RS u podruju
ST I UK T za elektromotore
za brisae stakla, indikator
smera i ventilator.
F 1515/8, 1516/8
Filtar: kontakt DF 10 000 pF
kontakt D + 1 |xF +
+ 2,5 fxH
kontakt Dspoj ni vod
0,4 fxF, in-
maksimalna
Element
252
Element
F 2018/14
Filtar: Kapacitet 2X1,5 |i.F,
induktivitet 1,5 |iH. Za otkla
njanj e RS u podruju ST 5
UKT, za dinamo snage preko
300 W, u linij i B + , maksimal
na struja 75 A.
F 211914
Filtar: kapacitet 2X2 pF, in
duktivitet 1,7 pH. Za otkla
njanj e RS u podruju ST i
UKT, za dinamo snage preko
300 W u linij i B + , maksimal
na struja 120 A.
A lk, A 5k, A 10k
Otporni elemenat
Otpor: lOOO, 5000, 10 000Q
Za kapu razvodnika.
F 1810/13
Filtar: kapacitet 15 ODO pF,
induktivitet 40 |xH maksimal
na struja 3 A. Priklj una ica
duine 110 mm. Za otklanj a
nje RS u podruju UK T za
regler (kontakt DF).
F 1918/14
Filtar: Kapacitet 2X0,3 pF,
inuktivitet 75 (iH. Za otkla
njanj e RS u podruju ST
UKT za dinamo snage preko
300 W u linij i 61, maksimalna
struja 6 A.
Tehniki opis
253
Element
Tehniki opis
B lk, B 5k, B lOk
Otporna kapa
otpor: 1000 Si, 5000 Si, 10 000S1
Za sveice za paljenje
C lk, C 5k, C lOk
Otporna kapa
otpor: 1000 Si, 5000 Si, 10 000 Si
Za sveice za paljenje
RFM-833 tip C
Otporni kabl
Za dovod visokog napona sa
bobine na .razvodnik i sa raz
vodna ka na sveice za palje
nje.
RFM-833 tip D
Otporni kabl sa otpornim ka
pama. Za dovod visokog na
pona sa bobine na razvodnik
i sa razvodnika na sveice za
paljenje.
254
37. IZVOD IZ J US-a N.PO.OIO O OZNAAVANJ U PRI
KLJ UAKA (STEZALJ KI) NA ELEKTROUREAJ IMA U
MOTORNOM VOZILU
R edni
broj
Oznaka
pri k
l j uka
Opi s pri kl j uka (steczaljke)
Stezalj ka indukcionog kalema (bobine) odn,
aparata za paljenje prema plabinskim dug
mad ima.
Stezalj ka na razvodniku paljenja prema pre
kidau (plait. dugmad) odnosno priklj uka
prekidaa il i priklj uku kontakta kondomza-
torskog paljenja (niski napom).
Stezalj ka na indukcionom kalemu (bobini)
i na razvoduiku paljenja, visoki napom.
I zlazna stezaljka na prekidau paljenja (glav
nom prekidau) odnosno prekidau paljenja
i dnevnih potroaa.
Ulazna stezaljka indukcionog kalema (bo
bine) aparata za paljenje kondenzatorskog
paljenja i prikljunog aparata za tranzistor -
sko indukciono paljenje (niski napon).
Ulazna stezaljka neposredno od pozitivnog
pola akumulatora.
Stezaljlca za povratni provodnik neposredno
ka negativnom polu akumulatora il i ka masi.
I zlazna stezaljka na regulatoru (regleru) ili
generatoru za kontrolnu lampu punjenja
akumulatora.
Stezalj ka na regulatoru za (+) pol akumu
latora i na trofaznom generatoru sa ugrae
nim ispravljaem.
Stezalj ka na regulatoru za () pod akumula
tora i na trofaznom generatoru sa ugrae
nim ispravljaem.
Stezalj ka na regulatoru i (+) polu genera
tora i stezaljka za kontrolnu lampu punjenja
akumulatora (kada nij e potrebno da postoji
stezaljka 61).
255
1 2
1 1
2 4
3 15
4 30
5 31
6 61
7 B +
8 B
9 D +
256
10 D Stezaljka na () polu generatora i regula
tora i stezaljka za () pol akumulatora
(kada ne postoji stezaljka B).
11 DF Stezalj ka na regulatoru i generatoru za po-
budni namotaj.
12 54 Stezaljka za stop-svetla na prikljunrici pri
kolice i pri kombinacijama svetla,- kada je
oznaavanje potrebno.
