Sadraj:

1. UVOD.............................................................................................................................1
2. NAVIGACIJA U VODNOM SAOBRAAJU...................................................................2
3.RIS RENI INFORMACIONI SERVIS........................................................................6
4. SISTEM ZA LOCIRANJE I PRAENJE BRODOVA (AIS)............................................8
4.1. PRINCIPI RADA......................................................................................................8
4.2. TEHNIKE KARAKTERISTIKE AIS-a...................................................................11
4.3. AIS BRODSKA OPREMA......................................................................................14
5. INLA ECDIS.................................................................................................................15
6. RENI INFORMACIONI SERVIS................................................................................16
7. RIS U SRBIJI...............................................................................................................18
8. ZAKLJUAK................................................................................................................22

1. UVOD

E - logistika

Reni informacioni servis

Iako se prva ideja o potrebi razvoja modernog sistema pomorskih komunikacija

javila ve poetkom sedamdesetih godina, novi sistem slubeno se uvodi u
meunarodni sistem sigurnosti plovidbe tok 1988. godine izmenama Meunarodne
Konvencije o zatiti ljudskih ivota na moru.
Elektronska navigacija je deo navigacije koja je najkasnije nastala i bila uvedena
u eksploataciju neto pre I svetskog rada. Danas, posle gotovo sedamdeset godina,
elektronski navigacioni sistemi pokrivaju velike povrine kopna i mora, tako da navigator
moe znati svoj poloaj bilo kad, bilo gde i pod bilo kojim vremenskim uslovima.
Intenzivan razvoj je uslovio da elektronski navigacioni sistemi budu nezaobilazni
elementi inteligentnih informacionih sistema koji se sve intenzivnije koriste u brojnim
oblastima poslovanja, pa tako i u lukama, pomorskom saobraaju i saobraaju na
unutranjim plovnim putevima.
U pomorskoj praksi nije retko da brodovi moraju komunicirati i uzajamno se
dogovarati o izbegavanju sudara. U podrujima gde nema velikog prometa brodava to
je lagan i jednostav zadatak. Meutim, u podrujima velikog prometa to moe biti
veoma ozbiljan problem. Slaba vidljivost ili tamna no stvaraju, gotovo, nepremostive
prepreke ispravnoj komunikaciji.

2. NAVIGACIJA U VODNOM SAOBRAAJU

E - logistika

Reni informacioni servis

Po jednoj definiciji, navigacija je vetina voenja brodo iz jednog odredita u

drugo najsigurnijim putem. Ne najkraim, ve najsigurnijim.
Nagli razvoj i napredak navigacionih sredstava zahteva i posebnu obuku
navigatora, poto je potrebno detaljno poznavanje metoda, sredstava i mogunosti
elektronske navigacije. Elektronska navigacija, pored terestike i astronomske,
predstavlja sr odreivanja pozicije broda i odreivanja najpovoljnije putanje.
Mogue ju je podeliti na:

Radionavigaciju,
Radarsku navigaciju,
Hiperboliku navigaciju,
Satelitsku navigaciju,
Podnovno-akustinu navigaciju

U pomorskoj praksi esto brodovi moraju da komuniciraju meusobno, i

uzajamno se dogovaraju o izbegavanju sudara.
Za uspeno voenje navigacije potrebno je poznavati razne vetine, kao to su:

itanje karte i poznavanje navigacijskih oznaka na moru;

Odreivanja zamljine duine i irine,
Odreivanje kurseva i azimuta, vremena plovidbe,
Odreivanje tane pozicije samo uz pomo kompusa i karte,
Poznavanje GPS-a i primenu GPS-a na pravi nain, poznavanje kompasa,
merenja brzine broda i dubine mora.

Radionavigacija:
Goniometrija je najstariji sistem radionavigacije koji ima anse da preivi sve
aktuelne sisteme. Ona omoguava merenje pravca jednog predajnika nazvanog
Radiofar. Radionavigacija podrazumeva emitovanje elektromagnetnih signala odreenih
karakteristika od strane radiofara, koje sa druge strane detektuje radio goniometar ili
obini prijemnik (zavisno od tipa fara). Radio goniometar omoguuje da se dobije
azimut na radiofaru, a time i pozicija broda. Uzastopnim odreivanjem azimuta na dva ili
vie radiofara, ili na jednom u razmaku vremena, dobija se pozicija broda.
Radiofarovi su predajne radio stanice koje se nalaze na kopnu ili se nalaze na
brodu svetioniku. Svi radiofarovi dele se prema nameni na: pomorske, avijacijske,
pomorsko-avijacijske, a prema karakteristikama na:

E - logistika

Reni informacioni servis

Krune (preko vertikalne antene emituju vertiklano polarizovane radiotalase na

sve strane),
Direktne ili usmerene (emituju talase u jednom ili vie sektora i upotrebljavaju se
uglavnom za prilaz nekoj luci ili za plovidbe kroz kanale, uopte u sektor gde je
sektro plovidbe ogranien);
Rotirajue (omoguuju da brod odredi azimut na radiofaru bez upotrebe radio
goniometra),
Zvune i radiostanice.

