Stejn Vervat (Gent)

BOSANSKA VILA I DVOJNA MONARHIJA. KNJIEVNI PROGRAM BOSANSKOHERCEGOVA KIH SRBA I KULTURNA POLITIKA AUSTROUGARSKE.

SAETAK: U radu se ispituje kulturna i ideoloka politika Austrougarske u Bosni i Hercegovini tokom Kalajeve uprave i reakcija Srba na nju. Ukazuje se na to da je Bosanska vila svoj knjievno-kulturni program velikim delom izgradila kao antitezu austrougarskoj politici. KLJU NE RE I: Bosna i Hercegovina, Austrougarska, Bosanska vila, Benjamin Kalaj, nacionalni identitet i knjievnost, kulturna politika

Uvod Nakon to se zaostali bosanskohercegova5ki paaluk posle Berlinskog ugovora 1878. pretvara u provinciju Habsburke monarhije, drasti5no se menja ne samo politi5ki okvir i svakodnevni ivot u Bosni i Hercegovini nego i privredni odnosi i kulturne prilike u kojima su se ove zemlje nalazile. Dolazi, takore9i, do aktivne razmene kulturnih dobara, do susreta Balkana sa Sredjnom Evropom. U ovom 5lanku pre svega 9u obratiti panju na to kako se taj susret dveju kultur ili civilizacij ispoljavao u knjievnosti i knjievnom ivotu Bosne i Hercegovine. Prvo, koju je kulturu i ideologiju Austrougarska kao dominantna politi5ka sila pokuavala da uvede u Bosnu i Hercegovinu i ta je ona predstavljala za ove pokrajine. Drugo, kako su srpski1 knjievnici i kulturni radnici u BiH prihvatali kulturnu politiku i ideologiju Austrougarske i koje odjeke moemo da na;emo u najvanijem srpskom knjievnom 5asopisu toga perioda, Bosanskoj vili, kao glavnom glasilu jednog ireg knjievnog ali i kulturnog programa Srba Bosne i Hercegovine, sa naglaskom na razdoblje Benjamina Kalaja. Jednom re5ju, koja je bila ideologija i kulturna politika Dvojne monarhije i kojim se sve knjievnim i drugim sredstvima iz (ire) oblasti kulture posluila da realizuje ovu svoju ideologiju u BiH, i kako je srpski narod sli5nim knjievnim sredstvima odgovarao na taj, da ga nazovemo, kulturni izazov Austrougarske. Podrazumeva se da se u tom dijalogu kultur reakcija Srba razvijala i menjala ukorak sa austrougarskim potezima na kulturno-politi5kom i ideolokom nivou, kao to i austrougarska

Da bih suzio spektar, ograni5i9u se ovde na to kako su bosanskohercegova5ki Srbi, kao jedna od tri glavne etni5ke grupe, reagovali na (kulturnu i ideoloku) prisutnost Dvojne monarhije u Bosni.

(kulturna) politika 5esto proizilazila iz zbivanja na srpskoj sceni, odnosno prilago;avala se njima. Radi se, jednom re5ju, o uzajamnom, dvosmernom ili 5ak viesmernom procesu. Politika uvo enja bosanske nacije i civilizacijska misija Austrougarska Kako bih osvetlio tzv. dijalog kultura o kom 9e biti re5, osvrni9u se ukratko na politi5koideoloki program koji je predstavila Austrougarska nakon to je uspela da uvede red i mir u zaokupiranim provincijama i kojim (me;u ostalim i knjievnim) sredstvama se ona, po5evi od osamdesetih godina 19-og veka, sluila da bi postigla svoje (politi5ke, ideoloke i kulturne) ciljeve. Prvo 9u staviti u centar panje ideoloku i, s tim u vezi, kulturnu politiku koju je vodila Dvojna monarhija u BiH. Nakon toga osvrnu9u se na to kako se ona predstavljala u inostranstvu. Bosanska nacija Vaan ideoloki aspekat politike Austrougarske bio je pokuaj uvo;enja bosanske nacije u BiH. Sudbonosnu ulogu u tome igrao je Benjamin Kalaj (Benjamin Kllay), bivi dugogodinji austrougarski konzul u Beogradu, koji je bio glavni nosilac austrougarske ideologije i politike u BiH. U funkciji zajedni5kog ministra finansija u Be5u bio je tokom 5itavih 20 godina (od 1882. do 1903) takore9i guverner BiH, sa gotovo neograni5enom mo9i, budu9i da je Zemaljska vlada za sve to vreme bila pod njegovom neposrednom kontrolom. Iz stru5ne istorijske literature o Bosni u Austrougarskoj (Kralja5i9 1987, Ekme5i9 1983, Malbaa 1940, Dedijer 1966)2 jasno se vidi da je njegov cilj bio da se postigne trajno ukorenjivanje BiH u austrougarske dravne ideje (odnosno prihvatanje austrougarske dravne ideje od strane stanovnitva BiH) i da se spre5i stvaranje jedne ve9e jugoslovenske drave na jugu Monarhije. Da bi trajno izolovao BiH od ostalih jugoslovenskih zemalja, pre svega od Srbije i Crne Gore, kao i od Hrvatske, hteo je da rairi ideju o jedinstvenoj bosanskoj naciji kojoj bi pripale sve tri konfesije u BiH. Poto je Muslimane smatrao za nosioce svog projekta bosanske nacije (kao i svoje celokupne politike, posebno to se ti5e agrarnog pitanja), a Srbe drao za najnepoverljiviji dravnotvorni elemenat, radio je i na odvajanju ove dve etni5ke grupe, ne bi li stvorio jednu jaku zajedni5ku politi5ku opoziciju Muslimana i Srba (Kralja5i9 1987, Ress 2000). Ideja o mogu9nosti stvaranja jedne zasebne, nove nacije o5igledno dolazi iz tradicije francuske politi5ke filozofije, u kojoj se nacija shvata kao politi5ka nacija, koju pre karakterie pripadanje istoj dravi, nego pripadanje istom etnosu. Me;utim, van svake je sumnje da je, kao to pie Milorad Ekme5i9, izvor Kalajevih shvatanja o bosanskoj naciji vezan i za ugarsko poimanje istorijskog prava i politi5kog naroda (Ekme5i9 1983: 615, Jo 1990). S druge strane, Kalajevu ideju o mogu9nosti stvaranja politi5ke nacije ba u BiH, treba videti u okviru njegovog miljenja o

