SINHRONE MAINE

Podela sinhronih maina prema obliku rot.:

-cilindrini rotor,
-rotor sa isturenim polovima
polovima.
Podela sinhronih maina prema pogonskoj ma.:
-turbogeneratori,
g
,
-hidrogeneratori,
-dizelgeneratori,
-kompenzatori,
o pe ato ,
-motori.
Namotaji SM su:
-Pobudni,
P b d i
-Armaturni,
-Priguni.

SINHRONE MAINE
Turbogenerator. - Cilindrian rotor.
Pobudni namotaj je smeten u lebove na 2/3 obima rotora.
Napon pobude je 30-500V. Izolacija nije izloena velikom
elektrinom polju.
polju Zbog brzine obrtanja postoje snana
mehanika naprezanja centrifugalna sila.

SINHRONE MAINE
Hidrogenerator. Rotor sa isturenim polovima.
Pobudni namotaj ini veliki broj navojaka manjeg preseka namotan
oko isturenih polova kroz koji tee jednosmerna struja i pri tom
stvara magnetski
g
fluks u maini.
pol

pobudni namotaj

SINHRONE MAINE
Hidrogenerator. Rotor sa istaknutim polovima.
Polovi su napravljeni od feromagnetnih limova.

PRSTENASTI STATOR (vetrogeneratori) I POBUDNI NAMOTAJ - ENERCON

Armaturni namotaj
U njemu se indukuje napon i kroz njega teku struje optereenja.
Mora biti dimenzionisan tako da moe trajno podnositi nazivne
vrednosti napona (do Un = 27 kV) i struja (do In = 30 kA).

Priguni namotaj
Ug auje se u S
Ugrauje
SM u cilju
c ju priguenja
p gue ja
njihanja SM, priguenja inverznog
obrtnog polja i omoguavanja
asinhronog zaleta sinhronog motora i
kompenzatora.

Ugrauje se u polne nastavke istaknutih

polova na rotoru (HG) ili pri vrhu rotorskih
utora (TG). TG se izrauju i bez prigunog
namotaja jer se masivno gvoe rotora
moe posmatrati kao kavez.

SINHRONA MAINA
Mogui radni reimi SM su:
1. GENERATORSKI. Proizvodnja aktivne elektrine
energije. Istovremeno sa proizvodnjom aktivne energije,
reaktivna
kti
energija
ij se moe
proizvoditi
i
diti ili troiti.
t iti
2. MOTORSKI. Potronja aktivne elektrine energije.
Istovremeno sa potronjom aktivne energije,
energije reaktivna
energija se moe proizvoditi ili troiti.
3. KOMPENZATORSKI. Motorski prazan hod. Reaktivna
energija se moe proizvoditi ili troiti.

SINHRONA MAINA
Proizvodnja
j i potronja
p
j aktivne energije.
gj
Proizvodnja reaktivne snage SM prikljuene na mreu
beskonane snage regulie se pobudnom strujom.
Proizvodnja aktivne snage SG prikljuene na mreu
beskonane snage regulie se turbinom, veliinom
momenta
t pogonske
k maine.
i
Meutim proizvodnje P i Q ne mogu se posmatrati
nezavisno Promena pobudne struje praena je pre svega
nezavisno.
promenom Q ali i promenom .

SINHRONA MAINA
Proizvodnja
j i potronja
p
j aktivne energije.
gj
Q
M
Nadpobuen

G
Nadpobuen
P

M
Podpobuen

Radni reimi SM

G
Podpobuen

SINHRONA MAINA
Proizvodnja
j i potronja
p
j aktivne energije.
gj
U poglavlju o elektromehanikom pretvaranju energije
definisano je da je Pe > 0 kada ulazi u mainu. Za takvu
definiciju smera snage mc >0 u motorskom reimu rada.

B rez

B r

0 0 B r
0 0
G

3
mc M I r I m ssin
2
Ako se redefinie smer snage tj.
prilagodi generatorskom reimu
promenom smera struja
struja, tada se menja
i predznak .

Predznak ugla optereenja

Kako nastaje ?

INDUKTIVNOSTI SINHRONE MAINE

Za SM sa trofaznim
Z
t f
i namotajem
t j
na statoru
t t
i pobudnim
b d i
namotajem na rotoru, fluksni obuhvati pojedinih namotaja
su:
a Laa ia Lab ib Lac ic Laf i f

b Lba ia Lbb ib Lbc ic Lbff i f

c Lca ia Lcb ib Lcc ic Lcf i f
f L fa ia L fb ib L fc ic L ff i f

Kako glase pojedine

induktivnosti SM?

INDUKTIVNOSTI SINHRONE MAINE

S
Sopstvena
t
i d kti
induktivnost
t rotorskog
t
k
namotaja:
t j

L ff L ffo L f
Lffo deo sopstvene induktivnosti pobudnog namotaja koji
potie od osnovne komponente fluksa u vazdunom
zazoru.
zazoru
Kako pobudni namotaj uvek vidi isti magnetni otpor to Lff
nije funkcija pozicije rotora nezavisno od toga da li je rotor
r
isturen ili je cilindrian.
cilindrian
m

INDUKTIVNOSTI SINHRONE MAINE

Meusobna
M

b induktivnost
i d kti
t izmeu
i
namotaja
t j statora
t t
i
pobude je :

Laff L ffa M cos m ele

l

m ele p m

m s t
r

INDUKTIVNOSTI SINHRONE MAINE

Induktivnosti statorskih namotaja- SOPSTVENE.

Ako je rotor cilindrian tada su sopstvene induktivnosti statorskih
namotaja
t j jednake
j d k i iznose:
i

Laa Lbb Lcc Laao La

Induktivnosti statorskih namotaja- MEUSOBNE.

ba
b

aao

1
Lab

cos(60) Laao
2
ia
ia
Lab Lba Lac Lca Lbc Lcb

aao
ba
c

INDUKTIVNOSTI SINHRONE MAINE

Kada
K
d se u jjednainu
d i za fluksni
fl k i obuhvat
b h t smene navedene
d
induktivnosti dobija se:

a Laa ia Labb ib Lac ic Laff i f

1
a Laao La ia Laao ib ic Laf i f
2
Kada je radni reim simetrian tada je: ia ib ic 0
3

a Laao La ia Laf i f Ls ia Laf i f

2

1
Ls Laao Laao La
Gd je
Gde
j sinhrona
i h
induktivnost:
i d kti
t
2

Ovo je induktivnost koju vidi faza a u simetrinom reimu.

Sa uzet je uticaj druge dve faze
faze. Amplituda vektora
obrtnog polja je 3/2 od vektora polja koga bi stvorila samo
faza a pa odatle sledi da i induktivnost mora biti 3/2Laao.