Radarska navigacija:
Radar je savremeno navigaciono sredstvo za izvoenje navigacije u svim
uslovima,a posebno kod ograniene vidljivosti za kontrolu pozicije i utvrivanje rizika od
sudara. Njegov rad se zasniva na emitovanju elektromagnetnih talasa prema horizontu i
prema elektromangnetne jeke, odnosno elektronskom merenju vremena proteklog od
emitovanja do prijema jeke. Na osnovu toga se na radarskom ekranu uoavaju objekti
od kojih se elektromagnetni talas odbija.
Radarski prijemnik usmeren rotacionom antenom emituje po horizontu u uskom
snopu (irine 1 do 3, visine 18 do 28) impulsno modulisane veoma kratke
elektromagnetne impulse vrlo visoke frekvencije i vrlo male talasne duine (3 do 10 cm).
Ovi talasi prostiru se gotovo pravolinijski, slino svetlosnim zracima. Kada takav impuls
na putu naie na neki predmet prepreku, mali deo te energije se odbija i vraa natrag
na antenu kao jeka koju radarski prijemnik pojaava, i na obodu ekrana prikazuje kao
svetliji odraz. Poloaj odraza na ekranu odreen je udaljenou objekta i njegovim
pravcem azimutom ili pramanim uglom, odnosno poloajem antene u momentu
primanja odbijene jeke. Pramani ugao ili azimut odreen je trenutnim poloajem
antene u odnosu na simetralu broda pri emitovanju impulsa. Naime, za tako veliku
brzinu rasprostiranja talasa moe se zanemariti okretanje antene jer kod navigacionih
radara antena se okree 18 do 30 puta u toku jednog minuta. Da bi navigacioni radar
zadovoljio potrebe, treba da ispunjava sledee uslove:

da otkriva objekte na to manjoj udaljenosti (to krai impulsi, to nia antena,

to manja mrtva zona);
da postigne to vei domet, odnosno daljinu otkrivanja (velika snaga, vea
duina impulsa, vea osetljivost prijemnika, to via antena);
da moe dobro razlikovati objekte po azimutu i udaljenosti (to ua
horizontalna irina snopa, to krai impulsi i to vea vertikalna irina snopa);
da moe smanjiti, odnosno ponitavati atmosferske smetnje i refleksije od
morske povrine radi izdvajanja mrlja stvarnih objekata.
Svaki radar je sastavljen od vie delova koji su meusobno povezani i svaki od
njih ima odreenu funkciju.

E - logistika

Reni informacioni servis

Blok ema radarskog ureaja prikazana je na slici 1:

Slika 1: Blok ema radarskog ureaja

Iako je prilikom odreivanja pozicije broda radar kao navigacioni sistem

neuporediv u odnosu na druge navigacione sisteme, on je isto tako i veoma opasan sa
stanovita bezbednosti broda ako se samo on koristi za pozicioniranje (pogrena
identifikacija objekata, tehnika greka radara i slino). Zato se on nikad ne sme
upotrebiti kao jedino navigaciono sredstvo.
Prednosti radara kao navigacionog ureaja sastoje se u tome to nije ogranien
optikom vidljivou (no, magla I slino), da je pri povoljnim uslovima dobru preciznost,
jednostavno je pozicioniranje sopstvenog broda I objekata u osmatranju, omoguava
pozicioniranje na jedan objekat u bilo kom trenutku, moe se koristiti kao meteoroloko
sredstvo (otkrivanje ciklona), itd.
Hiperbolika navigacija
4

E - logistika

Reni informacioni servis

Hiperbolikanavigacija je deo elektronske navigacije koja za odreivanje pozicije

koristi hiperbolu kaol iniju pozicija (LOP). Hiperbola kao linija pozicija je u principu
odreena razlikom udaljenosti do dve radio predajne stanice. U praksi se hiperbola
dobija merenjem azimuta, udaljenosti, razlike udaljenosti, razlike faze, razlike
frekvencije ili merenjem dva od navedenih elemenata. Domet I tanost sistema za visi
od frekvencije korienih elektromagnetnih talasa, mernog elementa itehnikog reenja
sistema. Nie frekvencije poveavaju domet uz smanjenje tanosti i obrnuto.
Savremeniji sistemi navigacije, koji nisu satelitski, na srednje i duge udaljenosti
koji ulaze u tu kategoriju su: Loran, Decca, Toran, Rana. Hiperboliki sistemi se dele na
dve podkategorije:
- sistemi na impuls, odnosno impulsni sistemi, kao Loran C;
- sistemi koji mere razliku u fazi, odnosno fazni sistemi, kao Decca.
Presek vie linija pozicija (LOP) daje poziciju u mrei hiperbolikih koordinata. Na
sreu veine savremenih ureaja-predajnika, linije pozicija (LOP) su zdruene u
kalkulatoru, koji omoguava prolaz u nalaenju geografskih koordinata bez potrebe za
specijalnim kartama to je u prolosti veoma dugo bio sluaj.