U ovom 5lanku se ne9u mnogo zadrati na konkretnim istorijskim deavanjima zato to o politi5kim, strategijskim i privrednim ciljevima Monarhije na Balkanu, uopte, i posebno u BiH i sa njim povezanim kulturnim inicijativima postoji ve9 opirna istorijska literatura 5iji su autori iscrpno obradili bogatu arhivsku gra;u iz tog perioda.

regionalnom partikularizmu koji, po njemu, karakterie Srbe (Kralja5i9: 58) i ne sme se zaboraviti da nacionalna ideja u to vreme jo nije bila institucionalizovana u BiH. Kako bi ideja bosanske nacije uhvatila koren u irim slojevima naroda u BiH, pokrenute su 1891. novine Bonjak koje su imale zadatak da ire dravnu propagandu u tom pravcu, kao i da stvore jaz (odnosno da se produbi gde je ve9 postojao) me;u Srbima i Hrvatima (Kralja5i9 1987: 214-230). Iz slede9eg citata vidi se kako je Bosanska vila karakterisala Bonjak:
U Sarajevu izlazi jedna novina, za koju i sami Muhamedani vele: da niti je njihova, niti zastupa njihove interese. Tako nam pisae sa vie strana (...) Taj list naduo se, dokazuju9i, kako u ovijem zemljama nema Srba, niti ih je ikada bilo (Bosanska vila. XI/1896: br. 23-24: 375).

Deo politike uvo;enja bosanske nacije bila je, pored uvo;enja grba, i posebna jezi5ka politika koju je Austrougarska vodila. Ovde valja spomenuti da su Austrijanci, odmah posle okupacije, sa generalom Filipovi9em na 5elu, vodili jezi5ku politiku sa osloncem u Zagrebu, pa se jezik BiH zvani5no zvao hrvatskim jezikom. Poto se ovo reenje nije smatralo dobrim, brzo se od njega odustalo. Tek kasnije su uveli naziv bosanski ili zemaljski jezik3, to je opet fakti5ki zna5ilo negaciju srpskog i hrvatskog narodnog imena koja su ina5e oba bila zabranjena do pred kraj njegove uprave, kad je shvatio da takva politika nije postigla eljene ciljeve. Prema inostranstvu: civilizatorska misija Dvojne monarhije u BiH Ve9 na po5etku okupacije Bosne i Hercegovine od strane Dvojne monarhije, pro5ula se ideja civilizatorske misije koju je ona namenila sebi na Balkanu. Drugim re5ima, civilizatorska misija trebalo je da unese u okupirane provincije zapadne ideje i institucije i da ih na taj na5in priblii Zapadu. I sm Kalaj imao je svoju filozofiju o ulozi Ugarske na Balkanu, kao drave koja 5ini prelaz izme;u Istoka i Zapada i 5iji narod u sebi nosi duh Istoka i duh Zapada (Kllay 1905). S jedne strane, bila je posebno ponosna na svoju civilizatorksu misiju pred inostranim gostima. S druge strane, me;utim, da se primetiti njena stalna potreba da pred inostranstvom okupiranje Bosne i Hercegovine pravda ba tim civilizatorskim dostignu9ama4, kako bi pripremila aneksiju ovih zemalja. Kao, da tako kaemo, knjievna sredstva isticanja civilizatorskih dostignu9a, treba spomenuti 5asopise koje je Vlada izdavala (odnosno finansijski pomagala njihovo izdavanje), kako na srpskohrvatskom, tako i na nema5kom jeziku. Nada je luksuzno opremljen i bogato ilustrovan list, koji je postojao sve do Kalajeve smrti, 1903. godine, i imao je zadatak da visokim honorarima
Kalaj je 5ak i angaovao 5uvenog be5kog lingvistu Vatroslava Jagi9a kako bi odbranio svoju jezi5ku politiku u BiH pred delegacijama austrougarskog parlamenta u Budimpeti. Poto su Vukova knjievnojezi5ka norma i pravopis u to vreme ve9 duboko uhvatili koren u BiH (Tanasi9 2000: 1163), pogotovo kod Srba, a i kod Muslimana, nije se mogao promeniti sm jezik kako-tako, ali se Kalaju, koji je izvanredno dobro vladao srpskim, valjda u5inilo mogu9e da se naziv bosanski ili zemaljski nametne, znaju9i da mnogo ljudi svoj jezik naziva naprosto naim ili nakim. 4 Tako, na primer, sve5ano do5ekuje strane novinare, vodi ih po zemlji i prua im mogu9nost da no9e po najluksuznijim hotelima, pokazuju9i im najve9e dostignu9e Austrougarske u tim bivim zaba5enim turskim pokrajinama, koje su sad, eto, ule u svetlo zapadnoevropske civilizacije i to, jedino zahvaljuju9i austrougarskom okupatoru i njegovoj naprednoj ekonomskoj i kulturnoj politici, vo;enoj u pravom duhu prosvetiteljstva.
3