SINHRONA MAINA -Vektorski dijagram

Cilj je da se izvede dijagram EMS- vektorski dijagram SM. Posmatra se
natpobuen SG. Trenutna vrednost EMS faze:
dLaf
dia
ea LS
If
m
Elektromotorna sila faze:

dt

Elektromotorna sila praznog hoda:

E 0

d
M I f

E0

se rae koristi umesto pobudne struje i pobudnog fluksa. Magnetni fluks

u zazoru SM zavisi od struja u svim namotajima
namotajima. U ph
ph. SM postoji samo
pobudna struja koja stvara fluks .

SINHRONA MAINA - Vektorski dijagram

3

dia
e0
ea L Laao
2

dt

Za fazu a deo sopstvenog fluksa koji potie od struje u toj fazi se rasipa
oko samog namotaja. Rasipnom fluksu odgovara induktivnost rasip. L.
MPS struje armature zajedno sa MPS pobudne struje stvara rezultantnu
MPS koje stvra rezultanti fluks. Delovanje armaturne struje nazivamo
reakcijom armature. Uticaj reakcije armature uvaen je sa induktivnou
((reaktansom)) reakcije
j armature 3/2Laa0 .
Ako zanemarimo omski otpor namotaja i usvojimo generatorske
smerove struje statora tada je:

d
3

dia
L Laao
e0
u
dt
2

dt
L

dia
jX I
dt

di
3
Laao a jX a I
dt
2

Uticaj aramturne struje

na ukupni fluks u vz.

SINHRONA MAINA - Vektorski dijagram

E 0 U jX s I
jX I
a a

Prethodna jednaina za indukovanu EMS je

u vremenskom domenu pa se moe prei u
fazorski domen. Jednaina naponske
ravnotee glasi:

jX Ia

E 0

U E 0 jX a I jX I

Ia

Vektorski dijagram
nadpobuenog SG.

Zajednikom EMS opisano je stanje

magnetnog kola SM.

E E 0 jX a I

Sinhrona reaktansa:

X s X a X

SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g
Uvaavajui omski pad napona dobija se:

E 0 U R I jX s I

jX s I

E 0

E 0 U

RI
U

Xa

E 0

R
I

Vektorski dijagram natpobuenog SG,

SG cos ind,
ind Q se
proizvodi, Q>0.

SINHRONA MAINA Vektorski dijagram

Za dovoljno velike vrednosti ugla . E 0 U

jX s I

RI

E 0

esto se u vektorskim dijagramima umesto MPSila

prikazuju struje ali se mora preraunati Ia na stranu
pobude. Armaturna struja preraunata na stranu
pobude dobija se iz jednakosti MPS koju proizvodi
armaturna struja i MPS koju bi proizvodila fiktivna
struja If.

3 4 N a 2 I eff
4 N f I f
k na
k nf
2
2p
2p
3 k na N a

Vektorski dijagram potpobuenog I f 2 k N I eff g I eff

nf f
SG, cos cap, Q se troi, Q<0.

I f

Xa

E0 X a 3 knf N f

I f
X a X s 2 k na N a

I f

SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g
Neka se SM posmatra u motorskom reimu rada. Sada je
povoljnija definicija znaka elektrine snage da je Pe>0 kada
se troi.
t i
Za motor kao potroa aktivne snage ima se rad sa cos ind
kada je Q>0, SMo uzima i aktivnu i reaktivnu snagu.
Za motor kao potroa aktivne snage ima se rad sa cos
cap kada je Q<0, SMo uzima aktivnu a proizvodi reaktivnu
snagu.

SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g

RI

U E 0 R I jX s I
X
Xa
R

jX s I

E 0

E 0

Slika 2
2.13
13
Vektorski dijagram potpobuenog SMo, cos ind, Q se troi,
Q>0.

SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g

Rs I
U

U E 0 R I jX s I

jjX s I

Indukovana EMS kasni za U

E 0

I f

Xs

I
E

Slika 2.14
Vektorski dijagram nadpobuenog SMo, cos cap, Q se
proizvodi, Q<0.

SINHRONA MAINA
Ugaona
g
karakteristika SM
Sada e biti odreene sledee zavisnosti P() i Q(). Ako se
zanemari R, pretpostavi da je namotaj statora spregnut u Y, i
poe
od
d vektorskog
kt
k
dij
dijagrama natpobuenog
t b
SG moe
se
napisati: P 3 U I cos
E0 sin X s I cos

E 0

jX s Ia

E0
P ( ) 3U
sin
Xs

Ia

e0
p ( ) u sin
xs

Ugaone karakteristike SG za
If1>If2>If3.

P ( ) Pmax sin
i

If1 >If2 >If3

/2
pmax1 >pmax1>pmax1

SINHRONA MAINA
Ugaona
g
karakteristika SM
ta predstavlja snaga dobijena ugaonom karakteristikom?

Pc Pobrtno P g es g Fe
Pc Pobrtno P g es g Fe

MOTOR
GENERATOR

Ilustracija stabilnog podruja rada

rada.

mm Pm

pmax

Neka SM radi u motorskom reimu rada

rada. Neka
B
poraste MRM, rotor poinje usporavati, raste ,
raste snaga koju motor uzima iz mree sve dok se A
neizjednai
i j d i snaga koju
k j motor
t predaje
d j sa snagom
koju zahteva RM. U statiki stabilnom podruju
/2
rada /2 promena usled malog poremeaja je
praena

pojavom
j
razlike
lik momenata
t koja
k j odrava
d
generator u sinhronizmu.

SINHRONA MAINA
Ugaona
g
karakteristika SM
Koliko je SM daleko od ispada iz sinhronizma govori
sainilac statike preopteretivosti. Mogunost
preoptereenja je utoliko vea koliko je manje. Stabilnost
SG pri zadatom P koju alje u mreu zavisi od vrednosti
njegove pobudne struje.

pmax1>pmax1>pmax1
If1>If2 >If3
Pgen.

/2

Pmax
1

P
sin

SINHRONA MAINA
Ugaona
g
karakteristika SM
Da bi se odredila zavisnost Q() ponovo se polazi od
vektorskog dijagrama nadpobuenog SG:

E 0

Q 3 U I sin

jX s Ia

E0 cos U X s I sin
U
Q ( ) 3
E0 cos U
Xs

Ia

Uslov da bi se Q p
proizvodila je
j da:

E0 cos U

Uslov da bi se Q troila je da:

E0 cos U

SINHRONA MAINA
Energetski
g
bilans SM
Gubici u SM su:
-gubici u namotima statora,
-gubici
bi i u gvou
statora,
t t
-mehaniki gubici,
-gubici pobude.

g es PCus 3 R I 2
g Fe
gm

U generatorskom reimu rada ulazna snaga je mehanika.