Satelitska navigacija:
Za orijentaciju na moru, u poetku su koriena nebeska tela, a kasnije otkriem
magnetnog polja, kao referentne take korieni su zemljini magnetni polovi, ime je
osnovni problem orijentacije bio praktino reen. Meutim, problem tane pozicije i
brzine je sve do skoro neuspeno reavan.
Za nekoliko godina satelitski sistem GPS (Global Positioning System) je postao
neizbean sistem navigacije. Korien za navigaciju, kao i za precizne topografske
radove, na moru, zemlji i vazduhu, u polarnim predelima kao i na ekvatoru, on daje
poziciju, brzinu i vreme konstantno bez obzira na meteoroloke i druge uslove.
Prvi sistem pozicioniranja putem satelita je bio NAVSAT (Navigation Satellit
Timing and Ranging) i njegovi sateliti Transit. Glavni nedostatak ovog sistemaje bio
davanje pozicije samo u intervalima od 1 do 2 sata, sa preciznouod nekoliko stotina
metara, koja je u brojnim sluajevima bila nedovoljna, priemu je on davao samo
poziciju u dve dimenzije (na povrini Zemlje). Ti nedostaci naterali su Odeljenje
odbrane SAD da izmisle novi navigacioni sistem: GPS.

3. RIS RENI INFORMACIONI SERVIS

E - logistika

Reni informacioni servis

esto se moe proitati i uti da su reni infomracioni servisi definisani kao

koncept usaglaenih informacionih usluga za podrku saobraaju i upravljanju
transportom u unutranjoj plovidbi, ukljuujui i odgovarajue interfejse ka drugim
vidovima saobraaja.
RIS predstavlja skup usluga zasnovanih na modernim tehnologijama, koji
uobliava i usmerava razmenu inforamcija izmeu uesnika u procesu unutranje
plovidbe. Razmena informacija se vri na bazi usaglaenih informacionih i
komunikacionih sistema i te informacije se koriste u razliitim aplikacijama i sistemima
za unapreenje transportnog procesa.
RIS prua usluge koje obezbeuju informacije o plovidbi i saobraaju, upravljanju
transportom, statistici, za potrebe carine i policije, o plovidbenim nezgodama, o lukim
taksama i drugim porezima i naknadama, kao i druge informacije.

Slika 2: Reni informacioni servis

Reni informacioni servis ine:

1. Sistem za lociranje i praenje brodova (Authomatic Identification System) AIS
2. Inland ECDIS
6

E - logistika

Reni informacioni servis

3. Sistem za elektronsko reportiranje (ERI Electronic Reporting International)

4. Sistem za elektronsko pruanje saoptenja brodarstvima ( NtS Notices to Skippers)
5. Elektronske navigacione karte
6. Baza podataka o trupovima plovilima (Hull Database)
7. Sistem za upravljanje radom prevodnica

4. SISTEM ZA LOCIRANJE I PRAENJE BRODOVA (AIS)

E - logistika

Reni informacioni servis

Jedan od temelja sigurnosti plovidbe na morau je pravovremena razmena

informacija pri emu je prvi i najkritiniji korak brza i jtana identifikacija. Poruka, bez
obzira na njeno znaenje, postaje neupotrebljiva ako je primi sagovornik kome ona nije
upuena. esto je potrebno identifikovati objekat koji se pojavljuje na pokazivau
navigacionog radara,a osim njegovog odraza drugih identifikacionih parametara nema.
Takva se situacija reavala pozivom svim uesnicima u plovidbi u dometu radiotelefona
sa opisom poloaja pozvanog broda u odnosu na neki prepoznatiljiv objekat, odnosno
na poloaje brodova jedan napram drugome. Pored nejasnoa u tom opisu, prepreku
poredstavlja jezik kojim komuniciraju brodovi, koji vrlo esto nije njihov maternji jezik.
Postupak identifikacije stoga traje nedopustivo dugo i nije pouzdan.
Postoji alternativni nain, odnosno ugradnja automatskog primopredajnog
ureaja na brodove koji doprinosi poboljanju i sigurnosti ljudskog ivota na moru,
zatiti morske okoline, identifikaciji brodova i nadgledanju brodskog saobraaja.
Uvoenjem u upotrebu satelitskih sistema i savremenih sistema prenosa informacija
otvara put za razvie automatskog primopredajnog ureaja za brodove. Sistem koji
koristi VHF (Very High Frequency) opseg primorskih frekvencija za predaju i prijem
informacija nosi naziv Automatskih identifikacionih sistem (AIS Automatic
Identification System).
Automatski identifikacioni sistem pomae u reavanju potekoa omoguavajui
brodovima razmenu identifikacionih podataka, pozicije, kursa, brzine i ostalih vrlo vanih
podataka sa svim susednim brodovima i zemaljskim postrojenjima putem
standardizovanog primopredajnog komunikacionog sistema. Razmena podataka je u
potpunosti automatizovana a rezultat je poboljanje u informacija koje se tiu jasne
identifikacije i pristup ostalim vanim informacijama od svih brodova opremljnim AIS
sistemom.

