KLINIČKA RADIOLOGIJA

KARDIOVASKULARNOG
SISTEMA (II)
KLINIČKI ASISTENT DR SCI MED IGOR ĐORIĆ
KLINIKA ZA NEUROHIHRUGIJU KCS
 UVEĆANJE DESNE PRETKOMORE

Uzroci:
• Povišen pritisak u desnoj komori : a. plućna arterijska hipertenzija
b. cor pulmonale
• Valvularne bolesti : a. trikuspidalna regurgitacija
b. trikuspidalna stenoza
c. Ebstein’ anomalija
• Atrijalni septalni defekt (ASD)
• Atrijalna fibrilacija (AF)
• Dilatativna kardiomiopatija
UVEĆANJE DESNE PRETKOMORE
 TRIKUSPIDNA REGURGITACIJA

Trikuspidalni zalistak odvaja desnu

komoru od desne pretkomore.
Trikuspidalna regurgitacija (TR) je
poremećaj u kojem se ovaj zalistak
ne zatvara dovoljno čvrsto. Ovaj
problem dovodi do povratka krvi u
desnu pretkomoru kada se desna
komora kontrahuje.
ETIOLOGY OF TRICUSPID REGURGITATION

Tricuspid regurgitation may be

• Primary
• Secondary (most common)
 PRIMARY TRICUSPID REGURGITATION

• Blunt chest trauma

• Carcinoid syndrome
• Congenital defects (eg, cleft tricuspid valve, endocardial cushion defects )
• Drugs (eg, ergotamine, fenfluramine, phentermine)
• Ebstein anomaly (downward displacement of a congenitally malformed tricuspid cusp into the
right ventricle [RV])
• Idiopathic myxomatous degeneration
• Marfan syndrome
• Rheumatic fever
• Valvular abnormalities caused by infective endocarditis in users of illicit IV drugs
• Iatrogenic causes include pacemaker leads that cross the tricuspid valve and valve damage
sustained during RV endomyocardial biopsy.
 SECONDARY TRICUSPID REGURGITATION

Secondary tricuspid regurgitation is due to leaflet tethering, which is

the result of reduced leaflet coaptation caused by annular dilation
(typical of right atrial dilation caused by chronic atrial fibrillation )
and/or papillary muscle displacement (most commonly as a result of
left heart disease causing pulmonary hypertension and leading to
RV dilation or geometric distortion).
Kardinalni znaci i
simptomi TR su: TRIKUSPIDNA REGURGITACIJA
• Umor
• Oticanje
stomaka, nogu ili
vena na vratu
• Abnormalni
srčani ritmovi
• Pulsiranje vena
na vratu
• Kratkoća daha
prilikom
aktivnosti
 TRIKUSPIDNA REGURGITACIJA

Pacijent muškog pola, 57 godina sa

perifernim edemima.
Fizički nalazi bili su u skladu sa
atrijalnom fibrilacijom,
trikuspidalnom regurgitacijom i
zastojem desnog srca.
Radiografija grudnog koša pokazala
je nizak torakokardijalni indeks (TKI)
i veoma veliku desnu pretkomoru.
84-godišnja žena sa istorijom atrijalne fibrilacije sa kašljem, TRIKUSPIDNA
letargijom i simptomima progresivne srčane insuficijencije.
Nije bila kod lekara godinama, uprkos upornim simptomima.
REGURGITACIJA
Fizički pregled pokazao je povišen jugularni venski pritisak,
holosistolni šum stepena 2/6 na levoj granici grudne kosti i
vrhu, hepatomegaliju i izražene edeme u nogama.
Radiografija pluća i srca ukazala je na izraženu
kardiomegaliju.
MDCT je pokazao značajno povećanje RA, koja je skoro
ispunila grudnu šupljinu.
Ehokardiogram je potvrdio značajno povećanje RA, dok su
LA i LV normalnih veličina, blagu dilataciju RV i izraženu
trikuspidalnu regurgitaciju.
RA je imala dimenzije 11 × 12 cm i zapreminu od 760
(normalnih 20–40) ml – predstavlja jedan od najvećih RA
opisanih kod odrasle osobe. Sistolni pritisak u plućnoj
arteriji iznosio je 90 (normalno <40) mm Hg, u skladu sa
ozbiljnom plućnom hipertenzijom. Pacijentkinja je otpuštena
kući sa kiseonikom i diureticima, ali je četiri nedelje kasnije
imala srčani zastoj i umrla.
 MORBUS EBSTEIN
• Ebstein je 1866.godine opisao ovu retku urođenu srčanu manu.
• Osnovni patoanatomski poremećaj – nisko postavljena AV granica, zbog anomalnog pripoja
septalnog i zadnjeg kuspisa T valvule koji nisu vezani za AV prsten već imaju nisko hvatište na
zidu RV.
• Vremenom se zid „atrijalizovane“ RV istanjuje i aneurizmatski proširuje.
• Nastaje velika RA i mala RV koja ne funkcioniše.
• Srčana senka je uvećana, često bovinog tipa. Upadljiva je oštrina kontura srčanih rubova, koji se
još jedino viđa kod velikih perikardnih izliva zbog minimiziranih srčanih kontrakcija u obe bolesti.
• Velika RA je lučno izbočena i zaklapa oštar ugao sa desnom hemidijafragmom.
• Leve srčane šupljine su potisnute unazad. Aortno dugme je malo.
• Hilusne grane a.pulmonalis su gracilne, a sudovna plućna šara je oskudna, pa su plućna polja
obostrano transparentnija.
MORBUS EBSTEIN