13 55 Stezalj ka svetla za maglu.
14 56 I zlazna stezaljka na prekidau osvetlj enj a i
! ulazna stezaljka na prebacivau svetla (za
jedniki provodnik za daljinsko i oboreno
svetio).
15 56a I zlazna stezaljka na prebacivau svetla za
daljinsko i kontrolno svetio.
16 56b I zlazna stezaljka na prebacivau svetla za
oboreno svetio.
17 58 I zlazna stezaljka na prekidau osvetlj enj a za
poziciona svetla, zadnja svetla, svetla tablice,
osvetljenje instrument-table.
18 58b Stezalj ka za prebacivanje zadnjeg svetla za
jenoosovinske prikolice.
19 58L I zlazna stezaljka na prekidau osvetljenja za
levo poziciono i zadnje svetio (kada se moe
posebno iskljuiti).
20 49 Ulazna stezaljka na migavcu.
21 49a I zlazna stezaljka na migavcu.
22 49b I zlazna stezaljka na migavcu, ulazna stezaljka
na prekidau za drugo kolo migalice.
23 C Stezaljka na migavcu za prvo kontrolno svetio.
24 L, R I zlazna stezaljka na prekidau migavca za
leve (desne) migavce.
25 3 lb Stezalj ka na motoru brisaa vetrobrana za
povratni provodnik ka masi preko prekidaa
kratkog spoja.
26 53 Ulazna stezaljka na motoru brisaa vetrobra
na (glavni priklj uak)
2 3 ______
LITERATURA
Lui D. Elektrouireaji u motornim vozilima, 1971, g. Tehnika
knjiga, Beograd.
Mende H. Kristalldioden und Transistoren 1972 Franzis Verlag
Mnchen.
Staber V, Wilk K. Elektronik im Kraftfahrzeug 1971, Franzis
Verlag Mnchen.
G. Bredow. Auto Elektronik Z. Nemacka.
Hlnlopen H. Auto und Elektronik 1976. Franzis Verlag Mnchen.
Mesaro V. Radioltehniki prirunik 1968 Tehnika knjiga,
Beograd.
Mesaro V. J apanski tranzistorski prij emnici, magnetofoni i gra
mofoni, 1972, Tehnika knjiga, Beograd.
Mesaro V. Opravka radio aparata XI I I izdanje 1982 Teh
nika knjiga, Beograd.
Publikacij e firmi: I ntermetall, National Semiconductors, Si-
mens, i Telefunken o aplikacijama poluprovodnika.
Tehnike informacij e fjrmi: Bo, Simens, SGS- Ates, Thomson
CSF.
257
27 | 53a j Stezalj ka na motoru brisaa vetrobrana (pre-
j kida za zaustavljanje u kraj nj em poloaju)
I i na prekidau za motor brisaa.
i i
28 | 53b Stezalj ka na motoru brisaa vetrobrana.
29 84 Ulazna stezaljka strujnog relea za poetak
namotaj a i kontakt.
30 84a Kraj namotaj a strujnog relea.
31 84b izlazna stezaljka za kontakt strujnog relea.
32 85 I zlazna stezaljka na releu ili elektromagnet
skom prekidau (od kraj a naimotaja ka
polu akumulatora il i masi).
33 86 Ulazna stezaljka na releu ;ili magnetskom
prekidau (poetak namotaja ako je samo
i jedan, dovodni provodnik).
1 1 2 j __________ _ 1_______________________
asopis Funkschau Frainzis Verlag Mnchen: 1971 Br. 8.
12, 17, 19, 21, 1972 br. 12, 15, 1973 br. 11, 1974 br. 4, 5, 9,
11, 14, 1975 br. 1, 6, 8, 24, 1976 br. 3, 4, 7, 14, 1977 br. 4,
7, 9, 12, 1978 br. 12, 20, 25, 1979 br. 25, 1980 br. 5, 1981
br. 4, 2224, 1982 br. 4.
asopis Funktechnik: 1971 br. 12, 24.
asopis Elektronik, Franzis Verlag Mnchen: 1968 br. 1.
1971 br. 10, 1977 br. 4, 9, 1979 br. 21.
asopis Electronics Today I nternational, London: 6/76 i 2/77.
asopis Elektor Mnchen: 78/75, 66/76, 4/79.
asopis Funkamateur Militr Verlag Berlin DDR: 4/81.
asopis Elrad Mnchen: 6/80, 5/81.
asopis Radio-amater Tehnika knj iga Beograd: 3/71,
2/74, 11/75, 1976 br. 1, 2, 9, 1977 br. 1, 2, 3, 5, 6, 7, 1978 br.