4.1. PRINCIPI RADA

AIS je sistem koji je, pored ostalog, autonomni brodski primopredajnik za
automatsko, kontinuirano emitovanje i razmenu identifikacionoh podataka, pozicije
kursa, brzine i ostalih informacija izmeu susednih brodova,kao i lukih vlasti preko
dogovorenih VHF radio kanala. AIS mora unaprediti sigurnost plovidbe jer pomae u
efikasnosti plovidbe brodova, zatiuje okolinu i pomae radu slubi pomorskog
nadgledanja saobraaja. Temeljni koncept izveden je iz pionirskih radova pre kojima je
predoena tehnika za komunikaciju koja velikom broju primoredajnika omoguava
slanje podataka preko jednog radio kanala, sinhronizovanjem odailjanja podataka
putem vrlo preciznog standarda vremenskog odmreavanja poruka.
8

E - logistika

Reni informacioni servis

Dananji AIS produkt je iscrpljujueg dugogodinjeg koordiniranog rada nekoliko

meunarodnih organizacija, prvenstveno IMO (International Maritime Organisation),
IALA (International Asssociation of Marine Aids to Navigation and Lihthouse Authorities),
ITU (International Telecommunications Union), i IEC (International Eletrotechnical
Commission)-a.
AIS mora dati brodovima i odgovornim vlastima informacije sa broda uz
odgovarajuu tanost i uestalnost. Davanje podataka mora se osigurati uz to manje
uee brodske posade i uz visok nivo dostupnosti.
Sistem mora imati mogunost rada na nekoliko naina:

,,samostalan i trajan nain za rad u svim podrujima. Taj nain mora imati
mogunost ukljuivanja jednog od alternativnih naina rada od merodavne vlasti
,,dodeljeni nain rada u podruju koji podlee merodavnim vlastima
odgovornim za praenjem saobraaja, tako da se razmak davanja podataka i/ili
vremenski prozori mogu daljinski podesiti od tih vlasti,
,,oglaavanje ili upravljani nain rada gde se davanje podataka javlja kao
odgovor na pitanje sa broda ili od merodavne vlasti.

Osnovna upotreba AIS-a temelji se u autonomnoj razmeni podataka izmeu

brodova. U tom nainu rada svaki brod emituje svoje podatke ostalim brodovima
opremljenim AIS sistemom unutar VHF dometa. Ta jedinstvena komunikacijska ema
omoguuje protok podataka, nezavisno od glavne kontrolne stanice. Pozicija i ostali
podaci automatski se prebacuju sa brodskog senzora u AIS sistem, gde se informacije
oblikuju i odailju u kratkim vremenskim periodima preko odreenog VHF kanala. Kada
drugi brodovi prime signal, podaci se dekodiraju i prikazuju deurnom oficiru koji moe u
grafikom i tekstualnom obliku posmatrati AIS izvetaje od svih ostalih brodova
opremljenim AIS sistemom, unutar VHF dometa. Dobijeni podaci mogu se izborno
proslediti brodskom integrisanom sistemu kao i radaru koji moe pridodati
identifikacijsku oznaku svakom radarskom cilju. AIS podaci mogu se, takoe, spremati u
sistem za snimanje podataka o vonji za kasniju reprodukciju i analizu. Nove AIS
poruke odailju se svakih nekoliko sekundi, u zavisnosti od brzine broda i njegovog
kratanja, kako bi informacije bile aurne.
U obalnim podrujima, luke vlasti mogu osnovati AIS stanice koje nadgledaju
pokrete brodova u odreenom podruju. Te stanice mogu biti zasebno osnovane, ili, to
je verovatnije, bili vrlo korisna dopuna VTMIS (Vessel Trafic Management and
Information System) sistemima. Stanice mogu nadgledati razmenu poruka brodova u
dometu ili mogu pozivati brod preko AIS kanala zahtevajui dodatne podatke. Zemaljske
stanice mogu, takoe, upotrebljavati AIS kanale za vezu kopno-brod za slanje poruka o
plimi i oseci, lokalne vremenske prognoze i slino.
9

E - logistika

Reni informacioni servis

Vie zasebnih AIS kopnenih stanica i ponavljaa signala mogu se povezati

zajedno u iroku mreu za pokrivanje ireg podruja. Pomorske drave mogu putem
AIS sistema nadgledati saobraaj opasnih tereta i kontrolisati ribarske brodove u svojim
teritorijalnim vodama. AIS podaci se mogu automatski spremati za kasniju obradu kod
pomorskih nezgoda,zagaenja mora i ostalih dogaaja. AIS se takoe namee kao vrlo
efikasno pomagalo kod traganja i spaavanja na moru omoguujui bolju koordinaciju te
nadgledanje svih ukljuenih jedinica.