Wilhelm Ebstein
(1836 – 1912)
 MORBUS EBSTEIN
• Na anomaliju otpada samo ~ 0,5% urođenih srčanih
mana, iako je najčešći uzrok urođene trikuspidalne
regurgitacije. U zavisnosti od stepena ASD-a
zdesna nalevo, dojenče može ili ne mora biti
cijanotično.
• Nalazi na radiografiji pluća i srca u velikoj meri
zavise od težine abnormalnosti i stepena u kome je
trikuspidalni zalistak pomeren nadole.
• Često postoji ozbiljna desna kardiomegalija zbog
izdužene i uvećane RA što može rezultirati
povišenim vrhom. Klasično, srce je opisano kao da
ima "oblik kutije" na P-A radiografiji pluća i srca.
 ASD SA REVERZNIM D-L ŠANTOM
• ASD najčešće postoji kao izolovana mana u gornjem delu
međupretkomorske pregrade. To je tzv. ASD tip „ostium
secundum“. Krv iz RA, preko ASD koji postaje „ventil oduška“
prelazi u levo srce, čime se smanjuje opterećenje desnog srca.
• Povećane desne šupljine dovode do rotacije srca u suprotnom
smeru od kretanja kazaljki na satu, zhbog čega RA i RV zauzimaju
ceo retrosternalni prostor, potsikujući srčane šupljine unazad.
• Periferna vaskularna mreža je, zbog obliterantnih procesa,
izrazito redukovana.
• Hilusne grane plućne arterije su izrazito proširene, nekada i
rubno kalcifikovane.
• Hiloapikalna sudovna mreža je takođe proširena jer su proširene
plućne vene.
• Hilobazalna sudovna šara je redukovana.
• Pulmonalni luk je izdužen i prominira u zalivu.
• Srce je veliko sa naglašenim rubovima koji pripadaju desnom
srcu.
 ASD SA REVERZNIM D-L ŠANTOM

• Muškarac, 60 godina
• Kratak dah i lupanje srca
• Radiografija grudnog koša otkriva
kardiomegaliju sa naglašenim pulmonanim
lukom i povećanjem bilateralnih hilarnih
plućnih sudova.
• Plućne zone čiste. Trahea je centralno
postavljena. Glavni bronhi su normalni.
Bilateralni kostofrenični uglovi su oštro
ocrtani.
• Ovaj slučaj pokazuje tipične karakteristike
ASD sa posledičnom dilatacijom RA i RV koja
dovodi do plućne hipertenzije.
REPETITORIJUM
REPETITORIJUM
 PERIKARDNI IZLIV

Možete imati značajan perikardni izliv bez znakova ili

simptoma, naročito ako se tečnost sporo povećavala.
Prva metoda u
Ako se pojave simptomi perikardnog izliva, oni mogu dijagnostici
uključivati: perikardnog izliva
je teleradiografija
• Kratkoća daha ili otežano disanje (dispneja) srca.
• Nelagodnost prilikom disanja u ležećem položaju Radiološki znaci
perikardnog izliva
(ortopneja)
zavise od količine
• Bol u grudima, obično iza grudne kosti ili na levoj strani izliva u
grudnog koša perikardnom
prostoru.
• Oticanje nogu ili stomaka
 PERIKARDNI IZLIV