Koeficijent korisnog dejstva iznosi:

Pm P p g

Pizlazno
P
P

Pulazno Pm P p g

U motorskom
t
k
reimu
i
rada
d ulazna
l
snaga je
j elektrina.
l kt i
Koeficijent korisnog dejstva iznosi:

Pm P p g

Pizlazno
Pm P p g
i
l

Pulazno
P
P

SINHRONA MAINA
E0 dqq reaktanse

Fa I a

ar
d
Ff f

d f
ea

dt
j
E0 j f f e 2
Poduna osa dosa jje osa simetrale p
pola.
Poprena osa qosa je simetrale meu polnog prostora.

SINHRONA MAINA
E0 dqq reaktanse

Ia

d
Ff f

ar

Fa

Ista MMF indukta kao u p

prethodnom sluaju
j stvorie vei
fluks reakcije indukta jer deluje u pravcu d ose gde je
vazduni zazor manji. Prema tome kod maine sa
isturenim polovima vie nije mogue samo pomou jedne
reaktanse uzeti u obzir reakciju indukta (kod TG Xa).
Sve veliine u HG rastavljaju se na podune i poprene
komponente.

SINHRONA MAINA
dq
q reaktanse
Zbog oblika vazdunog zazora u q osi pored osnovne
p
fluksa postoji
p
j i dominantan 3. harmonik
komponente
fluksa, a time i elektromotorne sile.
Moe se pokazati da su indukovane EMS usled treeg
h
harmonika
ik fluksa
fl k reakcije
k ij indukta,
i d kt u pojedinim
j di i fazama
f
istofazne:

E3, a 2 V3 cos3t 3

E3,b 2 V3 cos3t 120 3 2 V3 cos3t 3

E3,c 2 V3 cos3t 120 3 2 V3 cos3t 3
TREI HARMONIK JE HARMONIK NULTOG REDOSLEDA.

SINHRONA MAINA
dq
q reaktanse
Ako struja statora kasni za indukovanom elektromotornom
silom tada se moe nacrtati:
q
E0
Faq I aq

a
d

aq

Fa , I a

Fad , I ad ad

MPS statora (armature) Fa je neka vrsta reakcije na magnetnu pobudu

rotora (Lencov zakon) pa se ta pojava naziva reakcija indukta
(armature).

SINHRONA MAINA
dq
q reaktanse

Faq I aq

a
d

E0

Fa , I a

aq

Fad , I ad ad

Struja statora, MMF indukta, mogu se razloiti na d i q

komponentu. Ove komponente stvaraju odgovarajue
komponente fluksa koji se mogu reprezentovati sa
odgovarajuim reaktansama reakcije indukta Xad i Xaq.
Kada se uvai i rasipanje dobijaju se sinhrone reaktanse:

X d X ad X

X q X aq X
X q 0,5 0,8X d

SINHRONA MAINA
dq
q reaktanse
Jednaina naponske ravnotee za statorski namotaj, kada
se uvae upravo uvedene sinhrone reaktanse glasi:

E 0 U R I jX d I d jX q I q
U E 0 R I jX d I d jX q I q
Ove jednaine mogu posluiti za konstruisanje vektorskog
dijagrama SM sa isturenim polovima u generatorskom i
motorskom reimu rada.

SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g
SM sa isturenim polovima
p

jX q I q

E 0

jX d I d

Iq

E 0 U jX d I d jX q I q

d-q ose su ucrtane prema IEC 60034-10

I
Id

Vektorski dijagram nadpobuenog SG,

SG cos ind,
ind Q se
proizvodi, Q>0.

SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g
SM sa isturenim polovima
p

E 0 U R I jX d I d jX q I q

jX q I q

E 0

jX d I d

Iq

RI
U

Id

Vektorski dijagram potpobuenog SG,

SG cos cap,
cap Q se troi,
troi
Q<0.

SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g
SM sa isturenim polovima
p

U E 0 R I jX q I q jX d I d

q
jX q I q

jX d I d

RI
E

Iq

Id

Vektorski dijagram potpobuenog SMo,

SMo cos ind,
ind Q se troi,
troi
Q>0.

SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g
SM sa isturenim polovima
p

q
jX q I q
E

jX d I d

U
I

U E 0 jX q I q jX d I d

Iq

Id

Vektorski dijagram nadpobuenog SMo, cos cap, Q se

proizvodi, Q<0.

SINHRONA MAINA
Ugaone
g
karakteristike SM sa isturenim polovima
p
Ako se poe od vektorskog dijagrama
jX q I q
nadpobuenog SG tada se moe napisati:

E 0

jX d I d

Iq

U
sin
U sin X q I q I q
Xq

E0 U cos
E0 U cos X d I d I d
Xd
I *
S U I 3 U d jU q I d jI q

d
I d 3U d I d U q I q j U q I d U d I q
P 3U q I q U d I d
P 3U cos I q U sin I d

SINHRONA MAINA
Ugaone
g
karakteristike SM sa isturenim polovima
p

E0
U 2 1
1
P ( ) 3U
sin 3

sin 2
Xd
2 X q X d

Osnovna

Reluktantna

e0
u 2 1
1
p ( ) u
sin

sin 2 mc
xd
2 xq xd
Da bi se dobio bolji oseaj o kolikom se optereenju SM
radi bez obzira na njenu veliinu koristi se sistem r.j. (pu).
Normalizovana vrednost razvijenog momenta i snage
i
izraene
u relativnim
l ti i jedinicama
j di i
su iste.
i t
P ( )
mc ( )

SINHRONA MAINA
Ugaone
g
karakteristike SM sa isturenim polovima
p

E0
U 2 1
1
P ( ) 3U
sin 3

sin 2
Xd
2 X q X d

Osnovna

0 G

Reluktantna

0 M

P ( )

mc ( )

E0
dP ( )
1
2 1
3U
cos 3U

cos 2
Xq Xd
d
Xd

Momenat pod ijim dejstvom HG ostaje u sinhronizmu usled

dejstvom poremeaja tj. sinhronizaciona komponenta
momenta:

1 dP ( )
msinhro

SINHRONA MAINA
Ugaone
karakteristike SM sa isturenim polovima
g
p
Ugaona karakteristika P().

Reluktantna komponenta poveava ukupnu snagu koja se moe odati.

HG za istu predatu snagu ima manji od TG. Nagib karakteristike
((dP/d)) jje vei nego
g kod TG pa
p se oscilacije
j m (P)
( ) pri
p naglom
g
rastereenju bre prigue nego kod TG.