okupi oko sebe i srpske i hrvatske pisce5. asopis je deo vladine politike da uzdigne Sarajevo kao vaan knjievni i kulturni centar na slovenskom jugu, nezavisan od Zagreba i Beograda i privla5an za ceo zapadni Balkan. U iste svrhe pokrenuti su Zemaljski muzej i njegov Glasnik (Kruevac 1978:332). Bosnische Post je glasilo koje je trebalo da obavetava Nemce doseljenike i inostranu zainteresovanu publiku o politi5kim i kulturnim prilikama u okupiranim zemljama, a donosilo je i brojne prevode iz bosanskohercegova5ke knjievnosti na nema5kom jeziku (Kruevac 1974, Kruevac 1978: 162-180). Sa istim propagandnim ciljem publikuje (odnosno finansira) putopise o Bosni i Hercegovini: s ciljem da se inostrana javnost, navodno, upozna sa prilikama u okupiranim provincijama. Me;utim, po sadrini i tonu izvetaja vidi se da se radi o 5istoj propagandi. Prvi takav putopis napisao je Johan fon Abot (Johann von Asbth) godine 1888, kao rezultat svoga putovanja u drutvu samoga Kalaja (Von Qsbth 1888: II). Pitanje je, dakle, koliko su njegov putopis i koncept njegovih istorijskih studija nepristrasni. Koliko je vanosti uprava pridavala svom imidu u inostranstvu i kakvoj vrsti propagande uopte, vidi se iz 5injenice da je Abotovo delo prevedeno na engleski o troku Zemaljske vlade, godinu dana posle izlaska iz tampe u Be5u (Kralja5i9 1987:366). Sli5an poduhvat ponovio se nekoliko godina kasnije, kad je nema5ki novinar Hajnrih Rener, koji je 1878. kao ratni dopisnik doao u Bosnu sa glavnim tabom okupacione vojske i tu ostao vie od godinu dana (Kruevac 1978:75), tako;e uz finansijsku pomo9u Zemaljske vlade, napisao putopis i objavio ga u Berlinu (Renner 1897)6. Ovaj putopis, koji se u sutini svodi na duga5ak hvalospev austrougarske uprave u Bosni a pogotovu politike Kalaja, za nas je posebno zanimljiv jer nam lepo pokazuje kako je zvani5na Austrougarska elela da se predstavi inostranoj javnosti, te 9emo se malo due zadrati na njemu. Rener je, naime, koristio samo politi5ki korektnu gra;u, uzevi je samo iz zvani5nih publikacija. Iz Abotovog putopisa i njegovih studija o istoriji Bosne i Hercegovine, iz Glasnika zemaljskog muzeja i Wissenschaftliche Mitteilungen, i iz 5asopisa Bosnische Post, uzeo je istorijske i etnografske podatke i informacije o knjievnosti u BiH. Iz vladinog knjievnog 5asopisa Nade, uzeo je gotovo sve slike za svoju knjigu (odnosno dobio ih je). Pisac ponajvie panje posve9uje, kao to rekosmo, dostignu9ama Dvojne monarhije u BiH na ekonomskom planu i na vie mesta izri5ito ukazuje na veliki napredak koji je u BiH u5injen u odnosu na prethodno primitivno, orijentalno stanje, nasle;eno od Osmanskog carstva. Nave9u neke odlomke iz kojih se to favorizovanje (stvarnog ili izmiljenog?) austrougarskog kulturtregerstva, da iskoristim jedan omiljen Krlein izraz, jasno vidi:

Me;utim, kao to pie Vladimir Sorovi9, Srbi su prozreli vladine namere i najve9i deo njih odobravao je odogovor J. J. Zmaja na molbu vlade da i on alje priloge u Nadu: kakva Vlada, takva Nada. (Sorovi9 1999: 114). 6 Drugo izdanje tampano je 1897, a hrvatski prevod Ise Velikanovi9a 1898. injenica da je Renerov putopis izdat u Berlinu, a ne u Be5u, jo jednom potvr;uje da je nametnut iroj publici a ne samo austrijskoj javnosti.

Bevor sterreich-Ungarn kraft des im Berliner Vertrage erhaltenen Mandates im Jahre 1878 zur Besetzung Bosniens und der Hercegovina schritt, waren in dem seit Jahrhunderten wie verschlossenen Lande nur wenige europische Reisende erschienen (...) das bosnische Dornrschen schlief noch den jahrhundertelangen Zauberschlaf und es fand seine Auferstehung erst, als die kaiserlichen Truppen die Grenzen berschritten und die neue Aera einleiteten. Jetzt wurde das Dickicht, das um Dornrschens Schlo wucherte, gelichtet und nach rastloser und schwerer Arbeit von nicht zwei Jahrzehnten steht Bosnien bekannt und geachtet vor der Welt. Eines hat mir die Feder gefhrt: unauslschliche Liebe zu Bosniens Bergen und Thler [i ima stvarno dosta romanti%no zanesenih opisa bosanske prirodne lepote, op. aut.], zu seinen krftigen Volke und dessen Eigenart. Sodann aber auch unbegrenzte Hochachtung vor den Mnnern, die als Kulturtrger in amtlicher Stellung jene Fortschritte zeitigten, die heute diese Provinzen so hoch ber die meisten anderen Lndern des europischen Sdosten erheben. (...) Bosnien ist unter seinen heutigen Verwaltung nicht nur das vorgeschrittenste Land des Balkans, es ist neben der stolzen Bosna auch die glckliche Bosna geworden! (Renner 1897: V-VII).