• Veliki perikardni izliv daje

srcu oblik „pljosnate boce“
("water bottle sign„).
• Srčane konture su sferične i
oštre i prekrivaju hilusne
senke. Levi rub srca dodiruje
lateralni torakalni zid, a desni
sa dijafragmom zaklapa oštar
ugao.
• Pluća su svetla.
PERIKARDNI IZLIV

• Ženska osoba, 40 godina

• Otežan dah i intolerancija
na napor pri vežbanju
 UVEĆANJE LEVE PRETKOMORE

Uzroci :
1. Stečeni
• mitralna stenoza
• mitralna regurgitacija
• Insuficijencija leve komore
• miksom leve pretkomore
2. Urođeni
• defekt ventrikularne pregrade (VSD)
• perzistentni ductus arteriosus (PDA)
 UVEĆANJE LEVE PRETKOMORE

Direktna vizuelizacija uvećanog atrijuma uključuje:

• „double density sign“ (znak dvostrukog denziteta, tj.gustine) kada se desna strana
LA potisne u susedna pluća i postane vidljiva preklopljena ili čak izvan normalne
desne granice srca (poznata kao atrijalni beg)
• koso merenje veće od 7 cm mereno od sredine levog glavnog bronha do desne
granice LA (ovo naravno zahteva znak dvostruke gustine) za koji se smatra da je
najpouzdaniji znak radiografije grudnog koša
• konveksni dodatak LA („third mogul sign“): obično leva srčana granica neposredno
ispod plućne arterije treba da bude ravna ili blago udubljena (konkavna)
UVEĆANJE LEVE PRETKOMORE
UVEĆANJE LEVE PRETKOMORE
 MITRALNA STENOZA

Stenoza mitralnog zaliska,

prikazana u srcu s desne strane, je
stanje u kojem je mitralni zalistak
srca sužen. Ovaj abnormalni ventil
se ne otvara pravilno, blokirajući
protok krvi u LV. Levo je prikazano
normalno srce.
• Mitralna stenoza
MITRALNA STENOZA
sa srcem u obliku
asimetrične
kruške i tipičnom
konfiguracijom
levog ruba
sudovnosrčane
senke od 4 luka i
3 plitka useka koji
ih razdvajaju.
• Hiloapikalna
sudovna šara je
naglašena,
izraženija od
hilobazalne.
 MITRALNA STENOZA

Kardinalni znaci i simptomi MS su :

• Kratkoća daha, naročito kod napora ili kada ležite
• Umor, posebno tokom povećane fizičke aktivnosti
• Otečene noge ili noge
• Palpitacije srca - osećaji brzog, lepršavog
otkucaja srca
• Vrtoglavica ili nesvestica
• Iskašljavanje krvi
• Neudobnost u grudima ili bol u grudima
MITRALNA STENOZA
 MITRALNA STENOZA

Plućna kapilarna hipertenzija se

razaznaje pojavom Kerley linija,
posebno B koje su najuočljivije nad
desnim kostofreničnim sinusom i
nalazom milijarnih senki
hemosideroze u srednjim i donjim
plućnim poljima. Kerley-B linije su
projekcija tangencijalno pogođenih
interlobulranih septi u kojima je
nakupljena edemska tečnost u
intersticijumu.
 KERLEY LINES

Classification
• Kerley A lines
These are 2-6 cm long oblique lines that are <1 mm thick and course towards the hila. They represent thickening of
the interlobular septa that contain lymphatic connections between the perivenous and bronchoarterial lymphatics
deep within the lung parenchyma. On chest radiographs they are seen to cross normal vascular markings and
extend radially from the hilum to the upper lobes. HRCT is the best modality for the demonstration of Kerley A lines.

• Kerley B lines
These are thin lines 1-2 cm in length in the periphery of the lung(s). They are perpendicular to the pleural surface
and extend out to it. They represent thickened subpleural interlobular septa and are usually seen at the lung bases.