SINHRONA MAINA
Ugaone
g
karakteristike SM sa isturenim polovima
p

E0
dP ( )
1
2 1
3U
cos 3U

cos 2
Xq Xd
d
Xd

Pod dejstvom reluktantne komponente momenta oblast

stabilnog rada je modifikovana i manja je od
/2.
/2 Kritini
ugao optereenja se dobija iz uslova da je:

dP ( )
0
d

kr
2

Xq

E0
E
1
0

cos kr

X d X q 4U
X d X q 4U
2

Xq

SINHRONA MAINA
Ugaone
g
karakteristike SM sa isturenim polovima
p

Reaktivna snaga:

jX q I q

E 0

Q 3U cos I d U sin
i Iq
Q 3 Uq Id Ud Iq

jX d I d

Iq

I
Id

SINHRONA MAINA
Ugaone
g
karakteristike SM sa isturenim polovima
p
Reaktivna snaga:

E0
U 2 1
U 2 1
1
1
cos 3

cos 2 3

Q ( ) 3U
Xd
2 X q X d
2 X d X q
Reaktivna snaga
g sinhronog
g
kompenzatora:

U
E0 U
Q ( 0) 3
Xd

SINHRONA MAINA - Prazan hod generatora

U ogledu praznog hoda odreuje se karakteristika ph i
gubici u ph. K-ka ph je k-ka magnetnog kola tj.B=f(mps),
odnosno =f(If). Dobija se u ogledu praznog hoda dok pogonska maina
) Za p
pojedine
j
vrednosti struje
j
obre rotor stalnom brzinom ((sinhronom?).
pobude na krajevima statora se meri napon odnosno E0 umesto B ili .

Silnice indukcije tokom ph.

Struja pobude praznog hoda:

Ifg nezasiene maine
If0 stvarna

SINHRONA MAINA Gubici u praznom hodu generatora

Gubici trenja i ventilacije Ptr,v konstantni (brzina obrtanja ns)

Gubici u pobudnom namotaju PCuf
Gubici u gvou PFe usled vrtlonih struja i histerezisa
Gubici usled vrtlonih struja i
histereze se raunaju po
delovima magnetnog kruga
gvoa statora prema:
2
PFe V kV f 2 Bm
d 2 mFe
2
PFe H k H f Bm
mFe

SINHRONA MAINA Kratak spoj generatora

U kratkom spoju sve tri faze statora su u spoju,
pogonska maina obre rotor (stalnom brzinom?).
brzinom?)
Meri se struja statora za pojedine vrednosti struje
pobude. Dobija se karakteristika kratkog spoja SM.
K
Karakteristika
kt i tik k
kratkog
tk
spoja
j je
j linearna
li
jer
j se tokom
t k
kratkog
k tk
spoja
j
zasienje moe zanemariti. Struja statora tokom kratkog spoja
kasni za indukovanom EMS za /2, jer je Xs>>R.

Xa

R
I

E 0

Rezultantna MPS je mala pa je i

nivo fluksa u maini mali, tj.
maina je nezasiena i pri znatnim
vrednostima If, Ia.

E0
I
f ( ns )
Xs

In

( Ik )

Ifk

If

Fr

d
Ff

E0
E I X Fa

SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram SM u kratkom spoju

Xa

E 0

VD prema ekvivalentnoj emi. Formalno

objanjenje za vektorski dijagram. Ff (Ifk) stvara E0
koja kroz armaturu potera induktivnu struju
k tk spoja
kratkog
j a usled
l d reakcije
k ij armature
t
javlja
j lj se
pad napona IXa pa osataje napon E koji pokriva
rasipni pad napona.
E-EMS u kratkom spoju;
Ifk-pob.struja u kratkom spoju;
g faktor preraunavanja armaturne struje na
gpobudnu stranu;
gI- arm.struja redukovana na pobudnu stranu
tj pobuda za reakciju armature.
tj.pobuda
armature

VD primeren fizikoj slici u maini

maini. Ff i
armaturna struja daju rezultujuu MPS koja
generie E tako da je E=IX. EMS E 0,2Un.

Prazan hod i kratak spoj SM

Xa

I
E
E
Karakteristike praznog hoda i kratkog spoja omoguuju
da se odredi sinhrona reaktansa Xs. Pri If0n dobijamo Un u p.h, a pri
ovoj struji u kratkom spoju tee struja armature Ik, pa iz ekv. kola sledi
Zasiena Xs:
linija vazdunog zazora
Eca U n
modifikovana linija
X s zas.

[[
]
d
E0
I ba
Ik
vazdunog zazora
0

xs zas.

X s zas.
ZB

Un In
[ r.j.]
Ik Un

I n I fkn
xs zas.

[r.j.]
I k I f 0n
E
Nezasiena Xs: X s nezas. da
I ba
b
I fkn
r.j.
xs nezas.
I fg

xs nezas.
xs zas.

I f 0n
I fg

1,05 1,2

I
PH

Un

KS
f

b
a
Ifg If0n

e
Ifkn

In
Ik

If

Ako SM radi prikljuena na krutu mreu tada se E0 ne menja po

karakteristici praznog hoda nego po modifikovanoj
f
liniji vazdunog

zazora jer je UE=const. tj. ova linija predstavlja stalan nivo

magnetne saturacije.

Prazan hod i kratak spoj SM

kk

I f 0n

1
0,4 0,5
xs

esto korien parametar SM je kratkospojni odnos.

I fkn
( ) Pcuf, zapremina,cena.
p
Ako kk, xs,vazduni zazor, Ff(If),
Istorijski kk se smanjivalo od 0,81 na 0,40,5.
Zasiena Xs:

I fkn

1
r.j.
xs zas.

I f 0n kk

[r j ]
[r.j.]

If
If

Nezasiena Xs:

If
Ifg If0n Ifkn
Ifkn-pob.struja
p
j kod koje
j kroz kratkospojni
p j armaturni namot tee nazivna struja;
j ;
If0n-pob.struja kod koje se indukuje u ph. nazivni napon;
Ifg- deo pob.struja koji odgovara samo vazdunom zazoru (pokriva njegov
magnetski pad napona).

Prazan hod i kratak spoj SM

Za SG podaci: Y; 6300V; 1468A; 16MVA; cos=0,8; 3000min-1; 50Hz
Pobuda: 115V; 470A
470A. If0n = 169A; Ifkn = 311A;
140

120

Eo=Un=100%

Ik=In=100%
nominalna p
pobudna struja

ems ph; s
struja ks [%]]

100

80

60

Ifkn

40

Ems ph
struja ks

Ifn

Ifon

20

0
0

50

100

150

Ifon

200

250

300

Ifkn

pobudna struja If [A]

350

400

450

Ifn

500

SINHRONA MAINA
Prazan hod i kratak spoj SM
[r j ]
[r.j.]