Ako moemo verovati Reneru, Austrougarska je bosansku uspavanu lepoticu, dakle, htela ona to ili ne probudila iz vekovnog sna osmanske zaostalosti i uvela je u krug evropske civilizacije, tako da je sada uznesena visoko iznad ostalih zemalja jugoisto5ne Evrope, zahvaljuju9i austrougarskoj administraciji koja neumorno radi na kulturnom i ekonomskom napretku Bosne i Hercegovine, poput ube;enih misionara koji otvaraju u Bosni novu epohu. Rener stvarno smatra BiH austrougarskim kolonijalnim posedom i takvim je i naziva: kod njega nema te politi5ke korektnosti koja karakterie austrijske politi5ke krugove, koji su ina5e izbegavali da koriste naziv koloniju kad govore o Bosni (Malbaa 1940: 13-14). To se vidi iz slede9eg njegovog iskaza u kojem se poziva na svoju kompetentnost, iskusnog, dugogodinjeg putnika i znalca bosanskih prilika, da oceni situaciju, uostalom, ne proputaju9i priliku da se Kalaju udvori:
Oesterreich-Ungarn hat in seiner Kolonialarbeit Erfolge aufzuweisen, die beispiellos in der Geschichte der Besetzung eines fremden Landes sind. (...) Es gengt nicht, Bosnien in ein par Tagen zu durchreisen; man muss das Land frher gekannt, man muss dort gelebt haben und immer wieder verkehrt haben, um die Fortschritte feststellen zu knnen, die auf Schritt und Schritt zu bemerken sind. Dann erst wird mann der riesigen reformatorischen Thtigkeit des Ministers v. Kllay und seiner Mitarbeiter gerecht werden. (Renner 1897: 53-54).

Na drugom mestu, povodom planova da se u Srebrenici izgradi banja, kae da je to zasada jo daleka budu9nost, ali odmah dodaje slede9e:
Die bosnische Landesregierung hat schon so viel unmglich Scheinendes in Thatsachen bersetzt, da wir auch der obigen Idee dei Verwirklichung nicht absprechen. Wie sagte doch ein Gendarm auf einem einsamen Gebirgsposten: ]Gott und unserer Landesregierung is nichts un-mglich!] Nach unseren Erfahrungen im Lande sind wir derselben berzeugung.(Renner 1897: 225).

I tako samo nastavlja sa pohvalama, 5itaocu daju9i utisak da stvarno nema kraja neverovatnim uspesima Dvojne monarhije: pod njenim upravom izgra;eni su drumovi i elezni5ke pruge, kole, istrebljena je hajdu5ija tako da 5ovek sada moe lutati potpuno mirno po nekad po razbojnicima 5uvenoj Romaniji. Austrougarska andarmerija i trajfkori7 su sve to razbojnitvo istrebili do korena, tako da je 5injenica da Bosna i Hercegovina pripadaju sad najbezbednijim zemljama, da putnik 5ak i u najzaba5enijim krajevima nema 5ega da se plai. I to je kulturi napredak (Kulturthat), i zapravo ni najmanji! (Renner 1897:154). I metani su, bar po Reneru, zadovoljni kao nikad ranije: za hri9ane vie nema tih religioznih ograni5enja koja su postojala za vreme Turaka. Mada knjiga prvenstveno sadri, razume se, propagandu koja treba da privu5e strane turiste, ipak se iz navedenih citata jasno vidi kako se zvani5na Austrougarska zaista nosila milju da ima civilizatorsku misiju u Bosni i Hercegovini i to, bez obzira na to to je to velikim delom bio izgovor, opravdanje za budu9u okupaciju BiH. Ovo se vidi 5ak u jeziku koji se koristi: 5esto se sre9u re5i Kulturthat, Kulturarbeit, Kolonisationsarbeit (sa pozitivnim privzukom!), Kulturtrger. Pored ve9 spomenutih putopisa, knjievnih, politi5kih i nau5nih listova, u ostala sredstva iz opte sfere kulture, koja je Austrougarska koristila da bi se u inostranstvu mogla okititi atributom kulturtreger u BiH i ponositi se svojom prosvetni5kom misijom na okupiranim prostorima, nesumnjivo spadaju izlobe. Na izlobi u Budimpeti, organizovanoj 1896. godine prilikom proslave hiljadugodinjice dolaska Ma;ara u Panonsku niziju, u Briselu 1897, BiH je predstavljena u tzv. bosanskom paviljonu kroz o5i austrougarskih vladara8. Reakcija bosanskohercegova kih Srba Moglo se o5ekivati da je opisana politika Austrougarske izazivala opte nezadovoljstvo i stalno negodovanje kod Srba kao i kod drugih bosanskohercegova5kih naroda, naravno, ali najvie kod Srba. Ovde se da zapaziti prvo, da su se Srbi u Bosni i Hercegovini okupljali u samoj BiH oko jednog zajedni5kog kulturnog programa i drugo, da su potegnuli veze sa maticama u