• Kerley C lines
Kerley C lines are short lines which do not reach the pleura (i.e. not B or D lines) and do not course radially away
from the hila (i.e. not A lines).
MITRALNA STENOZA
KERLY LINES
 MITRALNA INSUFICIJENCIJA
Znaci i simptomi regurgitacije mitralnog
zaliska, koji zavise od njegove težine i brzine
razvoja stanja, mogu da uključuju:

• Nenormalan zvuk srca (šum u srcu) koji se

čuje stetoskopom
• Kratkoća daha (dispneja), posebno kada je
pacijent vrlo aktivan ili kada leži
• Umor
• Palpitacije srca - osećaji brzog, lepršavog
otkucaja srca
• Otečene noge ili zglobovi
MITRALNA INSUFICIJENCIJA
MITRALNA INSUFICIJENCIJA
DIF.DG.
Proširenje desne komore UVEĆANJE
može biti rezultat mnogih DESNE
uslova, uključujući:
KOMORE
• plućna valvularna stenoza
• plućna arterijska hipertenzija
• defekt atrijalne pregrade
(ASD)
• defekt ventrikularne
pregrade (VSD)
• trikuspidalna regurgitacija
• Dilatativna kardiomiopatija
• anomalna plućna venska
drenaža
• tetralogija Fallot
Urođena srčana mana sa desno-
levim šantom, cijanogena sa TETRALOGIA FALLOT
učestalošću od oko 10-12 % i
češće zastupljena kod muške
decce (2:1).
1. Stenoza konusa plućne arterije
2. Hipertrofija RV
3. VSD
4. Dekstropozicija aorte.
Srce je oblika „holandske drvene
klompe“ sa dekstroponiranim
aortnim dugmetom.
Upadljiva je svetlina pluća, jer je
izrazito redukovana sudovna
mreža.
 TETRALOGIA FALLOT

Tetralogija Fallot je prvobitno opisao Niels

Stensen 1671. Daljnji opis četiri anatomske
karakteristike ove urođene srčane mane
odgovorne za sindrom „plave bebe“ objavio je
1888. godine francuski lekar Etienne-Louis
Arthur Fallot, po kome je i dobio ime. Prva
potpuna hirurška popravka izvršena je 1954.
 UVEĆANJE LEVE KOMORE

Proširenje leve komore može biti rezultat brojnih uslova,

uključujući:
• preopterećenje pritiskom : a.hipertenzija, b. aortna
stenoza
• preopterećenje zapreminom : a. aortna regurgitacija,
b.mitralna regurgitacija
• abnormalnosti zida : a.aneurizma leve komore, b.
hipertrofična kardiomiopatija
 AORTNA STENOZA
Stenoza aortnog zalistka je defekt
koji sužava ili ometa otvor aortnog
zalistka, što otežava srcu pumpanje
krvi u aortu.
Blagi slučajevi možda u početku
nemaju simptome, ali se vremenom
mogu pogoršati.
Tipično aortni zalistak ima tri kuspisa
(trikuspidalni aortni zalistak), ali neki
ljudi se rađaju sa aortnim ventilom
koji ima dva kuspisa (bikuspidalni
aortni zalistak).
 AORTNA STENOZA

Znaci i simptomi stenoze aortnog zalistka mogu da uključuju:

• Nenormalan zvuk srca (šum na srcu)
• Bol u grudima (angina) ili stezanje pri aktivnosti
• Osjećaj nesvestice, vrtoglavice ili nesvestice od aktivnosti
• Kratkoća daha, posebno kada je pacijent bio aktivan
• Umor, posebno u vreme povećane aktivnosti
• Palpitacije srca - osećaji brzog, lepršavog otkucaja srca
• Ne dobija dovoljno kilograma (uglavnom kod dece sa stenozom aortnog zalistka)
AORTNA STENOZA
AORTNA STENOZA
AORTNA STENOZA
 AORTNA INSUFICIJENCIJA

Regurgitacija aortnog zalistka se pogoršava, znaci i

simptomi mogu uključivati:
• Umor i slabost, posebno kada se povećava nivo
aktivnosti
• Kratkoća daha tokom vežbanja ili kada pacijent leži
• Otečeni zglobovi i stopala
• Bol u grudima (angina), nelagodnost ili stezanje, često se
povećavaju tokom vežbanja
• Vrtoglavica ili nesvestica
• Nepravilan puls (aritmija)
• Šum na srcu
• Senzacije ubrzanog, lepršavog otkucaja srca (palpitacije)
AORTNA INSUFICIJENCIJA
AORTNA INSUFICIJENCIJA