If
If
Rezultantnoj struji pobude sa vektorskog
dijagrama nanetoj na karakteristiku ph (taka
A) odgovara EMS E koja je jednaka rasipnom
naponu (kateta AB) dok je kateta AC arm
arm.struja
struja
redukovana na pobudnu stranu to je reakcija
armature. Trougao ABC je trougao kratkog
spoja.

E B
C
A

If

Ifg If0 Ifk

Ako se od struje Ifk odbije reakcija armature gI dobija se rezultujua pobudna

struja Ifrez (taka A). Ovoj pobudnoj struji odgovara napon E tako da kateta AB
predstavlja rasipni pad napona na X. Trougao ABC je trougao kratkog spoja i on
predstavlja padove napona kod nazivne struje In i cos=0(ind).
Kateta trougla ABC su proporcionalne sa strujom armature.

ODREIVANJE POBUDNE STRUJE Potijeov trougao

Fazorski dijagram nije taan za odreivanje potrebne If iz E0. Rasipno
polje rotora utie na poveanje potrebne struje pobude if razliito za
razne faktore snage optereenja (vei if je kod loijeg faktora snage).
Dodatna pobudna struja je potrebna zbog meupolnog rasipanja i nekih
drugih
g efekata koji
j nisu uzeti u obzir pri
p crtanju
j fazorskog
g dijagrama.
j g

Potijeova reaktansa xp je korigovana reaktansa rasipanja armature usled

uticaja rasipanja rotora tako da je xp = (1,051,2)x
(1 051 2)x .

ODREIVANJE POBUDNE STRUJE Potijeov trougao

Potijeov trougao je proireni trougao kratkog spoja generatora u kojem je uzet u
obzir uticaj dodatne pobudne struje.
struje Potijeov pad napona Up = IXp je vei od EMS
indukovane u trajnom kratkom spoju.

If
If

ODREIVANJE POBUDNE STRUJE Potijeov trougao

Kolika je potrebna If struja pa da se kroz armaturu protera 0,5In

isto induktivne struje?
-isprekidani trougao-

SINHRONA MAINA
Odreivanje Xd i Xq
Xd

Xq

U
imin

U
imax

Ako se rotor SM sa isturenim polovima prikljuene na mreu, obre

pogonskom mainom, brzinom razliitom od sinhrone (kliza) moe se
snimiti dijagram struje Ia.

Rastereenje generatora

Zato je Ifn>If0 i Ifk>If0?

Kvarovi kojima se zahteva iskljuenje generatora s mree (rastereenje)
porasta napona
p
na generatoru
g
U. Odreujemo
j
ga
g na osnovu
dovode do p
k-ke ph. Tolerie se U = (3050%)Un.

SINHRONA MAINA - Spoljna karakteristika turbogeneratora

Reg.rot
R
POG.
MA.

Potroa

=cons

RNregulator

U=cons

SM radi na krutu mreu ili na sopstvenu mreu, gde napaja individualne

potroae.
Pri radu na sops.mreu
sops mreu na veliinu frekvencije i napona utie i potroa.
potroa
Struja SM se menja od 0 do struje kratkog spoja u zavisnosti od
potroaa.
Regulacijom If regulie se napon,
napon a regulacijom brzine obrtanja pomou
regulatora na pogonskoj maini regulie se frekvencija.
Da bi dobili eljenu frekvenciju napona pogonska maina treba da daje
onoliku
o
o u snagu
s agu kolika
o a se ttroi
o na
a te
termogenoj
oge oj komponenti
o po e t potroaa.
pot oaa Ta
a
snaga zavisi od napona.
Da bi dobili eljeni napon treba regulisati pobudnu struju.
Za razliku od rada na krutoj mrei kad mrea guta sve to joj agregat
moe dati, u radu na vlastitoj mrei potroa diktira zahtevanu aktivnu I
reaktivnu snagu. Potroa diktira faktor snage.

SINHRONA MAINA Spoljna karakteristika turbogeneratora

Spoljna karakteristika SM predstavlja zavisnost napona od struje statora
kada SM radi na sopstvenu mreu. Ovde e biti izvedena spoljna k
k-ka
ka TG
uz stalnu brzinu obrtanja(to znai da SG daje snagu zahtevanu od
potroaa u svakom trenutku). Polazi se od vektorskog dijagrama
natpobuenog
p
g TG.

E 0

j s Ia
jX

2
E0
2

2
2

U cos U sin X s I

E02 U 2U I X s sin X s2 I 2

Ia

E02

U
U
I
I2
2
1

sin
2
E
E
E
0
0
0
E0

X
s
2
2
1 u 2u i sin i
Xs

Familija spoljnih karakteristika (elipsi) TG. Dobijene su pri stalnoj

pobudi i brzini obrtanja.

SINHRONA MAINA
Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g

1 u 2u i sin i
2

u
cos =0cap

Un

1,0
0,8
cos =0ind

Omski potroa:

Induktivni p
potroa:

1 u2 i2

1 ui

ZAKLJUAK: Ako se pobuda neregulie, napon

generatora nee ostati konstantan nego e se menjati
zavisno od veliine i karaktera potroaa.

SINHRONA MAINA
Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g
Familija spoljnih k-ka TG (u-i).
cos 0ind

Strujja pobude
e%

Nap
pon generratora %

cos 0cap

cos 0ind

Struja armature

cos 0cap

Struja armature

Da bi se odrao stalan
napon na potroau pri
promeni optereenja,
potrebno je menjati If.

jjX s Ia 3
E
03

E 02

SINHRONA MAINA
Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g

jX s Ia 2
jX s Ia1

E 01

Ia3

Ia1

Ia 2

ta uiniti da napon
statora ostane stalan
ako se struja statora
promeni?

SINHRONA MAINA
Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g

jjX s Ia 3 jjX s Ia 2 jjX s Ia1

U
E
02 E01
E 03
Ia 3
Ia 2
Ia1

ta uiniti da napon
statora ostane stalan
ako se struja statora
promeni?

SINHRONA MAINA
Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g

jX s Ia1

jX s Ia 2

jX s Ia 3
E 03

E 02

Ia 3

E 01

Ia 2
Ia1

ta uiniti da napon
statora ostane stalan
ako se struja statora
promeni?

jX s Ia 3

E
02

SINHRONA MAINA
Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g
jX s Ia 2

jX s Ia1

E
01

Ia 3

Ia1

Ia 2

jX s Ia3 jX s Ia 2 jX s Ia1

U
E
E
02
01
E 03
Ia3
Ia 2
Ia1

jjX s Ia 2

jX s Ia3
E 03

E 02

jX s Ia1

Ia3

E 01

Ia 2
Ia1

1. Ako je optereenje induktivno ili aktivno tada svaki

porast struje indukta i znai porast struje pobude kako bi
napon ostao isti.
2 Ako je optereenje kapacitivno onda porast struje
2.
indukta i pri malim optereenjima praen je smanjenjem
struje pobude.
3. Za bilo koju struju indukta i struje pobude se smanjuje
kako cos menja karakter sa induktivnog na kapacitivni.