Takozvani Streifkorps bio je posebna mobilna jedinica koja je samo nosila oruje i, kao prva vojna jedinica u svetu, ranac. trajfkori su bili organizovani u borbi protiv terorizma, savremenim re5nikom re5eno. 8 O izlobi u Peti, 1896. godine, Nada gotovo iz broja u broj obavetava svoje 5itaoce brojnim slikama i komentarima. O tome, kako je Bosna i Hercegovina prikazana na izlobi, i koji zna5aj Nada pridaje prisutnosti ovih krajeva na izlobi zbog inostrane publike koja je pose9uje, svedo5i slede9i citat: Nema sumnje, da 9e bogati izloci i prekrasni ukus naega svijeta u Bosni i Hercegovini pobuditi u stranijeh posjetnika odli5no mnijenje, dok 9e sama spoljanja oprema bos.-hercegova5kog odjeljenja zadiviti i najstronije zahtijeve skladnosti i elegancije. [sic] (Nada, II/1895/7: 138). Iz izvetaja u Nadi o putovanju bosanske delegacije u Brisel i Pariz, prilikom svetske izlobe u belgijskoj prestonici, saznajemo da nisu tedili finansijska sredstva da bi predstavili svoj novopridobijeni kolonijalni posed to lepe.(Nada, III/1897/12: 238: Slike sa bosanskohercegova5ke izlobe u Briselju i Nada, III/1897/17: 339: Sa puta naih izletnika u Briselj i Pariz [sic] ). Da su stekli veliko priznanje od strane belgijskih politi5ara i kralja, kao to nam pie Nada, nije ni 5udo kad se uzme u obzir da je Belgija, sa kraljem Leopoldom II na 5elu, u to vreme bila jedna od vode9ih kolonijalnih drava, naravno posle Engleske i Francuske.

Vojvodini, Srbiji i Crnoj Gori9. Ukratko 9emo opisati kako se ta borba vodila na ova dva spomenuta plana, sa posebnim akcentom na ulogu Bosanske vile. Kulturni program Bosanske vile: naglaen nacionalan kurs Moglo bi se re9i da je Bosanska vila u stvari ogledalo u kome se odraava ne samo razvitak optih kulturnih prilika u BiH za sve vreme austrougarskog reima nego i sazrevanje nacionalne svesti bosanskohercegova5kih Srba10. Zato mislim da je opravdano smatrati njen knjievni program u neku ruku odgovorom Srba na ideoloki i kulturni izazov Dvojne monarhije. Kao takvu 9u je ovde i posmatrati. Bosanska vila se s po5etka odre;uje kao knjievni 5asopis sa odre;enim nacionalnim kursom. Kao jedini srpski list u BiH, smatra da ima za zadatak da srpski narod, pored njegovog opteg prosvetljavanja, okupi oko sebe i da prui otpor austrougarskoj politici. U svom Pozivu na pretplatu, urednik Nikola Kaikovi9 ve9 nagovetava da 9e se 5asopis, kao jedino srpsko glasilo u BiH, angaovati ne samo na knjievnom, to je naravno njen prvi zadatak, nego i drutvenopoliti5kom planu, naime, da 9e odbraniti narodne interese od okupatora. Zato se nada da 9e se svaki pravi Srbin odazvati, a naro5ito Bosanci i Hercegovci i preputa njima da pokau, koliko [su] svjesni Srbi (Bosanska vila 1885/1:16). Sli5nu poruku isti5e i S. Kalu;er5i9 povodom proslave desetogodinjice pokretanja Vile: Cilj je listu: da slue Srpstvu i da uznosi ono, to je za hvala, a da igoe ono, to je za ku;enja (Bosanska vila 1896/2: 24-26). Kao to Todor Kruevac s punom pravom prime9uje, taj nacionalni kurs Bosanske vile postoji tokom celog perioda dok je 5asopis izlazio, obeleen je u svakom broju (Kruevac 1978: 318). Na5in na koji se taj kurs iskazuje, menja se, ali osnovna zamisao ostaje ista. Nalazimo je, eksplicitno iskazanu, u citiranom Kaikovi9evom Pozivu i drugim sli5nim tekstovima, a implicitno, u izboru tekstova, slika i malih obavetenja (tzv. kulturnih biljeki), u kritikama i prikazima knjiga, koje Vila donosi11. Kao antitezu ugarskog shvatanja nacije, definisanu, pre svega, dravnom pripadno9u, kod Srba se vidi uticaj nema5kih mislilaca po kojima se nacija i narod definiu (istim) jezikom i kulturom. U prvom periodu, koji obuhvata godine od osnivanja 1885. do otprilike 1907, odnosno

Razume se da nisu imali iste finansijske i politi5ke mogu9nosti kojim su raspolagale austrougarske vlasti. Ali zato su imali iru narodnu podrku, kako u BiH, tako i u Srbiji, Vojvodini i ponekim drugim delovima Monarhije, na primer u ekoj, to su do maksimuma i iskoristili. 10 O istoriji Bosanske vile, njenom knjievnom sadraju i zna5aju za srpsku knjievnost videti buri5kovi9a 1975. 11 Iz trezvenog prikaza Renerove knjige koji smo nali u Bosanskoj vili moemo zaklju5iti da ni njima nije promakla tendencioznost ovoga dela: Neki Henrih Rener iz Berlina poslao nam je debelu knjiurinu na njema5kom jeziku. Ona ima 567 strana velike osmine i 354 slike, sa generalnom kartom Bosne i Hercegovine. Jedino to je prirodna ljepota ovijeh zemalja bespristrasno opisana, a sve ostalo pisato je sa naro5itim smjerom. Kad 5ovjek 5ita ovo djelo, dobije sa svim protivan pojam o stanovnitvu ovih zemalja. Tu se neprestano isti5e njema5ki elemenat i kolonije [a Rener je stvarno mnogo stranica posvetio nema%kim kolonistima u BiH, op.aut.] , a o Srbima pravoslavnim, koji sa5injavaju ve9inu stanovnitva (673.246 dua) nema ni spomena. I o muhamedancima se govori onako isto kao to Bonjak pie. A da je s tendencijom napisana pokazuje joj i malena cijena, jer staje samo 3 marke. (Bosanska vila, XII/1897/22: 350).

