RECIPROCITET I RETORZIJA

Prof. dr Vladimir Pavić

pavic@ius.bg.ac.rs

Beograd
MART 2021.
 Reciprocitet Kanada Srbija

• Odnos izmedju dve države na bazi koga se

– akti i državljani jedne od njih tretiraju u drugoj na odredjeni način, pod

uslovom da i druga tretira akte i državljane prve na identičan način.

▪ Princip do ut des (daj da bi dobio) poželjnu saradnju pretvara u

potrebnu saradnju.
▪ Balans kojim se postiže sličan tretman.

Reciprocitet = Jednakost u postupanju / Daj da bi dobio / Uravnoteženje ustupaka

 Obavezno razlikovati!
• Reciprocitet = jednakost
• Pravnotehnički uslov reciprociteta = zakonom ustanovljeni
uslov da bi se neko pravo uživalo ili priznala odluka.
• Kada je uslov ispunjen? Kada jednakost postoji!

Član 82b Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa

Strano fizičko lice može na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, pod
uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima
nasleđivanjem kao i državljanin Savezne Republike Jugoslavije.
 Retorzija
• Odmazda (osveta) čiji je cilj uspostavljanje balansa (ravnoteže)
u odnosima izmedju država.
• Ne samo da nema saradnje već ima odmazde.
• Beograd – Madrid nepravni, CC14 pravni primer
• Retorzija i reciprocitet su dva principa koja se isključuju.

RECIPROCITET

ODSUSTVO RECIPROCITETA

RETORZIJA
 Šta se uslovljava
• U sferi kolizije i primene zakona:
• NE!
• Princip napušten 1965 (Zakon o nasledjivanju) jer
saradnja ne zahteva simetriju u ponašanju

• Koliziona tehnika – slepa tehnika obavezna

primena kolizionih normi + čl. 13 ZMPP
• Koje ustanove su korektivi kolizione tehnike dolaska do
merodavnog prava?
• U sferi međunarodnog procesnog prava:
• Priznanje stranih odluka (pretpostavljena, teret dokazivanja,
materijalna)
• Priznanje = uvođenje strane odluke u domaći pravni sistem.
• Naspram koje kategorije odluka se traži postojanje reciprociteta?
• Isti ili slični uslovi?
• Retorziona nadležnost.

Član 92, stav 1 ZMPP

Strana sudska odluka neće se priznati ako ne postoji uzajamnost.

*Od ovoga postoje izuzeci

Član 92, stav 3 ZMPP

Postojanje uzajamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke pretpostavlja se dok se suprotno ne dokaže, a
u slučaju sumnje u postojanje te uzajamnosti, objašnjenje daje savezni organ nadležan za poslove pravde.

• U sferi prava stranaca – najčešći uslov, kroz opštu klauzulu (ČSSR

ranije) ili pojedinačno.
 Vrste reciprociteta
(podela jednakosti)
• Po načinu nastanka:
1. Klauzula neposredne
– Diplomatski (klauzule) uzajamnosti
2. Klauzula nacionalnog tretmana
– Zakonski 3. Klauzula najpovlašćenije nacije

– Faktički
4. Klauzula materijalne
uzajamnosti

• Po pravnoj sadržini:
– Formalni
– Materijalni

Koje objašnjenje leži u zahtevu za postojanjem materijalnog, a ne formalnog reciprociteta u

oblasti priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka?
 Postjugoslovenski element
• EX Yu države su mlade, često se nije znalo da li
postoji reciprocitet jer se u praksi nisu pojavljivali
slučajevi
• Teorija ,,prvog koraka”.
 Teret dokazivanja
• Zavisi od zakonske formulacije
– Nekada ex offo
– U nekim slučajevima, ako ne sazna ništa – pretpostavka
postojanja
– Ostali slučajevi – pretpostavka postojanja, dok suprotno ne
dokaže stranka
– Često pogrešno, VTS Pž. 9326/2005 od 7.2.2006. godine
• ‘u reciprocitet sumnjati ex offo, tražiti podatke od Trgovinskog suda
Hrvatske’
• Sve to uprkos postojanju zakonskog reciprociteta
 Koji reciprocitet je dovoljan?
• Obaveza dokazivanja faktičkog reciprociteta u slučaju sumnje

POGREŠNO:
,,Neosnovano se u žalbi navodi da u situaciji kada su obe
zemlje potpisnice Konvencije sud ne dokazuje postojanje
faktičkog reciprociteta jer se u slučaju sumnje faktički
reciprocitet mora dokazivati. Činjenica da u situacijama u
kojima sud nije doveden u sumnju da postoji faktički
reciprocitet, a obe zemlje (zemlja u kojoj je doneta odluka čije
se priznanje traži i zemlja u kojoj se traži priznanje) su
potpisnice navedene Konvencije, ne treba utvrđivati
uzajamnost, ne znači da samo potpisivanje Konvencije
automatski garantuje postojanje principa reciprociteta.
 Naprotiv odredbe Konvencije o priznanju i izvršenju
stranih arbitražnih odluka shodno rezervama načinjenim
pri njenoj ratifikaciji važe samo ukoliko postoji
reciprocitet a reciprocitet se utvrđuje na nivou faktičkog
reciprociteta. Stoga pravilno je prvostepeni sud postupio
kada je utvrđivao postojanje faktičkog reciprociteta bez
obzira na obaveštenje Ministarstva pravde kojim se
potvrđuje da postoji diplomatski reciprocitet pri
priznanju stranih arbitražnih odluka.”

• (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pvž. 128/2006(2) od

9.3.2006. godine - Sudska praksa trgovinskih sudova -
Bilten br. 2/2006)
 Prava stranaca
• Ne uslovljavaju se sva prava stranaca postojanjem reciprociteta!
Drugim rečima, uslov reciprociteta se ne postavlja kao opšte
pravilo u oblasti privatnih prava stranaca.

• Opšta prava - jednako dostupna i domaćim i stranim državljanima

• Relativno rezervisana prava – dostupna za strance uz ispunjenje određenih uslova (ugl.
reciprociteta)
• Apsolutno rezervisana prava za domaće državljane – nedostupna strancima

• Neposredna uzajamnost (nabrajanje)

• Nacionalni tretman (formalni) obostrani nacionalni tretman
• Najpovlašćenija nacija (MFN)
 Prema federalnoj državi
• Dovoljno da jedna uskrati?
• Gleda se federalna jedinica
boravišta/prebivališta?