SINHRONA MAINA
Oblast mogueg rada - Pogonska karta TG
Pogonska karta SM predstavlja skup dozvoljenih-doputenih radnih
taaka u PQ ravni. Crta se u relativnim jedinicama. Zasniva se na
vektorsko-fazorskom dijagramu maine - strujnom.

Naponski

Strujni

SINHRONA MAINA
Oblast mogueg rada - Pogonska karta TG
Mnoenjem veliina u strujnom dijagramu s naponom dobija se
dijagram snage.

Strujni

SINHRONA MAINA
Oblast mogueg
g
g rada - Pogonska
g
karta
Dijagram snage sa ukljuenim ogranienjima predstavlja
pogonsku kartu. Ogranienja su usled:
1. Zagrevanja namotaja statora (Ia).
2. Zagrevanja pobudnog namotaja (If).
3. Stabilnosti.
4. Maksimalne i minimalne snage turbine.

Pogonska karta
Ogranienje zbog zagrevanja
namotaja statora Ia.

p2 q2 s2

U PQ ravni geometrijsko mesto taaka konstantne prividne

snage predstavlja krunicu. Uz konstantan napon statora
veliina krunice je odreena strujom statora. Koliko
najvie
j
moe biti velika krunica? To je
j odreeno
dozvoljenom strujom statora. Strujom pri kojoj se namotaj
statora nee pregrejati.

SINHRONA MAINA
Oblast mogueg
g
g rada - Pogonska
g
karta TG
Ako se poe od ugaonih karakteristika P() i Q()
e0
u
p u sin
q e0 cos u
xs
xs
Dobija se krunica u p-q
p q ravni kao geometrijsko mesto
taaka moguih snaga p i q TG.

2 2

e0
u
2
p q
u

x
s
xs

Pogonska karta TG
Da li su sve take na ovoj
krunici i dozvoljene?
Za = 90

e0
pu
pmax
xs

e02
e0

e01

u
e0
xs

ograni
enje <90

u
q
xs

2
e0
u 2
2
p q
u

xs
xs

u2
xs

u i

Dobija se ogranienje po maksimalnoj snazi koju TG moe

predati. Ogranienje stabilnog rada TG.

Pogonska karta TG
Teoretska i praktina granica
stabilnosti
t bil
ti TG.
TG
Ogranienje rada SG definisano je
statikom g
granicom stabilnosti. TG se
smeju opteretiti do =90. Zbog
sigurnosti ne doputamo ni uglove
bliske prevalnom jer postoji opasnost od
ispada iz sinhronizma. Zato se definie
praktina granica stabilnosti koja daje
odreenu rezervu u snazi. Najee se
odreuje rezerva od 0
0,1S
1 Sn.

Kod TG se jednostavnije definie praktina praktina

granica stabilnosti. Za TG nedoputa se rada sa >70

Pogonska karta -TG

Ogranienje zbog zagrevanja
namotaja pobude If za TG.

e03
e0n

u
e0
xs

e01

2
2

u
e
p 2 q u 0

xs
xs

u i

u2
xs

Kako u q-p k.s. stoje

ogranienja po Ia i If?
A koliko mogu biti velike krunice na ovom dijagramu? To je odreeno
veliinom dozvoljene If, a da se pri tome pobudni namotaj ne pregreje
nominalnom strujom pobude.

Pogonska karta TG
q (za i fmax )

p[pu ]

2
e0
u 2
2
p q
u

xs
xs

ogranienje
Ia<Ian

u
e0 u 0,7 0,8[pu]
xs

q (za iamax ) 1[pu]

u
e0
xs

u i

u2
xs

ogranienje
If<Ifn

Krunica koja predstavlja ogranienje maksimalne struje pobude ima

vei prenik od krunice koja predstavlja ogranienje po struji armature.

Pogonska karta

Ogranienje maksimalne i minimalne pobudne struje TG

U potpobu.reimu SM je podlona ispadu iz sinhronizma (malo Pmax) pa
se zbog sigurnosti ograniava Ifmin sa kojom rade SM.
SM Regulacija male If
moe postati nesigurna zbog prirode samog regulatora. Ifmin=0,10,3Ifn.

Pogonska karta TG

1 maksimalna snaga Pmax ograniena turbinom,

2 minimalna snaga Pmin ograniena turbinom,
3 - granica max induktivnih optereenja zbog pregrevanja pobudnog nam.
4 - praktika granica statike stabilnosti u kapacitivnom, potpobuenom
podruju,
5 - granica po maksimalnoj armaturnoj struji Imax zbog pregrevanja
armature,
6 - granica po minimalnoj uzbudnoj struji If min.

Pogonska karta HG

SINHRONA MAINA
V- krive
Kod SM faktor snage se moe menjati promenom struje
pobude, tako da on bude induktivnog ili kapacitivnog
k kt
karaktera
- tj.moe
tj
se podeavati
d
ti na eljenu
lj
vrednost.
d
t
Neka se razmatra motorski reim rada SM napajane iz
g Aktivna snaga
g se moe
mree beskonane snage.
odrediti kao:
E0

P 3 U I cos

jX s I

E 0

P 3U

Xs

sin

ta e se promeniti pri promeni pobudne

struje pri konstantnom optereenju na
vratilu motora?
I Vai e:

I cos const.

E0 sin const.
const

jX s Ia 4

SINHRONA MAINA
E V- krive
4

I cos const.

E 3

Ovo su prave du kojih se

mora kretati vrh vektora
EMS i I pri promeni pobudne
struje uz P=const.

U
Ia3

Ia 4

cap

E sin

E 2
E
1

Ia 2

E0 sin const.
const

Ia1
I a cos

ind

SINHRONA MAINA
V- krive i krive regulacije

Familija krivih u kojoj je P

parametar

Familija krivih regulacije u

kojoj je cos parametar

V krive ili Mordejeve karakteristike su familija karakteristika struja

armature-struja
t
t j pobude
b d u kojima
k ji
je
j P-snaga
P
optereenja
t
j parametar.
t

SINHRONA MAINA
V- krive

Ponekada se krive regulacije crtaju kao If=f(I)

SINHRONA MAINA
V- krive i krive regulacije
g
j

granica stabilnosti

P=125%

Ia

1,0
100%
0,866

75%

0,707
50%

0 866
0,866
0,707

25%

cos =0ind
cos =0cap

0%
If o

If

If0 struja koja obezbeuje normalnu pobuenost tj. pri ovoj If SM

nerazmenjuje Q sa mreom. If0 < Ifn.
Pri ovim razmatranjima pretpostvaljeno je da je U=const i f=const.