1908, kada mla;a generacija fakti5ki preuzima redakciju lista12, 5asopis zastupa tezu da u BiH ivi jedan, srpski narod triju vjer. Pod Vukovim geslom Srbi svi i svuda, list ide dosta daleko u definisanju srpskog naroda u BiH: ima Srba-pravoslavnih, Srba-muslimana i Srba-rimokatolika13. U to doba ima zaista dosta pisaca koji se u Vili potpisuju kao Srbin muhamedovske vjere, a ima i poneki Srbin-rimokatolik, mada je to re;a pojava14. Muslimanski kulturni radnici i pisci u to vreme su jednim delom sara;ivali sa Vladom, delom teili ka srpstvu, delom ka hrvatstvu, delom beali u Tursku (Rizvi9 1973)15. Nas ovde zanimaju, naravno, pre svega oni koji su sebe smatrali Srbima. Najpoznatiji me;u njima su Osman biki9, Musa Sazim Sati9 i Avdo Karabegovi9 Hasanbegov. Ve9ini njihovih tekstova ne moe se pripisati ni iole knjievoumetni5ke vrednosti, poto se radi o programskim pesmama16. Oni su u to vreme bili priznati muslimanski knjievnici, koji su objavljivali u BiH i u Srbiji i kao takvi se i nisu mnogo razlikovali od svojih srpskih savremenika iz BiH, moda samo po re5niku. Vila je objavljivala njihove tekstove i 5esto bila prvi 5asopis u BiH u kom su ti pisci mogli da objave svoje knjievne prvence, budu9i da u to vreme jo nije postojao knjievni glasnik bosanskohercegova5kih muslimana. Ne9emo sad sumnjati u istinitost patriotskih ose9anja spomenutih muslimanskih pisaca ili u iskrenu simpatiju Bosanske vile za njih, ali 5injenica je da su mnogi preli u muslimansku tampu, 5im se ona pojavila17. Nesumnjivo je da su njihovi radovi ili na ruku Viline borbe protiv austrougarske ideologije jedne bosanske nacije: kad su se ve9 Muslimani, koje su austrougarske vlasti smatrale za nosioce ideje bosanske dravnosti i politi5ke nacije, izjanjavali kao Srbi, taj austrougarski poduhvat morao je tek tada izgledati potpuno besmislenim. Narodne umotvorine koje Vila stalno objavljuje, smatraju se srpskim, i kada se radi o muslimanskim pesmama. U vreme kada je Nada popunila svoje brojeve komentarima o milenijskoj izlobi u Budimpeti i osvrtima o ma;arskoj knjievnosti, Vila se ponosila odlikovanjem koji je njen urednik Nikola T. Kaikovi9 dobio od sultana Abdula Hamida Hana, ordenom Mededije III stepena: 5estitke je tampala 5ak i tokom 189718. Na taj na5in, nedvosmisleno je davala do znanja da jo uvek priznaje sultana za pravog gospodara BiH to je on po me;unarodnom pravu zaista i bio.

Za motivaciju ove podele u dva razdoblja videti buri5kovi9a 1975. Takvo shvatanje podrazumeva i potpunu negaciju hrvatskog narodnog imena, ne samo u BiH, nego i u Dubrovniku, na primer.(Dubrovnik je srpski. Bosanska vila. V/1890/2:23-26, 4: 55-56, 5: 71-72, 6: 86-88, 7: 102-104. Hrvatski ovinizam. Isto, br. 4: 63. Opet hrvatski ovinizam. Isto, br. 18: 287-8). 14 Nali smo, na primer, pesmu jednog Srbina katolika, Mileta Jovovi9a, pod nazivom Raznovjernoj bra9i, u kojoj dolazi do slede9eg zaklju5ka: Al brat bratu, vako sudi: / zdravo vjero; svakom svoja, / Jedne krvi; jednog soja, / Srpkinja nas majka rodi: u: Bosanska vila; XII/1896/13: 196. 15 Malbaa nam daje i podatak da je, uz srpstvo, i Star5evi9eva Stranka prava uivala veliki ugled kod jednog dela obrazovanih Muslimana (Malbaa 1940: 67-69). 16 Videti, na primer, Sati9evu pesmu Srpski ponos, koju on alje iz Carigrada (Bosanska vila XXVI/1899/8: 97). Rizvi9 (Rizvi9: 190) kae da je gotovo cela muslimanska emigracija u Carigradu bila prosrpska. 17 Behar je pokrenut 19. marta 1900. godine, odnosno 1. muharema 1318, po5etak muslimanske nove godine. 18 Zanimljivo je da i Srbi sultana nazivaju Njegovo Carsko Veli5anstvo Sultan. Videti 5estitke u Bosanskoj vili XI/1896, str. 194, 312, 327, 344, 358 i XII/1897, str. 14, 31, 47 i 62.
13