Slika 3: Radarski i AIS prikaz

U integraciji sa kopnenim VTMIS sistemom, AIS moe biti vrlo efikasno pomagalo za
nadgledanje i kontrolisanje brodova u zonama plovidbe. AIS moe poveati uinak
tradicionalnog radarskog sistema i na taj nain da se postavi dodatni transparentni sloj
10

E - logistika

Reni informacioni servis

radarskoj slici ili moe biti ekonomina alternativa u podrujima gde nije isplativo
postavljanje sistema koji su temeljeni na radarskim instalacijama. U integraciji sa
radarom, AIS omoguuje konstantno pokrivanje, ak i kada je radarska slika oslabljenja
zbog smetnji. Ono to je bitno jeste da AIS omoguuje otkrivanje objekata koji se nalaze
u radarskoj senci, odnosno objekata koji su zbog raznih prepreka nevidljivi radaru (slika
3). VTMIS centar moe preuzeti kontrolu nad dodelom vremenskih jedinica za AIS
komunikaciju u svrhu optimizacije prenosa podataka uodreenom podruju. AIS sistem
u ovom sluaju mora imati mogunost automatskog prelaska na druge kanale kada
VTMIS poalje takve podatke sa kopna.
Sigurnosni mehanizam mora omoguiti otkrivanje onesposobljavanja i
spreavanje neovlaene izmene ulaznih i odlaznih podataka. Radi zatite od
neovlaenog irenja podataka moraju sepridravati IMO upiti (uputi i kriterijumi za
sisteme brodskog izvetavanja).

4.2. TEHNIKE KARAKTERISTIKE AIS-a

AIS poruke moraju se aurirati i ponovo slati svakih nekoliko sekundi, to se
postavlja kao osnovni zahtev za dobro funkcionisanje zahteva, sa obzirom na to da
upotrebljivost podataka brzo opada sa vremenom. Da bi se udovoljilo takvim visokim
zahtevima za auriranjem, upotrebljava se jedinstvena samoorganizujua
komunikaciona ema podele vremena. AIS koristi precizne vremenske podatke iz GPS
signala u cilju sinhronizacije emitovanja viestrukih podataka od vie korisnika, a sve to
preko jednog uskopojasnog kanala. Taj protokol se naziva samoorganizovani vremenski
podeljen viestruki pristup SOTDMA (Self Organizing Time Division Multiple Access)
protokol. Svaki brod emituje svoje AIS poruke i prima poruke sa svih brodova unutar
VHF radio dometa. Podruje unutar kojeg se mogu primiti AIS poruke naziva se
brodskom ,,elijom. Na taj nain svaki brod se nalazi u seditu svoje vlastite elije.
Veliina elije moe varirati u odnosu na gustinu saobraaja na AIS kanala. U sluaju da
AIS poruke ponu preoptereivati mreu, brodski AIS sistem automatski smanjuje svoju
eliju zanemarujui udaljenije, slabije siganle u korist jaih, bliih signala.
Kod SOTDMA protokola svaki minut je podeljen na 2250 vremenskih jedinica.
Jedan AIS izvetaj stane u jednu ili vie pomenutih jedinica, koje se automatski
dodeljuju u odnosu na saobraaj podataka preko zadate veze i na temelju projekcija
buduih akcija ostalih jedinica trenutno na mrei. Kada prvi brod ue u eliju drugog
broda, on zauzima slobodnu vremensku jedinicu. AIS sistem kontinualno sinhronizuje
meusobni izbor slobodnih jedinica. Vremenske jedinice i vremensko trajanje
emitovanja odabira se na bazi sluajnih brojeva. Kada stanica promeni svoju dodeljenu
11

E - logistika

Reni informacioni servis

jedinicu. Ona svim ostalim stanicama na tom kanalu objavljuje svoju novu poziciju i
vreme emitovanja za tu lokaciju. Svaka stanica kontinualno aurira svoje vremenske
jedinice, oznaavajui na taj nain sve vremenske promene. U situacijama vrlo gustog
pomorskog saobraaja moe se javiti potrba smanjivanja broja brodova na komunikaciji
u eliji, kao to je ve navedeno. Na taj nain omoguava se upotreba jedinice na nain
da se ignoriu udaljenije, slabije stanice. Primarni element SOTDMA protokola je
dostupnost visoko preciznog standarda referentnog vremenu, prema kojem se sve
stanice mogu sinhronizovati u svojim dodeljenim jedinicama, kako bi se izbeglo
meanje komunikacijskih elemenata. Vremenska referenca uzima se od preciznog
vremenskog signala sadranog u GPS (Global Position System) satelitskoj poruci. GPS
ima vrlo vanu ulogu u AIS sistemu, omoguavajui standardu vremensku referencu
kao i podatke o poziciji za svaki brod.