3, 5, 6, 12, 1979 br. 5, 9, 1980 br. 78, 1981 br. 10, 12, 1082
br. 2, 3, 4, 5.
asopis Moto revija Beograd: 1/71.
Prospektni materijal proizvoaa automobilske elektroopreme:
I skra, R. ajavec, Bosch. Z. Nemaka, Orypton Triangle
Engleska, Lucas Engleska i dr.
Prospektni materij al proizvoaa poluprovodnika: Elektronska
industrija, I skra, RI Z, I ntermetall, Siemens, Telefunken
i dirugi.
258
ELEKT RONSKI UREAJ I UGRAENI U KOLI MA
1. Regulacija napona generatora 7
1.1. Regulator napona generatora sa kontaktima 7
L.2. Automatski prekida za uklj uivanj e isklj uivanj e
akumulatora 8
1.3. Nain vezivanja pobude u generatoru poj edinih
vozila 9
1.4. Elektronska regulacija napona i isklj uivanj e aku
mulatora 9
1.5. Alternator na mesto generatora jednosmerne struje 12
1.6. Elektronska regulacija napona 1. varijanta 14
1.7. Elektronska regulacija napona 2. varij anta 15
1.8. Elektronska regulacija napona 3. varij anta 1.7
1.9. Elektronska regulacija napona 4. varijanta 18
1.10. Elektronska regulacij a napona sa integrisanim ko-
1.11. Elektronski indikator o stanju akumulatora 1.
varijanta 19
1.12. Elektronski indikator o stanju akumulatora 2.
varijanta 21
1.13. Auto voltmetar sa LED skalom 23
2. Tranzistorsko i tiristorsko paljenje 25
2.1. Nedostaci klasinog paljenja 25
2.2. Princip rada tranzistorskog paljenja 26
2.3. Tranzistorsko paljenje sa mehanikim prekidaem
1. varij anta 27
2.4. Tranzistorsko paljenje sa mehanikim prekidaem
2. varij anta 28
2.5. Poboljano tranzistorsko paljenje sa mehanikim
prekidaem 29
2.6. Tranzistorsko paljenje sa veim vremenom zatva
ranj a 32
2.7. Tranzistorsko paljenje sa beskontaktnim prekidaem
i magnetnom sondom 33
SA DRA J
17*
259
2.8. Beskontaktno induktivno tranzistorsko paljenje 37
2.9. Beskontaktno optoelektronsko tranzistorsko paljenje 37
2.10. Tranzistorsko paljenje sa elektronskom kontrolom
ugla paljenja 39
2.11. Tiristorsko paljenje 40
2.12. Princip rada tiristorskog paljenja 41
2.13. Tiristorsko paljenje 1. varij anta 41
2.14. Tiristorsko paljenje 2. varij anta 44
2.15. Napomena uz sva paljenja sa mehanikim prekida
em 46
2.16. Kontrola klj ua paljenja 48
3. Elektronski digitalno kontrolisan sistem paljenja 50
3.1. DME sistem MOTRONI K _ _ _ _ _ _ 52
3.2. Razna reenja za utedu goi'iva 55
3.3. Pokaziva utroka goriva 57
3.4. Alarm kod prekoraenja broj a obrtaja motora 59
4. Svetla za smer kretanja migavci 60
4.1. Elektronsko kontrolisani migavac sa optikom indi
kacijom 1. varij anta 61
4.1a, I sti .migavac sa akust. indikacij om rada 64
4.2. Elektronsko kontrolisani migavac 2. varijanta 64
4.3. Elektronski migavac bez relea 1. varijanta 65
4.4. Elektronski migavac bez relea 2. varijanta 66
4.5. Akustika kontrola migavaca 69
5. Sigurnosna svetla 70
5.1. Proirenje eme i z take 4.1. 71
5.2. ema migavaca sa dodatkom za sigurnost sa tiristo-
rom 71
5.3. Prenosno sigurnosno svetio 1. varij anta 73
5.4. Prenosno sigurnosno svetio 2. varijanta 74
5.5. Prenosno sigurnosno svetio napajano iz akumula
tora u kolima 75
6. Elektronsko uklj uivanj eisklj uivanj e parking
svetla 76
6.1. Elektronsko kolo sa foto-otpomikom LEDR03 76
6.2. Elektronsko kolo sa fotoeleimentom TP61 77
7.1. Kontrola ispravnosti sijalica na vozilu 1. vari
janta 78
7.2. Kontrola ispravnosti sij alica na vozilu 2. vari
janta 79