SINHRONI MOTORI
Klasina primena pogoni gde nije potrebno regulisati brzinu i gde se ne
zahteva vei broj uputanja i zaustavljanja. To su:
Motor-generatorske grupe,
Eelektromotorni pogoni
sa snanim pumpama,
ventilatorima,
kompresorima,
p
,
mlinovima i drobilicama.
Mali sinhroni motori raznih izvedbi.
Regulisani pogoni sa SMo.
SMo Napajanje preko pretvaraa Ee
Ee, regulie se
frekvencija napajanja motora. Koriste se pretvrai Ee:
-jednosmernim meukolom
-ciklokonvertori.
Regulisani pogoni:
SMo srednje i velike snage irokog raspona brzine obrtanja,
Mlinovi u cementarama rad sa velikim momentom i malom brzinom
obrtanja.

SINHRONI MOTORI
SMo iz mree uzima aktivnu snagu upravo toliku da pokrije svoje gubitke
i preda na vratilu snagu koju zahteva radna maina.
Zahteva li radna maina veu snagu, automatski e SMo iz mree povui
veu aktivnu snagu poveanjem ugla optereenja .
Reaktivnu snagu motora mogue je menjati nezavisno o aktivnoj snazi;
to se postie
i promenom pobudne
b d struje.
j
Pokretanje. SMo treba iz stanja mirovanja dovesti do sinhrone brzine i
tada sinhronizovati na mreu. Osnovne vrste pokretanja SMo su:
1. Asinhron zalet;
Direktno (Ipol=46In, Mpol=0,51Mn),
Y/ (Ipol=1,52In, Mpol=0,20,5Mn),
Sa transformatorom.
2. Zalet pomonim (pony) motorom;
3. Zalet pomou pretvaraa uestanosti-sinhrono pokretanje.

SINHRONI MOTORI
SMo za asinhrono pokretanje imaju adekvatan priguni namotaj na
rorotu ili masivne polove. Da bi se ograniila struja u pobudnom
namotaju tokom zaleta pobudni namotaj je kratko spojen preko
dodatnog otpornik Rdod=510Rf.
Zalet SMo pony motorom je najstariji nain pokretanja. Pony motor je
mehaniki spojen sa asinhronim motorom, to je najee asinhroni
motor. Veliina
V lii pony motora odreena
d
jje momentom optereenja
j i
snagom gubitaka u SMo tokom pokretanja.
Zalet pomou pretvaraa uestanosti omoguuje sinhroni zalet jer se
sinhronizam ostvaruje pri sasvim niskim uestanostima te se polako
die napon i uestanost do nazivnih vrednosti. Ovo je skupo reenje i
primenjuje se u pogonima predvienim za regulaciju brzne ili gde ima
vie SMo pa se postepeno jedan za drugim pokreu jednim pretvaraem.

Pony motor

SINHRONI MOTORI
Radne k-ke SMo, If=const, U=const, f=const
P izlazna snaga snaga na vratilu
motora;;
Pel - ulazna elektrina snaga;
Pg ukupni gubici;

SINHRONI MOTORI - Prednosti

Prednosti sinhronih motora u poreenju sa drugim vrstama motora:
mogu
mogu biti graeni za velike snage i velike brzine (prednost nad DC )
mogu raditi s pretvaraima s klasinim paljenjem tiristora (prednost
u odnosu na asinhrone motore). Ti pretvarai mogu biti graeni za
podruje velikih snaga i jeftiniji su od drugih vrsta.
vrsta
Sporohodni motori su najee graeni s istaknutim polovima na kojima
su ugraeni
g
uz pobudne
p
namotaje
j ip
priguni
g
namotaji.
j

SINHRONI MOTORI- na brodu

SMo se koriste na brodovima za disel elektrinu propulziju.

Na kruzeru Queen Elizabeth 2

9MAN dizel motora
3 SMo ALSTHOM 44MW
promenljive brzine obrtanja

SINHRONI MOTORI
Odnos potrebne brzine obrtanja i snage opredeljuju izbor sinhroni ili
asinhroni motor.
motor SMo dobija prednost za aplikacije za velike snage i
male brzine obrtanja. Ako odnos pada u oblast preklapanja moraju se
uzeti druge odrednice za odabir motora.
Kontrola
K
l cos i kompenzacija
k
ij
reaktivne. Prednost SMo.

kW
sinhroni

Efikasnost i ukupni trokovi.

trokovi
Inicijalni trokovi su vei za SMo
ali zbog boljeg ukupni trokovi
tokom ivotnog veka mogu biti
manji nego kod AM.
Instalacija
j i zatita. Prednost AM.
asinhroni

SISTEMI POBUIVANJA
Osnovni zadatak sistema pobude sinhronog generatora je da obezbedi
DC struju za pobudni namotaj.
Pored osnovnog zadatka sistem pobude sinhronog generatora
osigurava regulaciju napona na stezaljkama generatora i neke funkcije
zatite generatora.
Zahtevi prema sistemu pobude u ostrvskom reimu rada:
Regulacija napona vlastite mree
Forsiranje pobude u reimima kvara
Zahtevi prema sistemu pobude u radu na mreu:
Regulacija reaktivne snage
Poboljanja vezana sa stabilnou
Sistemi pobude prema izvoru napajanja dele se na:
Jednosmerne rotacione sisteme pobuivanja,
Naizmenine
N i
i rotacione
t i
sisteme
i t
pobuivanja,
b i
j
Statike sisteme.

SISTEMI POBUIVANJA
Prema nainu pobuivanja pobudne sisteme delimo na:
Nezavisne napajanje iz budilice koja se vrti na istom vratilu generatora
Samopobuda poetna pobudna struja iz remanencije
Strana pobuda napajanje iz vlastite potronje

SISTEMI POBUIVANJA DC budilica

Jednosmerni rotacioni sistem
pobude. Na istom vratilu SG nalazi
se DC budilica koja moe imati
svoju
j pomonu
p
budilicu.

BUDILICA

Zbog problema s DC budilicom (skupo odravanje, ugljena praina od

etkica koje kliu po kolektoru
kolektoru...)) danas se ne koristi u novim
agregatima.

SISTEMI POBUIVANJA Budilica je SG

Naizmenini rotacioni sistem pobude. Budilica je SG, pogonjen turbinom
na zajednikom vratilu.
vratilu Ispravlja u pobudi SG su diode dok se pobuda
budilice napaja preko tiristora. Postoje klizni koluti i etkice na dva
mesta.

Rotor budilice u HE Djerdap.