Prijenos AIS podataka temeljen je na 9,6 kb/s FM/GMSH (Gaussian Minimum

Shift Keying) modulacionoj tehnici, odreenoj prema ITU preporukama. ITU je AIS
sistemu dodelio dve frekvencije. One su 161,975 MHz (VHF kanal 87) i 162,025 MHz
(VHF kanal 88). U nekim delovima sveta, ako su ti kanali ve zauzeti, mogu se dodeliti
drugi kanali (SAD). Brodski AIS sistem sastavljen je od dva nezavisna VHF prijemnika,
obino podeena na dve AIS frekvencije i jedan predajnik koji alternativno alje
navedena dva signala. Brodski sistem moe biti podeen i na druge frekvencije, na
primer kada se nalazi pod kontrolom VTMIS sistema. To moe biti runo ili automatski
od AIS obalne stanice.
AIS i ostali senzori moraju se napajati iz glavnog brodskog izvora elektrine
energije. Osim toga, mora se omoguiti ra AIS-a i pripadajuih senzora sa alternativnih
izvora elektrine energije. Ureaj mora biti sposoban za rad dva minuta nakon
ukljuivanja. Tehnika svojstva AIS-a, kao npr. promenljiva izlazna snaga predajnika,
radne frekvencije (dodeljene meunarodno i odabrano regionalno), modulaicia i sistem
antena moraju ispunjavati odgovarajue ITU preporuke. Brzine auriranja informacija,
odnosno razliite vrste informacija vae za razliit period. Podaci koje AIS obrauje
mogu se podeliti u etiri osnovna skupa, svaki skup informacija ima svoj zahtev za
auriranjem, u zavisnosti od frekvencije promene tanosti podataka. Ovi podaci govore
osnovne informacije o brodu, kao to su kurs, ime broda, navigacioni status (usidren,
nesposoban za manevrisanje), brzina broda (u vorovima) i sline podatke.

Osnovna grupa malopre pomenutih podataka, prema meunarodno utvrenoj podeli, su

sledee:

statiki podaci
12

E - logistika

Reni informacioni servis

dinamiki podaci
podaci o plovidbi
sigurnosni podaci

Slika 4: Prenos AIS podataka

4.3. AIS BRODSKA OPREMA

13

E - logistika

Reni informacioni servis

Kako bi navigaciona oprema na svim brodovima zadovoljavala odreene

kriterijume, IMO donosi standarde kojima navigaciona oprema mora odgovarati. Nivo
navigacione podrke u pojedinom podruju plovidbe vrlo je vaan podatak koji e uticati
na izbor sigurnog puta plovidbe. Udaljenost do najblie navigacione opasnosti obino je
presudan faktor koji utie na izbor plovidbenog puta, naravno, uzimajui u obzir
raspoloiv nivo navigacionih pomoi na brodu. Navigacionom opasnou smatra se
svaki prepoznatljivi objekat ili ucrtana granica koja predstavlja opasnost i ograniava
slobodu plovidbe broda. Propisani su opti uslovi koji moraju biti zadovoljeni od
navigacione podrke vezano za:

podruje pokrivanja je podruje gde signal (radio-navigacionog sistema)

omoguava korisniku odreivanje pozicije za zahtevanim nivoom tanosti,
raspoloivost je procenat vremena unutar kojeg neki sistem ili sredstvo obavlja
zahtevanu ulogu unutar odreenih uslova,
kapacitet sistema je broj korisnika koji sistem moe koristiti odjednom,
pouzdanost je verovatnost da sistem obavlja odreene funkcije bez greaka
pod odreenim uslovima za odreeni vremenski period i
tanost je stepen usklaenosti izmeu pozicije dobijene proraunom i stvarnog
poloaja broda uz odreenu verovatnou. Najee se koristi 95 % tanost.

Pozicija broda i precizni vremenski podaci izvode se iz GPS prijemnika i

diferencijalnih korekcija tamo gde su dostupne. Podaci o putovanju unose se putem
tastature od strane brodskog operatera. Ostali podacu se u AIS unose iz brodarskih
senzora, npr. iro-kompas i brzinometar, preko standardnog zaglavlja.
AIS komunikacioni procesor organizuje podatke za slanje i brine za sve
SOTDMA komunikacione funkcije. Brodski primopredajni sistem prima AIS izvetaje od
drugih brodova i obalnih stanica i prikazuje AIS podatke od svakog primljenog cilja u
tekstualnom i grafikom podatku.

Slika 5: Automatski identifikacioni system AI3000

5. INLA ECDIS
14

E - logistika

Reni informacioni servis

Inland ECDIS sistem prikazuje podatke o plovilima na elektronskoj navigacionoj

karti, u realnom vremenu u informacionom modu i u navigacionom modu. Pored
osnovne namene, a to je prikaz saobraajne slike, ECDIS podsistemi esto imaju i vezu
ka drugim RIS podsistemima poput sistema za elektronsko reportiranje, sistema za
elektronsko pruanje saoptenja brodarstvima, a u navigacionom modu je omogueno i
preklapanje radarske slike preko elektronske navigacione karte i AIS podataka.
Jedan od boljih programa je PERISKAL ECDIS KONTROLOR UNUTRANJIH
PLOVNIH PUTAVA, koji predstavlja standardni program za navigaciju. Skoro 5000
brodova trenutno koristi Periskolove navigacione programe i karte.
Program je povezan sa GPS sistemom i neprekidno pokazuje poziciju vaeg
broad na ekranu. Na mapi se prikazuje sve ono to vam je neophodno za navigaciju.
Radom programa dobijate informacije o VHF kanalima, radarske informacije, take
radio izvestavanja, nazive mesta, take udaljenosti, gabaritne visine mostova, luke
brojeve, slike mostova itd. Na odvojenom prozoru na ekranu su prikazani standardni
VHF kanali, rena kilometraa i sektori. Kada je smeten pored radara Periskal Inland
ECDIS Viewer pomae u odreivanju istaknutih karakteristika izmeu broda i plovnih
znakova. Takoe jemogua i navigacija u rezimu po severu, po kursu i Radar.
Sistem koristi dva ekrana (monitora), od kojih je jedan ekran radara. Uz pomo
modernih TFT radara, na ekranu se pokazuje kombinovana slika radara i navigacione
karte. Na drugom ekranu (monitoru) se prikazuju dodatne informacije i dopunske
funkcije. AIS predajnik takoe moe biti integrisan u sistem.