7.3. Kontrola ispravnosti zadnjeg svetla na vozilu 3.
varijanta 80
7.4. Kontrola ispravnosti zadnjeg svetla na vozilu 4.
varij anta 82
8. Razna kola za upozorenje 83
8.1. Upozorenje o smanjenoj vidlj ivosti 83
260
5). Elektronska signalizacija uklj uenih faiova 84
9.1. Akustika signalizacij a pri vaenju klj ua paljenja 84
9.2. Akustika signalizacija pri otvaranj u vrata 85
9.3. Signalizacija o uklj uenim farovima 1 varij anta 85
9.4. Signalizacija o ukljuenim farovima 2. varijanta 87
9.5. Elektronska zuj alica 1. varij anta 89
9.6. Elektronska zuj alica 2. varij anta 90
9.7. Automatsko isklj uivanj e dalj inskih svetla farova 91
9.8. Automatsko uklj uivanj e farova pri ulazu u tunel 92
i).9. Automatsko korigovanje snopa farova 92
10. Prekida za greja zadnjeg stakla 93
11. Elektronska kontrola brisaa stakla 96
11.1. Takter sa releom 1. varijanta 97
11.2. Takter sa releom 2. varij anta 99
11.3. Takter sa releom 3. varijanta 99
11.4. Takter sa tiristorom na mesto relea 100
11.5. Takter koj i se sam uklj uuj e kada poinje kia 102
11.6. Razni sistemi motora za brisae stakla 104
11.7. Takter sa kolom NE555 106
12. Elektrini obrtomeri 108
12.1. RC lan za diferenciranj e 109
12.2. Obrtomer sa RC lanom 1. varij anta 109
12.3. Obrtomer sa RC lanom 2. varij anta 110
12.4. Obrtomer sa monostabilnim multivibratorom 1.
varijanta 110
12.5. Obrtomer sa monostabilnim multivibratorom 2.
varijanta 113
12.6. Obrtomer sa integrisanim kolom SAK 110 114
12.7. Badarenje elektronskih obrtomera 114
12.8. Obrtomer sa svetleim diodama 115
13. Elektrini termometri 118
13.1. Termometar za ulje na bazi Vdtstonovog mosta 118
13.2. I ndikatori temperature sa PTC otpornikom i tran-
zistorskim pojaavaem 119
14. Osiguranje od provale i krae kala 121
14.1. Elektrina zatita bez elektronike 122
14.1a Elektrina zatita sa elektrolitikim (kondenzatorom 124
14.2. Elektronska zatita 1. varij anta 125
14.3. Elektronska zatita 2. varij anta 126
14.4. Elektronska zatita 3. varij anta 128
14.5. Elektronska zatita 4. varij anta 129
14.6. Elektronska zatita 5. varijanta 132
14.7. Elektronska zatita 6. varij anta 133
15. Razni elektronski ureaji za poveanje bezbednosti
vonje i automatizaciju rukovanja vozilom 134
261
15.1. Radar za kontrolu rastojanja 2 vozila 135
15.2. I mpulsnii radar od AEG- Telefunkena 138
15.3. Distanc radar firma SEL 138
15 4. Distanc radar sa infracrvenim zracima firme BO 139
15.5. Alarmni ureaj Tempo Control 144
15.6. Alarmni ureaj sa digitalnim kolima 146
15.7. Regulator za odravanje konstantne brzine vozila 149
15.8. Kontrola pojave leda na kolovozu 150
15.9. Sistem za deblokiranje konica 152
15.10. Elektronsko kontrolisana start automatika 154
15.11. Elektronsko kontroliisano ubrizgavanje goriva 155
15.12. Sistem za ubrizgavanje goriva proizvodnje Bosch
ugraen u Volk,swagenu VW 1600 E 157
15.13. I nterlok sistemprinudno korienje sigurnosnog
pojasa 159
15.14. Gradnja jednostavnog alarmnog ureaja za sigur
nosni pojas 161
15.15. Mikroprocesori u sigurnosnim ureajima automo
bila u perspektivi 163
15.16. Pozivni sistem za vozae u nudi 165
OPREMA ZA RAlDI O, T V I ELEKT ROAKUST lCNE
UREAJ E U K OL I MA _ _ _ _ _ _ _ ----- 167
16. Automobilske antene 167
16.1. Pasivne automobilske antene 167
16.2. Aktivne automobilske antene 171
17. Radio- elektrino blokiranje elektrine instalacij e u