SISTEMI POBUIVANJA- Beskontnaktna pobuda (Brushless)

Naizmenini rotacioni sistem pobude s rotirajuim diodama. Nema kliznih
prstenova (brushless). Budilica je SG inverzne konstrukcije (pobuda je na
statoru, armatura na rotoru). Rotirajui diodni most je na rotoru i on
ispravlja napon armature budilice. Pobuda budilice je na statoru, napaja
se iz
i SG sa stalnim
t l i magnetima.
ti
Nema
N
kliznih
kli ih kontakata
k t k t nii etkica.
tki
M
Mana jje
to nema direktnog merenja If.

SISTEMI POBUIVANJA- Beskontnaktna pobuda (Brushless)

SISTEMI POBUIVANJA- Beskontnaktna pobuda (Brushless)

SISTEMI POBUIVANJA Staika pobuda

Statiki sistem pobude. Napajanje pobude SG je sa stezaljki genratora ili
iz nezavisnog izvora.
izvora Koristi se pobudni transformator.
transformator Pobudna struja je
upravljana tiristorskim ispravljaima. Napajanje pobude zavisi od napona
generatora odnosno stanja mree. Postoje problemi u forsiranju pobude
tokom p
prelaznih reima.

SINHRONIZACIJA SG
Da bi se SG prikljuio na mreu- sinhronizovao moraju se ispuniti
sledei uslovi:
napon generatora i napon mree moraju biti jednaki EG=Um;
frekvencija generatora i frekvencija mree moraju biti jednake fG=f;
redosled
redosled faza generatora i mree moraju biti isti;
u trenutku ukljuenja generatora na mreu napon generatora i
napon mree moraju biti u fazi.
Mogu se javiti velike struje izjednaenja i ogromni torzioni momenti
sa neeljenim posledicama
posledicama. Ako prethodni uslovi nisu zadovoljeni.
Napon mree i napon na generatoru pre prikljuenja SG:
eaG
ua U m sin t
G EmG
G sin G t
ub U m sin t 2 / 3
uc U m sin t 4 / 3

ebG EmG sin G t 2 / 3

ecG EmG sin G t 4 / 3

SINHRONIZACIJA SG
Ako su naponi
p
jednaki
j
(EG=Um) a uestanosti (fGf) se razlikuju
j tada je
j
razlika napona mree i generatora:
G
ua ua eaG 2U m sin
2

G
t cos

Doputa se razlika uestanosti do 0,3Hz. Kolika je razlika uestanosti?

SINHRONIZACIJA SG
Ispravan
p
trenutak ukljuenja
j
j se moe odrediti pomou
p
sijalica
j
i
nultog voltmetra.

Sinhronoskop umesto.

SINHRONIZACIJA SG

U dananjim elektranama sloeni ureaji za

automatsku sinhronizaciju.

SM sa stalnim magnetima
Osnovna podela motora sa stalnim magnetima
Kolektorski DC motori
Pobudni namotaj je zamenjen sa stalnim magnetima (najee feritima)
smeteni su na statoru.
Elektronikom komutovani motori.
Ovo je trofazni motor sa stalnim magnetima na rotoru. Statorski namoti su
napajani strujama trapeznog talasnog oblika pri emu struju istovremeno
vode samo dve faze, to odgovara nainu rada mehanikog kolektora.
Sinhroni motori sa stalnim magnetima
Sinhroni motor sa stalnim magnetima je trofazni motor sa magnetima na
rotoru napajan strujama sinusnog talasnog oblika pri emu struju
istovremeno vode sve tri faze.

Poslednje dve grupe su poznati kao Brushless DC motori (BLDC).

SM sa stalnim magnetima

PM-synchronous
motors with
position control

Source: ABB Sweden

Single-arm-robot with brushless DC PM synchronous motors

SM sa stalnim magnetima
Magnetna pobuda u SM ostvarena je stalnim magnetima. Koja je
ekvivalentna pobudnoj struji konstantnog iznosa ime se definie
pobudni fluks takoer konstantnog iznosa.
Stalni magneti mogu biti postavljeni: a) na povrinu rotora,
b)) u unutranjost
j
rotora i c)) specijalno
p j
montirani

Xd = Xq

Xd Xq

Xd < Xq

Xd > Xq

SM sa magnetima montiranim na povrinu

radijalno ili paralelno magnetizirani magneti
ugrauju se magneti na bazi retkih zemalja visoke remanencije
(>0.8 T)
magneti su zalepljeni na povrinu rotora
za dodatno osiguranje magneta od delovanja centrifugalnih sila pri
visokim brzinama koristi se ovojnica od staklenih vlakana ili
nemagnetskog
g
g elika
nisu pogodni za pogone koji zahtijevaju veliki raspon brzina vrtnje

SM sa magnetima montiranim u unutranjost rotora

magneti se magnetiziraju popreno na najduu stranicu
koriste se magneti niske remanencije (0,20,5 T) zbog ogranienja napona
pri maksimalnoj brzini u sluaju prekida napajanja. Mogu se koristiti i
magneti visoke remanencije uz zatitu DC meukruga od prenapona
pravovremenim iskljuivanjem pretvaraa.
Xq > Xd
osim elektromagnetskog, razvijaju i reluktantni moment
mogu se koristiti na visokim brzinama vrtnje
pogodni su za pogone koji zahtevaju veliki raspon brzina (npr. elektrina
vua)

SM Vektorski dijagram

U E 0 IR jX
j q I q jX
j d Id

SM Vektorski dijagram

U E 0 IR jX q I q jX d I d

Damper cage in synchronous machines

Damper cage of a 2-pole synchronous machine

Asynchronous torque of damper cage (KLOSS)

Synchronous machines oscillate at each load step, when operating at rigid

grid. The damper cage (= squirrel cage in rotor pole shoes) is damping these
oscillations of load angle (and of speed) quickly.
Function of damper cage: Speed oscillation leads to rotor slip s. So stator
field induces damper cage.
cage Cage current and stator field give asynchronous
torque MD, which tries to accelerate / decelerate rotor to slip zero = it damps
the oscillatory movement. The kinetic energy of oscillation is dissipated as heat
in the damper cage.
For asynchronous starting, a BIGGER starting cage is needed due to big cage
TECHNISCH
Prof. A. Binder : Electrical Machines and Drives
Institut fr Elektrische
losses.
E
UNIVERSIT
T

9/130

Energiewandlung FB 18

Damping of load angle oscillations

Without damper cage: undamped oscillations at operation point: A (-Me, 0):

1
fe
2

p c
J

Damping asynchronous torque (KLOSS): (linearized) M D (s)

2Mb
s D s
sb

(2fe )2 2
fe
2
E.g.: 1/ 1/ 0.7 1.43s
fe
TECHNISCH
E
UNIVERSIT
T

Prof. A. Binder : Electrical Machines and Drives

9/131

2 1.0932 0.72 2 1.087Hz

Institut fr Elektrische
Energiewandlung FB 18

ROTIRAJUE DIODE