12

Dok je Nada posvetila ceo jedan broj pedesetogodinjici stupanja Franja Josipa I na presto, Bosanska vila mu je dala jednu (dodue, naslovnu) stranu, kao iz obavezne u5tivosti (Bosanska vila. XIII/1898/21, Nada. III/1898/24). Zato Vila obeleava vane doga;aje iz istorije srpskog naroda, kao petstogodinjicu Kosovske bitke, a i prenos posmrtnih ostataka Vuka Karadi9a iz Be5a u Beograd posebno je obeleen. Gde je Nada objavljivala slike nema5kih kolonija u Bosni, tu je Vila donosila biografije i slike poznatih srpskih i ruskih pisaca, dobrotvora, politi5ara (koji 5esto nisu imali ni najmanje veze sa BiH). Vestima, pripovetkama i pesmama iz Srbije i Crne Gore, razvijala je svest narodnog jedinstva sa Srbima u ovim krajevima19. injenica da ih od hrvatskih pisaca ima neuporedivo manje, govori za sebe. Vie panje pridaje se hrvatskoj knjievnosti od, otprilike, 1904, odnosno 1905. godine, kada Dimitrije Mitrinovi9 po5inje sa objavljivanjem knjievnih kritika o hrvatskim pesnicima i umetnicima u Vili (Palavestra 2003), kada polako sazreva ideja Jugoslovenstva. Odnos Vile prema jezi5koj politici Austrougarske u BiH jasno je izraen na dosta mesta u 5asopisu. U ovom pogledu, Vila zauzima odlu5an stav ne samo prema tzv. zemaljskom jeziku, kako su vlasti zvale srpski jezik u BiH, nego i protiv poplave nakaradnih konstrukcija i hrvatizama u jeziku austrougarske administracije i kolstva, to je naravno bilo jako osetljivo pitanje. Moe se primetiti ponekad otvoreni sukob o 5istoti jezika sa pojedinim hrvatskim listovima u BiH, ali i 5injenica da Vila i srpskim listovima zamera njihov nemar u pogledu jezika. Tako se prikaz Izvetaja sarajevske gimnazije u sutini svodi na otru kritiku jezika kojim je izvetaj napisan:
svi;a nam se to je izvetaj tampan naizmjenice 9irilicom i latinicom, kako bi trebalo da se tampa i Sar[ajevski] List i sve kolske knjige, ali nam je ao da ima u njemu mnogo jezi5kih pogrjeaka kao (...) (sledi ceo spisak hrvatizama). Sve ove pogrjeke na;osmo u 5lanku nastavnika 9epana Gr;i9a, kao doma9ega sina, rodom Hercegovca i po tome sudimo koliko uti5e ta kola na kvarenje materinskoga jezika, zbog 5ega i propadaju toliki ;aci, jer ne razumeju ta im se predaje. Dalje smo nali ove pogreke(...) (i opet sledi ceo spisak) (Bosanska vila. XVII/1902/23: 432).

U slede9em broju naili smo na iskaz: Dosta nam je to tu;ini kvare lijepi srpski jezik i hotimice i nehotice, pa ne treba da i mi za njima pristajemo, kao na zamerku Srpskom Vjesniku, koji je, o5igledno, Vili bio zamerio neke pravopisne greke tamo gde ih nije bilo. Zanimljivo je da Vila u ovoj diskusiji o jeziku potpuno profesionalno upu9uje na Vukov Rje%nik, na dela Mikloi9a i Stojana Novakovi9a (Srpski Vjesnik nema pravo u: Bosanska vila. XVII/1902/24: 456)20. Budu9i da je Kalaj uveo otru cenzuru u zemlju, nije se smela otkriveno komentarisati politika reima, a kamoli organizovati politi5ka opozicija. to se nije smelo re9i u bosansko19

Naravno da je to prirodno, kad su u pitanju pisci, ako se ve9 samo uzme u obzir da su, na primer, najbolji predstavnici srpskog realizma, kao to su Laza Lazarevi9, Milovan Glii9, Janko Veselinovi9, 5ije pripovetke 5esto vidimo u Vili, iveli u Srbiji ili Vojvodini. 20 Videti o tom pitanju detaljnije u 5lanku Sreta Tanasi9a, Bosanska vila o srpskom jeziku u: Junoslovenski filolog, LVI/2000/3-4: 1161-1168. Kasnije 9e borba za 5istotu jezika na9i vatrenog i dostojnog pobornika u Petru Ko5i9u, koji 9e svojim govorima u saboru naglasiti taj problem.

hercegova5kim novinama, 5ak ni izme;u redova, slali su u Srbiju, ili srpskim novinama u Vojvodini, gde je ta ista austrougarska uprava bila mnogo umerenija nego u Bosni. Tako je pripovetka Nikole umonje Pod gvozdenim krstom. Pripovijetka iz prolih dana, u kojoj se oslikava tragedija stradanja obi5nih ljudi, koja se desila prilikom ulaska Dvojne monarchije u BiH, posle objavljivanja prve epizode u Bosanskoj vili bila zabranjena, pa se neto kasnije njen nastavak pojavio u novosadskom listu Javor (Javor. XIV/ 1887/ 34-36: 530, 545, 562), 5iji je vlasnik bio Jovan Jovanovi9 Zmaj21. U ovom kontekstu treba spomenuti i 5lanak Vladimira Skari9a22, koji je pod nazivom Pismo iz Bosne, objavio u beogradskom 5asopisu Delo (Delo. List za nauku, knjievnost i drutveni ivot. II/1895/V: 284-294), u kome pisac nabraja sve nepravednosti austrougarskog reima u BiH. Skari9 naglaava da je austrougarski reim u BiH, u sutini (na primer, to se ti5e poreza), nemilosrdniji u pore;enju sa stanjem pod osmanskim vlastima. Ba suprotno od Austrougarske, on zgrade koje su Austrijanci izgradili i koje su tako ponosno pokazivali turistima (na primer banja na Ilidi), naziva Pa9omkinska sela, a neke druge Kalajeve poduhvate reklama i nita drugo ve9 reklama. Uostalom, iz celog njegovog teksta jasno se vidi da on austrougarska dostignu9a u BiH ne smatra rezultatima njene civilizatorske misije. Zaklju ak Iz svega to smo opisali, moemo zaklju5iti da je (kulturna) politika i ideologija Austrougarske, sa stanovita bosanskohercegova5kih Srba, u sutini bila promaaj od po5etka. To vai kako za politiku uvo;enja bosanske nacije tako i za takozvanu civilizatorsku misiju Dvojne monarhije u BiH. Pokrenuvi Bosansku vilu Srbi su, u stvari, reagovali izgradnjom svoga kulturnog programa, svoje civilizatorska misije, svoga nacionalnog identiteta, a sve to se potpuno razlikovalo od austrougarskih koncepata. Svojim shvatanjem nacije, negovanjem knjievnog jezika i uim povezivanjem sa maticama u Srbiji i Vojvodini na sve mogu9e na5ine, Vila se suprotstavlja ideologiji i kulturnoj politici Austrougarske. Nit nacionalnog kursa provla5i se kroz gotovo ceo njen knjievni program tokom prvog razdoblja. Iz Bosanske vile vidi se da su Srbi iz BiH merodavnim ideolokim i kulturnim centrom smatrali pre Beograd nego Be5, pre Novi Sad nego Budimpetu. Te prirodne veze Kalaj i njegovi sledbenici nisu mogli prese9i, ma koliko to hteli. tavie, to su se oni vie trudili da postignu svoje ciljeve, to su se Srbi vie skupljali i ugledali na svoje matice.