kolima 172
17.1. I zvori radio-smetnji 172
17.2. Sredstva za otklanjanje radio-smetnji 173
17.3. Kako treba pristupiti otklanj anj u smetnji 178
17.4. Zatita od radio-smetnji na ST i DT 179
17.5. Zatita od radio-smetnji na K T i UKT 180
17.6. Zatita od radio-smetnji u vozilima sa ugraenim
radio-telefonom 180
17.7. Uputstvo za izvoenje unutranje zatite od radio-
smetnji na nekoliko domaih i stranih vozila 181
17.8. Radio smetnje koje dolaze izvan vozila 185
18. Automobilski radio prij emni ureaj i 186
18.1. Prijemnioi za radiodifuzni prij em 186
18.2. Stereo auto-prijemnici s ugraenim kasetofonom i
auto-kasetofoni 187
18.3. Prij emnici za saobraajne informacij e i za prij em
Eurosignala 188
262
lit i. Primopredajnici za CB saobraaj 388
l!i. Dodatni pojaava sa dodatnim zvunikom 189
19.1. NF pojaava sa integrisanim kolom 1. varijanta 189
l!).:. NF pojaava sa integrisanim kolom 2. varijanta 190
19.2. NF stereo pajaava sa integrisanim kolom 3. vari
janta 192
19.4. Pojaava za autobuse 194
20. Automobilski televizori 194
I. Automobilski kasetofon 195
'1.1. Kasetofon sa snimljenom kasetom samo za repro
dukciju 195
1.2. Kasetofon za stereo reprodukciju i mono snimanje 195
22. Opta uputstva za ugradnju elektronskih ureaja u
vozilo 196
23. Razni sistemi za prenos saobraajnih informacij a
preko radij a 197
23.1. ARI sistem 198
2.8.2. Francuski saobraajni sistem sigurnosti P AAC 202
28.3. Kontrola saobraaja pomou kompjutera 2205
9.4. Evropska radiopozivna sluba Eurosignal. Eurosignal
prij emnik Thomson CSF 209
ELEKT RONSKI UREAJ I I ZVAN K O L A POTREBNI U
PRAKSI 213
9.5. O potrebi punjenja akumulatora izvan kola 213
25.1. J ednostavni ispravlj a sa Si diodama 214
23.2. I spravlja sa elektronskom regulacijom 1. vari
janta 215
3.5.3. I spravlja sa elektronskom regulacijom 2. vari
janta 216
26. Automatsko uklj uivanj e svetla pred garaom 213
27. Signalizator vremena parkiranj a 219
28. Konvertori za 220 V 50 Hz 221
29. Konvertor za male fluorescentne lampe 223
29.1. Konvertor sa feritnim jezgrom 1. varijanta 223
3.9.2. Konvertor sa feritnim jezgrom 2. varijanta 225
29.3. Konvertor sa transformatorskim limom 226
80. Stroboskop za kontrolu pretpaljenja motora 223
31. Stroboskop napajan iz mree 229
93.. Razni elektrini instrumenti za ispitivanj e rada motora 231
32.1. I ndikatori za ispitivanj e elektrine instalacij e 231
32.2. I nstrumenti za ispitivanj e elektrine instalacije 232
32.3. I nstrumenti za auto sei*vis 234
32.4. I nstrumenti za proveru rada motora 238
263
32.5. I nstrumenti za proveru i podeavanje rada paljenja 240
32.6. I spitni stolovi za servisne stanice 240
RAZNI PODACI POTREBNI U PRAKT I NOJ AUT O-
- ELEKT RONI CI 242
33. Simboli korieni u emama 242
34. Obrasci za proraunavani e malih transformatora 247
35. Standardne dimenzije trafo limova 248
36. Elementi za otklanjanje radio-9metnji 250
37. I zvod iz J US N.PO.OI O o obeleavanju priklj uaka
na elektroureajima na motornim vozilima 255
Literatura 258
Velimir Mesaro, ipl. in. : Elektronika u automobilu, IV izdanje
Recenzent: Zivojin J eremi Urednik: Duica Lui Grafiki urednik:
J ugoslav Bogdanovi I zdava: NIRO Tehnika knjiga, Beograd,
7. juli 26 tamparija: BIGZ, Beograd, Bulevar vojvode Miia 17
Tira: 5.000 primeraka Osloboeno poreza na promet na osnovu miljenja
Sekretarijata za kulturu SRS