6. RENI INFORMACIONI SERVIS

15

E - logistika

Reni informacioni servis

U prethonim poglavljima opisali smo neke elemente Renog informacionog

servis, postoje jo i:
Sistem za elektronsko raportiranje (ERI- Electronic Reporting International)
omoguava zapovedniku broda da unapred prijavi svoje putovanje svim nadlenim
organima, ak i prilikom proputavanja kroz vie razliitih zemalja. Na taj nain, on u vidu
standardizovane jezike nezavisne i mainski itljive poruke predaje raport o detaljima
svog putovanja (luka iz koje polazi, odredite, detalji o teretu, broju i sastavu bari,
licima na brodu, itd).
Sistem za elektronsko pruanje saoptenja brodarstvima (NtS- Notices to
Skippers) omoguava da zaposleni u organima dravne uprave saoptenja
brodarstvima distribuiraju elektronskim putem, jeziki nezavisno u mainski itljivim
formama, te da se takva saoptenja po prijemu, automatski interpretiraju na ECDIS
displeju u kormilarnici broda (slika 6).

Slika 6: Primer sistema za elektronsko pruanje saoptenja brodarstvu

16

E - logistika

Reni informacioni servis

Baza podataka o trupovima plovila (Hull Database) u standardizovanom

formatu sadri podatke iz upisnika brodova svake drave. Te podatke koriste drugi
podsistemi RIS-a, a omoguena je i razmena tih podataka na meunarodnom nivou.
Sistem za upravljanje radom prevodnica omoguava operatoru da optimizuje
prevoenje na bazi informacija o poziciji brodova dobijenih kroz sistem za lociranje i
praenje brodova, kao i na bazi informacija iz sistema ERI i Hull Database.

17

E - logistika

Reni informacioni servis

7. RIS U SRBIJI
Direkcija za unutranje plovne puteve Plovput dobila je zvanino ovlaenje za
razvoj i unapreenje renih informacinih servisa u Republici Srbiji, maja 2007. godine,
na osnovu Zakonom o ministarstvima. Postupak uvoenje RIS-a u Srbiji usklaen je sa
postojeim evropskim standardima (RIS Direktiva EU i preporuke Evropske ekonomske
komisije Ujedinjenih nacija). To je preduslov za integrisanje meunarodnih unutranjih
plovnih puteva u naoj zemlji sa evropskom plovidbenom mreom, sa posebnim
akcentom na evropski Koridor VII (reku Dunav).
Razvoj renih informacionih servisa (RIS) poinje u Srbiji krajem 2001. godine od
strane grupe ljudi i organizacija koje su shvatale znaaj RIS-a za budunost plovidbe.
RIS se institucionalizovao 2005. Godine u okviru organizacije Plovput. Organizacija
Plovput se bavi odravanjem i unapreenjem vodnih puteva.
Od 2005. godine deavanja na temu RIS-a u Srbiji postaju sve dinaminija,
pojavljuje se prvi pilot i prototip servisa za lociranje i praenje plovidbe na delu Dunava
izmeu Beograda i Novog Sada. Uspostava prve probne verzije RIS centra, koja je
omoguavala preuzimanje elektronskih navigacionih karata i davala saoptenja
brodarstvima prema meunarodnim standardima.
Svi postignuti razultati, primenom ovog sistema, bili su zapaeni od drugih
podunavskih administracija, celokupne evropske RIS zajednice i Evropske agencije za
rekonstrukciju. Sve ovo je predstavljalo uvod u primenu projektne i tenderske
dokumentacije za implementiranje RIS-a na Dunavu.
Nakon izraene projektne dokumentacije, maja 2008. godine Republika Srbija
dobija bespovratna sredstva iz programa IPA 2007 za projekat implementacije RIS-a u
Srbiji. Projekat koji obuhvata nabvku opreme, implementaciju renih infomracionih
servisa i nadzor nad izvoenjem, otpoinje septembra 2009. godine. Nakon
sprovoenja ovog projekta, rezultat e biti operativan RIS sistem. RIS sistem e se
sastojati od podsistema za lociranje i praenje brodova (15 baznih stanica), podsistema
za davanje elektroskih saoptenja brodarstvu, podsistema za elektronsko prijavljivanje
putovanja, podsistema za puanje korekcije GPD signalu prema IALA standardima i dr.
Na osnovu naina na koji je koncipiran i projektovan, RIS sistem u Srbiji
predstavljae jedan od najobuhvatnijih i najsloenijih sistema na celokupnom toku reke
Dunav.
Ovi podsistemi koji su navedeni ovde su samo deo onih koji su trenutno
implementirani u Republici Srbiji. AIS mrea je u zavrnoj fazi instalacije i ve je
pokriveno preko 500 km renog toka Dunava.
18