21 22

Prva epizoda objavljena je u Bosanskoj vili. II/1886/20: 306-308, uz jednostavnu napomenu srvetak nije tampan. Tekst je objavljen anoniman, za podatak o autoru videti Kruevca (Kruevac 1978: 324).

LITERATURA: Asbth, J. von (1888). Bosnien und die Herzegowina. Reisebilder und Studien. Wien: k.k. Hof- und Universitts-Buchhndler. Bosanska vila (1885-1910): Sarajevo. Sorovi9, V. (1999) Bosna i Hercegovina. Beograd / Banja Luka: Glassrpski / Ars Libri. [Beograd: SKZ 1925]. Dedijer, V. (1966). Sarajevo 1914. Beograd: Prosveta. Delo. List za nauku, knjievnost i drutveni ivot. Beograd. buri5kovi9, D. (1975). Bosanska vila. Knjievnoistorijska studija. Sarajevo: Veselin Maslea. Ekme5i9, M. (1983). U: Istorija srpskog naroda u est knjiga. Knj. VI. Tom 1. Beograd: SKZ. Javor (1887): Novi Sad. Jo, T. (1990). A Magyar nemzeteszme. Szeged: Universum Kiad [Budapest 1939]. Kllay, B. (1905). Ugarska na granici Istoka i Zapada (Pro%itano u sve%anom zboru magjarske nau%ne akademije 20. maja 1883). Sarajevo: Zemaljska tamparija. Kralja5i9, T. (1987). Kalajev reim u Bosni i Hercegovini 1882-1903. Sarajevo: Veselin Maslea. Kruevac, T. (1974). Periodika bosanska u prvom austrijskom periodu. Zavisni politi5ki listovi. Separat iz: Prilozi za prou%avanje istorije Sarajeva. Kruevac, T. (1978). Bosanskohercegova%ki listovi u XIX veku. Sarajevo: Veselin Maslea. Malbaa, A. (1940). Hrvatski i srpski nacionalni problem u Bosni za vrijeme reima Benjamina Kallaya. Osijek: Tisak Gra;anske tiskare k.d. Palavestra, P. (2003). Dogma i utopija Dimitrija MitrinoviCa. Po%eci srpske knjievne avangarde. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. [1977]. Renner, H. (1897). Durch Bosnien und die Hercegovina kreuz und quer. Wanderungen von Heinrich Renner. Berlin: Dietrich Reimer (Ernst Vohsen). Ress, I. (2000). Kllay Bni bosnyk nemzetteremtsi ksrlete. Limes. 2000/2-3. II. Tatabanya: 277-286. Rizvi9, M. (1973). Knjievno stvaranje muslimanskih pisaca u Bosni i Hercegovini u doba austrougarske vlade. Sarajevo: Akademija Nauka i Umjetnosti BiH. Tanasi9, S. (2000). Bosanska vila o srpskom jeziku. Junoslovenski filolog. LVI/3-4:1161-1168.

Stijn Vervaet THE BOSNIAN FAIRY AND THE HABSBURG DUAL MONARCHY. THE LITERARY PROGRAM OF THE SERBS OF BOSNIA AND HERZEGOVINA AND THE CULTURAL POLICY OF AUSTRIA-HUNGARY.

Summary In his article, the author examines the cultural and ideological policy of Austria-Hungary in Bosnia and Herzegovina, mainly during the reign of Benjamin Kllay. The Austro-Hungarian policy which tried to force the introduction of a Bosnian nation and the so-called cultural mission which the Habsburg Double Monarchy pretended to complete in the occupied regions is decribed shortly, along with analysis of the literary and cultural channels designed to that end. This is juxtaposed with the cultural policy of the Bosnian Serbs, seen through the spectrum of their most important literary magazine, the Bosnian Fairy. The author concludes that the policy of Austria-Hungary was in fact a failure from the very start. The Serbs gathered around the literary program of the Bosnian Fairy, characterized by a strong national course which the author believes was mainly a reaction to the ideology of Kllay. By all means stressing that in Bosnia and Herzegovina lives one, the Serbian nation, ensuring the pureness of the Serbian standard language and tightening the cultural relations with Serbia, it expressed a national ideology that differed totally from the one that the Austro-Hungarian government promoted. For the Serbs, this represented an alternative cultural mission that sharpened their national consciousness.