E - logistika

Reni informacioni servis

Usluge koje su bazirane na lociranju i praenju brodova su ve dostupne svim

korisnicima dravnih organa i privredi, dok je 40 brodova dravnih organa opremljeno
RIS opremom. Potpune projektom predviene RIS usluge bie implementirane na
Dunavu u Srbiji do kraja 2012. godine. Do sada su razvije elektronske navigacione karte
(ENC) za ceo tok reka Dunav (590 km) i Tisa (160 km), u skladu sa Inland ECDIS
Standardom. Poslednje tri godine postavljene su etiri bazne stanice za praenje
plovidbe, postavljene su od strane ogranizacije Plovput i to Beograd, Novi Sad, HE
erdap 1 i HE erdap 2. Na osnovu preliminarnih testova utvreno je da je
uspostavljena puna pokrivenost na podruju od Tekije do srpsko - rumunsko bugaske
granice na 845 km Dunava, na osnovu toga moe se zakljuiti da je vie od 200 renih
kilometara Dunava u Srbiji pokriveno AIS mreom.
Infrastruktura RIS sistema u Republici Srbiji sastoji od 18 baznih stanica sitema
automatske identifikacije (AIS), IALA DGPS sistema, centralnog segmenta RIS sistema
i RIS centra koji je lociran u Direkciji za vodne puteve u Beogradu. Sistemom
automatske identifikacije pokriveni su celokupni tokovi Dunave i Save, koji predstavljaju
meunarodne plovne puteve Republike Srbije. Nakon Dunava i Save u planu je
pokrivanje i reke Tise.
Korisnici Republike Srbije na raspolaganju imaju sledee RIS usluge:
elektronske navigacione karte Dunava, Save i Tise, praenje i lociranje plovila,
elektronska saoptenja brodarstva zatim elektronska izvetavanja sa plovila kao i baze
trupova plovila.
Direkcija za vodne puteve je RIS operater u Republici Srbiji.
Na sledeoj slici prikazane su bazne stanice Republike Srbije (slika 7):

19

E - logistika

Reni informacioni servis

Slika 7: Bazne stanice

20

E - logistika

Reni informacioni servis

Organizacija Plovput publikovala je nove elektronske plovidbene karte za reku

Dunav u Inland ECDIS standardu 2.1.
Nove elektronske plovidbene karte sadre aktuelne informacije o plovnom putu,
nain i sistem obeleavanja plovnog puta, izobatu dubine 2.5 m u odnosu na niski
plovidbeni nivo na kritinim sektorima za plovidbu, oznake za odstojanje na 200 m na
osi plovnog puta, zatim pozicije potopljenih plovila, koje se nalaze u blizini plovnog puta
ili propisanih sidrita, informacije o vodomernim stanicama, aktuelne informacije
mostovima, dalekovodima i drugim objektima koji su od znaaja za bezbedno odvijanje
plovidbe.

21

E - logistika

Reni informacioni servis

8. ZAKLJUAK
U periodu od 2009. do 2013. godine na rekama Dunav i Sava implementirani su
najsavremeniji Reni informacioni servisi (RIS). Uspostavljena je obalska mrea baznih
stanica (15 na Dunavu i 3 na Savi), ime je u potpunosti signalom pokriven tok ovih
reka. Elektronske navigacione karte (ENC) su obezbeene za itavi tok reka Dunav,
Sava i Tisa kroz Srbiju. U cilju efikasnije implementacije ovih servisa, sproveden je i
RIS program za opremanje u okviru koga je obavljeno opremanje komercijalnih i
brodova dravnih slubi neophodnom opremom.
Poev od 1. januara 2014. god. uvedena je obaveza lociranja i praenja brodova
primenom AIS sistema, kao i izdavanja elektronskih saoptenja brodarstvu (NTS). Ostali
servisi, poput Elektronskog izvetavanje sa plovila (ERI) i korienje informacija
dobijenih putem elektronskih plovidbenih karata (ENC) postaju obaveza od 1. januara
2015. godine. Ukoliko doe do nedostatka finansijskih sredstava moe se ugroziti
redovno odravanje ovog servisa poev od 2015. godine.
Pokrajinski sekretarijat nadlean za privredu i saobraaj i JVP Vode Vojvodine
su pokrenuli projekte informacionog unapreenja vodnih puteva u kanalskoj mrei HS
DTD kroz komercijalnu nadogradnju postojeih informaciono-komunikacionih sistema, a
sve to na iskustvu i platformi RISING meunarodnog projekta.
VIZIJA: Dostizanje evropskih standarda bezbedne plovidbe na celoj mrei
meunarodnih plovnih puteva Republike Srbije. Razvoj unutranjeg vodnog saobraaja
za potrebe brodova unutranje plovidbe velike nosivosti, reno-morske, kontejnerske i
druge specijalizovane vrste brodova.iroka upotreba naprednih usluga koje prua RIS u
cilju podizanja nivoa bezbednosti i efikasnosti unutranjeg vodnog saobraaja.

22